праисторијска метропола
Милоје Васић (1869–1956) Први школован српски археолог и истраживач Винче. После завршених студија класичне филологије на Великој школи у Београду, 1895. године започео је рад у Народном музеју у Београду, као сарадник Михаила Валтровића, у то време чувара (управника) ове институције и професора археологије на Великој школи. Добивши стипендију за студије археологије у Немачкој, Васић је 1896. отишао у Берлин, а затим у Минхен, где је докторирао 1899. године, код чувеног професора А. Фуртвенглера. Од 1904. године предавао је археологију на Универзитету у Београду, а 1906. преузео је од Валтровића дужност чувара Народног музеја, коју је обављао до 1915. године. Током рада у Музеју систематски је сређивао збирке, отворио је Музеј за публику, спроводио археолошка ископавања и уређивао Старинар. Предавао је на Филозофском факултету и после пензионисања, до 1955. године. Као научник изузетног образовања и широких интересовања, бавио се и историјом уметности и ликовном критиком, а његови радови из области археологије показују да је био познавалац свих периода, од праисторије до средњег века. Радове је објављивао у водећим светским археолошким часописима (Prähistorische Zeitschrift, Annual of British School at Athens, Man, Archiv für Anthropologie, Revue Archéologique), па је стекао научни углед и ван граница Србије. Његов приступ свим археолошким темама, научно утемељена методологија, детаљна систематизација грађе и интерпретација археолошких налаза потврђују да се с правом сматра творцем српске археолошке науке. Своје животно дело – систематско истраживање праисторијског насеља у Винчи, започео је 1908. године. Винча је заузимала централно место у Васићевом раду током целе његове каријере. Различита питања у вези са овим локалитетом разматрао је у више од 50 радова, а најзначајније његово дело је Преисториска Винча.
43