Spasoje Vasiljev - Slovenska mitologija

26 vezi sa Sv. Vidom va`no je to, da A. Bremenski, na koga se svi kasnije hroni~ari, pa i Helmold i Saks, pomalo oslawaju, ni re~i ne spomiwe o nekom Sv. Vidu iz Korveje i wegovu dolasku na Rujan. Kad dakle velimo, da nema ni traga istinitosti u tvrdwi Helmolda i Saksa, da je ime Svetovidovo postalo od Sv. Vida, vaqa nam izlo`iti etimologiju re~i, i pokazati wen pravi postanak.

Kad bi pristali uz tuma~ewe Dobrovskoga, koji re~ vit – dovodi u vezu s re~ju – vitez, {to zna~i heroj, junak, bio bi Svetovid sveti junak. /G. Krek: op. cit./ Ovu svoju tvrdwu dokazuje Dobrovski izve{tajima, koji nam Svetovida u istinu i kao junaka i boga rata opisuju. Ne mo`emo se slo`iti ni sa tuma~ewem Famini~inija kojemu je Svetovid isto {to i Sveta svetlost, tj. re~ vitÅ kao svetlost tuma~i.

Nikako se ne mo`e uzeti, da je SvetÅ ovde uzeto u hri{}anskom smislu, jer ne treba da zaboravimo na imena – SvetolÅkÅ Svetoslav, gde bi Svet – imalo kud i kamo vi{e smisla u zna~ewu nema~kog – heilig – {to zna~i jak, izvestan. Krek ime Svetovidovo tuma~i kao mo}ni dah.

Re~ – Svento – tuma~i on u zna~ewu silan, jak; a vitÅ dovodi u vezu sa slovenskim vÅ koje u indijskom glasi va a zna~i (flare) duvati. Otuda je, veli Krek, nastalo staroslovensko vÊjati – vÊtrÅ u litvanskom vejas. Da je ovo ta~no, misli Krek da nam potvr|uju posve jasno izvori, i to na onom mestu, gde se pri~a, da sve{tenik nije smeo da dahne u hramu, nego je morao da istr~i napoqe, kad mu je trebalo daha "da bo`anstvo ne bi bilo oku`eno dodirom jednog ~ove~ijeg daha."

Luj Le`e zadr`ava prvi deo re~i – Svent i to tuma~i kao uticaj hri{}anstva, a dugi deo – vitÅ predstavqa koren – vit ili – vet – misli Le`e, a taj koren vit – vet zna~i kod wega – "re~". Prema tome bi po Le`eu Svetovid bio sveta re~ ili bog koji daje re~i tj. savete qudima.

Ne bi li se ime Svetovidovo moglo protuma~iti re~ju: – svet u zna~ewu latinske re~i – mundus, – a – vid korenom od glagola videti, pita se prevodilac Le`ea, R. Agatonovi}.

Ime Svetovid, verovatno je nekada glasilo – vsÊto – vid. {to bi zna~ilo od re~i do re~i – Sveto – vid – tj. onaj koji vidi "svet", dakle "sve na svetu", ili boqe "koji zna za sve na svetu", i "poznaje svet" (totum universum). Prema tome bi analiza Svetovidova imena glasila ovako: vÅsÊto – i - vidÅ.

Prvi deo re~i izvodimo od staroslovenskog zameni~kog prideva vìsì, – vìsi, vìse {to zna~i sav, sva, sve. U na{em jeziku nastala je metateza glasova, i tako je postalo od vìsì– na{e sav. Tih metateza glasova imade dosta u na{em jeziku. Tako na primer: mogila – danas gomila; to~ak – kota~; namastir – manastir; la`ica – `lica itd.

Imenica vìsÊtì, ili vìsÊta, koja je nastala od prideva – vìsì – (sv) imala je da zna~i "sve" (sveukupnost, vasiona, totum universum, das All). Drugi deo re~i (vjsto – vid) – vid dovodimo u vezu sa indoevropskom re~ju -*vid – {to zna~i videti, paziti. Stari Sloveni su znawe uistinu i vezivali za ~ulo vida tj. ono {to vidim to i znam. Tvrdwu ovu dokazuje re~