Likovna kultura 6

школа Креативнашкола Креативна

Мирјана Живковић

ЛИКОВНА

ПРОМОТИ ВН И

ЕРАК

АК МЕР И ПР

АК МЕР И ПР

НИ В И к Т О ера

ПР ОМ пр им

ПР ОМ пр им

НИ В И к Т О ера

ПРОМОТИ ВН И

ПР ОМ пр им

НИ В И к Т О ера

КУЛТУРА

6

ПРОМОТИ ВН И

Уџбеник за шести разред основне школе

АК МЕР И ПР

школа Креативнашкола Креативна

Мирјана Живковић

ЛИКОВНА

Уџбеник за шести разред основне школе

КУЛТУРА

6 [3]

[4]

Садржај ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК [5] O УМЕТНОСТИ И О УМЕТНИЦИМА [6] БОЈА [7]

БОЈЕ ОКО НАС [8]

ОСНОВНЕ И ИЗВЕДЕНЕ БОЈЕ [9]

Украси теглу за оловке [9]

Цртеж за моју мајицу или за стикер [11]

ХРОМАТСКЕ И АХРОМАТСКЕ БОЈЕ [12] Црно-бели свет [13] Мој измишљени свет [15]

ТОПЛЕ И ХЛАДНЕ БОЈЕ [16] Постер или колаж за моју собу [17] Вуница, пертле и трачице… [19]

КОМПЛЕМЕНТАРНЕ БОЈЕ [20] Шума [21]

ХАРМОНИЈА [22] Цвет из моје маште [23]

УМЕТНИЧКО НАСЛЕЂЕ – Mузеји и експонати [24] Сазнали смо… [28]

КОМУНИКАЦИЈА [29]

РЕКЛАМНЕ ПОРУКЕ [30] Oлуја идеја [31] Мртва природа [33]

УМЕТНИЧКО НАСЛЕЂЕ – Времеплов [34] Сазнали смо… [38]

[5]

ТЕКСТУРЕ [39]

ТЕКСТУРЕ У ПРИРОДИ И УМЕТНИЧКИМ ДЕЛИМА [40]

ТЕКСТУРЕ – ФРОТАЖ [42]

Моја историја природе [42]

ТЕКСТУРЕ – ЦРТЕЖ [43] Стварам текстуре [43]

ТЕКСТУРЕ – СЛИКА [44] Сликам онако како желим и како се осећам [45]

ТЕКСТУРЕ – КОЛАЖ [46] Наш колаж [46]

ТЕКСТУРЕ – СКУЛПТУРА [47] Обликујем и стварам текстуре [47]

УМЕТНИЧКО НАСЛЕЂЕ – Шетња кроз… [48] Истражујем, откривам, уочавам… [51]

Сазнали смо… [52]

МАШТАРИЈЕ [53]

КАДА МАШТАМО… [54] Машина из будућности [55]

ПРИЧЕ ИЗ ДАВНИНА [56] Необично биће из моје маште [57]

БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН… [58] Илуструјем [59]

УМЕТНИЧКО НАСЛЕЂЕ – За машту не постоје границе… [60] Наша дигитална збирка [61]

Сазнали смо… [62]

ПРОСТОР И ЈА [63]

АМБИЈЕНТ [64] Наша изложба [66] Наш атеље [67] Наша башта [68]

Сазнали смо… [70]

[6]

VODIČ KROZ UXBENIK Osnovni tekst

Dodatne informacije uz osnovni tekst

Materijali Pitawa i zadaci

Рeprodukcije su sastavni deo lekcije, olakšavaju učewe i pamćewe i upoznaju nas sa umetničkim delima

Mali saveti Crtamo, slikamo, pravimo

Saznali smo…

Pregled osnovnih pojmova iz poglavqa

Biografije umetnika

Na kraju svake lekcije navedene su kqučne reči

Spoqni izvori Upućivawe učenika na pretraživawe sadržaja na internetu

[7]

O UMETNOSTI I O UMETNICIMA

Korist nam daju nauke, a lepotu – umetnosti.

Mikelan|elo

a Pikaso po~eo je veom ^uveni slikar Pablo o bi za crtawe. Wegov otac rano da se interesuje ni di Pikaso je u desetoj go je profesor crtawa i . ik en postao wegov u~

Ovaj autoportret Pikaso je naslikao kada je imao petnaest godina.

Ameri~ki umetnik Endi Vorhol razboleo se u tre}em razredu osnovne {kole i morao je dugo da le`i u krevetu. Da bi mu vreme br`e pro{lo i da bi mu bilo zanimq ivije i prijatnije dok le`i, po~eo je da crta, slu{a radio i skupqa sli ~ice filmskih junaka, a roditeqi su mu dozvolili da sli~ice lepi na zid pored kreveta.

[8]

Бојa

Cveće u bakarnoj vazi, Vinsent van Gog, 1886

[9]

BOJE OKO NAS Kada se sunčeva svetlost propusti kroz prizmu, razlaže se na sedam boja (crvenu, naran­xastu, žu­tu, zelenu, plavu, indigo i qubičastu). Boje dobijene na ovaj način nazivamo spektar.

Engleski naučnik ISAK WUTN (1643–1727) bavio se istraživawem pojave prelamawa svetlosti. U čuvenom eksperimentu pomoću trostrane prizme dokazao je da se bela svetlost može razložiti u spektar različitih boja.

Boje koje vidimo oko sebe jesu boje svetlosti. Nastaju kao posledica upijawa i odbijawa svetlosnih zraka. Do našeg oka stižu samo oni delovi spektra, to jest boje koje su odbijene.

U prirodi boje spektra možemo videti kada se pojavi duga. Ona se pojavquje na nebu kada se sunčevi zraci prelamaju kroz sitne vodene kapi nakon kiše.

[10]

OSNOVNE I IZVEDENE BOJE U likovnoj umetnosti boje delimo na osnovne (crvena, plava i žuta) i izvedene boje, koje na­s­taju wihovim mešawem (naranxasta, qubičasta i zelena). Umetnici koriste pig­mentne boje za svoja dela.

Prikaz nastajawa izvedenih boja

Grafički prikaz podele boja na osnovne i izvedene

Boja je važan likovni element. Umetnik koristi boju kada želi nešto da prikaže onako kako on to vidi, doživqava ili oseća. Boje imaju različita svojstva. Žuta je najsvetlija, qubičasta najtamnija, crvena je najupadqivija, plavozelena je najhladnija…

Boja je pigment, sitan prah koji se nekada dobijao samo prirodnim putem od biqaka, plodova i minerala, a danas se dobija i hemijskim procesom.

Tempere su industrijskog porekla.

Ukrasi teglu za olovke  Ukrasi staklenu teglu bojama koje voli{.

MALI SAVETI

MATERIJALI

Sačekaj da se boje na tegli dobro osuše. Neka ti neko od odraslih pomogne da teglu izlakiraš bezbojnim lakom.

Staklena tegla Tempere Flah-~etkice

^etkica koja se koristi za slikawe temperama naziva se flah-~etkica.

Ona je ravna.

[11]

Fovizam je slikarski pravac koji je okupio grupu francuskih umetnika na početku XX veka.

Boja je bila wihovo glavno izražajno sredstvo. Istiskivali su je iz tube i nanosili direktno na platno. Najznačajniji predstavnik je Anri Matis.

K oje te boje spektra podsećaju na leto?

 Kakav utisak na tebe ostavqa ova slika?

Kojim bi bojama ti naslikao/naslikala portret drage osobe?

Anri Matis, Pogled na Kolijur, 1906

Slikajući jarkim bojama, Matis je dočarao prirodu obasjanu vrelim suncem.

Pit Mondrijan je holandski slikar koji je poznat po tome što je koristio samo osnovne boje – crnu, belu i ponekad sivu.

Anri Matis, Gospođa Matis, 1905

Ova slika se nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu.

Pit Mondrijan, Kompozicija II, 1929

[12]

Pit Mondrijan, Kompozicija sa crvenim, žutim i plavim, 1928

Sistem četiri boje koje se koriste u štamparstvu naziva se CMYK. Wihovim mešawem dobijaju se druge boje. RGB je sistem tri boje koje se upotrebqavaju na TV ekranu ili monitoru kompjutera i wihovim me{a­wem nastaju ostale boje. Ako želimo da odštampamo svoj rad koji je urađen u aplikativnom programu, potrebno je da sliku/crtež prebacimo iz sistema RGB u sistem CMYK. Dela nastala korišćewem digitalne tehnologije nazivamo digitalnom grafikom. Ona se mogu umnožavati štampawem.

RGB (Red, Green, Blue), to jest crvena, zelena i plava.

CMYK (Cyan, Magenta, Yellow, Black), to jest cijan, magenta, žuta i crna boja.

Poznavawe boja nije važno samo u likovnoj umetnosti već i u dizajnu i svakodnevnom ži­­ votu. Zbog toga dizajneri koji osmi{qavaju predmete za svakodnevnu upo­trebu vode ra­­čuna o izboru boja.

VERNER PANTON (1926–1998) danski je dizajner koji je voleo da koristi jarke boje. Dizajnirao je garniture za sedewe, tkanine, tepihe, rasvetu itd.

Stolica Hart, 1959

Tkanina

Crtež za moju majicu ili za stiker  Nacrtaj crtež za majicu ili za stiker.

MALI SAVETI Ako za to postoji mogućnost, neka ti profesor informatike pomogne da svoj crtež uradiš u aplikativnom programu i pripremiš za digitalnu štampu.

Ilustracija Dušan Pavlić

KQU^NE RE^I  • boja • spektar • osnovne boje • izvedene boje • fovizam

[13]

HROMATSKE I AHROMATSKE BOJE Boje spektra nazivamo i hromatskim bojama. Ahromatske boje su bela, crna i siva boja, koja nasta­je wihovim mešawem. Najjači kontrast je između crne i bele boje.

Za belu boju kažemo da je skup svih boja, a za crnu da je odsustvo svih boja.

Bela boja ima osobinu da odbija svetlost, dok crna boja prima skoro svu svetlost koja padne na wu.

Hromatske boje imaju tri svojstva: ton, valer i intenzitet.

• Ton je odlika po kojoj je boja dobila naziv (žuta, crvena, plava…).

• Valer je količina svetlosti u tonu boje, to jest količina belog i crnog u boji.

• Intenzitet boje se odnosi na čistoću i zasićenost boje. Čista boja je najintenzivnija; ako joj se doda siva, smawuje se wen intenzitet, ona postaje zasićenija.

 Koje je boje koristio slikar na ovoj slici? Na osnovu upotrebqenih boja i izgleda drveta zakquči koje je godišwe doba prikazano.

Pit Mondrijan, Sivo drvo, 1912

Ahromatske boje imaju samo jedno svojstvo, a to je valer.

Ahromatska valerska skala tonova s postupnom promenom (gradacijom) od bele do crne boje

[14]

Grafika je oblast likovne umetnosti u kojoj se crtež ili slika umnožava pomoću matrice (klišea). Matrica može biti na linoleumu, drvetu, cinku, kamenu itd. U zavisnosti od ma­te­ rijala koji se koristi za matricu, ona se obrađuje mehanički ili hemijskim putem. U ručnoj štampi boja se nanosi na obrađenu matricu, da bi se zatim odštampao otisak na papiru.

Tehnika linorez (nanošewe boje vaqkom na linoleum – matricu) Odštampani otisak na papiru

Pablo Pikaso, Golubica, litografija, 1949

Nanošewe boje vaqkom na litografski kamen

Umetnici prave i grafike u boji. Oni tada za svaku boju koriste novu matricu.

Crno-beli svet  Koristeći samo crnu temperu, nacrtaj ili naslikaj na matrici neki predmet, biqku ili životiwu, a zatim crtež odštampaj u jednom primerku.

MATERIJALI MALI SAVETI Temperu pomešaj s glicerinom da bi se sprečilo brzo sušewe.

Na matrici nacrtaj/naslikaj ono što želiš.

Monotipija je jedan otisak.

Stavi papir na matricu i pritisni ga rukom.

Pažqivo odvoj papir od matrice.

Za matricu: plastična daska za sečewe hrane List iz bloka Crna tempera Glicerin Flah-~etkice Krpica Keceqa Zaštita za sto

KQU^NE RE^I  • hromatske boje • ahromatske boje • svojstva boja • ton • valer • intenzitet • grafika

[15]

Različiti valeri hromatskih boja dobijaju se dodavawem crne (za tamne valere) ili bele boje (za svetle valere). Postupne promene neke boje od najsvetlijeg do najtamnijeg tona na­ zi­vamo gradacijom.

Na ovoj slici slikar je koristio hromatske valere četiri boje.

Svaki hromatski ton ima valer u ahromatskom.

Valerska skala tonova

Viktor Vazareli, Arcturus II, 1966

Paul Kle, Gradacija kristala, 1921

Slikari ne koriste uvek sve tonove na svojim delima.

Pablo Pikaso, Klod i drveni kowić, 1949

[16]

Koristeći različite valere, slikar je prikazao s koje strane dolazi svetlost i koje je jačine.

Tako je stvorio utisak treće dimenzije na dvodimenzionalnoj površini.

Jan Vermer van Delft, Mlekarica, oko 1658–1660

 Razlikama u valerima umetnik stvara kontrast. Pronađi kontrast na ovoj slici.

Pablo Pikaso, Tragedija, 1903, detaq

Moj izmišqeni svet  Odaberi jednu hromatsku boju koju želiš da koristiš za svoj rad. Belu i crnu boju koristi kako bi dobio/dobila svetle i tamne valere odabrane boje.

MATERIJALI List iz bloka Tempera Flah-~etkice Posuda za vodu Paleta Krpica Keceqa Zaštita za sto

KQU^NE RE^I  • gradacija

[17]

TOPLE I HLADNE BOJE Na osnovu utiska koji boje ostavqaju na nas delimo ih na tople i hladne. U krugu boja tople i hladne boje stoje jedne naspram drugih.

Tople boje privlače pažwu.

One su vesele i energične.

Crvena nas asocira na qubav, vatru, Sunce…

Tople boje

Hladne boje

Hladne boje nas asociraju na nebo, vodu, led… One nas opuštaju i smiruju.

 Kakav utisak ostavqa na tebe slika koja je naslikana samo toplim bojama, a kakav ona koja je naslikana hladnim?  Koju bi od ovih slika voleo/volela da imaš u svom životnom prostoru? Zašto?

Mark Rotko, Naranxasto i `uto, 1956

Mark Rotko, Bela i zelene u plavoj, 1957

Oblici naslikani toplim bojama izgledaju bliže. Za oblike naslikane hladnim bojama imamo utisak da su daqe.

Slikari nam na ovaj način dočaravaju prostor.

Кoristeći tople i hladne boje, slikar je ostvario i kontrast.

Pol Sezan, Marsejski zaliv, 1886–1890

[18]

Umetnik je obojene komade hartije prvo iscepao, a zatim ih je pustio da slobodno padnu na veći list papira i zalepio.

 Uporedi ova dva kolaža. Kakav utisak ostavqaju na tebe?  Koje je boje koristio umetnik?

Žan Arp, Kolaž s kvadratima složenim prema zakonima slučajnosti, 1916–1917

Žan Arp, Kolaž s kvadratima složenim prema zakonima slučajnosti, 1917

Poster ili kolaž za moju sobu  Napravi poster ili kolaž za svoj

radni prostor. Odaberi samo tople ili samo hladne boje.

 Na internetu možeš pronaći

objašwewe značewa boja koje si odabrao za svoj poster/kolaž.

MATERIJALI ZA POSTER List iz bloka

MATERIJALI ZA KOLAŽ

Tempere

Kolaž-papir

Flah-~etkice

Lepak

Posuda za vodu Paleta Krpica Keceqa Zaštita za sto

KQU^NE RE^I  • tople boje • hladne boje

[19]

Tapiserija je dekorativna tkanina koja se nekada ka~ila na zid i iz prakti~nih razlo­ga, kako bi {titila od hladno}e. Klasična tapiserija izrađivala se tkawem.

Savremeni umetnici za svoje tapiseri­je koriste različite materijale, koji ne moraju biti tekstilni, i primewuju razli~ite tekstilne tehnike (vez, pletewe...) da bi napravili svoje radove u dve ili tri dimenzije. Ta dela, proiza{la iz tradicionalne ta­piserije, svrstavaju se u umetnost niti ili umetnost tekstila.  Kakav utisak na tebe ostavqaju boje na ovoj tapiseriji?

Koji ti se delovi tapiserije najviše dopadaju? Zašto?

Dama i jednorog, Francuska, 1490, detaq

KQU^NE RE^I  • tapiserija

[20]

Vunica, pertle i tračice…  Napravi svoju tapiseriju.

Izaberi način na koji ćeš je uraditi i konsultuj se s nastavnikom o tome šta ti je sve potrebno od materijala.

MALI SAVETI

MATERIJALI

Možeš koristiti samo jedan od ovih materijala, a možeš i da ih kombinuješ u radu.

Vunica Pertle Trake od plastičnih kesa

Na ovim fotografijama možeš videti neke od ideja za rad.

[21]

KOMPLEMENTARNE BOJE Komplementarne boje su naranxasta i plava, žuta i qubičasta, crvena i zelena. Komple­men­ tarne boje ističu jedna drugu. Upotrebom komplementarnih boja stvara se kontrast.

Svaki komplementarni par čini jedna osnovna i jedna izvedena boja.

Komplementarne boje u krugu nalaze se jedna naspram druge.

Zelena je komplementarna crvenoj jer je zelena nastala mešawem plave i žute tako da u sebi ne sadrži crvenu boju.

Komplementarni par čini jedna topla i jedna hladna boja.

Ako izvesno vreme posmatramo jednu od ovih boja, a zatim pogledamo u neku belu površinu, pred očima će nam se pojaviti boja koja je wen komplementarni par.

Crvena i zelena boja na ovoj slici stvaraju utisak treperewa cvetova maka. Ovaj utisak slikar ne bi mogao da postigne da je naslikao cveće koje nije crvene boje.

Klod Mone, Poqa maka u Aržanteju, 1873

[22]

 Koje komplementarne parove uočavaš na ovim slikama?  Kakav utisak na tebe ostavqaju slike na kojima su umetnici primenili znawe o komplementarnim bojama?

Vinsent van Gog, Cveće u bakarnoj vazi, 1887

Vinsent van Gog, Kafanska terasa noću, 1888, detaq

Pol Gogen, @ena s mangom, 1892

Komplementarni par žuta i qubičasta predstavqa najintenzivniji hromatski kontrast svetlo–tamno.

Ogist Renoar, Mrtva priroda s breskvama, 1880

Šuma  Naslikaj šumu. Izaberi komplementarni par boja kojima ćeš je prikazati.

MATERIJALI List iz bloka Tempere

KQU^NE RE^I  • komplementarne boje

[23]

HARMONIJA Harmonija je sklad, slagawe, spajawe. Umetnici koriste znawe o bojama da bi postigli har­ mo­niju na svom delu. Skladno složene boje kod posmatrača stvaraju osećaj prijatnosti.

Slikar je koristio samo jednu boju i wene različite valere.

Na taj način je postignut utisak prijatnosti i jednostavnosti.

Vinsent van Gog, Suncokreti, 1888

Luiđi Rusolo, Čvrstina magle, 1912

Slikar je koristio tri boje koje se nalaze jedna pored druge na krugu boja.

Utisak harmonije dobija se korišćewem najmawe dve ili najviše pet susednih boja u krugu. Treba izbegavati kombinovawe toplih i hladnih boja.

Slikarka je koristila komplementarni par – crvenu i zelenu boju.  Pogledaj sliku Anrija Matisa Gospođa Matis (str. 10), kao i sliku Kloda Monea Poqa maka u Aržanteju (str. 20), gde su slikari koristili isti komplementarni par boja.

Frida Kalo, Živi život, 1954

[24]

Slikar je odabrao zelenu boju i dve boje koje se na krugu nalaze pored wene komplementarne boje (crvene). Korišćewem tri boje na ovaj način stvara se kontrast, ali se ne gubi prijatna atmosfera na slici.

Vinsent van Gog, Autoportret s lulom, 1888–1889

Slikar je koristio tri boje koje su na istoj udaqenosti u krugu boja. Na ovoj slici crvena boja je dominantna, a druge dve su korišćene u mawoj meri.

Na taj način postignut je utisak vedrine i živosti.

Anri Matis, Harmonija u crvenom, 1909, detaq

Cvet iz moje mašte  Naslikaj cvet iz svoje mašte. Koristi boje koje su po tebi skladne i stvaraju utisak prijatnosti.

MATERIJALI List iz bloka Tempere Flah-~etkice Posuda za vodu Paleta Krpica Keceqa Zaštita za sto

KQU^NE RE^I  • harmonija

[25]

LIKOVNA KULTURA 6 Uxbenik za šesti razred osnovne škole Prvo izdawe Autor Recenzenti

Mr Mirjana Živković Mr Milka Vujović, redovni profesor, Fakultet primewenih umetnosti, Beograd Duwa Trutin, profesor likovne kulture, VOS Kreativno pero, Beograd Miloje Mitrović, profesor likovne kulture, OŠ Mile Dubqević, Lajkovac

Urednik

Anđelka Ružić

Lektor

Mirjana Delić

Grafičko oblikovawe korica

Dušan Pavlić

Grafičko oblikovawe kwižnog bloka

Mirjana Živković

Tehnički urednik

Tatjana Vaqarević

Fotografije Izdavač

Za izdavača

Shutterstock Kreativni centar Gradištanska 8 Beograd Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 Mr Qiqana Marinković

Štampa Godina štampe

2019

Tiraž

0000

Copyright

© Kreativni centar, 2019

9 788652 906475