Geografija 6

школа школа Креативна школа Креативна школа школа Креативна Креативна школа Креативна Креативна

Драган Милошевић Драган Милош Драган Милошевић Јована Тодорић • Мирослав Маркићевић Јована•Тодорић • Мирослав Марки Јована Тодорић Мирослав Маркићевић

ГЕОГРАФИЈА ГЕОГРАФИЈ ГЕОГРАФИЈА

9 788 65 2 9 06 46 8

ISBN 978-86-529-0646-8

9 788 65 2 9 06 46 8

9 788 65 2 9 06 46 8

ISBN 978-86-529-0646-8

ISBN 978-86-529-0646-8

ГЕОГРАФИЈА 6 ГЕОГРАФИЈА 6

ГЕОГРАФИЈА 6

Уџбеник за шести разред основне школе Уџбеник за шести разред основне школе

Уџбеник за шести разред основне школе

Уџбеник за шести разред основне школе за шести разред основне Уџбеник за Уџбеник шести разред основне школе

666

школа Креативнашкола Креативна Драган Милошевић Јована Тодорић • Мирослав Маркићевић

ГЕОГРАФИЈА Уџбеник за шести разред основне школе

6

САДРЖАЈ ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК............................................ 4

ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА........................................ 7 ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА. ПРЕДМЕТ ПРОУЧАВАЊА И ПОДЕЛА........................................ 8 Географија – природна или друштвена наука?......8 Појава друштвене географије...................................9 Подела друштвене географије..................................9 Везе друштвене географије с другим наукама и примена друштвеногеографских истраживања...........................................................10

ГЕОГРАФСКА КАРТА................................................ 15

БРОЈ И РАСПОРЕД СТАНОВНИКА НА ЗЕМЉИ.... 48 Број становника на Земљи.......................................48 Насељеност Земљине површине.............................49 ПРИРОДНО КРЕТАЊЕ СТАНОВНИШТВА.............. 52 Компоненте природног прираштаја.......................52 Стопе рађања, смртности и природног прираштаја..............................................................52 Природно кретање становништва у времену и простору...............................................................53 МИГРАЦИЈЕ СТАНОВНИШТВА.............................. 56 Сеобе (миграције) кроз историју............................56 Појам миграција.......................................................57 Узроци и последице миграција...............................57 Подела миграција.....................................................58

ГЕОГРАФСКА (КАРТОГРАФСКА) МРЕЖА............ 16 ГЕОГРАФСКА ШИРИНА И ГЕОГРАФСКА СТРУКТУРE СТАНОВНИШТВА................................ 61 ДУЖИНА, ЧАСОВНЕ ЗОНЕ...................................... 18 Полна и старосна структура становништва...........61 Часовне зоне..............................................................19 Људске расе...............................................................63 ПОЈАМ ГЕОГРАФСКЕ КАРТЕ И ЊЕН РАЗВОЈ Народи и њихови језици..........................................65 КРОЗ ИСТОРИЈУ...................................................... 22 Светске религије и верска структура Појам географске карте...........................................22 становништва..........................................................65 Развој географске карте кроз историју.................22 Образовна структура становништва.......................67 ЕЛЕМЕНТИ КАРТЕ .................................................. 25 Економска структура становништва ......................67 КАРТОГРАФСКИ ЗНАКОВИ, ГЕОГРАФСКИ САВРЕМЕНИ ДЕМОГРАФСКИ ПРОЦЕСИ.............. 69 НАЗИВИ И МЕТОДЕ ЗА ПРЕДСТАВЉАЊЕ Неравномеран популациони развој.......................69 РЕЉЕФА НА КАРТАМА........................................... 28 Популациона политика и развијеност....................71 Картографски знакови ............................................28 Географски називи на картама ..............................29 НАСЕЉА........................................................................ 77 Представљање рељефа на картама........................29 НАСЕЉА И ГЕОГРАФСКИ ПРОСТОР..................... 78 ПОДЕЛА КАРАТА ПРЕМА РАЗМЕРИ Појам насеља и наука о насељима.........................78 И САДРЖИНИ.......................................................... 32 Појава првих насеља................................................78 Подела карата према размери................................32 Географски положај и размештај насеља Подела карата према садржини.............................33 на Земљи..................................................................80 ОРИЈЕНТАЦИЈА У ПРОСТОРУ, ОРИЈЕНТАЦИЈА ВЕЛИЧИНА, ФУНКЦИЈЕ И ТИПОВИ НАСЕЉА....... 83 КАРТЕ У ПРОСТОРУ, САТЕЛИТСКИ Величина насеља.......................................................83 НАВИГАЦИОНИ СИСТЕМИ И МЕРЕЊА Функције насеља.......................................................84 НА КАРТИ................................................................ 35 Типови насеља...........................................................84 Оријентација у простору.........................................35 Друге поделе насеља................................................85 Оријентација карте помоћу компаса.....................36 СЕЛО И РУРАЛНИ ПРОСТОР.................................. 88 Сателитски навигациони системи...........................37 Појам и одлике села.................................................88 Мерење на карти.......................................................37 Подела (типови) села...............................................89 СТАНОВНИШТВО....................................................... 43 Процеси у руралном простору................................89 ОСНОВНИ ПОЈМОВИ О СТАНОВНИШТВУ............ 44 Географско проучавање становништва..................44 Насељавање света у преисторији............................45 Појава раних цивилизација ....................................46

ГРАД И УРБАНИЗАЦИЈА......................................... 92 Појам и одлике града...............................................92 Урбанизација.............................................................93 Функције и привлачност градова............................94

ГРАДСКИ ПРОСТОРИ............................................. 97 Унутарградски простор............................................97 Град и околни простор.............................................98 Конурбације и мегалополиси..................................99

ПРИВРЕДА.................................................................. 105 ПРИВРЕДА, ПРИВРЕДНЕ ДЕЛАТНОСТИ И СЕКТОРИ ПРИВРЕДЕ......................................... 106 ПОЉОПРИВРЕДА И ГЕОГРАФСКИ ПРОСТОР.... 110 Појам и подела пољопривреде............................ 110 Природни и друштвени фактори развоја пољопоривреде.................................................... 110 Однос пољопривреда – животна средина.......... 112 Структура пољопривредне производње.............. 113 ЕНЕРГЕТСКИ ИЗВОРИ И ЊИХОВО КОРИШЋЕЊЕ........................................................ 116

Главни град............................................................. 159 Границе држава...................................................... 160 ПРОМЕНЕ НА ПОЛИТИЧКОЈ КАРТИ ЕВРОПЕ ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА......................... 163 Хладни рат.............................................................. 163 Крај Хладног рата и униполарни светски поредак .............................................................. 164 Настанак нових држава на тлу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије................. 165 ПРОМЕНЕ НА ПОЛИТИЧКОЈ КАРТИ СВЕТА ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА......................... 168 МЕЂУНАРОДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ......................... 172 Организација уједињених нација (ОУН)............ 172 Европска унија....................................................... 173 НАТО – Северноатлантски савез.......................... 174 Група седморице (Г-7) и Група осморице (Г-8)....................................................................... 175

ИНДУСТРИЈА И ГЕОГРАФСКИ ПРОСТОР............ 120 Појам индустрије и индустријализације ............ 120 ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ............................................ 181 Подела индустрије................................................. 121 ГЕОГРАФСКЕ РЕГИЈЕ И РЕГИОНАЛНА Фактори размештаја индустрије ......................... 121 ГЕОГРАФИЈА.......................................................... 182 Индустријски простори у свету ........................... 122 НАЗИВ, ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ Утицај индустрије на животну средину............... 123 И ВЕЛИЧИНА ЕВРОПЕ.......................................... 186 САОБРАЋАЈ, ТУРИЗАМ И ГЕОГРАФСКИ Географски положај Eвропе................................. 186 ПРОСТОР............................................................... 125 Границе и величина Европе.................................. 188 Саобраћај................................................................ 125 РАЗУЂЕНОСТ ОБАЛА ЕВРОПЕ............................. 190 Туризам................................................................... 126 ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ ЕВРОПЕ – РЕЉЕФ Типови туристичких простора.............................. 127 И КЛИМА ............................................................... 193 ВАНПРИВРЕДНЕ ДЕЛАТНОСТИ........................... 130 Рељеф Европе......................................................... 193 РАЗВИЈЕНИ И НЕРАЗВИЈЕНИ РЕГИОНИ Клима Европе......................................................... 195 И ДРЖАВЕ. САВРЕМЕНИ ГЕОЕКОНОМСКИ ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ ЕВРОПЕ – ВОДЕ ОДНОСИ У СВЕТУ.................................................. 133 И БИЉНИ СВЕТ...................................................... 199 КОНЦЕПТ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА.......................... 136 Хидрографија Европе........................................... 199 Биљни свет Европе................................................. 202 ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ......... 143 СТАНОВНИШТВО ЕВРОПЕ................................... 206 ПОЈАМ И НАСТАНАК ПРВИХ ДРЖАВА............... 144 Народи Европе ...................................................... 207 Појам државе......................................................... 144 Религије Европе..................................................... 209 Настанак првих држава........................................ 146 НАСЕЉА ЕВРОПЕ.................................................. 211 ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ДРЖАВЕ....................... 149 Сеоска насеља Eвропе........................................... 211 Градска насеља Европе......................................... 212 ПОЛИТИЧКОГЕОГРАФСКИ ЕЛЕМЕНТИ ДРЖАВЕ – ВЕЛИЧИНА ДРЖАВЕ, КОМПАКТНОСТ ПРИВРЕДА ЕВРОПЕ.............................................. 215 ТЕРИТОРИЈЕ И ОБЛИК ВЛАДАВИНЕ................... 154 Природни фактори развоја европске Величина државе – површина и број привреде............................................................... 215 становника............................................................ 154 Друштвени фактори развоја европске Компактност територије државе.......................... 155 привреде............................................................... 216 Облик владавине.................................................... 156 Историјски развој европске привреде................ 217 ГЕОГРАФСКЕ РЕГИЈЕ ЕВРОПЕ............................. 219 ПОЛИТИЧКОГЕОГРАФСКИ ЕЛЕМЕНТИ РЕГИСТАР ПОЈМОВА............................................ 227 ДРЖАВЕ – ГЛАВНИ ГРАД И ГРАНИЦЕ................. 159

ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК

На почетку сваке лекције наведени су кључни појмови

Фотографије, карте и илустрације су саставни део градива и олакшавају учење и памћење

Задаци Питања и задаци којима се проверава разумевање и усвојеност обрађених наставних садржаја

4

5

Занимљива географија Интересантне информације у вези с наставном јединицом

Преглед градива из поглавља Сажетак обрађеног градива у виду основних теза

Шематски приказ наставне теме Шематски приказ основних појмова из наставне теме – од помоћи је при учењу и преслишавању

На крају књиге налази се регистар најважнијих појмова обрађених у уџбенику

ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА yy Друштвена географија. Предмет проучавања и подела

ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА. ПРЕДМЕТ ПРОУЧАВАЊА И ПОДЕЛА Борба за опстанак од давнина је приморавала човека да упознаје географски простор у коjeм живи, да му се прилагођава, али и да прилагођава тај простор својим потребама. Све те сложене међузависности између човека и географског простора проучава друштвена географија. Ове школске године посебну пажњу посветићемо изучавању друштвеногеографских садржаја.

Кључни појмови yy географија yy друштвена географија yy антропогеографија yy географија становништва yy географија насеља yy економска географија yy политичка географија

Географија – природна или друштвена наука? Питање које се најчешће поставља географима јесте: Да ли је географија природна или друштвена наука? Одговор је једноставан: географија је истовремено и природна наука и друштвена наука, али и више од тога – наука која те две целине повезује у географско јединство. Географија природу света (природне Земљине сфере) и друштво посматра у њиховој целовитости. Управо та целовитост природних и друштвених елемената света јесте њен предмет проучавања. Да бисмо разумели шта је предмет проучавања друштвене географије, подсетимо се прво тога шта проучава географија. Географија је систем наука који проучава законитости просторног размештаја различитих објеката, појава и процеса на Земљиној површини. Ти објекти, појаве и процеси могу бити природни и друштвени. Отуда се географија као целина најпре дели на физичку географију и друштвену географију. Из претходно реченог јасно је да друштвена географија проучава законитости просторног размештаја друштвених објеката,појава и процеса на Земљиној површини. Другачије речено, друштвена географија одговара на питање: Како је људско друштво просторно организовано на Земљи? У петом разреду бавили смо се физичком географијом, између осталог и климом. Научили смо да се клима мења под утицајем човека. Такође, сазнали смо да човек утиче на појаву поплава и да мења рељеф који је створен природним силама. С друге стране, друштвена географија проучава становништво на Земљи. Из искуства знамо да на високим планинама живи мање становништва него у равницама, поред река. То је последица промене климатских услова с порастом висине. Према томе, тежиште проучавања и физичке и друштвене географије јесу везе и односи између човека и природе која га окружује.

8

9 Због тога се географија према предмету проучавања дели на физичку географију и друштвену географију. Посебна дисциплина је регионална географија, која се бави проучавањем издвојених делова Земљине површине – географским регијама. Она истовремено проучава природне и друштвене елементе у простору тих географских регија.

ГЕОГРАФИЈА ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА

ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА

РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА

Појава друштвене географије Од античког периода најбитније и готово једино питање на које је географија одговарала током више од две хиљаде година било је: Где се неки објекти налазе у простору? Тако је било све док слика света није постала комплетна, то јест до краја епохе великих географских открића крајем XVIII века. То је била описна (дескриптивна) фаза развоја географије. С постављањем других питања, као што су: Зашто се неки објекти и појаве налазе на неком месту? Како су они настали? и њима слична, отпочело се тек почетком XIX века. Таква питања су обележила научну фазу развоја географије. Од почетка XIX века географија се развија као модерна, самостална наука. Она од тада тежи да објасни узроке и законитости појединих појава на Земљи и посебно да објасни њихов просторни размештај. Подела географије на физичку и друштвену први пут се појављује у делу Бернарда Варенијуса, холандског географа из XVII века. У друштвене факторе који утичу на изглед неког предела он је убрајао трговину, насељеност и облике власти у појединим земљама. У XIX веку друштвеногеографским проучавањима бавила се антропогеографија (човечија, човекова, људска географија, од грчке речи άνθρωπος, anthrōpos – човек). Слично биосфери – омотачу који обухвата целокупан живи свет на Земљи – антропосфера је омотач који обухвата људско друштво. Другачије речено, антропосфера је део Земље који је измењен деловањем човека. Део географије који се бави проучавањем антропосфере назива се а ­ нтропогеографија. Она проучава географски размештај људи и њихову интеракцију са природом, с посебним нагласком на узроцима и последицама људске активности у географском простору.

Подела друштвене географије Као што се током времена, с прикупљањем географских знања, географија поделила на физичку, друштвену и регионалну географију, тако су се и ове главне гране географије поделиле на мноштво научних дисциплина. Друштвена географија се дели на географију становништва, географију насеља, економску географију и политичку географију. Географија становништва проучава промене у броју становника, размештају и структурама становништва на Земљи. Она посебно објашњава законитости развитка становништва у простору.

Географија насеља проучава насељена места у простору – њихов постанак, развој и просторни размештај. У оквиру ове географске дисциплине издвајају се рурална географија (географија сеоских насеља) и урбана географија (географија градских насеља). Економска географија проучава развој и размештај производње и услуга под чијим утицајем долази до промена у географском простору. Она анализира шта, где, колико, како и зашто се производи, транспортује и троши. Дели се на више дисциплина: аграрну, индустријску, туристичку, саобраћајну географију и друге. Политичка географија се бави проучавањем природних и друштвених фактора настанка, развоја, политичког уређења и административно-територијалне поделе држава широм наше планете.

Везе друштвене географије с другим наукама и примена друштвеногеографских истраживања Друштвена географија у својим истраживањима користи достигнућа других наука, друштвених (историја, економија, социологија, демографија итд.) и природних (биологија, геологија, физика, хемија итд.), као и знања математике, информатике и техничких наука. Резултати друштвеногеографских истраживања примењују се у различитим областима, као што су: yyпланирање популационе политике; yyпланирање економске политике; yyпросторно планирање; yyзаштита животне средине; yyмеђународни односи; yyобразовање; yyтуризам итд.

ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА Географија становништва Географија насеља: • рурална географија • урбана географија Економска географија: • аграрна географија • индустријска географија • туристичка географија • саобраћајна географија... Политичка географија

Немачки географ Карл Ритер један je од утемељивача друштвене географије у XIX веку. Он је истицао да у основи свега стоје природни услови и да они одређују степен развоја неког друштва. Чувена је његова реченица: „Да су континентима другачије контуре, другачије би им биле и судбине.“

Карл Ритер (1779–1859)

10

11

Задаци 1. Заокружи словo испред тачне тврдње. Географија је: а) природна наука б) друштвена наука в) и природна и друштвена наука.

2. Упиши одговоре у празна поља. Како се дели географија према предмету проучавања?

ГЕОГРАФИЈА

3. Напиши одговор на датим линијама. Шта проучава друштвена географија? Објасни. .

4. Прецртај географску дисциплину која не припада датом низу. ГЕОГРАФИЈА СТАНОВНИШТВА ГЕОМОРФОЛОГИЈА ЕКОНОМСКА ГЕОГРАФИЈА ПОЛИТИЧКА ГЕОГРАФИЈА ГЕОГРАФИЈА НАСЕЉА 5. Напиши одговор на датим линијама. Шта је антропосфера? Објасни. Како се назива област географије која проучава антропосферу?

.

ПРЕГЛЕД ГРАДИВА ИЗ ПОГЛАВЉА Географија је истовремено и природна наука и друштвена наука, али и више од тога – наука која те две целине повезује у географско јединство. Друштвена географија проучава законитости просторног размештаја друштвених објеката, појава и процеса на Земљиној површини. Подела географије на физичку географију и друштвену географију први пут се појављује у делу Бернарда Варенијуса, холандског географа из XVII века. У XIX веку друштвеногеографским проучавањима бавила се антропогеографија (човечија, човекова, људска географија – од грчке речи άνθρωπος, anthrōpos – човек). Антропогеографија проучава географски размештај људи и њихову интеракцију са природом, с посебним нагласком на узроцима и последицама људске активности у географском простору. Друштвена географија се дели на географију становништва, географију насеља, економску географију и политичку географију. Резултати друштвеногеографских истраживања примењују се у различитим областима, као што су: планирање популационе и економске политике, заштита животне средине, међународни односи, образовање и друго.

12

13

ШЕМАТСКИ ПРИКАЗ НАСТАВНЕ ТЕМЕ

ГЕОГРАФИЈА

ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА

ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА

РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА

Географија становништва Географија насеља: yy • рурална географија yy • урбана географија Политичка географија Економска географија: yy • аграрна географија yy • индустријска географија yy • туристичка географија yy • саобраћајна географија

ГЕОГРАФСКА КАРТА yy Географска (картографска) мрежа yy Географска ширина и географска дужина, часовне зоне yy Појам географске карте и њен развој кроз историју yy Елементи карте yy Картографски знакови, географски називи и методе за представљање рељефа на картама yy Подела карата према размери и садржини yy Оријентација у простору, оријентација карте у простору, сателитски навигациони системи и мерења на карти

ГЕОГРАФСКА (КАРТОГРАФСКА) МРЕЖА У петом разреду смо научили каквог је облика Земља, како се креће, шта су то полови, а шта је екватор. Сада ћемо научити шта је то географска мрежа.

Кључни појмови yy географска мрежа yy картографска мрежа yy паралеле yy меридијани

Географска мрежа је скуп замишљених линија које обавијају Земљину лопту. Њу чине две групе линија: yyпаралеле и yyмеридијани. Паралеле или упоредници су замишљене кружнице које обавијају Земљу од запада према истоку. Те кружнице су међу собом паралелне, али нису све истог обима. Кружница највећег обима назива се екватор. Од екватора према северу и југу обим паралела је све мањи, док су сами полови тачке. Дужина екватора једнака је дужини обима Земље. Екватор дели Земљу на две једнаке полулопте – северну и јужну полулопту – и другачије се назива полутар.

Паралеле или упоредници

МЕР

ИДИ ЈАНИ

Фудбалски стадион Жерао у Бразилу екватор пресеца тачно по средини терена. Тако играчи обе екипе на том стадиону бране свој гол од нападача са супротне Земљине полулопте.

Меридијани или подневци

16

Меридијани су замишљене полукружне линије које спајају Северни географски пол и Јужни географски пол. Mеђу собом су једнаки и имају правац север–југ, па је због тога почетни меридијан одређен договором. Крајем XIX века договорено је да почетни меридијан буде онај који пролази кроз астрономску опсерваторију у Гриничу крај Лондона, по којој је и добио назив гринички меридијан. Меридијани се још називају и подневцима зато што у свим тачкама на истом меридијану подне наступа у исто време. Гринички меридијан и меридијан насупрот њега деле Земљу на источну и западну полулопту.

Почетни меридијан – Гринич

17 Паралеле и меридијани приказани на глобусу и географској карти чине географску односно картографску мрежу. Гринич

Mеридијани

Екватор

Паралеле

Географска мрежа

Задаци 1. Заокружи слово испред тачног одговора. Замишљена кружница која дели Земљу на две једнаке полулопте, назива се: а) Гринич б) меридијан в) екватор г) подневак.

2. Заокружи слово испред тачних тврдњи. а) Мрежа меридијана и паралела приказана на глобусу назива се картографска мрежа. б) Гринички меридијан је почетни меридијан. в) Све паралеле имају исти обим. г) Сви меридијани су међу собом једнаки и имају правац север–југ.

3. Напиши одговор на датим линијама. Шта су меридијани или подневци?

.

4. Напиши одговор на датим линијама. Шта су паралеле или упоредници?

.

ГЕОГРАФСКА ШИРИНА И ГЕОГРАФСКА ДУЖИНА, ЧАСОВНЕ ЗОНЕ

Гринич

Гринич

Кључни појмови Да бисмо одредили географски положај било које тачке на Земљиној површини, неопходно је yy географски положај да одредимо њену географску ширину и географyy географска ширина ску дужину. yy географска дужина Географску ширину одређујемо у односу на eкваyy часовне зоне тор – почетну паралелу – а географску дужину у одyy датумска граница носу на почетни меридијан – Гринич. Географска ширина неке тачке на Земљиној поСеверни пол вршини јесте лучно растојање од екватора до те тачке према половима. Северну географску шириСеверна ну имају тачке на Земљиној површини које се налазе географска ширина између екватора и Северног пола, а јужну географску ширину оне тачке на Земљиној површини које се налазе између екватора и Јужног пола.

Eкватор Географска ширина се изражава у степенима (°) и деловима степена – минутима (‘) и секундама (‘‘) – у распону од 0° (екватор) до 90° (Северни географски пол и Јужни географски пол). Северна Јужна ­географска ширина се означава латиничким слогеографска ширина вом N или скраћеницом на српском језику (СГШ), а јужна географска ширина се означава латиничким Јужни пол словом S или скраћеницом на српском језику (ЈГШ). Северна географска ширина Географска дужина неке тачке на Земљиној пои јужна географска ширина вршини јесте лучно растојање од гриничког меридијана до те тачке према истоку или западу. Источну географску дужину имају оне тачке на Земљиној Северни пол површини које се налазе источно од гриничког меридијана, до меридијана од 180°. Западну географску дужину имају оне тачке на Земљиној површини које се налазе западно од гриничког меридијана, до меридијана од 180°. Источна географска дужина се означава латиничким словом Е или скраћеницом на српском језику (ИГД), а западна географска дужина латиничким словом W или скраћеницом на српском језику (ЗГД). Географска дужина се такође изражава Источна у степенима (°) и деловима степена – минутима (‘) Западна географска географска и секундама (‘‘) – у распону од 0° (гринички мери- дужина дужина дијан) до 180° (меридијан насупрот Гринича). Источна географска дужина и западна географска дужина

18

19 150 120 90 60 30

0

30 60 90 120 150

60

A

30 Екватор

Б

30

60

Пример: Одређивање географске ширине и дужине тачака А и Б

Тачка А се налази северно од екватора, односно на северној Земљиној полулопти. То значи да има северну географску ширину. Пошто се налази на упореднику који је удаљен 30° од екватора, има географску ширину од 30° N. Тачка А се налази западно од гриничког меридијана, односно на западној Земљиној полулопти. То значи да има западну географску дужину. Пошто се налази на меридијану који је удаљен 60° од Гринича, она има географску дужину од 60° W. Географски положај тачке А: 60° W, 30° N. Тачка Б се налази јужно од екватора, односно на јужној Земљиној полулопти. То значи да има јужну географску ширину. Пошто се налази на упореднику који је удаљен 30° од екватора, има географску ширину од 30° S. Тачка Б се налази источно од гриничког меридијана, односно на источној Земљиној полулопти. То значи да има источну географску дужину. Пошто се налази на меридијану који је удаљен 90° од Гринича, има географску дужину од 90° Е. Географски положај тачке Б: 90° E, 30° S.

Часовне зоне

У Кнез Михаиловој улици налази се бронзана пирамида са обележеним географским координатама Београда. Средишња тачка Београда налази се на 44°49’14’’ северне географске ширине и 20°27’44’’ источне географске дужине.

Бронзана пирамида у Кнез Михаиловој улици

У петом разреду смо научили да свако место на Земљиној површини има своје локално време. Када бисмо се управљали по локалном времену, у свим местима и градовима широм света настали би велики проблеми у свакодневном животу. То би унело велику забуну у функционисање саобраћаја, комуникацију међу људима и друге делатности. Управо због тога морало се прићи одређивању интернационалног времена, којег ће се придржавати све земље широм света.

Локално и интернационално време последице су Земљине ротације. Земља се једанпут окрене око своје осе за 24 часа. То значи да се она окрене 15 меридијанских степени на исток за један час. Зато је цела Земљина површина подељена на 24 часовне зоне. Године 1883. на конференцији у Риму донета је одлука да почетна часовна зона буде она око почетног меридијана – Гринича (7°30‘ источно и 7°30‘ западно од Гринича). То је западноевропска часовна зона. Када прелазимо у суседну часовну зону на истоку, казаљке на сату померамо један час унапред. Ако прелазимо у суседну часовну зону на западу, казаљке на сату померамо један час уназад. Србија се у односу на западноевропску часовну зону налази у првој следећој часовној зони на истоку, а то је средњоевропска часовна зона.

Часовне зоне на Земљи

Међународна датумска граница је замишљена линија на Земљи, која се налази наспрам гриничког меридијана. Она се делимично подудара с меридијаном од 180°. Пролази кроз ненасељене области Тихог океана. Ако прелазимо датумску границу од запада према истоку, исти датум рачунамо два пута, а ако прелазимо датумску границу од истока према западу, један датум прескачемо, а рачунамо следећи.

Међународна датумска граница

20

21

Задаци 1. Заокружи слова испред тачних одговора. Највећу географску ширину имају тачке које се налазе на: а) екватору в) гриничком меридијану б) Јужном полу г) Северном полу.

2. Заокружи слово испред тачних тврдњи. а) Географску ширину одређујемо у односу на екватор. б) Све тачке које се налазе на северној Земљиној полулопти имају северну географску ширину. в) Западну географску дужину имају тачке које се налазе западно од екватора. г) Источна географска дужина означава се латиничким словом W. д) Меридијан насупрот Гринича има географску дужину од 180°.

3. Упиши одговоре на дате линије. Ако је у нашој часовној зони подне, колико ће бити сати у: а) суседној часовној зони источно од нас? Одговор: б) суседној часовној зони западно од нас? Одговор: 4. Напиши одговор на датим линијама. Шта је географска ширина? Објасни. .

5. Н апиши одговор на датим линијама. Шта је географска дужина? Објасни. .

6. Посматрај дату скицу, па одреди географски положај тачака А и Б.

150 120 90 60 30

0

30 60 90 120 150

Географски положај тачке А:

60

.

Б

30

Географски положај тачке Б: Екватор

.

30

60

A

ГЕОГРАФИЈА за шести разред основне школе прво издање Аутори Мр Драган Милошевић Јована Тодорић Мирослав Маркићевић Рецензенти Др Даница Шантић, ванредни професор, Географски факултет Универзитета у Београду Др Душан Кићовић, професор географије, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Драгана Рацић, професор географије, ОШ „Јелица Миловановић“, Сопот Аутор карата на странама 50, 54, 66, 174, 188, 194, 197, 199, 203 и 206 Мр Милован Миливојевић, Географски институт „Јован Цвијић“, САНУ Уредник Наталија Панић Лектор Ивана Игњатовић Ликовни уредник Душан Павлић Технички уредник Љиљана Павков Фотографије Shutterstock Издавач Креативни центар Градиштанска 8 Београд Тел./факс: 011/38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 За издавача Мр Љиљана Маринковић Штампа Графостил, Крагујевац Година штампе 2019 Тираж 1500 Copyright © Креативни центар 2019

CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд 37.016:91(075.2) МИЛОШЕВИЋ, Драган, 1978 Географија 6 : уџбеник за шести разред основне школе / Драган Милошевић, Јована Тодорић, Мирослав Маркићевић ; [аутор карата Милован Миливојевић]. - 1. изд. - Београд : Креативни центар, 2019 (Крагујевац : Графостил). - 232 стр. : илустр. ; 26 cm. - (Креативна школа) Тираж 1.500. - Регистар појмова: стр. 227-232.

ISBN 978-86-529-0646-8 1. Тодорић, Јована, 1983- [аутор] 2. Маркићевић, Мирослав, 1978- [аутор] COBISS.SR-ID 273592844

школа школа Креативна школа Креативна школа школа Креативна Креативна школа Креативна Креативна

Драган Милошевић Драган Милош Драган Милошевић Јована Тодорић • Мирослав Маркићевић Јована•Тодорић • Мирослав Марки Јована Тодорић Мирослав Маркићевић

ГЕОГРАФИЈА ГЕОГРАФИЈ ГЕОГРАФИЈА

9 788 65 2 9 06 46 8

ISBN 978-86-529-0646-8

9 788 65 2 9 06 46 8

9 788 65 2 9 06 46 8

ISBN 978-86-529-0646-8

ISBN 978-86-529-0646-8

ГЕОГРАФИЈА 6 ГЕОГРАФИЈА 6

ГЕОГРАФИЈА 6

Уџбеник за шести разред основне школе Уџбеник за шести разред основне школе

Уџбеник за шести разред основне школе

Уџбеник за шести разред основне школе за шести разред основне Уџбеник за Уџбеник шести разред основне школе

666