http://www.knjizevnicasopis.com/broj-30
ТАКО ЈЕ ГОВОРИО ВУК (беседа у стиху) Питаху Тршићанина Вука: ‒ Каквијех писмена има азбука? Старина брчине мудро засука и речи сложи кô капи кише: ‒ Непотребнијех кривуља је више но у гори чарној ајдука! ‒ И баба Смиљана се лаћа да пише: дебело јер, ижица... благо мени! Тешко уздише док пише и рише славеносербски, рускоцрквени... Како коме напамет паде, без словарице преплиће, везе већ као стиже и како знаде – све саме црте, куке и резе. ‒ А зна ли, Вуче, неко да чита и нађе себи духовна лијека!? ‒ Ех, бекавицу ђак сриче, муче... У десет србијанскијех нахија једва ћеш писмена наћи човјека! Од старијих – тешко ко знаде живи! Кад неког питаш за слова, врат криви, зноји се, мучи од старих писанија: „Ух, шта ме снађе, куку довјека! Списатељство ми нимало не прија!“ Припремио: Ђура Шефер Сремац
~ 50 ~