www.knjizevnicasopis.com
Тако ћемо проћи овај живот худ. И погледом каткад, као цвет у роси, Гледаћемо сутон што осваја свуд.
ПРВИ СУСРЕТ Једно послеподне — не сећам се које — Ишли сте лагано и погнуте главе, А око Вас ваздух, светлост и мир стоје, А над Вама небо боје јасно плаве. Сенку и с њом мене водили сте собом... Силна дрскост беше овладала мноме; Ја сам само знао бити њеним робом — Да Вас пратим, гледам на домаку своме. На уличном углу застали сте мало И мени се нагло окренули лако... Пред оком што на ме кроз поглед је пало Кô укопан стадох сав поражен тако. Ни видео нисам тада Ваше лице — Само Вам се збуњен јавих нехотице... 1903.
~ 61 ~