Суштина поетике | часопис за књижевност
привремено станиште душе која је наша права суштина. Он никада није престао да пати због своје наказности и управо је то будистичко схватање оно што му је давало веру и наду у неки други, трансцендентни живот. Нирвана, врховна будистичка истина, постаје за њега императив. Нирвана је идеал ослобођења од патње који се постиже аскетским одвраћањем од егзистенцијалног хтења уопште. Нирвана као гашење - мржње, похлепе, заблуде. Нирвана као губитак ега. Нирвана као постајање дела универзума. Празнина као једина апсолутна реалност. Митров у томе проналази себе и управо ће се кроз целу ову, али и касније збирке провлачити појмови као што су празнина, бесмисао, непостојање. "Нема такве ватре каква је страст, нема таквог промашаја као што је мржња, нема такве патње каква је ово тело, нема веће среће од спокојства."
Буда У овој збирци он пропагира готово сва будистичка нечела: бескрајно ништавило до кога се стиже контемплацијом и одрицањем, одрицање од телесног и хедонизма, подређеност телесног душевном. Сваки наговештај фриволног и ласцивног у њему буди гађење, а могућност телесне љубави за њега је немогућа. Тако Митров улази у токове модерне поезије, а Радомир Константиновић га чак у једном тренутку пореди са Симом Пандуровићем, за кога каже да му је био близак не стихом, него осећањем мрзовоље. Ипак, ако већ говоримо о нирванизму Ненада Митрова, онда нам, сасвим природно, на памет пада Дис. Владислав Петковић Дис, 39