Knjizevnost i jezik casopis preskripcija by Rusi L

I SSN

04 5 6— 0 6 8 9

UDK 886.1/ 6 + 808.1/ 2: 37

Г II С О Н КНЛ Ж&

K U S t j и з САД РЖ АЈ А M il o š I . B an d i ć

- 4

Am ater i p r of esi onal ac: dva dnevni k a М и ло ш К ов ач ев и ћ :

П реск р ип ц иј ом п р от ив ј езичк их и сти лск их з ак о н и т о ст и

19 8 7 .

S i m e on

M ar i n l co v i ć :

Č ar o b n i zvu k l i r i k e: Jab l a n ov a rn o b a

Слободан Ж . М ар к ови ћ М ногост р ан о у г р аБивање дела В у к а К ар аџи ћа v т ем еље н ове ср пск е к у лт у ре •

Расп р ав е и члан ц и — Н астава — П р илози П р ик ази — Би бли о г р афи ј а

К Њ ИЖ Е В НО С Т И Ј ЕЗ ИК ЧА СОП И С Д РУ Ш Т ВА ЗА СРП СК ОХ РВАТСК И ЈЕЗИ К И К Њ ИЖ ЕВН ОСТ СР СРБИ Ј Е И Д РУ Ш Т ВА ЗА СРП СК ОХ Р В АТ СК И ЈЕЗИ К И К Њ И Ж ЕВН ОС1 СР Ц РН Е Г О РЕ

У р еђи в ач к и о дбор

БАЈИ Б ЉИ ЉАН А (Б еог р ад — сек р ет ар), БОВ А Н др В Ј1АД И М И Р (П р иш тина) , Б ОЈОВ И Е др ЗЛ А ТА (Б еог р ад ), Ж И ВК ОВИ Н д р Ж И ВАН (Б еог р ад) , Ј1АЛ А Т ОВ И Н В АСИ ЛИ ЈЕ (Н ови Сад ) , П ОЛ ОВИ Н А др ВЕСН А (Б еог р а д) , Н ОРИ Н д р БОЖ О (Б еог рад)

Гл а вн и и о д г ов о р н и у р ед н и к

Н ОРИ Н др БОЖ О

ИЗД АВАЊЕ ОВОГ ЧАСОП ИСА СУ Ф И Н АН СИ РАЈУ: РЕП УБЛИ ЧК А ЗАЈЕД НИ Ц А ОСНОВНОТ ОБРАЗОВАЊА СРБИ ЈЕ, РЕПУБЛИ ЧК А ЗАЈЕД Н И Ц А Н АУКЕ СРБИ ЈЕ, Д РУШ ТВО ЗА СРП СК ОХ РВАТ СК И ЈЕЗИ К И К Њ И Ж ЕВН ОСТ В ОЈВОД И Н Е.

Ч аооп ис из лаз и чет и р и п у га го д иш њ е.

Годиш ња п р етплат а 2 000 дин ар а, а за ин ост р анство д вост ру к о . Ц ена ј едном бр ој у ј е 500 а двобр ој у 800 дин ар а.

Сту денти и ђац и у ж ивај у поп уст од 50%. П реш лат у сл ати на тек у ћи р ач ун Д руш тва за српек охрват ск н ј ез ш с и к њиж евност СР Срби ј е 60806-678-10841. Рук описе отк у цане с пр оредом н а маш шш (до 30 редова на с гр ан иц и )

слатв У редништву : К нез Михаилова ул. бр . 35, Београд, телефон 630-089 Рук о писи се н е вр аћ ај у .

" Ш т ам п а : .Д ОСМ ОС , Беог р а д, Св ет о г Саве 16— 18.

КЊИЖЕВНОСТ И ЈБЗИК Бр ој 3—4

Беог р ад 1987.

СА Д РЖ АЈ ЗА ГОД И Н У 1987. Бр о.ј ,

Стр ан а

РА СП РАВ Е И ЧЛ А Н Ц И

Ба ј и п Љиљана: М ето д ич к и п р ист у п ш аљивој н ар од н ој " н овели „ Ер о с он ога

сви.ј ета

1—2

3— 4

141

1— 2

-17

1— 2

3— 4

158

1— 2

. i_ 2

3—4

173

• r fl -' V *

B a n d ić l . M il o š:

Amat er i p r o fesi on al ac : dv a dnevni k a

Бо ван Влад им и р : O D eš i Ć -M i l o r a d.:

■Ci S t

г о р а н ск и м

н а р од ни м

п есм а м а

Šk ol ska l ek si ka u Vu kov om R i ečniku Z a d r a v ec F r an c :

Slov en ačka nar odn a kn j ižev nost i u m et n i č k o

st v a r al a št v o

К о ва чев и ћ . М ил о ш :

Пр еск р ипд иј ом пр отив ј езичк их и . ст и л ск и х

з а к о н и т о ст и

М ар к о вић Ж . Сл ободан :

К њиж евни п огледи Ву к а Стефан ов ића К ар а цић а

M i l i ć B ds i l j ka:

Met odički pristup narodnoj l i rskoj p esm i

Пеј овић Александар: • V•£ ' у 9.:W

К њиж евна р адионица Бранислава ■•

Н у ш ић а (са посебнил1 освр х ом н а п р в у вер зи ј у' П ок ој -

ник а) . {

Б р ој

П ешу т С. П ет а р :

Ву к К ар аџ ић v своме и наш ем в р ем ен у

С ави ћ Св ен к а и А н т о н и ћ И ван а :

S t a n ić M i l i j a:

Стан ој чић Ж и вој ин :

1— 2

Писма у употреби

3—4

183

Još о sintagmi »Maj ka Jugovi ća«

1—2

1— 2

1—2

3— 4

203

3— 4

210

3—4

230

3—4

235

3— 4

217

1— 2

109

1— 2

121

3— 4

225

Ву к Ст ефановиН К арацић к ао г р ам ат ич ар

Cvi j et i ć Ratom i r :

Ст р ана

V u k K ar adži ć u n a st avn i m p r o g r am i m a i u d žb en i c i m a za o sn o v -

ne i sr edn j e šk o le Н АСТАВА

M a r i n k o v i ć S i m eo n : Č a r o b n i zv u k m ob a«

»J ab l an o v a

l ir ik e :

Н и к ч ев ић М ил о р ад :

Ст ру к т ур а

ли к а

Ч ичи к овљева

" ше Н ик о М тве оман д у у „ р р ла.ја В асиљевића Гогоља

П Р И Л ОЗИ

D eši ć M i l o r a d :

Nap o men e о j ezi ku u

ć o p i ćevoj

»Bašt i sl j ezove boj e« М ар ковић Ж . Слободан:

Многострано уг рађивање дела Вук а К ар аџ ића у

т ем еље но ве

српск е к ултуре Опачић Зво н им ир : Н аш е н а р о д н е бал а д е — д и р с к е т р аг ед и ј е л и ч н о г и п о р о д и ч н ог

ж ивота

П еш и к а н М и т ар :

О д анаш њ ем стањ у н аш ег к њи ж евн ог ј ези к а (п р ав оп и с н а п и т ањ а )

П еш и к ан М ит ар : От в о р ен а пи т ањ а н аш е г к њ и ж ев -

н о г ј език а у оч и В у к ове го д ине P eš u t S

P et a r :

Du h ovn i k or i j eni n aše n ar o dn e p o et sk e t r ad i ci j e u sav r em eno j

p oezi j i

Бр ој

Ст р ан а

П Р И К АЗ И

Bu j as M i l i c a:

Osvr t na »Sintaksu hr vat skoga kni i žev no g j ezi k a « R ado sl a v a K a-

3- ^ f

241

3— 4

252

N o r t hr op Fr y e: »On Shakesp ear e«

3— 4

248

Д р агољу б Влат" к овић : „ В олео сам в и ш е н ећ

3— 4

254

X I I к онг р ес Сав еза сл а вист ичк их д р у ш т ава Ју г ослави ј е

1— 2

131

В у к ови м п у тем по Ев р опи

1—2

132

1—2

134

t iči ća Sk a k ić M i r k o :

Novi dometi m et odike knj iževnog odgoj a i ob r azovanj a Стан ц ву к оои ћ Гор ан: Стој а новић Ж . Д еспот : у

Х РО П И К А

Ол у ј ић -Л азић М ил и ц а:

Б И БЛ И О Г РА Ф И ЈА

Мор ан ић Д ам њан:

Био -библиог р афск а г р ађ а о В у к у

Стефановић у К ар аџ ићу

Ј9 1

■t Ч

М " - _

• -ЈШ

S п И о т Е к А

с т м 1 ,ш |« ® » д а ш а д

L f Ина.1 J " ' " 1 . н и г С ^ v^ riVT ' ' •i č ?$i _; Ч ■

. .-. :

" "

■

'•

-\ "Г^ • ч

г >Ш

' -" • г . у Г: .

, .

•

-- .

'- •• r

. i - ?:

' ;t

' S

■

•' "V *- i * n'l>il — ' ; »

•

'•

' :)Ј

' •

- Г-Г. "

<.:Vzv" i ■,-^ i

' —■ ' £ .

' ■ • $ & & . i? V ' "'" •' ••■•■" . ' .( & !t ' >' • ■: >

7^ št r<

. .т „.

" '

' -

•

• ■ '

. ■

%* * ». ,

■

• ' ,' ■ . .: • ; гч у :

■■

■ ' ? ■ : J "1

-. ■ ' ' • ' ; ■ ■ . , з / . Г : . .ч . ■

-* -> fl

^ '

t. I

•J

f l —•- Vi : г ,

^ЈП: • ■•

•H •

=' i i

■

.- ■- Г

,l uF

" r

« „ V- ~ r>~

* w r 3 '

Ж у НК Њ И Ж Е В Н О СТ Годин а XXXI V

И ЈЕЗ И К

Беог рад 1987.

Број 3—4

РА СП РА В Е И Ч Л А Н Ц И

Mi l oš I . B an di ć (Beograd) A M A T E R I PR OF E SI ON A L A C : D V A D N E V N I K A

F r agmen t i o auitor iim a d j ednom žarur u u k n j iževno st i n a r o dn o o sl o bo d il ač k e b o r b e

Među naj znaoaj ini j i m M'ter arno-um et n ičk im rezu l t at i ma, i do m in ant n im žanr o'vim a, u k nj iževnoet i nar odnoiosl obodil ačlke bor be — 194 1945) nal azi se, svak ako, i dnevnik . U toj dokumentar no1 ( -um et niok oj f orrn i iauzetna svedooar stv a i doprinos j u gosl oven sik oj lit eratu r i d ali su Dr agoj l o Dudi ć , V ladiimi r Nazor , Miod rag Mi lovanov i ć Lune, Čedomi r M ind er ović , E dv ar d K ocbek , Rodol j u b Čo l aković i nek i dr ugd p isoi oij e su k nj ige št ampaai e j oš u t ofku r at n o-r evolucionarnih dana — p r ed 'k raj Ш odm ah , neposredino posle r ata, a i nešto k asnlij e. M eđu 't irn au t or im a su i T ale Dr pl j an in , radndik , i Vl adi mdir Dedi j er , nov i nar , piubl i ci sta, koj i , pored ost alog , rep r ezentu ju neke osnovne vidove r atno g p i san i a i 'k oncept a t adašnj e poet i k e ,i kul 't ure, — dzmeđu pr ak tdčar skog i st r učno g, p r i učenog, amater skog i vd'soko p rof esionaln og, gde j e svak i od tih ' ' r i istu a ima vo o eđ i s e d r ene k arak ter i o st k e i v r ed;nost d. p p j *

Tal e Dr pl j an i n ( 1913— 1942) u (kn j dževno m sm iisJu ovde j e naj manj e p oznato i m e, al n. j e zat o nj egov »Dnevni k «, možda, n aj nep osredni j a i , svalk ako , j edna o d n aj osob enij i h ik nj i g a koj e u ov oj vr st i , po seduj emo. Dr pl j an iin j e p oir eklom liz Cr ne Gore , i z sela Dr p e, odafe le se

nj egova p or odica p reseli l a u Sandžaik , gde j e r ođen d odraistao. R ratk o v r eme se šlk olovao , a onda p o st ao šumsk i r adini k , v ič an , •uz 'to , d n ek i m donugim p r ak it i anim p oslovim a , da b i se uborzo r ip dra žio rađni čko-rev oluci 'onarnom p o'kir et u i nj egovim aik ci j ama, i , živ o zai nteresovain za ikn j ii gu , či 't a nj e i obr azov an j e, p ov r emen o sarađivao u r adn ioko j štamp i . Čim j e p očeo, 13. j ul a 1941, u stanak u Orno'j Gor i , p ost ao j e bor ac K omislk og p art izan skog odreda, a pot oni I p ro leter sik e briigade d s n j o m ise kr et ao u Sao džakiu , Bo snd i Hef cegovimi i Сш о ј Goi d, gde j e, u p oslednj em svom j umišu p r ot i v četndik a, u bili zi ni Mipjlkovca, pogiinuo, noau između 8. d 9. т ај а 194 2 . ©O'đ in e .

A posledn j a r ečandca u n i egovom »Dnevni ku «, ko jd j e vodio od 15. decembir a 194 1. do 7. rn aj a 1942, i u 'k ome vl ada zi ma, oš-

К њиж ев ност и ј ези к

tr a hladnoća d sneg, sk iša, n aj vi še fc iša i studen vet ar , — t a p osft ed-

nj a rečeni ca svetl i j eg i mekog vi di ik a glasi: »Vedr o j e i zvezde su zak i t il e p lav o nebo.« No o dim ah zaiti ra i Dr pl j anio a v iše ndj e bilo , ušao j e u svoj u p osl ednj u no ć, ost avivši svoj e zabel ešike, dnevnik koj i j e sačuvao mj egov p rt j atdlj , r ata i drug i sabor ac iz čet e, Br ank o T ošić, a p otom ga ouvao Jank o , B r ank ov br at . Sve ove » « i e D e i u r d ovo u n vm k a oda k e r t , saop štava Špir o Lagator kioj i , p g p j e o d Jank a Tošića dob io, 1974. goddne, r ukopi s Dr pl j ani novo g dnev n i k a (v ođenog, i iz dan a u dan , u obimnoj svescd, m astdil j avam , »li l a« ol o v bom , ikolli ih o se t o m o glo r azabr ati , u gl av nom ćir i il i com d isamo d el imdce l atiiindc am , k ako označav a Lagat or ) d j edmost avino t č i i e u s ilu str a l dno zvor m obl k u r i r m io za štam a nik a u i no a d , ,p p g p , p v e raf kdh mo a ob avio oi j am a d regi strim a i men a O dčniost i i o s o d , g g p j j ' 1976. g odi ne, k ao »Dnevndk T al a Dr p!j arn n a«, k oj i dm a uku p no 18 1 e t r a n i c u .

Pi san j e, veld L ag at a r , »liiz Ik alone, sa nivoa borca b ombaša , st ražar a, po l i t ii čko g ir adini lk a — agiit ator a«. D r pl j aindin ndj e bi o u »vr hu «, n i u ik akv oj piosebnioj voj n o-poli t iakoj f unik cdj i , ndj e bio »i nf or mdsan « o si t uacti j d i događaj im a (k ao , r eci m o, ob a V l addmir a, Dedi j er i Naizor , pa i Mio dr ag Mi l ovanovi ć Luine) i got ovo j eddn o štio an zn a to j e on o što neDosredno viidi ako seb e, i čem u se паd a (р олol j nom i shodu b or be i r ev oliuci j e) , pa samo i j ediino t o d beleži . N o t o j e d isasv im d ovol j n o. d u t ome j e , zapr avo , b i tna vr edn ost Dr p l j ain'i nov og d nev n iik a — u toj n j egov oj , t ak o r ećd, neor ealdistd'čk oj j edno stavnostd i no i edmosit av l j en ost i , u to j got ovo m doam aldst ičko j svedenosti i osiku d n ostii k o i a j e. međut i m , n j egovo bo' i i i ci i i d s v s e f čn o st m e ov s t m t os t , p riir odnost i ob j ek tdvit et . at t o a d , , g p j g S dr ug e stran e, ovom »Dnevn ilfc u«, .u p rostom nij egovih d osega d d oživl javanj a, igot ovo in išta ine nedost aie : sv e i e tu onaik o k ak o j est e i D kak o j e m o r ail o bi td. O isam om sebi Dr p l j an in got ovo da ni išt a n e govond, nliišta ličn o , sem j edn iom -dv ap ut sam o t o fc aiko se neik ad , kao efc sp l oat isan'i r adndik , idir voseča . m u čio , i sad a. p oik atk ad , fc ak o ga m učd um or i l i glad , zub oboil i a i —: »šest a kol ona«, va.šk e. N o dp afc st ič e ise uitisak o j ednom družel j iub ivo m , česti t orn d Tazb ar i t 'om čov elk u , slk lo n cim šal i d v esejliost i , fc ao i čiit an j u , fc nii i izi . K r oz d nev n i ik se p r ait i D,rp l j an,ino v o đ r u gov anij e d p r i j a-

t el j 'sk a odanost B rainib u Tošiou , a i nj egov a žel j a 'da zapa'zd i dr u ge I j u de liiz svo j e čete — t u isu Ra don j a Vešović , B atr i ć Jovanovi ć , k ao i mno ge o stal e h ar ce, .sel j aik e, građaine, či j a imena b el eži na' r i il ih 'sus r et a. U nj egovi m sh vat an j im a d če ć h i a o t m č n k on š i il s m l e ' i i t o ovo ve e e s m u šiil i eno . uiHrodino i odmer eno . n e žal i onašamm g p se d ne i ađi k u j e, a d ше izano si ise i me f r ai7l;r a. već p o st up a (d p i še) sDo n t a n o . d i r efc t no , i iz :чг с а 'i sv e st ' r ad n 'i k a . r>r ol e t e r a , adi b ez u ma d l i i v o i đ eo l oipfe ov ar v h d o d ai^ ik a i mrrt e,r eć en i a k o i ir n a n es i s umn i

»sap ut ndci «, pon ek a.d , i eidrmo 'd>~ik a7:u!iu svo iu o rdvržeinost r evoluc i cn am o i orc aniizac i'j d. D rp il i aniinov i po grl edi na mr iv r em ene por aze

' i za i i l d a v ih r bez d kl ar t m eće ea m i su si t uaci e sr li i mromemu таШе j

A m ater i p r of e sio nal ac : d va dnevn i k a

14 3

t ašlk avanj a: »B-i l o j e«, veli , »slu čaj ev a da mi zauzmeim o od nepr i j at el j a po nelk oil iik o m est a, napr i j atel j od nas, a m i op et od nj ih i td .« N o n j egov op t iim lzaan ®е n e gubi i ne mal aksava ni u t eškim ok ol no st k na; k ad j e nepnij atel j osvo j i o Gor ažde, on pi še: »A3i to ne znači t ako velilk i fi ij aslko za nas, u fc r atk o vreme m i ćemo uzet i ne isamo ona m esit a к ој а smo mi dr žal i v eć .i on a k oj a dr že j oš od davnina nep r i j atel j i .« Tako su se l j u dska ener gi j a i životna n ada uzaj amn o po dir žavaile. Dnpl j aini nov j e »Dnevni k « svedačanst vo o t oirn .skro-m nom i p ost oj an om Ž№Oit u k oj i se zaput i o 'ka nečem šito bi ga m o gl o u či ni t i p unli ij i m i slobo dn i j im . Bi o j e t o put iisiku šenj a i b orb e, p u t r evoluc i j e. Dr pl j ani n

ga j e tako i doživeo, Ikao ikont inuiir anu dinami ku j ednog svesno uil oženog, li šavaj ućeg, n epreki idnog inapor a. Nj egova ik nj li iga p r epu na e okreta i k re i i t an a kr oz I e i r k o a s rate m a n a atn de s va do a t j p , j , j p j j gađaj i u j eđi ni eaima i u pozadin i , p ri l iik e na selu i m eđu isel j aci ma, 'bo gati j i m i isir omašnim , .či j d j e d opir ino s bo rb i bio iauzetan , k ao i

nj i hovo istradanj e i nj i ih'ov isitrah od r aznih voj isk i ik oj e dol aze i odlaze. Dr p lj ani nov a etiičk a zapažan j a — i n j egova k ritik a — dodi ra ' odn osk na nek ih j u p aj av e grablj iv ostii i bir oik r at sik e saimovol j e ikomand i ili j ediini ce pir em a p oj ed i neiim a, n ar odu , i p ovezu j u se s nj egov iim p olit i čk iim istanov i št em , s n j egovim l ični m , p oti snu tiim ali p r i sut ni m , n ezad ovol j stv om , p a i b ol om zbo g p r edr a.st ' d a i m ržnj e p r em a Mu sil iim ani im a '(četnici su , vel i Dr p l j ani n , za svaiki sp orazu m , al i p r vo da u n iišt e k amumoist e i Mu sl im ane, d olk .on sm at ir a da »isvi p otlačenii n arodi im aj u pr av o živ et i životom dostoj ni m čavek a- i naaionalne r avn opr avnosit i «) ; i sp ol j av a se tu i nj egovo ogor čenj e zbog str adanj a i p l j ačke inair oda od st rane It al i j ama i Nemac a, ust aša, četn ilk a, a tregist r uj e i p ar t i zan sku r ekvi zicdj u i m ovine Ikoj u dr že, sfc rlivaj u bogait i t r govci , slučaj egzelkuci j e, str el j an j a j edn og dezert er a i n ak ih uče sai ik a u isab ot až i i t d . N e m anj e j e, n ar avmio , D i p l j ani ln zadk up l j en nek i m k ul t ur -

птт p oj avam a i idagađaj i im a: li od n j ega saznaj em o p odat ke o p ri r edbama k oj e k ul tu m e elk ip e daj u za ba rce i gr ađanstvo , o pir ogr ami m a, sadržaj u i ilcv alitetu ti h p r ir edab a (n j emu se svi idel a

ikomiona scena, ilii sikeč, pod nazivom »radio-zbrka« k oj i j e dala j edna laml adinsik a igr up a) , abavešt av a o i gr am a i p esmama koj e su

se pevale. Tu su a padaoi o li stovima i knj i gama ik aj e oitaj u on i ost al i : »I stoni j a S.K P (b ) « i »B arba«, t o se či t al o zaj edni čk i , »dok ' — » D i i i e r l an n r o al z i n a i d ru I st r i sk a ri l i i o i o o m te a zam i d i j pj p g j j j aldkt i ka« ad V .I . Lera j i na, »Lo.včev i zap isi « I . S. Tur genj ev a, »M al agrađani « i »Detitnj stvo « M alk si ma Goi ikog, »Ant i -Diir inag « Fir idir iha Engel sa, »Siinlk asen « o d Si gr i d Un dset ove, .r om an »Šp iij un Kent « od N.T . Smi i inov a, »Osnovnd f i l ozof sfc i pr oblean i mariksizша« G.V . Pl eh anov a (»čiitaj ući , zasp ao sarn «, i slk reno pr i znaj e Dr p lj ani n , št o mu ise, dod uiše, d ešaival o i s ndkim .dr ugim knj iigam a) i j oš .p o nešt o . I idrugi su , ikaže Dip l i anin , čiit al i šta su sitagl i i št a su našli , j er , d odaj e, »oskudn i smo u nap rednloj 'l it er atuir i ii zat o

К њи ж евност и ј език

144

« i i i t a No t a na redna l te r a ur . i t i i tiv a . m n e do r o došla i r m n b е j p p j ј u oit anj u i (pogot ovio) u p i sanj iu D-r pl j ani n ostaj e i zvan svake spol j ne p om pe i p r i t islk a, osilion j en samo n a ono što post oj i u nj em u

s am o m .

On piše obi ono, isvalkodnevnim, j ezgr ovitim r ečeni cama, f ak togr af ski , u z dosta st ereot ip a i ponavl j anj a (zvezde, ko d nj ega, u vak t r ep er e d bl iistaj u , p ti ce uvek pevaj u veselo , a ik ad mu se isp ava, onda k aže d a j e o dsip avao »j edmu p art i j u « ili »j ednu d obm

' i « i i h l f al i n tere i . . N ne k s h o oško akto r ski stereot i u itd o i a r ti i ) g p p p j sant ni su k ao vr st a p amt iizansik iih t op osa, o p št ih m esta, r asp oloženj a i n e k o u l ion l i dent ione s e er v ci ko se onavi a u e s s e i i o s a a i p j j p j j , j k i m d'Skazi ma u di u gim idnev ni cama ( i t ek stovima) t o g vir emen a , kao in emm ovin ost p r oiisit elM a i z ist ih p r ilika i uslov a život a a r azmi šl j anj a. Sp avanj e u štalii , ina iseo u, dil i ina tavanu , n a p rimer , sli čnio 'k ao kod Dr ag oj l a Dudića, dJi idenit ič na o p ask a, k o d M iodr aga Millov ain ovi ća Lu neta d Drp il j an in a, o reli gioznost i sel j aka u Bosni , i li , t akođe, ik od n j dh d v oj i ce, dst a oip aska o t ome k ako i m j e dosa dno ('k ad. inem a n ekih bditnij dh zbiv anj a) , p a j e Dr pl j an i n j edva dooak ao da bude p oslat u iboirlbu . U ,t oj »obič nost i « D npl j aninovih ir ečeni c a d zap ažanj a im a i neke p r it aj en e dr amat slk e p ovezanost i d k obne l o gičniosti : dv a bor ca su iz p ar tizan a dezer tir al a u čatnike, al i sa svak i m o d nj ih dvoj i ce

Dr pl j amin j e pr ethodno , na samom početku , dmao -nepriliike (kioj e su isim boli zov al e , in aj avil j dv al e n j ihov o k asni j e b ek st vo) : j edan j e i zguhi o pu škom iit r al j ez , a idru gog ni j e m ogao d a nađe na st ražar skom m est u , gde j e, li naoe, m orao da bude. I isto t ak o, u t o j j edn ost av nost i i ob i onost i p oj ed indh D r pl j an i nov i h dsk aza i r ečen ic a oset i ise, p on ekad , au t ent ič an l i tar am i zvuk — u »obič nost i « se p r ap ozna i nj ena važnost , l j u pkost , t ranu t na bezib ri žn a opuštenost : »Posl e m čka opet u vair oš. Ceo dan m i j e p rošao u lut anj u ul i cam a« dil i »Sedeći naslon j en i j adan na dm gog 'sp avamo « i l i »Pr ovedr av a se i suince p r oigr ej ava, Ik r oiz pcrozor p ada sn ap .sumčevih zir aka , n a m oj e l ev o r ame«. A pon elk ad se te Mt er am e ('lirslk e) rečenice i asoci j aoi j e u dmuže, uik r ste s ne'ki m k l j n čn im r eal i j am a dz naj n ap osr edn i j e st v ar nosti : »Noć j e. Okiup il d sm o 'se oko vat re gde 'kuv amo hr anu . Na vat n j e v el ik i ik azan u Ik oim e ise iku vaj u k m šk e su t r a 'za d oim čak. Mr aono j e i mdšt a se n e vdldd; ised itm o i r aizgov aramo iko j ek akve šale d dosetk e te ise sv i isim ej emo. 'Ov o m e p odseča na r om ane i iz p rošl i h v reme n a , iz b aj ik i .« Sa ол-от k ar alktar i'St ičnoim isl i kom u l azimo u j ednu obl ast po ■ o k o j oj j e Dm l j aninov dnev nik j edin stveno , i l i batr v eom a oso ben , " dal o, — a to j e gastr alna obl ast , oidmosn o p odr uč j e ds'h r ane, st om aik a d želuca , j el a , h rane , ikuv an j a. p rip r em e i p odele ob r ok a s hr anom . Jedino od b i't n ih obal ež i a D r pl j andnovog deil a j e u t ome št o j e o n o, u p orado s d m gim v ažnim i speci f ičn i m r at nim itama■ ma i moti v im a, sp omt ano i zrazi lio d j edam un ivarzail n i moimen at i

A m at er i p rof es io nal ac : d va d uevn i k a

14 5

neop hodnost — I j u dsku ip otrebu za hran oit i ik ao element om odr žan j a egzi sten ci j e, u oblik u in enaimetl j i ive al i v i dno p r iisut ne gast r ail ne -m sp iir aci j e i (goto vo) o p sesij e к о ј а d o sil edno i spun j ava d p cnoži im a celu kn j i gu. T o ni j e sasvirn neoh ično . U j ednoj p rilic i J . W . Goet he j e rek ao da na »p r ianoiipu i sh r ane« poč iv a či tav I j u dsk i svet i pr iroda, a »p ot r eb a za h r ainom «, dodaj e B er tr and Russel (u esej u »Por ek l o 'l u dske ak ci e« i zazi va d d ain ais vel iik a ol i t ieika zbivan a r eokr ej j ), p j ,p t e d u znem iir en j a. Ovaj asp elk t u op št io j e, siin t et ičnjo .izr azi o M .M . B ah tii n koj i u sv oj o j Ik nj dzi »Stvar al aš'tv o Fran soa Rabl ea i n ar odna kult ur a sr ednj eg v eik a d iren esan se« i st iče: »Susir et ooveka sa svetiom , k oj i se zbiv a u uistiima. . . Št o j edu , kid aj u d guit aj u , j edan ' е od na t a i h r s r i s edi šn j i h sdžea I j u dsiko g mi šl j en j a i I j u dsk ih i ј j j isliik a.« A te isldlk e, u p ir av o , p nomi iču st al no k ro z Dr p l j an i nove zap i se i(u znat no mainj o j mer i , uzgred dm a dh d u dnevnacim a nek ih dr u gih aut ora) , i t o već o d p r ve strani ce nj egovo g »Dnevn ik a«, gde se, m ed u p r v im ir ečenieam a , n al azi d ov a : »Z a dor učaik im am o oko j edan k gr . 'k uv an e p šeni ce za n as 7.« Po tom se t alk vd dsik azi , in f orm aoi j e, p odaci ir eđ aj u isik or o sv ak odnevno . Ot kuda taj im p er ativ d n av ik a ? Sv aik alk o d zat fo št o su b or c i bil i do i sta f iziok i iisc r p l j end d gl adni , žel j ni dk r ep il j enj a; m ožda i zbo g t oga što se inešto

dm go, dil i značaj niij e, i ini j e dmalo da zabeleži ; a možda j e to bio i refl ek s j edn e mnogo idubi j e , igot ov o p o dsvesne i nagon sk e p ot rebe da se, pr izi vainj em d isp omin j anj em h r ane, f alk t ogr af sik o-isimbol iičik i i zrazi j edan p r i marn i , eilem enit ar ni v.i t alni (p a i v it al i st ičk i ) st av p r em a živ otu , b orb i , ipostoj anj u uiop št e. I ma u t om n asonu inečega 'r ad o sno g i tni j iun f ail no g, val d B ah -

tin , k ad se po sl e ir ada (o dno sno p osile cratndh napora d ik rvavil j enj a, n ei.zvesnost i , st r aha) p r iista pi sit olu , d'l d k azanu , s hr an om , — ald kod Dr pi j anina, ip alk , nem a puno t e r ado sti i t rij um f alinost i , dJd i e gotov o n ema nilkako , nema igastro l atri j e, gurm anlulk a, uživanj a: ono j e sasvim po ti isnut o , n e čuj e se d ne v-i d i se , j etr j e r at , t e b i svak o p ovođenj e za aipeti tom , piro htevi;ma d u živ an j em (kao i n i i h ovii m verbalni m ir azglašav anj em i veil ičanj em). m ogl o d a dzgl eda n est vair no i p reterain o , d ev i'j anito o . p a čak i sr am no . Dr pilj ao in , dak l e, о а sve to r eagu j e uzdržamo, u stvair i normalno , k ao na j ednu

nužno-Tt koj a tol iiko d ne uvesel j aiva euforično. koliiko razgailj uj e, d p ni it om umi r uj e , zb r in j av a lj ud e u op št oj bri zi , nezbr inu tosti li siromaštvu . Dnpl j an i nova j e, m eđut im , besk r aj n a p ir edinost u t ome št o j e o t om f enomemu , o 'tom »im at er ij al iizmu žel uca« (ik aik o j e t o r ečeno k od B ah tina) p rogo'vo r i o ot vor eno , neposr edn o, i'scr pn o, — u skl adu s cd oikuipn om svoj om konc epcij om i taeikom gledist a »odozdo«, u anit rop oiloškoj , naflriod sfkoj i d emoik r atskoj it >er sp eik t i vi p osmaitran j a , saisv im l ežem o g d nestegnu tog šalb loni m a i p r edubeđen j i m a o 't ome šta , u 'd nevndiku , t reb a da se k aže a št a ne. I dru gi 'su bdil i igl aidni , i muč iil i se — u j oš nedovioil j no or ganizov anoj p ar t i izan sk oj i n tend antuiri d isnab devač k om 'sdst emu — da

14 6

К њи ж евност и ј език

ut ol e gl ad , :k ao što su nelk i dir ugi , ver ov atn o, umel i d a se, u 'k val i tetu i k v anti t et a n ek e dsh rane, v i še i bol j e »snađu «. i po čast e od Dr p l j an i na i n j egovi h drugova, al i su t o u mel i i da op rezn o p r i lcri — D l r z e i r ni d k se r u i i d s oatr sve o u r dn m ekunda m o a a t i s u , p j j g l j adi n , bez i k ak v og p r et voir st va i l ažno g asik et i zma , n i j e u st m č avao d a o toj čovekovoj p ot rebi — p odj ednak o j akoj , i neizb ežnoj , k ao i bor ba u koj oj sudelu j e, i zbog koj e se, u p r et ežnoj m eri , ta borba zap očel a i vodila da o to me svemu k aže sv oj u r eč b ez u st ezan j a, sl ob odno , s im dim iom i »nai v n oim « ap sesivnošou , i st mat o i r azl ožn o.

Dr pl j an i n j e u t oj isvoj oj poet ici br ane, u ovo j sp ontan oj gast roloŠk oj , t o j est gast ronomsko j k om ponen t i svog »Dn evnik a« el imin i sao, li zb egao k ul t hr ane ;k ao už ivanj a i p rekamerno st i ; k u l t j e, event ual no , sani io u to m e štio ,se hr an a p ašt u j e d ceni j er j e nem a idovol j no i j er se ( imisiti nik t ivno, Intui t ivno) zna i oseća da j e on a p oik r et ač , i osnov , svega dm go g. Taj s'kor o isvest r and u t icaj i shir ane u Ij udskom (d d rušt vemam ) razvoj u i nap retk u , i nii ene speaif i čnasti , an al izir ao j e am er ičk i p r of esoir d ant r op oloig Sidn ey W . Mdint z u svoj oj k nj izii či j i ' — » e S w i i i ( oć. to šećer u m oderno ist or e ec et Ia t u n m es r k n ® s i a i j j p et n ess and Power : The Pl ace of Sugar in Mod ern H istor y «, 1985) i koj a j e izazv al a dost a p ažnj e i k omen tar a. M intz t u , pr evashadno, gov ani o I st oiri j atiu i p rocesu gaj enj a, i n du st r i j sk e pr oizvodnj e, snab dev an j a i p otr ošinj e šećer a, aili , i zmeđu ost alo g, i o hr an i k ao »k ul t u r ol ošk i def iiim isanom d ob r u «, ik ao i o n j enom d el o van j u na donuštv ene odnose i I j u cl sik o p ion ašan j e. Poir ed ek onom sk ih d sioci -

j aln i h , p ost oj i , k aže Mint z, i p otr ošačka r evoluci j a, tako da čovek , naglašava an, »imože postati dr uikčij i hraneći se drukčij e«, različito ' i raznovr sno , obi lni j e, ik alor ičnij e, — a t o su ef ekt i , ut i caj i k oj i se i u Dr pl j andnovoim »Dnevmk u « d on elk le mogu u očit i . Druk či j i ut oliik o , možd a, št o sii t i j ii oovek m ože p ot p uni i e d a se p osveti cel ind sv oga osn ovn oig eadartk a, u mest o da to čini k r oz n ap oir e za el ementarni , gal i lop st analk . U Di p l j anin ovam dinevn iku se, t ak ođe, deldm dčno m ože p r ait i t i i k ak o su . u d emakrat izaci j d ishrane , neke n j eue vr st e, p a među n j dm a d šeoer , ko j e su nek ad (р о Mint zovim r ečim a) bi l e »egzot i čan il uik su iz — p r etv or ene u p r ol et er sik u . neop hodn iost «, t o j est k aik o isu , p oist ep eno , sv i p očel i d a ip al ažu pir avo — il i b ar d a r ačunaj u — n a on o što j e nekada b il o pr iv Megij a, ' 7 o a ansk e a a e dabran e m r avo i I u arist kr at sk o r đ b t ili o a uks , g g p n j in e. On og, d alk le. sl aj a k od ifc oj eg j e hran a, u svom ob ill j u , el it nost i i u gl edu , ik alk o Ik aže Rol an d B air t hes, u »Si stemu znak ov a« i(cidil omak u l i stu »Odj eJk «, 1— 15. j anu ar 1987) , »n adu v ana d o v el ičaj n og, p ovezatna s nek im pr est iižmdm postu p kom «. No ik od Dr pI j aniiin a, ona ј е. .n air avno, »obi čn a«, »pu oka« d vo j nička , n ašu šna , i otu da j e, u »Dnev nilk u «, t a hrran a (hleb , k ačamaik , ik r om p ir , kunu s. p asul j , ger šla , m esio, mldk o , sar , isuv o voće. . .) pir edm et t ol ilk og gov or a d br ige. Di p l j anin , m eto di čno d p ažl j ivo , izvešt av a k ad su ,

Am at er i p ro fe sio na l ac: dva dn ev n i k a

14 7

i št a, on đ nj egov i drug ovd dob i li za j elo , n e p rop ušta d a izvest i — v ot o o n edno i l o m ob r o k u i sl edovamj u dom čk a, ш ек а, večere, g j zati m o j elovniiku , ikol iiči ni i ikval it etu (kaiko j e ol j ušten ikro m p ir i ili ik ako j e i sp ečeno im eso) d ik aik o ,i m j e »servir ano« — za st oloin i l i n a kazanoi , < u r uik e dl i ах 'to rbu, za pu t i p oik r et , i k aik o, u osiku ddoi , dele iameđu sebe o no ntn a'l o što irn a da se p odeli i p oj ede. Gotov o j ezi k om i to n om anegdote Dr p l j ani n saop š't i ;k ako , u bra i m p r om enama rata e si tu acij e i bor be, gladn i o stanu isv i — а p ar tizan i i nj iih ovd in ep r ij at elj i , d o ni k oj i hiranu pr i p reme, d oni .ko j i j e, iu j ednoj čarlki , u j edn om m oment u svog or užanog p rodoir a, zapl ene, p a j e, odmah zat irn , u nagloim bekstviu bace d p r oe-

D i u. r l n ta đe e ž i i i i a d n k i o b le k a k i o s u se u slobođeno Fooi o ra , , , p pj ,g j đani hr ani li i z p ar tdzansiko g ik azana, ik alk o j e on j edniom bio gl adan — i i i e u ed k ći o i i i i a no u naša sđ r i l d u d o k u i l m o or ahe a li d h , , , , j j g j, , p j p nap omdn j e br ižl j ivo — o ij e p oj eo saim, i ik ak o am j e svdma, u n j e— e »t e sm o ise dosta ovo e t o i i vr e eno biv i l i m alo oše d ob r o d , g j p naj el i «, »b ogato isimo v ečer al i «, »svega j e nedovol j no «, »r učaik j e dobar d do st a ga i ima « dt d . K ao št o i Vl adim iir Dedi j er , iu svom »Dnevniilk u«, 28. j un a 1942, među bor oi ma zap aža p r iče, »sećan j a št a s:i j eo pr e p et . . . « v re d odine mad Dedi e e a r doduše uz izve sn usteza a i az a n r ( p g j , j lo ge, i p ak krut o , d cifa t rdn ar n o sm at ra, iz ip er sip ek t ive št ab a, d a su tirzavdce, neu r oze, ir azgovo r i o ћташ i gl adi »glu p ost « i »sr amot a«), t aik o i Dr pl j anin , ali isi ioboidno d b ez pir edr asuda, not ir a i t aj , j oš — eđ d z l k d n o art!i ans h o a a to s j p p pir iiče i f antazme o ishrani i j elu. N ai me, dok . o n loit a, obr azuj e ise, nj egovi dr ugov i »sede i ik oment a' r išu o h r and, k ak o j e iko j eo p re d št a naj vi še vo'l i j est i . . . « (a učit i ■ i j est i , na met aifioničikom p lanu , lim a nešt o zaj edniak o u sebd, k aže E .R . Cu r ti us, u sv om d elu »Evr op sk a knj džev nost i il at in slk o sr edn j ov j ekovl j e«), ibeil eži , p otom , ik ako se mr št e n a p osnu i k ak o i h obr adu j e začmj eni j a, gušća, m asni j a h r ana, zat im ikak o isu se, svi zaj edno, hr ani'l i u Bosn i (doib ro) i k ako u Cm oj Gori (slab o) , i i i ik ak o u F oči (iLoši j e) a ik aik o u Gor aždu (do b r o), 'kol ike su cene I a d i i o edinih n m r n ca i i k o e se k old c f o d d e mo u k u i naba i td d , , p j j g g p vitd. D r pl j andn idaj e i »recep te« — ik ak o se sp r av l j aj u n eka j el a, a u j ednom t renu tku č aik d isam ih p ripir avl i a: »D ol azim u ikuou gde j e štab . Br ašna drn a dosta t e sam umesio hleib z a v ečera .« Tako j e on t u ne sam o p osm at rač, r egist r ato r i »p ot r ošač« u p r ocesu li sh r a' n e neso i j edan tod n j eo ih sp retnih r eal izat or a. Ov a f akt ograif iii a d m al t ene f enomen o'l ošik a an al iitiik a hr ane u Dr pl j andn ov om j e »Dnevn ilku « — u p r av o t im e št o se , u svome sk r oim nom i nep ret enciozn om r eal dizmu i si stem at ičnoj pir eci znosrt i , klond svaik og r ableovsik oHgar gantuovsik og ekstat i čn og pir eter ivanj a i n eum esne emf aze — u sp eil a d a pr evazi đe »:p r i.zemn ost « il i »mdnorr ost « tih sv oj ih dnt er esovan i a i d a se uzddgne d d o izvesn e umetn iok e, 'l iir slk o-isi mb oili ake r ezonance d k omp l ek snij eg značenj a. K ro z činj enic e d s l tilke igladi . o^kuddee, nabavik e hr ane i r asp odele

14 8

К њи ж ев н ост и ј език

s i l i r o e ak s u šte z no razn t r eze sa v s m et ko b o o o u e s e e a i z ( g p g p p j ,p born rn ože nazv at i p r i lilk a k ad ,se dobaj e k oj a d eset in a gr ama više hl eba il i mesa, i li , p oinelk ad t eik , i p oneka rak ij a i li d r agocen a k odka šećer a) , Dr pl j ani n t ak ođe gov ari — t iim p renesenim , »nu t r i cdoni st iokim « j eziik om — i o stvamosti u koj o j živi , tr pi , bor i se, i mada. Jer gozbene sl i k e su , isv esno Hi ne, p i še B aht iin , »b ogat e ni -

i i i . Ikon z n okoln i živi s onama ove ane s cel aku m m nsama i m a a p p p j tek st om &, št o se odnosi i n a Dr pdj ani na i nj egov »Dnevn ilk «, al i i s t oim .k orekci j om št o t o n i su »gozbene sl ik e u nar odn o-pr azni onoj t r adioi j i «, k ak o k aže B aht in , m i sleći n a renesan su , već su u nanodnoj , i r atnoj , »fiiik si ir ano j svakidašnj ici «, s n j en iim usl ovnost i ma d su r ov ost i m a, čim e n e gube mdšt a u sv oj oj au tent i čai oj simb ol iekoj f u mk ci j i . ' ' i i A k r oz n j i h se, ir ek ao b i Bahti n dal j e, ind i r elkitn o dzražava »žudnj a pr em a deobiil j u «, d add e i žudnj a za sl obodom d puni j dm , Ij ud sik ij i m živo t om , zb og eega ise, kalk o j e već sp omenuto , r evoluoi j a d oslob odd'lačik a b cirb a, zap r avo , i vodi . S druge st rane, u kn j iževnom smislu , ik ao ik nj džev ni , emo t ivno-ču ln i ef ekat i seman t i čka dominanta, u p r ip rem i ob rdka, u činu obeda, r u aka nail azi se, gotovo podj ednalk o, i lumin at ivnd i arheti p sk i slo j i agens D r p' l j andnovog dela, imomeinat n j egove m i t sk e st r uk t ur e, i , ipr ema Bibl ij i ('k ak o nav odi E.R . Cur t iu s) , događaj veliik e dr am atsk e d ob » i D l i koro dozi ć ći A av a im k od r an na s edin va u e mo . u r n t a o , pj j p j j ranirn «, decent ri im , a!l i živiotno eksp anizi v n i m i nezau st avl j ivim događaj im a i p r im er im a zasni va se dej st v enost , atmosfer a, l j u dsik a i ik nj iževna p ri vl ačno st , »zasdćen ost « d pun oća nj egov og »Dnevni ka«. K roz p ri zo r e d sl ilk e j el a, h r ane i hran j en j a, k oj e b i se ro ogle

' shvati t i kao p otencij ah ui, pa čaik i kao aktivni si mboili , Dr pl j aini n

» « i R i si la okaz vao rema ečn k mbo e u ) k ako se nar od, borci , ( j p j p sv i ond ko j d 'su »gl adni pr avde« d p ravednosti hrane zaj edniokom d eob o m h l eb a, al d i d odat mmi b i t n ilm t ežn j am a i žr t v ov an j em za — v ra du er n i j e sve n i u hl ebu . ,j p

N aj zad, kr oz t e mnioge sl iik e i či nj en iee o hr ani (p a d o »hir ani ik ao — p ol i t iei «, fc alk o slase t e na jn ovi j e l ozimk e večndih i vaj ik ar dašn j ih il j udslk ih potreba, u l istu »Pol it ik a«, 2. ok t obra 1985) m oiguće j e »či tati « i sim b oil e o I j u dsko j i sit r aj nosit i , sn azi i saživl j en O'Sti s p ri r odom i n j enim darovii ma , o delatnom životu , o f aik to r i m a i znamen j im a ik r ep kost i , p r ep oiroda i čoveč nost i , sim boil e neegoističn og zaj edništ va il i p r ip ad nost i n ekoj zaj ednici (»nek om ndvou «, ika k o f or miul i še »Rj ečnik simb ola«, i li k l asi , o r gani zaci jd), nelk om asp elk t u doživ'l j avan i a d p er cep eij e sveta, u k ome se učestvu j e u i st om žirvotu d su db ini . u p ot r azi za sr eć om i n ekom darežl j i vi j om sveop št om bl agon akl onošću. Sa ovim n eu običaj enik n i s asvim n elkonveneio nalnim p nilk azoim j edn og segm ent a, i ir aadobi j a, p ar tizansk og živ ot a i ratno -r ev ol u cio narne st varnost i (jkoj i , među t im , n e iznever av a n i j edan su št iinsfc i vdid , i 'li d et al j , t e istvarnost i i to g život a nego ih d op u -

Am a t er i p ro f e sion al ac : dv a d nev ni k a

14 9

n j av a, pr oši r uj e) о арео j e T ale Dr pl j aini n u svom »D'nev ni ku « da »othr aini «, da ost v ar i j ednu an ačaj nu i st inu , i del o, u ro ozai ku knj i ževn ost i nair odn'oos'l obodi il ačik e b orbe. i da t im deloim o plemeni , nadoik nađi got ovo sve, m ožda , za čam j e nek ad b io f izi člci i duhovno gl adan i št o imu j e nedo staj al o. *

V l adi m i r Dedi j er (ir ođ . 1912), p ubliaist a, i st oiri čar , esej i st , čeo v » o e o u in i i ai i i i s d a m čnu k r ar a ; o novi ar u ed r a i Po k a n r t n o p j j j p j

i i tioi « d kao pr evodi lac (između ostal og, prevodio j e pir ozu , ш m an e Pearl B uck , Johna Gal >sw or t h y j a, H .G. W el l sa, Joh na R eed a i t d .) . V eze i k on takt i k oj e j e im ao, ik ak o k ažu nek i nj egovi idanašnj i bioigr af i , čak i is m eđun ar oidnom »V oj sk om spasa«, ali , nar av no , i s j ugos'l ovensik im r evolucionar ni im p akret om odveli su ga, 1941, u nar odnooslobodiil ačku bior bu od samog nj en og p očetka,

gde se okušao naj pr e u voj ni m , a oin da poi i tički m fumkoi j am a i posil ovim a, i u n j k na ost ao sve d o slko r o sr edin e p edeset ih godina. U to ku rat a u ređiv ao j e i sar ađiv ao u »Bo rbi «, razvivši antenziv nu ublici t stičku ak i i n os vo n v t o p j pol itičkog (br ošu ra »Četvr t a i pet a Hi tler ova ofanziv a na p ar t izane Ju gosl avi j e«, 1943, d dr .) i ši r eg kulturn og i nt eresa i sadr žaj a, k ao u ik nj i zi »Parti zajnske št ampar ij e« ( 1945), dokuanenit ain iioim d elu — ili p r voj sk i ci — o p oj avi , r asp oredu i ir adu r ata ih štam pair ij a, o hr abr osta, dovit l j ivosti , p ožr tv ov an j u i žr tvam a štam p ar slk ih r a'd n iik a, idegalaca, ku r ir a i bo r ac a .

N o naj bol j i , naj emisnentmi j i r eziul tat Dedi j er ov e ratno-sp i satel j sk e d el atino st i j e n j egov »Dnevni lk « I — I I I (diz k oj eg eu n ek i od l om ci štamp am , t okom r at a, u p ar tizansk im liistovima) , čij i se p r v i deo p oj av i o sredi nom 1945, ostal a dv a 1946, i 1950, a dr ugo izdanj e, »sažet o u j ednu k nj i gu«, ob j avl j en o j e 1951. godin e. N ak on t oga se Dedi j er , p r et ežno, u sm er io k a op šti j oj (p ol i tdčk oj ) dist or i j d i bi ografi j i — »Josip Br oz Tit o, pr i l ozi za b i ogr af i j u « ( 1953) , »Sar aj evo 1914« (1966), »Stal j dnov a i zgubl j ena b i tk a« ( 1969) , »I nteresn e sfere« ( 1980) , »Vat ilk ain i Jasenovac« ( 1987) , p a d k a n ek oj v r st i p op ul ar ne i sto r i ogr af i j e ik o j a j e mel anž sećanj a, do kumen t ar most i i f akt ogr afuj e, p ol i tiiike d dst or i j e »o doz do« i »sa str ane«, — »N ov i i e a гг vd u i on k d d r ov ok ant ni h det al a enz ci onal z s a i m a d p p j ' i « i r l oz z io r afd Josi B T a b u i r oz ita 1981 e i a k es i a i a ( ) p g j p j sticd, u zb iir ci t ek st o v a »K nj iž evnost i i st or i j a« ( 1985) dt d. »D n evn i k « t u d om dmi r a .

Potezom nek og modem oig Ttulki di da, u svoj oj ekispanzivnoj ob imnostd (u ku pno 1312 str andca u pr vom i 865 u dr uigom i zdainij u , u kame j e d ošilo ido li zvesmih iskr ačivainj a, i zo s/tavl j eni su neki sti -

15 0

К њи ж евност и ј езш с

hovi , pe&me članei po j ediiniilh iaiutor a a i Deci ij er avi , o d koj ih j e ' ' « i » Đ i Đ M lovan i lasa od ače i i omo i da i a b ć лек е, k ako k aže, p sao u z p , , nio j e, rani j e često , f r agmentov ara j e t ek sta k oj i sad i de' i n con tinuo, — i u e u lavn m sa dat mi m a u tom , dak l e, o psegu, u r kiida a i no n , ), , g jp nam er i da sve obuhv at i , d a os fr vari , m al tene, ap sol u tni uv i d u r at no-r evok ioi onar nio v rem e i nj egove p okret ače i nosi oce, ovo Đedi j er ov o del o, nal azeći se, u isv otm n ast aj anj u , zaj edno isa sv oj im

tvorcem, s'k or c uvek u cent riima zbiv amj a (uz Vr hovni štab i Vir hovno g k om andanta) , ik ao da se i samo ip redo dr eđiival o za azu zetnost i m er it or nost , da b uide glas i st aiv same i stor i j e, k ao inj en , t ak o ' r eči , mi lj enik: i naj ip ozrvani j i , naj zvan i čn iij i isv edo k. S j edne stir ane, nai m e, i on o ;samo boć e da se ozvani čd, uzidigne, d a u đe .u naj viišiu sfemu — au tor svoj »Dnevn i k « piosveću j e, i p oM anj a, Cen t raln oim kom i tetu K P Ju go sil avi j e. S idr uge strane, mnogi p oklanj aj u p ažmj u , bri inu o Dedi j er ovom dnevn ilku (i dej u da se o n p i še, n aivodi s e, d ao j e B div air d K ar delj , pa j e i p rva r eč, u p r voj r ečeni ci koj om »Dnevnik « poči nj e — Bevc, odnosno Kar del j , či taj u ga u nuk icipisru, n e štede n a sugestij am a i savet i m a, ipir ep or učuj u (kao Roidol j uib č ol aik ović , čij e reči Dedi j ear bel eži 20. f ebm ar a 1942.) da bu ide »št o sav eisni j .i « i da sadrži št o vi iše svega, »vi še živi h cr t a, vi še ipod atalk a«. I doi st a, ik ao imal o koj a k nj i ga te vr st e, Dedi j ar ov j e »Dnevniik « k r cat gr ađom , i n for m aeij am a, podacima i d okumenit itma, aimenima, su dbi na'm a. U n eku r ulk u , ' to j e gotovo fundaimenital na ikinj i ga , neka vrsta o pšt eg zap isni ik a, ' e z e kl o d nte e inf or mator a, nci p i j e i si , i l i p omeni ka (kao št o j e Milan Đ . Mili ćević dao svoj »Pomeni k znameni t i h I j u di u sr p sk o ga nar oida novi j ega doba«, 1888— 1901) — i ndelks, iregi st ar lieniih li mena i nazi va, na kr aj u »Dnevni ik a«, iim a 39 istranica odšt am pandh sita i i im si^oigicim — zat o j er d ono si .bel eg d t 'r aig, duži Mi 'kr aći zaipdis i isp omen o mnogim , izin ani m a d n eznain i m , Ij u di m a d n j i hovdim p utevdma i ud esi ma, o im no giim ido gađaj i im a, p er i p et i j am a, st r em l j enij dm a i l av i r m t im a p o li t i k e , r ev ol u ci j e d r at a, i st or i j e, n ar odnog živ ot a.

Pi san f akt ograf sk i sažet o, ib ontinui r ano i и р ог п о , li st r aj no , sk o ro

svakodnevno — »ni j e ipust i o nij edan dan da (utekne bezimeno«, kako j e o ipiisou , i nj egovom idelu , ip riimeti l a Isi dor a Sdkuli ć (u knj i izi »I z doimaćih knj i'ževn ostd« I I ) — ovaj j e »Dnevniik «, imožda '

v iše od svih sl i čn ih ik nj i ga, ij sdn a cel -ovi ta, k om p ak t na, idin ami ično ob j ekt i vizovana h r oin iik a. Pa i pak , i о inj oj j e Dedi'j 'er , u ipr vo m izdanj u »Dnevni ka«, u 'pr edgovor u , dat iramom 19. m air t a 1945, r ekao (št o j e bi 'lo i p ri r od no) da su i z nulk opiisa dzost avlj ene izvesne s tv ar i »za či j e ob ' avl j j iv anj e usl ovi j oš inii siu saizr dli «, odnosno, u p r eđgovor u drugom 'i zdan j u — da :i ma >xj oš n elk ol i k o ičdnlj enic a za koj e. . . j oš n i j e vr e' me d a se ob ] ave«. Dell dm i čno o d ti h , i sl i čn ih , izoist avl j anj a sači -

n j eno 'j e, r eik l o b i se, novi j e Dedi j erovo p i sanj e o iratu i ir evol ucdj i 'koj e j e izazval o k on tr over ze d o št ir.u ik r itilk u. N o s dnuge st rane , Dedi j er n ap omiinj e d a »Dn ev niik « nij e »ni isto ri j a rn i l iter atur a«, i

Am a ter i p r o fe sio n al ac : dv a d nev n i k a

15 1

zaklj u čuij e: »Ovo su zapisi j eđno g noviina ra«. Al i novi natr a —• đ.odaj mo — koj i j e iimao t egoibn o i sku šenj e, i p rivil egij iu, d a se nađe it am o gde se > našao, i k oj i j e iimao izvanredan sluh za zbivanj a i det al j e i umeo d a zgrće, gomi la, ali i bi r a či nj eni ce, mater ij ial , i da isve on o što j e 'Sim atr ao važni m i st akne i medu sob.n o p oveže. »Dnev ni k « po oi nj e 6. aipril a 1941, damom bambajndov anj a Beo gr ada i j o š n ek i m eipiizoidama kr at ik og j iugosl ovetn sik o fli emaičlkog ap rilskog r at a i ip ooetka inaci stiičke okiup aci j e , i zawr šava se 7. novem b r a 1944 , u oslobo đen om Beogradiu , o pi so m p r osl av e n a Sl avi j i — imi t iniga p ovodom dana oktoba r sk e r evol u ci j e. U t om r asi i n D i o o i i ad i edi ei i o u d t i n i ostva r redov i o r e i a n e o p , k onst ant an p g j j t oik bel eženj a i zapi sirvanj a, t aiko ida mj egov »Dnevni k « i ma si n tet ičnu ist r uk tiuir u Cza r aizil i iku , ir eci mo, od r el ati vno i aprek idane, per iodi čne, u Nazor ovom dnevniku »S p ar tizaniima«), к ак о t e p oj m ove ikor i sti Eri c Mart j ' , povod om An dr e Gidea i nj egovo g ču venag »Dinevmi ka«, u svo j oj stud ilj i »Pi sanj e u Žiđov om dn evni iku « ( »Ki i j i ' « žev na kjri t ika , 1985, ibo. 3) . U t ip alo gi j i , p aik , i li mot ivi sanosti , dnevni čk e p roze ik oj u j e, u esej u »Dn evnici «, ne bez sik epse, dao Raland Bar t hes i(u »Knj iževnoj ir efči «, 25. novemib ar 1981) — po r ed — a i i ipost oj i i st ori j sk i moti v , i p avo d , e ičko u t i s i k o t d sm i . , p g pj g dinev ni ka, koj i se p adlud ar a s Dedi j erovom dnevni čkom met adič nošču , оп ај , daik l e, moti v i p ostiuipak ik ad se, p o Bar thesu , pr i ku pl j aj iu »k ao p r ašiin a, dan :za d amoim , it r agovi idob a, mešaj uči sve di m enizi j e i г аит еге, o d važno g obaveštenj a d o bezn ačaj nog ,po našan j a. . . «. Ov a .podel a ni j e dal ek o ni o d t ip alošk e 'k'lasi f iikaoi j e k oj u daj e Th am as Mall an , u sv aj ioj ik nj iizi o I j ud iim a i n j i hovim dnev ' n i cima ( »A Book of One s Own : Peop le anđ Th ei r Dia r ies«, 1984), ' e v a de s r stam av x) , j l j a dnevmiiak a p r oza k oj u p išu stvar aoca, , } g 'umetnici , zat im apoilogeti , p a zatočeni ci — ma p rimer , »Dinevn i k « Anme Fr an k , naj z ad i h r oničari . K ad , p r am a t oime, iDadij er svoj »Dnevniik « def iniiše ka o »zapi ise j edn og movinar a«, om tu , v ar ovatno , mii sl i i ma lu loigu br oni čar a. No t a d ef mii cij a, t a 'Uil oga j e p r i l i ono slk r amno i št edlj i v o odimereт а d a i skaže s ve aiuitor o've sp o soibmosti : ' nj egava moč oipser vir anj a i v l adamj a m ater i j al om j e meosipo'm a, 'noegova spi sat el j s'ka, egzaik t ' i na, naiučnOp ub l icisti čka i do kuim eint ari st i čka ani bi cij a i emer gi j a, ik o'l i ko god neuj ednačena i ma im omemt e .iimipiresi on ist ičiki zasmovan a, nut in sk a, i pak j e st ab i bi a i got o vo meiisor pma. M ada ni sam »Dnevmi k « mi j e uv ak zadovoi j an samiim sob om . U f r agment im a mj egove »i mt arne« ip oetike i aut ak ri ti'ke m ogu se r asp oznat i oidj eci , i r azlozi , tog mezadav.ol j stv a. Oni se, naj pir e, j avl j aj u zbo g au t o r ave brzop let ost i i nep ažnij e u r adu . A ona se r afl ak tu j e u n edovo'l j n oj p ažnij i c iko t ačnosti , odnasmo p reciizmost i zap isiv anj a, p a Dedij ar , ma isv oj iso p stveni ir ačun , navodi j adnu šal j i 'v o-i r oni onu p r iimedlbu iK oče Po p ovi ča — »t ak o t i b el eži š i stoir ij u !« — kad j e, u »Dmevn ik u «, zap azio i zv esnu p avr šnost i mapir ecizmost . (Možemo , dak le, sam o p retp oist av lij ati , slu ti ti k aiko .u opš te

15 2

К њ иж евно ст и ј език

r eciznošću u pi sainj u istori j e) . iu svetu stoj e st var i sa dst i nom i p> Ta .nap ažnj a ref lektuj e se, zat im , po Dedi j er ovom pr iznanj u , i u ' « i k d u i » a o o eterivan u s ovinistič k m r ii nom š e t i m č , p nj egovom, m s , j , p li t iičkoHpol emi čkom b oiTibenom žauru, iu novi nsk om članiku pozi va Slovene iu »svet i b oj « p r oti v »Gsr man a i Latima«. No naj više uzne

m irenj a, u t oj kor ozi vnoj br izi oko i st i ne i p ot punost i svedoceoj a, i zaaiva probl em redovnog zapi sivamj a, odnosno zaostaj anj a. Zbog toga onda, vel i aotor , >xpo nek oli ko d ana bel ežim odj ednom «, pa se ta i do sta gr ađe pir eskoči , izabotrav i , a o no št o se i zap iše »nema

boj e, pr eciznosti «. Ponekad j e i t akv a sibriupuloznost , samoibiiitaiana < re s n ne u slovi e r avn i t i em . Na o r a vo e ret t o d đ s i i skrenos p a ( ) , p p j čavaj iu u rednost i redovn ost : sk oir o stal ni p okret , umor , r azne op asnostii i t ešk oee. »Pi šem ipod b uikvom«. Pi salo se, nai m e, u razdi či t i m okolnost'kna, van sviih u dobn ost i , i u neki m pr olazmim si tn im iu dob nosti ma. Jednom su t alko pri j at el j i Dedi j aru , kak o

il i je

' zabeleži o, od st ar iih idasaka sikrucal i stoliau i sito da bi imogao da r adi . Pi sao j e , ipmisećao se, nast oj ao d a nadokna di št o j e p r opu

st io , kasni j e se i kcnisiuiltovao oko idatiuma i događaj a itd. Al i ' brižno nespokoj istvo (28. apiri 'l 1942) nij e ga, t i h 'duig'ih i teš'kih

t » i a Dnevn k e ova t l Evo iš m eei i uš a o: a i at i mes na r n h v r ih , , , j p j p p ' st al no m i sl i m št a sam sve p ra piuSt i o. Ni .dvadeseti deo onog što se olk o m ene d ešava ine sti gnem da p r ibeleži m. V i dim imnoge o d ti h i i o i i đ i e dru l il na e n k k r sam i iStvar i , a kad uizmem sves u , umo am g p

sao, p a napi šem nešt o ma b rziinu , i t o j e sve«. No ni j e l i , p osl e sv ega, i t o dov ol j ino?

U p ri rodi j e dnevnika ik ao žanr a d a oseća vlast itu nedovol j nost 'pred 'nadi ranj em svak ovirsn ih događaj a ko j e no si nj i hova n eizmeir na, miunj evit a silovi tost , magij a momenta, t r aj anj e nevi dIj ivi h d p r omen lj ivi h , igust ih sl ap ova t r enu tak a. K ako i h obuhvatit i , ik ako sv im t iime adekvat no ( metodol oški , st i li st i čk i ) ovl adat i ? Zat o se i mo glo dogodiiti d a u Dediij er o vom .dnevn iku , m est i milono , i m a p atet ik e, i deol oške p regr ej ano sti , egzalt ir ani h foirmul aci j a i f raza, št o j e donek le i r azuimlj ivo, a i f ak togr afsko g zamo r a — ' e o r zasieen st vi i i u l odac i i s m ma št mest im a i o m s vd š iti u no m , p p p g m i zov ain j a i l i p ogr ešnoig i sp isiv an j a n ekih i m ena (sl o venački k o m andant Er anc Rozm an St ame sp amin j e se к ао St ane Rožman , GaPo gaža i e Stevan a ne St eva, o Todoru V uj asi novi ou govo r j se k ao o Toši , Pavle Savi ć j e ©kor o st aln o Paj a i t d.) . Ak o j e v eć, u j ednom t renu t ku , sebe p r ekor eo zibo g »šovin ist ičkog« st ava lo rema I t al i j ain im a i N emoima, t e oset l j ivost i kod Dedi j er a n i j e b il o dovo lii no k ad j e. u duhu n elk i h ip r eđr atin i h maviik a, zabor avno sti , a i trad ic i onali sti čko g r edulkoion i zma, j u gosl ov ensike n acion almosti vi deo , na p r imer , u n ekim slu ćaj ev i m a, k ao Sl ovence, Muslimane, ' ' — Sr b e i k atol ik e. Dešaval o ise i da su n eke poj edi nost i , ikoj i h гг ' zda i l r v i m il ub aciv om n u e b o ane ma k adn i ak o er n o n madn o d i t , , p j j v an e (u dr ug om iadanj u ) , k a ko b i , va l j d a, do k azal e d ailek ovi do st sv i h i sk aza k o j d su , u »Dnevn iiku «, i izrečeni , i sli čno .

A m ater i p ro f e sio nal ac: dv a dn evn i k a

15 3

Razu me ise, 'b ritički aspeikt i .»'Dn evni ka« (koj i h u 'dr ugom iz-

đ anj u ima nešto više) ne iscrrpl juj ru ee j edino u aiutorovoj samo-

kri t ičnost i , i ,u kri t ikaima ik oj e 'bi se nj egovom delu mogle upu t i t i , nego :su , pov remeno, i <u k r iti čko m .st avu t og đ ela p r ema nekirn

vido vima stvar nosti čiij i ideo j e i ono samo , dak le pir ema d el ovan j u ! stvam ost i sam og ir evolucionar no g pokr et a. »Sećam ise svih nedost atak a ir anij eg r ada«, k iže Dedilj er , u zabelešci od 13. idecem•b r a 1941, povodom o dluke da 'se pr i'hvat i j edne nove idiužnosti i zad atlk a: p rati ga, luiporedo, m isao n a bud uće plano ve i n a pro tekle ' e r š g ke, u j edn oj r ečenic i koj a mnogo n e kazu j e, ali mno go šta

ipodraizumeva. On j e, t akođe, ipr otiv k r utosti i šabl ona u imršilj enj u , ov i i or u os tu a i a i i l m u a s v đ m i im nu sv k u se m o e a a n e u g , j p , , p j p

konvencionalnost , p a isu ro u se t ak o (26. i anu ar a 1943) dopali i neki r adovi M ari j ana iDetoini j a, »v eom a n eobi oni «, u k oj i m »ima ci ečeg .n ad r eali st ičkog« al i i iproživl j'enog — »neka čudina ibič a, puna st r ave i gr ozote«, k r oz k o j a j e sh ikar i zr azio st rahote f ašizma. Dedi j er j e i p r ot iv inemarra i j avask iik a k oj e zapaža Ok o sebe, ik ao i pr oit iv Ij u dske neosetl'j ivosti , egoi zm a, namem e ii i n enam em e sabot aže. iBeleži , sr edi nom 1942. i ipočet kom j anu ara 1943. godine, i ne islaže se, s p oj avam a tzv . levo g i desno g igkr etanj a, u H ercegov ini i Cm oj Gord, is r aizn iim dr astiičn im voj n o-p oI i t iok i m odiliu k ato a i ro ost u p ci ma. i(Do duše , u ip r vom izdan j u »Dnevnika« te či n jeni c e b i l e 'su j edva t ek , k roz zulb e, nagovešt en e, iil i ih , o strel j an j i m a u Crnoj Go ri , n i j e cai bilo , а u idru gom izdanj u , k roz r eči Mil ent ij a Pcirro v ič a i Oil a iK ov ačervič a, ip ak su n ešt o šire i 'razgoveto i j e i izne-

sene). N o nedost aci , teškoće i g rešk e ni su v i đene samo u p ar t i zansk i m (r edovi ma nego i ko d isav ezniik a, n a p i i m er u ok viriu anigl o-amer ičk e p omoći , 'k ad — .u m est o t r aženi h , i oček iv ani h , m ed ici nsk ih isredst ava i h i tni h l ekova — ist ižu d inaim it i d r uga ek siplozivna s r e d sit av a .

Ni i e to b io ij edi ni apsund koj d se d ogodio i , mada cdlj »Dnev -

nika« ni'je bio ida iregi stiiuij e talkve, i sl ične, bi zarne epizode i poiedi n osti , on n i j e mogao bez n j ih : j er one su j edan od delova

nj egovog bogat og duhovnog isp ekt r a i pođj ednako ih , oi nd se, donosi nep redv idl j iv o> st život a d ip r oni olj ivost aut or a. iSem ponek og zr na hu mor a — to su d et al j i k ad vid i m o ka'ko itali j an sk i zar obI j eni ci ipeku — m ačke n a tr ažnj u , sazn ajemo k ako se Edv ar d K ar d el j , u z p om oć ifl egal aca, p očet kom j anu ara 1942, pre bac i o iz Bo sne u Sloveni j u , i t o na 'j ednom delu p u ta, u vozu , k ao — p om oonik m aši n ovo đe, v idi im o ip oipa Vi adu Zeoevića, u Foči , imar ta 1942. godi n e, k ako u j edn o j k uć i , dlsip od Stalj 'i no ve sl ik e, kr št av a deou , sa epit r ah i lj em ipr ek o sebe i s r evolver om za p oj asom , d o' r znaj emo o g ot ovo n eve ovat ni m su d b in am a i 'p odvi z i ma 'l j iu di , n eoček i vani m susr et ilma, r ast amoi ma i novi m po j avl j i v anj i ma, čdlt am o '('pK>d datumom 5. apr i l 1943) o tom e zašto su , ,p o sap st vendim i zj avam a, četni ci no sild br ade — j er j e, k ažu , bir ad a »siimbol j u naštv a« i j er »delu j e zast r ašu j u će« ( što j e , u dr ug om i zdanj u »Dnevn iik a«, i zostav l j eno) , saznaj em o p onešto o part i zanskoj pošt i , o

К њи ж евн о ст и ј ез и к

15 4

f u db aki ,i о r ezujl t at i m a uit ak mic a itsmeđu p oj edini h bat al j on skih t i m o v a dt d .

Mnogo su češće, n a žalost , sli ik e i o.p i si nasi l j a, f ašističiki h zv er stav a i sm r t đ — str el j ainj a, ik l anj a. davl j enj a, vešan'j a, n afe i i i e a v n ar ti ivi a o c k v n ui n išt a a a a a ž l udi n k l a i a i s m a l n h , p j p j j j j j , i strel j anj a u p air ti zan ski m j eid micaim a — lonih zamiskih gr ob ova; a > k oj i isu se u so di li n a ipl j ačk u p o seldim a, koj i nisu hteli d a pamognu svoj i m ra nj eni m dmugovi im a n ego su ih op l j ačkal i i ostavil i ; -čest e su sl ik e razniih str adan j a zbog b ol est i , zime, glad i i v aši j iu , o pi si l « » . i o e i v a Tak Dnev i k h e onašan o b l l od e a c e n si oz a h o , u p j j p p g m nagim svoj i m k omp l ek&n im asp ek tima i pr ost iranj i m a, talkođe i igot ov o n epr egl edna ip ano r aim a p og ib ij e, h er oi zma , n edužnog i sp ašt an j a, ep sk e, uzv i šene t r agiičnosti i sam op regor no g žrt v ovan j a. »Gi n em o , gin em o !«

Teško j e obuh v at i t i sve t e 'tiragi čne kom ponen t e, a poigotovo i 'sv e ost al e — il i č ak naj v ažni j e — eil emen t e »Dnevn ik a«, n j egove .emat ikiu , l ikove. No fu n j egovoj raizai đen e sad ir žaj e i p or utke, p r obH r azigr anato j ikoanp oedci onoj stnukt ur i imoguče j e, i pak , uoč i ti i nek e b i tne k onstant e i l i domi n an tne slo j eve t ek sta i sv edočen ij a. Na p rvoan mestiu t o j e n air at ivn i p ri k aiz i crazvoj o snovnog i st ori j isiko g događaj nog t oka a i aiu torovog 'kr etan j a (Beogr ad , Užice u j esen 1941, B osna i Om a Goir a, p r vo zaseđanij e AVNOJ-a, г аtno-r ev oluc ionar na izb i v an j a u n ek im idm giim j u goslovein sk iim k raj evim a i p :ost oir ima, H r vat skoj i Sl ov eni j i , van gl avnog ik om andno-r at nog j ezi i I Bo i i r a u , K ailr o, B air i i B eogr aid) . Ov aj d om inant n i r sn n b a u a i , j g t ok sačin j av aj u f ak ta i op iisi svaik odn evni h , »t ekučiih « r atmi h pr il ika i ipok r eta a p air aM n o iga do pi mj av aj u i zv esna aut or ov a tret r o sp ek tivn a izl aganj a p olemiičk i ek sku r si op ser vaci i e, k r at k i kom en ' t a,r i , anegdot e, di gresi j e , p r i čanj a lj iudi (boraca, svedok a i d r .) , r eziim ei sit uaci j e, fb sn ot e — p ondkad veotm a važn a л v nlo i soiip na ob j ašn i enj a p od cr tom . i ib ogat dokuimentarno-ilk onoigr aife k i , i lust r at iv ni m ater i j al i p r il ozi , b iilo da su i nt egri isani , sast avni ideo tek st a i l i sam ositial ni , p r at eči deo ikn j i ge . Ovu dm gu , isamostail nu igr unu ipir il oga čine , k ao p r vo , m in oge fo togr afi j e, zatim vo inio-geogr alf sike ik ar t e, l iin or ezi i c r teži M ari j an a Detoni j a i Božid ar a Jak ca , ra pisi o p oj edimvm doif ađaj im a i akci j am a f o ispasav anj u Ail eksandir a Rankovića u Beo^r adu , u l et o 1941, o kr agu ievačlk om o k t obr u 1941, o ustanku u Lici i t d., što j e, u dr ugom i zdanj u , i zost avl j en o), p ot om r epr oduik ci ie non eki h , ra kom n i san ih st r ani ca i,z ori giin ail a »Dn ev nik a« i r epir odu kcij e r azn i h pl akata, o r oglasa, n a'slova n ek iil i fc nii ga i il ist ov a, p art izanis'k i h i n epri j atel j isfc i h dok umenat a, Uegi t imaci j a, p ro pusnic a, vdizit -tkar t i , au to gr af i j a i l ičn i h zabel ešiki , st ar ešdin sik ih ozn aka (čin ova) u nar odn ooslobodilačk oj voj isci i p ar it iizanslk i m o dr ediim a i t d. •

A m ater i ip ro fe sio nal ac: dva dn ev n i k a

15 5

I nter p ol acij a, doidaci u samoim tekst iu »iDnevni ka«, n j ego ve het er ogene k omip onenit e, c eo t aj 'kom p lek s, seir i j a ci t ait a i umetaika deo j e p osto p k a mon t aže i kol aža i žanr owsik i j e ktuidik am o r aznovr sni j a i b roj ni j a. Ti h ido datak a — ium etak a dm a vi še o d 25 vir st a, •i t f> isiu : ci tat i i z n orvi h nair oci nih (ip ar tiz ain sk i h) p esama, »v r ajp oi «, oi tati i z pesa> ma boraca i i z ir aizn i h del a d omaoi h p isaca, kl asiičn i h i 'saivr emenih ; u »Dnevni k u « isu , z atim , ort a'li — sv oj e orteže un el i u oir giinal Dedi j eir ovog nulk oipi sa I sm et Mu'j ezino viić, Voj o Dimitri j evi ć , Marij an Det oni , B oži dar Jak ae i nek i dru gi ; u »Dnevni 'k « su , taik ođe, uneseni cr teži — k ar iik atuir e, ipo št an ski peoat i i m air ke, imauastir ski pečati , tabel e, ir azni d okuimenti — i zvešt aj i , n av odi iiz nep ri j atel j sk i h p r op agandni h br ošu ra, nep ri j at el j isik i l eci , p otom r az na p i'sm a, dzj ave, o dlomci i z dnevn i k a koj e su v od 'i l i n dki au torovi p ri j atel j i , svedočenj a p oj edi ni h očev idaca, igovor i , naređenj a, dnevn e zap ovest i_. od luke, ip roglasi , isaop štenj a, it elegr am i , nav odi (ci tat i ) iz tr azmih novi na , oit i r amd su i ip oj ediini c eli članci , vesti i z T an i uga d dr ugo . U ovom gotovo eno rimn om , nj zbu dl j i vom o bi l j iu doku m ent ar nog i eksplik ativino g m at er i'j al a pi 'tanj e j e postoj i ld, i ,gde j e, mest o au t or a. Dedi j er j e, r ek l o bi se, uspešno 'reši o o dnos, i sr azm ere, ob j ekt ivnoga, neili čno g, i suib j ek tdvn og, l i čno g 'pr i stu p a, tako da nj egov »Dnevnilk « pr ikladn o sj edi nj iuj e 'iindiv iidu al n i ton i st av , nep osr ednost (ik at k ad i iizvesniu narc i soi dnost ), nek e in t imn e br i ge, n espok oj st va, i zvani čno sit , ob j ek t ivizaim u p-r aćenj u cpšt eg ir atno-revoluci onanno g t dka, voj mdih p ok ret a i oper acij a , u sipeih a i neuspeha , u k ršt anj e r azldiči t ih mo za.iičnih pogleda, i vlasti ti ili d apr i nosa, t umačenj u i r azu mevanj ni toga vel i k og ist ori j skog i Ij udsik og k r et a,n j a i k oimešan j a . lU ipri l iici smo da pir ati m o i m oment e Dedi j eirove l ične i p-or odi čne d r ame i t r agedij e, smr t isuipniuige Ol ge, иј еgovo r an j avanj e, i , p ot om , p ut u E gip at d u I t al i j u , n a Iečenij e i u d al j e bor be, v an ok r ilj a Vr h ovna g štab a i Agi tp ropa CK K PJ '

' či o i bi an i i r čl z st o a odno si nu n o obod i lačkom r atu i nov oj ( j je ), a

Ju go'sl av ij i za nj eniu b iuduću saimost alnost i nezavi snost , p ri sutnu več u Tit ovo j i zj avi , u let o 1944, ida če ».nam a so vj et sk a iisk usit va bit i k or i sna, al i d a ćemo m i v oddt i га ошха i o n aši m U'slov im a «, kao i ipr ot iv 'savezničk i'h , angl o-a:mer iički h i sov j e't s'kih povr emeni h ipo k ušaj a da se isti na o Ju goslavi j i i o T i.t u cenzuri 'še, um anj i il i f al sif iik uj e. Jedan d eo imfonTmaci j a i p odat ak a u »Dnevn iku « o dnosi se n a šiir e sh v aćen o o odnuč j e ikul t u're i duhovno a živ ot a — u ogr om n im p otrebam a I j u di za vest ima , o b aveštenj i m a o sit u ac iij i kod n as i na svet sk i m f ir on t ov i m a , u n ep r esu šn im p ot r ebama za orazi ašn j av aj ućom u smenom i št am p a'no m r ečj u , za n ovim sp ozn aj ama i zn a n i i m a .

U »Dnevn ik u « ise sp oro i nj u obl i cd i sadržaj i ku l t ur nog ir ada u sveo p štem »p Oli t ičkom b u đen iju i p rosveći v an i.u nair od a«, opi sm en j av an j e, štaim p ar st v o; saim o š't am p ari j a iu Dri n i ćim a, nav odi De' ' ' ddj ei , u tc ku nek oli ko m eseci , kr aj em 1942. i p očet k om 1943. go-

15 6

К њиж евн ост и ј ези к

dine, гш: Ii st ove »Borbu « d »K raj i šk d p ar t izan «, odšt amip ai a j e 68

razni h p ubli kaoij a u t ir aižu o d p relko dva mi l i on a iprimeraka. U zapi siu od 7. inovemib r a 1943. j e nabroj ano ko j e sve od 'sliik ar a i glumaca učestvovao ina p ri r edb i iu Jaj ou i št a j e na nj oj izvedeno, u v r ođe teži t ren Z e e dan o o v n a m ri azan o ab lež e e r az u n k . n d , g j j p j ci m a ipet e of anzive, n a Siut j esci , pooetko'm j u na 1943, o ipr ev ođenj u cnomana. B eleženi su i n eki dm gi p odaci o l ek t ir i , .k nj i gam a i pi soima, ispom enut ij e, 23. saptemb r a 1943, i naziv »naša, p artitzans.k a l i ter atu ra, ako j e t a'k o m ožemo n acsva ti « — za k nj iževno st v aran j e u n arodnooslbodilaokoj boir b i , k ao i r eči Josip a Vi dm ar a ( n a dugu st aziu op r eznosti i ip r edviđanj a) da »kad m ine pedeset -'sto godina, t ak oe ise it ad a ir o ddt i r em ek Hdel o o n ašim d a ni m a « . A ld ai d V i d m a r o v i sab o r c i i s av ir em e n ic i n i siu sedel i s k r št an i b ir u k u .

B ri nući o :k uil t iu ri u n j enim sp eei f ienim a i »m asorvmdim « razm er ama, »Dnevnik « nij e zap ost av l j ao ni sv oj u sop st venu iku l t u ru , k nj iževnu , istilldsti čku el alb o r aci j u , llj ub av za nostal gienu p asmu i melo di j u , za p l emeni t i zvuik Ij ujdsk og g lasa i reči . Uz to , u d rugom izdanj u »Dnevn i ka« neke ir ečendce su st il ski doterivan e, panešto j e, u l epšam , l itarar n o ef ekt ni j em obl i ku , dodato , doip i sano . Pr i ' i t om se, zgl eda, ini su mo gl i i zb eći i zv esnd suviše em otdwnd, o svet ni čk i izl iv i i p okl i či , m n eke gr ot esk ne of ici j eline f or mulacdj e, kao , n a p r imer , ona da se iSt j eipan St eva Fi lip ovi ć, po d vešal i ma u Va-

Ij evu , »oidli čn o držao«. K ao da j e t am o b i o na par t i j d šaba il i po-

kera. No znat no j e više, i pak , usipelij ih mest a i detaij a — od tel e— i t s r at r a en ca e i a 2 3 r eči (ik ao u zap i su a f ki k r ki č i l d s h o samo , g p , od 7. f eb ruar a 1942) , ido r azvi j en ib op i sa, p oent i , d iij aloga d l ap idam i h p oet skih sti lizaci j a, gde .naj ob ični j i f akt dob i j a , p onelk ad , lepotu got ovo zasanj u j uićeig otk r ića: »Ožednel i sm o p ri l i čno i disp od Zl at no g B or a n adišl i ismo in a j aik e i zvore. Leg ao sam n a k am en i slat k o se n ap io. -Ov o je j edno od naj il ep ši h u ži van j a u nalšem r at u — pi t i či st u vodu « (iiz z ap i sa od 18. im aj a 1943) . I l i — u zap disu od 23. j u l a 1942. — n ai zgl ed ist and andan op i s p ej zaža u k om e se čuj e nek a ču dna »ist a p tdica«: »Lepo j e p ut ovat i zoro m. Ob ilono kir enemo o ko dv a, j edv a eek aš d a svane. Neb o ise r asv et l j ava. I on da u vek ču i eš j ednu t e i stu p t i cu . To doba j e naj slađe za p l a' ' ' nove, za razmi šl j anj e. . . « I iz te l i r ske r o m an t iik e p r el azi se u li r slk u p air adok salnost , p ri ipi t oml j eni , p r ig r l j eni ap sur d , u in ak u neob i onu , gork u b ezbr i žn ost (28. j u n 1942) : »Mab ral i smo d ivl j eg Ju k a sr emu ša, p a g a j edemo s ip olu žiivim ' a mesotm n k ome se zadržal o р о .k o j e p air če u gl j a. Smeh . Siušim o se. Št a ćem o dru go r aidi t i , nego ismej at i ise. M i smo Ij udi vedre p rir od e d ma d n u o k e an a . . . « .

U toj m asi guste i p r oizr ačne, ik repke ig rađe n ij e se, kako j e i o au sub ekt vn s om n i l i st i over i ivo ć e ut o i ub a r sno st ve p j , zg g p j p t or sko g gl asa. K ad j e, p r vi put p osle više o d t r i .r at n e godin e, u

osl obođenom Beoigradu, video svoj u ikćerku , t o j e, od bebe, роst al a eetvoro godišnj a d evoj ieica. i»U .ovoj gužvi Mil ica se držal a p rep l ašeno , n dj e ismel a da m e zagrl i , i t ek t r ećeg d an a, k ad sim o

Am at er i p r o f e sion al ac : dv a d n evn i k a

15 7

b il i sami , došl a j e u sobu , sti dl j ivo me zagr li l a i b rzo p ol j iuibiil a«. Al i čak i kad se, eto , govor i u p rvora l i cu , i l i u prvo m licu množi ne, »j iunak « Dedi j erovog dnevn i ka nij e sam o nj egov p isac , već, p re svega, zbivanj a i l j nndi oko nj ega, i on uz nj i h , sa žel j om da o sviim a saouva sipomen i istinu , к оНк о god пш j e to bi lo t ad m oguće. St o ga j e ono što j e o »Dnevni fc u«, kao p r vi n j egov r ecenzent , zabel ežila I sdd or a Selkuil i ć — da j e t o »špartansk i pi saii r oman i edne generaci ie« — možda j edna od zai st a verodost oj ni h , i n aj -

bol j ih, defini cij a koj e bi se, o isimi sl u i sušti ni tog dela, mogl e dat i.

M i l o š B an d i ć

AM AT E UR

UN D

B E R U F S SC H R I F T ST E L L E R : Z W E I

T A GE B t ) CH E R

Zu sam m enf assu n g

l n sein em umf an greichen Bei tr ag geht der Aut or der Roll e des T agebu ch s al s E r sch ein un g sf or m v o n L i t er a t u r u n d K u n st u n d al s ei n es b ed eu t enden l i t er a ri sch en Genr es n ach . E r ver f ol g t d i e doku m ent ari sch e u n d

kuri st l er i sch e K om p onen t e di eses li t er ar i sch en Genr es t md b ef asst si ch b eson d er s ein geh end m i t d en w ah r en d des V ol k sb ef r eiim g sk ri eges en t st an d enen T ageb ii ch er n v on T al e Dr p l j anin im d V l adim i r Dedi j er .

М илош К овачевић (Сар ај ево) ПРЕСК РИ П Ц И ЈОМ П РОТИ В ЈЕЗИЧК И Х И СТИ ЛСК И Х З А К О И И Т О СТ И

1.0. Теш к о д а се дан ас мож е у к азати н а би ло к ој у ј ези ч к л/

неправилност к ој а већ ниј е регистрована у не так о малоброј ној сербок роатистичкој литератури о ј езичк им потрешкама, посебно оним у ј език у масовних к омуник ациј а. Мећу к њигама с ј езичк о м т ем а т и к о м н ап и с а н и м у з а д њ и х п ет н аес т а к г о д и н а д ал ек о " су нај број ниј е оне „ савј етодавног типа (оне чине готово више -

од половине лингви стич к и х к њига) . Множ ење ј езичк и х савј ет н ик а, к ад би било сам о посљеди ц а бр и г е за к у лт уру ј език а, не

само да би требало сматрати позитивним него и приј еко потребним. Разлози тог множ ења на ж алост нериј етк о (боље рећи , п о правилу) ссжу ван лингвистичк е сфере. Њима би могла бити посвећ ен а чак и ј едн а соци олош к а ст у диј а. Н аиме, ак о с е п р омат р а о дн ос н аш их ј ез ик осло вац а п р ема

б икамо о е а им к ком ник а и он с е став масовн е ик а е д ц ј , д у у ј з у р д л .е п р истај е назив ј език оловц и , назив ш т о им г а ј едн ом прили 1 ћ Језик ословц и у а Ст с в Ш ими . к ом не без р злога даде ани ла

е о м н а овн о и е ам њ м зик е ст в а их м ник а н с о е а м с к а и с ц ј ( у у у) у р д ј го виш е пописуј у и п р опи суј у него тн то опису ј у . П ри ј е н его што су

л и н г в и ст и ч к и

о ц р т ан е о с н о в н е

к а р а к т е р и ст и к е р аз л и ч и т и х

их к лова п и е не е и е ан њ а о њи н ион лних сти го о а д ц д д , ( р ј ј ј фу ховим ж анр овима и н е говори мо) иоле подр обниј е лингвистичк и " описан , у њему су у очене све ј езичк е „ пог реш к е . С пр авом би се м ог л о п оставити пит ање: п о к ој и м су т о к р и т ер и ј има пој еди не у пот р ебе ј езичк их с редс тава смат ране непр авилним ак о ниcv познате одлик е самог фу н к ц ионалног ст и ла. Д ру гачи ј е р еч е-

" н о , у односу и а шт о су т е „ погрешк е погр еш к е? Будућ и да свак и од стилова пор азу миј ева специ фичну у пот ребу ј езичк их средстава за сп ецифичне с врхе ( а на томе се и темељи фу нк иионалностилс к а р аслој еност ј език а), онда се не тр еба ч удити i ut o ће вр едновање ј едне у пот ребе из п ер спек тиве дру ге

дов оди ти

до

п р о г л аш а в а њ а

п р ави л н ог

н еп р а в и л н и м .

i С. Ш имић , Језик и п ј есник , Н ак лад а Д р у ш тва к њиж ев ник а Х рв ат ск е, З аг р еб , 1955, ст р . 42— 59.

П р еок р и пц и ј ом п р о т ив зак они т ости

15 9

Јер што ј е пр авилно у ј ед ном фу нк ц ионалном стилу , не мор а ^ и ти и у дру гом и обр ну то . Зато у овом вр емен у — у к ој ем се, к ак о то С. Ш и мић пј есничк и к аж е,- виш е р оду не п ј ев а о ј ези к у , н ег о се р оду п ј ев а

о изр од у у ј език у — ј език ословац не би смио бити ј език оловац наведеног 1ипа, нег о човј ек што мор а ст ати у одбр ану ј език а и од так вих ј езиколовац а. Д ру гачи ј е речено, мор ао би бити " ч овј ек чиј и савј ети не поч ивај у на „ вј ер овању на риј еч , него н а н ау чн ом ар г у мент у . А за так ве ј е ар г у мент е н у ж н о пост ој ање одр еђене н ау чне мето де за н орми р ање.

1.1. П рв о, дакле, ш то се у таквоме послу намеће к ао п ри ор итетан зад атак ј есте п р еи спитивање п р имј ењиваних к р итер и ј а , од носн о њ и х о в о в р ед новање, ш т о н у ж н о п од р аз у м и ј ев а изг рад-

њу обј ек тивних к ритери ј а нор мативности : к ак о ога птих (пр имј ењивих на ј едини ц е сви х нивоа) так о и специ фичних за п ој едине ези чк е ниво е е ч то а и к ите и зичк е не сп а о и е и вно е д (ј р ј ( ) ј р р ј ј р сти не могу бити исти за ј едини це фонолошк ог и синтак сич к ог

нивоа, на примј ер) . Y нас су (и не само у нас) v оцј ени исп равности у зимани н ај р азличити ј и к ритери ј и , шт о би у основи било добр о да у њих ово ј прим ј ени п о пр авилу пр едност hhcv д обиал ек н а ни и с н а и н п има м. Т ак о e тво ено с а е п и в т њ и с д д i ј у р р р р р

да критериј а, с нужном"посљедицом лабилне и неаргументоване

норме у свим „ сп орним слу чај евима (па се нериј етк о поводом " ис гог питања ну де опр ечн и „ савј ети ) . За к р и териј е к њиж евнос в езичк е и п а ност м и зи ано е а оно шт гов о о а а н та ) д ,, ј р у ј р у у р њим зак онитостима ј език а, б) оно што ј е прош ир ено у употреби , в) ш то одговар а ј езич ном ос ј ећању (н ор л1ативисте) , г) оно што ј е у потриј ебљен о к од добрих писаца, д) он о шт о ј е свр си" сход но 3.

Од наведен их су к ритери ј а у сер бок р оатистици , у њени м нор матив н им лу тањима, н ај чеш ће пр и мј ен.ивана два у осн ови л омоћна и нај мање п рихват љива к рит ер и ј а: к р итери ј ј езичк ог осј ећања и к ритериј у потребе к од добрих пи саца, с к ој има се по п равилу к омбин уј е и к р итер иј пр ош и р ен ости v у пот р еби . Нај чеш ћ е ј е заобилаж ен к р итери ј у н ут р ахиње зак они т ости ј език а, тј . к ритериј системности , иак о би он требало да буде нај значај н и ј и .

1.1.1. Иак о ј е (и не случај но) н ај ч ешће пр имј ењиван , к ри" тер иј „ ј ези ч к ог осј ећања н ај мање мож е бити основн им , па чак з „ П ј евана ј е нек ада хвалба р оду о ј език у (. . .) данас би тр ебало пј евати изроду о ј език у — aico би га то могло дозовну т и памети —, а "

р оду о изр оду од ј език а . (С. Ш имић , нав. дј ело, 16) .

s Ј. Силић , Н ек олик о мисли о норм.и, у зб. Језшс у савременој комуник ациј и, Центар за марк оизам Универзитета у Београду , Београд,

К њи ж евност и ј ези к

16 0

и у опш те к ритер иј ем нормативности из ј едноставног р азлога што ј е ј езичк о осј ећање вариј антна к атегориј а, па ј е к ао таква

Оно и ом. катего антно инва и м ка , но мом о сти с с п отно ј р р ј р у р у чито о е е азли л ст п ави бити и по д а мож е с ећ ње езичк о о , , р , ј р у ј ј ос е ичк ом и на з темељен то сав ети а За по е ин . н а о пој еди ц д ј ј ј д ц о ма а стат н би ти с см ели о ч н би ом сл а р ј у ј 4 д у ју е ј ећању ни \ к ти вн их п репору ка , а к амоли норме. К ао инвариј ан т на пода ести з а мож е н в е ино се с ећања езичк ог о д е и д ,, лог а к рит р ј а ј р ј ј " воразумск о мишљење , здрава логик а ј език ословца. К ритериј здр авор азу мск ог мишљења у природним се нау к ама, на примј ер ,

нуж но искључуј е из к ритериј а већ у полазишту . Чини се, бар по посљедицама до к ој их доводи примј ена тог а к ритериј а, да би т о би ло н у ж но и у лингвисти ци. Јер „ зд"рав р азу м ј език ословц а 5 е ван З ав аз м ч ж иво език а . к ога се к о и т м аз о др д р у ј ј у је р ј езич к и к р ит ер и ј . Они пгго га у зимај у к ао осн ов п о п р авилу шт м е п ич е ћа ч ст . и о и с е п иви не и ш м то и с о ц р ј „ одба у р " <!уј у т у ће . Тај к ри тер иј н е у важ ава н и з ак онитости ни ж ивот ј език а. 36oi свег а наведен ог ј асн о ј е да к р итери ј ј езичк ог осј е-

ћања не мож е бити к ритериј ем п роцј ене ( не) нормативности. Чак мислимо да би његово иск ључење мор ало бит и ну ж ан у сл ов у бил о ком и р и ст у пу питањима ј езичк е н ор ме. 1.1.2. Ys ј езичк о осј ећ ање, н ај чешће ј е у нас з а к р итер иј к њиж евној езичк е испр авности у зимана „ у пот реба к од добрих " писаца . Тај ј е к р итер иј насљећ е с почет ак а нор ми р ања нашег к њиж евног ј ези к а, к ада се испр авност н ек е ј езич к е чи њениц е п о правилу потврћивала њеном употребом у Ву к овом и Д аничићевом ј език у (тј . у н ар одном ј език у ) . Д анас се, мећ у тим , за наведен и к р итер иј (посматр ан изолован о) не мож е р ећи да ј е и шта бољи од к ритериј а ј езичк ог осј ећања. Н ај п риј е зато што ј е к њиж евноу мј етнич к и стил нај мање кох ерентан фу н к ци он ални стил, што ј е нај необавезниј и у односу на норму (у њему се у умј етнич к е сврхе могу у потр иј ебити све субст анд ар дн е ј езич к е особине к ао и особине к ар ак теристичне за дру г е фу нк ц ионалне стилове) . Д обар писац так о, п рема к ритериј у к њиж евноумј етничк е вриј едн ости њег ова дј ела, мож е бити и онај к ој и у п отпу ности игнор ише к њиж евној езич к и пр ихваћене облик е п ретпоставља4 То н ај боље потвр бу ј е „ пр изнање" М . Ш и пк е о сопственим п оч ињ еним г р еш к ама (v Језичк ом савј етник у из 1975. го д .) и њих ов ом

узрок у , од Koj ei овдј е наводимо за илустрациј у само ј едну реченицу : „ Полазеђи од свог ј езичк ог осј ећања (—подв. М.К .) и сматрај ући да сам добро информи сан , облик е пр езента клизати ни сам у опћ е провј е" — греш к а . (М . Ш ипк а, К њиж евној ез ич к а пор авао. И т ак о се родила литика и ј езичк а к ултура, Ослобођење, Сарај ево, 1987, 276) . Што су те г р еш к е важ иле к ао п р епо р у к е п у них 12 г одина ( н ак он к олик о се тек д ај е њихова исп р авк а) , ни к ом ниш т а ! ?

з С. Ш имић, нав. дј ело, 35. »i i b i đ , 20.

П р ес к р и п ц и ј ом п р отив зак о ни тост и

16 1

" " 7 толи и а н оба п с а е м те ми ж евне . З то а некњи ц „д р р ј с ј ући им „ — к о н еј асан да — у пот ри ј ебљен к ао к р ит ер иј норм атиЕности омог у ћ у ј е да се свак а ј езичк а чињени да пр огласи и исп р авн ом и"

неисправном истовремено. Ак о се, п ак , термин „ добар пи сац везуј е само за оне к ој и пишу к њиж евној езичк и испр авно ( без обзира на к њиж евну вр иј едност њиховог дј ела) , онда се ствар а к руж на арг у ментациј а према к ој ој се вриј едност X („ добар пи" сац ) одређуј е п р ема вр иј едности Y ( „ к њиж евној езич к а испр ав" ност ј ези к а ) а вриј едност Y према вриј едности X . Так о се к р ит ери ј ем Х -а ј авља Y , а к ри тер иј ем Y -a се ј авља X . Так ва к ру ж " а н а („ лаж на ) рг у мен т аци ј а сама по себи ј е ј асан п ок азатељ е т иса а е мож бит к ит и а по ебе к о об их п н е и к ите и ц д д д р р р р р р ј у ј ем н ор мат и вн ости ј ер он "п р етпоставља да п р и ј е тог а зн амо к р итер иј за „ добр ог писц а к ој и би био невезан за „ исп р ав" ност ј език а.

1.1.3. К р и тери ј к ој и се темељи н а „ фр ек вентности у у по" т р еби сам по себи ништа не говор и о фу нк ционалном и си стемск ом ст ат у с у пр омат р ан е ј езичк е чињениц е, ал и мож е бити добр а потпора нор мативности . Узет изоловано, овај к рит ериј ник ад не мож е бити к р итериј ем н ор мативности ј ер „ не док азуј е к ор ек тност к онстру к циј е или пој авног облик а, нег о њен у к ому н ик ат и вн у вр и ј ед ност , к ој а ј е, к ад се у тврд и к ор ек тн ост сна" ж ан ар г умент да ова к онстру к ц иј а наће мј ест о у стандарду .8

1.2. Због свега се р еченог к ао ч риј ек и задатак нам еће изгр адња нор мативног модела. М одел темељен на научни м к р итериј има искључивао би импресионистичк у норму", до к ој е ј едино и мож е довести к р итер и ј „ ј езичк ог осј ећања у зет и золова-

но или комбинован с наприј ед разматраним. Зато три наприј ед р азматр ана к ритер иј а ни пој единачно ни у к омбинац иј и нису д овољан у слов за изг р адњу ј едн ог нау ч но г н ор мат ивног мод ел а .

А так ав ј едан модел м ор а, п о риј ечи ма В . Ан ић а,9 почиват и

на (мећу) односу система, норме и реализациј е. Системност одралсава у нутрашње зак онитости датог "ј език а („ оно што у ј език у мож е или не мож е бити остварено ) , норму би ч инило све оно што ј е прихваћено као правилно ( „ оно как о све мора бити " В. о томе по обно др у Д . Јовић, Језички систем и поетск а граматика, БИГЗ, Јединство, Београд, Приштина, 1985, 95—125. Исп. нпр. Јовићеву к онстатациј у : „ Несумњива ј е чињеница да стара девиза да се добром ј език у нај боље учи из к њижевнога дј ела не мож е бити интерп р ети р ан а н а стар и н ачи н . .

(стр . 123) .

8 Ј. Баотић , За све, а против свиј у, у зб. Наш ј език у прак си, Институт за ј език и к њиж евност у Сар ај еву , Сар ај ево , 1979, 289. 9 В . А ни ћ , О систем у и норм и у стан дар дном ј ез и к у , Свеск е 5—6, И нст ит у т за п р о у ча вањ е нац и о н алних од носа , Сар ај ево , 1984, 305— 309. (Сва ц и т и р ан а м ј ест а су с а стр ане 306) .

К њ и ж евн ост и ј език

16 2

" и са си вез ез к ет м и а к онк еализа и а ок остварено ) , д ц ј у р у ј је р " стемом и нормом (тј . „ оно к ако се конк ретно остваруј е ) . Из пр оматр ања н аведених ( међу) односа лак о се да зак ључити да све што мора бити" уј едн о и ниј е, односно да се све што ј ест

не уклапа у „ мора . Д ру гачиј е речено, свака реализациј а ниј е уј едно и норма, док свак а норма мож е дож ивј ети реализациј у м ела и а а е и наве н м и а е и ц о И тога се в м а . з д н ал и е д д и ј р ) ј у ( р з тема и и е сис е о м и а изм ћ н битниј и однос к ој и се у спостављ у р еа о ме и з ећ и его но и м систем н о с ализ а е а и е и мећу р д р ц ј у р ингвис Гл вн е л носа а и с сље ње о е овог по г лизациј е. Y погл ду д д „ тичк и проблем своди" на то да се одреди што ј е од пот врћенога 10 овј ер ено , а ш то н иј е .

1.2.1. Д а би ј една ј езичк а чињениц а добила к њиж евној езичк и ст ат ус , готово ну ж ан и нај чешће и довољан услов ј есте да ш гов н т а о го а ње им стем м а о ва с л с си она буде у к аду а (д д р у у р њим з ак он и тости м а) , и ак о се њен а нор мат ивн ост н е мор а свести на њен у сис тем ност . Јер „ Језич на чињениц а мож е задовотак о м ож е задољават и норму а да не задовољава систем . Исто " 11 ч а овољава о м . П ви с сл а не з н вољавати си стем, а д а д р у р у у

е т н к ао по е т ал в с к а пи ањ о ма ев к с инг и тичк на ави и е „ ( дј у р у р " р ј литич ки чин и к ад-т ад доводе у питање к онзистентност норме), о исте ск чињени а ем п о и етк ст к о к их с м а н а г с о и и ц др у д ј у у р ј

тр ебн у ври ј едност ( нај чешће се везу ј у за си нтак сичк у норму) . К ритериј системности к ао основни потр ебно ј е у виј ек к омбин овати ј ош с к р ит ери ј ем свр сисходности (к ој и п одр азуми ј ева к ому ник ативно-стилск у вриј едност сиетемне ј езичк е чињенице) . Т ак о би се метод н ор мат ивности , ван ор тогр афск е нор ме ( к ој а ј е у осн ови к онвенционална па нас к ао таква овдј е и не занима), могао т емељи т и на к омбин ац и ј н к р итер и ј а сист емности и к р итесв сисх ст и о но и . П ви ва и а важ а ез ч к а ги к ом ни а е к д д ру р ј р р у ј у т ив н е и стили ст и ч к е зак онит о ст и . У к оли к о нек а ј езич к а чиње-

н и ц а зад ов ољава оба к р итер и ј а н у ж но би м ор ала стећи нор мат иван стат у с , у к олик о пак ј едан од њих не задовољава не би се м огл а см ат р ати к њи ж евн ој езичк и п р ихватљивом . П р и т ом се " потпу но из к р итери ј а иок љу чу ј у „ ј езичк о осј ећ ање , „ ј език до" " брих п исаца а чак и „ фр ек вентн ост у у потр еби , пош то так ав модел тр еба д а омогу ћ и и про цј ен у нор мативн е вр иј едн ос ти ник ад забиљеж ених ј езичк их чињениц а, а не само „ овј еру потвр" ћ ен о г а .

2.0. Н аведени ћемо модел , к ој и се темељи на мећу односу систем а, нор м е и р еализац и ј е, п р и ч ем у се з а к р и т ер и ј е нор м ативности у зимај у системност и сврсисходност — , пок у ш ати п р иш Р. К атичић , Језик ословн и огледи, Ш к олск а к њига, Загр еб, 1971, 38-.

Ji Ј. Си ли ћ , нав. дј ело, стр . 155.

П р еск р ип ц и ј ом п р о ти в зак он итости

16 3

" н ичке к о п синтаис в ог н,ени ти о мати но п о а н н н н е а миј е ити „ р ј д р стру к ци ј е: на падеж ну к онстр у к циј у с двама к оордини р аним п ри ј едл озима у з к ој е д олази имен иц а у зави сн ом падеж у ш т о " граматич ки „ к онг ру ира само с ј едним од тих п риј едлога. Д ру гим р иј ечима, на" падеж не к онст р у к ц иј е у к ој има ј е г р аматичк о значење „ п адеж имени ц е п оду д ар но с г р амати чк и м зн ачењем " — е а на нст к и и тог п и е лог к о а ж ал н п е е ног и е ц д д д д „ ру ј р ј ру ј т ипа ГЛ А САТ И ЗА И / И Л И П РОТ И В САМ ОД ОП РИ Н ОСА .

о а вом онст л ш т п ипа о тип к к е Од р азличитих м о а д д ру ју у р циј а, нај чешћ и су у ун отр еби (посебно у новинар ск ом стилу , из к ој ег овдј е и наводимо н ај ввћ и бр ој п отврда) они с генити в ом и мени ц е у з к оп ул ати вн у или дисј у нк тивн у везу ак у зативн ог п р и ј ед лог а за и г ени т ивн о г п р отив , од но сн о и нст ру м ен тал ног пр иј едлога са и гени тивног без, к ао нпр .:

з п т ће Много гласов а и о ив изво 1 е а њ п е а ( ) р ј р д ставе н а Лок р у му (Ослобоћ ење, 14023, 5. 7. 1987, 11); . . . к ао д а ј е опр ед ељење за или п р от и в н епоср едн и х

избор а к рит ериј у м нап редности у двадесетом виј ек у ( Ослобођење, 13940, 11. 4. 1987, 13) ; Н е ради се само о гласању за или п р от ив самодоп р и носа (Осл обоћ ење,

13807, 25. 11. 1986, 7); Н и нек е дру ге елаборациј е за и против референдума тешко да би се одрж але ( Вј есн ик , 14481, 9. 1. 1988, Пан ор ама су ботом , стр . 2) ; Y том сти лу — за и п р оти в п р ом ј ене у ставне одр едбе о

— език обј ављено ј е и низ других писама (Вј есник , ј у 14481, 9. 1. 1988, П анор ама суб отом , 2); Омладин ск а организациј а Х рватск е ј ош ниј е . . . ј асн о одг оворила " н а п итање „ за или п р отив Ш тафете 14216 , 18. 1. 1988, 1) ит д .

(Ослобоћ ење,

(2) П риче са и без аргумената ( Ослобоћење, 14214, 16. 1. 1988, 17) ; . . . траж и се одговор на питање да ли Д ан младости , 25. мај , о биљеж ити са или без Ш тафете?

(Ослобоћење, 14216, 18. 1. 1988, 1) ; . . .да »овинари с к озм ет ик ом у ст уп е мј ест о онима са етик ом . Са ил и без

пар тиј ск е к њиж ице ( Ослобоћење, 14241, Славк о Ш антић) ; Са и без признанице

12. 2. 1988, 8: (Ослобоћење,

13941, 12. 4. 1987, 13, наслов); Са или без к ишобрана (Ослобоћење, 13942, 13. 4. 1987, 4, наслов); Са или без Ивк овића? ( Ослобоћење, 13955, 26. 4. 1987, 9, пбднаслов) и тд .

" 2.1. Нормативисти („ савј етодавци ) овај тип конструк циј е сматрај у к њиж евној езички неприхватљивим (неправилним) пошто приј едлози у координираној вези захтиј евају различите па-

К њиж евн ост и ј език

16 4

2 1 к с к онст чима так е и е в мен е. гим о л и и ц , ру деж н е б ик е Д ру у р ј ц и ј е п р оглаш ав ал и п о г р еш ним зато ш то г р амат и ч к о з н ачење "

ама но с г е е по а о ме ни м менич а ионе и ке дуд р р ј рф ,д1адеж рел ц обиј у приј едлога него само дру г ог. Зато су м тич к им значење " за „ исправност ових к онструк циј а захтиј евали или а) редуплик ац иј у именице у з оба п риј едлога ( нпр . гласати за самодоприминал а оћ њ оно са н в е е п о оп ино или б Иос и/ или к ротив сам д р ) ) р ног супститу ента у мј есто именице уз други приј едлог , к ао „ чак ... " тив њега) . и п о и боље 1® (нпр . г ласати за самодопринос и/ ил р " Анализу употребне вриј едности ,,прогнане и конк у рентних . е ан е шио Ни огово ик о ни в и а г н е ла ан х к онст к о п г и д ц д ј р ј р ј у ј ј р од ау тор а ниј е чак ни пок у шао обр азлож ити свој став о нор мативној неприхватљивости наведених ( 1 и 2) к онстру к циј а, а а от еб ог тип есте п е наве ен лазио азлоге ч т о е и е к о к д р р у у р ј ј у к онст ру к ц иј а. К р и т ер иј по коме су ове к он ст ру к ц и ј е п р оглаш е-

не неправилним запр аво подразумиј ева системско правило о обавезној поду дар н ости г р амати ч к о г з н ачења елеменат а к о орди -

ни ране синтагме. Ук олик о би так во п равило било одраз система ср пск ох р ватск ог ј ези к а, наведен а би ар г ументациј а била сасвим д ов ољн а за п р оглаш авање к њи ж евн о ј езич к и н еп р ав и лним н ав е-

д ен ог тип а к онст ру к ц и ј а. Зат о ј е неопх одн о н ај п р и ј е п р овј ер ити истин и т ост импли ц и р аног п р авила. Али , п ри ј е тог а, нек ол и к о р иј еч и о р азлозима фрек вентности н аведених к онст ру к ц и ј а, ј ер

ће нас и они пр иближ ити о дг овору н а нет ом постављено питање. 2.2 . 0 р аз лозима у пот ребе овог т ип а к он ст ру к циј а мало к о г овор и . Њима се н ај и риј е бави С. Роспонд ,14 к ој и биљеж ећ и наведене к он ст ру кц иј е сам о у н овинск им огласи ма ( далек е 1940.) за так ву у пот р ебу наводи „ двост ру к о обј аш њење: полаз н а тачк а с не мњ е е ив ти а мачк к о пол к лт о н и них љ и к о и не ц д д ј у у ј у у ур у ј ш то знај у пр ак тично т ај ј ези к , а н едовољно им ј е осећање свог а к њи ж евног ј език а. Ово обј аш њење — наст авља даље С. Роспонд — и п ак ии ј е оп р авдање, ј ер ј е овде ј асн о да су ово г р еш к е п од спољаш њим у т и ц ај ем , а ник ада се не ј ављај у у г овору " и писању к у лтур них љу ди .15 Роспонд , дак ле, неп р ихватљивост овог типа к онстр у к ци ј а обр азлаж е двама к ритери ј има: ст р аним пориј ек лом и њиховом у пот ребом само к од ј едног слој а ста"

новништва („ полу к у лтурни људи ) чиј и ј е ј език и онак о обра-

12 В . нпр .: М . С. Лал еви ћ , Ср пск ох р ватск и. у мом џ епу I I I , Н аш а к олебања, Бр анк о Боновић , Беогр ад, 1963, 640—641; С. П ав ешић , Језични савј стн ик с -гр ам атик ом , М ати ц а х р в атск а, Загр еб, 1971, 385— 386; М . Ш ипк а, Ј езичк и савј ет ник , Свј етлост , Сар ај ево, 1975, 372; И . К лај н , К ак о се к чж е. Речни к ј ез и чк их недоу м и ц а, БИ ГЗ , Беог рад , 1981, 108 и 139. i s М . Л ал евић , нав. д ј ело , 641.

н С. Росп онд , Са и — 2 3, стар а сер и ј а , УЦ / часопису непо п ш сан . Y зик X X ) к ао њ ег ов ау т ор

без — у и ван — у л азе и изл аз е из , Н аш ј език Беогр ад, 1940, 78—79. Чланак ј е у н ав еденом библио г р афи ј и р ад ов а Н аш ег ј език а ( Н аш ј енаведен ј е Станислав Росп он д.

15 С. Ро сп о н д , нав. дј ело, 78.

П р еск р ип ц и ј ом п р оти в з а к они тости

16 5

зац лош ег ј език а. П ромат рани из данашње перспек тиве, ниј едан од Росп он д ов н х к р итер и ј а н е м ож е се см ат р ати н и н у ж ним н и

довољним за п р оглаш ење наведени х к онст ру к ц и ј а п ог р еш ним . П р ви , ј ер све што ј е ст р ан и у ти ц ај ни ј е н у ж но и непр авилно, а ј ош ви ше зат о шт о све ш то лич и н а стр ани у ти ц ај т о и не мор а бити . Д ру ги , зато што ј е данас овај тип к онстру к ц иј е чест у у потр еби у свим фу нк ционалним стиловим а. 1 6 е а а азлоге ч е И ла н заним з ош ино К . У з Роспон да се ј р ј ј д ст е у п от р ебе овог типа к онс т р у к ц иј а , и т о ви ш е так сономск и не-

г о аналитичк и. И . К лај н узр ок е не види само у могућем у тиц ај у стр аних ј език а (п осебно њемачк ог) него и у аналог иј и са сродним н ор м ати в н о д оп у ш т ени м везам а у к ој и ма к оор дин и р ан и

приј едлози захтиј евај у исти пад еж ни облик или хомоформни облик р азли читих п адеж а ( нп р . п ор ед и пр ек о ц иља, за и пр отив к р аља и сл.) , а п осебн о наглашава улог у „ т еж ње к а ж ивљем и " 1 7 ж в аж ет из а а ањ . с и ј ем р у 2.3. Кл ај нова р азмишљања с у г ериш у закљу чак да би наведене к онст р у к ц и ј е могле и м ати у п ор и ш та у сист ем у срп ск ох р ватск ог ј език а. О томе К лај н , међу тим , не говор и . Осн овн о ј е Питање, д ак ле, да ли наведене к он ст ру к ц и ј е у л азе у с и стем ср п -

ск охрватск ог ј език а (да ли одговарај у његовим уну траш њим зак онитостима) или пак оне тај систем пробиј ај у . А пр овј ера систем н ост и д ат е к он ст ру к ц и ј е т р аж и од г ов ор н а питање да ли

се овај тип редук овања (елидирања) у к лапа у правила елидирања у српск охр ватск ом ј език у ? Тек би пот врдан одговор н а то п ит ање захт иј евао и анали зу сврсисх одности наведени х к он -

струк циј а ( к ак о њихове к омуник ативне так о и ек спресивне вриј едн ости) .

2.3.1. Елидирање ј езичк их елемената у ј едном иск азу (реченици) по правилу ј е посљедица дј еловања општелингвистичк ог зак она ј езичк е ек ономиј е. Так о се мож е рећи да ј е потреба за навоћењем неког елемента управо пропорционална његовој редундантности . Што ј е ј езичк и елемент (израз или реченица) реду ндантниј и ( ак о ј е дакле и без ек сплицит ног навођења лак о препознатљив) то ј е његово навоћење мање ну ж но, и обрнуто. Так о се у иоле добром стилу (ако ј е риј еч о писаном ј език у) увиј ек редук уј у стопроцентно редундантни ј езички елементи. За потврду ј е наведеног довољно рећи да су све к оординир ан е синт агме ср пск ох р ват ск ог ј език а настале у пр оц есу елиди р ања сто п р оц ен тно р еду н дантн их елемената. У м ј есто так вих синтагми данас засигур но ник о не би у потр и ј ебио њихове исхо-

дишне стру к туре (што их наводимо у загради) : i « И . К лај п , Јсзи к ок о нас, Нолит , Беог р ад, 1980, 78—81. 17 I h i d , 80.

К њиж евносх и ј език

16 6

( 3) На столу се налазе кшиге и новине (На столу се налазе к њиге и на столу се налазе новине) ; К р оз пр озор посматрам брезе и ј асик е у врту (К роз прозор -

посматр ам бр езе у врт у и к р оз пр озор п осматр ам ј аси к е у вр т у) и сл.

Наведене су к оординир ане синтагме (к ао у осталом и све синтагме обј едињене само функ ционалном вриј едношћу) настале елидир ањем (брисањем) и стородних диј елова пр и у ланчавае на в а е к оо и и а с е н т к о с и кла за а бинск х њу двиј у ду ц ј д рд у у ј д у, л а само на однос лек сичк и р азнор од ни х елемената ти х дви ј у

к лау за. Ак о ј е р азлик овн а (ј един а) р иј еч двиј у к л ауза нек а од граматичк их риј ечи, онда клауза мож е бит и сведена и на њу с а м у , к а о н п р .:

Х аса н по е и к ак о е н аги 4 есме се н в и И з п д ( ) ј у ј

Х а а и о к к а сан г Пинто вић и а а и а нао е к саз д ј д ( р ру у ну порук у сазнао Пинторовић) (Б. Пеј овић , Цј елине и дет аљи , Свј етлост , Сар ај ево, 1980, 9); Он не зн а где и к ак о то да уради (где то да уради и к ак о то да уради) ( Е. К ош , Имена, Бр анк о Боновић , Беогр ад, 1964, 73) и тд .

П р и ели ди р ању истор од них ди ј елова иск аз мож е, к ао ш то се види , бит и сведен к ак о н а п у н означн у ( 3) лек сему т ак о и на гр аматичк у (4) ри ј еч. Y свим ј е тим слу чај евима елиди р ани елем ен т п о т п у н о ле к с и ч к и и г р а м ат и ч к и п о д у д а р а н ек с п л и ц и р а н о м .

Постој е, мећ у тим , и слу чај еви у кој им а ј е елидир ани ј езичк и елемент ст опроцентн о р едундантан а да при т ом ниј е а) лек сичк и п оду дар ан с ек сплиц и р аним или б) ни ј е п оду дар ан у н ек ом од г р аматичк их з начењ а с ек спли ц и р аним к ој и га у да-

т ом к онтек сту п одр азу миј ева. Н а п р ви ( а) н ач ин , пр и елидир а-

њу лек сички неподударних елемената, настај у стилск е фигуре шт о их р етори к а зове зеу гмом, а н а дру ги (6) , ггри елидир ању л е к с и ч к и и с т о р о д н о г а г р а м ат и ч к и н еп о д у д а р н о г ел ем ен т а , н а -

стај е силепса.18

(а) ( 5) И п р игр н у ћур ак од к у рј ак а, А н а главу к ап у од к урј ак а (А н а главу метну / ст ави 9 1 . к апу од к урј ак а) (Нар о д на пј есма) За наш у су п р облематик у и нтер есан тниј и слу чај еви силепсе, к ој а н ас гај е елидир ањем лек сич к и истоврсн е али обличк и н еис т ов рсие лек семе с лек семом к ој а ј е у д ат ом к онт ек ст у п одО зеугми и силепси к ао фиг ур ама в. у JI . Зима, Ф и гу р е у наш ем пар одн ом п ј ес ч иш т ву с њихоеом т еор иј ом , Заг р еб, 1880, 187— 191. 19 П р им ј ер п р еу зет и з JI . Зи ма , нав. дј ело, стр . 190.

П р еск р ип ц и ј ом п р оти в з а к он и тост и

16 7

р аз у миј ева (чинећ и ј е стопр оцентно реду н дантн ом) . Т ак о се у силепсичк им к онст р у к ц и ј ама ек спли ц и р ана и ели д и р ана лек се-

м а н е поду дар ај у у нек ом од г р амати чк их значења (или више њих одј едном ) . Т ак ва неп оду д ар но ст мож е бити у ви ду , ли ц у , р оду , бр ој у или падеж у . Силепса ј е обич на и у нар о" дном и у данашњем к њиж евном ј език у ( посебно к од „ добрих писаца) :

(б) ( 6) Из Омер а зелен бор ни к ао Из Мер име з елен а бор ик а ( Из Мериме ни к ла зелен 1 б ор ик а) 2 0 Н а о н п есма а . ( р д ) ј П р одавао ј е, к аж у , земљу к ом ад по к омад . Овц е. После и маг ар ца (После ј е пр одао и магар ца) (Р. К онст атиновић); Посмат р ам ж ен у слободно. П р аво у оч и. И он а мене ( И она мене посматр а) (А . Исак овић) ; Д ј евој к е су се к и к отале. И му шк ар ци . ( И муш к ар ци cv

се к ик отали) (О. Д авичо);21 К упио ј е зелену к ошуљу и 2 2 ем пе зелен и и емпе џ џ р ( р) и сл.

2.3.2. Силепеама се мог у смат р ат и и к онстру хсциј е што и х у овом раду анализирамо (1 и 2) . И те су к онстру к ц иј е настале ел и д и р а њ ем , и т о д в ост р у к и м ели д и р а њ е м с т оп р о ц ен т н о р ед у н -

дантних ј езичк их елемената. Д виј е су се синтагме у п р оцесу реду к ци ј е именичк ог детер мин ант а прве и надр ећен ог члана друге свеле на ј едн у , к ао нп р . оп редј ељење за или п рот ив самодо-

приноса (онредј ељење за самодоп ринос или опредј ељење против '' самодопри н оса) .

Наведене су к онст ру к циј е

„ к омп рими р ане

ст р у к т у р е н а ст ал е ел и д и р ањ е м к о м у н и к ат и в н о с т о п р о ц е н т н о р е-

ду ндантн их к он ститу енат а (н ај при ј е лек сичк и и облич к и истовр сног члана ј едне, овдј е опр едј ељење, а потом ели ди р ањем лек си ч к и истор одн ог али обличк и неподудар н ог детер ми н анта прве синт агме, овдј е самодоприн ос) . Стопроцентну реду ндантност елиди р ан ог дегер минанта синтагме п редодрећ уј е г р аматич к о зна-

чење наведеног приј едлога (овдј е за). Иак о ван к онтек ста моту бити граматичк и вишезначни , у датим су к онтекстима (1 и 2) н аведени п р иј едлози гр аматичк и мон осемантични . У вези с п риње е ј едлогом п" р отив пр иј едлог за у виј ек има г р аматичк о зн ач " а ван атих к онт та ек с мог ћ генитив „ ак у затив ( ник или д д е „ у " „ инстру ментал ), док приј едлог са у к оординир аној вези с при20 П р им ј ер см о п р еу зели из JI . Зим а, нав. дј ело, ст р . 189. 2i Све о ве п р им ј ер е п р еу зели см о из р ада Ј . М елвин г ер , Речен и ца с р еду к ц и ј ом пр еди хата и р ечени ц а са ек спр есиви ом п ау зом у делим а савр емен их п р озни х п и са ц а, Су в р емен а ли н гви стик а 5—6 , Заг р еб, 1972, стр . 76. и 7— 8, 1973. ст р . 62. 22 Син т агм е ов ог а ти п а су амбигвалне; о љима исц р п но говор и Љ. П оповић . О нек им пој авама амбигвитета у вези са к омбиновањем детер -

минац иј е и координациј е, Наш ј език XXl V / l —2, Београд, 1979, стр . 3—20.

К њи ж евносх и ј език

16 8

" ника ал начење инст мент оже имат ам з о без м и с о д е лог м ( д „ ру ј " " о ј е у н аведеним к онст ру к циј ам а „ гени гив или „ ак у затив ) . Так " о и е лог т зна е е зе п па еж а себ п о чење н граматичко зна ( „ д р ј д р у ч ењ е у д ати м к о н тек с т и м а н и к а д н е д ол ази у п и т а њ е , т ак о д а " е а м ен квалн з п и и б ње мог ће сам п и н то чита о б д е о „ р р ј у у р р у " „ ј ве логик е , чег а нормативисти често нису ослобођени) . Y дух у К ур илович ев а у ч ења о п р и ј ед лог у и падеж но м н аставк у к ао сл о, 2 ж еној морфеми , 3 мож емо закључити да у овак вим (1 и 2) случај евима улогу слож ене морфеме на себе преузима ј еднозначно приј едлог к ао субморфема. А да приј едлог на себе мож е преузети циј ело значење слож ене морфеме, пок азуј у и пр имј ер и у к ој им а ј е веза п р иј едлог а и и мен и ц е ел и ди р ањем и м ени ц е сведен а на сам п риј едлог (пр иј едлог ј е т у р еп резент ант ц иј елог де-

тер ми нантг си н т агме) , к ао нпр .: шњ в њ за и из аш а ча из а а е 7 У ов к ом ће сл и а е ( ) ј ј у ју

њавање противу Вук а наићи на неодобр авање ( М. Стеван овић , За Ву к а и п р отиву њег а, Н аш ј език X V I / 5, 1967, 297); Д ан младости са Ш тафет ом или без ( Осл обоћ ење, 14216, 18. 1. 1988, 1, н аднаслов) и сл .

Улогу г раматичк ог вер ифик атор а значења релациј ск е море е ели и е зима ви к а талом на бе п е м п и е лог ос к е е с д д , ,у р у у ј ј ф р ј д р ан и облик имени ц е г р ам атич к и хомон им ек спли ц и р аном , к ао н п р .:

Б Г Бео За и п отив В к М С лимовић И З 8 а . е , ( ) ( , р у г р ад , 1987, назив дј ела) ; К ад се дан ас р асп р авља о нашим пр авопи сним проблемима, тр еба имати у виду ил п о е а п е ив з и а с т ник ак о н и о о ељ ањ а е д р р д р дј у у ти в Ву к а, тј . за и ли п ротив фон олошк ог п ри н цип а24 (М . Ш ипк а, В у к ов а п р ав описна р ефор м а и п р облеми срлск охр ватск ог пр авописа дан ас, у зб. Збор ник р адова о Ву к у Стефановићу К ар аџићу , Сар ај ево, 1987, 99) и сл .

Y овим ( 8) примј ерима у лога ј е приј едлога иста к ао" и у а к начење ак з тив све 2 и 7 е њим г аматич о з а 1 и и е „ , ( ) ј рј р у у дено на п риј едлог за, па ј е тим ч у дни ј е да се овак ве (8) везе не смат рај у непр авилним , ак о се т ак вим сматрај у везе ( 1 и 2)". Ови се при мј ер и (8) само пр ивидно р азлик уј у од „ пр огнаних к 2 а В 1 е г аматичк о мо е з облик а а ек с и е ми и ), ( ј р ј у р рф у ј " пли ци р ан о само г р аматичк о значење „ генитив , док ј е знач ење " „ ак у з атив обиљеж ено п ри ј ед логом за. 23 Ј . К ур илович , Оч ер к и п о л ин г ви сти к е, Н ау к а, М оск в а, 1962, 48—71. 24 Н аведен и ј е п р им ј ер до бар по к азатељ к олик о се и ј език ослов ц и др ж е сопствен :1х п р епо ру к а о неп р авилности та о т р ебе о в ог типа к ои ст р у к ц и ј е.

П р еск р и гш и ј ом п р оти в з ак о ни т о ст и

16 9

2.3.3. Н ав еден о ј е, надам о се, дов ољан пок аз атељ да с е ове к онст ру к ци ј е ( 1, 2 и 8) мог у сматр ати силепсама, а да се сил еп са к ао фиг ур а настала р еду к овањем стоп р оц ентн о р еду н дантн их

( иак о с експлицир аним граматичк и неподу дарних) ј ез ич хсих елемен ата потп у н о у к лапа у сист ем р еду к ц и ј а ср пск ох р ватс к ог к њи ж ев н ог ј език а. Так ва р еду к ц иј а н е н ар у ш ава к о му ник ативн у вриј едност к онст ру к ци ј е (р еду к ована ј е ст р у к т ур а к ому ник ат ивн о ј едн означн а и ст о к олик о и нер еду к ована) . Ак о наведене

а р г у м е ттт е

п р и х вати м о

к ао

до вољн е

за

п р о г л аш ењ е

д ати х

к онст ру к ц иј а си стемск има ( т ј . ак о они по к аз уј у да дате к он ст ру к ц и ј е одг о вар ај у п р авилима систем а ср пск ох р ват ск ог ј ези к а) , онда нам остај е да у тврдимо њих ову свр сисх одн ост , к ој у већ су гер ише не так о р иј етк а у пот реб а наведених к онст ру к циј а. Несистемност би се дати х к онстру к ц иј а ј едино могла док азати н есистемношћ у к оордини р ане везе при ј едлога у опште у српск охр ватск ом ј ези к у . Тек би наиме так во пр авило иск љу чивало oBa i ти п к онст р у к ц и ј а , али истов р емено и к он ст р у к ци ј е гип а п р и ј е и посли ј е п р азн и к а , и с п р ед и иза ст ади он а , за и п р о -

тив В у к а , п а чак и к онст р у к ц и ј е са поп р илож ењем п р и ј едлога, к а о н п р .:

Непосто а ен з от 9 ње а г м та и а и п ив п е ц ( ) ј р у р ј у у ћуј е н а двиј е мог у ћн ости (М . П у повац , COJl 4 , Заг реб , 1987, 76); . . . и свак о бн , вј еру ј те, имао свој е аргу менi e за и пр отив (Вечерње новине, Сар ај ево , 7. 1. 1988, 4) итд .

У к олик о се п ак сви ти слу ч ај еви см ат р ај у н ор м ативним и си стем с к и м , о н да

н ем а

н и к ак во г

о сн о ва

да

се

т ак в и м

не

см а-

трај у и (1 и 2) , пошто ни они не пробиј ај у нег о улазе у систем п р авил а срп ск ох р ват ск о г ј ези к а .

Разлоге не так о риј етк е у потребе нај лак ше ј е повезати са стилистичк ом ври ј еднош ћу што ј е ове к онст ру к ци ј е к ао фигуре имај у у одиосу на к онк у рентне реализаци ј е к ао н ефигур е. Јер , к ао фигура, и силепса диј ели парадок с свих фигура: да ј е „ од" ступање од у обичај еног , али ј е само то одступање у обичај ено .25 Тај парадок с произилази „ из збрк е у обичај ене у потребе и до' словности , из збр ке к ој а отк р ива лаж ни ду блет ј едноставан '

и уобичај ен начин говора . Једноставно ниј е нуж но у обичај ено и обрну то: фигур а може бити у обичај ена, она не мож е бит и ј е" дноставна, пошт о садрж и у себи прису тност и одсу тност .26 А и Одсту пање к ао к ар ак тери стик а фигу ре само ј е одсту пање „ ак о 25 Ж . Ж енет , Фигу р е, Ву к К арацић , Беог рад, 1985, 72. 26 Jbi đ , 53.

17 0

К њиж евн ост и ј език

се пр етпост ави ј едн о замишљен"о п р авило , по к ој ем у ј език у 27 . ло иг а не би у опште сме би ти ф ур Самом пр и падн ошћу силепсама ове су к онст ру к циј е завр и ј едиле стат у с стили стич к е хм ар к и р ан о ст и у од но су на „ к он " не иг е Так о с оне к ик амо стилск и вали ни е к урент е д ј уд ф ур . у од нор мат ивно п реп ор у чиване к онст р у к ц и ј е с р еду пли к аци ј ом имен и це уз оба при ј едлога, к ој а се, и наче, веома риј етк о и су ср еће у у потр еби : ( 10) . . . ова (ј е) тем а ак т у елн а у истој оној м ер и к В тив а В к ил п о з а и к о о оп е ељивање а е д р у у у ј ј ј р у оп асно (М . Стеванови ћ , н ав. дј ело , 298) . Реду п лик ац и ј а ј е им ени ц е н а так о малом одстој ању у ск ло28

п у к оординир ане синтатме одлик а лошег , ник ак о доброг стила. Пр епорук а за испр авк у к онстру к циј а ( 1) и (2) на овај н ачин пр отив стилск их зак онитости , и ( 10) у смј ер ена ј е у п отпу ност " 2 9 Непот е аба . Так ва ј е нормативна препорук а ј ер „ р ба бива злор у опреци са стилск ом вриј едношћу уопште, ј ер „ стил ће к ао к валитет у ј език у постићи . . . он ај т к о се домогн е посве"маш ње 3 ек он омичности свога израза, посвемашње пр ецизности . 0 И у односу на дру г у нор мативн о п р епору чиван у вар иј ант у — о ње е ом з в п и е л г и еализа и нт гм им ни п и е на си а с ц ц ј р р ј д р у у н им п р ономин алн им су псти т у ентом у з дру ги — вар иј ант у к ој а се нај чешће су ср ећ е у у потр еби : ( 11) За р адн и к е или пр от ив њих (Ос лобођење, 14219, 21. 1. 198S, 5) ; За Ву к а или пр отиву њега ( М . Ст евановић , нав . дј ело , 297); Са симболик ом или без ње, зна се чему сгшж е мостови (Ослобођење, 14236, 7. 2 . 1988, 11) итд . " — „ спорне су к онст ру к циј е сти лск и мар к и р ане, ј ер ј е и у овим ( 11) пр ономинални су пстит у ент на так о малом р ас т ој ању од с в о г и м ен и ч к о г а н т е ц е д е н т а к о м у н и к а т и в н о с т о п р о ц ен т н о р е д у н -

дантан , мад а ј е овак ва ( 11) р еализаци ј а к удик амо стилск и вр едниј а од р еали зациј е с двиј е имениц е ( 10), али к ао и ( 10) стилски лош и ј а од ( 1) и ( 2) . За овак ву ( 11) би се р еализадиј у могло пост ави т и п итање д а ли он а п р оби ј а систем српск ох р ватск ог ј език а у к ој ем у ок ви р у п р осте р ечен и це им енич к и антецеден т и 27 О. Д ик р о , Ц . Т одор ов , Енц и к лопедиј ск и р ечни к нау ш о ј език у 2, П р освета , Беог р ад , 1987, ст р . 186. 2« И сп .: „ . . . понављај у ћи исто и м е на к р атк ом одстој ању . ... г у би" мо у стил у оно ш го смо добили у г р аматиц и . (И . К лај н , Ј ез ик ок о нас, Бео г р ад , 1980 , ст р . 80) . £9 С. Ш имнћ , Јез ик и п ј есник , Заг р еб , 1955, стр . 16. si) К . П р ањић , Ј език и к њиж евн о дј ело, Н ова п р освета, Беог р ад, 1985, стр . 36.

П р еск р ип ц и ј ом п р отив з ак он итост и

17 1

његов пр ономиналн и су пстит у ен т ( у к олик о тај су пст ит у ен т ниј е у атрибу тск ој фу нк ци ј и у з дру г у и мениц у) не могу творити к оо р д ини р ан у синтагм у , ил и у пр аво ов е р еали з ац и ј е так во п р а-

вило у спостзвљај у (п р авило к ој е би се односило само н а њих !?) ? Т ак о се п р огоњен а к онст ру к ц и ј а п ок аз уј е ст илск и м н ого вали д н и ј ом од оби ј у нор мат и вно п р едлаганих вар и ј аната.31 Н аведене ( 1 и 2) к онстру к ц иј е, к ао и нај већи бр ој силепсичк их к онст ру к ц иј а , давно су изг у биле стат у с личн е иновац и ј е (индивиду алне к арак теристик е стила писца) и п остале општео п т ебни А иг е м ли ма авик а ч н о . к олик их н и ила би о „ у р ф ур , у у чај ен и м и познатим , не м ог у заслу ж ит и н ити сач у вати назив фигу ре у к оли к о се не мог у к ор"истити слободно и у к олик о их н а нек и н ач ин не намећ е ј език .32 У осталом , у р азговор ном ј е 3 3 ез ик пот е ба иг и на ч ш а е ћа. ј ф ур у у р ј

2.3.4 . Иак о су силепсичк а елидир ања у ск ладу с пр авилим а ели д и р ањ а у систем у с р л ск ох р ват ск ог ј ези к а , и пак с ве м о -

гуће реализациј е к оординираних веза двају приј едлога нити обичне нити подј еднако стилск и вриј едне. Нај уобичај ениј е

су су

он е ш то у везу доводе п р и ј едлог е су п р отстављен е п о семантич к ој опозици ј и п рисуст во / одс у ст во ( са и без и за и пр от ив) . У з

то за фрек вентност и у пот ребн у вриј едност к оординираних веза двај у приј едлога (без обзира да ли они захтиј евај у или не захтиј евај у исти падеж ) веома ј е важ на фонолошк а стру к тура самих пр иј едлога. Ш то су ти п риј едлози п о свој ој стру ктури ближ и п у нозначним лек семама, то ј е и њихова уп отр еба обични ј а ( нпр .: испред и иза; приј е и послиј е; уочи и н"ак он и сл.) , што

ј е пак њихов фонолошк и састав „ сиромашниј и , то ј е и употреба спој ева таквих приј едлога неуобичај ениј а ј ер ј е у супротности са р ит мо-мелодиј ск им зак он итостима српск ох рватск ог ј ези к а. Так о спој еви из и у к ућу , за и из М остара, од и до г рада и слични немај у из наведених р азлога у потр ебне вр иј едности к ак ву имај у они претходни. То показуј е да њихову реализациј у

н е сп р еч ав а си стем ели д и р ањ а с р пск ох р ватск о г ј ез и к а н его р ит м о-мелод и ј ск и р азлози . 3i Сматрамо да лингвистичк а анализа фигура нуж но мора ук ључивати и њихову израж ај ну вриј едност (посебно с обзиром на однос пре" ма могућим ј езичк им „ к онк ур ентима ). Зато к ао „ путок аз" у лингвистичк ој анализи сгилских фиг ур а ник ак о не би могле послу ж ити риј ечи И . Гр и цк ат : „ Лингвист ик у не занима толик о ефек ат и домет њих ове употр ебе ( = у потребе стилских фи гур а — М .К .) , за њу ј е споредна у спеш ност или пр омаш ен ост так о у пот р ебљеног ј езичк ог ср едства , у п еч ат" љивост или беск р в ност . (И . Гр ид к ат , Ст илск е фигу р е у светлу ј езичк их аналиаа, Н аш ј език X V I / 4, Беог р ад , 1967, стр . 218). 32 Ж . Ж сн ет , на в. дј ело, ст р . 55.

зз И сп.: „ . . . ви ш е фиг ур а (се) н ап р ави у ток у ј едн ог пиј ачног дан а " Х а а л ма к его читавог месец а у Ак адеми ј и . (Ж . Ж ен ет , н ав, дј ело, у ст р . 74.) .

К њиж евн ост и ј език

172

2.3.5. Н ад ам о се д а ј е н авед ен а ан ализа пок аз ала д а м о д ел

т емељен на су од носу снстема, нор ме и р еализац и ј е, и и з н >ег а п р оистек ао н ор мативни метод к ој и к ао основне у важ ав а к р и т е— е ча н о св си хо ности ни к ом сл ис емн сти и с и е с т д , р у ј у у р ј

мож е опр авдати нормативни пр ог он к онстру к циј а тип а са и / или без Х -а, одн осно за и / или пр от ив Х -а. Те к онстру к ц иј е одговар ај у у ну т р аш њи м зак они т о сти ма ср пск ох р ватск ог ј ези к а, а п р и том су к о м у ни к ативно ј ед нак овр и ј едне п р едлаг аним к онк у р ентни м , од к о ј их су к у дик ам о стилск и вредниј е. Ог р анич ења у тво рби модел а овог т ип а к онст ру к циј а везан а су и ск љу чиво за р ит мо-мел оди ј ск е р азлоге. Све то пок азуј е да су нормати ви сти у овом случај у (к ао

и у низу друг их) поводећи се за властитим ј езичким осј ећањем ма ћ без ов е е мишљењ нено мативном т или п е зи п е о с а и ( ју р ј р р р у " т усу) пр имј ељуј у ћи погреш но „ здр авор азу мск о резоновање иш л и и п р от ив ј езич к их и п р о ти в ст ил ск и х з ак он ит о сти .

M i l o š K o v a č ev i ć G E G E N S P R A C H - U N D ST I L R E G E L N G E R E G E L T E N O R M

Zu sam m en l as su n g

A nh aind ei ner l m gui st i schen Anal y se von B eisp i el en des T yp s »za il i p rot i v sam od op rmo sa«, »sa i bez ar gum enat a« zei gt dar Au tor , dass es ver f ehl t w ar e, soi che syn t ak tisch en K onst m k t io nen aus d er Sjp r ach e zu v er b a n n e n .

Алек сандар Пеј овић (Беог р ад) К Њ И Ж ЕВ Н А РА Д И О Н И Ц А БРА Н И СЛ А В А Н У Ш И Б А

(са посебним освртом на прву верзиј у Пок ој ник а) П р егледом Н у ш ићеве р у к опи сн е заоставштине и на основу забележ ених сећ ања његове ћ ер к е Гите П р едић Н ушић , к ао и ни за њег ових сар адн ик а , пр и ј атеља и п ознан и к а м ож е се у тв р1 ето г во а . дити м д ње о г ствар ња С обзиром да ј е зач у ћ уј у ће м ног о написао , да ј е дец ени ј ама поп у њавао р епер т оар е домаћих позоришт а, владал о ј е миш љење да ј е Н у ш ић брзо, лак о , без напора писао. М ећ у тим , то ј е само н а и зглед било так о. Јер , п р е н ег о се нек о његово дело пој авил о у ш тампи ил и н а п оз ор ниц и , оно ј е, к ао п о пр авилу , п ретходно имало свој у ск и ц у и пр ик упљену гр аћу , свој е вер зиј е. П ре свега, Н у шић у за стваралачк и рад „ ниј е био потребан ни нарочити штиму нг , ни нарочит и мир , ни одвој ена соба, " а нар очи т о не у самљен ост . Њега нису ометале и дек онц ент рисале н и деч ј с и гр е ни р азговор и г ости ј у , ак о ј е р адио к од к уће, ни у лазак и излазак м у штериј а, галама, телефон и полу мр ак , ак о ј е р ад ио у ј ед н о м у глу к њиж ар е Влади мир а Рај к овић а . Он чак п ил к о е и м п еласк а Албани е 191 о ине ла а 5 г г н и не . з д , , д , ј р , р ј могао . ск рхан р аздиру ћ и м болом за изгу бљен им ј единц ем , изло" ж ен зи ми к опасн остима, к ори стио свак и „ п редах з а писање. И нс само да ј е би о так ав , потпу но предан ствар алач к ом р аду и самопрег о ран , у свој о ј младости и му ж евном добу него и у старости ; за њег а се бу к валн о мож е р ећ и да ј е и у мр о с пер ом у

руци .

За Н уш пћа ј е било к арак терист ично да ј е на посебан лист " „ бацао у к ратк о р аопор"ед к омада , да ј е „ чин ове обележ авао сам о са нек олик о речи и да се, без детаљн иј ег к он ц епта, „ од" мах у пу штас у писање диј алога . Зат им би у следило п реписиi Гита П редић-Н у ш ић : Н у ш ић к од к у ћ е и на р аду , „ Позор иште' ', 1/ 1948, бр . 3—2, стр . 42—45; М илан Б ок овић : Једн а нез ав рш ена Н у шићг ва " к ом ед и ј а „ П р ад ца , X X X V / 1939, 6— 9. ј ан у ар , бр . 12268—71, ст р . 60; Јосип К у лу н џић : Заггиси о Аги, ,.П озор шит е" , V I / 1964, бр . 5—6. стр . 3— 10; Ра" о В слав есн д ић : П у шић у м ом сећању, „ П озо рш н те , V I / 1964, бр . 5—6, ст р . 168— 176; Синиш а П ау н овић : Један значај ан Н х ш ићев ру к опис, „ П о" зориште , VI / 1964, бр . 5—6, ст р . 185—209.

К њиж евн ост и ј ези к

17 4

вање и п ри гоме доггу њавање, изостављање, п оп р авља"ње. А чи-

н ио ј е то тек онда к ада би оно пгго ј е „ у првој ру ци написао, п р очи т ао п р ед у к у ћан има или п ред нек оли ц ином п р иј атеља и познани к а. Т и први слу шаоци и оцењивачи нису само били из к ру гова позоришних п осленик а нето и тзв. обични љу ди , н ај различитиј их ст ру ка и обр азовања. Ч ак се мож е р ећи да ј е виш е полаг ао на мишљење ових дру гих , за к ој е ј е говорио д а су баш " он и његова „ пр ава публи к а . И уп р аво н а њихова р еаговања, на њихов сп он т ани смех обр аћао ј е н ај већу п аж њу . П осле чи-

тања молио ј е за мишљење, упуштао се у полемик у , бранећи свој е ставове, ал и не по свак у ц ену . Разлож не п ри медбе ј е у свао о ављива с са н т а асни е о е ао и већ с ан или к о и ан к п ј ј ј у р д ј д " вим поправљеним ру к описом" на „ читалачк ом часу , по мог ућ-

ству п ред и ст ом „ п у блик ом . Н а нек ор исне, неу месне, незгодне пр имедбе ниј е осорно реаговао, него ј е, н апр отив , так о пр ел азио пр ек о њих да би , на нек и н ачин , и к ритичар „ остај ао за" е е самом т к п ип емања п м ме и о овољан И а п и а а . д р д у р р р у р д ј ст аве у св ај ао и нек е од с у т ести ј а ангаж овани х г л у м ац а и , н ар а в н о , р ед и т е љ а .

К ао ггр и мер за Н у ш и ћеву списатељск у бриж љивост мож е да послу ж и и његово т рагање з а и меним"а сво ј их ј у нак а . Он ј е

водио евиденциј у о већ „ у пот ребљеним

имени ма, не ж елећи

т о вим к омад им а. Y тр аж ењу адек в ат них да и х пон о ви у свој им е и мен а призи вао ј е у помоћ у к у ћане, позн ани к е, п ри ј ат еље. По сопствен ој изј ави , нај теж е му ј е било наћ и „ згодн а ж енс к а имена к ој а би бнла погодн а и за први и за последњи чаш , ак о ј е " то ли це у прв ом чи ну девој к а, а у последњем озбиљна ж ена . К ек им п р и ј ат ељима , к њиж евн и ци м а и позор иш ни м послени ц има . д о чнј ег миш љења ј е п осебно др ж ао , слао ј е ру к опи се с молбом да му т о свој е миш љење, и ск рен о и обј ек тивно, и напи ш у . Ист ов р емен о , о д м ах ј е зн ао да изнесе, у п р оп р атн ом писму , и св ој е недо у ми ц е у вези с а к он к р етним ру к оошоом . Т ак ав слу чај ј е био и са п р вом , ру к описном верзи ј ом Пок ој ник а, к ој у ј е п ослао у Оар ај ево , пи сц у и драмат ур гу Бор к вој у Јев2 тићу . И ст и метод оло ш к и п ост уп ак , о дн осно п оп р ављање и п р е-

по ко на њива к а име о прављање сопственог текста Ну шић ј е пр е ке з а алач тв х сво е с в и и на њ так о р четк у свога с гвар а а р ј р у цу лости. М ећу т и м , то питање се м ор а р азмот ри ти и осветлити

слој евито, из два у гла. Наиме, ј едно ј е била дорада да би се -

постиг ао што бољи драмек и израз , у ш ирем значењу тога пој ш а и и пи ел већа на шх е мања и ц е п а а , ма, а друт о ј била р р д , ј р чевог морално-политичк ог односа п рема дру шт вен ој ст варности из к ој е ј е пр еузимао сиж ее, мотиве и лик ове за свој а драмск а д ел а .

" 2 Боривој е Јевтић: Из Ну шићеве пр еписке, „ Ж ивот , VI I / 1958, к њ. X , св . 8, ст р . 668.

К њиж евн а р ади он и ц а Бр анислава Н у пш ћа

17 5

К шиж ева о побољшање и др амск у дор аду свој их дела Н у шић ј е самоини циј ативно обављао, ио личном у метничк ом осећању и слух у за изговор ену реч на иозорници . Али , с прер адом они х к омада у к о ј има ј е д о изр аж ај а долаз ио његов к р итичк и

однос пр ема п остој ећ ој д р уш твеној к онстелациј и и н ак азним иој авама, к ао п оследи ци те и так ве к о н стелац и ј е али и и аттти х нар ави у опште, било ј е неш то дру гачиј е. Наиме, док ј е ј ош био млад — за пример мож е да п ослу ж и слу чај са Н ар одним посла" — ник ом те п рерад е ј е изврш авао ,,н а з ахтев и п о н ар едби позор ш пн и х у п р ав а и ви сок и х д р ж авн их ч ин ов ник а , ак о ј е ж елео

да му дела бу ду изведена н а позор ници .3 А т о ј е значило да ј е био приси љен да свој к ритичк и однос ублаж ава, да „ ж аок у са" тир е отупљуј е . М ећу тим , к асни ј е, н ар очито пр ед к рај ж ивота, н а вр х у н ц у слав е — з а п р и мер м ож е д а посл у ж и сл у чај са

Пок ој н ик ом — у пр аво ј е иш ао су пр отн им пр авцем; прерадама ј е присту пао са ли чном мотивациј ом да тај свој к рит ичк и одн ос п о ош тр и .

Свој у прву к омедиј у , Нар одног посланика, Ну шић ј е написао к ак о ј е сам ј едн ом п рилик ом р ек ао, у свој о ј деветнаесто ј " 4 м п ат о зби ш н м око и е а о т е б и г одини, а написао ј у ј т к о ј „ уд р вања OKO себе за време п осланичк и х избор а у ј есен 1883. годи-

не, дак ле, у време владавине к раља Милана Обреновића, на -

почетк у парламентаризма у Срби ј и . П рема томе, овом к омеди

та и о ак тат а и хи х е е аги не в ст полит ич к ог т а ом т к ц о ј д „ р ј у р у

мфлетима Д р аш ш е Станон ог ср едства — пандан п олитичк им па " Т н Т иића а е о ст пио о ев ћ чл н им Пе е о о о . к о о и а и а а ц д д д ј у ј р р дашњег , устаљеног , романтичног реперт оара, п ок у шавај ући да н а п озорн и ц и д а ствар ни ж и вот , са сви м с в ој им др у штв еним н езак они т остнм а и мо р алним нак азности м а . Оп серви р ао ј е двс

врсте личности , и то : оне к ој и су били у з владу , без свога мишљења, у век сп ремне на нат варање и подмићивање, с ј ед а е, и оне к ој и су се см ело су п р от стављали тој исто ј влади и ти м и ст им њеним тр абантима, с др у ге с тр ане. Н ај виш е к ар ик ат у р ал

ног , по овој п рили ци , било ј е у ли к у Јевр ема П р ок и ћ а, к р еа ту е ш т пона е ав тљивог к и ћ се ск п ини чов к а е ог и с и о е о м к , , ј у у р д " шати онак о к ак о му они „ гор е нар еде, и к ој и ж ели да п остане " " „ нар одни посланик само зато шт о т о смат р а „ п робитачним . Н у шић ј е тај и так ав рук опис Народног посланик а предао , 1886. годи н е, беогр ад ск ом Н арод н ом позор иш т у . И ак о г а ј е, после повол,н и х оп ен а М ,илована Глишића и Лазе ЈТаз аревић а, већ исте г од и не у в р спио у р епер тоар , о н даш њи уп р авни к М ило р ад Ш ап чан ин ни ј е га п у ст ио н а позо р ни ц у п у ни х десет год и на. з Д р агољу б Вл атк о вић : П р ва к ом еди ј а Бр ан и слав а Н у ш и ћа, „ К њи "

ж евност , Х 1Х / 1%4, к њ. 38, св . 2, стр . 127— 141.

4 Б р анислав Н у ш ић : П р е ч ет р десет годи на. Сећање. „ Ср пск и к њи " ж ев ни гласник , н .с. V / 1924 , к њ . X I , бр . 3, ст р . 194— 203.

К њи ж евн ост и ј ез и к

17 6

Ев о ш т а тим п оводом к аж е сам Н у ш ић :5 „ Ваља м и о вде н ап о-

менути да ј е мој ру к опи с, к оме ј е био наслов Н ародни посланик , а сиж е и смеј авање п олитичке бор бе, избор а и посланик а владд а е стр анк е, пао н а у пр авников сто баш у тр ен у тк у к ада су поли тичк е страсти у нас дости гле биле к у лминациј у , изр аж ену у ј едној р еволу ди ј и к ој а се баш у то доба к р ваво у г уш и вала у источној Ср би ј и . И док ј е так ав р ук опис, v так о н ез годном часу , леж ао н а у п р авник ово м ст олу , за тим ст олом ј е седео ч овек

ење лој алности и биготни пок лоник постој ећем к ој и ј е био олич " р ејду и р еж и му . Д ве г одине к аони ј е о д при ј ема ру к описа, Ш апч ан ин ј е дао и ј авн"о обј ашњење заш то ј е Н у шићева комедиј а „ у пу ћена на чек ање , с н апоменом да ј е он а већ п р ош ла к р оз ,д в е пу р г а" " т ори ј е . Т е „ пу ргат ориј е , односно п рераде и у блаж авање сати р ичн ости зах тевао ј е сам Ш ап ч ани н. Занимљи во ј е да он Н ушићев к омад ниј е пу стио ни после абдик аци ј е к р аља М илан а и доласк а р адп к ала (опози ци оне ст р анк е) н а власт , све до 1896. годин е. Ч ак ј е, у м ећу времен у , ру к опи с „ п од поверљивом н у" "

мер ом слао министар ству п олициј е „ на мишљење и рефер ат . Ш та ј е би о у зрок даљим п рер адама Н ародног посланик а теш к о ј е р ећи , али г а ј е он ј ош два пу та прераћивао , за понов•н о п о ст ав љаЈ&е 19 12. г о д и н е и ш т а м п ање и п ост ав љање 1924. год ин е .

Д ан ас се са п рецизн ошћу не мож е у твр дити ш та ј е све и к олик о Н у шић мењао од вер зи ј е до вер зи ј е Н ар одн ог посланик а, ј ер ру к опи си , сем последњег из 1924. годин е, н ис у сачу вани. Ип ак , п о сек у н дарним извор има., по рецензиј ама обј ављен им у ш тампи п ово до м п р ед став а 1896. и 1912 . ш дин е м ож е се зак љу чи ти д а оу те пр ер аде биле п озамашне, да би се готово могло рећ и д а н и су у питању биле верзиј е нег о сасвим нови к омади . Ру к опис и су се р азлик овал и п о бр оју чи н ова, слик а и ли ц а, п о к ар ак тер ист ик ам а нек их лик ова, ч ак и п о о си овн ој к он ц еп ц и ј и и н деј и . Т ак о , н а пр и мер , у п оч етк у г лавни ј у н ак н и ј е би о Јевр ем П р оки ћ н его п олиц иј ск и писар Сек улић ; у веден а ј е личн ост Ср ете Н у мер е; ггромењен ј е ли к оп ози ц ион ог по сланик а адвок ат а Ивк овић а, и др . И ак о ј е мог у ће да ј е пр ва вер зи ј а имала и иоч егни чк е с лабости , п р ав а ј е штет а шт о баш њен ру к опис ниј е сачу ван , ј ер ј е у њој Ну шић си г ур но испољи о сво ј напредн иј и став и био ош три ј и у к рити чк ом и сатир ичком одн осу п рема Обреновићев ом р еж им у , н его шт о ј е т о био у к асн и ј и м , и гр ани м верзи ј ама, пог отово у он ој на к р ај у , из 1924. год и н е. *

s Бр аш тс ттав Н у ши ћ : П р е педег ет годи на. П п едг овор Н ар одиом по-

слани к г . Саб р ан и дел а Б р а н и сла в а H v ui uha, к њ . X I I , Беог р ад , Г ец а К о н , А .Д ., 1932.

К њиж евла ради онида Бранислава Н у шића

177

6 а П к н к ш т е занимљива и зн о о и а ви ес к е зи а о П рва в р ј ру ј ј чај на, и то не само за проу чаваоце иег о и за љу бит еље Н у шићевог к о медиог рафск осг дела у огинте. Јер , њеним иор еђењем са к онач н ом вер зи ј ом П о к о ј н ик а,7 штамианом и изведее ом на позорниди , у с чавај у се нек олик е формалне и су шта шск е разлшсе. П ре свега, у поднасл ову ру к опи са стој и: " „ комеди ј а у чети р и " ч ина , а v к њи зи : „ т ри чин а с предиг р ом ; н а п рвој ст р"ани ци претходно ј е црни м мастилом било написано:" „ п рви чи н , доцниј е ј е плавим мастилом додато : „ преди гра . Разли ка ј е и у бро ј у , па и у имени м а лиц а: у ру к опвсу ј е 24 , у к њизи 18 лиц а ; Павле и Рин а Мар ић су и у к о начној верзиј и , Љу боми ру ј е презиме М ар ић пр ом ењено у П р оти ћ , Ник ола Стој анови ћ ј е постао Милан Н ов ак овић , Ан а ј е сад а М ар иј а, а Сп аоој е ј е нова ли ч н о ст , и тд .

П р ви чик у ру к опису и П р едигр а у к њиз и . — Д о десет е пој аве драмск а р адња ј е и стоветна: Y ток у но ћ и ј е и зврш ена провала и несгала су инти мв а писма Рине М арић , су п ру ге Павлове. Поли ци ј ск и агент ј е утврди о да ј е к р адљивац из к у ће . Y ствар и , с у мњај у ћи у верн ост свој е ж ене , Павле ј е пр овалио сточић у к оме ј е он а др ж ала зак ључ ана писма свога љу баиник а Новак овића. Y мећув ремену пој ави о се Аљоша , г раћевинс ки надзорник , да обавест и сво г а п осло давца ин ж ењер а Мари ћ а да ви ш е неће р адити , ј ер ј е одлу чи о да се у биј е због несрећне љу бави . Мар ић му пок лања свој к апу т у к оме заборавл>а и свој а ли ч на д о к у мента . . . Д ес ета по ј ава у ру к опи су : Н а П ав лов п о-

зив дошао ј е њего в сестр ић Љуб омир , адвок ат. Павле му се повер и о д а ј е он у к р ао и н т имн а писм а свој е суп ру ге, ј ер ј е пос у м њао да она има љу бавни ка . Њ егове су мње cv се и о бистиниле; отк рио ј е да ј е њен љу бавн ик његов дру г из дет ињства и п ословни ор так , Н ик ола Стој ан овић . Савет уј у ћи се шт а да П ав ле ур ади у насталој сит у аци ј и , долаз е н а идеј у да ј е нај боље д а он о тп у г у ј е н а извеон о в р ем е у ин ост р анство . П авле п овер ав а п ок р аден а писма Љубоми ру и т р аж и од њег а обећањ е да ник оме н и ш т а н е г ов ори о његовом изненади ом п у ту . . . Д ес ет а пој ава

к њизи Љ : а ћ знањ б ми г и о а о а а ни е посети н о а Д д д у ју у ру ј у ј зго дни ј ем т р ену тк у , П авле га ип ак з адр ж ав а у свом е ст ан у . И п оверава му се, к ао п риј ат ељу (в е више сестри ћ у), да ј е у к р ао ин тимну п р еписк у свој е ж ен е и д а ј е том п р илик ом оттк ри о д а с Ру к огшс ии ј е обј ављен . Ч у ва се у тр езор има Н ар одне би блиотек е Ср би ј е у Беог р аду , по д си г н . Р 171. — К атал ош к и оп ис: Б р ани слав Н у ш и ћ : П ок ој н и к . К омеди ј а у чети р и чина. — Без м . и д ат .; л . 68, т . 132 ст р .; т ел. 34 х 21 см ; хар ти ј а бела, са п р аво у г ао ни ц има , у т абац има ; о м о т од зел ено г п а к пап и р а ; ау т о гр а ф; пи сано ц р ним и п лавим м аст и ло м . — Н апомен а: Ру к опис ј е п р ва вер зи ј а П о к о ј н ик а, п исана 1936. год ин е. П а зад њој стр ан и ц и р у к о писа белеш к а о измен ам а имен а н ек их лиц а за пл ани р ан у др у г у вер зи ј у . "

Бр анислав Н у шић : П ок ој н и к , Беогр ад , 237; П озор ип ш а дела, 12.

Гец а К он А .Д ., 1938, ст р .

17 8

К њиж евност и ј език

о на има љу бавник а — њего вог друта из детињства и п ословнот ортак а Милана Нов ак овић а (не виш е Ник о лу Стој ановића) . Љу боми р савет уј е Павла да не п рен агл и у одлу ци и п р едлаж е му да отп у т уј е на извесн о време у иност р ан ство . Y ст рах у да Рина, у њег овом одсуству , не униш ти ру к опис његовог необј ављеног нау чно г дела, Павле р укопис поверава Љу боми ру на чу вање (а не Ринииу интимну пр еписк у ) . Ост ал а т р и чи на и у ру к опису и у к њизи , дог ађај у се тр и г од ин е к асни ј е.

Ру к оп ис. — Д ру ги чин : Y сал он у Рине М ари ћ , о њеном роћендану , ок упи ло се инт и мн о дру ш тво. Повела се реч , п ор ед осталог , и о спи р итизму . П р офесор Т одоровић , п о наговор у д ру штв а, доч ар ава сп и р ит у алистич к у сеан су . Рин а, у до ви ц а П авла М ар и ћ а , чиј и ј е леш п р е т р и године и зваћен и з Д у нава , •пр едлаж е да призову ду ха њеног му ж а, да би „ задовољили р адо" к " знал ост госпоћа , ој е су ,д1спредале р азне при че о у зр оцима П авл овог сам оу биств а и о њен ој п он ов но ј у дај и — за Н ик ол у Ст ој анови ћ а. Ymoct o п ок о ј ник овог ду ха, на вр атима се изнена" да пој ави о сам ,д1око ј ник . Он их обавештава да се вр атио из ии ос тр анства и д а ј е одсео к од свог синовца, ад вок ат а ЈБу боми р а. К ада су с е пр ибр али од изненаћења , сви прису тни му д ај у д о зн ања да и м њег ов п ов р ат ак д оноси вели к е н евоље.

Y нај теж ем полож ,ај у н аш ао се Н ик ола , ј ер његов бр ак са Ри н ом , П авлов ом п ој авом , пост ај е ниш таван .

Ру к опис. — Трећи чин: Y Љу бомировој гарсоњери Павле " приповеда синовцу како ј е из новина сазнао о свој ој „смрти . ш и са а ш на ови а Аљ о и Л чк а и и о ц олаз д Љубомир о длази а д д , уд шта саоп Ри а к о а и н . авила се ни а По ња Љу бохми р ова љубав ц , ј ј " -

ва Павлу да га ј е увек волела, али се после његове „ смрти мо

К ишом г а а. ва њ аља о о п ечила би с Ни л а к о ти за д ала а д р р , д р у р у га со Љ оми ов б ена пао е н а из н Ник ола пратећи Ри у , д у р у р у у ј њеру , али ј е у њој затек ао само Павла, ј ер су се Лидочк а и и . После за п ст г о о е Рина у међувремену ск лонил у дру у " р у р ју о ж ени авл а се о изна е П Ни л п ко а ж ивања х пт д мни о а „ , р ј у у ј Рином не зат о што ј е у њу б ио заљу бљен , нити зато хпт о га ј е он а молила д а опасе њену част , него з ат о ш то ј е п р ед светом

хтео да док аже да ниј е к рив за трагичну судбшгу свога ортак а, односно њеног муж а. К ада Лидочк а у ће, испоставља се да ј е ои а била бивша Ник олин а љу б авни ц а. Н и к ола и Лид очк а одлаз е, е з ч л а Павл а е а о а пш тава Он о Рин а. а с ц а пој ављуј е се р у д ј у гов ор , д а Н ик олу ни к ад ни ј е волела, д а г а сад чак и м р зи .

Ру к опис. — Ч етвр ти чин: Y Н и к оли ном стан у састали су се Павле и И ик ола са свој им ад вок атима, Љу бомир ом и ггрофеоор ом Теофиловићем . Т у ј е и Ри на" , к ао посмат р ач . И з р аз г ово-

е и Н к ли ласк ом на љ бав Павле св т о и о о зна е се о а се са а д „ у ј д р

К њиж евна р ад иони ц а Бр анислава Н у ш и ћа

17 9

ни саст анак са Рином — свој ом бивш ом ж еном . Међу тим , испоставил о се д а ј е П ав ле, у ствар и , имао саст ан ак са сопствен ом " женом , ј ер ј е његовим „ повр ат к ом из мртвих брак из међу Н иколе и Ри н е постао ни ш таван. П ози вај у ћи се н а зак он , у з помоћ свој их адв ок ат а, Павле и Н ик ола н у де ј едан дру гоме Рину , пр и чем у п р ем а њој и спољав ај у и н ат , м р ж њу , освет у . Y з ав р ш ној сц ени , Рина изненад а п ост ај е г осп одар сит у ац и ј е; она се "

спретн о к лу к аво, од „ монет е за потк усуривање п ретвар а у личн ост « ој а пр ези р е и од бацуј е. Њ их двој иц а остај у пор аж ени и

н ем к .

К њи га. — П р ви ч и н : М ил ан Н овак овић (н е виш е Н ик ола "

Стој ановић) ож ени о ј е Рину , удовицу „ пок ој н ог инж ењер а Павла Мар ића, чиј и ј е леш пр е три годин е изваћен из Д унава. Анте (нова личносг) , к ој и се свој евремено к рив о заклео на суду д"а

ј е П авл у вр атио п озај мљени новац , п р ви ј е ви део У плаш ен , то ј е одмах саопштио Рини. К лу пк о се

„ пок ој ник а . брзо одмот а-

ва: Сп аеој е (нова личн ост) ј е фалси фик ованим док ументима наследио Павлову имовии у ; Љу бомир (виш е му ниј е п резиме М арић нег о Прок ић и ниј е више Павлов сестрић н его приј атељ) ј е п од свој им имен ом шт амп ао нау ч ни р ад П ав лов и так о п о

стао професор универзитета, а спрема се и да ож ени Спасој еву " кћерку . Сви су узбу ћени" и у страху ; сви имај у „ грех на души у односу на „ пок ој ник а . . . А исиоставило се да ј е до несп ор азум а дош ло СЈгучај н о. Н аи ме, он и х дана к ад а ј е Павле отп ут овао, наћен ј е Аљошин леш у Д у наву , са П авловим дооку ментима

(Павле му ј е био дао свој к апу т) . Аљоша ј е сах рањен под Павловн м им еи ом . . . Повр ат ак Павл ов п ок рен у ћ е низ питања: да ли се п н са а о иштав Р М инин и а и лан о в б ак а л д и ће пок о ; д р „ ј "

ник тражити натрат отету имовин у од Спаеој а и Анте; да ли ће пруж ити док азе да ј е нау чни рад његов а не Љубомиров? К њш а. — Д р у г и чин : Сп ас ој е ј е с п р ем ан на н ај р азн овр с -

ниј е махинаци ј е и к омбинац иј е, само да би сачувао превар ом стечену имовину . Он одлаж е венчање свој е ћер ке за Љубомира Пр окића, ј ер помишља да би н ај боље било да њу понуди П авлу за ж ену . Мећу тим , Павле М арић свима дај е до знања да ћ е и ћи до к рај а у т раж ењу овој и"х зак онитих права. Y мећу времену , Сп асој е „ ок р еће дру ги ли ст . У ве"р ивш и се да ј е добиј ањем к он цесиј а за ко нзорциј у м „ И лириј у н а домак у ј ош к рупниј ег к апитал а , он п о к аз уј е сво ј е п р аво ли ц е. К њига. — Тр ећ и чи н: П утем м и та и к ору пци ј е Спасој е

плете мр еж у ок о Павла Мар ића. Y помоћ позива и поли ци ј у . Сп р еман ј е да га ггр ик аж е к ао аген т а и ек сп онента ј едн е анар х и стичк е о р ганизац и ј е, к ој ој ј е ц иљ р у ш ењ е др ж аве и њ ен ог

О ж ен љ им емн м н в т г по етк а. к а сп и а лаж н а с е ш вено дру ру уд р р д оч ења, п р ит еш њен и од стр ане вла ст и , П авле сп ас ав а голи ж и в от — са п асош ем н а т у ће им е напу ш та з емљу .

1 80

К њиж евност и ј език

Овом п рер адом Н у ши ћ ј е намер авао, у томе ј е и у сп ео, д а сво ј обеш ењачки смех п р еобр ази у оп ор и тв р д , д а п одсмех малогр аћан ск ом ж иво т у п ретвср и у осуду у ст р ој ст ва немор алн ос т и к а п и т а л и ст и ч к о г д р у ш т в а , д а о д к о м а д а л а к о г ж а н р а с т в о -

р и т р аги к ом едн ј у , од носн о сат и р у .

Т у тзв. к ритичк у теж ину к омад ј е добио у воћењем иови х л и к ова — н ар очит о Спасој а и д он ек ле А нте — и п р ош и р ивањем — мск ње њи х овим беск ру п у лозни м , к р ај ње н емо р алним а е а др р д пост у п ц им а, к ој е он и оба"вљај у под ок р иљем вл асти и поли циј е. Спасој у ј е „ иок ој ник ова им ови на, к ој е се п р еваром домог ао ,

п ослуж ил а да оонуј е велик о к апиталистичк о пр едузећ е, од к ога и др ж ава им а к ор исти . К ао богат и ск ор ој еви ћ , при митиван и р обу стан , к ој и се онаг ом пр иват-н ог к апитал а, неч асн ог по р ек ла, н а м ет н у о д р у ш т в у , о н н е п р е з а н и о д к р и м и н а л а , п а н и з л о ч и -

и ј е . За њега важ и само зак он ј ан а , да би сач у вао етечене пози ц "

ш ж оаск им к говима Спаео чег а. Анте ј е „ сит ни и а б ; ф р ру ј р у у " ј ева .,десна ру к а у његовим махинациј ама вишег стила. Он ј е, к ада у ст р еба , и к р ивок летни к . Тај к р итичк и одн ос п р ема на к азној др у ш твено ј ср еди ни п ој ач ан ј е и тиме што П ав ле, у м есто ж енини х интимн и х писама, Љу бомиру повер ава ру к опис свог необј ављеног н ау чног р ад а, к ој им ћ е овај др у ги стећи у ни верзитетск у к ариј ер у .

Н иј е без извесног знач ај а рећи да се Н у шић ниј е мн ого т ру дио ок о у вер љи вости П авлово г лик а. Н и ј е ом ат р ао неопхо дним ни да подр обн иј е о светли његов у н у тр аш њи ж ивот. Н у ш ића ј е, пр е свега, и нтер есовала Павлова зла су д бина и , ј ош виш е, шири и ду блзИ друштвени узр оци тих и таквих су дбина, к ој е ј е сву да ок о себе мо гао вид ети . Он ј е добр о знао да те у зр ок е

његов ј у нак у потп у ности ниј е сагледао, нити ј е би о у стању да саг лед а, ј ер о н н и ј е био ник ак ав напреда« и слободарск и д у х , него ј е п о мент алит ет у и сам био мал огр аћан ин , чи ј е се н езад овољство и побун а ор ганичило на нај у ж и к р у г у к оме ј е ж ивео , р адио и био преварен . П р ема то ме, вр ху нац Н у шић еве др иш т вене к р и ти к е ј есте у сам о м д р амск ом епил о гу : ин ж ењ ер П ав-

ле, намоћан да се су п р отет ави п охлепи и немор алу п р ед ставни к а к апитала и власти , п рисиљен ј е да беж и у свет . Пиш у ћи к оначну верзиј у Пок ој ник а, Н ушић се н ашао пр ед в р л о слож еним списатељск им з адатк о м. Јер , он ј е мор ао , иак о по превасходс гвv к омеди ог раф, да опсер ви ра ј ед ну т еш к у , тр ап гчн у су дбгш у . От у да П ок ој ник , у свој ој к омп ози ц ион ој стру к т у р и , и м а д ва у п ор ед н а д р а м ек а то к а : х у м о р и с ти ч к и и т р аг и чн и .

И м а и д ва главн а ј у нак а : Сп асој а — п р от агон ист у к омеди ј е, и П авла — np oTai онист у др аме. Y гоме сп ој у ј авила с е и из р алсај на инова ц и ј а у ви д у сати р и чн ог слој а. Д р у гим р еч има, тр ебал о ј е у ск ладити из раж а ј на ср едст ва, односн о в р ст у х у мо р а са оп с ер в аци ј ом хај к е н а човек а и нак азноети м ор алн и х и п олити ч к и х н ор м и ј едн ог д ру ш твеног ор -

К њиж евн а р ад и о ни ц а Б р ан и слав а Н у ш и ћ а

18 1

" ганизма на" издисај у . Тај готаво „ непремостиви ј аз могао ј е да „ премости само велик и писац, к ак ав ј е био Н уши ћ . Д одуше, и к од њег а ј е остао и звестан н еск лад , у дру гом чи н у , к ад а ј е у пот р ебио лак рди ј аш к е и вод виљск е р еп лик е, али н е у тол ик ој мери д а би се д оводила у питање велик а у метн ичк а вредност д ел а к а о ц ел и к е .

П р ем а томе, Н у ши ћ ј е дру ш твен у др ам у са у сл ехом у к омп оновао у к омеди ј у , п р и чем у ј е у п отпу ност и задр ж ао д р ам ат у р ги ј у к омедиј е: т у ј е п р ису г на вер бална и сит у ац ион а к оми к а, и типови су г р аћени ср едствим а к омик е. Сам о ј е к омик а, у овом слу чај у , н а махове пој ачан а ир ониј ом и сар к азмом , а у сам ом чин у р асплета д р амск е р ад ње п р еобр аж ен а у сат и р у . Так о ј е од свих Н у шићевих к омедиј а само за Пок ој ни к а к ар ак териети чн о да се не з аврш ава оп тими стичк и м смехом . И ими чк е а ш иш а аљ пес сти к онст Н ић ни е от о е об e а о о д д д р j д ј у тац иј е о човековом безизлаз у у ј едн ом опак ом вр емен у и у и и е н м е о им е власт б ла к т о м ачно с ин к а е н и о д д „ д у р р р у ј ј ј ј ј " 8. Ј савезу са к ри миналом ер , да ј е т р аж и о излаз , мог ао ј е опет "9 — до хепиенда . доћи до „ лаж ног , иск онст руи сан ог решења Овак о њег ов по след њи см ех , ак о ј е т о у општ е смех , виш е ј е " " 1 1 0 шић ј е лрестао да бу де и „ ш к ргу т . 1 Н био „ г ор к а гримаса у " „ ху м ор и ст к ој и се смеј е р ади смех а и п ост ао" ј е „ сатир и ч ар , 2 1 . е штв а би г поп авио к ој и се см ј е ј едн ом дру а у д р И о к р и тичк о м одн ос у п р ем а д ру ш твеној с т вар ности Н у ши ћев П ок ој ни к ст ој и на оној његовој ствар алачк ој линиј и на к ој ој су и Нир одни послани к , П р отек циј а, Власт . И на тој лин и ј и п р и п ад а м у челн о м ест о .

Т реба .д ати одг овор и н а питање: к ак о ј е до ш ло до тог а да ј е Н уш ић у П ок ој ник у постао др у гачиј и него ш т о ј е би о у осталим свој и м к ом еди ј ама ? У зр ок тој п р ом ени п рв енствен о т реба траж ити у друштвено~политичк и м збивањима тридесетих година , у п р ед р атној Ју г ос лав и ј и , п а и у Евр оп и у о-п ш те. Наиме, Н ушић ј е п ред к р ај ж ив ота свест р ани ј е и савесниј е " „ поч ео да к опа п о нали чј у стварности и дошао до сазнања о н еми н овн ости ч овек ове т р агеди ј е од пр етеће нај езде фаш изма. s Велибор Глигорић : К омедиогр аф Бр анислав Н у ш ић . П р едговор . —

Бр ани слав Н уш ић : Одаб р ане к омеди ј е, Н ови Сад Беог р ад , М ати ц а ср пск а — Ср п схса к њиж евн а з адр у га , 1957, ст р . 7— 42. ■' Владимир П етр и ћ : Особен ост см еш н ог у Н у ш ићевим к ом едиј ама. " „ Лет опи с Мати ц е ср пск е , CX X V I I I / 1953, к њ. 372, св. 3, стр . 166 — 178; св . 4, ст р . 282—296. i o М ил ош Савк овић : Х ар л ек и но ва го р к а г р имаса. Н у ш ић ев П о к ој " ни к . „ Ср пск и к њи ж евни г ласни к , н .с. X V I I I / 1937, к њ . L I I , ст р . 550— 554. i i Бор ћ е Јовановић : Н у ши ћ к р оз педесет годи на ср би ј анск ог дру " гитва, „ П р ег лед , Х Н / 1938, к њ . I V , бр . 174, стр . 322—333. 12 Бож идар К овачевић : Бр ан ислав Н у гиић к ао к омедио гр аф. „ Ср п" ск и к њи ж евни гласни к , н .с . Х 1Х / 1938, к њ . D I I I , бр . 4, ст р . 248— 259.

К њиж евност и ј език

182

Y пр илог томе т р еба истаћи да у вр еме к ад пи ш е Пок ој н шса, боље рећи , к ад га прер аћуј е, београдски интелек ту алци лево ор иј ентисаш ! позивај у Н у ш ића д а председава анти фаш истичк ом ск уп у н а У ни вер зи т ет у , к ој и ор г анизуј е Н ар од ни фр он т. Он т о и чини , у з уво д ну ј ав н у р еч , д у бок о свестан да ћ е њег ов

у глед, би о ј е на врхунцу славе, допринети организовању отпор а према фашизму , помоћи да се сачу вај у основн а људск а пр ава и д ост ој а нс т в о ч ов ек а .

Alek s aiKlar Pej ovi ć D I E L I T E R A R I SCH E W E R K S T A T T V ON B . N U Š I Ć

Z u sam m enf a ssu n g Der A u t or geh t gew i ssen A nder u n gen i n Nu ši ćs l it er ar i sch em E n gagem ent nach , die unter dem Ei nf lu ss der sozi o-p ol i t isch en Er ei gni sse i m Vo r k r iegs-Ju g o sl aw ien un d au sser h alb sein er Gr enzen ei n t r at en .

Свен к а Сави ћ и И в ана А нхонић ( Н ов и Сад) * П И СМ А Y У П О Т Р Е Б И

Ср пс к охр ватски ј език ј е у погледу у п отр ебе писам а сасвим специфичан у гоме што се за њега везу ј у два писма: ћир илица и лат пн и ца. Он а су , у главном , ур еђена пр ема фонолошк ом пр инцил у , те у погледу пр илагођености фонолош к ом систему ср пск охрватск ог стан дардн ог ј ези к а међу њима н ема значај н иј е р азлик е. Њих ова у потр еба, међут им , к ак о се к он ст аг уј е у социолин гвистичк ој ли тер ат ури , са р азличити м и н еј едн ак и м н аци оналн и м , р епу бличк и м , тер итор иј алним , со ци ј алним , вари ј антним и фу н к ционалним р аспо р ед ом , пор ед осталог , и чин и српск ох р в ат ск и ј ези к к омп лек он и м и са опш т елин гв и стич к ог ст ан овиш -

та вр ло н ароч итом пој авом (Рад ов ан овић , 1986, 206) . Емпи ри ј ски х п одат ак а о у пот р еби два писма, међу тим , ј е мало. ¥ ли гератур и су нађ ена д ва под атк а к ој и се д оводе у везу са у пот ребом. П р ви ј е д оби ј ен у ист р аж ивањим а глед ал аца т елевизиј е (П лавшић , 1975) п ре гото во петн аест г один а, пр ем а к о° . 6 е и о СР С би и 16 ем 8 с гл ала а пише ћи ли м ати / а % л ц ц ц (у р р ј ), ј ни ц о м , д ок се 17°/о подј ед нак о к ор исти са о ба писма. Д р у ги се лодатак од носи н а шк олск у попу лаш тј у у СР Ц рној Гор и (М ићовић , 1984) и опш т и зак љу ч ак да 70% у чени к а заврш и ш к ол ов ање д о м имант но л ати ни ч н и м пи смом . М ад а се р ад и о дв е р азличи те поп у лац и ј е , к о н т р ад ик т о р ност ова д ва п од атк а м о ж е н а в е с т и и с т р а ж и в а ч а н а -п р еи са и т и в а њ е с т в а р н о г ст ањ а к ак о у

м в аз чи г а ск им и езички сло има так о и гене а и ли тим еог , ј р ф у р ц ј р с к и м .

П рв о писм о к ој е ђ ак у Ц р ној Гори почиње у чити ј е ћи р и ли ц а, из ср едње ш к оле 70% њих излази са латини ц ом к ао пис* П о ек ат е р ађен р ј ј у Д ру ш тву з а срп ск ох р ватск и ј език и к њиж евн ост В ој водине под р у к оводством п р оф. др С. Савић у ш к олск ој 1985/ 86. г оди ни , а финанси ј ск а ср едства ј е обезбеди о СИ З за нау чни В е е е вањ 200 го и на ођења к а Сте н о В в не на им об л ж а а а о о и а д д д р у ф р ј вић а К ар аџ ић а. Y с ак у пљању емпи р и ј ск ог матер и ј ала у ч ест в овали с у сту денти ист р а;кивачи И нстит ута з а ј у ж нословен ск е ј ези к е Ф илозофci cor фак у лтета у И овом Саду и ст у денти I V год ине Од ељењ а за пед агоги ј у Ф ил озофск ог фак у лтета у Б еог р аду . Рач у нар ск у обраду податак а обавио ј е Рач у н ар ск и ц ентар П р и р од н ом ат ем атич к ог фак у лтета у Н о в ом Сад у . Оз ом п р или к ом се з ахв аљу ј ем о св им у чесни ц им а н а п р о ј ек т у .

18 4

К њиж евност и ј ези к

м ом сопственог избор а и сопствене пр ак се (уп . М ићовић , 1984, 379) . М ада се р ади о д ве р азличит е поп улац и ј е к он тр ад а к тор н ост ова д в а п од ат к а и пак ч у д и , и ак о се и у с оц и ол инт и стич к ој л и -

тер ат ур и у н ачелни м р азмат р ањима у пот ребе два пи сма к онст ат уј е д а м лад н г ов ор ни п р едставн и ц и станд ар д ног ср п ск ох р ват -

ск ог ј език а, без обзир а на основн у вари ј антн у пр ипадност , по пр авилу префер ир ај у латини цу (уп. Радовановић , 1986, 206) . И ст р аж нвање о чи ј им ћ е р ез ултати ма бити р еч и у ово м е п а п е стављ тек п ви п ок ш е сагл тва на о а а а с а с д р ду р д р ј д р у у т р еба д ва raicMa , те р азли ч ит и в ид ови у к ој им а се и спољав а. Зад ат ак и ст р аж и вања

Зад ат ак ист р аж ивања би о ј е да се н а вали д н ом у зор к у доће до податак а о и ндивиду алн ој уп отр еби два писма у писању , т е р азлич и т и м вид овима так ве у пот ребе. Тер мин инди виду ал на у п отр еба писама овде се услов но к ористи д а би се озн ачи ла у п от реба ћи р или ц е и латини це ко д п ој един ца у свак одневн ом ин диви ду алн ом к ом у ни ц и р агБу . Овом е ј е к омпл ементар ан тер мин ј авна у пог р еба писама под к ој им овде подр азу м евамо у пот р ебу два писма у свим вр стама м асовног ко м у ииц и р ања. Сматр амо да ј е неоп х одно пр авити р азлик у и змећ у ове две у п от р ебе пи сама бу ду ћи да ј е пр ва ствар личн ог оир едељења свак ог пој еди нц а (на к ој у у ти цај могу и мати р азни чиниоци , п а ј аено и пој едини ви дови ј авн е у потр ебе писма) , а потоња ствар начел н о г оп р ед ељења д ру ш тв а , ал и чи н и се , не само тога. Н аш а паж ња ј е у овом ист р аж ивању била у смер ен а п ревасх одн о н а и ндивиду алн у у п от р ебу два писма. М ет од ист р аж и в ањ а

У зорак

Истр аж ивање ј е спр оведен о путем анк ете мећ у децом шк олск ог у зр аста чи ј и ј е матер њи ј език ср п ск о х р ватск и , а к ој а су описм ењав ање започела н а ћир иличн ом пи сму . Д еца шк олск ог у зраста н алазе се у добу к ада се фор мир а општ а способн ост писања и к ад а дол ази д о оп р ед ељења за ј едн о и ли д ру г о пи см о .

И ст овремен о деца ово г у зр аст а п рипадај у попу лациј и к ој а ј е н ај п одл ож ни ј а р азним у ти ц ај има. Одабр ани су у чениц и следе-

ћа три узраста: V и V I I I разред ооновне шк оле и I V разред средње шк оле (у даљем тексту V , V I I I и IV разред) . Ан к ета ј е пр во спр оведана у Н ов ом Саду , г р адск ој , ви шеј езичн ој средин и у к ој ој се српск ох р ватск и ј език налаз и у неп оср едн ом к он так т у са ј ези цима за к ој е се већин ом везуј е латиничн о п исмо . Н от ом су подаци при к у пљееи у Београду , т ак оће велик ој г рад-

ск ој , али ј едној езичној средини (иак о национално хетер огеној ),

П и см а v у по т р еби

и у ј ош осам места v Ср би ј и

(слу чај н о (в . т абелу

18 5

одабраних) ј езичк и хомогених мањих 1) .

Овак о састављен у зор ак ом ог у ћуј е да с е сагледа постој е ли значај ниј е разлике у у пот реби два писма међу у ченицима р азеђ чени има вели а л к е м о е ли з и з а т те п сто личитог у р с а, ц р у у у ј к ој г радск ој и мањој ур банизованој и сеоској , те ј едној езичн ој и ви ш еј ези чн ој ср един и . Н а ч и н п р и к у п ља ш а п о д а т а к а

К ак о ј е већ напоменуто подаци су добиј ени пу тем аик етн ог ли ста к ој и ј е састављен за по т р ебе овог истр аж ивања и н а к оме ј е био н азнач ен његов циљ. Yк упно ј е постављено 19 пит с т а к етн м л с ни атк . У ан о и ст в. анк етии ли о тања ( у у р у) у д д и он ал н а п ш т н а и п о к а о о с г л ш к и а и ж ен и и д р у к о о ц и о о ц д ц р у

падност свак ог р оди теља, њихов степен и врста образовања и сл . Међу тим, податке о националној припадности у ченика добили али е и ск љ в и к е з ан з н аст а н а т c v и т ем од см о п ос р ед н и м п у , у

чени ан к ет н и лиетови оиих у ченик а к ој има српск ох рватски i e-

зшс ниј е магерњи . Y неком буду ћем истраж ивању свак ак о би в а ља л о в и ш е в с д и т и р ач у н а и о о в и м п и т а њ и м а .

Рез у лт ат и и д иск у си ј а

Овом прилик ом представи ћемо и дет аљн иј е анализи р ати сам о нај важ ии ј е р ез у лт ат е ово г ист р аж и вања.

К ој е си писмо у чио у првом разреду ? : К ој им писм ом сада обичио пиш еш ? (у п. таб елу 2) . Н ај већ и бр ој анк ети р ани х у чен ик а з ап очео ј е описмења-

вање у првом разреду осноине школе на ћирили чном писму (од 9i °/p у I V разр еду у П ож аревцу д о 100% у V р азреду у К р аљеву и V I I I р азреду у Ж елезник у , Смедереву , К ост олцу и Чачк у) . Једин о ј е мећ у у чени ци ма I V р азр еда v Н овом Саду неш то виш и проценат оних к ој има ј е латиница прво нау чен о писмо (13%) . Лати н и ц у к ао дру г о п и ом о по р ед оследу у чења у чени ц и су са-

владавали у д р у гом или тр ећем р азреду оон овне шк оле. П оставj ba се пи т а ње ш т а се н ак о н т ога до г а ђ а са п и см ом к о д с вак о г

у ченик а ? Д а ли оу оба пием а у довол>н ој м ери савл адана да се м о г у н а и з м ен и ч н о к о р и с т и т и , и л и с е т о ч и н и с ам о к а д н а с т а в н и к т а к о з ах т ев а ?

Резу лтати п ок аз уј у с ледеће. Већи н а аик ети р ани х у ченик а опр едељу ј е се саимо з а ј едно писм о. Међу тн м , п р оц енат оних к ој и су одговорили да обичн о у п от ребљавај у оба пис ма пок азу ј е п р иличне р азли к е по мест и м а и у зр ас т и м а у и ст ом мест у .

18 6

К њи ж евн ост и ј ез ик

Так о ј е нпр . мећу ученицима V разреда у Н овом Саду таквих одг овор а 6°/ (-, у Беог раду свег а 3% , а у К р уш евц у 8% ; с друге стране, так ође, у К ру шевцу , али мећу у чеиицима V I I I разреда так вих одговор а ј е било 35% , а нај виш е у К ост олцу к од учен и к а V I I I р азр еда, ч ак 41% . о ме ње ко ставља пита е жн се по Н а овом месту н избе о ј ј у

писма б оба пот е љ ава е нак о в з ис по и чени и а та и о , д д ц ј у р у ј р у односн о да ли то значи да у овак ој сит у ациј и к ористе оба писма, а з а ек им ес м и н н нек и м м ти а ви о во те заш т о ј е так х о д го р а у у р

стима (нарочито V I I I разред) знатн о више? Бу ду ћи да су оба писма р авн оп р авна , мог ућ е ј е да су нек и у чени ци давали ои ај одговор за к ој и су смат рали да се од њих очек у ј е. С дру ге ст ране, з апаж а се и следећи п одатак . Изр азито ви сок п р оц енат они х к ој и cv од гов ор или да п иш у и ј едни м и д ру гим писмом е атин е с л и з а тима г с м ним с о ен е оним ме ти а и на о би д д у р ј ј у

V V I I аз ева I ож а и в. на очито П а из азит мало к о исти о ц р ( р ц р р р о е н п VIII а е . И об то К осто К шев з лац и ру ац р у , р ц р р д) р ед или нат ових одгосора знатно ј е ни ж и тамо где ј е забележ ена већа И в Бе а . о а С ог ч т Но а и пот еб латини е в. на о и о ви а д д ) ц ј ( р р р у п о д ат а к и д е у п р и л о г с у м њ и д а с у н е к и у ч ен и ц и о д г о в а р ал и

онак о к ак о су сматрали да се од њих очек уј е, али се намеће и зак љу чак да се мећу уч ени цима кој и су одг оворили д а подх и о б они к о е п к и е известаи о е к о ист оба исма нак о д ј р ј р ј р ј д минантно употребљавају само ј едно писмо и то у већини случај ева вер сватно латиницу . Так оће, постој и мог ућност да су овак ав одг овор давали и они у ченици к ој и користе ћирилицу к ад а п и ш у п и са н и м , а л ат ш ги ц у к ад а п иш у ш т ам п ае и м сл о ви -

ма бу ду ћи да се мећу анк етир ан и м уч ени цима штампана ла ги ница далек о више у пот ребљава н его штамп ана ћирилиц а (в . дет аљни ј е ни ж е) . Мећу ти м , и п ор ед недоу ми ц а к ој е су се ј авиле еоспо н в а љ ч ак е н и те п е л а и о ак вих гово а е н зак и о ц ј д р р у ј р ј д у р ан. Ч ест о смењивање два писма у писању за већи ну у ченик а п редст авља тешк оћу без обзир а на ст епен њи х ове савладаности . Теш к оће се мани фест уј у у знатно спори ј ем пи сању к ад год се пр еће с ј едн ог н а дру го пиомо (ш то уч ен и цима нар очито смета н а часовима у шк оли где се од њих тр аж и да бр зо и тачно запиш у он о ш т о наставник г овор и) , а чес то ј е и меш ање слова ј ед ног и дру гог пиома. Да би избегао овакве теш к оћ е ученик упот р ебљава само ј едн о пи ом о, а дру гим пиш е само на и зричит захт ев наставни к а. Овак ом уч еник у писмо к ој им чешћ е пш пе пост ај е његово , основн о , п ри м ар н о писмо без о бзи ра на то ко ј е ј е писм о п р во нау чи о. Д ру г о писмо иак о савладано , бу ду ћ и да га у чени к ретк о у п от ребљава, у и звеоној мер и се потиск у ј е у " свести и у чеш ж г а не осећа к ао „ овој е п иомо . Он о се к од њег а о ст в аруј е к ао сек у н дар н о и у чен ик г а к ор ист и сам о у пој еди -

ним ситу ациј ама, к ад а се т о од њег а захтева (на пр имер у шк оли н а ч асу ср пск охр ватск ог ј език а) или т о ч ини свесн о , намерно ,

П исм а у у п от р еби

18 7

р ади ост варивања одр еђенот циља (у к ој и м ситу аци ј ама се то д ог ађа в . ни ж е) . След еће п итање н а к ој е омо п о т р аж или одговор ј есте з а к ој е се пис мо у чениц и чешће ои р едељу ј у ? П одаци се р азлик у ј у п о местима. Y Новом Саду међу анк ети р ан им у чениц има сва т ри у зр аст а лати ничн о писмо се виш е у пот ребљава : 29% ученик а ј е од.говорило да пиш е ћи рили ц ом , 64% латии и ц ом , а оба писма к ор исти 7 % (уп . т абелу 2) . Y Беогр аду у пот р еба ћир и ли це и ла' г : 45 ти ни це ј е отов о подј еднак а Vo пи ш е ћир и ли ц ом , 44% лати н и ц ом , а 11% ј е одг овор ило да к ор исти оба п исм а. Y Пож ар евцу и К ру шевцу где су так ођ е анк етир ани у чени ци сва три у зр аста ж а в 56 ћ повећава: По е че иот еба и иличног писма се % ц у р у у р р у ник а ни ш е ћ ир илиц ом , евег а 9% лат и ни ц ом , а чак 35 % ј е одг овор ило да у п от ребљава и ј едно и др у г о писмо ; у К ру ш евц у 66% к ор исти ћи р или ц у , 14% латини ц у , а 18 % и ј ед но и дру г о пи см о . Y остали м местим а где међу анк ети р ани м у ч ени ц им а п р еовлађу ју они ниж ег у зр аст а ћ ир или ц а с е ј ош виш е у пот р ебљава (о зави сн ости у п отр ебе два пи сма од у зр аст а в . ни ж е) : н пр . у К р аљеву гд е су анк ети р ани у чениц и V р аз р ед а чак 82% њи х ј е одговори ло д а пише ћирили цом , а само 1% латини цом . Ови подаци пок аз уј у ( к ада се посмат р а просек з а сва т ри у зр аста) р азличит у у пот р ебу два пиома , међу у чени цима Л по е иним местима. атиг а и е виш п т еби међ че а е о д ц ј ј р у у у у у ни ц има у велп к им г р ад ови м а: у Н ово м Саду д оми ни р а , а у

Београду ј е засту пљена у г отов о ј еднак ој мер и к ао и ћ и рили ц а. Овоме ваља дод ат и и податак ко ј и ј е д оби ј ен само за Н ови Беогр ад (односи се н а у ченик е VI I I р аз реда) и пок азуј е да ј е в овом но и ем ел вели г а к ог а латини а чешћ е пот е д д у ц у р ј р у у би : 30Vc у ч ен и к а ј е од гов ори ло д а пи ш е ћи р или ц ом , 48% латин и ц ом , а 21% к ор ист и оба п иома. Y осталим мањим м ести ма ћир илп ца пр еовлађуј е у у потреби међу анкета р ани м учен иц им а.

По р ед овога н иј е занемарљив ни у ти ц ај ј езичк ог ок ру ж ења. ЈТатш ш чн о писмо ј е п отп у н о п р еовладало у у потр еби ј еди н о међу новосад ск им уч еницима , дакле у велик ом г раду к ој и ј е п ор ед то г а и виш еј езичн а ср еди на и у к ој ој се ориск охр ват ск и ј език н ал ази у непо ср ед ном к онтак т у са др у та м ј ези цима за к ој е се махом везуј е латинич но писмо (уп . напо мен у 6) . Y свим осталим слу ч ај евима р ади се о ј едн ој езичн им с р еди нам а

(мада се не искључуј е н ационална разнолик ост , нар очито к ада се ради о Београду и п осебно Новом Беог р аду) где у у потреби п реовлађу ј е ћир шгично п и смо . Ynor pe6a . два писма завис и и од у зраста у ченик а (у п . та-

белу 2). ЕЈирилицом чешће пишу млађи ученици. Њена употреба са повећањем у зраста опада у к орист латинице. Зависн ост о д у з р а ст а и спо љав а се у сви м места м а у к ој им а ј е анк ет а

сп р оведена, али са следећим р азлик ама: док у Н овом Саду латиница пр еовлађуј е већ међу у ч ени цим а V р аз реда (35%.

18 8

К њиж евн ост и ј език

тш ш е ћ и ри ли ц ом , 58 % латини ц см ) , д отле у остали м местима

ни на ј едном у зр асту латини ца изразитиј е не преовлађуј е. Неш то виш и п р оц енат оних к о ј и п иш у латини ц ом добиј ен ј е међу у ченицима V I I I и I V разреда у Беогр аду (V I I I раз ред : 42 % пиш е ћ и р или ц ом , а 45°/с латин и ц ом ; I V р аз р ед : 43% пи ш е ћи р или ц ом , а 46 % латини ц ом) и међ у у ченицим а I V р аз° е а v К остол 38 ц у ( /с к ор исти ћи р или ц у , а 45% л ат и ни ц у ), р д ал и се не р ад и о значај ни ј и м р азлик ам а. Н и р илиц а се нај ви ш е

употребљава међу ученицима V разреда у К рушевцу , чак 83%, а нај мање мећу у ч ени ци ма I V р азр еда у Новом Саду , свега 24 % . И овде се п ок азуј у р азлик е у у пот р еби два пи см а к ој е су п осл еди ца ј езичк ог о к р у ж ења. Y виш еј ези чној ср ед и н и л ат ин и чн о писмо пр еовлад а већ у V р азреду и про ценат његове у пот р ебе даље р асте са повећ ањем у зр аста. С др у г е ст р ан е у V е но е ич н н м н з им с е и ам аз е чени и о ин ант о к о а д д ц д д ј ј р у р р у у р исте ћирили ц у , са повећањем у зр аст а њена у пот р еба опада , али ни к ад а д о те мер е к ао у виш еј езич но ј с р ед ин и . Овак ви под ац и п ор ед тог а у к азу ј у и н а т о д а ј е у потр е-

ба два пи сма, поред већ наведених , глобални х , у зависности и од низа дру г их , пој еди нач них фак т ор а. Н а у ченик е V р азр еда виш е у ти че поро ди ца и нар очит о ш к ола (ау тор итет и п р имер нас тавник а ј .е ј ош у век ј ак ) п а се ћирилично писмо међу њим а виш е у пот ребљава. Са повећањем у зр аст а већу важ н ост до би ј ај у у тти ца ј и к о ј и до лазе из п ој единих домен а ј авн е у потр ебе п и см а (натп и си н а ј авн и м мес тим а , ш тамп а к ој у млади ч и т а ј у , телевизи ј а , н а р очит о емиои ј е намењене млад има , р е-

к лама , к охмпј у тери) , а где ј е латиница , бар у већини , потп у но п р ео в л ад ал а .

К ој им писмом обичн о пишеш ? : К ој им писмом пиш еш белешк е на часовима у ш гсоли ? : К ој им писмом пишеш домаће задат к е? (у п . табелу 3) . П р и лик ом саст ављаша анк етног л иста п ош л о се од п р етп ост авк е д а ћ е одг овор и на ова т р и питања бит и и дентичи и б уду ћ и да cv писање к а часо вим а у школи и писање домаћих задат ак а две сит у ац и ј е у к ој им а уч ени ц и оби чн о п иш у . Ова пр етп оставк а пот вр ђен а ј е само међу новосадск им у чени ц има. Y свим о сталим местим а, н арочи то међ у у ч ен и цим а ни ж ег у зр аста , доби ј ени су р азличити одг овор и на ова т р и питања. Наиме, у већип и м ест а пок азал е су се значај н е р азлик е у у по-

треби ћи рили це к ада оу учени ци одговар али на у општено питање К ој им п исмом обично пишеш? и н а пит ања к ој а се одн осе н а писање ш к олск их задатак а. YnoTpe6a ћи рили це се повећ ава к ада се пиш у белеш к е на часовима у шк оли и домаћи задаии , (у п. нароч ито п одат к е за Београд и Пож аревац V разред , и К остолац , К ру шевац и Чача.к V I I I р азр ед) . И н тересан т но i e, међутим , да пораст у потребе ћирилице не прати и одговар ај у-

П исма у у пот р еби

18 9

ћи пад уп отребе латиниц е (осим изр азитиј е у Беог раду ), већ се смању ј е пр оцеиат оних ко ј и к ор исте оба иисма. Ови подаци намећу бар два зак љу чк а. П рви ј есте да из вест ан бр ој у ч еник а к ор исти ћи рилицу само у си ту ац иј ам а к ој е су везане за ш к ол у и ш к олс ке задатк е. Y сит у ац и ј ам а к о ј е изл азе и з до -

мена шк олск их обавеза такв и у чениц и пиш у лати ниц ом (уп . нар очи то Беог рад V р аз ред) . Би рили ца се у опш те нај виш е вез уј е у п р ав о за ш к ол у и у чени ц и в р л о чест о сматр ај у д а се од

њих очек у ј е да у шк оли пиш у ћир или цом , ч ак и о нд а к ада н аст ав ни ц и то од њи х ек спли ц ит но н е зах т евај у . Д ру г и зак љу чак к о ј и следи из ов ог а од н оси се н а т у м ачење подат к а к ој и ј е д обиј ен v нек им местим а и н а н е^сим у зраст им а, а говор и о из р азито вис ок о м п р оц ент у оних к о ј и су од гово р или да пиш у

и ј едни м и дру ш м писмом (в . нап р ед) . Т амо изн ето ј интерпр ет ац иј и ови х одг овор а т реба до дат и и следеће. Један део у ченик а заиста к ор исти оба п ис м а , али свак о п ис м о п ок р и ва по ј еди н ачне дом ене у пот ребе.

К ој им писмом оби ч н о пиш еш ? : К ој им пи см ом п и шеш штампана сл ова? : К ој им писмом попу њаваш фор му лар е, r ecт ове и сл .? (у п . табелу 4) . Ак о се' пор ед е одг ов ори на ов а пи тањ а, у очавај у се вели к е р азлик е. К ада пиш е ш тамп ан и м слови м а велик а већин а у ченгик а п и ше латинич ним п исм ом . Раз ли к е у п р оцент и ма измећу одговор а К ој им писм ом обичн о п и ш еш ? и К ој им пи смом пигиеш шт ампан а слова ?, а к ој и с е одно се на лат ин и ц у , изн осе и до 54 9-6 к ада се р ади о ггисању ш т ампаним сло вим а (в. нароч ито

Пож ареваи Vl l j разред) . Код попуњавања различитих формулара, гак оће се повећава употреба латинице, али ово повећање н иј е так о велик о. Посебн о треба нагласит и да се у п отреба лат и ии це у овим сл у ч ај еви ма п овећ ава сву да без обзи р а да ли се р ад и о ј е дн ој ези ч но ј и ли виш еј езич ној

ср еди н и , вел и к ом

г р аду или мањем мест у , и без обзир а н а у зр аст. Y овом т рен у т к у н амећ у се т р и м ог у ће ин т ерп р ет ап иј е о в и х р ез у л т а т а . ;

( 1) Испитуј у ћ и чи тљивост ћи риличн ог и лати нич ног нисма псих олози су д ош ли до п одатк а д а ј е већ а читљивост вел и к и х

ш та м п ан и х

сл о ва

л ати ни ц е

н его

вел и к и х

ш т ам п а н и х сл о-

ва ћ и рили це. Наиме, њих ови и спитан и ци брж е су р еаш вали к ада

су

им

п р езе н т о в а н а

в ел и к а ш т а м п а н а

сл о в а л ат и н и ц е н его

к ад а су се к ао стиму лус п ој авила велик а ш т ампана сл ова ћи . или Ов о ие п ав б асн л е о и и c већим б о ак м л е п мет v ш и р у р ј у ј р ј

љивих графичких знакова у латиничном писму (Рот , К остић , 1987, 169) . С обзи р ом да се у писању н ај ч ешће к ор исте у п ра во вел и к а ш тамп ана слова , н а слич ан начи н би се . м ож д а мог л а

К љиж евност и ј език

19 0

обј аснити дош шантниј а употреба латинично г nn ciMa међу анк ети р а ни м у ч ени ц и м а к ад а пи ш у ш тамп аним слови ма . Н аи ме , ак о

се р ади о лак ш е п рим етљивим г р афич к им знацима, вер оватно се ти иети гр афичк и знак ови и лак ше и-спис уј у ? (2) Н е мож е

се, међутим, заобићи чињеница да се -у свим доменима ј авне у пот ребе писма к ористе искљу чиво штампана слова, а у мн огим а у п р аво ш т ампана лат ини ц а . Т ак о су ан к ети р ани у чен и ци , а и испитаии ци к ој и су бр ж е р еаговали на пој аву велик и х ш т а м п а ни х сл о в а л а ти н и ц е у

е к с п е р и м ен т и м а п с и х о л о г а , в и ш е

изл ож ени шт амп ан ој лат и ниц и него штампаној ћи рили ц и . ( 3)

Y пој едини м случај евима мож да се р ади и о разлозима к омуни к ац и ј ск е п р и р оде. Н аим е п ор у к а се пиш е ш там паним сло-

вима да би сигур но била прочитана, а у вишеј езичној средини к ада ј е прималац п ору к е непознат (нпр . к од поо у њавања формулара и сл .) у пу тниј е ј е к ористити латинично писмо . К оуим писмом обично пишеш? : К ој им писмом се потпису ј еги ?

К ада се у пор ећ уј у од г овор и н а ова два питања прв о шт о се у о чава ј есте да се зн ат но смању ј е пр оценат у ченик а к ој и у потпису к ористе оба писма. У так вој сит у ациј и он и се опр едељуј у само за ј едно и то у просек у нешт о чешће за ћирилицу (у п . нарочито Пож аревац , сва три у зраста и Костолац VI I I и I V раз ред) . И г већање у потребе латиннце у потпису ј е реће и V I I аз Жслезн к I и зета и мање з к с п о ентима знатн , о ( у р у у р ц Ч е 15 а и тпис % и ве пот ебе латин ио о по ћањем е са д ц у р у у р д ч ак , VI I I р азр ед са повећ ањем од 20% ) . Овде се не по к азуј е зависност од напред наведених фак тора. Бу ду ћи да се са п отп исом остваруј е свој евр сна идентифик ациј а не чу ди нешт о чешћа употреба ћирилице, мада има и оних у ченик а к ој и обично пишу ћири лицом а потпис уј у се латиниц ом и обрну то. К ој им пи смом оби нн о пишеш ? : К ој им писмом пиш еш писма: (а) р одитељима? : (б) дру говим а к ој и ж иве у Ц р н ој Го-

ск Х ат о о и ж ив в о д гов ма ко е В в дини? : и и ) ј ? (у п. / ( р ј ц ру ј у р табелу 6) . П и тањем се ж елела исп ит ат и сп ос обн ост у ченик а да свој е писмо адапти р а п р ема п р имао ц у пору к е. П ост ало ј е оч и гледно да ее так ва д а оеобност поетепен о фор мир а еа у з раст ом — п ч п л г ћав нави и или о ч ник ево е писмо еник и а о а е а ц у р у ј у треби писма пр имаоца пору к е, Ову способн ост у већ о ј мери

. л ж ћ илич м пис а е к о и се оминантно с е и н и зви а ч ни д р цц ј у р ј ју у мо му -От у да се изв од и -зак љу чак да -мање . д ом инан тн о пиемо С1ш и у ченнк а да . р аз виј а већ у . способност адаптагш ј с п р ема п р и м а о ц у .п о р у к е .

•

.— - • •

• . / ._ .

Пи сма у упот р еби

19 1

Оиш ти ј е зак љу чак у овом пило т-истр аж ивању да на упот р ебу двај у писама к од у чени к а у СР Ср биј и у тичу с оци олингвистичк и фак тори , к ак ви су монолингвална/ му лтилингвалн а средина, зат им велик и / мали г р ад , али и ни з ин дивиду алних одлу к а пој ед ип д а. Опш та п ој ав а да се пи сан е п о ру к е ш тамп аним словим а д ом инантн о пиш у л атини ц ом мож е се обј аснити

п сихолошк им фак торима: велик а лат инична слова ј едн ост авни ј а с у за писање (и чит ање) од велик их ћи риличн и х (Рог и К остић , 1986) . М ада се о овим подацима и нт уитивно знало у наш ој свак одиеви ц и , д о сад а ни су пост ој али емпи р и ј ск и и о-

даци на већем подручј у СР Србиј е. Y тсме видимо опр авдаље и с м и с а о о во г и ст р а ж и в а њ а .

Л И Т Е РА Т У РА

Антоиић , И . ( 19S7), У пот р еба ћи рилиц е и лати ниц е v основни м и с редљи м ш к олама у Н овом Сад у , П р илоз и п р оу чавању ј език а, Н ов и Са д , 23.

ЛнтоЈшћ , И . ( 1987) , У пот р еба ћи рилиц е и латиниц е у основ ни м и средњим ш к олама у СР Ср биј и , Збор н ик р адо ва са савет о вања „ П и с ■ " н сг к а чинил а д шт ен ин ме о о в ог и дивиду алног р азво ј а , Завод ц ру за у н ап р еђењс васпит агћа и обр азовања г р ад а Беог р аца, Беог р ад (у п гг ампи ) . A n t o n i ć , I . i S. Sav ić ( 1987), T he u se of Cy r i ll i c an d L at in al p hab et s . TI i n t er n ac ion al n i k on gr es p r ira en j ene p sih o l in g v i sti k e , K assel , j ul i 1987 .

М ић ови ћ , Б . ( 1984) , Равн оп р авно ст п исама v ср ед ствима ј авно г и н фо р м иса ња , у из д авачк о ј д ј ела т но ст и и ад минист р ат и вн о ј п р ак си у СР Ц р ној Гор и (о пр едељења и п р ак са), Свеск е, 5—6, И нстит у т за п р оу ч ав ање нац ион ални х од н о"са М ар к си сти чк ог ст у ди ј ск ог ц ент р а ТТК СК БиХ „ Вељк о Влахо вић , Сар а ј ево , 375—382. Рот , Н . и А. К остић ( 1986) . Ч итљи в с ст ћ и р и ли ч н ог и л а т ин и чн ог алфабета , П сиуолог и ј а, Х 1Х / 1—2, Бео г р ад , 157— 171. Рад ован ови ћ , М . ( 1986) , Соииол и н г вист и к а, К њиж ев на зај едни ц а Н ови Сад , К о в и Сад .

К њиж евност и ј език

19 2

Т а б ел а 1 : У К У П А Н Б РОЈ А Н К Е Т И Р А Н И Х У Ч Е Н И К А П О М Е С Т И М А И У З РА С Т И А4А

Табела 2: С-Д ГОВОРИ У ЧЕН ИК А V , VI I I и I V РАЗРЕД А Н А П ИТАЊА ИЗ АНК ЕТН ОГ Ј1ИСТА: (1) К ој е си писмо у чио у пр вом р аз р еду ? (2) K o j i m п исмом сада обично п иш еш ?

Београд

Н/Л

П исма у у п от р еби

Обр еновац

Ж ел ез н и к

Пож ар евац

19 3

R / JI

—

100

—

R/ Л

—

R/ Л

* R = ћмрилица; Л = латиница; R / Л = ченици су к ао одговор на пиу * ' И зостављен ј е п р о ц ен ат у чени к а к ој и н и су тањс означили ооа писма ; о д го в ор ил и н а ш тг ањ е .

194

К њиж евн ост и ј език

Т абела ? : ОД Г О В О РИ У Ч Е Н И К А V , V I I I и I V РАЗ РЕ Д А Н А П И ТА Њ А

И З А Н К ЕТ Н ОГ Л И СТ А : (2) К о ј им п исм ом оби ч но n u iueui ? (3) К ој им писмом пии .еш оелешк е на часовима у ш к оли? (4) К ој им писмом пишеги д о м а ћ е з а д а т к е? 1 * *

П исм а у у п от р еби

Ч а ч ак

K p art eeo

195

;

Е ,/ Л

Н/ Л

* Ii = ћи илиц а; Л = латиииц а; Б Л = ченик е р / у ј у одговору означи о о ба п исм а ;

** И зосгављеп е п оц енат чен ик а к о и нис о гово или н а питање. ј р у ј у д р i Учениц и ма у П овом Саду ни ј е постављено питање (4) К ој им писмом п ш и еш д о м а ћ е з а д а т к е ?

Т абела 4: ОД ГОВ О РИ У Ч ЕН И К А V , V I I I и I V РА З Р ЕД А Н А П И ТАЊ А

И З АНК ЕТН ОГ ј Ш СТА : (2) К ој им писмом обинно пи ш еш ? (5) К ој гш п исм о и пишеш шт ам пан а слова ? (6) К ој им писмом попу њаваш фор му л ар е, т ест овс и сл . ?

К њиж евност и ј език

196

П о ж ар евац

См ед ер ев о

К о ст о л а ц

К р у шевац

Ч ач ак

К р аљев о

Б УЛ

R /Л

Ц/ Л

R/Л

R/ Л

Н УЛ

* R = ћи илиц а ; Л = латини ц а R Л = чеиик е р ; / у ј у одг овору озн ачио о ба п и см а ; * * И зостављен е п оц енат ченик а к о и нис одгово или на пит ање. ј р у ј у р

Т абел а 5: ОД ГОВОРИ У Ч ЕН И К А V , V I I I и I V РАЗРЕД А Н А П И Т АЊА И З АН К ЕТ Н ОГ Л И СТА : (2) К ој им п исмом обично п иш еш ? (7) К ој им п и см ом сс по тписуЈвш ?

П исма v употр еби

19 7

* Б = ћи или ц а; JI = л ат ини ц а; R JI = р ,/ у ченик ј е v одг овору озн ачи о о ба п и см а ; '- -' И з остављон ј е н р оцен ат у ченик а к ој и н ису одговор или на п итан >е.

К њиж евност и ј език

19 8

Т абела 6: ОД Г ОВОРИ У Ч ЕН И К А V , V I I I и I V РАЗРЕ Д А Н А П И ТАЊ А И З АН К ЕТ Н ОГ Л И СТА : (2) К о ј им писм ом обичн о п и ш еш ? (8) К ој им

' пи смом пи ш еш писма: (8а) р одитељима? (86) дру говим а у Ц р ној I op u

/ В ој водини? (8ц) дру говима у Х р ват ск ој ?

П и т ање

(2)

Разред

V VI I I I V

Б еог р ад

Обр еноваи

П ож ар евад

Смедер ево

К руш еваи

V VII I

°/ о

V VI I I I V %

—

Н/Л

—

R/ Л

Б.

Е/Л

Н/Л

Б.

н /л

Н/ Л К осгочац

(8в )

(86)

R v 35

К /Л Ж ел ези и к

V VI I I

' ** %

М ест о

H ob i i Сад

(8а)

Н/ Л

Писма v уп отр еби

К р аљево

199

Б ./ Л

= ћи рилиц а; Л = латиница; Б / Л = у ченик ј е v одгов ор у означио о ба п и см а ;

* * И зоет ављен

ј е п р оц ен ат у ченик а к ој и н и су одговор и ли н а п ит ањ е.

У ч еницима у Н овом Саду пост ављена су два питања и форл^у лисана су на следећи начин : (8) К ој им п исм ом пиш еш пи см а: (8а) р одит ељима и д ру говил^а у Ср биј и ? (86) дру говима у дру гим к р ај евим а Ју гославиј е? т е нодац и v т абели к ој и се односе на Н ови Сад п р ед стављај у од г овор е н а

о в а

п и т а њ а .

Табел а 7: У П ОТ РЕ БА Д В А П И СМ А М ЕБ У У Ч ЕН И Ц И М А V , V I I I и I V РАЗР ЕД А И Њ И Х ОВИ М РОД И Т ЕЉИ М А

20 0

К њиж евиост и ј език

* H = ћи илиц а; Л = латшшц а; р Д / Ј1 = у ченик ј е у одговору озн ачио о ба п и см а ;

** И зост ављен е п оц ен ат ченик а к о и нис о г ово или н а пи тање. ј р у ј у д р Ш од ац и з а V I I I р азр ед односе се сам о н а у ч еник е о .ш . ,Д ов ан П оп о' ! в ић (51% од у к у пног бр ој а анк ети р аних на том у зр аст у ; подац и за " I V р азр ед односе се само на у ченик е „ К ар лов ачк е гимн ази ј е (33% од у к у п гЈСГ бр ој а ан к ети р аних н а т ом у з р аст у ) . 2Ц а п и т ање ни ј е одгов ор ило 20% у чен ик а. зН а п и тање ни ј е одговор ило 27% у чени к а .

Pi sm a u u p ot r ebi

20 1

S v en k a S a v i ć , I v an a A n t on i ć

A L PH A B E T S I N U S E

Sum ra ary

The use of Су п Шс an d L atin al phabet s in w r i tin g by chil dren f roin three age gr ou ps (11, 14 and 18 y ear s) was i nvest i gated i n monoli ngual and

bi li ngual soci al environment s, in bi g and small ci ties in the SR Srbij a i n or der to discover diff er ent t yp es of the in di vi dual u sage of t he two al ph abet s i n ev er y da\ l i f e .

Th e d at a w ere obt ain ed on the basi s o f a q uestionn ai re (oonsisting of 19 quest i ons) . A samp le of 10% of th e total p opul at ion of a cer t ai n age g r ou p s w a s i n t e r v i ew ed i n each c ase — a t o t a l o f 4120 st u den t s — v/ h o

h av e been t au gh t the Cy r i l l i c al p hab et as thei r f i r st al ph ab et i n the f i r st g r a de.

T h e r e su l t s a r e a s f o l l o w s :

1. Al thou gh al l the st udent s w er e t au gh t bo th al phab et s at sch ool , and thu s h av e a knowl edge o f both al p habet s, the m aj ori t y of them u se onl y on e al phat et i n ever y day l i f e. 2. Tw o al p h abet s di f f er in use b y chi l d ren f r om the t h r ee age gr ou p s f r om p ar ti cul a r soc i ol in gu i st i c envi r onm ent s. I n a m u l t i l i n gual an d urb an ci ty (Nov i Sad) the use of th e L at in al p habet p r ev ail s. I n a l in gui sti c al l y hom ogeneou s and urban ci t y (B eogr ad ) bot h al ph abet s ar e alm o st equal ly u sed . I n m onol i n g ual sm al l c i t ies th e Cy r ill ic al p h ab et i s p r edo m in ant . 3. A s t h e age of ch il d r en i ncr eases, t he u se of th e Cy r il l ic al ph ab et d eclines an d the u se o f L at in i n cr eases, bu t on l v i n m u l t il in gual envi r on m en t s do m i n a t e s . 4 . A c er t a i n

n u m b er o f

c h i l d r en

sh o w

a r e a d i n es s t o c o n f i r m

t h eir

al phab et t o the si tuat ion (t o t he al p h ab et u sed by the adđr essee) — more to those vvho usu all y w r i te i n the Cy r i l l ic al phab et . Ch i l d r en usi n g a l ess dom i nan t al phab et are m or e r ead y t o conf or m t hei r al phabet t o t he n eed o f t h e a d đ r e s see .

5. As t ar as w r i t i ng in b l ock l et t er s i s concer n ed i s f ar m o r e i n u se t han t he Cy r i l li c one. 6. Ther e ex i st s a gener at io n di f f er ence in t he u se bet s. Par ent s mor e f req uentl y than thei ir chil d ren use

t h e L at in al ph abet o f t he two al p h at h e Cy ril li c al ph a-

bet , m ore mother s t h an f ather s. M other s keep the t r aditi on of t he al phab et . N o m ore si gni f i can t i s t h e evi dence in u si n g tw o al p habet s b y b oy s

and gir l s. Ther e i s a cer tai n »gener at i on t r end« t owar ds an increased u se o f t h e L at i n al p h ab et

^ -

Н А С Т А В А

S i m eo n M a r i n k o v i ć

CA R O B N I Z V U K N A R O D N E L I R I K E : JA B L A N O V A M O B A

N ar od n a li r sik a p esm a o duvek uzbu đuj e j edno st avno m i b istr o m lep ot om , u .k oj oj s u u t kane dubok e i gr e duh a -i snažni uzlet i mašit e. Pl o d j e žudn j e z a sl ob odo m , čovekov e sr eee i t u ge o d ži vota, i težnj e pr ema sve,miu d oibir om i ipl emen i to m . K ak o o set i t i d ir aizu m et i t aj nu nj eno g p oet sk og tk anj a, im ai vuk čaroli i e r eči oruk i a i r i a? T i sku e it i z u d ah i o e š n č a u j e , g , p gj j j j nj a i t um ačen j a IM k e u šlk ol i . K o lik e su moigućnost i d a se t om : p r il i kom p akrenu i osnaže m ašt a, m i sl i i o seć aj i ml adi h , da se u o či m o ć r eči , d ok u če n ek e i st rn e o ži v o tu i u id ahn e r a d ost o d l e-

p orte i t r agan j a za n j om ? Sv akaik o . inaj ibdl j e j e ip oei o' ^d d oživl j aj a pesme, ond a sn ažen j a li stog, k a dubl j em r azumev a.nj u i i r vl ačenj u op št i h sudov a. Bez v r el iin e o sećanj a n em a j akih imi sl i , n i t i žive ak tiv n ost i duha. U t om ismi slu , j edna od m oigućnost i šk ol ske i nt er p r etaci j e mogl a bi d a i m a sl e d eć i t o k :

Pr i p r em ni zađaci

Nekol ik o đana p re časa učenic i dob i j aj u isledeće zadat k e (i l i n a sam om času , al i d eo z adat ak a) :

I gnapa: Št a j e moba? Pr onađi u rečni oi m a si p sk ohr vat sk og i ezi i ob a e , . P a k šn n za o v eč i r e i i r on đi za i Vuk K a a u r š h a i i s j j j j p p p r adži ć a o m obi , zat im , oip i se m oibe u diru goj li t er aturi . I I gr up a: Poset i n ek e stair ij e I j ud e u t vom m est u . Zaip iši o d ' n j i h nar odne l ir ske p esme ( o ir adu i d rugiim), i t o, ;p o mo gućst vu , t ek st , cmel o di ju i p r iilik e u ko j im a su p evan e. N ar oei t o j e doib r o ak o možeš sve ov o ida ism m i š m agn et of on om . I I I gii up a: Ras pitaj se ko d star ij i h Ij u di u t vo-m m est u o t ome da l i su u čestv ovali - u mob ama , i l i ih videli . K a ko su izgledale moibe i k ako izgledaj u dan as iu '.neik i m kraj evim a?

К њиж евн ост и ј език

2 04

I V grn pa : Pokušaj da pir on ađeš u kinj iževni m k r i tik am a za-

niml j iv i mišl i enj a o vredno sti naše narodne l ir i ke. I spi ši naj bol j e odlom k e i .pr i pr emi se d a ih p r oči t aš i obj asni š. V grupa: I sipit aj p or ekl o ipesme »Jablanova moba«: ko j e zap isao , u k oj e zbir ke j e uvr šćena, da li j e i dainas sačuv ana u n aro diu , zn a И se melodi j a ov e p eam e?

VI grup a: Pr onađi zapise o l i rsk i m pesmam a o r adu — n j i hovcim p ostank u , tem atici , i t d. Priipr emi se da o o vome iizlažeš. T o k č a sa

Čas anaMze ove p esme naj bol j e j e održati u šk cl skoj b ibl ioteci i l i medi j ateci , it j . među i zvor im a i n f or maci j a. Obezb ed i t i kor i ščenj e gr amofona, m agjneto fona, r eoni ka i neop hodne p riruone l i t ar at ure. Dobr o j e da i r aspored sedenj a učen i ka bude d ru,gači j d nego obi čno — ipoigoidan za f leik sib il ni j e p romene cb l ika r ada.

Uvodni razgovor : Dogovor i li smo se da danas razgovaram o o nar o.dn.im l iir skim ipesmama o r adu , posebn o o pesm i »Jabl anova moba«. Da ču j emo p rvo šta j e moba? Gr upa u čen i ka, k o j a j e iimal a ovaj zadat ak , čit a i t.um ač i ob j ašn j en ia i z r ečnika, Vuk ov zaipi s i druge zani ml j i ve odlomik e i z l i teratu re. V ivko-v zaipis o moib i , na pr im er gl asi : »K od Sr ba j e običaj d a i du Ij et i u nek e svece, ik ad ne smi j u seb i radi t i , gazdam a n a mo bu te žarn j u (r i j etko k ose , kopaj u ku-

kum ze, kupe sij eno ili šlj ive; kadšt o se i p rede na mobuj ; zato se žetelačk e pj esme zovu mc ib air ske pj esme. N a m obu naj vi še id u mladi momci , dj evo j ik e i rn l ad e, i svako se ob uče i n ak i ti , ka o na Vaek r seni j e i li na Cviij et i , 'k ad ade cr kvi il i manast i nu , p a ci j eli dan žanj ući pj evaj u , čep aj u se, šale se i vesele, a .posl i j e v ečer e i igir aj u i pj ievaj u d o n ek o d oba no ći «. I zvešt av a i gru p a ik oj a j e imall a zadatak da zaip iše sećanj a l j udi na mobe, il i ik ak o mobe d anas iizigledaj u . O izlaganj dima se vodi ibraća raapr av a i u t vr đuj u zakl j učci .

Či to.nj e pesme: Nast av ni k p r oči t a pesmu »Jabl anova mob a« i li em i tu j e sni mak sa gr amofona. J a bl a n o v a m o b a

' I li gr m i , il se zem l j a t r ese, ili b i j e m o r e u' bregove? N iti gr mi , nit se zem l j a trese, ni ti bi j e m or e u brego ve,

.. .

Č a r o b n i z v u k l i r i ik e : J ab l an o v a m o b a

205

već t o j ezd i Jablanova mo ba; p red nj om e j e Jabl an na kon j i cu, u r u ci m u s l r u k b el a b osi l j ka, r u k om maše, bosil j ak m i r iše, »L ako, l ak o, m oj a si l na mobo ! Sam a m i j e gosp ođa k od dvora, n eće znat i da j e sil na moba, v eć će mi sli t da j e tu r sk a voj ska; mlada, luda, pop laši će mi se, tan k a, v i t k a, p r elo mić e mi se«.

Prover a doživl j aj a: Nakon l ogič k e pau ze doživl j aj e učenika ip r ov er avam o i kor i guj em o p it anj em : K oj i t r enuc i u ipesm i su naj 'uzbudl j i v i j i ? I straživan j e: I st r aživ anj e pesme b i m oglo d a t eče k r oz sl edeća p i tanj a i zadatike:

1. Zadatak : čit aj it e ipažlj i vo > pesmu i i zdvoj t e u nj oj poet ske sl i k e .

Posl e samostalnoig rada, .u čeni c i govor e к ој е su sl iike u oči l i. M oguć i odgovo'r . Zap ažein e su sl i ke gr mlj av me, pot resa zeml j e, u dar a m or a u b regov e, zatiim , m ob e s a J abl ano m na čel u i sl iik a J ab l anove gosp ođe k od dvo r a. ' ' 2. Pesma p očiinj e sl oven skom an ti t ezom . Sti h ovi »I I i gr m i M se zemlj a tr ese,/ iil i b i j e m ore u bregove?« i zazivaj u p redstave naj veći h stdhi j a u p r irodi i isa nj iima osećanj a u div l j enosti i st raha, uzbuđenj a pr ed l ap otom i snagom bleska muai j e, ud ar a gro ma, fi j uk a v et r a, tu t nj ave i m šenj a zeml j e, m orslk i h tal asa. Sve ov e sl ike naviru u zn ak u ouđenj a: da l i se t o baš događa ? Ta neizvesnost poj ač av a p sihol ošku naipet ost sl i k a, un osi nem i r , p okreće mnoge asoci j aci j e. Ut isa'k ј е j aik e Lu t nj ave u dal j i ni , dak l e, mešt o d o il aizi , al i št a ? Od učeni k a ti"eba t r aži ti : p r vo, da zam i šl j aj u j ednu po j ednu sl ik u , i t o n j ihov e oMi ike, boj e i zvu ke, zati m , da govore o osećanj i ma k oj a k od nj ih on e izazivaj u , a omd a da obj asne emotiv nu funk ci j u up it nog obl iik a oviih stih ova. Za svako ipitanj e ineophodno j e obezbediti dovolj ino v r em e iza r azmi šl j an j e i stvar anj e, a onda, naj pažl j ivij e sasl ušat i odgovo re, hr abreći one koj i se sp or i j e i teže sn al aze .

3. TJ drugom delu sl ovensk e an t i teze dolazi negaci j a: »Ni t i ' gr mi , ni t se zeml j a trese,/ ni t i ib i j e m or e u b r agove«. Jedna za dru gom pret post avke se odiriču, al i i dal j e ost aj u i zazv ane vizu el ne i ak ust i čne p r edst ave, ikao i mj ,iima pok r enut a oseća>nj a. I p ak ,

ov aj d eo j e smiirivanj e iiza snažne pl im e asocij acij a. Kao da j e

206

К њиж евност и ј език

nasta p i'la k r aća oseka, p redah oižbu đenom duhu . U u j egovom kr illu , m eđiut i m , već p o-činj e da r aste nova n eiizvesnost : St a j e t o on da ak o već n iij e n i gr om , n i p ot r es zem l j e , n i u dari t alasa? Ueenike p odst ieat i d a p on i ru i u ovaj deo t ek sta, da o slu škuj u svoj a o sećanj a i -r azmi šl j anj a. Zapažanj a o t ome b eleže a onda se vo di .r asp r ava.

4. N apokon se daj e irešenij e izaganetk e: »Već t o j ezdi Jabl anova rn oba«. On o dol azi kao olaik šanj e i vedr in a zbog konaonog o t k r ić a . . .

Pi t anj a i zadaci za ueeniik e: Šta znaći j ezdi ? (K onsul tovanj e r ečniik a, pr i meri , sin on i m i ) . Zam i sl i k ako t o j ezdi Jabl anova moib a. Otk uda dol aze tak o j ak i u t i sci o m oib i ? 1 r e r i i i dst av i oeećan a m re a u či t a an l k a: e Ovde t b o st p j e s j g p lj avine, t utn j ave zem l j e, uidar a t alasa, u liv aj u se u sl iku m obe, te j e on a t ako gromoglasn a i si l na. Razdr agani m l adi svet , k oj i se vraća uz p esnau i šalu , nakon ob av l j ene žetve, k osi db e il i sl ., si gu rno da veom a bu čno n astuip a. 5. U it om k ovit i aou d iv l j i ne i sn age izr an j a Jablan n a k on j i ou , sa b osi o k om u muc i . Zadaoi : Zamisli Jab lan a na k onj .icu . Opiši to . Št a tznaei bosio k u nj egovoj m ci ? U ik oj i ima se ipesm ama j o š p omin j e bosiok ? Možem o l i pr et p ost av it i k aik o se Jab lan oseća? O čemu r azmiiš'Ij a? Bosi ok j e simbol dspunj ene sr eće i lj ubavi . Mi r i šl j av j e. Devoj k e ga stavl j a ju u ikosu i l i u n edr a, d a m ir išu . K oir ist i se i u ver sk i m obr edi ma. Jab lan j e sr ećan iposle ob avl j enog v el iik og r ada, istrećan j e i moćan pir ed sil nom -diruž i nom ko j u vodi , i spunj en l j u bavl j u p rema ženi ik oj a iga oičekuj e ,k od kuće. I sto m se boj i d a se o d snage nj egove m obe, nj eno g gromogl asnog h oda ne p okrši l ep ot a i k r h ost vol j en e žene. U n j egovo j b oj azni j e I j ubav .

6. Zadat ak : I zdv oj te ipoj ed in osti koj im a se sl ik a Jabl anov a ' i . i Za m i s l i nj en lik . vor . Pr r emi e a ob asn š. os ođa k d s d h od a i i p j g p Označi izr aze ik oj i govore o n j enom t emip eram entu i k ar a'kter u. N akon p r ip r em e u čen ik a, u ir asp r avd i ir eba -uočit i d a se iza detal j a »mlada«, i».t antka«, »vi t ka«, nasl u ćuj e mlado st i l eipot a žene, a i za »lu da«, »p op laši će im i se«, »p r el om i će m i se«, — pil ah ovito st , čest i to st , v em o st i d r .

7. Zadat ak : iPokiu ša j d a u p esmi u oči š r i tam ip ro ticanj a osećan j a . Z ap i ši sv oj a z ap až anj a . i O o v om e Jak o b Gr i m p i še: »Po p u t v ečer n i i h zr a k a dov o de p r edeo u nek ak av vlast i t i sj aj i l i i zaziv aj u i edan zvu k k o i i se n o sl e t osa t ih o

« e e . Z V uk vo P e nar ici u B ečk im k n i ž v r lu e m u a i s o o s r ovl ači k oz c s ( j j j p p p i j i m novin am a , 1815, go d j ne) .

Ča r o b n i zv u k l i r i k e : J ab l a n o v a m o b a

207

Ov de bi se otn ogl o zakl j u oit i d a osećanj a pu'l sir aj u zaj eđn o sa sl i k ama — od snažn i h Ik a n ežni j im : divl j enj e i str ah p red sil acma pir ir cde, n egacdij a pir etp ost avl j snoig i sm ir ivanj e; d ivi j en j e pr ed snagom i p oj avoan Jablanove m obe — nežnost , l j ubav , l ak oća u a i a a a bo az n Jablan ov a z že i i a l u o vi J bl n n k on u a nu m a a j ; j p j p j b av i p rema nj o j — m oguć a ip l ah ov i tost i hi dost nj egov e žene. Posebra u l ep otu p esmi d aj e d raž uzdr žanost i ip od si li no m osećanj a, dr až nag ovešteni h a nei sp ol j en i h em oci j a: Jab l aai j e i s' sre e ć i l j ub avl j u , a o d svega k azu j e saim o boj azan ida mu un n om p j se d r aga n e u p l aši , i d r . 8. Zadatak : Pr onađi i ozin ači k cn t raste u sl i kam a а o sećanj i m a u p esim i i nj dh ov uzaj amn i odinos. Ovde bi se dal o sagledat i k ont r asn o p ost av l j an j e i uzaj amn o pr epl it anj e i poj aeavan j e sur ovog i p lemeni t og, divl j eg i p i t o mog , sl ob ode i st r ah a, m i r a i n eizvesnost i . N pr ., u p r ost or u p om enut ih slik a d ivlj e p ri r odn e snage, ist rah a i ru šein j a i sti će ise l i k Jab l ana n a ko n j u , u svoj oj lep ot i , sreći , ipil emenit ost i ; l epota i kr h kost nj egov e žene j e dat a n asu pr ot sil i n e m ob e i m oguće sumovo st i t ur sik e vo j sk e. Sl iik e i osećanj a, а p oir ed k ont r asnog p ost avl j anj a, иг ај ат по se p r et ap aj u i sn aže .

9. Zadat ak : Zapazi o koj i m t emama govori p esma i n a ko j i n a č i in . ' (Teme: r ad , dr uženj e i lj ulbav . Zadov ol j stv o i srteća u nj ima) . 10. Z adat ak : Uoči igradacij u u p estm i . -

(Sli ke su raizvi j ene u gi adaci j i : iprvo se u dalj i ni ouj e samo t ut nj av a nek a, onda se razaznaj e da j e t o 'moba, a zat i m poj avIj uj e Jablan na k omj u , zaipažaj u nj egovi ipokr eti , p a reoi ) . 11. Zadatak : Či taj p esrn u i osl ušku j nj enu melodi j u i zvuk . Šta zap ažaš? T (Melodi čnost sti ha\ a, ri tmi čnost u ponavl j anj ioria, u promenama j ači h i sil ah i j i h u dair a — sl ogov a, ,r eči , sti hova, c sećan j a, si ik a. Sk ladno 'zvučanj e p esm e) . 12. Zadat ak : Po k oj i m p oj edi nosti ma se -može govor i ti o j edi nst venost i i j ezgrovit osti poet sk og izr aza? Pokušaj da to uočiš i p r i p r em i se da oib j asn i š.

{ Na pri mer : u dva stiha isu date sli ke naj moćni j i h pri rodnih sti hi j a; mno ga isn ažna osećanj a J abl anov a k azan a isu u nek ol ik o

det al j a; poj ave i il ikovi se sasvim sažeto, u j ednoj i li nekol i ko r eči 'Op i su j u ) .

13. Da ču j em o izveštaj gru pe koj a j e im ala zadatak da i st r aži

' ' or ek o l ove esme d z a en a sa n n elo i i u m d r u d u zn č e a a e o n p , p j j g j p j edi no st i .

К њиж евн ост и ј език

208

i Mii l ic . F n za e kin a St o Pesm uško ari i sala sm a u е n a ( p p j ј j g j ad in ović Sr pfkinj a) . 14. Št a j e sve p ron ašl a gr urpa koj a j e t r agala za zapisi ma o l ir sk im pesm am a o r adu — o n j iih ovom p ost ank u , t em ati ci i dr . Št a j e pr ik uipila gr uipa zapisiv ača narodni h lir sk ih pesama ' ' ; a m ih ? D o a n i o r d i d a sasl š mo u ( g ) j hov i zvešt aj . dnost i naše i i k v en a re Da d m o o a u zaniml i mišl o v v s a j j j j ' bir i ke . Št a ste p r onašli ? i za r i k i roni v e i ms h h 0 n klo st i Slo e smi ovore si a no na ( p p g čar a. Po j ednom , Gr ci su u r at u s Avarim a 590 god. n .e. »zar obi li t r i Slovaka, k oj i su sa B ak ik a b il i up ueeni k ao p oslani ci , um esto or užj a, n osi l i su neku vr st u git are. K azal i su da, nemaj uć i gv ožđa > . i m i im e i e ku m aeevi ko l a i o vo o z ml m da o r a u s j j ; p ju pj j , ne u j u sal i su pevanj e i isvi r k u na git ar i k ao j edno od gl avnih zabavl j an j a iu nj i h ovom m i r al j iub.ivom život u«. (Kolj ević, К а poetici п аr oidn og p esni štv a, st r . 193) . Ja'kob Gr i m j e p isao o našoj nar odn oj l i rici : 15. n ar odne

».M eđu svi m sl avensk i m nar adn im pl emen i m a ovi Sr bi su sa svoj im nežni m i uoipšte pevkmm j eziikom u pr vom r edu ob dar e-

ni pesmom, pevanj em i sagom, pa se či ni kao da j e milostivo nebo oduvek ht elo da im nj ihoviu .nemašt inj u k nj i'ga naknad i b ožj i m blagosl o vom narodne po ezdj e«. (I st o , 92—93)

»Desi l i se meki iznačaj an doigađaj , vredan pesme, ona od j ednom š'i kne, i n i k o n e izn a na k om rn est u naj p re, i sviud a р то Ље;

sit ari , mnago smšani izrazi i obrt i k ao da se sami o d sebe spa« i u a j j . (I st o , 118) .

»Ova ip oezi j a .uime od nečag b ezazl enog i na i zgled .nehaj no g d a ist vor i zagon etlk u , ail i i d a inep r i met .no nan i že ono št o zapr aivo

' i e ek lik o k ruži , e tic o a dole e na r n o a až : a k ć k ao št o p h oće d k j jp a o nd a m ože da se o dj edn am b lago spust i n a sv oj p redm et , p ošto — « tr 86 87) e l d n im S . ed vr me lebde a na . e no ( j j j »(Viu k ov a zb i rlka) sadrž i u seb i s t i h ove u dvadeset st r an i ca ,

ali punih naj veličanstveni j e pir irodne p oezij e, kakvu nema da p okaže ni j edno dm go sl ovensk o p leme i sa koj om se p o sl atk oći , b ezazlenosti i Ij uipkoist i t ešk o d a up cir eđiv at i č ak i ono n aj bol j e št o o d nar odni h pesam a p aseduj m nem aok i nar odi «. (111) . »One i maj iu mi r i s ir uže, a ne ruži nog u l j a« — k aže Gr im u — l r i z k a 1 i I I zb rk e Vu u i k ov i e am 2 h s a. Ist o 1 6 127) p ( , p

Čar o b n i zv u k l i r i k e: Jab l an o v a i n o b a

209

V l ađan N edi ć j e ip i sao .o p osdeni čki m p esmam a: »One o dj ekiuj iu k ad se k uikuir uz pir aši , ber e i k ocmi ša; ik ad se navo d nj ava d iuvain; ik ada ise c edd masil ina; o žet vi , o kosi dib i , o berb i , na pr elu . K oj i su iim omi l j en i motiivi ? Ut ak m ica i zimeđu m omk a đ devoj k e — n j i hov o n adžnj evan j e, n at pi j an j e, n admu dr i v anj e. I l i : v esela moba. M eđiuit i m , p osl eni čk e p esme čest o n i siu ni št a dr u go do>l j ubavne i p or odi čne p esme«. 16. Da dzved emo zak l j .učk e n ašeg i st r aživ ainj a l iraki h p esam a o r a au i »J ab l a n ov e m o b e « .

Sažete zak l j iu oke i sip isuij emo . Daj e se i ocena ak tivn o sti gru p a i p oj edin aca. 17. Posl ušaj mo j oš j edno m .»Jabdan ovu im obu «. Cas j e u speo ak o j e odelj enj e b i l o is pun j eno doživl j aj em i r ad oŠGu od stvaranj a i ist r aživanj a.

М илор ад Ник чевић (Осиј ек ) CT P Y K T Y P A Ч И Ч И К О В Љ Е В А Л И К А Y P O M A H Y

М Р Т В Е Д У Ш Е Н И К ОЛ АЈА В А С И ЉЕ В И Ч А ГОГОЉА

О дј елу Ни к олај а Васиљевича Гогоља М р т ве ду ш е (обј ављеном 1842. г оди ие) , н ај познатиј ој ли тер ар н ој твор еви ни не само и з р аздобља ру ск ог реализма него и ј едног од н ај значај н иј их дј ела и у к онст елаци ј и ст илск е формац иј е евр опск ог р еали зм а, пи сано ј е у р у ск ој и н ашој литер ат у ри п од оста. Ск ор о да н ем а п р облема ве зи с тим елом к а об ема к е а в н о и п л о сам т о еви а пок е д , у ј р ј р р ћ е, да у к љиж свн оистор иј ск ој , к њиж евнотеор иј ској , лингвистич к ој п к р и тичк ој ли т ер ат ур и , бр ој ни м сту ди ј ама и запаж еним совј еi ск им м оиогр афи ј ама,1 ниј е било тр ети р ано или , бар д оп ек ле, освј етљиван о , р азј аш њав ано и р аш члањиван о. П обли ж е, залазило се у све сфер е Гог ољева дј ела, пр иј е свега у проблеме пр евоћења М рг вих ду ша к од нас2; г оворило се и о ист ориј ату његов а настан к а, одноон о генези к ој а ј е офор мљена н а осн ову и д еј и е ск и ц е к ој у ј е Гогољу д ао њег ов неш то стар и ј и савр емепи к Алек сандар Серг еј евич П у ш к ин 3. П осебно се п одр обн о п исал о у п аш ој ли т ер атур и о однос у по ј ед иних ср пск их и х р ватск и х п исац а пр ем а Гогољу и његовом и ј елок у п но м дј елу 4. П р оу чавани су прин ш ши к омпози циј е р омана М р т ве ду ш е и однос i Y нови ј е вр иј еме о Н .В . Гог ољу обј ављен ј е већи бр ој м он ог р афи ј а од к ој их ист ичемо сам о нек е к ој е су добил е п римар н у у лог у у совј ет ск им ш к олама: М . В . Х р оч ен к о , Твор чество Гогола, М оск ва 1959; Г . А . Г у довск ии , Реализм Го?ола, М оск ва — Ленинг р ад 1959; С. Е. Ш аталов, Развит ие р еализ м а ру сск о п лит ер ат у р е, М оск ва 1974.

2 О п р облем у п р евођења и у ти ц ај а Г огољева дј ела М рт ве ду ш е к од нас писали су , међ у осталим а, Ж ивор ад Јован овић , П р илог би бли ог р афи ј и Н ик олај а В. Г о гоља к од Ср ба, К њиж евн ост , бр . 14, Беогр ад 1952; Д р Јосип Б адалић , Ру ск о-х р ватск е к њиж евн е сту диј е, Л и бер , Заг р еб 1972, а так о ће и од со в ј ет ск их ау т ор а : В. Н . К ор облев , Г оголћ у Сер бов, Л итер атур нип весн и к бр . 4, М оск в а 1902 и д р . з Ви д и : С. М . Ф лор инск ии , Р у сск ал л и тер ат у р а УЧ П ЕД ГИ З М оск ва 1956 , 261.

4 Ви ди : Милор ад Н ај данови ћ , Ру ск и к њиж евни у т и ц ај у ст у ди ј и Ср пс к а р еал ист инк а п р иповет к а у ср пск о ј к њиж евн о сти X I X век а (К јњи ж евноистор и ј ск а ст уди ј а) , Завод з а издавање уџ бени к а СРС, Беогр ад 1968, 157 — 194 .

Чичик овљев лик у М ртвим д у шама, Н .В. Гог оља

2 11

његова сад р ж ај ног еви ј ет а п р ем а ру ск ој т р ад и ц и ј и , а д он ек ле хва н езич к тилс пе е за та и и е к и ас к т сати ични и х мо сг ч и и , р ј ј у р н и елемен т и дј ела . Ри ј еч ју , отк р ив ене су све слој евитости , у ме ч е те н о тни к о с тск е в и е ости а п т таван о е и сти а на и но д ц , ц ј р ј р ј ци он ад но и о пш тељу д ск о зн ачење д ј ел а к ој е ј е у т р ади ц и ј и ру ск е ли грр ат у р е ост ало к ао св ев р ем ен а , т р ај н а љеп от а — у м ј етнич к а твор еви на у к ој ој ј е Н и к олај В . Г ог ољ „ д ао ц ј ел овит у ви зиј у Русиј е и ии сам н е з пај у ћи опт уж и о сувр емен о ру ск о др у" ш т в о и слој еве н а к ој има ј е оно тада почи вал о 5. И п ор ед гог а ш т о ј е к њиж евнонауч на апар ат у ра п р одр ла до ср едиш т а Г огољев а дј ела М р т ве ду ше, осв иј етлила све његове бити е етр ане. овај ж иви ст вар алач к о у мј етничк и ор ганизам ост ао ј е д о д ан -цанас неи сц р пн о в р ело к ој ему се са з аноеом в р а-

ћ амо, п риј е свега у педагошкој и методичк о-дидак тичк ој литер ат у р и и пр ак си А то ј е су д бин а, ч и ни н ам се, сам о и зу зетних е ч х ел а м ти чк о к лаои ни а к о ш то е ос и талом Балзак о и д , , , ј у ј у у ве твор еви не из р аздобља фр анцу ок ог р еализма или Бај р онова (В у гоп) Pu t ovanj a Chil d ea Har olda из евј етск ог р омантизма, или ј ош д аље Х омер ови епј евови Илиј ада и Одисеј а из ан тичк е к њи ж ев ности — твор евине к ој е п о ов о ј и м и деј ним , естет ск им , опш т ељу дск им и к њиж евноистор и ј ск им п ору к ам а , остај у ак ту -

елне у п рошлости , садашњости и буду ћн ости ; у мј етнине к ој е н еп р е с т а н о

зр аче у

ш к ол ск и м

к лу п ам а , ж и в и м о

еа њ и м а к ао

да су 1вор евине дан аш њег еензиб илитет а и у м ј етни чк е сн аг е, импер ативк е визи ј е сви ј ет а, а н е ду х овн и п р оизв оди к ој и говор е о лр оп глости , о давн о мин улим вр емен и м а и д огаћај има, виз и ј ам а ж иво га и св и ј ета к ој и с у у д аљени од д ан аш њег савр ем ен о г к осмич к ог ч ов ј ек а и ч и т ао ц а н ек олик о с т оти н а , па

чак и виш е милени ј у ма го дина. Вј ер ов атн о ј е у том е п р ава д р аж ти х д ј ела, j ep к ак о ј е свој ев р емен о п р и ми ј ети о амер ичк о-енг лески п ј еоник и к њиж евнонауч ни теор ет и к Елиот ( Tom as St ear n s El io t ) „ ник ад ни ј е иок љу ч ено д а п р ава п оези ј а (нек ог

— м т е нич л М .Н .) мож е имати дру гачиј и з адатак у к ог е а дј у ј бу ду ћности од онога к ој и ј е имал а у п р ошлости (. . .) , к ак ву ј е игр ала у прошлоети , у то и то доба, на том и т ом ј език у у логу од " 0 пш о те . у

У пр аво 3601 ш и р ок их дру ш твених , соци олош к и х п роблема, а к т у ел н и х ет и ч к и х и м о р а л н и х д о с е г а , в и е о к и х д о м е т а е с т е т и ч к и х и р е а л и с т и ч к и х е л е м е н а т а , е к сп р е с и в н и х и и м п р е с и в н и х

постулата — дј ело Н ик олај а В. Го гоља Мртве ду ше нахпло се у ср едш ш у у чени ч к ог п р осу ћивања, интер есовања и ин терп р ети5 Ал ек сан д ар Ф лак ер .Ру сгс« к лас и ц и X I X стољећ а, Ш к олск а к њиг а , Заг р ео 1965, 42. 6 Види : Т . С. Ели от , Д р у ш т вена у лога п оезиј е у к њизи К њиж евни

погледи, Беог р ад 1963, у пр еводу изабр аних т ек стова Милиц е М ихај ловић .

2 12

К њиж евиост и ј език

p ai oa к а о р еи р ез ент ат и в но ш т иво ш к о лс к е лек т и р е, а п о себп о

цеитр ални ли к Ч ичик ова, к ој и у стр у к тур и цј елок у п ног дј ела н о с и п о в ез н у , к о м и о з и ц и о н у н ит и о к ос н и ц у .

Y свој ој Ау т обиогр афск ој исповиј еди. Н . В . Гог ољ сам к аж е на ј едном мј есту да му ј е фабу ларну основи цу за роман Мр тве dvmc дао Алек сандар С. Пушк ин. Наиме, тгр ва идеј на з амисао Гог ољева дј ела била ј е да, попу т Х омер ових спј евова Илиј аде и Одиссј е, напиш е р оман у форми р азвиј ене поеме, у гри ди ј ела к ој има би обухватио не само визиј у ц ј елок упног к ог ж ивот ећ с а в и еловит лик с ск ог штв е а и в ем ц д , ру ј у у ру ру р i ia. Ипак , ау т ор замишљену к он цеп циј у р омана ниј е оствар и о за ж и в ота , од н осио посли ј е његове см р ти остал о ј е д овр ш ен о к ао ц ј еловит с у мј етничк о дј ело с амо п рви ди о р оман а и н ецј ело-

вити и раст р гааш фр агменти др у гог диј ела. Учени ци већ нак он пр вог и ш читавања р оман а М р тве дх ш с запаж ај у да фабуларна окосниц а ниј е нити разг раиата а нити к омплик ована. Своди се н а вр ло ј едн оставан фабу ларн и модел: п р ому ћур ни Ч ичи к ов, п ослиј е свој их ж ивотних ломова и иеу спј ех а у г .рж авиој слу ж би и ж и вот у , обилази свој ом трој к ом руск у пр овин цпј у и маловар ошк и сви ј ет , отк у пљуј у ћи од р ус к е вл ас теле њи хове у м р ле д у ш е, тј . к мет ове к ој и су п ом р ли нак ои п осл>едњег п оп иса и р евизи ј е. П оп у т модер них п р и повј едач а , Гогољ ј е у спи о везати чи-

таоца за с адрж ај р омана, а посебн о за неизвј есну су дбин у ј ун ак а Ч ичи к ова . Запр аво, у ч ени ци постепено у лазе у слој евитости р ом ана, сазнај у да с е н ек ад аш њи си р омаш ни чин овн ик Ч и -

чик ов ж елг/ обог атити и попети на хиј ер архи ј ск у љествицу феално бир ок р атск е Русиј е. Из тих мотива одлу чу ј е се на шпед у к у лац иј у с м рт вим ду шама к о ј е у р евизиј ск им списим а ни ј есу избрисане к ао мртваци . Н амј ера ј е Чичик ова, зап раво , да пре" ии ше „ мртве душе на свој е и ме и да на основу њих п одигне од д рж ав е новчан и зај ам . За так озу шп ек у л ац и ј у с е, ипак , са" знај е у р аду , мј ест у у к ој ем у ј е Ч ичик ов свој евр емено д ож и в" " љавао „ т риј унфе и „ успоне , па настај е узбу на и потј ер а за " њим , а он одлази „ нек аж њен и даље п р ост ор има Ру сиј е. Ниј е теш к о у чени цима с познати да ј е фаб у лар на ок осни ц а

Мртвих ду гиа, к ој а свој им путовањем главног карактера подсј ећа на Сервантесова (Cer van tes) Д он Кихота (Don Qui j ot ea) , ост вар ен а у ок вп р ен ом ј едн оставн ом и ш емат ск ом к о мп ози ц иои ом

фабу лом к ој а се мож е рашчланити у ове диј елове: 1) Y п р в ом (у во д ном поглављу) п р ед стављен ј е главн и лик Ч ичи к ова , али и нек и о" д ли к ов а р у ск е в л астеле к о д к о ј их ће о н т р го вати с „ м р твим ду"ш ама , к ао и малог р аВан ск о-би р ок р атск и св и ј ет г у бер н и ј с к ог г р ад а „ Н . 2) Од д р у гог д о ш ест ог ио главља п исац р еал и ст ич к и м п р осе д еом ,

мин у ц иозним ср едствима пор т р етиш е стелу . То су тзв. пор тр етне главе и стр у к тур и пр вог ди ј ела р ом ан а М р т ве

и к ар ак теризи р а п р овин ц и ј ск у влаоне зау зи м ај у ц ентр ално м ј есто у ду ше.

Чи чик овљев лик у М р твим ду ш ама, Н .В . Гог оља

2 13

3) Од сед мо г д о д есетог п оглавља пи сац се в р аћ а п о н ов о г лав ном "

ј у н ак у Чи ч ик ову и слож ености ж ивота тек у ј ед ан аесто м пог лав љу ц ј еловити ј е ск у био г р афи ј у и наг ови ј естио тематик у

г у бер ни ј ск ог г р ада „ Н , д а би ск и ц и р ао Чи чи к овљев у г р ађандр у го г д иј ела р омана .

К ао ш то се ви д и , ц ен т р ал н а п о в ез на нит ци ј еле к оми оз и -

ци ј е р оман а М р т ве ду ш е ј е с ам ли к Ч ичик ова. Он ј е, з ап р аво, у стру к т ури р о.мана, у њег овом фабу ларно-п овезном у стр ој ству дј ела главна к ар ик а к ој а ј е омог ућила писцу д а пр ек о њега е о в и ол ш а гн ш т ен о и алн е со о о. м анеск н ш и ок о з се е с ц , ц ј , р р у д ру к е, ек ономс к е, м ор алне и етичк е одн осе свог а вр емена Н а ш и р ок ој епск ој нар ативн ој п ано р ам и осли к ава се ц ар ск а Ру си ј а о в ов м н а знача ни и. м штвено ек о св о бнти са с им о и дру , ј ј ј ј ј ј у к омск и м слој евима — феудалном , мр ач н ом и п рљавом , у бити би р ок р атск ом , з ап арлож еиом и к ору мп ир ан ом з емљом , без к ор м и ла и ви дик а.

Го чи ав с ални сло е а Р б гољ п е о о так о и лне а и д д ц Д ј ј фу р у сиј е, на к о ј ему ј е почивао њезин основни пор едак , бил о ј е пои већим б ем п е с вни т р ебн о да Ч ич и к ова доведе у до с о та д р р ј р д к а r e с р ед ин е. Т ак о се v р ом ан у спи р алн ом и у злазном г р ад а-

а е в е и м азо к ива е лни п ста но к нт тном љ ств о т ио о ас ц ц р д р р ј у ф уд р ни ци , к ао што су Ман илов „ неспособан човј ек за било к ак ву " дј елатност , К ор обочк а (семантичк и к о р о б к а = к утиј а и сл.) , домаћи ца у ск их погледа к ој а ј е ј едино заок у пљен а п р одао Н ев к их п оизв а оз асип ни ха в их ољоп ив е н ом с о п д д , , ј р р , р р р д ј = ем нт ч и о б а к а таш Собак евич с а и к с ге л ж а к а ан а и ц ( , р р р, псет о и сл .), г руби ј ан , ск епти к и безочни к и н а к р ај у Пљу шк и н , твр ди ц а к к ак о г а н азива сам пи сац „ др оњак н а ч овј еч ан" ству \ Ниј е тешк о запази ги да се сви ови лик ови р азотк рив ају п остепено, опи^ном к ар ак теризаци ј ом и у мећу со бн им одно сима у потпу њава ј у ћи главни к ар ак тер лик а Павла И вано вича Ч и ч ик ова . За св е њи х писац н а ј ед н ом мј ест у у дј елу к аж е да су " „ све мање љу дски ј и , а све ви ш е пар азит ск и ј и . И пак , од сви х ових лик ов а нај цј елов ити ј е ј е" к ар ак те рисан сам лик Чич и к ова. Стварај у ћи v њему „ нови тип ру ск ог човј ек а, Гогољ ј е примит о о и ално психол шк м ивациј у . Ч ичи к ов ј е, с о сле н ни о е о д д ц ј у у ј запр аво, к ао што смо т о већ навели , сп он а к ој а повезуј е галери ећ а м т вом м по т ет п в с мо ак и ен х азлнчитих а а е ги д р р , ј р ј у дру зиј ом и фу нк циј ом детермини р ан . Његова детермин изаци ј а пр о " изилази из главног мотива шпек у лациј е с „ мртвим ду шама , к ој е представљај у основн у интр иг у дј ела. Д а би схватили Чие ос чнк ова к ао дру штвено-пс ихолошк и тип човј ек а, пот ребно " ј

виј еглпти тај ну његова долаока у губерниј ски град „ Н и разотк рнти све у слове п од к ој и ма с е формир ао њег ов п сих олош к и к ар ак т ер Заи р аво , њего в к ар ак тер р аз отк р и ва се у н еп оср едн ом д оди р у с р азни м п р ед ст ав ни ц има с к о ј и м а сту п а у неп о7 Сви ц ит ати у р аду нав едени су п рема Велик ановићеву пр и ј еводу М р твих ду ша, Заг р еб 1935, I , I I .

К њиж ев ност и ј ези к

2 14

" ср едне „ иослонпе односе на свом ч удиом и м истери озном -п у г у . Y ј еданаестој глав и р омана Гогољ i e подр обно испр ичао Чичи к овљев ж ивот и и п у т , осви ј етлио његаво дј етињст во, па све д о " м омента р ађања и деј е с „ мр твт л ду ш ам а . Још у дј етињству Ч ичи к ов ie доби о савј ет од свог о ц а к ак о д а се д ом ог не пол о" ж ај а и ..пр облј а до с вог ц иља. Н овац ј е ј едан од пр есудних . Т чев а би чов е м г о егн ти ж ељени иљ ак ав о к то а а к о ао с ц д ф р д ј у љев завј ет Ч ичик ов ј е п р и х вати о к ао осн овн у н орм у и д евиз у ж ивота. П од у ги цај ем так ве филозофи ј е форми рао се из мал еи а његов к ар ак т ер . Гогољу ј е било п от р ебно у п р ав о то да пок аж е Ч ичик овЈвев к ар ак тер у п р оц есу п сихол ош к их и с оц и о в о ч о а л о н с . к с ли к ови ск е ластеле е н зна н к а лни о а д д Д ј у ру ј р ак тер и сан и , д от ле ј е лик Ч ич ик ов а п р ед стављен у р азличитим сит у адн ј ама и одн осима . Ч ичик ов се у с вим ж ивот ним сит у аол м а ч в е . Његов п ам м к а п и о н тип о к а а илаго и а ои а о д ц ј д рф ј р љивост пр оизнлаз и и з његова ј един ог м отива ; обог атити се, па м ак ар и неп ош тен им ср вд ствима. Д овољно ј е Ч ичик ова шзом о т р и ги у

р аз л и ч и т и м

с ц ен а м а к а д с т у п а у

р а з г ов о р

с п р ед -

ставни ш-тма ру ск е властеле, па да њег ова полимор фн ост бу де ј ач е ист ак ну та и ослик ана. Н аиме, ак о Ч ичик ов води ди ј алог са сладу љави м и р азговор ним М ани ловом т ад а он м ор а „ маш та" ти , измишљатп , слу ж ити се буј ном рет орик ом, н.еговом фразеологи ј ом , док ј С опет с К ор обочк ом сасвим дру гачи ј и : послован , веома ш к р т и су здр ж ан . Н ап р от и в , „ п р ем а љу дим а к ој и

овисе о њему он ј е у виј ек гру б и вулгар ан. Ч ас му ј е говор лу н е к и г во г б ни ск ом а исто а ето к х иг а аз о с н с и р р ру у р ј р р ф ур (у р ал н ч ићен ан ским и ечима с о ас с ом ч нак ас е ц ( ), ф р ј ), р ј у у у у ј " хопар ан и лак оничан 8. Надаље, из Чичик овљеве биогр афиј е саз н ај е се његова м р ач на п р ош л о ст и њег ово васпит ање к ао п р е-

судни фак тор за фор ми р ање његова цј елок у пног лик а. П рош лост ai v ј е испу њена п ониж ењима и бор бом за егзис тенциј у , за др уш твену афир мациј у к ој а ј е у њему к лиј ала о д н ај р ани ј ег о не п стивим е е е к чит м ално о с иг& тв ж ел ћи и о ет с а д д д „ дј у р р ј у " ствима . И Чичик ов спољашњи лик одај е слик у полиморфног ч овј ек а. П огледај мо његову вањск у к арактеризациј у : ,,Y бричк и ( к очиј и — М, Н .) ј е сј ед и о гос подин к ој и ниј е ни љеп от ан , али ни так о с увише руж ан , ни су витпе дебео, ни сувиш е мрша"в,

9 ш али не треба казат и да ј е ни су виш е млад, ни суви е стар .

Његов изр аз лл ц а с е н еп рестан о ми ј ења , у зависности с к им и о ч ему р аз говар а . Д овољн о г а ј е п р ом от рити у нек олик о сц ена

па да се у очн његова п олиморфност . Сп ремај у ћи се на балу к од г у берн ат ор а, одн осно г р ад оначелн ик а, Ч и ч ик ов ц и ј ели час п р оводи пред огледалом , навлачи на себе маск у , м ешк ољи се

и изучава "различити израз лиц а, гесте и манире с к ој има ће „ опер ир ати

на балу . Гото љ непр естаи о п от цр тава његов спо

s Алек санд ар Ф лак ер , 47— 48. 9 Велик ановв ћев пр и ј евод 69.

Ч р чик овљез л и к у М р т вим д у ш ама , Н .В . Г огоља

2 15

љаш њи из глед , његову л ед антер иј у , ск лоност з а ч истоћ ом и изгледом његоз а одиј ела. Т аква с п ољаш ња глазу ра ли к а ј е у ду бок о ј оулр оти ост и с његов ом пси х олошк ом , тј . мор алном к аак те о П иза и м . иса зап в неп е а о стан к нт ц о о асти а ње ц , , р р ј р р р р г о в сп о љаш њ и и п си х ол о ш к и с к л ад и и з г л ед . П си х о л ош к о м к а-

л а в ак те з и ом он с е виш е из а ста тип п еп е ењ ак а п е ц д р ј , р р р у р р

вар анта, гру би ј ан а, гр абеж љив ца и на к рај у иечовј ек а. Истина, Гог ољ ј е св ом ј у нак .у , д он ек ле, сати р ичк и и ху м орн о р азобли чавао к ар ак т ер . П рема том е, детаљном ан ализ ом , у чен и ц и р азот к р из ај у у лик у Чичик ова пр едст авни к а човј ек а новог к апиталист ич к ог поретк а, ј ош у виј ек неоформљеног у Русиј и , " ал и пор етк а к ој и „ бр уј и т у негдј е у блиск ој д аљини п оред н ас . * Ч И зг иета ј е 1.чик ов пр оду к т к апиталистичк их п р оцеса к ој и су се у Ру си ј и поч ели р азви ј ати ј ош т р идесетих г од и н а п р ош ло г

виј ек а, дакле у периоду феудално-сељачк ог устр ој ства Ру си ј е. Y г алериј и богати х Гогољевих портр ета у р оману М рт ве ду ше, с п ој авом Чичик ова д обиј амо ј зш ј едан цј еловит о модели р агги ли к . Ои у иотп у њу ј е опш ту сли к у он д аш ње Ру си ј е, њених у слова и пр оц еса к ој и с у омог у ћ авали п р оспер итет и р ађање нове д ру ш твене по ј аве к ој а се и у к њи ж ев ности , а и у по" " виј ести назива тер минолош к и ч и ч и к о в ш т и н о м . Пи ш ућ и о тој п ој ави у Русиј и , познати р>еалистичк и к р итич ар Виса р и он Гр игор и ј евич Бј елик ски ј е к азао да ј е та пој ав а т ип ич на з а бу р ж оаск и ж ивот и св и ј ет . Он д ец и дир ан о к аж е: ,,Y ин озем ству се т ак ође ср етај у Чичшсови , само у д ру гачи ј ем свиј етлу и одиј елу : у Ф р анцу ск ој и Ен глеск ој они не к у пу ј л/ мртве ду ше, " 3 0 K на лобо н м па ла. м та већ n Жх1 ве с и ен ним избо м а . и v д y yj р р р Опису ј у ћи Чи чик ов а и дру ге п р едставник е сеоск е и маловар ош к е ср еди н е , Г огољ ј е анали тич к о-р еалист и чк им посту п к ом п р и ближ ио свиј ет у н ај р азл ичит иј у слик у ондашње Ру сиј е, изр ек ао на ј ош т р и ј п к р итич к и су д о ру ск ом др у ш т в у , њег овим др у ш твен и м слој евим а и п р илик ама с вог вр емена. Т о ј е бил о сасв и м д о в о љн о д а г а о н д аш њ а н а п р е д н а к њ и ж ев н а к р и т и к а п р о " г л аси к ао нај свеобу хватниј ег ру ског пис ц а, ин ген ио зн ог ства"

раоц а раздобља к ритичк пг р еализма . Отуда ниј е чу дно ш то ће м у к асн иј е Ф ј од ор М и х аилович Д остој евски изрећ и ласк аво " признање да су сви ствар аоц и ру ск е литер атуре изиш ли из " Г о г о љев а П Ги њ ел а .

Овак в ом , н ешт о слободни ј ом ин тер пет ац иј ом главног п ро тагонисте у р оман у , ниј ес.мо ис цр пили ни издалек а све п роблем е Гогољева дј ела М р тве ду ше, ј ер иам се он о н амеће, к ао и свак а дру та ^ зу зетн о у м ј етнич к а тв ор еви на , к ао неисц р п ит1 о т . а о м отив ск и и ј езичк и п р оизв од , к ој и ос тај е м етн ч к е м тск и у ј в п ост з емен и о а ачи в в м и ек н о и ест т ичк е им осе д д р у р у ру р у ј г ом и сј ај ем . С. М . Ф лор и и ск ии , 264.

П Р И Л О З И

Звон ими р Опачић (К р у ш ев ац ) Н АШ Е Н А РОД Н Е Б АЛ А Д Е —

Л И РСК Е Т РАГ ЕД И ЈЕ Л И Ч Н ОГ И П ОРОД И Ч Н ОГ Ж И ВОТ А И а к о су н аш е н ар од не бал ад е св о ј им у м ет ни чк им о д лик ам а и зн а-

чај ем заслу ж и ле већ у паж њу п р оу чавалац а нар одне поези ј е, чињени ц а ј е да им у п р ош лости ниј е посвећена оноли к а паж ња к олик о ј е, с р азлогом нар оч ито у в р еме р омантизма , посв ећ ена н аш им ј у н ач к и м п есмам а. " Једино ј е о „ Х асан агини ц и било виш е р асп р ав а , а о св и м остали м н аш им балад ам а бр ој р асп р ава се могао н а п р сте избр ој ат и . М еђу аутор има тих р етк их р асп р ава, к ој и су после В у к ове к в али њ хов о и ам В в е па о них бала а пи с ли о и им л к а ат осла Ја ик а и а д д д ( ц , р р ф ј гић , А у г у ст Ш ен оа , И лар ион Ру в ар ац ) н ај виш е п аж њ е заслу ж уј у Ф р ањо М ар к овић , к ој и ј е у очи о да ј е у баладама епск о и ли р ско обј едињ ен о у др амск ом , и Л аза К ости ћ , к о"ј и ј е н сти ц ао да се у балад ама „ човек бор и и ст р ад а у и ме сн а о ср ећи . Отад а д о савр емених п р о у чавалац а н ар одн и х балад а ни ј е бил о р асп р ав а к о ј е б и свој и м от к р ић и м а и з азвале п алсњ у н ау ч н е ј авности .

Тек cv савр ем ена п р оу чавања н аш и х н ар одн их б ал а д а ( Н ада М и лош еви ћ-Бор ћеви ћ , М иливој е У р ош евић , Х ати џа К р њ ев нћ и др у ги ) отк р и ла њихов у особено ст , у метничк е и етичк е вр едности и тим е п робу дила инт ер есовање нау чн е ј авности з а т ај део нар од н е п оези ј е »ој и ј е досада би о у сен ц и славе н аш и х ј у на чк и х песам а. Т о интер есовање ј е данас виш е н ег о о п р авд ан о .

Д ок су наш е ј у начк е н ар одне песме п евале о велик и м битк ама з а одбр ан у слободе и о отп ору п оробљеног нар ода, мег дани ма и подвизим а њег ових истори ј ск их и л еген дар них ј у нак а, наш е нар одне баладе п р ик аз ив але су ли чне и п о р од ггчн е др аме, ст р адања и патње, т р агичне су к обе ин диви ду алних осећ ања и теж њи са постој ећи м нор мама ж и в ота, т р агичну смр т пој един ац а к ој и нису м огли да ж ив с без љу бави и сна о ср ећи , к ој и су см р ћ у бр ан или љу бав и част или п лаћ али самож ив ост и г р ех . П ош т о с у се т ак в е лич нс и по р о д и ч не д р ам е у главн ом о д и г р ав але у

к р у г у пор оди ц е, у п ор оди чним одн осима и ду шама неср ећн их м ај к и , њи хових сино ва , к ћ ер и и сн аха, о њи м а с у н ај чеш ће испо вед н о п ев али сами

— х ама мај к е, ж ене и к ћер и . Оне су биле н е сам о ау т ор и н и ти а ц д р ју већ и ч у вари и пр еноси оц и балада. Ч ињенииа да су ж ене и сп евале нај већи бр ој балада у словил а ј е њи хове др аматично-ли р ск е садр ж ај е и спец и фи ч ну ст р у к т уру к ој а чини особеност нар одн их балада. Садр ж ај и наш их нар одних балада у словљени су обр ад ом мотива стварности наше пр ошлости к ао и обр адом , р азвиј ањем и к омбиновањем интер нац ион алних моти ва (неср ећн и љу бавници к ој има р одитељи у ск р аћ у ј у ли чну ср ећ у , ок ру тн а м ај к а, зла м аћ еха, ж ен а или свек рва, п оводљи в снн , р од оск р в ни г р ех , бр атоу бист во и сличн о) . Обр ад а мотива

зависила ј е од истори ј ск их у слова, в р емена , личних инспи р аци ј а, ск лоности и д ар а певача и п р еносилац а к о ј и су песм е п р еобличав ал и у ск л аду са свој и м и ск у ством и схватањима.

2 18

К њиж евност и ј ези к

От у да се н аш е н ар одне балад е мо г у р азв р ставати п р ема в р емен у о бр ад е мо т ив а , одн осн о п р ем а вр ем ен у з ап иси вања к ој е, до ду ш е, ни ј е ве и в еме н астанк а песме. П о лас е к то к и ик а и и св би бала е мо ц д р у ј ф ј гле бити свр стане у т р и г ру пе: нај стар и ј и з апи си , записи из в р емена Вук а К ар аиића и записи после Ву к а. М еђу т им , данас у нау д и п р еовлађуј е свр ставање балада п р ем а си ж еј н о-т ем ат ск им к р у говим а и т о на : м и толош к е, леген д ар не, исто р и ј ск е, п ор одич не , љу бав не и др у ге. Н ај бр ој ниј е су поро дичне и љу бавн е баладе к ој е се завр ш авај у см р ћ у ј у н ак а баладе. Y њим а ј е см р т ч ест а з бог н еср ећн е љу бави ј ер ј е онем ог у ћавај у : м ај к а (Ом ер и М ер има) , бр аћа (Слу ж бу слу ж и Н азли Стој к о) , ј аничар и (М о р е М омо Бу димк и њо ) или к левета (Ш етал а ј е Јер ин а г о сп оћа ) . Још ч еш ћ а ј е см р т з бо г м ат ер и н ск е т у г е за д ец ом (Љу ба М алог Рад ој и ц е, Ј ела у д о ви ц а , Н еваљао оч ух , См р т бр аћ е М ор ић а) или због т у ге за и зг у бљец ом пор оди ц ом (Алибегови ц а, Ч еж ња и см р т за р одом ), због

погинулог брата (Мар а и хај дук Јован), због смрти др агог М уј ага) или смрти н евест е (Ж енидба М илић а барј актар а), а због тр агич ног неспор азу ма м уж а и ж ен е (Х асанагиниц а) или

(Златиј а и понек ад и двој е к ој и

се в оле (Смр т пр елепе М ар е) . Н и ј е ретк а смр т због м ај чине к летве (Матер и на к летва) или због бола девој к е к ој у у дај у за ст ар ог (Н еср ећна у дај а) . Самоу биство ј е так оће често у баладама. Так о ј е самоу биство сина к ој и се к ај е због у биства мај к е под у тиц ај ем ж ене (Л еле мене, у би ми се дете) ш га сест р е да не љу би бр атоу би ц у (Вој ин и сест р а И ванова) . Чешћа су само убиства девој ак а к ао , на п ример , девој к е због смрти др агог (Бол ани Јов ан ), због см р ти у двар ача (Ш у и чк иња М ар а) , због р опства о е момо Б им г ч вања части М о ињи а или збо о т ћин Роса б д н ц ( ) р у ( у р у у к ињо), а реће ј е само у биств о ж ене због невер ства му ж а (Љу ба Јова

М рк оњића) или му ж а због к ај ања што ј е у п иј анству у би о добр у ж ен у (Н емил а с м р т М ар е и И ван а) . И у биство ниј е ретк о у баладама. Так о муж у биј а ж ену због мај ч и не ж албе ( Н еср ећн а бег ов и ц а) или због ж енине нет р пељи в ост и п р ем а

свек рви (Јован бег љу бу п р обо) или због ж енине самож ивости (Јак шићи к уш ај у љу бе) . М ада р етк о, у нек им баладама младож ења у биј а н еж ељен у невесту (Ива , ж ена му и свај а) , невеста у биј а девера к ој и хоће да ј е обеш ч асти (Ж ени дба И м р ао р а Н ен ад а), р обиња Т у р чина д а би с ач у вала част (К олик а ј е Јањи н а планина) , па чак и бр ат у би ј а сестр у због о мр азе (Бог ник ом ду ж ан н е ост ај е) и бр ат бр ата да би м у п р еотео леп у н ев ест у (Снаха Јелена н девер Павле) или због плаховитости (К р ал3евић М ар к о и бр ат м у Ан дри ј аш ) или , па к , због неп р еп оз навања (П р едр аг и Н енад) . Готово све н аш е н ар од не баладе зав р ш авај у се т р агичним р асплетом , п а су р етк е он е к ој е се, у з сву др аматик у , так о не завр ш авај у . М е-

ћу ти м баладама импресивна ј е по испољеној човечност и балада у к ој ој м ладож ења ни ј е н ап у сти о слеп у нев ест у , а она ј е, одолевш и иск у ш ењу , испољи ла племенитост и п р огледала (Ж ени дба Н еси ј евић Јова) . Њ ој ј е

по х у маности слнчн а балада у к ој ој ј е хр абра и х уман а девој к а и з са-

милост и пону дила воду на к олац набиј еном хај ду к у , па ј ој ј е он из за хвалности отк рио где ј е сак ри о благ о (Смрт хај дук а) . Бал ада у к ој ој ј е

сестр а измолила братов ж ивот од Т ур ак а посебно ј е др аматична (М и-

лета и М или ц а) . П о др аматичности њо ј су сличне баладе у к ој ој се се-

стра одупире братовљевом удварању (Јова и сестра му) и балада у к он ле ник е а лепом и стаситом се а п г био сво е ас е самож иви о о д ц , ј р у ј ј ј ст р ић у п о1Сл онио ж и вот (Гај а и његов уј ак ) . И з так вих садр ж ај а н аших н ар одни х балада зр ачи нар одна етик а и т о из бр ој них светли х п р им ер а пл ем енитости (Јет р ви ц а ад амск о к олено) , човечност и (Ж енидба Н еси ј евић Јова), самило сти (См рт х ај ду к а) , в ер н ост и д о см р ти (Омер и М ер им а), части к ој а се ж и вотом бр ани (М о р е момо Бу ди мк и њо) , х р абр ост и и пож р твованости з а добр о дру гих (К оли-

к а ј е Јањина планина) , одупирање греху (Јова и сестра му), дирљи вог

Н аш е нар одн е бал аде к ао ли р ск е тр агеди ј е

зау зим ања за бр ата (М илета р обињи ц а ) , или са зло тво р ом се р еч одр ж и п о ц ени нај веће

2 19

и М или ц а), н еми р ења са р оп ством (Роса (В ој и н и с ест р а И ванова) и сп р емности да ж р т ве (Зи дањ е Ск адр а) .

Још вш пе н ар одна етик а долази д о и зр аж ај а у осу ди ок р у тие мај к с због п р ок лињањ а дец е (М атер ин а к лет в а) или због ж р тв овања сина (Сеј а бр ата на веч еру звала), затим у осу ди син а к ој и у би ј а мај к у због ж ене (М ил а мат ер ин а), п а бр ата к ој и у би ј а бр ата п р и д еоби п л ен а (К р аљевић М ар к о и бр ат м у Андр и ј аш ) ш ш да би mv пр еотео леп у н евест у (Снах а Јелена и девер П авле) . Н ар од на етик а се осећ а и у осу ди

бр аће к ој а веш ај у сестр иног момк а (Слу ж бу слу ж и Н азли Стој к о) , сестр е к ој а ј е з бог момк а от р овала бр ат а (Сест р а от р овни ц а) , самож иве , зле ж ене (Јак ши ћи к у шај у љу бе) , заове к ој а опт у ж уј е снах у (Зла з аова), м у ж а због безобзи р ности и сур овости п р ема ж ени и мај ци његов е дец е (Х асанагиниц а) , млад о ж еље због у би ств а неж ељене н евесте (И ва, ж ен а м у и сва ј а), д евер а к ој и п ок у ш ава д а обеш част и невест у (Ж ени д ба И м р аор а Н еиад а), н еп ош т ења и с ам ож ив о сти бр аће (Зи д ање Ск ад р а) . ¥ з све то н аш е н ар одне бал ад е и з азивај у ду бок о х у ман о саосећ а-

ње са свим тр агичним ј унаци ма балада, са ст р ад ални ц има и неср ећ ни ц им а к ој и см р ћ у бр ан е част , љу бав , сан о с р ећи , к ој и саг ор евај у у ч еж њ и з а слободо.м и у ми ру од т у г е због изг у бљеног др агог бића, дец е и ли п ор од и ц е. И сто так о баладе изазивај у гн ев п р ема неп р аведни м , о дв р атност пр ем а само ж и вим и о д бо ј н ост п р е ма неп о ш т еним .

П ош го п редмет баладе ниј е спољаш њи р атничк и п одвиг већ у н у т р аш ња :ш чна ил и пор одичн а др ама , ј у на ц и балад а ни су истор и ј ск е или

легендар не личности к ој е обичн о побеђ уј у , већ обич ни , пр осечни љу ди свак одн еви ц е к ој и г от ово у век стр адај у . Лиш ени истор и ј ск е и пр осторн е к он к р ет но с ти , они ж и ве д алек о од п оп р иш т а славних бо ј ева и м ег -

дана, у свак одневној дру штвеној и п ор одичној ср едини , г де се захв аљуј у ћи свој им теж њама, љу бавима и и деалима, су к обљавај у са постој ећом ствар н ош ћ у , са ст р ог им п атр и ј ах ални м м ор алом , од р ећеним н ор мама п онаш ања и ч у вар има так ве т р ади ц иј е и п ор одичног ау тор итета к ој и не трп е

н ар у ш авањ е

у с т аљ е н и х

д р у ш т в ен и х

п ор од и ч н их

н ор м и .

Ж ена се, на пр имер , у том свет у ни ј е могла оду пр ети иепр аведном з а х т ев у

м у ж а д а н ап у ст и

д ом

д ец у , н и

у до в и ц а з ах те в у

п о р од и ц е д а

ост ави дец у и поново се у да. Сест р а ни ј е могла д а сп р ечи бр аћ у д а ј ој

не у би ј у вољеног младића ниги да се одупре брат у да ј е поиово не у да з а к ога он хоће. Син се м ор ао п ок ор ити мај ц и да га о ж ени невољеном д евој к ом , а девој к а не п ок уш ав а д а одбиј е неж ељен ог младож ењу . У да-

тој ж ени ииј е доп уштено да посет и свој у р одбину, а пр еудатој мај ци д а в и д и о с т а в љ ен у д е ц у и т д .

П ошто cv так ви и слич ни н еср ећни ци били немоћни да п оступ е др у гачи ј е ј ер се њихови п р облеми ни су могли савладати физичк ом снаг ом и ли ору ж ј ем , он и су патили , дож ивљавали тешк е др ам е и исп оведали свој е ј аде, али по ц ени ж ивота ил и ж р тве ост ај али су вер ни себи , свом и д еал у љу бави , в ер н ости , части и пош тењу . Ж ена се пок ор ава вољи н еп р аведног м у ж а и б езобзир ног бр ата, али у ми р е н е ми р ећ и се са

ж ивотом без свој е дец е (Х асанагин иц а), а ир еу дат а у дови ц а у м и р е од т у ге за остављен о м д ец ом (Јела у д ови ц а) .

Си лом ож ењен младић , не ми р ећи се са ж ив ото м без љу бави , у мир е (Ом ер и М ер има) , а син к ој и ј е по ж ени н ом захт ев у у био мај к у извр ши самоу биств о (М и ла матер ин а) . У би ј а се и д евој к а к ој ој су бр аћ а у би л а в ољеног младић а (Сл уж бу слу ж и н аз ли Стој к о) , затим невеста к ој у у д ај у за с т ар ог (Н е д ај за стар а), па д ево ј к а к о ј а см р ћ у бр ан и ч аст (Мор е, мо мо , Б уди м к и њо) или се у би ј а да не би љу била бр атоу би ц у (Вој ин и сест р а И ван ов а) . Н ек и т р агични ј у н ац и балад а , тега к у дилем у измећ у личн е и н аметн у т е воље р еш авај у к ао Анд р ић ев а Ф ата : п ошт уј у вољу пор оди ц е, али ост ај у вер ни себи . Они ж ртвуј у ж ивот з а и деал љу бави (Смр т Ом ер а и М ер име), сна о ср ећи (Не д ај за стар а и Н еср ећ н а уд а ј а) .

К њи ж евн о ст и ј език

220

Због т ога што се не боре р ечима, снагом или ору ж ј ем, већ ср цем и д у ш ом , ш то их о д лик уј е ду ш ев но , а н е физичк о ј у наш тво , т р агични ј у н ац и балада п р едстављени cv у н у т р аш њим , а к е спољаш њим лик ом , а т ај у н у т р аш њи ли к мн ого ј е ближ и свак одн евн ом ч овек у , њ еговим иск у ш ењима и дилемам а. У з т о, он у м ор алга ш нодви зим а и ж р твама ј у н ак а балад а ви дн су ш ти нск е к омп онен те етн ич к ог к одек са н аш ег н ар од а к ој и саосећ а са ст р адални ц има , а о су ћуј е злотворе.

Мећ у нај тр агичш ф ш ј у нац има наш и х нар одних балад а су Омер и " М ер има и з Ву к ове песме „ Смр т Ом ер а и Мер име , к ој у ј е забележ ио ј о ш 1803. г одине и обј ави о у свој ој п р вој к њизи н ар одних песама .

Y тој песми се говор и к ак о су неж н у , и ск рен у , в елик у љу бав Ом ер а и М ер и ме, за к ој у н ар од ни певач к аж е: „ Д вој е су се замил или м л ади " у пр олеће к ад им цвета и веће ,

он емог у ћили м атер иј алн и интер еси и патр и ј ар хални зак они пор оди ц е. Ч им ј е мај к а сазнала за тај н у љу бав сина Омер а п р ема снр омашној девој ц и , пож ур ила ј е да сина о ж ени леиш ом и бог ати ј ом девој к ом да би поп р авила матер и ј ад н о стање по р оди ц е ј ер ј е вер ов ала д а ћ е г а богати де" в ој чин от ац „ потп омоћи благ ом . Y свој ој патр и ј ар х алној у ск ог р у дости ниј е схв атила да ј е љу бав већа вр едн ост од свак ог блага, п а "ј е зат о била у зал удн а сииовљева м олба („ П р оћ и ме се, мила мо ј а мај к о ) и позивање на нар одно иск у ство (Н и ј е благо ни ср ебр о ни злат о , в ећ ј е блат о ш то ј е срц у др аг о) . Заслепљен а богатством , к р атк ови да, а у пор н а мај к а безобзи р н о , силом ж ени сина и ти ме започиње т р агичан т ок з бивања. Н еср ећн и Омер, после у залу дн ог пок у шај а да и стак не знач ај љу бави , мор а да пош туј е м ај чин у ж ељу , али ниј е могао да се по ми р и са ж ивотом без љу бави. Разапет измећу ду ж н ости и љу бави , он у тр агично.ј свадбеној ноћи види излаз ј едино у смрти . Зато иск рено пр изнај е Ф ати да ј е л еп ш а од њег ове М ер име, ал и ј е М ера његовом ср цу драга . Н е дод ир н у вш и тело девој к е са к ој ом ј е силом ож ењен , он осгај е чи ст

ев е в љено о си о шно и не так о л по али о во љ бав п ема ма д с о и , ј Ј р р ј ј ј ј у у ц и . П ошто ј е писмом мај ц и обез беди о Ф ат у да ј е н е ок р иве за његову смрт , а затим замолио Ф ату да његову смрт не "ог ласи до биј ела дана е ит с н ова плем н и о е ве ес к ола аиг а с ма к на сели и с т и е ок а е ц , д „ ј р р ју , ј

ћај ни младић к ој и разуме мај к у , ж али сестре и брине за несрећну невест у , у мире од т уге, у ствари извр шава самоу биство и так о остај е вер ан свој о.ј љу бави и св о м сн у о ср ећ и . К ад ј е Мер има , пом и рена с а неср ећном су дбин ом , осетила ми р ис

ру ж а у к ој и ма р ова душ а, па

м се а и ише Оме Оме ок пан чинило о е м тав д , ј ј р ј р у у р ј е ист р чал а и сп ред к у ће. Ви"девш и м ртвог Омер а , хтела

ј е д а га ц елив а „ к ад г а ж ива по љу бил а н и ј е , али ј с и с ама нала м р т в а

к рај Омера свога. Так о ј е њихова тр агичн а љубав свој ом снагом победи ла дру ш т в ене зак он е, а сном о ср ећи с е у зд и гла изн ад земаљск ог и

пр олазног . Њих ове ду ше стопиле су се у смрти , ј ер им у ж ивот у то ниј е бил о омог у ћ ено. Зат о ј е Л аза К ост ић њихов у леп у , в ер н у и у звиш ен у љу бав см ат р ао и д еалниј ом но у Ш ек спир а.

Завршна слик а сахр ане двој е младих ч иј у су љу бав онемог у ћили е деце сво стариј и , а нар очито потр есн а слик а мај к и к ој е над гр обом ј " пр ок лињу „ и старо и младо к о растави и ми ло и др аго тешк а ј е и оп оми њу ћа осуд а р одитеља к о ј и немај у р аз у мевањ а за младе, па им у ниш тавај у ср ећ у и ж ивот .

Су пр отстављај у ћи се пр аву ст ариј их да из личних и материј алних интереса одлучу ј у о ж ивот у младих , н ар одни п евач иск азу ј е стар у истину да за љу дск у ср ећ у нису нај би тни ј н богатство и леп ота. " Јунак баладе „ Ж енидба Милића барј ак тар а (Bvk , к њ. I I I ) мож да нај ви ш е отк рива тр аги к у чо век а к ој и сања о изу зетној лепоти и ср ећи ј ер у тој балади изненада смр т тек отк ривене н еобично лепе девој к е

22 1

Љеп осаве п р едставља вар љи вост так во г сна, а см р т М илића барј ак т ар а човек ов о неми р ење са ж и вот ом без сањане лепоте и ср ећ е. Н ар одни пев ач ј е, вер оватно , у очи о да п ој едини људи , захваљуј у ћи свом сн у о идеалној лепоти и ср ећи ист р ај ав ај у у сивилу ж ивота, а ломе се и стр адај у к ад д ож и ве у залу дност так вог сна, па ј е у настој ању да истак не т р аги к у ж ивота т ак ви х љу ди , у овој балад и л ир ск и имп р есивн о насл ик ао чар обн у леп о т у девој к е и оду ш евљење к ој е т ак в а лепота изазива у заљу бљеном младић у , али ј ош виш е сву бол и п у стош к ад о н а

н ео ч ек и в а н о

и ш ч езн е .

У з имај у ћи за мотив песме, стар о нар одно в ер овање и и ск у ство да он о ш то ј е изу зет но на овом свет у теш к о опст ај е, нар одн и певач ј е нај п р е п р ед ставио М или ћ а , његов у н еу г асив у ж ећ и д у г о т р аг ање за из у зетн ом лепотом (Он обић е земљу и г р адове, пр ема себи не наће дј евој к у ) . К ад ј е и з о писа вој воде Малет а сазнао за девој к у и зу зетн е леп оте, по ж у р и о ј е са од абр аним сват ов и м а д евој чином д ом у . Т ам о ј е д ож ивео" блесак д евој чине л епоте к ој и ј е к р оз м ар ам у „ сватовима о чи засени о . П ој ава д евој к е у пу ном сј ај у лепоте обр адов ала ј е, задиви ла, оч ар ала и од у шеви ла М илића, па ј е свој е у схићење и пр обу ћену љу бав изр азио у п р авој песми к ој а отк р ива да он у силн ом у збу ћењу н е мож е да се од л уч и са к ак вом лепотом д а ј е у пор еди : „ Ој , пу н и ц е, дј евој ач к а мај к о, ил и си ј е о д злат а сал ил а? И ли с и ј е од ср ебр а с к овала? " И ли си ј е оо су н ца от ела?

Од у ш евљен так вом лепотом , он п р оси д ев ој к у и ак о га њ ена мај к а бр и ж н о оп омиње д а ј е девој к а ур ок љи ва и да н а ов ом свет у ниј е ду гог век а. П от ом са богатим д ар овима и р аспеваним сват о вима к р ећ е своме д ом у с ав р ад остан због к о н ачн о оствар ен ог сн а о ср ећи . Т а се р ад о ст и сп о љ а в а н а њ ем у :

„ К оња ј аше, к оњ м у поигр а в а, а звек еће сабља о бедр и ц и; а ж у б ор е п у ц а н а п р сим а, " на к алпак у т р епеће м у п ер ј е . Н а ж алост , к ад а се н ај ви ш е р адов ао и сватови веселили , ур ок сти ж е девој к у . Она осећа да ни ј е за овоземаљск и свет , ж али се да ј ој ј е " " — а к ом зн ло с н е и а о е на земља омилила и м и р е. л ц д ц „ј р р у у ј ј ј „ р у " М и л ићева р адост се п р етвар а у бол , а св атови „ го р к е су зе ли ј у . Ж ал ећи т р агичн у с у дбин у з ару чни ц е и т у г уј у ћи над њеним г р обом , М и лић мол и чар н у гор у д а ј ој не бу де ст р аш на , ц р н у з ем љу д а ј ој н е бу д е т еш к а, ви т у ј ел у д а ј о ј начини хлад , к у к ави ц у д а ј е не бу ди р ано „ н ек а с м и " р ом у земљи почива . П о сле т н х пот р ес них р ечи (к о.ј е в р х у не у н ар од н ој по ези ј и ) он одлаз и к у ћ и и у мгтре ј ер ж ивот за њега више и ема смисла. " к а к ој у „ су н ц е на зах оду подсећа на г у би т ак Остај е сам о неср ећна ма ј " син а , а „ су нц е на исток у на н есу ћен у сн ах у и ср ећ у . Т ак о се в есела св ад ба п р етвор ила у т у ж ни п о г р еб , човек ов зан о с л епотом у х имн у лепоти и љу бав и , а балад а у ли р ск у т р агеди ј у ч овек а к ој и ј е у п р озаи чн о м ж и в от у сањао о и з у зетн ој леп оти и ср ећ и . Т р аг ични ј у наци н аши х нар одн их бал ада нису били само м лади к ој и су у ми р али због онемог у ћ ене љу бави (Омер и М ер и м а) и неоствар ен и х и д еал а (М илић ба рј ак т ар ) . Ч ест о с у т о б и ле и н еср ећне ж ене и м ај к е к ао ш т о ј е била Х аса н аг и ни ц а у ист оимено ј балад и .

И псни р исан р опск и м полож а ј ем ж ене у патр и ј ар халној пор одиц и , н ар одн и п евач ј е, иск р ено ж ал ећи Х асанаги н и ц у и др у г е ж ене сличне

судбине, потресно. опевао тешк у супруж анск у, материнск у и личну дра-

К њи ж евн ост и ј език

222

м у и тр аг еди ј у н еп р авед но опт у ж ен е, су р ово к аж њен е и н емилоср дн о и згнане, о д м у ж а , д ец е и д ом а о д во ј ене , н ебр ат ск и ж р твоване и без д у ш н о н апад ан е ж ене. Тим е ј е, у з д у бок о сао сећ ање, изр азио п р отест због о бесп р ављености ж ен е и мај к е и осу ду нех у ман ог мор ала т ад аш њег пат р и ј ах алн ог света к ој и п одр ж ав а десп оти зам м у ж ева. К онк р етан у зр ок т р аг еди ј е н еду ж н е Х асан аг и н и д е би о ј е т р агичан песпо р аз у м к ој и ј е у слови о деспотизам њен ог м у ж а. Он ј е к ао п ат р и ј ар х алн и господ ар навш сао да га п ош ту ј у и чин е м у по вољи . П"ош то га ж ен а ни ј е п осетила док ј е у гор и боловао „ од љу т и ј ех р ана , ои ј е због у в р еВен е суј ете и љу бо м ор е, бр зоплето , без ду бљег р аз ми ш шања за-

кљу чио да га ж ена н е воли дов ољно к ад ни ј е могла д а пр еђе п р ек о у обичај еног сти да, д а ј е и п р ема њем у р авнодуш на и да га к ао ж ен а беговог р од а омаловаж ава , па ј е у т р ен у тк у о злој еВено с т и по слао десп отск и сур ову* пор у к у : „ Н е ч ек ај ме у двору би ј еломе, ни у двору ни "

у роду моме веруј ући да она ни тај његов род не цени. При доношењу т ак в е о длу к е ar a ј е имао сам о св ој е р аз логе, а њ ени р азлози га н ису

и н т ер ес о в а л и .

М еђу ти м , Х асан аг и ни ц а и пор ед љу бави и бр иг е за му ж а ниј е могла да г а посети зато ш т о ј е у том свет у бил о стидно ј авно испољавање љу бави , зат о ш то би њен а посета мо г л а д а с е схв ати к ао п от ц ењивањ е љу бави и н ег е мај к е и сест р е к ој е су га већ обилази ле и зато ш то ј е, к ак о пр иличи ж ени и м ај ци , са дец ом чек ала м у ж а к од к у ће не сл у т ећи да ће аг а њен посту пак дру гачиј е схвати т и . Због тога ј е м у ж евљев а н ео ч ек и в ан а , н е п р а в е д н а

су р ов а

о д л у' к а

п ог оди л а

к ао

гр ом

из

в ед р а

неба, па" ј е у свом болу и очај у пошла у смрт „ да врат ломи к ули низ -

п ен џ ер е . Зау ставила су ј е п р ек лињањ а д ец е и долаз ак бр ата бег а П ин тор овић а, к ој и ниш та бољи н иј е био од њен ог м у ж а. Н а ж алост , бр ат н иј е пок аз ао ни р аз у мевање за њен у ж албу , ни спр емност да ј е одбр ани , већ ј е пож ур и о да ј е отр гне од дец е, к ао ств ар бац и на к оња и одведе к у ћ и , а потом , у п р к ос сестр иним молбам а, у д а за у гл едниј ег човек а к ак о би сп аси о свој бег овск и у глед , о свет ио се аг и и стек ао моћног п р и ј атеља. Так о ј е Х асанагини ц а з а м у ж а би ла р об к ога ј е он одбац ио, а за бр ата ср едство к ој им ј е оствар ио св ој е ц и љ ев е .

Н ем оћ н а да се су п р отстави м у ж у и бр ат у , без н аде да се вр ати дец и , о н а се сл о мљен о п р еп у ш т а т у ђој вољи , н еп р ав ди и пониж ењу , т р пи у дар ац за у дар цем све док ј ој cp ue н е п репу к н е од нај теж ег у дар ц а к ој и ј ој озлој еђ ени ага , свестан да г у би вољен у ж ен у , задај е сви репи м р еч и м а к а д с.е о п р а ш т а л а о д д е ц е :

' д

„ Х о т е ам о , си р от и ц е мој е, к .а д с е н е ћ е с м и л о в а т и н а в а с " м ај к а ваиш ср ц а к ам ен о га .

Н ај тр агичниј и лик ж ене и мај к е ј е мај к а Југовић а. Узр ок њене они , већ историј ски дог аћај , због чега тр агедиј е ни су патри ј ар хални зак " -

ј е песма „ См р т мај к е Ју гови ћа

свр стана у к осовск и ци кл у с епск их на

ч ала а а п сво ни типи на б о сво о са ж и е о е она по н х п сама иак д о и д , ј ј р ј р д _ ј ој сц енск ој струк тури права трагедиј а, ј ер и з сцене v сцену мај чин бол г р адац и ј ск и р асте све д о вр х у н ц а к ада њен у пат р и отск у свест и -

хр аброст надј ача дуго задрж аван и матер инск и бол к ој и се у том тр е н у т к у и з л и в а и г а с и њ ен ж и в о т .

Почетак песме пр едставља први чин њене тр аг едиј е. М у чена неизвесношћ у исхода битк е, бри гом за муж а и синове, он а ж ели „ биј ела " а ш то пр е од е на бој иш те и су очи се са истином и к р ила лабу дова д " т у види свога м у ж а и синове. „ оч и сок олове да у ш и р ок ом р азбој и ш " Зато ж ури к ао да лети на „ К осово равно . Тамо, на ж алост:

Н аш е нар од не баладе к ао ли р ск е т рагед иј е

223

„ М р г в и наћ е девет Ју говића " и десетог стар ог Ју г-Б огдана .

П от р есна слик а логин у ли х , в р иш тање њих ових к оња, лај ање паса и к лик т ање со к олова п р ост о ск амени мај к у и њене с у зе, у г у п гуј е ј ау к , па се она , свесна да ј е у бој у за отаџ бин у так ва ж р тва н еминовна, вр аћ а к у ћи . Д р у га слик а, к ао др у ги чин њене т р агеди ј е, ј ош ј е пот ресни ј а ј ер мај к у дочек у ј е вр иск а снах а удовиц а и њих ове си р очади . Д есет пор оди чних т р агеди ј а слива се уј едну , п а се бол v н еср ећној м ај ц и у десетостру ч у ј е, ал и она ни тада н е плаче ј ер v опш тем плач у , к ој и п р едставља п лач обезглављен е Ср би ј е, мор а д а бу де п р и себна д а би би ла п р имер мор алне чвр стин е. Свест и р одољу бље помаж у ј ој да савлада матер ин ск и бол.

Т р ећа сли к а, к ао т р ећи чин њене т р аг еди ј е, ј ош ј е болни ј а и теж а ј ер ј е вр иш тање Д амј ановог зеленк а у бесан ој ноћи подсећа на у ж асну ј ав у и д ан е д о ј у че ср ећ н ог ж ивот а.

Ч ет вр т а сли к а ј е врх у нац њ ене пат ње ј ер ј ој ј у т р о доноси н ај теж и у дар ац . Д ок под терет ом бола, без су за и ј ау к а седи у дво ришт у к ао п р имер немог , достој анствен ог п однош ења велик ог бола , ј едан од гавр анова к ој и надлећ у двор е Ју говић а испу шта к рваву ј уначк у р у к у мај н и у к р ило. Пош то Д амњан ов а у дови ц а п р епознај е м у ж евљев у ру к у , мај к у , к ој а ј е к ао р од ољу б и ст у б обезглављене пор од и ц е стоичк и п однела п ор оди чн у т р агеди ј у , т ад а дот у ч е болно сазн ање да тела њених с и н ова к омадај у леш ин ар и и да им се ни г р об неће зн ати . Т у г уј у ћи н ад и ст р гн у т ом р у к ом нај млађег си на, мај к а п р ви ггут забор авља да бу де п р имер стои ц из ма и р одољу бља . П р еп уш тај у ћи се сећањ у к ад ј е т у ру к у одгај ала на свом к р илу , савлад ана мат ер инск им болом у мир е: ' ,,Ал т у м а ј к а о дол ет не м о гла , " п р епу че ј о ј ср ц е од ж алости .

По свој ој мај к е р одољу ба, тичне сц ене од

п отр есној садрж ини , по стоичк ом, хер ој ск ом држ ању по гр адац иј ск ом р ећању чети р и слик е, у ств ари др амак ој их ј е свак а по ј едан чин ове тр агеди ј е, к ао и по

к он цизн и м , подг ој еш ш , и мп р есивним изр азима ова балада п р едставља в р х у нац наш е нар од н е п оези ј е. И нспи р исан моралном и љу дск ом вели чином наш е ж ене и мај к е, нар одн и певач ј е о певао и дру ге лик ове човеч них ж ен а к ао ш то ј е била " пл еменита К овиљк а у балад и „ Јет р в и ц а ад амск о к олен о . Он а ј е, по смр ти ј етр виц е В инк е, саосећај но , х у мано пр ихватила њеног сина М и р к а и одгај ила га у з сво г си на М ар инк а. К ад ј е у р ат у М ар инк о п оги н у о , а М и р к о се вр атио , наш л а ј е снаг е д а п о д несе бол и

д а у п осинк у н аће замену за сина к ао шт о ј е он у њој наш ао свој у дру г у мај к у . Зато ј е ова балада пр ава хи мн а п лемени т ости човек а к ој и у нај теж ој патњи не к лоне в ећ н алази с н аг е д а сво ј ж и вот п освети дру гом и тиме потвр ди Таг ор и н у ми сао да "„ ж ивот утолик о в иш е заслу ж у ј емо у к о ли к о г а виш е друтим а п ок лањ амо . Осим д о сада пр ед стављени х т раги чн их лик ова (Ом ер а, М ер име,

М или ћ а барј ак тар а, Х асан агин и ц е, мај к е Ју говић а и К овиљк е) , у н ашим н ар од н и м балад а ма оп еван и су и д р у ги плем ени ти , саосећ ај ни , н есебич н и , х р абр и , у сп р авни , пож р тво в ани , ду бо к о ч ов ечни и т р аг и ч ни лик ови

м ладић а, девој ак а, ж ена и мај к и .

Н а к р ај у овог тек ст а тр еба ј ош ук азати на епск о-ли рск у и др амск у стру к т ур у наших н ар одних балада због к ој е оне и п редстављај у ли р ск е т р агед и ј е у наш ој нар од н ој п оези ј и .

К њ иж евн ост и ј език

224

Ак о се пођ е од чињени ц е д а су наше нар одне баладе песм е са доста

п р и п о в ед а ч к и х , л и р с к и х

с ц ен с к и х

м ес т а , м о ж е

се

з ак љ у ч и т и

да

оне опису ј у ж ивотн у ситу ац иј у , пр иповедај у у зр ок е су к оба, исповедај у осећ ања ј у нак а, п р ик азу ј у њи хо ву личн у или пор одичн у др ам у к ој а и х води у т рагичан р аспл ет . Y њима се обично у опи саној ж ивотној сит у ац и ј и р ађа су к об ин диви ду а са постој ећим пор одичним и дру ш т вени м нор мама, а тај су к об се д аље р аз ви ј а к р оз ј езг р овит у , саж ет у , др ам ск и зг у сн у" т у , осећањим а пр ож ету р адњу личне и пор одичне др аме к ој а,

поеле градациј ск ог у спон а и др аматичне к улминад и ј е, добиј а тр агичан р а с п л ет .

i ■

ег фабу ли р ања н а дочар ав ање „ П р ен ош ењем теж и ш та са спољашњ " у н у т рашЈвег плана љу дск ог" ж ивота , било ј е п о П р опу , „ к рупан к ор ак у р азви'ј ању" у смене поезиј е .

1 оме ј е допринела и адекватна ј езичко-стилск а струк тура: испо-

вед н и д и ј ал о г к о ј и отк р и в а у н у т р аш ње стање, к о н ц изн а р ечен и ц а, ли р ск и и зр аз и осећ ања , лек сик а афек тивног к ар а к т ер а и десетер ачк и ст и х . Зб ог св ега т о г а н аш е на р о д не бал ад е бил е су п р ав е ли р ск е т р а-

геди ј е, али и р и зни ц е нар одне етик е и ј ези ч к ог блага. Заслу га што су сач у ване од забор ава за опште добр о нар ода п р ипада В ук у К ар аџић у .

Л И Т Е РА Т У РА

1. Вук ашин Станисављеви ћ , H auia нар одна к њиж евност, Ср боштампа, Беогр ад, 1986. 2. Х ати џа К р њевић , Ан т ологи ј а нар одних балада, СК З, Беогр ад , 1978.

3. Д р М иливој е У р ош евић , Народна к њиж евност, К у лт ур ни центар , Горњи М и лан о вац , 1980. " 4. Мили ј а Ник олић , У свету знак ова, PY , „ Радивој Б ир пак ов , Н ови Сад, 5. Радмила П еш и ћ "и Н ада М и ло ш евић —Б ор ћ евић , Н ар одн а к њи ж евност , „ В у к К ар аџић , Беогр ад , 1984. 6. Р еч н и к

к њ илсевних т ер м ина , И нстит у т з а к њиж евност "

„ Н оли т , Беог р ад, 1985-

и у м ет ност ,

Pet ar S. Pešu t ( Beogr ad ) D U H OV N I K O R I J E N I N A ŠE N A R OD N E P OE T S K E T R A D I C I JE U SA V R E M E N O J P O E Z I J I *

N aša n ar odna ip oezi'j a i l i ip oet sk a n ar o dn a t r adii ci j a n i j e n adali nj i v al a sam o n a še k n j i žev n e p o sl em ke nego j e snažan t r a g o stavi l a i u d j eli m a n aših vr h a n sk ih 'i i m j etn i k a — sl i kar a , vaj ar a, ko m p ozit or a (Paj a Jo v an ov i ć , Lubar da, M ešt rov i ć, M a kr an j ac , Li sin sk i , Got ovac, Jenko , K on j ov ić i mno gi d r ug i ) .

M ok r an j čeve ra k ov et i p r edst avl j aj u n ašu kl asi ku , p r ave v ok alne si m f oni j e n adah n-u t e n ar od n im melo di j am a i z r azn ih k r aj ev a Ju gosl avi j e. N adah nut i poet sk om n ar odn cm t r adi ci j om , na ši kom p azi t o'r i su os t v air i li i

v r hui iisika op er ska i b al et sk a dj ela k ao št o su : Gotovčev E r o s onoga sv i j et a, H r i st ii ćeva Oh r ids ka leg enda i l i K on j ovi ćeva K oš t ana.

I u n ašoj kn j ižev no j um j etnositd vidn i su ut i caj i narodine p oezi j e na p i sanu , u slovl j en i sp ecif ični m i st or i j 'sk i m i k ul tur nim p r il iik am a o d B r ank a R ad ičevi ć a, i l i j oš o d r an i j e, o d Džo r a D r ži ća i H ani b al a L u oi ć a do M o m čil a N ast asi j evi ća, V ask a Pop e, B r an k a M il j kov i ća, R aj k a Pet r ova Noga i M a ti j e B ećk ovi ć a. Po što t em a up ućuij e na savr em enu n ašu p oezi j u , nem a p ot r ebe ist ic at i da ik l asi čn a d j ela n aše fc nij iiževn ost i o ko p olovine 19. v i j ek a , k ao št o su B r an ko v e p j esme, N j egošev Gors k i vi j enac, M ažur anićev spj ev Sm r t Sm ail -

-ag e Čengi ća, Pr ešerno v o K r št enj e p r i Savici , p a i Gu ndul i ćev Osman st o t in a k go din a r ani j e, svo j uzlet d ug u j u s v j ežem d ah u n ep r esu šne n arod n e p oet sk e t r a di ci j e. Početk om 20. vi j ek a n aša p i sana dr am sk a k nj i žev nost , n a pr im j er , nast avl j a t radioi j u o tvar anj a p r em a usm eno j kn j i ževno st i u k o r i šćen j u m otiva i l ičn osti i z n arodne ep ik e, začetu u p r voj po l ovi n i 19. v i j ek a od M il ut i no v ić ev e , o dnosoio St e ri j i ne dr am e Obi l i ć d o Jak šićev i h i K o st i ćevih dr am a i z dr u ge p ol o viin e p r ošl oga v i j ak a , a o d p očet ka 20. vi j ek a , dr am sk i m ost var enj i m a I v a Vo j no v ića Sm r t m aj k e Jugovi ća, N uši ćevim N ah od om i

K nezom Jvo m od Sem b er i j e, Šan t i ćevom H asan agi n i com , Ogri zovićev om H asan agi n i com i B anovi ć Str ahi n j o m ; dr amama Đu r a D im ovi ća (V oj voda M om č i l o , K r al j ev i ć M ar k o . D i oba J a kši ća , Si m eo n N em an j a ) do s av r em en i h

d r ama Bor i sava M i hail ov ića (B anov i ć St r ah i n j a, K ral j evi ć M ar ko) , H asanag in i ce L j ub om i r a Sim o vić a i B ol an og D o j či n a Geor gi St al ev a . Ut i caj u sm ene k nij iževn ost i n a p iisanu m an i 'f est u j e se u r azl i či ti m

vi d ov im a : od i m it acij e, p r ov i dnij e i l i nep osredni j e i nsp i raci j e, na p r im j er , epskom naro dnom pj esmom gdj e se čvr sto ostaj e na st r uk tur i deseteračkog

st iha i srodnost i sadržaj a do poredbenih analogij a, evokacij a ili asocij acij a na dio nar odne p j esm e koj i u no vo j tvorevdni p op r i m a dru gači j u f un k cij u i l i p r im anj a dalekih aluizi v ni h im pul sa od .k oj ih se stvar a p otp uno nova pij esm a. Ovi v i dovi u ticaj a b i se mo gl i ilu st r ovat i broj nim p riimj er im a: pj esmam a D r ago l j uba Fdl ip ovdć a i z zbi rke K osovski božuri , nek i m pj esm am a V l ad i m i r a N azor a , D esanke M ak si m ov i ć i l i M i l an a Rak ića.

* Sao št eno n a Sim ozi j um u XV I I Rat kovićevih večer i oezi e u p p p j , B ij el om Pol j u , 4. sep it em b r a 1987.

К љиж евн ост и ј език

226

U p j esm i K om anđant u moga batal j ona iz zbi i ke Pj esm e p ar t i zanke, s t air i i i znu r en i N azo r t r aži o d sv o ga k om an dan ta »p u šk u i ko n j a ko j i ' b j ed an p ari p n i j e« sa žel j o m d a i on učest vu j e u t eškoj i ner avn o p r avno j bo r bi , p a d oda j e :

Op aši m e čvrsto ođ k u k a do vr at a k ao nekad sej a bolanog D oj či na, s l ežaj a m e d i g ni , p odi gn i na a t a, p a ću i j a gon i t Cr nog A r ap i n a, i v anredno su gest i vno i zno si s vo j s-t av o n eop h od n ost i su p r ot stavl j an j a zl u bez o b zi r a n a ob j ek t iv n e o kol no st i .

U p j esmi D esank e M ak si m ovi ć Po košena l iv ada, l i j epu m et af or u i zm am i o j e det al i i z pj esm e K oso v k a d j evoj ka k ada nesr ećn a zaim čni ca r an j en ic i m a na r azbo j u di j el i p o nu de. U sam l j en ost cvdj et a b i j el e r ad e m eđu o tk osim a, pj esn i k i n j a j e o vak o doži v j el a:

Sv ega dj evoj k a j edna zlat n o g o k r u g lo'g o ka i t r ep avi ca b el i l ep rša na l ivadi i r a n j en ici m a d el i m i r i sn e osm eh e č ed n e, u m est o c r v en a so k a, •— dev oj k a zlat noga oka.

Za poezi j u Jovana Duoić a i M i l ana Rak ića Zor an Gavr i l ov i ć k aže d a »p r edst avl j a v r h un ac j ednog p oetsk o g t ok a, k r unu <i z aok r u gl j en ost j edno g n ap ora ko j i j e značio odvaj anj e od naro dne p oezi j e, o d džin o v sk og f o Hdo r nog st abl a i negac ij u r om an t izm a«. Pa i p ak , i u pj esm am a ov ih — o H imn e zam čnic u Dučićevo vi ć o t nesrećn a i esn ka o a e se a i p p j p j pj bedn i k a p ri gušen o , a socij ativno , a u Raiki ćevoj pj esm i K ondi r s vi še det al j a koj i u p uć u j u n a kosovsk u narodnu pj esmu , al i i j edna i dr u ga pj esm a, iu ocinosu na n arod nu , u dira gačiij i m f unk ci j ama . Ovim p rim j er im a p otv r đuj em o m i sao j edno g pj esn i ka m oderno g senzibil it et a d a »nem a

pesničke prošl o st i k oj a ni j e i i i ne može da bu de bitna p ri su tnost « (M . K o m n en i ć ) .

Ut i caj usmen e knj i ževno st i <na p i sanu j e p r i rodan či n u stvar anj u ii s d d u i n i viduaL n h e nič i ko dolazi o r h i d l ča utica u ko d ela s i n i esni č pj g j j pj g j ki h dj el a, j er , u sušt ini , »pj esni k n e st var a sam i ne st v ar a na n ači n k oj i « l v r ob ozn t Pet r ov . Možda b se mo o o o i t o e io ne a i i , re n b i e a ( ) g g p j p j g ldci ma sagovo r ni štva po j edi ni h p j esnik a e našom n ar od no m p o ezi j om na n al až n ek e vr de sli č s l u izv e ne b l skost i il i e a n ot o no t i i s c s i i in i u r j p p j p p p r otn ost i za svo j a p j esnič k a osj ećanj a i shvat an j a . N ar avno , to n e znači nek i po dr žav al ačk i oin n ego čin t ragan j a za nov im i p ot v r đivan j a svo g

» rđ v a v r vere otv an samos o znač čin o i i kao št i d ntitet o i čko i e a esni p p j j g pj n osti i nep onov l j i vo sti « (A. Pet r o v ) .

Postoj i sh vatanj e da j e ut icaj n arodne poezi j e na p isanu do st i gao vrhi mac u vr i j em e romanti zma. M ožda b i se ovakav su d s puno r azl oga mo gao odnosit i i .n a savr emenu modernu p oezij u u koj oj se f olklo rna tr adici j a nametnul a k ao snažno i nep r esiušno vr el o j ednog značaj n og tok a p osl i j er atnog n ašeg pj esni št va. Sr ećn a j e oko l n ost u tom e št o su

naj istaknutij i naši modemi pj esnici toga vremena — Vasko Popa i Miodr ag Pavlović , a malo docni j e B r an ko Mil j ković i od skor o M at i j a B ećkovi ć

— dubok o zar on i l i u vir ove nar odne p oezi j e shvaćene u Pop in om , ši r em ,

smisl u , koj i j e t a svo j a shvaitanj a i zl ožio u N apomenama uz svoj zbor ni k n ar o dnih u niot vor i na Od zl at a j abuk a: »N eprocenj iv o bl ago naših umotvo ri n a, k aže Popa, sagledano j e d odabr ano pogledom savremenog l j ub itel j a i i st r aživača p oezij e, oslobođeno g svih preži vel ih skolaist ičkih pred-

rasuda o tome šta od t vorevi na nar oidnog genij a spada u poezij u a šta

N ar odna poeti k a u šavremenoj poezij i

2 27

ne. Pr i o dabi r an j u se i šl o i skl j ući vo t r ago m p oezij e od j edno g davno u nar odu izgovorenog slov a do drugog i zakl j učil o se da mno ga od n j ih i m aj u puno p r av o gr ađan stva u p oez ij i . N e samo p esm e, nast avl j a Pop a, n ego i dr u ge n ar odn e um o tvo r in e, zagonet k e, p oslovice, v r adžb ine , b r zal i ce, ikl etv e i br oj ani ce ot k ri l e isu svo j u ži vu d elot vor nu , p esni čfc u sn agu i l ep otu . I znošenj e t e p r em al o p ozn at e i p r em alo cen j en e l ep ot e i z senk e n a svetl ost dana b il a j e j edna od gl avni h , r adosni h br i ga p r i sast avl j an j u ovog m alo g zb om i k a«.

U N ap amenama Pop a t aik ođe saop št ava da su u ov oj neobi čnoj antol og i j i o st al e nezast up lj ene ep sike n ar odne pj esm e j er »p r edst avl j aj u or gansk e delove j edne zaok r užen e, u m r am or u i skl esan e cel in e, d el ov e n ašeg vel ičan stveno g n ar odn og ep osa ik oj i se ne m ože i ne sm e r asp ar čav at i «. J oš j edan Pop i n st av o ir aap or eđivanij u umt ovor i n a u an t ol og ij i i m a značaj a za t em u k o j om se bav im o . On n i j e r obov ao t r adi c i j i i neko j si m et r ičn ost i u zastu p l j eno st i p o j ed i n i h v r st a . O n i t o o b r azl aže: »S v a k o k o l o

ob u h vat a p o j edan t eik st dl i g r up u t ekstov a o d svi h v r st a. Ti m r asp or edom žel el a ise ds t aći p osebn a, saim ost aln a p oe t sk a v r ednost sv aik og р ој еidi n ačn og t ek st a d i zbeći i zvesna j ednoldičnost lcoj a b i do šl a do dz r ažaj a k ad a ib i uni ot vor in e b ile gm p i sane po vir s tam a. U okv ir u t aikv og cik l ičk og r as p o r eda, m an j e vr st e d at e s u p o g r u p am a s ast avl j eni m b ilo p o t em at sk oj sr od nost i (n p r . zagonet k e) , b il o p o r it mi ok oj i sint ak sdokoj sr odn o st i ( np r . k l et v e) «. K ad a gov or i o n aslo vim a t ek st ov a, k aže d a su za n as lo ve zagonet ki uzi man e o d gonet k e či me p r ed č i 't aoc a p on ovo u sp ost av l j a »p r i r od n i t ok

stvar al ačko g ip r ocesa to j i j e d oveo do n ast aj anj a ovo g i zvan r ednog p oet sk og r od a«. N a ovaj n ači n Pop a j e zago netikam a d ao obli k p esm e. Pop in e n ap omene im aj u zn ačaj i z a n j ego v o stvar al ašt v o iinsp i ri sano u p r avo ovim isi tni m vr st aim a n ar odnih uim ot v or i na , a t o ć e fo i t i zl at on o san p oet sk i m aj d an i z a d r u ge n a še sav r em ene p j esni k e. M ožda n i n a j edn o g n ašeg m odeir nog p j esn i k a st r u k tur a si tni j i h v rst a n ar o dnih um ot vor i na ni j e t ak o fo lag o tvo r no dj eloval a k ao n a j edan tok p oezi j e V a sk a Pop e. N e t r eb a p o seb no n agl ašav ati d a j e to s am o ok vir za dsk azi van j e dufo l j ih unu tr ašn j ih sušt ina. Svet a L-uk ić j e zap azi o da Pop a »folik lo r n e p r enosi dosl ov no , v eć ga fo i r a i či st i , naj češće se ogr an ič ava-

j -ući na лažne simfoole k oj e r azvij a do m ak simuma.«

I N ov i ca Petkov ić u kazuj e n a p lo do tv or no d ej stvo nar odn ih um ot voir ina n a Popi n u p oezi j u . On t ačno z ap aža d a p oet sk e vr i j ednost i ko j e j e Po p a našao u i sk ust vu n ar odno g p j esn i k a ni j esu i n di vi đu al no-Iiične, n ego k ol ekt i vno -rm i t ske. U n j i m a j e Po p a n ašao n ek e j ezi čk e i p oet sk e m o del e •ko j i su m u o d govar al i i k o j e j e um j et n ič k i p r eoblik ovao st var aj ući »i m a' gi nat ivn i sv et k oj d itr eb a d a i m a on ak vo ob j ek t i v no važen j e k ak v o j e dim ao st ar i m i tol ošk i svet u p r edan j kn a i narodni m u motvor i nam a uop št e« .

B r an ko M il j ik ov i ć j e n a osob en n ač in u sv o j u p oezi j u u gr ađ io el em ente fol ki or nog m i ta, p od r ediv ši t o svoj oj p oeti ci .

K ada p r o mi šl j a o p oezi j i i obl i k u, j edna od n j eg ov ih t eza j e da pj esm a ne t r eba d a bude op ter ećen a sad ržaj em . On k aže: »U p esi n i ne sme ništ a da se do gađa, odi grav a, r azv i j a, j er b i t o zah tev al o p r ičan j e, n ar aci j u , i n t er ven i san j e. Sve š t o se događ a mo r a da se dogod i p r e p esm e. M ožem o i d ozvol i td, u j ednom dr ugom vi du — n ast avl j a M il j .k ović — d a svak a p esm a i m a sv oj sadr žaj , al i ćem o p ri t ome tvr d i t i d a se t aj sad r žaj n al azi i zv an p esm e. A p esm a nast aj e iz sp let a al uz i j a n a t e sad r žaj e ko j i nisu đi rek tno un et i u pesm u «. Ako nam j e p ozn at ovak av odn os pj esnikov p r em a p oezi j i iUQpšte, ak o on p r edst avl j a i nj egovu p oet ik u , on đ a će nam b i ti j asni j i i n j egov p ost up ak u k or i šćen j u p oj edin i h m oit i v a Mi si m b o l a i z n a rod n e p oezi j e. U ci k l u su M iJj ik ov ićevdh p j esam a Utv a zla tok r il a , n ek e pj esm e su

nasl ovl j ene: Goj k ov ica, B o lani Doj či n, Sl uga M il u ti n, Ut va, Tam n i vilaj et , Ravi j oj l a, K ol o, Dodol e, R ask ov n i k. Samd n aslovi u nam a i zazivaj u n ek e

К њи>1севност и ј език

Ž28

asoci j aci j e n a ličnost i il i p oj move vezane za n ar odnu poezi'j u. M eđuitirn, U p omenut im M il j ik ovi ćevi m p j esm am a, iziuizi m aj uć i sam e nasl ov e, n ećem o naić : n a oček iv an e asooi j aoi j e. Uo p št e gl edano , ćar pj esm e j e u p r avo u t om e št o nas pj esnik nečim i znen adi . Dosl j ed an svoj o j p oet ici , M il j kov i ć , na p ri m j er , ep sku n aro dnu pj esmu Bol an i D oj či n k oj a j e, uzgred budi r ećeno , b i la p r edm eit i n t er eso vanj a desetak m ak edo n sk i h i d r u gih n aših savr emenih p j esnik a, t r an sp onu j e u l i r sk i d oži vl j aj i t ek u po ređen j u M i l j k ovi ćev e pj esm e Bol ani Doj či n s p j esmam a i sto g n asl ova dr ugi h pj esni k a , n a p ri i nj er , Radovana Pav lo vsk og, m ože se vid j et i k ol i k o j e M il j ik ovi ćev a p j esma h er met ič n i j a, k ol iko se asoci j ativno m anj e osl an j a na narod n u pj esmu u . odn osu n a pij esm u R . Pavl ov sk o g , k o l ik o j e sk r enu l a za i dej om a ne k e i k aže nek u un a n vo naćin h r b ri slabe a i s i sn i k ovom d a s o i e j j pj verzalnu p or uicu B aš p ov odom o ve pj esm e, k r i ti k a j e zap azi l a da M i l j k ovi ć nast oj i d a »o dšk rine t ežak z astor sl edećeg sl o j a k o j i vi še ni j e ep ski uo p št avaj ući i p odižuć i Do j č iinov p od vi g n a n i vo fi lozo f skog stav a, u p e-

d r bt el izu le endu o fe . ć sna u i k etno a u e nemo s raž vat r u u i u t it , el i j g g , p

ni k su . Sam o on i k oj i n emaj u št a da i zgube rno gu n ač Lmt i podvi g« (St oj anovi ć ) .

Poj ava poema Mat i j e B ećko vića: Reče mi j edan čoek, M eđa Vuka M ani toga i K u k u , l el e p ri lično j e uzbudi l a knj iževnu j avnost . Možd a j e t o n aj i ep še izr azio B. M ihaj lović Mih iz r i j ečima: »Otvor io j e već davno k ap t i ran i zvor nar o dne ep iike i N j egoša da vidi da l i u nj emu i m a j oš n ek e n o v e ži v o t o d av n e v o d e i za n a še v r em e « .

K ao i uvj ek 'k ada j e u p i t anj u neobi čno i vel ik o umj etni ok o dj el o, nast al a su p i t anj a o ko sm j eštanj a ove p oetsk e t vor ev i ne u kanonizovane knj i ževn oteori j sk e p r egrat ke, p a ке isp ost avilo da ni u j edan ne može da st ane b ez ost at k a i da su t a o st v ar enj a u slo v no n azv an a p oam am a.

U o b l ikov anj u dj el a, p j esni k j e išao za sv oj im unu t ar n j im nagonom

svj est an da vr i i ednost uim j etničko g d j el a ne zavisi od šablonsk ih obl i k a n ego od t zv . »unu t r ašn j e f orme« ik oj a n as toj i d a se ostv ari t ragaj u ći za obl i k om koj i o dgovara t oj diubokoj unut arnj oj potrebi . U ostvar i v an j .u svoj ih p oet sk ih zam isl i , B ećkov i ć se c k renu o d ese t er cu i di j al ek t aln oj l ek si c i za k o j e se v j er ov al o d a su o dživ j el i sv oj e.

U esej 'i Jezi čk e mogućnost i Stanisl av Vi naver i znio j e stav : »Treba sagr adi t i vel ik i kn j iževn i j eziik . St r anip uit ico m d i j alek t a i dij alek at sk e emoci j e n e dol azi se ni gd e: sv e j e v eć r ečeno«. A , ev o , B ećk ović j e p ok azao da V in aver ov su d ш ј е t ačan . Do k azao j e da se ži l avi des et er ac j oš ne d a , d a, evo , t r aj e o d vr em en a n aj u čeni j eg Savi n o g b i o gr af a i z X I I I v i j ek a H il an darca Domen t i j an a, u či j em j e dj el u D r ag ut in K ost ić ot kr i o t r ohej sk e deset er ce ur itm l j ene u p r o zno k azivan j e, p a p reko n ar o d n e ep ik e, N j egoša, M o m či l a N ast asi j evi ća i V iit a M ark o vi ć a — da pomenem sam o nek e pj esn ik e — st i gao i do M at i j e B eokovi ća. K od svih pj esni k a ko j i su se služi l i deset er cem on j e u nečemu mo di f i k ovan i dr uk č ij i , a n aš p ri znati k n j i žev n i t eo r eti č a r m etiri č a.r Žar k o Ru žić , u sk o r o ob j av l j enoj k n i iz i N ad zagon et k om sti ha (Kn j iževn a zaj edni ca Nov i Sad , 1986) , ob j avio j e p r il og o -st il sko i v r i j ednost i ep sk o g deset er ca u K o r en'i ma Dob r i ce ć osića. U t om

p e o k ca e v lsko un ci e k o deseter . o n o r vo v o sti i s užić o or i rilo u R i j f j p j g p g

kati v no j snazi , asoci j at ivni m v ezam a i m elod i j i . Ružić j e u t vr dio da su t rohej ski deset er ci čaik d i fer en cir an i p rem a r azliči t i m l i čnost im a. K ad j e t o t ak o , i m arn p i mo r azlo ga d a se up it am : a št a l i će t ek siup t iln i is t r až i vač R užić u ovo m sm i slu j edn o ga d an a sve n aoi u B ećkovićevom dese t e r c u !

L j ub omi r Sim ov i ć, i in ače v el ik i dužnik naro d noj p oezii j i u so pst ven om stvar al aštvu , i z v j e sne n er avn i n e u B eokovi ćev o m deseter c u d o ži vl j ava k ao sv j esn o d r am at izo v an j e samo g deset er ca : »T o j e deset er ac -

p r epun neočekivanih p oteza i akcenata, lizmučen , nedo vr šen , p r ek i nut , up ol a p rećut an , p r odužen j er j e t esan onome št o t reba da se k aže, j ednom r ečj u : on j e dr am at ičan «. I Bećko vic j e, k ao n ik o p r i j e n j ega , o b i lato k or ist io si t ni j e vr st e

nar odnih umotvor in a i f r azeološk iih obr ta, ali , za r azliibu od Pop e, na

Narodna poeti ka u savremenoj poezij i

22 9

p r im j er , on i zadr žavaj .u di o o sno vnog zn ačen j a, no , sl iven i u veće cj el i ne, ost var u j u dr u gu , m no go slo žen i j u i em oc io n al no dub l j u f un kc i j u . Jed an o d zap aženi h o gleda o poem i M at i j e B ećkov i ć a R eče m i j eđan čoek n ap i sao j e B r ank o Po p ović (N ep r ol azn a m u dr ost n ai vn e r eči) . K ada govo r i o f o r m i i p r i r od i ov e B ećkoviićeve p oezi j e, k aže da j e t o »j edn a n eob i čn a vr sta st ih ov ano g go vo r a« i t o det al j n i j e ob r azl aže; Sl obo d an R ak i t i ć m i sl i da j e t o »n ek a v rst a go vo r a u gov or u , p esm e u p e sm i , j ezik a u j ezi-k u «, a L j . Si movi ć uočav a da u Bećko v i ćevom dij al ogu »j edno g sagovo r nik a u op št e ne ču j emo : on out i , al i t aik o j asno i r eč i t o d a b i se to ću t a n j e m o gl o zap i sat i — o no p r ed st avl j a v r st u g ovo r a , čak v r lo d r a m ati ono g«. J a b ih dodao d a ov aj sp eci f idni st i h ovan i g ov o r p o đr azu m i j eva i v ant ek st ovne ele m en t e u p r iv i dno nepo sr edn o j k om u n i kaci j i .

Sr asl ost Bećkov ićeve p o ezij e s n acrodn im i sk azim a veom a j e t i j esna i či t al ac će se n ać i u siit uac i j i d a često ne m ože da r azl uči št a j e u t oj p oazi j i n aro dn o a št a B ećkov ić evo , n ar oči to ka d a j e .u p i tan j u af or ist i čk o izr ažavan j e. Sa s l ični m p r oblemom či t al ac se susr et ao i k ad a j e u p i t an j u N j eg oševo dj el o u o dno su n a n ar odne p oslovi ce, n a p r i m j er . N a k r aj u , b ez p r etenzi j a d a se na j e dnu ov ak o ši -r o ko zasn ov an u

temu m ože dat i i sci rpnij .i o dgovor , r ekao bih da sam pok ušao samo da n azna oi m nek e o p št e l ini j e k r et ain j a <tih u t i caj a n a p r im j er i m a n aših vr hu n sik ih l i ter ar n ih o st varenj a , d a j e d ost a i m ena ob j ek ti v n o m or al o da izo st ane k ao Raj ko Pet ro v Nogo , B ošk o B ogetić , Dr agom i r B r aj k ovi ć i d r .

I j oš nešto . Gledaij uoi u gl o bal u , m o gl o b i se r eći da j e u vr i j em e bu đ enj a nacionalne sv i j est i i oslobodi lačk ih r atova b io j aoi ut ic aj ep sk e n ar odne pj esm e n a p i sanu p oezi j u , a po sl j ednj i h deceni j a (ne m i sl im sam o od Pop e na ov amo ) n ametnule su se sit ni j e vr ste nar odni h umo tvor i n a. A k o bi , p ak , t r eb alo p r edvi d j et i dal j i to k t ih u-t i caj a, či n i m i se da će n aše m i t ološk e l ir sk e nar odne pj esm e j oš v i še zaoku p l j ait i p ažn j u naših savr em en ih p j esniik a. Razl oge za ov o d aj e m i A n tol og i j a l i r sk i h n a r odn i h

p esama M io draga Pavlovića, ,ko j a b roj i ist o đv adaset naslov a, sakup l j e- , ni h iz dvadeset i j edne zib ir k e l ir sk ih n ar o d nih p j esam a i desetak etn og r af sk i h zb o ra i k a i r aznih ča so p i sa. U ov o j A n t ol o g i j i se nal az i v r l o m al o

l i r ski h narodnih pj esam a na k oj e smo nav i kl i d a i h nađem o u an tol ogi j am a l i r sk i h pj esama, da .se isk o ro čit av a zbir ka i scr p l j u j e na mi tol oškim pj esmam a, a u Pavl ovićevom arud i tnom p r edgovor u , p osebno u t umačenj u t r i j u mi t ol oških n aro d nih l ir sk ih pj esam a (Ženi dba sj aj n oga m j eseca, Vi l a zida grad i V i l i n čudesn i građ), u k azuj e se na n eke n ov e di m en zi j e ove p oezi j e, otvaraj u se do t e m j er e rani j e n euočene mogućn ost i tu m ačenj a, či m e o vu v r stu l i r sk e naro dne ipo ezi j e do v od i u p or edben i o dn os s m i t ološk om p oezi j o m st ar ih civ fl zaoi j a.

St iče se ut i saik d a ovaj ,t ok naše l i r ske p oezi j e p očinj e d a k rč i sebi

putev e u Evr opu d iu svij et pr evođenj em poj edinih naših pj esama od st rane i st aknu t i h savr em eni h f r anc usk ih , ap an ski h i

en gl esk ih

p j esnik a, a

dvi j e n aše pj esme, koj e j e n a en glesk i p r eveo poznat i amer i čk i pj esnik Džer om Rotenber g, p r iznat i p oznaval ac st ar e i n di j an sk e i hebrej sk e pj esn i čk e t r ad icij e i tvor ac, k ak o kaže M iodr ag Pavl ović, već isl avn e ant ol ogi j e Tehni čar i sak r al nog, b i će u k l j u čene u novo izdanj e ove svj et sk e ant o l og i j e.

Mi l or ad D eši ć (B eogr ad ) N A F O M .E N E O J E Z I K U U ĆO P I Ć E V O J B A S T I

S L J E Z O V E B OJE

1. N aši k nj i žev ni -k r i t ičar i i i sto rdčair i n ap i sal i au m n ogo str andc a o kn j i ževn om dj el u Br ank a Oop ića. Prou čavaj u ći v el i k i i zn ačaj ni op u s o v og p i sca, o sv j et Lj av aj ući r azl ioi t e o sob in e Ćop i čev og st var al ašt v a , on i su se uzgr ed d otical i i j ezik a. Sv i su , m anj e-vi še, i st i cal i da ć opi ć p i še sočn i m , naro dn i m j ezik om . U k azi vali su i n a dr u g e k ar a k t er i st i k e. T a k o , n a p r im j er , B or i sl av M ih aj l ovi ć u Pr ed govo r u B ašt i sl j ezove boj e (SK Z 1975) p i še : »Oslu šku j u ć i živo t i r eči život a Cop ić j e stvo r i o sv o j sop st v en i j eziik . Jezi k svež, mek , vedair , n ežan , senovi t k ao šum a .i k atk ad t užan k ao i zn en adna seta . N j ego v i su l j u d i gov o r i l i sv ak i sv o j i m j ezi k om dz život a i um enj a, a p itsac ih j e ok r užav ao sv oj om r eč en icom l irik e i t op l i ne. I on d a , sp a j aj u ći n esp o j i vo , sve t o p r ozr ači o i ok r il at io sm eh om « ( st r . X ) .

L i ngvi st i su se m al o bav il i ć op i ćevim j eziko m i st i l om . Obi mn i j a i str aživanj a t ek p r ed st oj e. N i j e nam za u t j ehu n i p odat ak d a j oš n i j e ' v . O b duć h t ž v če eći e aših kn iže ni ka d u i r a i ača o i it an ezi k v n n is ot uno s j p j p p k uj em o zani m l j i v e i zn ačaj n e anal i ze j ezi k a ć opi ćevi h pr i p ovj edaka i r om an a , zat i m p j esam a i k om ed iij a .

L i n gvi st i čk o i l in gvo st ilističko p roučavanj e k n j i ževnog dij el a m ože da i de u vi še pr avaca, može da se zasniv a na i sp it i v an j u r azl i č it ih o dnosa, na p r i m j er : o dnosa k nj iž evni h i di j al ek at sk ih el em enat a, zat i m odno sa

k ka l n a ičkih lek ič ih f l k h morfo oških i t ks i s f etskih ono oš i s ed nih on o i ), , ( p j tego r i j a u j ezi okom sist emu , odnosa monol ošk ih i di j al oških for mi , k ao i na ispi t i v anj u povezanost i i zavisno st i st il sk ih k at egor i j a, j ezičke k ar ak t er izaoi j e l ikov a it d. Ovom (pril i ko m zadržaćemo se samo na nek im kar ak ter i st ik ama j ezi ka u ć op ićevoj Bašt i sl j ezove boj e. 2. Naročit u p ažnj u zasl užu j e o dno s st an đar d nog i di j al ek at skog u B ašt i sl j szove boj e. O sl ično j t em i au tor ovog p r i lo ga r asp ravl j a u j edn om sv om r ani j em člank u (Bi l j ešk e o j ezi ku l i čnosti u ć o pićev i m Doži v l j aj i m a N i kol eti ne B u r saća, Kn j iževnost i j ezi k , b r . 1, 1974) . Tamo su i zvedeni ovak vi zaki j u ec i : »a ) Jezi k l ičn ost i u Doi ivl j aj im a N i kol etin e B u r saća (sa p r vih dvadeset ak str ani ca) do br im d i j el oim se sl aže sa j ezik om i j ek avaca u Bo sansk oj

k r aj i ni . Sl aganj a i m a i u f on etiici , a m orf o l Ogi j i , i sin t ak si , k ao što ga i m a i u l ek s i oi .

b ) Sl agan j e n i j e uv i j ek p ot p uno . Ćesto se j edn a j ezič'ka p oj av a, p oznat a u kr aj išk om govor u , po tvr đu j e u govoru ćop i ćevi h j unaka sarn o

i Dr l aže s kn j i ževni m j eziikom , a m er . u a ru a e đ ru om ri a s s e nom g p j g p j g p p onekad i sa b eo gr adskim govor om . N ar avno , nek i f enom eni iz dij al ekt a ' N k l ti a u am u knj i ževnom ob l i k u. i o e n avl s o ne ad e u i o k s j j j p I ako gov or ć o p i ćevih j un ak a ni j e u vi j ek aut ent ičan k r aj i šk i , on i p ak p r ed st avl j a d agocj en i v eo ma b ogat izvor p od atak a o k raj i šk i m i j ek avski m govo r im a« (113) . Zakl j učak da »g ov or Ćopdčevih j u naik a ni j e uvi j ek aut ent ičan k r aj i ški « odudar a od i di l ične sl ik e ć opi ćevo g j ezi k a k ao či st og n ar o dn og. N ar avno, t i me ć op i ćevo dj el o ne gubi n išt a od v r ij edn osti , j er p dsac n i j e ob a-

Jezik B ašte sl j ezove boj e, B . ć op ića

231

vezan da p iše u p otpunosti narodnim j ezikom , on ni j e d i j alekt ol o g. Da l i se gorn j i zakl j ućci odnose i n a j ezik l ic a u Bašt i sl j ezove boi e? Odgo vor će se dobi ti p o sl i j e anal ize odr eđeno g br oj a p r i mj er a i z p r ve tai p r i p ovi j et k e ( sveg a i 4 st r anicaj . I ak o j e o bra đen i m at er i j al skr om no g o bim a, o n će bi ti dovo l j an da se dođe do giav mh o dl i k a j ezi č kog i zr aza l ica k oj a u čest vuj u u d i j al ogu . Podac i i z b ašt e p or edi će se sa podaci m a iz n arodnog j ezik a, do k oj ih j e au to r o vo g r ada došao l i čn i m u vidom n a t er en u i k oj e j e o bj avio u stu di j d Zap ad no oosansk i i j ekavsk i govor i (Sr psk i d i j aleik tol ošk i zb or n ik , kn j . X X I , B eogr ad 1976) . V eom a u o čl j i va osob i n a k r aj i šk ih , p a i u op št e bo san ski h govor a j este r ed u kci j a i el i zi j a vo k al a i . U B ašti n al azi m o :' ' m b il o žao ost av i t i rn at er ? 16 e l i k ad a k on oteo ženu svom u ( ), j j je l naj bol j em dr u gu ? ( 19) . M nogo j e vi še p ri m j er a sa oouvani m vokal om i : p az i cler ga (7) , tol i k o i t ol i k o sat i (12), ne zn aš ni na kol i ko si m j esta šu p al j ( 12) , znam ga i nav i t i ( 13) , bogam i će nj ega. . . w n l at i t i ( 14) , p r odadosm o, b r aći Jov anovi ćim a( 16), nem oj k ukavnu m ar vu r u i i ti ( 19), đo b i ćeš t i p o t ur u (20) .

K ad ov o up oredk n o s a stanj em u k r aj i šk i m nar odn im g ovor i m a, dol azim o do sup ir otno g zakl j u č k a: vok al i češće se gub i nego št o se čuva

(naj češć e se gub i u medi j alnom post akcenaitskom p oložaj u) . V ok al o r eduk uj e se i el i di r a u ovi m p r i m j er i ma :

' ' samo kolik za j edan no 'kat p a će p odn e(12), odider vamo (14) , o š j ' daj v am o ( 13), ugađaou mu , j ašta neg u gađati{ 17) . Gubl j en j e n i j e dosl j edno p r ovedeno , p a i mamo :

p a dašta j e nego ži v ( l l ) , ne znaš n i na kol i ko si m j est a šup al j (12) , dašt a s am nego bena (12), bo gam i će nj ega , ona k o p i j ana, gdj egod u m l at i t i

( 14), dašta si nego pi j ani(19), ne bi se ovako l j otio(19), kako samo ovako sp r et n om konj iću m ožeš r eći da j e p ari p ina(17) . R eduk ci j a v okal a o n i j e dosl j edno p rovedena ni u kr aj i ški m i j ek av sk i m g ovor i m a.

K on tr akci j a vokal ske gr up e ao sr eće se p onek ad u an aliziranom t ek s t u : ' ' biće pažen k o oči u gl avi (13) , sl agao k o p as(19) . M no go j e češće č uv an j e g r u p e ao : sva se bašt a m o dr i kao či vi t (7) , j a se s vu cim a r odio i ođ r astao (9) ,

i m ao si da ćut i e(9), znao sam j a da j e on živ (14), j e Г mu b i l o žao ost avi t i m at er ?(16), ganj a l i j oš p oldt iku i li se već dozvao p amet i ?(16), t i kao da

oovj eku praviš samar (17), t o si i sam kazao( 18), ne bi se ovak o Ij ut io i p r op inj ao kao j ar ac (19), zakl eo se u du šu . . . p a opet sl agao(19), tam o mi j e ost ao nož (19) . U veći nd to r aj i šk ih govo r a ao d aj e o (u zap adn i m i j u gozap adn i m

di j elovi ma K r aj ine ao daj e a — grani ca j e baš ok o B osanske Kr upe) . Prema tome, obl ici odr astao, i mao, dozvao se, kazao, p rop i nj ao se, slagao, ostao -

n i su n ar odn i ; n ar odnd su znao , i ao (gdj e j e p r v i čl an gra p e ao pod ak cen tom ) i ev ent u al no k a o.

R ef lek s du go g j at a st al no j e i j e, k ao u k nj i ževnom j eziku :

bog s tobom , d i j ete(S), čit avog v i j ek a s nj dm a muku m uči m (9), gdj e će di j eze znat i u sat (13) , li j ep o t i m ene j ut ros n ak r asi ( 18), ni j esi sam n a sv i j et u ( 18) .

Ovako j e i ,u narodnom govooru , s tdm da se sr eću i j edno složni r ef leksi , n ar oči t o onda k ad su u p i t anj u uzl azni akcent i (n a svj et u i sl .) (sl učaj evd k ao m j est a ( gen . mn .) , vj erno posebne su p r irode) . Za ref l eks i j e znaj u i odr ičnd obl ici gl ag ol a j esam: n i j est sam na svi j etu ( 18), ni j esu j oš za t e t ak i r azgovor i (20) . T ak o j e i u n ar odno m govp nu .

К њиж евност и ј език

232

K o ns on an t h gub i se u m no gi m nar o dn i m govor im a , p a i u k r aj išk k n . T aiko j e d u B ašt i : 'ođ i der ' v am o 14 t ol i ko za ed no I eba i z est i 18 'a đ e 18 . ( ), j ( ) ( ), j j j

Mnogo su broj nij e potvrde sa očuvanim h, što svakaiko ni j e osobina nar odnog j ezika K raj i šo iik a (h u uzvdcima j e specij alan slučaj ) : l i m , B i haća! (8), i d r ugi su l j u di ležal i u bi h aćkoj »K ul i «(8), h aj đe de( 13), h v al a b o gu ( 16) , oh g r eho t e( 16) , od m ah se t o v id i ( 18) , n e b oj i š se vu ka n i ha j du ka (18), zak l eo se. . . u št a h o ćeš ( 19) . U B ašt i ise j avl j aj u i ob l i ci sa j ek avsk im j otov an j em :

neće v al j d a i ćd da zagled a đevoj k u ( Yl ) , đe si ga ( l 9) ,đ ed e, j esam l i ?(20), đe si , vel i ( 17 ) . Vi še im a obl ik a sa neizvr šeni m j ot o van j em , n j e o d n ar od n oga go v o r a : ik aže m oj d j ed (8), sve [ mi j e] st raši vo da

m i , Rad e( 17) , đed e, n em a št o pr edst av l j a ođ stu p a-

ga gd j egod ne p rop i j em

(13), dj ede, i a znam gledat i u sat (13), gđj e će dij ete znati u sat (13), bogami , d j ede, znam (13), bogam i će nj ega. . . gdj egod umlati ti . . . K au r i (14), k o t o , d j ede? (14) .

Nej ot ovane, knj iževne f orme u priimj eri ma: dj eco, ko zna k akve j e b oj e vu k ? (8) , gdj e si t o čuo ? (8), k ažd t i svom e mudr om dj edu (9) — l ak o j e razumj et i , j er ih i zgovara učitelj ica (dok se t akve forme ne očekuj u u go v oru seo sko g d j ečak a ko j i i d e u šk ol u , p ogotovo kad r azgovar a sa ukućani m a. Uo st al om , i men ica dj eca d u di j alek tu t ak o glasi (ni j e đeca) . M eđutim , nema sl aganj a sa dij alektom u isl učaj u : daj 'v amo pa ćeš v i dj et i ( 13),

pošto j e di j alekat sko samo vidi ti (eventiualno sa redukovanim srednj im , p o st ak cenat sk iim i ) .

U ovom ćo ićev d el om u k ao u narod i nom ov oru re , s ćem ro o p j g , p ' mj enu l ičruh i mena tiip a Jovo-Jćve. Rđde-Rade. Zato j e sasvi m obi čan p ri sv oj n i p r i dj ev Radi n (od Rade) : i st e o ne čest i te Radi ne o či (17) . Z ani m l j dv j e v olcativ ni ob li k ldčno g imena u rečenici : Pr em a j ednom sat u , br ate

Šavo, t i si j edna obiona bena (12) . Ovak av vokati v upućuj e na nominat i v Savo, i ak o j e svuda Sava (npr . u p iščev i m ko ment ar ima: dj edov r ođak

Sav; zabezek ne se Sava — na str . 11) . Znači , n ar odn i obli k vokativa ovog im en a bio b i j ednak nom inati vu : b r at e Sdva. (Sa k r at k osi laz. ak c.) K ad j e već r i j eč o obldcim a, pom enim o ov dj e množi nu i menice v u k :

j a se s vuci ma r odio i odrastao (9) . I nstir umental s vuci ma v iše p r i pada di j alek at skom im orf ološkom rep er t oaru nego standai d nom j ezik u (gdj e j e običn i j a f or m a 5 v u k ov i ma) .

V eom a j e čest a npotr eb a inf initiva u f unkci j i dopune glagol a d i zr aza nep o t p u no g zn ačen j a d n ek ih d r u g ih obl i k a:

j a znam gledat i u sat (13), znam ga i navi ti ( 13), a znaš ga navi ti , veliš' ? ( 14), k ako. . . m ožeš reći (17), m ože l ići t i ( 17), ne može gledat i ( 19) ,

j e 1 mu bi l o žao ostavi t i m at er ? ( 16) , nemoj k ukavnu m ar vu r u ži ti ( 19) . Ri j et ko se j avl j a d a is p orezent om : i mao si d a ću t i š (9) .

Pr im j er a sa inf initivom im a dosta u narodnom govo r u , a mno go man j e s p r ezent om i vezn i k om d a.

U Bašt i sl j ezove boj e govor l ica j e bogat narodnim ri j ečim a i i zrazim a. U stvar i dzgleda da j e ć o pićev j ezdk , u di j alo gu i v an n j ega. n aj bliži narođnom baš u p ogl edu lek sik e i f r azeologi j e. Evo sam o nekoliiko p rim j er a :

sv a se bašt a modr i kao ćivi t (7), ne znaš a l i ni n ko ko s m e al i st šu a j j p ' ( 12) , dašt a sam n ego bena ( 12), b iće p ažen k o oći u glavi ( 13) , ih par i p ina! ( 17) , p l j unu t i Rad e ć o p i ć ! ( 17), vi di š. . . d a si baci o ćvf t e u p r azno ( 18), zn aš

l i t i uo p će št a j e t o k onj . . . d žek o j edna ? <18) . D osađašn j a an al iza kr atk o g odlom k a i z Bašt e sl j ezove boj e p ot vr đu j e zak l j uoke k oj e smo dald uz Doži vl j aj e N i k ol et in e B u r saća: j ezik u di j al o zim a sam o j e j ednim di j elom ći st nar odni ; ostal i element i su sl iond d ij alek at sk oj b azi , st var an i :su p o u gledu n a n j u dl i p r i p adaj u st an dard n om j eziku . O.n o

р о čemu j e ć op ić zai sit a narodn i p isac, m ožđa ni j e t ol ik o j ezdik k ol ik o j e

Jezik B ašte .sl j ezo ve boj e, B . ć op ića

t o gal er i j a l i čnost i i z nar oda, k o j e na p oseb an , na svoj n ačin m i sl e, d j el uj u , ži ve.

3. Pošt o sm o viđ j el i , u glavni m cr t am a, k ak av j e j ezi k u česn i ka d i j alo g i, sad ćem o sk r enuti p ažn j u na n ek e k ar akt er isti ke j ezi ka p ri povj edaća. Prrij e svega, to j e, u o snov i , k n j iževn i j ezi k i j ek avskog izgov or a, al i sa odl i l cama k oj e ć op i ćev j ezičk i dzr az čin e po sebnim . Sasvim ob ičan j e i nf i ndti v k ao do p una (t ako j e, v i dj el i sm o , u govo ru Mca i u n ar o d n o m g o vo rn ) :

to ni j e moglo i zm aći (7), dst o se t ak o moglo desi t i (7), m or a ost at i cr ven (8), t o ne može t ek t ako p roći (9) , ni j e se sm j el a u n i j et i ip u šk a ( 11) , u m ke uzet i (11) , um i j u i govor i t i ( 18) , dj ed se ит,е ni j e ga čak vol io ni < kr st i t i ( 18), n i št a ni j e zn ao n ači n i t i ( 19), ni j e b i l o tešk o i sp ast i m udr i j i ođ Sav e ( 12) . ' K ak o sm o i p r etjpost avl j al i , malob roj ni j i su p r im j eri sa p rezent om i v ez n i k o m d a :

i ma da bude mo đir a i k vi t (7), n enam j erno j e znao d a naj ed.i m og dobr og dj eda (8), n i ti p ro st or i n e mogu da r azuv j er e mog dj eda (8) , ndsu ni sm j eli đa zavi r e u ikuću ( 15) . N ar o dn a l ek si k a i f r azeol ogi j a zastu p l j en e su u p u noj m j er i : i m a da bude m od r a i kvi t (7) , l ežao u a psu (8) , p r ed či t av im r azr e-

dom nj e~ govog unuka. . . tegli ti z-a uši. . . ! (9), odsj edi st arina sedam dana u

seosk oj >>buvari « (9), od vaser vage j e zakret ao glavu (11), pravio se da »z n a u sa t « ( 12) i t d .

SKkov i t o st i zr aza post iže se u p ot r ebom lek si k e sa p r enesen i m zn a-

čenj em , gdj e j e u osnovi glagol koj i označava st varanj e glasova k arakter i st i čn ih za d om ać e ži v o t iin j e i p t ice:

Sava zabrinuto p i pne svoj r užičast i babur ast nos i v r eći (8), sj ut radan , p ušući poput guska, dj ed j e đop er j ao zaj edno sa mn om u škol sko dvori šte (9) , mamu su obil azile .к мт е, p ri j e i naše r askvocan e tetk e i uj ne t r a el j skog gakanj a (15) , i e i v adost i vik na iše r k e doče ivan 1 zato s j 5 , p j ( ), j ta neće vai j đa i ći da zagleda đevoj ku — kakoće dj ed (17) . Posebno se izdv aj aj u deminutivi i hi pokor isti ci , koj i p r i povi j edanj u daj u iz r az i tu m ekoć u : .r ascvet ao (r ascv.j et ao ) bi se u bašt ici k r aj n aše ku će cr ni sl j ez (7),

st arčić uvri j eđeno puiše (12) , d j ed me. . . pozva u svoj sobičak (14), mamu su obilazi le kum e. . . i u j ne s t or bi cama punim d ar ova (15) , dovodi ak r et na konj i čka (16) , zavi r i m u sve ćošk ove sobice (19) . Au gmentat ivi i p ej or at iv i veoma su ri j etk i u ovom odl omku : b io t i j e među nj i ma. . . st ar i lopov Sava, i dost a n ekak v ih kosmati h star či na s ko žn i m ć em er im a i t orbi cama ( 15) , p ređ svom dj eču r l i j om r azgal ami o se n a učit el j i cu ( 9) . Živost u p r ip ovi j edan j u o st varuj e se i up otr eb om uzvi ka: eh, da mi j e čufci šta mu j e kazao ( 17) , oho, opet j e p očelo nek akvo n eobičn o koškanj e i zm eđu dj eda i sam ardž ij e! ( 17) , zam i sl i , uzm eš t r i-čet i r i k om ada dr v et a, star u v r eću , sl am u — i -ca p , cap ! — evo ga, go t ov sam ar ! ( 19) i t d .

4. U cl o sad ašn j em i zl agan j u k o men t ar i sane su neke osob in e j ezi k a i z

j ednog sasvim m al og fi r agm en t a Bašt e sl j ezov e bo j e. Ovo j e dio onoga št o sm o našl i n a 14 str an ic a , a št a b i se t ek n ašl o n a n ek ol ik o h i l j ad a st r an i ca d osad ob j av l j eno g ć op ićevo g d j el a! Sk o r o j e nep r egl edno p c l i e bud ući h i str aživ anj a. M noga p i t anj a ček aj u cd govor . Jedno j e si gu r no : u tvr đ i v an j em

sp ecif ičnost i ć op ićevo g j eziik a i st il a i k r i t i č ki m i zdavanj em značaj nih d j el a d oć i će se d o p r ave sl i k e o au t en t i čno st i ti h dj el a. T aJco će, na p r i m j er , b i t i ob i ašn j en o o t kuid ak av izm i u B ašt i sl j ezov e boj e (SK Z 1975) : r ascv etao bi se (7), samouv er eno (8), sl edećeg (9) , na licu m est a ( 12) , sled ećeg (13) , nep ov erl j i vo (14) , naj r eđ i (15), leta ( 15) , l eta (20) , (u p r i p ov i edačevom j ezi ku\ ovde ( 12) seđiš 1 8), (u j eziku l ica) — 11 ©k avizam a na 14 st r anica, skor o

234

К њиж ев ност и ј ези к

na svakoj st r anici р о j edan ! Poznato j e da j e u ć op ićevom govor u b il o ek av i zam a, al i n e znam o d a l i i h j e t ol ik o b i lo u o r i gi ii al nom tek stu i da l i v kaviz e. K ol ik o e ćo ić o r av unosi no e a m ć u k sn i a izdan a o e o ić a j p p p j p j j l j ao no v a i zdanj a sv oj i h d j el a? K ol ik i j e ud io l ek t or a i k or ek-t or a u k on ačnom obl ik ovanj u t ek st a? Jesm o l i si gur ni da n em a l ek t or sk o-k or ekt or -

sk i h grešaka u fo netici , morf ologi j i i sl . u ovom dj elu i u dr ugim a? Det al j n a p r oučavanj a daće odgovor na o va i o st ala p itanj a.

Сл обод ан Ж . М ар к ови ћ , (Беог р ад) М Н ОГ ОСТ РА Н О У ГРА БИ В АЊ Е Д ЕЛА BYK A К А РА Џ И П А Y Т Е М Е Љ Е Н О В Е С Р П СК Е К У Л Т У Р Е

Y п р оц есу наст ај ања националне свести и з аснив ања друш твеног и

ду х овн ог

ж и в ота

— у

с а г л ед а в а њ у

с т в ар ањ у

бић а у п рвој половини деветнаестог век а у нар ода , на Балк ан у и у Ез р оп и велик у у лог у Ву к а К ар аџи ћ а . Отк р ивао ј е п утеве к ој и су

љу д ск ог

н ар од н ог

Ср би ј и , к од ј у гословенск их имале су и деј е, р ад и дело водили сазнањ у к о смо и

к а к в и см о и п о к аз а о у ч ем у с у в р е д н о с т и њ ег о в о г н а р о д а и св и х н а р о д а

к ој и су м у бли ск и и са к ој има ж и в и : р ефор ми с ао ј е и у твр д и о к њиж евни ј ези к н а осиову нар од н ог говор а, сак у п ио , од абр ао и обј ави о н ар одн е у м отвор ин е, п ок азао обли к е н ар одног ж и вота и обичај а , зап и сао ист ор и ј ск а збивања, истак ао знач ај сп ом еник а к у лт ур е у п р ош лости , ст в ори о осн ове за обр азов ање , к у лт ур у и н ау к у у свом е нар оду и к од дру гих ј у гословенск их нар ода и у кљу чио их у савр емен е п р оц есе збивања у Ев р оп и и у свет у . Ож ивотворуј у ћи свој е идеј е о пот р еби и з н ачај у поз навања човек а и н ар од а В у к К ар аџ ић ј е створ ио : азб у к у , п р авопис , г р ам ат ик у , р еч ник , зби р к е нар одн их песама , п р иповед ак а и посло ви ц а , исто р и ј ск у п р иповедн у пр озу , истори ј ск е спи се, записе о иар од н ом ж иво гу и оби чај има. Свој е погл ед е и мер ила у р ад у г р ад ио ј е у с к лад у са д о стигн у ћи ма љу дск е мисли у с вет у , сар ађ уј у ћи и п р и ј атељуј у ћ и са нај у чен и ј им л>у дима свога вр емена — Јер неј ом К опитар ом , Јак обом Гр и м ом , Гетеом и дру гим в е .тш к и м з н а л ц и м а и с т в а р а о ц и м а .

Ву к ове идеј е и дела су настај али и з ж ивот н е пот р ебе нар ода к ој и се у п р вом ср пск о м у стан к у ослобаћ ао . Н оси о их ј е у себи , бу д у ћ и д а ј е и сам био у ст ани к . За делов ање се ин с пи р исао и у р аду к ор истио н ај савр ем ени ј а д ости г н у ћ а нац ион алн е и светск е мисли , али су њ егова оств ар ења ипак би ла и ост ала самосво ј н а , значај на з а ж и в от с р пск ог и ј у г осло венск их нар од а — на љи ма се п очела г р адити свест о п овезан ост и и ј единству и р аћати идеј а о ј \ т ословенству . Ву к ова дела су отк р и ла б о га т ст во и леп от у н ар од н о г с т в а р ал аш т ва и у њим а су Ев р о п а и

свет у п озпали ум етничк е и ист ор иј ск е вр ед ности ср пск ог нар ода, она су о бог ат ила св етск у к у лт ур у .

Y зам ах у у ст анк а почетк ом д евет н асст ога век а ствар ала се ср пск а др ж ав а , са у спонима и п адовима у К ар аћ ор ћ ево в р еме, у з В у к ово п р и су ство к ао у чесник а и свед ок а. Т ај п р оц ес се н аст ав ио у в"р еме М и лош а Обр ено вић а , к о ј и ј е д р ж ав у г р а д ио постеп ен о и у по р н о. Уп р аво у М и -

лошево доба, Караћорћев у станик и писар Вук Караџић, и у сударима са К нез ом , р ефор ми ш е к њи ж евни ј език , ствар а основе н ове к у лт ур е, сак упља и ар одне песме, т р аж и п у т еве обр азовања и нац ион алне сп оз нај е, али и одабир а и обј ављу ј е оно ш то ћ е у ћи у светск у к у лт ур н у баш ти н у . Биле с у то год ине велик ог п р еви р ања, к ад а ј е М илош Обр енови ћ по степен о зад оби ј ао власт , а В у к К ар аџ ић бур но отк р ивао н ац ионалн е в р едн ости и у њиховом светлу вић ење себе и свог а н ар од а. Н ај већи значај В у к овог дела за ср п ск у к у лту р у ј е у ј езичк ој р е— о ми ф р у п р их ват ањ у р ад и к алн ог А д ел у н г"овог п р ин ц ип а „ П и ш и к ао ш то гов ор ш и а читај к ао ш то ј е написаио и v отк р и в ању ду х овн ог

236

К њиж евност и ј език

богатства к ој е се садржи v народиим умотворинама. За светск у баштину посебан значај има усмено стваралаштво кој е ј е Вук сак упио, одабрао и обј авио. Вукова пој ава, рад и дело су историј ск а вертикала у обнови и к онсолидациј и срп ск ог н арода. Он ј е био обновитељ, али и ј емац пред "

светом за „ евр опеизациј у српск е к ултуре и Ср ба — ј емчио ј е свој им делом и по тврђивао гар ан циј у отк ривањем нар одног дела. Узимај у ћи и инспиришу ћи се оним што му ј е требало из ризнице светск ога духа, богато ј е враћао свету свој им и народним остварењима. Свој им интересовањем и делом повезивао ј е к улту ре ј у г ословенск их нар ода мећу собн о и са светом. Зато, к оли к о Вук К ар аџић припада српск ој к ултур и толи к о, у с1сладу са свој ом обу хватношћу и вр едношћу , припада к ултурам а осталих ј уг ословенск их нар ода и свет у . К омплек сност пој аве и личн ости Ву к а К ар ацића, зачец и његов их

мисли о ј език у , к њи ж евности, к улт ури и истори ј и српск ог нар ода испољили су се у његовој првој к њизи , у Пр едсловљу Малој пр остонар одној

славено-с ер бск ој песнар и ц и . Y р ад у на П есн ар и ц и су очио се са тешк оћ ама и записао да су српск и ј език и пр авопи с неу р ећени , али ј е видео и значај тога р ада — да к њига „ род свој пр освешћава и вк у с му отвор а" , да нар одн а поези ј а изр аж ава богатство и љу дск ост нар одног би ћа и оп о" миње нас „ да см о и ми н ек ад неш то били , да она чу в а истор и ј ск у са"

мосвест ј ер садрж и „ негдаш ње битиј е Сербск о и име . Те прве мисли брзо су се почеле у обличават и у целовите идеј е и дела, к ој а ће у себи садр ж ати к р ити к у оног а шт о ј е пр етходн о ур аћено и пр еу зимати св е што ј е вредно — изграћивао ј е начело и систем реформе и р ада и пре-

твар ао их v ц елин у ј едног р еволу ц ионар н ог поду хвата.

Подстак ну т нередом у к њиж евном ј език у и пр ав опису , Bv k ј е исте —

годин е к ада се п ој авила П есн ар иц а

1814. ст вори о и обј авио П исм ен и цу

сербскога ј език а no говору пр осг ога нар ода. Без пр етходних шк ола и припр ема за тај посао он ј е написао г раматик у из љу бави према матерњем ј език у . Н ак он ов ог а посла обј авио ј е др у г у к њиг у — Н ар одна Ср бск а П ј еснар ица — 1815, па онда две к њиж евне к ритик е на р омане у гледног писц а М ил ован а Видак овића да би 1818. завр ш ио и ш тампао Ср пск и р ј счник . У Ср пск ом рј ечни к у Ву к ово вићење р ефор ме ј ези к а и

к улт ур е ј е н еловит о. Ау т ор ј е у пр едг овору дао ј езич к и и к у лтур ни пр огр ам, р едиг овао П исмени цу сер бск ог а ј език а и у твр дио ј е к ао Cp nск у гр амат ик у, са основиим г р афиј ск им и п р ав описним п р иц ипима. Само дело Ср пск и рј ечн и к , у к оме c v р ечи пр еведене на нем ачк и и латин-

ск и , у ј едно ј е и лек сик он народног ж ивот а и к њиж евно дело, ј ер су пој мови т у мачени нар одним анег дотам а, песмама, лег ен дам а, истор иј ск им записи м а, мит олош к им обј аш њењи ма, п ослови ц ама и дру гим к ази вањим а к о ј и сами собо м им ај у из у зет ан зн ач ај и в р ед иост .

Y пр ог р ам у ј езичк е рефор ме В у к К ар ацић ј е п ош ао од Д оситеј ев о г п р ист у па к њиж евном изр азу : „Д а т р еба писати ср п ск им ј език ом к ао " — ш т о нар од говор и . М ећ у т им он ј е отиш ао и даље у него вању чистоте ј език а , а створ ио ј е г р аматик у и р еч ник к ао сиг ур н е ос лонц е. Ослонио се н а р езу лтате р ада Л у к е М илованова и Саве М р к аља , п р ихв ат ио помоћ и с у гест и ј е ли нг вист ичк и обр азовног Јер неј а К опит ар а и у познао се са ј езичк им пог леди ма Јак оба Гр има и на т о.ј ш ир ин и з нања изг р адио сопствен о схв атање к њи ж евног ј ези к а и утвр дио ор тог р афи ј у , пр авопис и г р аматичк а п р авила. После пр ве п ур ист ичк е фаз е Ву к ј е, остај у ћи дослед ан с еби д а основа к њиж евног ј език а т р еб а да бу д е ј ез ик пр о сто га нар ода, и пак и ш ао и даље па ј е к ор истио р ечи из славеноср пск ог , т урск ог и дру гих ј ези к а к ој е ј е нар од п р ихват ио и ли ј е, пак , г радио н ов е, пот р ебн е р ечи , али н а под обит нар од ног г овор а . К ао мод ел к њиж евног изр аза у зео ј е ј език н ар одне по ези ј е. Т о се п отвр ћ ив ало и у дру гим ви д ов и м а н ар од н и х у м от в ор и н а —

п р и п о в ет к а м а , л е г е н д а м а , и з р ек а м а ,

пословиц ам а и осталим у к ој им а ј е у спеш н о и ск азиван о ог р омно љу д ск о иск у ство и слож ена ч овек ов а су дби н а . Ств ар ала с е свест д а се н аци онална к у лт ур а н ај у сп еш ни ј е мож е р азви ј ати н а нар одном ј език у , пог от ову к у лт ур а у ст ан ичк е Ср би ј е чи ј и

В у к К ар аџић и нова ср пск а к ултур а

237

су се обри си у обличавали. Ву к К ар ацић ј е био у беђен да р ади , да се бор и за н ар одну к ултуру, а већ његови пр ви р адови — збир к е н ародни х

песама (1814 и 1815) , Српска граматика и Српск и рј ечник ( 1818) , к ој и су п р од и р али и п р ихватан и у к у лт у р н им и н ауч н им ц ен т р им а Евр оп е, бил и

с у изазов за многе Ср бе к ој и су себе смат р али п ослени ц има и н осиоц има к у лт урн ог ж ивота. Они су п очели В у к а гледати к ао к у лт ур ног , вер ск ог и дру ш т веног отпад ник а, к ој и се к ао аматер др зн у о и у дар ио

на историј ске и опробане националне вредности. Вук се сударио са интелигенциј ом и грађанск им сталеж ом свога нар ода у Ау стриј и и Yrapск ој , са поповима и црк вом , са чиновницим а и К незом Милош ем у Србиј и. Против себе ј е имао бр ој не и моћне противник е а уз себе, у почетк у , Јер неј а К опи тар а и ј ош погдек ој ег пр и ј атеља , к ој и ј е више симп атисао његов р ад но шт о ј е смео ј авно да му да подр ш к у . Тешк оће и силина почетног су дара , бр ој и снага пр отивник а дуго неће ј ењават и ,

алч ће и Вук ова убећеност у вредност свога подухвата бити постој ана. Одлу чност и ист рај ност његова н а мисионар ск ом п у ту и у р аду ј ачаће и у чвршћиваће се ср азмер но сопственим непр илик ама и беск руп улозност и п р о т и вн и к а .

Н ај веће отпоре Вук овим идеј ама и делу давали су интелек ту алци и ц р к вен а хиј ер ар хи ј а ок о К арловачк е митр ополиј е, извесн и г раћ ани о к о М ат и ц е ср п ск е , п озн ат и писц и , к ао и ч и н о внш ш ок о К н ез а М ил ош а

V К раг уј евцу . Образоване противник е и к у лт урне и к њиж евне р адни к е Ву к ј е ц енио , али и ж есток о нападао њи хове п р еж ивеле погледе и деловање, к ој и више ш т ете н его ш то к ор исте нар одн ом ду х у . Чиновник е ок о К н еза М ил ош а Ву к ј е п р ези р ао , ви сти нап адали и оговар ал и — к ак о

ј ер су г а он и из сур евњи вости и зат а п рема ј е „ несрећа на К осову ниш "

он ој к ој у ј е Вук уч инио српству свој им нак ар адним делима , г овори ли су . Обр аћај у ћи се Совј ет у , В ук пише : „ А мен е гоне и у знемир ав ај у и

тај но и ј авно , и за бр ањуј у ми п р авд ати се и бр анити ! Гоне ме дош љац и к ој и су там о дош ли н а звек у тал и р а к ао ск ак авци ш то и ду по свет у з а т р авом и лишћем. З ато ме свак ој ак о оп адај у да би к њи ж евн е мој е засл у ге пок р или или бар ем у малили . По дели ма ови х мој и х непр и ј ат ел>а и гонитеља види се, да о ни нити и мај у здр авога љу дск ог а р азу ма ни " з савести , нити нај у ш та ј е ср амот а ни ш та ј е г р еота . . . В у к ов а н еслаг ања са К незо м М илош ем и м ала су д ру к чи ј и к ар ак тер . Ву к ј е ц ен ио Ми лош а и см ат р ао ј е да он т р еба да пост ане пр освећ ени к нез , к о ј и ћ е ствар ај у ћи д р ж ав у у н ап р ећив ати об р аз о вање и k v .i т ур у и г р ад ит и мод ер н у д ру штвен у о р ганизац и ј у . Оч ек и в ао ј е д а ћ е

М илош схватити и помоћи његов к њиж евни р ад, к ој и би имао значај н о место у так вом нап р етк у . Апсол утисти К н езу М ил ош у биле су далек е В у к ове и деј е о п р освећ еном в лад ару , а од В у к о в ог к њ иж ев ног р ада ни ј е в и део к ор ис ги . Због с ар адњ е са ц р к вом и К ар ловач к ом мит р ополи ј ом , к ао и зб ог ослањањ а на п псолова н е љу д е к о ј и се гга су слаг али са В у к о вим п огледима М илош ни ј е п р ихватао њег о ве р ефо р матор ск е и деј е, али п магао њег в а и из ав њ изве н х п в м мате и ално о о а с и к њи е о е ено е д д р р р ј ј г а . См ат р ао ј е д а би В у к био к о р ис н и ј и Ср би ј и к ао чинов ник , па г а ,ј е п о зи в а о

д авао

му

да

п и ш е зак он е и ли

га

п о ст ав љ ао

за

п р ед с е д н и к а

Беог р адск ог су да. Ву к ј е пок у ш авао да спој и чи н овни чк и р ад и сво ј у к у л! ур н у миси ј у — п ос ебно сак у пљање нар од них у мо твор ина , а н адао се д а ћ е и иа М ил ош а у т и ц ати ; рачу нао ј е да ће се сл у ж буј у ћи к од

Кнеза Милоша и материј ално обезбедити. К ада ниј е могао да поднесе ат мосферу на дв ор у и самовољу К неза М илош а, одлазио ј е и з Ср би ј е. Т ада ј е настало и П исм о К нез у М илош у , 1832. г оди не у к ом е ј е к р и т и к овао стање у Ср биј и и К неж ев апсол у тизам . „ С владањем Ваш е Свет лости н ик о там о ни ј е задовољан , ама баш ник о осим В аш а два сина , а и он и д а су м ало ст ар и ј и м о ж е би т и д а б и били незад ов о љни к ао м а к ар к о др у г и ; а ш то се год к о чи ни задовољниј и , и" ч ешћ е вич е : „ Д а Бог ж и ви Г ос п од ар а ! Y здр авље н аш ем у , Господ ар у ! , он ј е незад овољни ј и п а " се само п р ет в ар а да би незад ово љство св ој е п ок р и о . Д а не би бшхо

так в Ог р асполож ења према К н езу , В ук му пр едлаж е „ да се одр еди н а-

К њиж евност и ј ез ик

238

ч и н п р ав и т ељ с т в а и п р ав и т ељс т в о . . . , д а с е с в а к о м ч о в ек у

о си г у р а ж и -

вот , имање и чест ; да свак св ој п осао к ој и ник ом е ни ј е на ш тет у м ож е р ади т и п о св ој ој в ољи , и по св о ј о ! в о љи ж и вет и ; да свак и човек зн а , ш та му ваља ч инит и , да се н е бој и нити вас нит и и к ога дру гога ; да н и к о н и к о г а н е м о ж е н а си л у

н а т е р ат и д а г а сл у ж и ; д а с е т в р д о з н а ,

к ој и ј е чииовни к ст ариј и , к ој и ли ј е млађи ; да се без п равога у зр ок а и без су да не мож е чи новник ни из слу ж бе истер ати , нити натр аг у " мањи чин иов р атити . . .

И мај у ћи у ви ду р ад н а з ак он има и п оглед е

изр аж ене у П исму , очито ј е да ј е Ву к К ар аџ ић имао свој у п р едст ав у о у стр ој ству др ж аве и п р авног пр ин ц ипа р ег улисања одн оса и ж ивота у њој .

В у к ово П исмо К незу М илош у и његова ог р омна сач увана п р еписк а ( 14 томова) говор е, измеђ у осталога , и о В у к ов ом односу п р ема док у мс н т ац и ј и . Д ок у ментац и ј а ј е ви д к у л т у р е и њено наста ј ање и ср ећеност оличавај у к у лт ур ни н иво човек а, ср едига е и доба. В у к ј е био тога свестаи и гледао ј е у томе м од ер ни в и д памћ ења и зиања . Смат р ао ј е т о р ад ом за и стор и ј у и н а и ст ор и ј и . У п и смима и з ап иси м а мож е се отк р итч ст р емљење и о ствар ење, али се в и де и неосв ој ени п р ост ор и , т о ј е и су ш т и н а њ ег о в о г п р и ст у п а и ст о р и ч а р с к о м р ад у .

И стор ичарск и р ад Вук а К араџића има т ри вида. Један ј е свест о значај у истор и ј е и стањ у истор и ј ск е нау к е — да су „ изв ор и и стор и ј е " н аш е били свагд а п р ип овед ање и т у ђи списатељи , д а с е, н ај чешћ е, о истор и ј ск и н збивањима ни ј е писало у вр еме њи х овог т р ај ања " и н епоср ед но п о завр ш етк у , „ н ег о све после нек олик о стот ин а г один а . И з т е свести настало ј е В у к Ово бележ ењ е истор и ј ск и х п о ј ав а, догађ ај а и ли ч н ости п р вог ср пск ог у ст анк а. Били су то з апи си и сведочења ј еднога

у станик а, к ој и ј е у мео да ви ди и им ао способност да запази и одабер е чи њен и ц е и д а то мемоар с к о-п у бли ц и ст ичк и забележ и . И ак о ј е о у стан -

к у почео да пише 1813. годи к е, зн атни ј и р ад у о вој области одви ј ао се к р ај ем тр еће дец ени ј е п р ош лога в ек а и к асн иј е — истор и ј ск и списи П р ва годшга срп ск ог вој евања на даиј е, M un oui Обр еновић настали су 1827. и 1828. г один е. К улминац и ј у чи н и његов р ад на и стор и ј ск ој г р ађи

к ој у ће иск ористити Леополд Ранк е за дело Српск а револуциј а. Тиме и Гр аћом за ср пск у истор иј у нашега вр емена, к ао и дру гим списима, В ук К ар аџић ост авља потомцима спомен на свој е значај но доба и заду ж уј е их да наставе. Међу тим , т р ећи ви д његовог ист ор и чар ск ог р ада , к ој и он ниј е сврст авао у и стор" иј у , иак о ј е знао да и та дела „у себи к ао -

нек е п овести содер ж авај у , ј ер су „ овак е п есне содр ж ал е, и" сад у на -

С к пља име . а е Се бск о и г шње бити ж ва не а п остом со а о д , д у р д , ј р ј у р р у њем нар одних умотворина, њиховим бележ ењем и обј ављивањем, Вук е зова и о и к он н ну у о н ст о вио смен на в писао и ста е ст а и за д д р ју , р у у у р , ј у овим "к њиж евним остварењима, кој а ј е говорила о „ битиј у сербском и -

имен у , к ој а ј е била пр етх одни ц а В у к ове сав р емене истори Је и , иак о др у гога тип а' — к ао у смена ист ориј ск а х роник а — она ј е чинила ц елину то в емени ис а. Ма а са к о ен че е и нк и ала зна њ e е им ц д са њом, j p ј р р фу ју и г а а исто о т а и ион лн става v а иђа св ц в а В к а К а д о а р р у р р ју р џ ј р д у р ичари н а ан чи и з ач ст ип к она н њ ж евно а то и ск к и и ис неки чак , , ј и р ј у , у у фј ' саставни део cp riĆKe и стор иог р афи Је, н а к ој у су се могла наслонит и

к омплек сна историчар ск а истр аж ивања и засновати историј ск а нау к а. -

Потреба епохе, Вук ово осећање важности тога тренутк а и његова обда ласт. об у р еност и р ад отворили су и ов ' Године 1827. обј авио j e Вук К араџић у своме к алендару Д аницаОглед српскога бу квара и Географическ о-статист ическој е описаниј е Ср а ске д р биј е. Забавник Д аница се везуј е за традициј у ј едног типа кален ' ед гл а а а О зн ч . Ј литературе а у њему су штампана два дела пионирског ' српскога бу квара ниј е први буквар код нас, писао га j e и Доситеј , али

' п ви б ква за е о мисани књижевни език. Његов значај ј е у ј р фр у р je р запи е гово његовом п ти. Y писменос е е нове д а ч њ нове з у тва њ ос р р с ра у у и овом св љ и на с гођ : Што е писм уд у сао ј е Вук чувене речи похвал у „ и а ељ ил исм м. и т с п о П о е ити е исп не мож ишта се н д измислили р ј у ет р , ј у

Вук К араџић и нова срп ск а к улт ура

:2 3 9

знанц у своме, к ој и ј е н а далек о прек о биј елог свиј ета , п ослати мислц свој е на к омаду артиј е; читати , ш та су дру ги писали п риј е дви ј е иљаде то д и н а , и

н ап и с а т и , д а м о г у

др у ги

п о сл ш е н е к о л и к о

и љ ад ^

г о ди н а ч и -

тати : т о ј е нау к а . к ој а у м љу д ск и г от ово п р ев азилази . и мог ло би се р ећ и , д а i e OHa i . к о ш

i e п п в и h >v изм и сл и о . би о ви гп е Б ог . н его " о век " . У з

г .и с т е м а т и ч н о у ч ењ е т п и п е с е т "

м ал и х

в ел и к и х

с л о г .а а з б \ пк е . P v K Ra n

з и а и а 1а н т; тт о се v њ ем ч п п чи п \ ' т . к а о пас т дч и и лео о с н о вн е га те лтен о с т н ттч и и n a n v u — з и атттт 5 n o i ewa тго к в ен и х . о б и ч ч и х ^а о ап с к и х У. л а т к н ^ к н х (п " л ц т.| \ ) \ гп о т п е б л , д ч п г р ир тп д тп гтн и с и г т едт тт п а i r> r p т п р т т а п н тт o R tt t t т а б л ч тте м тто ж ет»,и . .Ч л х в п гцтгг ттћ и ТТтм .тт/ п а п н ч и «« ТТп д г а н а Т п и А гТто тттттћ ч .

т »к и n o i a u тто ^ и птт ( см о ) р еч 6 r>o i , а о лба ц и ли rrn v r e . з * о с т-то п н ч м » т А« ат о "

р еч тт . т.- лп тттт о i e ч ттг тто . о ак а м и л т)\ ' г о .

Г ' п ?пси.ћич ргч-п-Сг пт п г т и ч е.ск о оп исл н и ј е Cn n u j e i e B v k ob o от вао атт>е н о в и х н а тгч н ч х о б л а с т и . к о ш м л с е . т а к о ћ е . \ ' л о в о л .а ч а п о т п еб а м а ж и в о т а

гни о т н и те; т/ гл а ч, т и в о елте и а. П ч i e н п' o c h o r v с о п с т « ен о г п о з н ап ат+ а о д ' ' н ом

њ ен е

а т с т о и тс к е гранип е.

n o n e .n v

в о тн е . г ео г о а Љс к е

п о в о ти и т ' .

оп и се

С о б и те . н а з ч ач \ ' ш ћ и

п л ани не . о авн и п е. в опе.

з е м љ е . v n o a BT' . с т а н о г н и ш т 'в о , в е о т' — ц р к в е

г р а тт о в е ,

п о еи и з и о

с ел а

ш к ол е.

п тт е в е .

он

и з н е о д а v сто сел а i e n ea л а и м а 1е лн а тттк о ла а н а х и љ а т ^ ллт и теп в а ' 1е л д н п -тс м е н

К а с н и та и з т/ ч а в а њ а c v

ч о н ек

л д л а н е тп т о

т о у к ч и п т с тти к -тт

о ш к о л ам а и п и с м ен о ст ч . а ли i e v о в о м о л ељк тт 3n a n a i aH R v k o b к о и т ч ч к тт о д н о с гтп ем а с т а њ у за

ш к ол ству

н а ч и ш / у ч ењ а и

њ е г о в о и н т е р ес о в а љ е

ш к о лу .

V п озним голи н ама свога ж ив от а об ј ав ио i e ј ош т р и деда , Ko i a . т' 3 к он т и н \ ' и р ан о о б Јављп в ан -е на р олни х v ^-то тв оои н а . з и ач е по о т п п е B v k "1 К а р ап и ћ а v

н о ве о б л а с т и . Т о cv

п р ев о л . Н о в о г а з а в тет а 1847 . К о в " Рж и ћ

за и стор и ј у ј г зик и обичај е С пба с в а t v u зак она , 1848, и по см р т но Ж и вот и обича ј и иа рода с ип с к ога , 1867. Д вем а п осл едњи м к њи га м а пост ави о i e v то в р еме ет н оло г и ј а к ао Hav Ka v ев р огти и е и ак о ос н о ве ет нологи , ј ' сг ет у ј ош HHi e била омећена . већ ј е сам о било ж ив о интер есовање за оби ч а те . в ер о вања , ж и вот , Ofl eh v и о р у ћ а . К ап ак т еои ст ич но i e д а B v k

ов де \ ' п о т р ебљава т ер м и н м и толо г и ј а у н а п ии р ем зн ачењу — г отов о са обу хват но ш ћ у п еле обл асти ж ивота , вер овања и обич а ј а и н е р аз г р аничавај у ћи их од у метности \ гсмен е р ечи . B v k i e дао з аписе о ср пск' о ! митолог и ј и ј ош v Ср пск ом рј ечник у , пет н аестак г одина п р е н о mt o j e њег ов п р иј атељ Јак об Г р им фор му лисао т еор иј ск е п р ин ц ипе свој е мит ол о г и ј е.

У место р аз мат р ања ј едн о г к њ и ж евн ог п ит ања в езан ог за д ело В у к а К ар аии ћ а, ш то би п р и личи ло ј ед ном филоло г у . оп р ед ел ио сам се за п р ик аз слож ен ост и В у к овог р ад а и у к ази в ањ е на ш и р и н у област и за

к ој е се интересовао и у к ој има ј е деловао , к ак о би се видело к олик о ј е његов о ств ар алаш тво , у з сав сво ј опш т и зн ачај за Haui v к у лтур у , у г р ад ило се и у ос но ве у н ивер зит ета. ГТр ви д ол н р с а ви с ок ом итк олом и мао ј е Bvk К ар аи ић 1808. год и не, к а да ј е настој ао да г а Д оснт е ј п р ими

у свој у у станичк у Вели к у ш к ол у у Беог р аду , к о ј а се интег р исала у т р адип и ј у Беог р адск о г у ниверзит ет а. И м ао ј е B v k су с р ете и са евр опск им у нивер зит етим а , извес н о вр еме сл у ш ао ј е и п р ед ав ања у Х алеу , " али н и ј е н и ј едн у ш к о лу зав р ш ио осим о г р о м не „ ш к оле ж и вот а . И ст и на добиј ао ј е за сво ј р ад п оч асне док т ор ате и постај а о ј е ч лан нау чних 1 ■ • а ак а еми а. ш т ва и д дру ј Осим о г р омне ж еље за у чењем и н ед аћ а да се у к љу ч и у р едовно ш к ол о вање, б р и г а о ш к оли и о р ганиза ц и ј и ш к о лства ј авља се к о д В у к а вр ло р ано. П р едл ози о ст ва р ањ у ш к ола , о р ганизо в ањ у и у чењу н ар очит м се с адр ж е у његов им писми ма К н ез у М илош у . Н астој ао ј е чак и

К неза да описмени и препоручивао mv да школуј е свој е синове, посеб-

н о д а у че ст р а не ј ез и к е . У ј ед ном пи см у к аж е : „ Ја сам ј ош 18 12. го дине био наговор ио теми ш в ар с к ог док т о р а Ч о к р љаиа д а д оће у Ср би ј у и д а отво р и ш к олу за хи р у р ге. Н о с тим с у р одољу бивим ж ељам а и н а " м ј ер ама зби ј ал и тамо сп р д њу они к ој и c v им ал и у власти то у чи нити . (8. м ар т 1829) . У в иш е навр ата ј е г ов ор и о о по т р еби ш к оловањ а и ор г а-

К њи ж евност и ј език

240

ни зовања ш к ола у Ср биј и а к ао п р едседник су да вар оши беог р адск е

непоср едно ј е бринуо о шк оли у Беогр аду . Извесно време биће у Зем у н у и у ч и т ељ .

Н ај потпуни ј у визиј у шк оле дао ј е Ву к К араџић у Писму К незу Милошу , 1832. П р едлагао ј е „ да се почне Велик а Ш к ола, у к ој ој би три памет на и способна учи теља, за т ри годи не предавали Општ у историј у овога света, Географиј у , Ш татистик у , Српск у Грамати к у , мало већи р ачун , мало реторик е," мало о законима, мало логике, мало Историј е ј естеен икло шк оле пште амисао о е ила з ч т то б ц т . О и о е изик е и , ствен , ф д ј

педиј ск ога и ша, примерене потребама и могућностима Србиј е. На овомков д епту , а и касниј им Вуковим старањем, настала ј е К рагуј евачка гим нази ј а ( 1836) и Л иц еј 1838. П ор ед ин тер есовања и бр иг е за ш к о лу и н еп оср ед ни х в еза с а Д оситеј евом Вели к ом ш к олом и са Ли ц еј ом , дело Ву к а К ар аџи ћа ј е у г р аћено у мног е нау чне области к ој е се д анас и зу чавај у н а у нивер зитет у . Језиц и , к њиж евности и к у лт ур е ј у гословенск их нар ода, везе са ј ези ц и м а и к у лт у р ама су седних н ар од а, Албани ј е, Г р чк е, Бу г ар ск е, Ру м у ни ј е, М аћар ск е и Н ем ачк е (од носно А у стр и ј е), ист ор и ј а , п р авне, политичк е и ек оном ск е н ау к е , г еог р афи ј а , ет нологи ј а, п ед аг оги ј а и д ру г е нау чне о бласти често изу чавај у В у к ова дел а и ослањај у се н а њих. Ви д ели с мо В ук ове додир е са мат емат ик ом , њего во и нтер есовање за хи ру р ги ј у , том е би т р ебал о д од ати и њ егове з ап и се о болести м а и нар од ни м лек овим а и

леч ењу , шт о у лази у истори ј у м едиц и не. Ч ак ј е х р оми В ук написао у Сер пск им нови н ама и п р ви спор тск и извеш тај о песни чењу . У г р аћу ј у ћи се у основе п и см ености , у п р освет у и к у лт уру , дело Ву к а К ар аџић а се н ал а з и и у о с н о в а м а м н о г и х н а у к а .

Снаж на ј е р ец епц и ј а В у к ов ог дела к р ај ем д ру ге, а нар очито у

тр ећој и четвртој децениј и прошлога век а и к асниј е — пр еводе се н ар одн е песме н а немачки , руск и , енглеск и , франц у ск и , маћар ски , пр еводи се Ср пск а гр ам ат ик а на немачк и , значај ни к ом позитор и инспи р иш у се п есмама к ој е ј е сак упио Вук — Бр амс , Хеншел, Чај к овск и , инспиршиу се слик ар и мотивима нар одне поезиј е, и нтересуј у се песни ц и и к ултур ни — н и х м от во т ск ог свет а с п ск и х н а о е еп о а по е св ж и н а и л т н и д а и ц р у р р д

р ина обогаћ уј е светск у баштину . Интер есовање и спознај е к ултурних — а на п изнања В в б зо и н ч е к ло чник а он ли с и на у р д р у у у р у радник а почас ни д о к тор н ау к а у Јени , ч лан ство у н ау ч н и м дру ш т ви м а и ак ад емиј ама у Петрогр аду , Гетингену , Бечу и другде. Мећутим, так оће врло

е п ч ж е се п а В ао сак љ а е и и и к к на но по з пско о д д с у р р у ј у у ј р д ј рано, о р вања на К олу мбиј а универ зитету у Њу ј ор к у 1832. Y то вр еме и Адам М иц к иј евич п р едај е о наш ој епи ци на Сорбони. Н ар одно ствар алаш тво ј е било си нтеза мана и вр лина ср пск ога

народа и у свој ој поетск ој визиј и дочаравало ј е патриј архалну к ултуру-. Y облик у како га ј е записао Вук К араџић продрло ј е у свет и прихва л е но к з а но и мо т и а х л повезао па елом во им д е В к с р у у ћено, па ј д р ј Ј ј у тури, премостио ј е Исток и Запад, интегрисао ј е византиј ск е и источне слој еве у западну, европск у к ултуру, Тако ј е Вук отк рио свету многе видове богатог духовног ж ивота свога народа. Т о ј е био наш продоре п о гаћ е В к обо Ев оп а ећеност из п осв оне те е оси о уј р в оп . у Е р д Д р ј ј у р у свећеност Евр оп е.

П РИ К АЗИ

M il i ca B u j as (Jsto vi Sa d )

O SV R T

SI N T A K S U

H R V AT SK O GA

K N JI 2 E V N 0 G

JE Z I K A

R A D O S L A V A K A T I Č I ĆA

(Ju go sl av cnska akademi j a znanost i i um j et nost i — Globus, Zagr eb 1986)

K ao đeo p r oj ek ta Gr am atika h r vat skoga knj i ževnog j ezika, 1986. go din e i zi šl a j e i z št aim p e kn j i g a pr ofeso r a Rađosl av a K at icdć a Si n t a k sa hr va tskoga kn j i i evnog j ezi k a. Podn aslov N acr t za g r am at i k u unekol ik o o sp o r av a zavr še no st d el a označeno g n asl o vo m i n avod i na p omi sao d a od št am p ana k n j i ga m ože d a p r et r p i j oš nek e izm en e i d o r ade d o p ot p une z av r šm ost i p r oj ek t a či j i j e deo .

N a 500 stjnani ca, u 1,1611 it aok d, R. K at i čić o p i siuj e sliinitaksi čike po j ave iu »h r v at sk om k n j iževn om j ezik u «. U > r eči i zdav ača naj avl j .u j e se k n j i ga ko j om će naša nauk a dobi ti »p ouzidan oslon ac u svi m p it anj i m a j ezične pi i m j en e« i ko j a se »isvo j i m k v al i tetom mo že st avi t i u z bolk n aj p oznat i j i m p r i r učn i či m a svo j e vr ste u svi j et u «. Sam au t o r u Pr ed go vo r u >(1— 2) d V vodni m nap o m en am a (3—7) k azu j e n am k ak o j e d ošl o d o to g a d a ise p r i h vat i p i san j a ov o ga del a,

kalk o j e d o šao do g rađe » k oj a či ni inj en f i l o l ošk i t em el 'j i k aau j e nam da

ise ovom knj i gom ne ob r ača isai no stnuioni m cf r ugovima več u p r vom r edu k ult ur n oj j avnost i . iPr of . K ati čić p ni st u p i zr ad i ove Si nta k se naziv a sem ar.t i ok im . T aj svoij p r is tup o br azl aže čin i en ioom d a j e sem anti k a sam o u n ačelu n ezav i sna o d si n t alk se ti d a j e op is j ed no g j e zfi k a m o guč j edi no iu z p omoč sem aint i ok ih g ledi št a. T ako đ e n as ob av ešt ava d a oe o va kn j i ga r ezul t at p r im en e n aj savrem en i j i h li n g v'i ist i č ki h t eo r i j a n a o pi s sin t ak si ok i h p oj av a.

То bi ot pr ilike bi lo ono št o ise u uvodnom delu ove 'knj i ge obećava nj eni m koii smci ma. Pošavši o d onoga što j e naj avlj en o, u ovome pr ilogu pokušaćemo, anal izir aj ući k or p u s koj i čini fl ološki temel j ovoj k nj i zi , m e it o d o l o šk i p r i st u p aut ora, .t e r m i n o l o g i j u Јсој а j e kori šćena i p o j m o v n d a p a r a t od k oj eg se pol azi , da damo odgovor na očekiv ano pit ainj e šta smo naj novi j om Sintaksom, u stvar i , d ob i l i .

K or p u s

K ak o sam autor u Uvodnim napomenama (3) navodi , si stemat skog sakup l j anj a građe za ovu k n j i g u ndj e biilo . Razlozi su tom e što sam autor niiij e mogao ispi sivati obilat i r epr ezeratativni k or pus j er bi t o znat no vr emensk i odu žil o ifa r adu ove ik nj i ge, a mog ućnost i da to uči ni ekip a autor a ni j e bilo. Tako osoovni fi lol ošk i t emel j ove Si ntakse čini gr ađa i U k nj iz i j e b roj eivim a nu m er isano 1112 t ačak a . N ak nad no d od atih

49 tačaka obeleženo j e slovi ma kako se već uspost avl j ena numer acij a ne b i m o r al a m en j at i .

242

К њи ж евн о ст и ј ези к

ik oj a ј е i sp i srvana za Sint aik su ob li k a u ok v ir u I n st it u t a za l i gvi st i k u Fi l ozof sk o g f aku lt et a u Zagr ebu , a či j e i sp isi v anj e n i j e dovr šeno . Pop is d el a dz k oj i k j e ek scer p irana g r ađ a prul o žen j e (9— 12), i to j e j edi no št o j e dato od vel iko g naućno g ap ar at a k o j d i zdavač naj avl j .u j e n a sam om p o čet ku k n j i ge . I isasv im ov l ašan p r egled ovo ga o t k r i v a n am er u on og k o j -i ga j e sačindo. N a n j emu nem a n i j ednog p i sc a k oj i p r i pa da sr p skoj k nj i žev n osti ; t r i su sam o p i sca sr p sk e nac ionalno st i al i n j i h ovo d el o e i t i . Ovak k učiv o dabi r d l a k o a r a i d h rva sk o k n i ževnos o s r a a t i l j j p p p p j j daj u hr vat skoj kn j i ževn o st i govor i o n am em om p odvaj anj u našeg j ezi k a n a n acionai no j osno vi . T aik o j e v eč u Uvod u r azj ašn j en o št a st v am o stoj i i za nasl ov a Si n ta k sa h r v a t skog a k nj i zevnog j ezi ka. Pr euz et i ek sc er p i r ani m at eri j al b io j e »j edn ost r an , k ako p o izbo m p i saca t ak o i p o gled dšt i m a isp i sivan j a d j ezi č k i m p o j avam a k o j e se n j i me i l u st ra j u « (3) , p a se aut o r ove Si n ta kse sl uži o i p r imecri m a i z R j ečn i k a JAZ U, R ečni ka SAN U i I vekovi ć-B rozovo g R j ečn i k a. Pi tam o se zašto n i j e d at i pop i s au to r a i đel a i z o vi h devor a, k ad a j e n j egovo sač i nj avan j e u gl avn om p osao t ehničk e p r ir ode. K ada n.i o v i izvoi i p r im er a n isu mo gl i t da zadovol j e p o aebe p ostoj ečeg gr am atdč ko g i sk ustva, aut or j e p r ib egao k on st m i san j u j ezičko g m at er i j al a. U n au bi t eško p r ih v a tl j i v meto d d a s e au to r ova t eor etsk a k on cep ci j a i lu st r iuj e i zm išl j enim p r im er im a ko r i žčen j e č est o, a j oš j e rn an j e p r ih v at l j ivo it o št o j e k o r i ščen u si tuaci j am a k ad a b i p p st oj an j e o dr eđ en e j ezičke p oj av e u pr avo m or alo d a b u d e p o tvr đ en o op i so m p ri m er a dz l i ter atu r e. Ocen a p rof . K at iči ća d a j e m at er iij al k oj i j e ekscer p i r an u I nsti t utu za l in gv i st iku »j ednoiSt r an , к ак о р о i zb or u p rsaca t ak o i p o gl edi št i m a dsp is-iv anj a d j ezi čk i m p oj avam a k oj e se n j im e il ustr uj u « — stavl j a p o d sum n i u i o p r avdano st n j egovog bezr ezer vnog k or i šćen j a, naročit o ako sc i m a u vi du d a ј е o k scerp i ran za ei n t ak su o bl ik a, a Si n ta k sa ko o d l š k i t a m a te el n e m o d e l k a r e o m s n e ona m i o a g j p j j j j

(tzv. »sintaksu p adeža«) , ni t i j e na ad ekvat an načdn ob r ađena sdn-

t ak sa gl agol sk ih vr em ena , g l agol isk dh p i i l o ga i gla go l sk i h n ačin a. Gr ađu za svo j u Sin tak su uzim ao ij e p r of . K at ičić d dz n ar odnih

p esama, n arodn i h p r i povedaka i kl asičndh p r evod a V u k a K ar a dždća i Đu re I>andoi ća. Z a taj svo j postup aik ip r of . K at iioi ć k aže da b d n j i hov o »i sM j učiv anj e i z kor pusa ove Sintaik se b io n edo statak veći i teži nego &u p m blem i št o i h ot var a mj i h ovo u k l j u č i van j e« (5), al i nam i p ak ne saop št ava k oj i su t o »p robl emi «. I aiko u kon tekst u r ečenog m o žd a i ni j e t eško naga đati koj i b i t o p roblemi mo gl d bi ti , u knj izi koj a p r et endu j e da b udeiu džben ik i k api t alno gr am atičko delo ine bd smel o b it i mest a za naga đanj e.

Del a iz koj ih j e ek scer pir ana gr ađa za si n taik su obl dk a p r i padaj u ; nov i j oj hr vat sko j k nj iževnost i i(sem dva , koj a su o bj avl j ena 1898, sva ostal a p.r i p adaj u 20. veku ) . M eđut i m , gr ađ a k oj u p r of . K at iči ć kori st i i z Rj ečni ka JAZ U p r i pada u vel ilkoj m eri već st ar i j o j hr vat skoj 'fc nj iževn oist i đ m z ve r a iz led čudno i ne . P kad davan e i r er a i o e a 18 19. vek one . i ) ( g g j p op r avd an o . N p r . za f utur I I (Rel j k ovi ć , Sat i r 113) : J er a ko g a budeš o k usio S m r ć u o n d a t i b u d eš u m r i o .

Odmah potom autor k aže: .»Tak vo i zr ažav anj e ne ul azi u d anašnj i h r va t sk i k n j i že vn i j ezi k '< /(279) . Ovaj k o m en t ar čin i nav ođen j e t ak vi h p r i mera izli šm m , Unošenj e o vakvdh p ri m er a ot var a i dir uiga pi t anj a: d a l i j e o v o si n t alcsa savr em eno g »hr v atsk ag kn j i žev no g j ezik a« i il d j e u p i t an j u

i zri čit o ne st oj i da j e t o nek a idr uga koncep ci j a. Do du še, u k nj izd ni gde »sin tak sa savr emeno g h r vat sko g Ij ezi k a«, al i a'k o ni j e , p>ost av l j a se p i t an j e m ože li se uop št e n ap isa t i si nt ak sa k o j a ob uhvat a t ri vek a b u r n o ga r azv o.i a t o ga j ezik a , u kom e p eri o du se desil a i p r o mena osnovice k nj i ževn og

j eži ka sa kaj kavsk e na št okav sku. Nadal j e, p ostavl j a se p it anj e m ože l i

Osvr t n a Ši n t ak su. . . Radosl ava K at i či ća

243

se st avi t i znak f un kcioai aln e ij edn alko st i i z m eđu j ezi k a An dr i j e K ačić a M io ši ća i j ezi k a s avr em ene dn evi i e št a m p e , k o j a i e tak o đ e b i l a izvor i z k o -

j eg j e ek scer p ir an j ezičM m at er i j a l za ov u Si n taksu. Sv i do s ad a dizn e sen i p od ac i g ovo r e o t o m e d a j e od ab i r om

del a

koj a č ine t emel j ovo j Sintaksi p r of . K ati či ć nedvo sm i sleno p olk azao . svoj odn os p r em a sr p s.k ob rvat sik om j ezi ku i li sr p sik om i l i br v at sk om _/ h r vat -. skom i l i sr p sko m j ežiku , odnosno, on . se, kao št o i u n asl ovu ek sp l ici tmo st oj i , o p r ed el io za eti k etu »h r vat sk i to j ižev m j ezik «. M e t od oi oški p o st u p ak

K akio sam n avo d i u Pr ed govor u svo j e Si n t akse ( 1), auto r se i r ani j e »b av i o pr im j eno m naj suvTem en i j ih j ezi ko slovnih t eor i j a n a op i s sin t ak sič.k i h p oj ava u h rvat sk om k n j i ževn om j e ' zik u i nast oj ao sam r azr aćLiit i ptri -

st uip k oj i bi uza svu ap srtr ak to u p r eoi znost ostao r azuml j iv i up ot reb l j iv ši r i m k ru gov im a ob r azo van i h č i tatel j a «. N am era auto ra d a ob j ed in i ap str ak tnu p r ecizn osit , s j edne st r an e, i p r i st up ačnost svoga del a ši r ok oj k ul t ur no j j avnost i , s d r ug e st r ane, sp ad a u v i sok e n au čn e cil j eve. Ро к ц šaćesmo d a sagl ed am o št a j e od t e n am ere i ost var eno . N ako n či t an j a o ve kn j i ge č i t al ac stdč e p r v i i n aj sn ažn i j i u t i sak d a j e au to r sve vr eme n astoj ao da izbegn e m et o de izl aganj a svih. dosadašn j i h gra m at i čar a ikoj i su se b avil i o v i m po slom .a U to m e n astoj an j u o n j e sasv iim dosl ed an . I za t e d o sl e dn o st i n e st oj .i p r eci zan n au ćni o p i s n a šeg j ezi k a , v eć j oj j e k r aj n j i .r ezul t at či t aočev a zb r k an ost , n ej asn o st i zbu n j en o st p r ed on i m št o n am se č in i l o d a zn am o , a sa d a, p r em a Sin t a k s' i p r of .

K at ičića, ispost avl j a se da j e bilo p odosta pogrešno . K ako su t e n ov in e naj češće b ez dovol j ne naučne ar gument aci j e, a p oka t kad j e naučn a ar gu m ent aci j a i sasvi m i zost ala , u p o t rebl j i vost o ve kn j i ge j e gotovo mi ni m al na. N a p r i mer , p i t am o se k ako b i »o b j asni db enim r ečeni cam a « deci n al azač ovih r ečeni ca n i j e j asno

i zg i ed al o t u m ačen j e n ast avn e j edini ce o u osm o go di šn j oj šk o l i ik ada n i sam p r oar t i k ul i sao n j ihovo značeo j e. 0 n j i m a u

.k nij i zi p ostoj e samo d ve r ečezi ice. U p r voj se nabr aj aj u »vezni čki p ri l ozi « a u dr u goj se d odaj e d a se i d ra gi »v ezn i čk i p r il ozi «, sem nabro j ani h , m o gu j av i t i sam o a ko se .»u p ot ri tj ebe t afe o d a se odno se n a o dno s j e dn og a

r ečenično ga sad ržaj a p r em a dr ugom « (172) . Pot om sled e p rknei i :

Jer j e spomen na mene slađi od meda j i baština moj a ođ međenoga sa S 24 20 — Jer ko lav ć bi ti E r a i m u kao l av i ć o u ća ( ir ah

, )

, /

d m

J ud in u (Hošea 5,14 ) — Sada ću i j a malo ži vj et i , ta dost a sam se na-

muči o (Šimunovi ć 59) — N eka i de u mi r u Božj emu — ta i _onako —

I stin a bo p ost at će i i vo t o m , n e ći ni ni št a zl o (Ši m unovi ć 147) uv j er en i smo i bez vas i b ez nas (I . M ažo r anić 131) . K ak o u svi m složanim r ečeni cama p o st o j i n ek i odno s j edn og r eče-

n ičn og sadr žaj a pr ema d r ugo m , t ešk o da se .iz t oga može nešto saznat i o

»obj asnidbeni m r ečeni cam a«. Ništa se v i še ne saznaj e n i p ažl j ivim čit a-

n j em p et p r i m er a (sarn o p et za sasvim no vu v r st u r ečeni ca), št aviše, on i

či t aoca j oš više zbunj u j u . Ni j e p r im er eno u k nj i gu ko j oj se nam en j uj e 2 Pom en imo h r onol ošk im r edom samo , aut or e cel ovit i h t nj .i ga sin -

t akse: Буро Д аничић , Србск а синтак са (Д ео пр ввхи), Београд 1858; Tomo Маr et i ć, Gr amati ka h rvat sk oga i l i sr p skoga k n j i ževn og j ezi ka, Zagr eb 1963; Миодр аг C. Лалевић , Синтакса српскохрватскога к њиж евног ј езика, Бео-

е I I е скох ватски зик Б о Сав емени с п вић Стевано 2 Михаило град, 196 ; ј , р р р , град 1979. Up. i k ni i gu (na koj u se K at ičić ni j e hr onološki ni mogao obazr eti )-, Milivoj e Minović: Sintaksa srpskohrvatskog — hrvatskosr pskog knj i ževnog j e» « —

zika za v iše škol e j ^ vo 1987.

Rečeni ca, padeži , gl agolsk i oblici , 1

Svj etlost , Sar a .. .;

К њиж евн ост и ј езга 4

244

u đžbeničk i kar akt err u void iit i novu vr stu rečenica fo ez i k ak ve nau čne ar gumen t aci j e, bez naj mini mal n i j eg o p i sa u k ak av to odnos sit up aj u irečeni ce k oj e či ne nezav i sno-sl o žen u r ečeni ou. Pokušaj da se u svom naučnom op i su j ezi čkog m at er i j al a p omo gne t r ansf o r m aci on k n meto docm o dveo j e p r of . K atičića u bes'k r aj n o p onav Ij anj e ko m e r ezul t at n i j e j a!snost već nej asn ost . N e p ol azeći od čin j en ice

da j e r ečen ica un ap red data složen a st ru k tur a odr eđene vnrst e, od k oj e i n ač e p o l aze t r a di ci o n al n a i st r uk t u r al i stiičik a si n t aik sa , p r of . K ajt ič ić ul azi

u p r ira ci p e fo r mi r an j a tih složeni h stm k tur a i n j ihovog tr an sfor mi san j a u sl ič n e .st r uk t uire. K ak o j e m o gućnost ivara r an j a j edne r ečen iee u dru ge 'j o j sl ične r ečeni ce v r lo v el i ka , d olazi se na nesi gur an te r en . o zn ačen u p j ' N a ik r aj iu se p it amo čem u p rediu go n ab r aj an j e t r an sf o r m ac i j a, n p r . p o tvr dn ih r ečen i c a iu u p i t ne i l i u p i t nih iu p ot vr dn e, kada se n i t i m n ab r aj an j em ne m o gu n i i zb l i za i scr p st i sve m o g ućno st i k o j e p ost oj e u j e zi k u . Au t or t e t r an sf ar m aci j e nazi va »p r eob l ik am a«. Pr of . K at iči ć n e b azir a svo j a o b j ašnij en j a n a an al iz i p r i m e r a k o j i j e dao , v eć na j eizičk o m mat er i j alu za k o j i m i sl i d a j e o d n j ega i zveden p rto n er k oj i n av od i . T ako j e k o nstr u i sao o g rom an b ro j it zrv . »i sh od išn ih r ečen ic a«, v r l o često u vi še var i j a n t i z a i st i p r im er . N p r . za uzr o čn u r eč en i o u

St r i c se br i ne za nas št o j e dobar

' r of K at ičić . k onst m i še »i shodi šne r ečen ice« p 1. S t r i c s e b r i n e z a n as z a t o

2. St r i c j e đobar

i maj ući n amer u d a nam ob j aso i k ak o ise dr ug a r ečeni ca u vr št av a u p r vu . Ov om k onst ra kci j om »ishod i šn ih r ečeni ca« ni smo ni št a saznal i o n j ihovom u zr očnom odno su . K at k ad a se u v o đ en j em o no ga šito j e n ep ot reb no sam o

zaimaglj uj e ono št o j e već odavno u n auc i j asno. Poni ranj e u du b i nsku j ezi čk u st ruk t ura .(t zv. t r an sfor maci oni m et od), ko j e j e p edeset ih sodi naogl asi o ameri ok i li n gvi st a Noam Čo m ski , u Si ntak si p r of . K at ičić a ni j e do n e l a n iš t a novo . M o noton i p os'tu p ak p r eo b l i k o van j a i k on st ra i san j a .ishod i šni h r ečenic a (za ko j e n i gde ni j e ek sp l iciitno r ečeno k oj e su to i k akve r ečeni ce) u či n io j e k nj i gju nej asnom i t eško p r oho dno m .

U k n j i zi j e t akođ e vec*m a oči gl edn a neu j adn ačenost bro j a p r i mera k oj im a aut or i l ustra j e Sivoj e izlaganj e. Dešava se da j e nj ihov b roj u pravo

u obr nu t oj sr azmer i sa n j ih o vom važnošću . Na p rimer , n a st r . 344 (t . 820), u odel j ku o u p r avnom i neu pr avnom go vo nu , i za rečen ice: »Rečenica ko j a uvod i u p ravn i govor obi čn o se n a k r aj u oem aču j e dv j ema točk am a«, sledi j edna i p o st ran a .u p ravnog go vo r a, i .to sve i sti p r imer i sa d vo t aokom i ot vo ren i m i z at vo r eni m n av odnick n a. Ak o se i p r eneb r egne či n j en ic a da

o p i s gr afi čko g obeležavan j a lup r avno g govora vi še sp ada u pr avopi snu norm u nego u si n t aksu osit aj e sasvim izv esno da j e ovoliko cnbil j e pr imer a (57 r edova) sasv im nep ot rebno. Zat im na j o š d ve st r ane sl ede r azne vari j an t e i mo gu onost i obeležavaai j a i h neobel ežavanj a u p r avno g govora, al i sve ,sa st anovi št a n j egov og gr af i čk o g izgleda. Tek potom p rof . K atičić p relazi na sint ak sič k i op i s direk tnog i i ndi rekt nog go vora. Nasup r o t ovom nepotr ebnom obil j u p r i mer a stoj i vi še nego osfc udn i h p et p r imer a za '

»obj asn i dbene r ečenice« (o i®t om s> m o već govoril i ), k oj e se inače pr vi put

k ao nova v r st a r ečeni ca po j av l ju j u u sin tak si čko j l i t er at ur i . Sl i čan j e p ri mer i i z o del j k a Predik atne k ategori j e. Uustra j .ući osobeno st p red i kat a d a u seb i uvek sadr ži k at egor i j u li c a, aut or navodi 40 p r im er a (za 1. l i ce 'j ednine .14, za 1. Исе m n o žine 11, za 2. l ice 9 d za 3. l ice 6) (42,43) . Dok se za ovu g r am at i fi k u o sob ira u p r edi k at a , čin i n am se n e-

p ot r eb no , daj e obi l j e p rim er a , zakl j učne i i skl j iucne (u ovo j Si ntaksi »izuzet ne«) r ečen ice i m aj u sam o p o 8 p r i m er a , a uk u pan t ek st o ovi m dvema vr st ama r ečen ica i znoisi samo j edniu stranu . Ovo i ne b i bi l o tako up ad-

Osvr t na Ši ntaksu. . . , Radosiava Katičića

245

l j ivo d a se n a vi še mesta u ovoj k nj iizi autor ni j e na po či t av oj str ani bavi o sam o kon st r u i san j em i shodi šni h r ečeni ca i p reobl i k ama (n pr . 216, 241, 251, 252 i t d .) . Jedno važno p i t anj e k oj e p ost avl j a metodološk i p r i situp obr adi si n-

tak si čk e mater ij e u ovoj knj izi , »gr amatičk o ustroj stvo rečenice«,

a taj pnistup u sredi št e pažnj e stavl j a ,j est e pit anj e može И se si st em glagola

ad ek vatno sint ak sičk i obradit i u odel j iku o p r edikatu , a p r ed lo šk e si ntagme u odel j ci m a o aKr i bu tu , obj ek tu i p r ilošlcim odredbam a. N a deo ovog p itan j a od govor j e, mi sl imo, dao sam au tor u Uvodnoj nap omeni : »Za det al j nu obradu p r i j edložnih izr aza napr ost o ni j e bi lo m j est a u str uk -

tu ri sintak se. Osi m toga ise ispr va či ni lo da se pri sl aganj u pri j edloga š p adežima radi o sasvim mehaniokim pod aci ma koj ima j e mj esto za,p r avo u r j ečn i ku . K ad sam p o sl i j e sh vat i o da b i i u sirut ak si b i l o o tom e št a

r eći , bilo j e već nemogu će ot kloni ti tu nepot pu nost «. (7) . I st ina, autor ne i znosi decidir ano m išl j enj e da j e p redlo šk i m sintagm ama mest o u si n:t ak i i , v eć sam o d a b i »i u s i n t ak si b i l o o t om e š t a r eći « .

Term i nol ogi j a i p oj movni ap ar at

Jedan od usl ova dobrog raaumevanj a stručnog tek sta j est e j asna, stabilna i u datoj nauci veri f ikovana terminologij aT Par alelna upotreba i n ternaci on al ni h termi na i ter m ina či j a j e area upot rebe samo j edan j ezi k dodatni j e kvali tet naučnog it ekst a ukoliko se t ak o izbegavaj u moguoi nesp or azum i ок о t o ga št a se p od r azui nev a p od o d r eđeni m t er mm i m a. LT Si ntaksi p rof . K at i čić a u glavo om su dat a ob a tenmi na , dom aći i

intem acio n ai ni . I ntern acionalni term in naj češće j e d at samo n a mestu gde se odr eđen i p oj am i li j ezička p oj ava p r vi iput pomin j e, a u dal j em t ekst u k or i šćen j e samo d om aći ter min . K ažemo , n aj češće, j er i ma slučaj eva k ada se u d al j em tek stu ko ri st i samo .t er m in sa širom ar eom u po t r ebe. Na p r i m er , z a »suodn osne zameni ce« (t . 512 i dal j e) u d al j em t ekst u k or i st i se sam o ter min »k orel at ivne zameni ce-:. Ov a nedosl ed nost svak ako ide u p ri -

l og knj i zi . Međut i m, ima i pr i mena kada i nt ernacional ni termin i ni su uopšt e dati . Reci m o, u odel j kiu o složenim r ečeni cam a, n ezavisni m i zavi sni m , dosled no su i zost al i it er m i n i sa ši r om ar eom u p ot r ebe (f inal ne, k auzalne, k on seku t ivne r ečen ice i td.) i d at i su samo domaći ter mi n i (nam erne, uzr očne, p osl ed i čne r ečen ice i t d .) .

Nedoslednost i ove ivrste, k ad a j e reč o term mologi j i , i p ak su naj man j a nevol j a u ovoj k nj i zi . P.ravi p r oblem i j avl j aj u se k ada p rof . K ait i čić tv o ri nove t ermi ne, bil o da j e u p i tainj u j ezi čka p oj av a za koj u već d av no post oj i od govar aj ući i op št e p ri hvaćeni t er mi n , il i se p ak no vi tern iin t vo ri z i n o v i l in gvi sti č k i p oj am . U odel j k u o nezavi sno-složenim r ečeni cam a p r o f . K at i č ić , n a p ri m er , c p šte u svo j en i ter m i n u sr p sikohr v at sko m j ezi k u »i sk l j u čn e r ečeni ce«s zam en j u j e ino v im »i zuzet ne rečeni ce«. T vor b a novo g t er m ina m o gl a b i b i ti op r avidana ik ada b i nov-i t erm in j asni j e r ep r ezen t ov ao k ar ak ter ovih r eče ni ca. M eđu t i m , o voga p ut a desiilo se siu-

p r otno . Osn ovino sav remeno značen j e r eč i i zuzet an = »n ar očit «, »p aseban « č in i id a ovaj t er m in bu de p otp uno nem ot iv i san i stoga sasv im n ep ri h vat lj iv .

Ovak o n esrećno sk ov an ih t err ni na4 im a p ovi še: k on gm enci j a j e »sr očno st «, soci j at iv j e »dru žil ac«, ob j ek t iv j e »p r i p ad ak «, f akit it i v j e »u či-

з I u Pri ručn oj gramat ici h r vatsk oga knj i i ev n og j ezi k a, Zagreb 1979, k o r i st i se t er m iin i sk l j u čn e r ečen i ce. 4 Ovde ne u l azi m o u t o k o j e t v or ac n av ođ enih t er m i na . N ek i od

n j ih nal aze se (np r . »zal iho st an «, »ob j asni dben i geni t iv «, »po sl j el og«) u E nci k lop eđi j sk om r j ečnik u l in gvis ti č ki h nazi va Rik ar da Sim eona (Z asrr eb 1969) .

К њиЖевност и ј езиК

246

nak «, ad ver b i j al ј е >>p r i lo žj e« i l i »ip riložna oznaka «, p aukal j e »m ali na«,

ek spl ikativni geni i i v j e »obj asnidbeni genitiv« itd. Pomi nj anj e i inter naoion al nog t er m in a o tk lanj a m ogućn ost zabune oko o t k r iv aa j a l i n gvi st ič k og p oj m a k oj i se k r i j e i za o v ih t er m ina , p a j e neu sp el a t vor b a j edin a p osl ed ica nast oj an j a p r of . K a t i čić a da se p o s v ak u cenu kor i st i dom aći t er m in .

V eća j e n evol j a sa novoskovan i m t er m ini m a za k oj e se ne daj e i n ter naci o n al n i t er m i n , i za k o j e n eka da t eže, mo že i šči t ait i k oj i se T ask o i zm ed u r edov a p o k u šav am o

se sam o i z k on t ek sta , n ek ad a l ak še a .l in gvi ist ič k i p>oj am i za t i h t ei m in a kr i j e. d a do k uč i m o št a su t o »j ezg r en e« i l i

»i shodišne r ečenice« i »ob j asni dbene r ečeni ce« (o koj im a j e v eć bi lo r eči ) , št a b i t r eb alo d a zn ač i »sk l ap an j e« i li »p r eob l ik a sk l ap an j a«, z a »zaHh osn ost « n ek a ko do kiučimo da zn ač i r edu nd an t n ost , z a »sk r i veni isub j ek at « p i t am o se zašto n i j e »nei sk aizan i su b j ek at « k a da več k o d p r o f . K at i či ća ' » e nei skazan r di kat « a 't erm i n >>p osl j el ozi « v i še j e nasdl n a t vo.r ba, o to i s i p p j i ak .) m u se mo t ivis an ost ne mo ž e o dr eć i , nego ozb ii j n a t emn i nolo šk a i dent if ilk ac ij a j edn e j ezičke p oj ave. Št a su za p r of . K at i čić a »p osl j el o zi « saznaj e se iz t . 1109 : »Pn j edl ozi r adi , nasup r ot , unatoč, usp r k os mo gu , k ada se i st i ču , s taj at i i i za Ameni c e ko j o j odr eđu j u p adež i s k o j o m t voore p r i j edl ožn i i zr az. Tada su zap r avo p osl j el ozi . Sv i su t i p r i j ed lozi n a gl ašen e r i j eči i n i su p ro lđ i ti ke«.

N i j e t rai io sv oj d i o očev i n e slo ge rad i K r enu o j e vl akom tom u us p r kos

Sn i j egu u na toč šet ao j e kao i obično: j ed an sat U n edoum icu či taoca d ovodi i t er mi n »r i j ek « il i »r ečen ič ni i zr ičaj «. Pir o f . K aitič i ć u t ačk i 36 k aže za »r i j ek « da j e on »osn ovma j edini ca n j ez ina (r ečeni čn og ) sadr žaj no g ustr o j stva« i d a j e on »ono naj osnovni j e što

« » « e zmeđ t r i na i oizil az da s i u e m r ek i z e en Po ome r i e ic i r č o . t e u r eč n i j p j

rečeni ca ne može stavit i znak j ednalcosti. U E nci klop edi j skom r j ečni ku

lingvističkih naziva Rikanda Simeona, :kome j e prof . Katičić bio stra čni -

u r edni k , ova d v a t er mi na im aj iu i sto zn ačeinj e (r i j ek = r ečenica) , št o ne dvosmi slen o i lu st r uj u sl edeči p r i mer i : »gl av ni r i j ek — gl avna r ečeni ca«,

»di j elo vi r i j eka — di j elo vi r ečenice«, »ob l i k ri j eka — obl ik

r ečeni ce«

i td . .(I I , 299) .

Po t p un a zbunj enost i nerazumevanj e nastaj u k ada či tal ac Si n takse » « vezni ci . R er to a o K at ć kl a reč e t e z r f ioi a as hvat š a . i ušav da s i a p j p p ok ar t er m i na koj i p r ip adaj u ovo j ikl asi r eči dosta j e širok : »vezni čke r eči «, »v ezni čk i izraizi «, »vetzničk i ptri lozi «, »nezav i sni vezni k «, »veznik «. No tu ni j e 'lcraj . Na st rani 156 <t . 446) stoj i da j e r eč i p rilog. On post aj e veznik t ek kada ga zahvat i »p reobl ika skl ap an j a«. Da b i se t o r ep rezento val o, d aj u se pri mer i . Tako j e za p rof . K at i čića i p r i lo g u r ečeni ci :

N a t aj se bri j eg oni pop nu, i zaustave se zadivl j eni (K al eb 2, 48) a v ez n i k ,u r eče n i c i :

I zi đu i z au t a i p r om eškol j e noge (Desn i ca 95) Pri m er a i m a vi še, ali r azl ik u koj u n am su ger iše aut o r t ešžko da i k o

može uočiti , u st v air i ne m ože j er j e i n ema. Veznici , o dnosno po pr of . Katič i ću »v ezn i oke r i j eč i «, u v rem ensk im r ečeni cam a su u st var i »odnosni

k 504 eč nica u tao « dnosnih r e i vezn ke o t . 561 a i v emena r lo r z i i , ( ) p K at iči ć n abr aj a na sledeći nači n: »Vezni čke r ij eči odnosnih rečeni ca o d n osn e zam j eni ce : t k o, št o k oj i

pr of . j esu:

Osvr t na Si ntak su . . . , Rado slava K at iči ća

24 7

od nosn i ip r id j evi : či j i k akav k olik

o d n o sn i p r i l o g : š to

T ešk o da j e sve ovo r azum l j ivo i u p ot rebl j iv o i j ezič ko m str učn j aiku a n e »ši r im k r u govim a obr azovan ih či tat el j a«, k oj im a aut or nam en j uj e ovu k nj i g u .

Ovde, u s t v ar i , p r oblem n i j e sam o t er m i nolo ške p r ir ode, več seže u d om en p oiman j a l in gvi st lčk ih po j mov a. On o št o j e do sada l i ngvi st ič ka n auk a k azal a o veznicim a n i j e nepomer l j ivo i nep r om enl j ivo . M eđut im , n a č in n a koj i t o čin i p r of . K at ičić , b ez n au čne ar gum en taci j e i od go v ar aj u ći h p ri m er a i z l i ter atur e k oj i b i n j eg ov teor et sk i stav i do k az al i , čin i d a n aša d osadašn j a saz n an j a o o v oj kiasi r eči o staj u n ep r om en j ena. I d a zav r ši m o j ed ni m ter mi no m k oj i j e u nesag l a sn o sti sa l o g iik om . M ože l i zai sta p ostoj at i »go tov a b ud ućno st «? Z a au t or a o ve Si n t a k se m ože, i ona .se »izr ič e gl agol sk im .p r i dj evo m ak t i v n im s f utu ro m I . od gl agol a b i t i «. ( t . 158) .

L i l er a t u r a

Babić, Eu geni j a i dr ugi : Pr i r učna gramat i ka hrvatskoga knj i i evnog j ezi ka, Z ag reb 1979.

Bugarsk i , Rank o: Pr edgovor knj iz i Noam Čom ski , Gr amati ka i um, Beog r ad 1979.

Д ани чи ћ , Б .: Ср бск а синтак са (Д ео п р внш ), Беог р ад 1858.

Л алевић , М и одр аг С.: Синтак са ср пск охр ватск ог а к њиж евног ј ез ик а, Беог р ад 1962 .

M ar et i ć, Tomo: Gr amati k a h r vatskoga il i sr p skoga knj i ževnog j ezi ka, Zagr eb 1899.

St anoj či ć, Živoj in: Jedna neobićna nova sr psk e, Novi Sad, kn j . 440, sv . 2,

sintaksa, (Pr vi deo) Letopi s Mat ice avgust 1987, 315—346. (Drugi deo )

Lei opis Mat ice sr p sk e, Novi Sad , kn j . 440, sv. 3, sept embar 1987, 4 1— 504 . — i Z i k a v I I I a i i l in v st č ih n a kl e r ečn k i Enci o d ski z R kard : Sim eon , i , g j p j gr eb 1969.

ез ватск аматичк и си ох и ик Г е пск Сав мени с Михаило: в новић Сте а р ј ( р р р , стеми и к њиж евној езич к а норма) I I Синтак са, Беогр ад 1979.

Г о р ан Ст ак и ву к овић (Н о ви Сад )

N ORTH R OP FR Y E , ON SH AK E SPEARE (У РЕД . РОБЕРТ СА Н Д Л ЕР), Y AL E U N I V . PR E SS , N EW H AV E N AN D L ON D ON , 1986, ст р . 186.

К ан ад ск и т еор ети ч ар и и сто р ичар к њиж ев ност и Н ор тр оп Ф р ај од ав но ј е већ светск и афи р мисан о име иа п ољу литер ар них испитивања , а наш ој п у бли ц и к ој а ra ч ита у п р еводу поз нат ј е по две у нас п р еведене к њиге, А н атом и ј а к р итик е и Велик и к одек с . Н ај нови ј а Ф р ај ова к њига посвећена ј е испи ти в ању од абр аних д р ам а из Ш ек спи р ов о г к ан он а. Оби м ом невелик а , ова к њ иг а ј е истов р емено и фр ај ов с к и лу ц и д на али по св еобу х в атности испи т иван о г сег мен т а и теж и ни п р ез ент ац и ј е, испод очек иван ог нивоа позн атих Ф р ај о вих тек стова. К њиг у одли к уј е и магин ати в ност замисли и у п от р ебе ј език а и неп р етенц и озни п р ист у п вели к ој т еми . Она се ск о р о чита к ао ш тив о лепе к њи ж евности , али ак о у њој т р аж и -

мо к ар ак тер истичн у фр ај овск у ду бин у и деј е и флек си билн ост у спостављ ањ а

зан и м љи ви х

н ео ч ек и в а н и х

л и т ер а р н и х

и н т ер д и с ц и п л и н ар н и х

си н теза, ак о од ње очек у ј емо дом ет ак адем ск е ак р иби ј е и дело н а к ој е би се п озивали они к ој и д аље бу д у писали о Ш ек спи ру , то у овој к њи зи нећ емо н аћ и . М ећ у тим , д а се ова Ф р ај ова к њ иг а не би схв атил а к ао

р азочар ење, ваља паж љиво иш чит ати њен к р атак п редговор . К њига ј е пр евасходно, Ф р ај то ек сплицитно наглашава, настала из ј едне трећине бележ ак а уводног к урса из ш ек спир ологи ј е к ој и ј е Ф рај г одинама држ ао ст удентима (на к олеџу Вик т ори ј а универзитета у Тор онту ) к ој и су знали м ало или ск ор о н иш та о Ш ек спи ру к ада су дошли на сту диј е. В р ло ј е занимљив а и г ен еза ове к њиг е. Њ ен ур ед ник , Робер т Сан длер , био ј е

д ео наведеног Ф р ај овог ау дитори ј у ма и годинама ј е ур едно ср еђивао белет к е свога п р офесора. К асниј е ј е од Ф рај а, н ак он р евизиј е тек стова, добио дозволу да се оне обј аве и так о ј е настала ова к њига. Уп раво намена ове к њиг е у сл овила ј е ст ил , метод и п р обл ем ск и пр ист уп ових

Ф р ај ових тек стова, по чему се они битн о р азлик уј у од нек их сасвим ак адемск и ц ер ебр алних р ад ова о Ш ек спиру к ој е ј е Ф р ај р ани ј е писао. И поред методолошк о-пр облемск е и аналитичк е ј едноставности , ова к њиг а д онос'и и н ек е в р ло занимљиве, иа к о н е баш непоз нат е с у д о ве о п ок те пи ових ама и то на к а а их Ш ек с а изи ан ан л ел вима д е иним о р р р д р ј д

и и ног поиг авања е ими а чин с бл на ц а овски д т чан ис и у р р ј ом. р у фр ј р Пор ед увода у к ој ем обр азлаж е свој избор драма у к њизи (трудећи с е д а п р и н ц ип ом р еп р езен т ат ив н ог у зо р к а заст у пи сва к и п ер и о д Ш ек -

спи р овог ст в ар алаш тва , р ани , зр ели и завр ш ни ) Ф р ај у к њи зи ан ализир а ј ош и Ромеа и Ју лиј у , Сан летње ноћи , др аме о Болин бру к у (под овим насловом ј е у ј едном поглављу анализи р ао др аме Ричар д 11 и Х ен р и I V),

Х амлета, К р аља Jl up a, Антониј а и К леопа тру, Равном м ером и р омантичне или зав р ш не к ом аде, Зим ск у бај к у и Буру . Y овак о одабр ан ом мат ер и ј ал у Ф р ај ј е п осветио нај ви ше п р остор а и пок аз ао н ај ви ш е ер у ди тивне пон есености у п р вом есеј у , о Ром еу и Ју ли ј и. Н ак он ш то ј е р езими р ао већ познат е су дов е о в рстама љу бави у " овој др ами (љу бав v м ани р у петр ар к истичк е к онвен ц и ј е у „ одн осу Ромео— Розалина , љу бав к ру ни сан а бр ак ом у одн осу Ром ео— Ју ли ј а , те љубав сх ваћ ена к ао елем ент ар ни п р ин ц ип ч у лно ст и п р и к азан а у низ у ск ар ед них ал у зи ј а к ој е г овор и д адиља), Ф р ај се задр ж ав а н а т у мачењу ч етвр тог , по њем у к љу чног нивоа посмат р ања љу бави на к ој ем непо-

N . F r y e, Dn sh akesp ear e

249

ср едно и почив а су ш тина т р аги чности „ н ај веђ е светск е љу б ав не т р аг е" ди ј е (Ф р ај ) . Т о ј е љу бав између м у ш к ар ац а, али не у банали зов аном сми сл у хомосек су алн е љу бави , већ у су блими р ан ом од н осу п р и ј атељств а. Су дбина зап р етена у звездама, к ак о се к азу ј е у П р олог у др аме, не у п ућ уј е сам о , и ст ич е Ф р ај , на т р агичн ост од носа Ромеа и Ју ли ј е, већ пш р е и н а т р агич н ост м ного вр сни х љу д ск их односа к ад а се они п р ик аз уј у к ао висок о у звиш ен и. Ф р ај ова ј е основна и деј а да до тр агичн ог тр ен у тк а у д р ами долази у ч асу к ада Ромео у би ј а Тибалта, свет ећ и смр т свога п р иј атеља М ер к у ц и ј а . Ов ак в о свој е чит ање Ром еа и Ју ли ј е, Ф р ај з асиива н а п р ихв ат љнв ој п р етпо ст авц и д а ј е у елизабетинск ој р енесан си о сећ ање п ри ј атељст в а измеђ у м у ш к арц а било к омплек сни ј а ем отивна к атегор и ј а о д љу ба вног одн о са м еђ у п олов им а, у п р аво з ато ш то ј е потп у н о била л и ш ен а к а гего р и ј е т елесност и чиме се п р оду бљивао п р остор и сти ц аља љу бавн е д уховности . Ромео, так о, бив а п р огнан из вер онск е ср едине у М ан т ову тек оног а часа к ада ј е у био Тибалт а а не к ад а се заљу био у девој к у из пор оди ц е с к ој ом ј е његова у з авади . Д а ј е однос међ у п р иј ат ељима би о к омплек сни ј и од односа међ у заљу бљенима, Ф р ај налази и у п отв рди Ром еови х р еак ци ј а у др ами у к ој има осим п г г о се влада само п р ема сопственим нахођењи ма ј ош ј един о сл у ш а р ечи свога п р и-

с а ли Ромео и тин сл ш а и т а Ло енс к о и га не Бенво а. теља а а а , , фр р , р ј у ј х о тећ и д оводи поно в о на т р аг и чан п у т и ак о м у ј е н амер а би ла д а га

с тог а п у т а ск р ене. Бен волио га ј едини , међ у тим, д о к р ај а к омада води и зван т р агич ног п ута . См ат р ај ући ов ак во т у мачење б итии м елементом тематск ог у обличавања ове др аме, елементом к о ј и се по Ф р ај овом у ве-

е л ве е а ама Ром о и Ј и а иак о на е а то за ема чесго н ењ д д у ј р руј , у р р уј р у стала п ре Сонета (драма ј е штамп ана 1599 а сонети 1609. годи не) запр ав о анти цили ра тему првих 126 сонета чиј а тематик а збуњуј е Ш ек спи рове к ритичаре а то су сонети упућени непознатом лепом младићу . На к рај у овог д оми шљат ог ecej a, Ф р ај вер оватно с ж ељом да св ој ој п у бли ц и п пи ма поставља оставља е о ва а бл и о иближ и п о м к п д тима , т ен ј р р ) р (с уд тање о в елик ој попу лар ности овога к омада к р оз век ове. Он одговар а

ј едноставно: ск оро архетипск а прича о младости, љу бави и смр ги, к ој а о е њиж евности већ сво м писан к васколик е та и а о с ве ватни е , на о ј е д р ј ј ј р ј ележ ава човек ов ж и м об т ен и а к о и шт нским о с и v e Ka3 ц емом ј у т ј р у у j вот. ¥ з чар олиј у Ш ек спи р овог ј ези ка у стих овима к ој и се ду го памте, овај к омад постај е велики . У к азуј ући на древност основног мотива ове приче, Фрај на занимљив начин наводи податак да ј е и Шек спиров ј ап анск и савр еменик , Чик амац у

(Ch i kam at su )

писао лу т к ар ск е иг р е

еника услед (бунрак у) о уништењу двој е младих заљубљти и двеј у завађених породица из кој их су по цали. Ове

деј ства судбине приче, ј апански -

писац ј е стварао према древним мотивима ј апанских народних пршхо в ест и .

Y поглављу к о ј е ј е посвети о к омеди ј и Сан лет ње ноћи, Ф р ај ј е дао много М£1ње одуш к а св ој ој инт у иц и ј и и слободн и м алу зи ј ам а, а виш е се задр ж ао на в ећ п ознатим к р ит и чк им местима о о вој др ами н а к ој а

наилазимо у другим написњма о њој . Ау тор так о истиче да ј е Ш ек спир ову с вој у . к омеди ј у написао к омбин уј у ћи тр адиц и ј у р им ск е к омеди ј е П лау та и Т ер ен ц иј а и к омеди"ј е к ој у су писали елизабети н ск и др амск и пи сци , „ у нивер зитетск и у м ови . Ф р ај свој у ан али зу др аме Сан лет ње ноћи у главн ом засни ва на исти ц ањ у п р епознатљиве мет афор ик е у дихотоми ј и између Тезеј ева двор а (к онвен ц и он ална ц иви лизац и ј а) и Обер онов е ш у м е (н есп у т ан а п р и р од а) . Y в ез и с др ам ама Рич ар д I I и Х ен р и I V , Ф р ај у главном пиш е у ом ових к оп тек сту опш тег у п ознав ања с и ст ори ј ск и заснованом тематик " в х исго и ск их к ом а о и сачи и такоз ани а к е с ео к л са ма к о а д ц д „ р ј ј др у ј у њавај у посебан сегмент Ш ек спи р овог др амск ог оџу са. Д ок ј е свој у паж њу у др ами Ричар д I I Ф р ај у смерио на анализу манифестациј а и п си х ол о ш к е

м от и в и с ан ос т и

ли к а

од н осу

на

т ок

д р ам ск е

р ад њ е ,

анализи Х ен р и ј а I V а у т о р с е у г лавном ск он ц ент р и сао на ан ализ у т ем е

ч асти (у односу на с у вр ем ени истор и ј ск и к онтек ст ) и ан али з у пост у пк а

К њи ж ев ност и ј език

250

евол у тивног г р ађ ења ц ентр алног лик а , Х ен ри ј а I V (Б олинбр у к а) . Ф р ај подвлачи Ш ек спи р ову вешти н у да у меш но к ор исти др амск у си т у ац и ј у , м о н ол о г е г л а в н о г л и к а и

к р ат к е г о в о р е и и с к азе д р у г и х

ли к ова, у

г р а-

ђ ењ у лик а г лав ног ј у н ак а.

Y пог лављу о Х ам лету , Ф р ај , вер оватно ж елећи да и збег н е у пу ћи вањ е н а теж ак тер ет н апи сане литер ат ур е о овој др ами , себи д ај е м ал о од у ш к а и ов у д р ам у п осмат р а у п р илично у о нш тен им к атег ор и ј ама п р облем а к ој их се она дотиче. У з т о, у овом ј е поглављу Ф р ај дао своме х у мору нај виш е од уш к а, пр етпостављај у ћи да ј е и Ш ек спи р ов у велик у т р агедиј у (баш због замиш љене т р аг и чне величи н е) и замисли о с виш е п р ик р ив еног х у мор а н его ш то се то обично у њој п р еп озн ај е. С о вим у

вези , на п р имер , Ф р ај у пу ћ уј е на ј едно место у тек сту где г овор и ду х Х амлетова о ц а (Ф р ај н ај в ер о в атни ј е м исли н а п р в о ду х о во обр аћање у I , 5) к ој и су гер иш е да ћ е бит и к р ат ак , а о дмах затим следи њег ов м онолог од педесетак стих ова. П о мал о и р онич н о Ф р ај зап очиње овај свој есеј сећај у ћи с е свог а п р офесо р а из ст у ден т ск их дана , ш ек сп и р олог а стар ог к ова, к ој и ј е дао " ј едном п р илик ом тем у з а к њиж евни есеј „ М ањи" п роблеми у Х ам лету , п одр аз у м евај у ћ и под тим „ мањим п р облеми а извр ши освет у . Y ма пр венствено пр облем Х амлетовог ок левања д " свом пок уш ај у да одговор и н а овај „ мањи п р облем др аме, Ф р ај н е у л аз и

и ео л х о д н е

к ом п л ек сн е

а н ал и з е

ел е м е н ат а

др ам ск е

т ем а т с к е

ст ру к т ур е, већ сасвим ј едност авно , али чини се с у ш тинск и исп р авн о , " „ р еш ава овај пр облем. Ф р ај к аж е, так о , да н ер еши ви п роблеми и пи-

т ања без одговор а, на шт а се у век наилази у човек овом свету , ј ер пр ир оо носи а човек ова д а и х у о чи , чине д да с в ета ј е так ва д а те п р о блеме " ову др аму „ нај загу шљиви ј ом и н ај клау ст р офоби чни ј ом Ш ек спи р овом а и м сав еменог чо т ш повез е и са сит о м к о Ф а з о о а ом ц др ј р ј уј у , ју р ј, у в ек а-интелек т у алц а. Х амлето во ок левање Ф р ај даље врло занимљиво т умачп к ао пар адо к с ан типодн ости р азмишљања и ак ц и ј е, к ао дв ај у важ них елемен ат а ч о век о в е психолош к е мани фест ац и ј е. Раз ми ш ља њ е , п о д ј ед н ак о з асно в ан о н а свести и сав ести п р едст ав ља нек у вр ст у п р и н ц и па

см р т и ј ер у м рт вљуј е ак ц иј у . Н а ову хамлетовск у к омпон ент у н аилазимо ,

упућуј е Ф рај и у делима Д остој евск ог, Ничеа и К ј ерк егора. На к рај у свога есеј а о Х амл ет у , Ф р ај по ст авља и ј едно сасвим к онст ру к ти вно пи тање за к ој е сматр а да леж и у основи пр облема односа Х амлет а и

ду х а његова оц а, а за к ој е Ф рај сматра да дотиче пољуљан х ршпћанск и п р инц ип у Х амлету . Ф р ај ово питање г ласи : А к о чистилиште п р едставља место очиш ћења, з ашто ду х к ој и долази от уда т раж и освету ? Ту мачећи К раља Jl up a, Ф рај пој едностављуј е основну п роблемати-

к у ове др аме (вероватно поново се прилагоћуј у ћи студентск о м аудито р иј у му ) и су штин у ове драме своди , измећу ост алог , на п р ик азивањеј едног ек стр емног слу чај а су к оба генерациј а. Т о ј е, истиче Ф рај , пр ик а зано у односима Ли р а и његови х к ћери , Гонериле, Регане и Корделиј е те Глостера и његових си нова Едгара и ванбрачног Едму пда. Титанск у величину Лирова лик а, мећутим, Ф рај види превасходно у његовој изразито филозофск ој употреби ј език а. На почетк у к омада, истиче Ф рај , Лир изгледа ск оро сасвим ментално стамен а особа, али оно urro говор и ј е апсур дн о . Мећ у ти м , у сит у ац иј и к ада га опх рвава лу дило , његове асоц ив ло тешк о п а излаже ези а о има их п ек с О сти к к бог к ом л и и е е з а р р ј ј ј ц ј ј тити а знач ење његових р еч и вр ло ј е ду бок о. Ф рај зак љу ч уј е да би порук у ове др аме ваљало тр аж ити у су гер исаном осећању оне интуит ивне и в ер балне снаге к ој у би човек мог ао да ослободи к ада би заиста г овор и о оно ш то м и сли .

К р оз Ф рај ову књиг у на тр енутк е пр обиј ај у врло занимљиве к р атк е -

син тезе у в ези с р ец епци ј ом Ш ек спи р ова дела у епох ама нак он р ен е сансе. Ф р ај так о пр и мећ уј е д а ј е X I X век у свом р омант ичар ск ом за-

ним ању за човек ове духовне ду бине пок азивао посебно занимање за Х ам лета. Д вадесети век ј е на своме п очетк у с над олазећ им осећ ањем о е п оменљивим е ез нгег а и е ек т али и вне и ин л е ости хо т д оту ђ н д р ц ј , р , ду у

N . Fr y e, On sh alk es'pear e

25 1

н о с ом п р ем а в р ли н и и ам бив ален т ни м п р их в ат ањ ем и о д би ј а њем р ели -

гиозних и п олитичк их и деологи ј а , помер и о сво ј е зан им ање пр ема К р аљу Лиру . Аитониј е и Кл еопат р а, у овом смислу , и зноси Ф р а ј , у гтућ уј е нас н а в р еме садаш њи ц е и о н о к ој е га н епос р ед н о следи . Y др а гли нема глас ник а, и к ао и у н аш ем свет у атмосфер а ј е к р ц ата ин фор ма ц и ј ама и в ести ма , али се к ом у ни к а ц и ј а и пак теш к о у с п ос т авља а к ад а се н еш т о д о г о д и т о он д а д елу ј е н а ц ео с вет . В р л о ј е занимљи во и Ф р а ј ово v o ч ава ље сли чности у лик овим а К леопат р е и Ф алст афа (из Х ен р и ј а I V ) . И К л еоп ат р а и Ф ал ст аф cv , к ак о их ви д и Ф р ај , л и к ови к ој и п р ед с тав j i >a i y ант ип о д зв а нично ј и с то р и ј и . Они ж иве v св о ј о ј ва р и ј ант и ист о р и ј е

к ој а тече ок о њих . Једина р азлик а међ у њим а ј есте у т оме ш то би су вр емена енглеск а исто ри ј а постој ала н еп ром ењен а и без Ф алстафа, а К л еоп ат р а , иак о свесна св ој е величи н е у своме ист ор и ј с к ом мик р ок осмо су ј едва д а ј е свесна и свог к љу чн ог м еста у званично ј р имс к ој ист ор и ј и .

Ш ек спи р ове заврш не, р омантичне к ом аде (роман ц ес) Ф рај посмат р а у пор еђењу с Ш ек спи р ови м р аниј и м др амама, и зак љу ч уј е да се у р ом анти чн им к омади ма , н ас уп р от ст ру к т ур алн ој слож ен ости к ак о би се очек ивало на к р ај у Ш ек спи р ова ствар ања , у њима запаж а н ек а вр ста елементар н е ј едноставности . Он а потиче , истич е Ф р ај , от у да што су ове др аме бли ж е вр емену нар одних п р иповедања, п р едања и митова, ј ер п р иче ових к ома ца н е зависе од логик е , ок е не т у м аче п р облем е и н е дај у места велик и м спек у лативним р еаг овањи м а . Међу њи ма Ф р а ј налази и Ш ек спир ову лабу дову песм у , Бу ру , за к ој у п р етп ост авља да ј е н астала п р ож' имањем елемената бај к е, маш ј е и т р адиц иј е ит али ј ан ск е к о м ед и ј е đ el l a r t e.

Нор гроп Ф р ај завршава к њиг у к онстатациј ом да у Ш ек спировом делу постош нераск идива веза Ko ia спа ј а лл/бав и херој ство. Везу к ој а и х спај а, Ф рај ви ди у мог ућој Ш ек спировој су гестиј и да ни ј едно ни дру гг не могу поседовати надчовечанск е к валитете ј ер тада попр имај у т р а г и ч н е к в ал и т е т е .

Једи н о ш то би се озбиљниј е могл о з амер ити Ф р ај овој к њизи ј есте чињ ен и ц а д а ј е ау т о р ов м ет о д о лош к о-аналит ичк и

п ост у п ак

п р иличн о

н еуј едначен од поглавља до поглавља. Н егде ј е заснован на анализи сц ен а, н егде на спек у лац и ј ама о ванвр емености постављеног пр облем а, н егде на обради мог у ћ е истор иј ск е фак тог рафи ј е, на п ример . -

Ф р ај ова к њига о Ш експи ру , р астерећен а манир а фак тографск о к њи-

ж евне ак адемск е к ритике, без успутних бележака, библиографских напомена, без р еги стр а и додатак а , чи т а се к ао ј едан поду ж и медитативни есе.ј о Ш ек спир у . Ово свак ак о н иј е к њига за к ој о м ћ е посегну ти ш ек см инте м по атк о или блемо нови е им п о и за оч н м д пот аз ог и ол , р п р р р у у пр етац иј ом. Ово имп ресиоииста чк о-есеј истичк о веома имага нативно штп-

во о Ш ек спи ру , написано ј едноставним и маштовито рафинираним енгле ск им ј език ом без су мње ј е иај подесни ј и у вод v читање и р азу мевање Ш ек спира упућеНо онима к ој и тек пОчињу да отк ривај у уметност велик ог енглеск ог др аматич ар а. Али , ова к њига у век мож е бити и погодно

опуштај уће штиво и шекспиролозима академског профила к ој и, на трен во експи поно е ке о Ш и богат на т шке х ок ва е о ни о , неопх о ру мо ни д у д у р ж еле да на к р атк о осете су штинск у лепоту и истин у Ш ек спирова дела.

IVIi r k o Sk ak ić (Osi j ek )

N OV I

D OM E T I

M E TO D I K E

K N JI Ž E V N OG

ODGOJA

OB RA Z OV A N J A

(Dr Dr agut i n Rosandić : Metodi ka knj i i ev nog odgoj a i obrazovanj a, Šk ol ska k nj i ga, Z agreb , 1986, st r . 768)

U p osl j ednj e dvi j e deceni j e u n as se p r im j ećuj e zap aženij i interes i uspo n u izučav anj u met odi ke nast ave kn j iževnost i i j ezik a, u n j enom t eor i j skom osmi šl j avanj iu i stvar an j u znanst venog ko rp u sa k oj i nud i nov k v ali tet u n ast avi . M eđu k nj i gam a iz p od r uej a metodik e nast av e m ater i nSkog j ezi ka i kn j i ževnost i št o siu se p oj av i le u 1986. godi n i p osebnu p ažn j u (ne saino ) st ručnj aka i z t o g p odr uč j a zavređu j e knj i ga dr Dr agut i na

Rosandi ća Metod i ka k nj i žev nog odgoj a i ob razovanj a. Ovo j e p r va znanst vena m et odik a kn j i ževno g odgoj a i obr azovanj a u n as, l uciđ an sp oj zn anstveno g i i skustv eai o g. U to m e i j est o j en a p osebna vri j ednost i zn ačaj . N j en au t or se i nsp i r i sao st v ar al aštv om v el i k o g b r oj a t eo ret ičar a i

prak ti čar a, nast avni k a i prof esora materin skog j ežika i knj iževnosti u o sno v noj i sr edn j o j šk ol i . K n j i ga j e n ast al a u n ep o sr edno j k om un ik aci j i s p r ak som i t eo r i j o m k n j iževno g o dgo j a i ob r azo van j a. Gr ađiu za k n j i gu p i sac j e sa kup l j ao u v rem enu o d d v i j e d ecen i j e , p očev od 1960 . god ine . Svo i o m n aj no vi j o m k n j i gom Rosan dić j e izazvao vel i k in t er es kođ či t al aca . Au t o r j e ši r ok o ob av j ešt en , ser iozan , sel ek t ivan i k r eat ivan . U to m ob i m nom d j elu on si n tet izi r a r ezu l t ate svo j e b ogate p r ak t ičn e, t eor i j sk e i m et odi čk e m i sl i . Ov aj sveu či l i šni u džb em k čin i osam n aest p o gl avl j a : M etodi k a k n j i i evno g od goj a i obr azovan j a, Teor i j s k i su stavi znan os t i o knj i žev nos t i i m et od i ka k n j i ževn og od goj a i ostal e kor esp o ndi r aj uće znanosti , K nj i ževn ost u odgo j no-ob r azo vn om p rocesu, N astavn i sat k nj i žev-

nost i , Odnos nast ave j ezi ka i

knj i ževnost i p r ema ostal i m p redmet i ma,

M et od i čki sist em i nastave kn j iž ev nost i , M et o d e k n j i žev n og od goj a i o b r azov an j a, Sr edst va i p omagala u knj i ževnom odgoj u i obr azov anj u, M et odičke osnov e za i n t er p r etaci j u p oezi j e, M etodički p r i st up p r i p ov i j ednoj i r e i k s M to r t am ko scensko m et n s i M od č e ro e dički s u d s i u o t t o i z , p p p j j j , nov e za i nter p r etaci j u l i t er ar no-p u bl icist ički h tekstova u osnovnoj šk ol i, N ar odna k nj i ževnost , M etod ičk i p r i stu p epoh i i p ravc u, M et od i č k i p r i st u p p i sc u , i d r . N a k r aj u svak og p ogl avl j a daj u se zadaci i v j ežb e. P ro či t a Ii

pažl j ivi j i čitalac sva p oglavl j a ove knj i ge i r ij eši l i uspj ešno sve postavIj ene zad atk e, m oć i će, i l i lak še će mo ći , p r ist u p i t i knj i ževn om d j el u k ao u m j et n ičk om d j el u i o t k r i vat i t aj n e k oj e ono k r i j e u seb i . Sv ak o p o gl av l j e dono si n ešt o n o vo . U n j i m a au to r n a suv r em en nači n g ovor i o m eto di čk im s i st em im a nast a v e k n j i žev n ost i , m et odam a k n j iževno g o d go j a i ob r azov an j a, sr ed st vim a i p om agali m a u k nj i ževno m o d go j u i ob r azovan j u . N a

or i ginal an nači n au tor el aib or i r a o sno v e st v ar alaok e i p r ob lem sk e nastave. Sv e j e t o p r o p r aćeno suvr em en im t eo ri j am a. Pi sac n astoj i da u n ašu o sn o v nu i sr ed n j u šk o lu u vede sp ozn aj e n o vi h kn j iževnih t eo r i j a , p očev o d t eor i j e st r u k t u r ali zm a do t eor ij e r ecep ci j e. Ro sanđićeva M et od i k a j e t i j esno p ovezana sa znano šću o k nj iževn ost i . On a i st r ažu j e p siho lo šku u tem el j en ost o dg oj n o-ob r azov nog p r ocesa (em o cion aln u i int el ekitu al nu ak t i vn o st učeni k a u n a st av i ov i sn o o d sa dr -

M etodik a k nj i žev nog od goj a i obr azov anj a

253

žaj a i p ostu p k a). U p osl j ed nj e dv ij e deceni j e sve j e b ogat i j a in t er ak c i j a m etod i ke i zn ano st i o kn j i žev no sti . M et o d i ka n asta ve kn j i ževnost i o buhvaća: m et ođik u nastave teor i j e kn j i ževnosti , metod i k u nast av e p ov i j est i

k nj i ževno st i i m etod i k u nast av e k nj i ževnog dj el a (metod iku anal i ze k n j i -

ževnog dj eia, metodi ku školske inter pretacij e knj iževnog dj ela, met odiku ek sp l i k aci j e t ek st a , m eto di k u an al i t ičko g (p om no g ) či t an j a ) . St ožer no m j est o p r i p ad a m etodolo gi j i m eto d i k e n astav e k n j i žev nost i k o j a se ko n st i i u i -

r al a u nov i i e vr i j em e. M et odičk i p r i stu p k nj iževnom

dj elu r azvi j ao s e

o vi sno o d *:eo r i j sk o-m et odo l ošk i h o r i j en t aci j a zn ano st i o k n j i žev nost i . M et o di čk i p r i stu p i p o j ed i n im k n j i ževn im v r stam a , l i r sk oj p j esm i , p r i p ov i j edn o i p r ozi , d r am sik oj p r ozi , m et odi čk e osnov e za i n t er p re t aci j u

i i terarno-publicist ičkih tekstova, usmene nar odne knj iževnosti , a pot om p r i stu p i ep oh i , p r avou i p iscu dati su veom a stu d iozno. Provo dn i m o ti v i p o r uk a ove k n j i ge j e stv aral ač ka p o r u ka. N ast av n ik m ate r i n sko g j ezilca i k n j iževn o st i se s t av l j a u ko n t ekst suvr em en ih m eto d ičk ih k on cep c i j a n a st ave j ezi k a i k nj i ževno st i . U o vo j k n j i zi svak a m et odičk a k on cep ci j a n ast avc k n j iževn o g o d goj a i obr azovan j a p ost avl j a i od r eđene zah t j eve n astavn ik u , uč en ik u i nast avno m p ro cesu . R osan dić l i j ep o zap aža da se » i e n cr l u e am u n av e r m r oučavan a m to đ k e l s o ast i n o bu ed et e s o p , p p j j g j h vać a i d r u ge or g an izacij sik e ob lik e o d goj a i ob r azo v an j a koj i se t em el j e n a p oseb n kn sad r žaj im a«. Ov a m etođ i k a d ono si dosta no v o g. Po seb an značaj i i nov ac i j e R osan d ićeve M etod i k e k n j i ževnog odgo j a i ob razov an j a su : 1. Au t o r zn an st veno o sm i šl j av a k ol iko su suvr em ene k nj iževn e teor i j e ut j ecal e n a r az-

v oj k nj iževnog odgoj a i obr azo vanj a, 2. I n ter disci plinar no otvar anj e Metod i ke nastave kn j i ževnog odgo j a i ob r azov an j a p r em a kor esp ondi r aj u ći m znanost i m a: p sihol ogi j i , estet i ci , spoznaj no j t eor i j i , i nf orm at ici , komunikologi j i , pedagogi j i i didaktici došlo j e do p unog i zr ažaj a, 3. Po pr vi pu t u nas, a kol iko nam j e p oznat o i u svi j etu , sp omi nj e se izvorna t i p ol ogi j a nast avni h sati , koj i n i su p reuzet i i z di daik t ike, a i rn a ih oko dv adeset t i pova, 4. Data j e nova ti polo gi j a metoda: anal itičk a, stvar al ačk a, i sl . One n i su p r euzete, nego se p r o izvode iz k r eat i vn o st i n ast avno g p rocesa, i 5. K ao p r edmet ist r aži v anj a p oj avl j u j e se u čenik i n j egov a recep c i j a k n j i ževno"g dj ela. Učenik j e akt iv n i sudionik u n astavnom p rocesu . Autorov estetioki senzib ili tet j e d ošao do punog i zr ažaj a u ovom dj elu. On j e sir tetiz iran s p rodor nošću znanst vene misli . Ova znanst vena metodika i tna cil j i zad aću da i st r aži m o gućnost i za u sp ost avl j an j e k om un ikaci j e i zmeđu či taoca i .k nj iževne, scensk e i fil mske u m j etnosti . I u tom e j e n j ena vel i k a v ri j ednost . Su vr emena šk ol a p ostavl j a v eli k e zah t j ev e i n ast avn ik u i uč eni k u. N aša n ov a , r efo r m i r ana šk ol a t r až i o d n ast avn ik a st var alačke .i i st r aži -

vačk e sposobnost i . Ova studiozna Rosandićeva M et odi ka knj i ževnog odgoj a t ob r azo van j a nud i nov e i n aj su vr emeni j e m ogućnosti p r i stup a k n j iževnom

dj elu i otkr ivanj a t aj ni dj el a. K ao t ak va ona j e znan stven i vod i č za sve nast av nik e i p r of esor e mait er i nsk og j ezik a i k nj i ževnost i .

Д еспот Ж . Стој анови ћ (Беогр ад) Д РА Г О ЉУ Б В Л А Т К ОВ И Б : В О Л Е О САМ В И Ш Е H E E Y .

ЉУ БАВП А СТ РАД АЊ А И (Н Е)Ж ЕН И Д БЕ СРП СК И Х П И САЦ А , " „ Н О ВА К Њ И Г А , 1986.

Y наш ој к њиж евн ој ј авности Д рагољу б В лат к овнћ ј е одавно поз" и в м : нат. "Обј ављивао ј е у многим" часописима и л сто и а Нин П оли „ , „ у " ти ц и , „ К љиж евним новинама , „ К њиж евн ости и др . Д о сада ј е обј авио велик и бр ој чланак а и н ек олик о к њига: „ Н у хнић у Ј у г ослав и ј и " , изд . " М у зеј а позор ишне у метности , 1965; „ К р итик а к р итик е , издање пиш чево, " 1970 ; ,,Y 6aBa мома р о д нема (К ош т ана на сц ени ) , и з д . М у зеј а п озо р и ш н е " у метн ости , 1979; „ Н у ш ић и Ср пск о н ар од н о позор иш те , СН П , Н ови Сад , 1982. и д р . Д ок т ор и р ао ј е 1964. год . на Ф илоло ш к ом фак у лтет у у Бео " г р ад у с тезом : „ М лади Н у ш ић . Сад а се у и злозима беог р ад ск и х к њи ж ар а п ој авило ново дело Д р а" г ољу ба В латк овић а: „ В олео сам виш е н ећ у , к о ј е г овор и о љу бавним ст р ад ањима ср пск их к њиж евник а. Ау т ор ј е п р оу ч ио и обр ади о десет познатих ср п ск их п исаца: Б . Јак ш ић а, Д р аг у тина и В ој ислав а И лића, Ср емц а, Н у ш ића, Ст анк ови ћ а, Д оман овића, К очић а, В . Рај ић а и Д иса. Y к њизи су обр ађ ен е р азли чите су дбине спомен у ти х писац а, било да се говор и о неу звр аћеној љу бави (нпр . слу ч ај Б ур е Јакш ића и М ил е П оповић ) , о у зај амној али неср ећној љу бави (нп р ., т р агична љу бав В ој исла ва И лић а и М илев е Ј ак ш ић ) или , пак , о бр ачној љу бав и (нп р ., љу бав Радој а Д омановнћа и Н ат ал иј е Рак етић ) . Y п р едгов о ру свог а д ела Д р агољу б В л атк овић н аводи д а м у ц иљ ни ј е био само да опиш е згоде и н езгоде свој и х ли чности већ да пок аж е к олик о их ј е љу бав инспи р и сала и „ к олик о ј е она доп рин ела да њих ово " дело бу де бог атиј е и садр ж ај ни ј е, ум етничк и дож ивљени ј е и у спели ј е . Y к њизи су и знети и нек и нови подац и из ж и вота пој единих писац а, што о вој 1сњи зи д ај е ј ош већ у в р ед ност . П исац ове к њи г е и стак ао ј е к оли к о ј е за м но ге к њ и ж ев ни к е и з а

њих ов о стварал аш тво љу бав би ла значај на и подстиц ај на. Он к аж е: „ ( ...) без л ич ног дож ивљавања љу бави и љу бавних н еср ећа ни"ј е ниш та вели к о у литератур и створен о од нај стариј их вр емена до данас . И заиста, имадоста пример а у к њиж евности к ој и т е речи потвр ћуј у . Так о ј е, на при етио госпоћи Лаур и док ј е он посв ц е мер , Петрарка свој е бесмртне к ан " Гете у „ Јаднма младог Вер тер а на посредан начин и спричао свој у Лоту , к ој а се у дала за љу бавну историј у , свој у страсну заљу бљеност у "

о и т озно е испеваном в в н е Сонетном И еше н г а го а ц ф ј р у р у у , дру р р ј у „ , ми , изразио свој у љубав према Примицовој Јулиј и и свој у тугу због п ема ота н ољ бље и снаж о о зивши е но бави из а џ љ д зал не р р у , уј д у р у уд

би н и .

Љу бав ј е инспирисала наше песнике, как о наводи Влатковић у н к е. е свој ој књизи , да напиш у више вредних песама. Споменућемо само " " Так о ј е Б ура Јак шић свој у љубав изразио v песмама „ Награда , „ Мила е в емек ело слик т и е с о е Милом с во о спи исан Ин д Д гим. „ и дру , р у р ј ј р " вој ка у плавом . Д рагутин Илић ј е свој о.ј драгани Јелени испевао већи " — веселе . број песама, кој е су „ час тужно сентименталне, час раздрагане

Д . Влатк овић , Волео сам више нећу

2 55

Његов бр ат Вој исл ав обј ав ио ј е виш е запаж ених песама п о светивш и " " нек е Зорк и К оларевић („ П оздрав , „ И дол и др .), Тиј ани („ Једна ноћ " ), " " М илеви ( „ Г оспоћи ц и Н , „ Због о м и др .), Зор к и Ф илипов ић („ П лаш љи в о " "

и мило лане , „ 3 и др .) . Велимир Рај и ћ ј е према К осари Бабић и зр азио

свој у ту г у и бол због неост вар ен е љу бави v песми „ Н а дан његов а вен " ч ања . Али та п есма ии ј е само „ изр аз" т у ге и бола , р езигн ац и ј е, него и самопр егор а, несебичн ости , љу дск ост и . И Владислав П ет к овић Д ис ј е " певао о љу бави . Д исова нај боља песма ј е н есу ш вив о ,Ј\Лож д а спава , ј сдн а од нај бољих у ј у гослов енск ој к њиж ев носчи. Његова љу бав ии ј е н еш т о

в а н з ем аљ с к о ,

т р а н с ц ед е н т а л н о ,

к ак о

се

п о н ек а д

м и сл и ,

и м аш -

нар на измиш љоти н а, к ак о п р имећуј е Влатк ови ћ , н и ти т р ан сц еден ц и ј а ј едног сна. „Д исова љу бавн а поези ј а ни ј е ер отично инт они р ана , али ј е он ^ су птилна су блимац иј а љу бавних осећ ањ а (...) К од њег а ј е љу бавни "

дож ивљај не само психи чк а него и ж ивотн а реалност . И заиста, по твр-

ћ ењу Милана Ран к овића, к ао и Симе П анд ур овића, „ Д ис ј е у млад ости заиста дож ив ео ду бок у љу бав , к ој а ј е обележ ила читав његов дож и в" љ ен и с в ет .

Т ра гичн у љу бав д ож ивео ј е и наш велик и к омедио г р аф, Бр ани слав Н у ши ћ , к ога j e вољена девој к а оставила док ј е би о н а издр ж авању к азне у П ож ар евц у (због у вр еде к р аљевск ог дост ој анства у песм и „Д в а " р аба ) . Отада ј е Н уш ић стек ао н еповољн о миш љење о ж енск ој љу бави . Ж енск а љу бав ј е з а њега н есталн а и неозби љна . Н у шић ев „ Обичан чо" век потек ао ј е из његовог интимн ог дог ађај а . Ова к омедиј а, ч иј а ј е поз адина, к ак о к аж е Влатк ови ћ , недовољно познат а „ настала (ј е) н а основу н еобичне и т р аги чн е л>у бави , к о ј а се к ао" ц р вена нит и „ л ај т мо" ти в п р овлачи и к р оз многа дру га Н у ш ићев а дела . За Бор у Станк овића Влат к овић к аж е д а ј е имао две в елик е љу * е н Н ши и , к асни ј е, пр ема к омшиниц и Паси . Св ој у уј ну ви : п ма и ба ј р у у " он ј е „ видео у тем пер ам ентној Н у ш к и , у лепоти ц и Софк и и ј ош нек и м ж енск им л и к овим а. В ели к у и н еп р ебол н у љу бав п р ема к ом ш ини ц и П аси Станк овић ј е носио ц елог ж и вот а , п р еневш и сво ј у неоствар ен у љу бав н а многе свој е ли ч н ости у делу : на Станој а, Д имит р и ј а, п опа М и р ена, Стој ан а, Чек а, Т омчу и др . Стога се мож е р ећи , к ак о ј е Влатк овић т ач н о пр иметио, да ј е „ читаво ствар алаштво Боре Станк овића у ствар и нат" к омпензац и ј а и понов н о о ж ивљавање неср еће и неоствар ене љу бави . Y писању овог дела Д р агољу б Вл атк овић се сл у ж и о ар хивск ом

г раћом и сведочењима савр еменик а о пој единим писцима. Так о ј е у Јак ш и ћевој заоставш тини наш ао пи смо (писан о п осле ш есн аест г одина од Јакш ић евог познанства с М и лом Попови ћ-Рај к овић ) за к ој е н и су зн ал и многи Јак ш ић еви п р о у чавао ц и. Т о п исмо ј е мож д а н ај бољи д ок аз ив ота: да се песник свој е љу бави п р ема Мили ни ј е ослободио до к р ај а ж " — г руди ми се стегоше, ср ц е ј е силни ј е к уц ало , к аж е „ Видоо сам Вас с е , п о р ед о с т ал о г , у т о м п и с м у .

О Милеви Јакшић , млаћој кћерк и Буре Јакшића, и о њеној љубави пр ема В ој иславу писали су , к олик о ј е н ама познато , Ми ле Павловић * " К р па , Бр анислав Н уш ић и Ми лор ад Павић , али о њеном ж ивоту после растанк а с Вој иславом И лићем знамо м ало. Д р агољу б Влатк овић ј е и знео доста нових податак а о ж ивот у Милеве Јакшић после њене удај е за Рист у П р от ић а, к ак о он к аж е, у дали су ј е на си лу они к ој е ј е волела — И лићи зато i ut o ј е по п р авославним схватањима вез а зета и свасти к е —■ г р ех , ш то се, нар авн о , не мож е п равд ати . Н ед овољно ј е бил о п ознато к о ј е би о Ри ста П р отић за к ога се М ил ева у дала, к ак ав ј е то био човек , к ак ав ј е био њен бр ачни ж и в от с њи м , к оли к о ј е он а патила за в ољен и м ч о в ек о м и д р .

* П о тв ћењ Пет а Миленк овића Станк овићевог интимног п ир у р , р ј ат еља. ** Његов ру к опис е остао нештампан и н алази се На о но би ј д у р ј блиотец и СР Ср би ј е.

К њиж евност и ј език

256

К ад говор имо о овој к њизи , т р еба ј ош нешто истаћ и : неп р аведн о забор ављеног писц а Д раг утина И лића н ик о до сада, к о лик о нам ј е п ознат о , ниј е так о одл у чн о v 3eo У заш тит у к ао Д р агољу б Влатк овић , у к азавши на њег ов изузет ан зн ачај к ао др амск ог ст вар аоц а, песник а, пр иповед ач а , р оман оп исц а , есеј и сте и сл . •к ■к

Н а к р ај у о вог п рик аза остај е н ам ј ош да изнесемо и н ек е свој е

пр имедбе на ово дело. Д рагољуб Влатк овић ј е, говорећ и о Д рагутину И лић у , изн ео и к аз ивање В о ј ислав љев е у н у к е д р М и л к е И ви ћ (она к о к ак о ј е она то ч у ла о д сво ј е бак е Зор к е) д а ј е Вој исл ав извести о оц а о томе д а се Д р аг у т и н ( 1895) тај но венчао са с в ој ом сест р ом од тетк е, "

Јелено м . „ У п отп у н у вер одостој ност ове пр и че — п р имећ уј е Вл ат к овић — „ м ож е се с у мњат и . Јер , к ад а се Д р аг ут ин ж ен и о 1895. го дин е, В ој и " сл ав а в шл е ни ј е би л о м ећ у ж и вима ( ...) о н д а и спомен у ти ?

За р ј е ово к азивање т р ебало

Н и даље наводе др М илк е И вић не мож емо у потп у но сти п р ихвати ти . Т атк ана се, саз н авш и д а м у се си н тај н о в енчао са свој ом с ест р ом од тет к е, к ак о в ели Вој и слављева у н у к а , после д у ж ег ћ у тањ а обр ати о

Вој иславу к ао да ј е од њега т р аж ио сагласност , п р иметивши п р и т оме к ак о он (тј . ст ар и Илић ) н е мож е бити м удр иј и од нар ода к ој и вели : Д у бок а вода бр од нема ви с о к о др во хл ад нем а ,

у бава мома р од нема. П о свему ономе што зн ам о о Јови Илић у , пр е свег а из пер а његовог сина Д р аг у тина , он ник ада у ж ивот у ни ј е т р аж ио саг л асн ост млаћ ег од себе, поготово не сагласност свога сина. Био ј е ст р ог , озбшван

и уздрж љив човек . И згледа нам у верљивиј е да ј е, сазнавши за Д р агутиобно ћу тао и пу шио , изустивши на к р ај у само : нову ж енидбу, ду го тур " ,,Y 6a ea мом а р од нема! .

Љубав према глумици Зорки Коларевић инспирисала ј е Вој ислава вних песама посвећених њој . П исац ове Илић а да напише више љуба " к њи ге („ Вол ео сам виш е н ећ у ) к аж е да се досадашњи п р оу чаваоц и ж ив от а и дела Вој ислава И лића н ису довољн о интер есов али к оме су ове

Вој ислављеве песме биле намењене. Познато ј е да ј е на њих ук азивао п ма по иг н к а е ес ве био с а о е к тина ни ма а ис а ић П в ило а ур ј ј М д , , ј у р д Во и а ела в Саб ан а и Јакшић . о а Ти н евић а к Кола д о ки ј ( свећена З р р ј ј р " — Коментари). 61 I I књ. еог а 1 9 вета Б П ос и а слава Ил ћ , „ р , , р д, " в Во исла а оћ м Је н н пес и а а в смат атко ић љ б Вл д ј с т х д „ а у р Др у " И лић „ опева к ак о ј е зг р ешио с Тиј аном , што" нам изгледа у верљи во. Међутим, нама се чини да стихови из „ Исповести : Само к ад п р ошл ост пр обу ди се др евна И ст ар е ср еће загр еј е м е ж ар не г овор е о песни к овој н еу гаслој љу бави п р ема З ор к и К олар евић . П ре " " свег а , р ечи „ др ев н а и „ ст ар а ср ећа означавај у д алек у п р ош лост а п есма " повест

i e писана 1883, зн ачи само нек олик е го ди п е по сле п ознанст ва „Ис са Зо р к о м К олар евић . " К њи г а „ Волео сам в иш е н ећ у Д р агољу ба В латк овић а ш т амп ан а ј е са к ор и ц ам а у т в р д ом пов езу и сн абдевена многим фотог р афи ј ама. Рела-

тивно ј е добро опр емљена . А ли стиче се у т исак да к њига ниј е к ор иг ована и лек то р ис а на ј ер сад р ж и д ост а ш т ам па р ск их г р еш а к а п а и стилск и х " в н едотер аности . И н аче ј е Влатк о ићево д ело „ Волео сам виш е н ећ у м ар љи в и ст у диозан р ад , п исан с ак р иби ј ом , т е смо у вер ени д а ћ е к ор исн о послу ж и т и свима онима к ој и п р оу чавај у ср пск у к њиж евност с к р ај а X I X и п о ч ет к ом X X в ек а .

С Л Д Р Ж А Ј Р А С П Р А В Е И Ч Ј1 А Н Ц И M i loš I . B an đ ić,

Am at er

М илош К овачевић ,

П р еск р ипци ј ом пр оти в ј езичк их и ст илск их

Алек са ндар П еј овић ,

С в ен к а С а в и ћ и

i p rof esi onal ac: d va dnevnika —

зак о н и т ост и

—

141 158

К њиж евна р адиониц а Брани слав а Н уш ић а (са п осебни м освр том на п рву вер зиј у П ок ој н и к а)

—

173

П исм а у у п отр еби

—

183

m oba

203

И ван а А н тон ић , Н А С Т А В А

Si m eon M a r i n k ov ić ,

Č a r ob ni

М ил ор ад Н ик чевић ,

Ст ру к т ур а Ч и чик о в љева лик а у р ом ан у М р тве ду ш е Н и к олај а В а сиљеви ћ а Г о гоља

zv u k

—

l ir i k e:

—

Jab lanov a

—

2 10

П Р И Л О З И

З во ни м ир Опачић , P eta r S . Peš u t ,

Н аш е н а р о д н е бал а д е —

геди ј е личног и пор одичног ж ив от а —

Слободан Ж . М ар к овић ,

217

Duh ovni k o r i j eni n aše nar od n e p oet ske

—

225

Napomene o j ezi ku u ć op ićevoj Bašt i sl j ezove boj e — — — — — —

230

t r ad i ci j e u M i l o r ad D ešić ,

ли р ск е т р а -

savremenoj

— oezi i p j

Мн огостр ано у гр аћи в ање дела В ук а К а-

раџића у темел>е нове српск е к улт уре

235

П Р И К А ЗИ

M i l ica B u j as,

Гор ан Станиву к ови ћ,

n i ev o k r vatsk a h i i t a su S n k а j v t п g Os r

nog j ezika Radoslava Katičića — — a e es e r hak On S e Fr thro Nor p p y , N ovi

dom et i

—

241

—

248

meto dik e k nj i ževnog od-

M i r ko S ka k ić ,

— van a obrazo i o a j gj

—

252

Д еспо т Ж . Стој анови ћ ,

ше и в е сам Вол о ћ: ви Влатк о б гољ а у Др — — — — — — — н ећу

254

—

Ш К ОЛАМА, ФАК YЛТЕТИМА, НАСТАВНИ Ц ИМ А, ПРОФЕСОРИМА И СВИМ А Д РУГИМА К ОЈЕ ИН ТЕРЕСУЈУ ИИТАЊА СРП СК ОХР-

ВАТСК ОГ ЈЕЗИ КА ПРЕПОРУЧУЈЕМО УПРАВО ИЗАШ ЛЕ КЊИГЕ И СТ АК И У Т И Х П РОФ ЕСОРА Ф И Л ОЛ ОШ К ОГ Ф АК У ЛТ ЕТА. *

Славко Вук омановић, ЈЕЗИК , ДРУШТВО, НАЦИЈА, Београд 1987, лат ин и ц а, ст р . 165. Ц е н а : 9800.— дин ар а.

Y овој к њизи ј е обрађен пшрок к руг тема у кој има се ј език посмат ра у нај уж ој вези са р азличитим тип овима социј алних и ет нич к их зај едниц а . Зал аз и она стога и у етнолог иј у , соц и ологи ј у , антр опологиј у , а ч есто и у полити к у , остр аш ћена п олитИчк а спор ења ок о ј език а. П осебна паж ња ту ј е обр аћ ен а ј ези к у к ао етнич к ом обележ ј у и ср едству нац и он алн е к ом у ни к ац иј е. Y к њизи су и сц р п п о ан али з и р ане и а к т у елне с р п ск ох р ват ск е ј ези ч к е п р и ли к е: И м в ј език а, вар и ј ант е, Н овосадск и договор , п олитич к и и и деоло-

ш к и су к оби ок о Д ек лар ац и ј е, П р едлога за р азмишљање, к р иза ок б Речник а ср пск охр ватск ог к њиж евног ј ези к а. . . Ово ј е синте1ич к а теор иј ск а ст у диј а, али и хр он и к а догаћај а, п р отк ана м н ог и м ил у ст р а т и в н и м п р и м ер и м а , а н ал и з ам а.

П осебн у в р ед ност ч и н е лик о вне ил у ст р ац и ј е и до к у м ент а дон ета на к р ај у к њи г е: К њ и ж ев ни д ог ов ор к љу ч ц и Н овоса д ск о г д ог ов о р а , Д ек лар ац и ј а о н аз ив у х р ва т ск ог к њ и ж евн ог ј ези к а .

т р и ј ези ч к а у Беч у , Заи полож ај у

П ору џ бине и ин фор маци ј е н а адр есу : Ј У ГОСЛ ОВЕН СК А РЕВ И ЈА , Т ЕРАЗИ Ј Е 31; • • Т ЕЛ ЕФ ОН : 345 667 ;

v; :

Ч л ан ови Д ру ш т в а у ж ивај у поп у ст од 2t °/ o.

Ж ив ој ин Станој чић , ГРАМАТ И К А И ЈЕЗИ К , ст р . 1—268, ћи рилиц а, ц ена 8000 динар а, Т ит огр ад 1987.

Y слож еној материј и српск охрватског књиж евног ј език а пи-

сац анализи ра ј едан од нај важ ниЈих његових струк т ур алних де лова — г р а м а т и к у . Линг ви стичк е студи ј е пој единих г р амати чкич

с т р у к т у р а , о д н о с н о г р ам ат и ч к и х

п о ст у п а к а , з а сн о в а н е н а т е о

ц је риј ск им и прагматичким захтевима наш е науке о ј език у, писа с п к ох вља: С Т к о погла њиге. а п главља к т и о р р систематизовао у р ватск и к њиж евни ј език и гр аматичар и, гр аматич к о мишљење; Изeopu су пстанциј е и стру кгсуре српскохрват ског к њиж евног^ ј езика и Граматичко мишљење и граматичка ак циј а на обимној ј езичк ој грађи, тумаче синтаксичк е, морфолошк е, творбене и Друге ј езичк еиој авс, постављај у питања и предлаж у методологиј у приступа књи ■ ж евиом ј език у .

За поруџбине и ин формациј е обратите се на адресу : НИО У Н И ВЕРЗИ ТЕ Т СК А

РИ ЈЕЧ , 81400 Н И К Ш И К , Д АН И ЛА БОЈОВИ -

R A 6 6 ; Т ЕЛ Е Ф О Н : ( 083) 3 1-238.

Ч И Т АО Ц И М А К Њ И Ж ЕВ Н ОС Т И И ЈЕЗИ К А

П риметили сте да пој един а годишта НАШ ЕГ ЧАСОПИ СА к асн е. Разлог ј е у недостатк у н овд а. Само к р ај њим пож ртвовањем Управе Д ру шт ва и У ређивачк ог одбора часопис се о др ж ава у ж и вот у . Y свој ој т р ид есетч етвор огот ио т ж о си а сопи ии е налаз е ш то и ча с се и њо ис и д ј у у р ј ј ј х ч пи с не о ил з асо . М ж н те зн али а се п о и и о ис и а д ц ј д р у у

норишу , да ур ећивачки одбор обавља посао бесплатно. . . Али тр ош к ови штампања невероватно брзо р асту , неу хватљи в и с у .

Н ови У р еђивач к и одб ор позива све читаоце на п р е тп л а т у . П р е т п л а т а ниј е велик а, али ј е др агоцена.

Претплата ј е у обостраном интересу : претплатник доби ј а лани о ћност а п ми м г е напо а еме и б з а часопис на вр д у р , рамо ти раж и обезбедимо се, у платом аванса, од наглог ск ок а ц ене ш тамп ања. Уплатит е п р етплат у ш то п р е. Само

П она и њ ч писа. и ећ гаше е асо о ћ мож ем зб о р уз вашу п мо ћит е и сами нове п ретплатнике међу к олегама. П ретплае исм изб е Н та начин б о ит . а станов к о о а тите и у ј у у ј ј р д гли и непопу лар но спај ање свезак а у двобр ој е. В и н ам а п р ет пл ат у , м и в ам а ч асопи с .

У РЕБ Н В А Ч К И О Д Б ОР

I I , -

...

. ц4ј

ш * ^ гч^ «Т1у. igy%

■ ■ ■ ■ ■ ■ ' ■ . .

-•

.;g^

'■ f.ч а е

'- Jf * . '* = = , ? '

1 »« 5 в

■ j fl

■

8 '' ■ -