У трагању за плавом звездом, Читанка за шести разред основне школе

Page 1

Др Јелена Журић

pr om

o

Српски језик и књижевност

Ed

uk a

Читанка за шести разред основне школе


Др Јелена Журић Српски језик и књижевност

У ТРАГАЊУ ЗА ПЛАВОМ ЗВЕЗДОМ Читанка за шести разред основне школе ГЛАВНИ УРЕДНИК

Др Бошко Влаховић ОДГОВОРНA УРЕДНИЦА

Др Наташа Филиповић

o

ПРЕДМЕТНA УРЕДНИЦА

РЕЦЕНЗЕНТИ

pr om

Др Моња Јовић

Доц. др Драгољуб Перић, Филозофски факултет у Новом Саду Др Оливера Крупеж, професорка српског језика и књижевности, ОШ „Милица Павловић”, Чачак Јелена Мирковић, професорка српског језика и књижевности, ОШ „Бранко Радичевић”, Панчево ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА

ДИЗАЈН

uk a

Споменка Трипковић

Ивана Перошевић Иван Танић, Агенција Мани два ИЗДАВАЧ

Ed

Едука д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs ЗА ИЗДАВАЧА

Др Бошко Влаховић, директор ШТАМПА

____________ ИЗДАЊЕ

____________ ТИРАЖ

____________


Драги млади читаоче,

o

Пред тобом је Читанка У трагању за плавом звездом.

pr om

Без твога присуства њено постојање нема много смисла: она не жели да чами у неком мрачном углу, далеко од твојих очију. Она чезне да се, заједно, упутите у авантуру читања која нас све, кроз васиону и векове, у трагању за плавом звездом, поново враћа нама самима. Жуди да ти покаже како се игра за живот, који јунак рони сузе низ јуначко лице, какав се свет указује после усклика подигнимо завесу, када упиремо прстом и с поносом кажемо тамо је мени отаџбина моја, зашто је важно рећи хвала сунцу, земљи, трави, шта нас чека ако нас чежња одвуче према Сунцу ил’ Месецу, кроз васиону, и даље... у поезију.

uk a

Она чезне да ти каже како авантура читања нема краја. Када једном почне, нема обале ни станице, цариника ни границе... Она је слободна и бесконачна. Има чаробну моћ: ако јој се препустиш, поклониће ти знања о којима и не сањаш; ако јој се посветиш, откриће ти какве се све чаробне моћи крију у твојој глави.

Ed

Али запамти: она без тебе не постоји!


САДРЖАЈ У ТРАГАЊУ ЗА ПЛАВОМ ЗВЕЗДОМ....................................................................7 Мирослав Антић, Плава звезда....................................................................................8 Исидора Секулић, Буре (одломци)............................................................................12 Никола Тесла, Моји изуми (одломак).......................................................................17 Владимир Андрић, Пустолов (одломак)..................................................................22 Žan-Bernar Puj, Serž Blok, An Blanšar, Enciklopedija loših đaka, buntovnika i ostalih genijalaca (izbor)...............................27 Бранислав Нушић, Аутобиографија (одломак)........................................................31

o

Да не заборавимо: подела књижевности.............................................................36 ТАМО ЈЕ МЕНИ ОТАЏБИНА МОЈА........................................................................37

uk a

pr om

Обредне лирске народне песме (избор)...................................................................38 Војевао бели Виде, коледо!.......................................................................................38 Ђурђево лето, пролето............................................................................................41 Домаћину.................................................................................................................42 Кад иду преко села...................................................................................................43 Насред села вита јела..............................................................................................43 Вук Стефановић Караџић, Живот и обичаји народа српскога („Божић”, „Ђурђевдан”, „Додоле, прпоруше и чароице”)...................................46 Весна Алексић, Каљави коњ ......................................................................................49 Војислав Илић, Свети Сава.......................................................................................56 Ђура Јакшић, Вече......................................................................................................59 Десанка Максимовић, Грачаница.............................................................................62 Алекса Шантић, О класје моје....................................................................................66 Хенрик Сјенкјевич, Кроз пустињу и прашуму (одломак)........................................69 Бранко Ћопић, Орлови рано лете (одломак)............................................................73

Ed

Да не заборавимо: лирика......................................................................................77 ХВАЛА СУНЦУ, ЗЕМЉИ, ТРАВИ............................................................................79

Стеван Раичковић, Хвала сунцу, земљи, трави........................................................80 Милутин Миланковић, Кроз васиону и векове (одломак)........................................82 Јован Јовановић Змај, Сан ........................................................................................84 Бранислав Петровић, Говор дрвећа...........................................................................85 Сергеј Јесењин, Песма о керуши................................................................................89 Јован Дучић, Село.......................................................................................................92 Вељко Петровић, Ратар.............................................................................................94 Добрица Ерић, Чудесни свитац.................................................................................96 Anđela Naneti, Moj deka je bio trešnja (odlomci)........................................................98 Džek London, Zov divljine (odlomak)........................................................................102 Да не заборавимо: врсте лирских песама..........................................................108

4

Читанка за 6. разред | Садржај


ИГРА ЗА ЖИВОТ.....................................................................................................109 Антон Павлович Чехов, Вањка (одломци)............................................................. 110 Милован Данојлић, Овај дечак се зове Пепо Крста............................................... 114 Бранко Ћопић, Чудесна справа................................................................................ 118 Vilijam Sarojan, Leto lepog belca (odlomci).............................................................. 122 Петар Кочић, Јаблан............................................................................................... 129 Иво Андрић, Аска и вук .......................................................................................... 134 Ференц Молнар, Дечаци Павлове улице (одломак)............................................... 143 Да не заборавимо: одлике епског књижевног рода у ауторској књижевности.........................................................................154

o

РОНИ СУЗЕ НИЗ ЈУНАЧКО ЛИЦЕ.......................................................................157

uk a

pr om

Епске народне песме о Косовском боју..................................................................158 Комади од различнијех косовскијех пјесама........................................................159 Цар Лазар и царица Милица...............................................................................169 Косовка Девојка.....................................................................................................173 Смрт Мајке Југовића............................................................................................177 Епске народне песме о Марку Краљевићу.............................................................180 Вук Стефановић Караџић, Марко Краљевић (из књиге Живот и обичаји народа српскога) ...................................................181 Марко Краљевић укида свадбарину.....................................................................183 Вук Стефановић Караџић, Вила..............................................................................187 Како је постало име Обилић................................................................................188 Марко Краљевић и вила........................................................................................189 Марко Краљевић и Муса Кесеџија (одломак)......................................................191 Светлана Велмар Јанковић, Сирото ждребе (одломак).........................................196

Ed

Да не заборавимо: епске народне песме............................................................201

ПОДИГНИМО ЗАВЕСУ...........................................................................................203 Коста Трифковић, Избирачица (одломак).............................................................204 Бранислав Нушић, Аналфабета (одломак)............................................................210 Бранислав Нушић, Десет заповести преписаних са таблице искуства (одломци) .............................................................................................................216 Миодраг Станисављевић, И ми трку за коња имамо (одломак)..........................217 Да не заборавимо: драмска књижевност...........................................................224 МАЛИ ПОДСЕТНИК Речник књижевних термина....................................................................................226 Индекс појмова.........................................................................................................232 Читанка за 6. разред | Садржај

5


ВОДИЧ

РАЗГОВОР О ДЕЛУ

*** *** ***

твој простор за исказивање првих утисака и размишљања о прочитаном књижевном делу. ИСТРАЖИ И ПРОУЧИ

КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВНИК

o

оловка те подсећа на пажљиво читање текста, на подвлачење, бележење значајних појединости, на анализу.

pr om

запамти све што је важно за тумачење књижевног дела, тако ћеш га дубље разумети и дуже памтити. РЕЧ ПРИЈАТЕЉА

незаобилазни додатак: речи писца или критичара које ће ти помоћи да боље разумеш и потпуније доживиш дело. ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

uk a

заједно са наставником изабери тему којом ћеш се бавити, усмено или писмено, на редовном часу или на додатној настави. САЗНАЈ ВИШЕ

Ed

иди за својом радозналошћу, истражуј, борави у школској библиотеци. ДА НЕ ЗАБОРАВИМО на крају сваке теме осврни се на научено, провери и утврди своје знање. БЕЛЕШКА О ПИСЦУ Упознај се са писцем, пронађи у Белешци још неке наслове занимљивих књига вредних читања. КЉУЧНЕ РЕЧИ

Читанка за 6. разред | водич

6

кључне речи користи као најсажетији подсетник.


У ТРАГАЊУ ЗА ПЛАВОМ ЗВЕЗДОМ Снове снивам, снујем снове, снујем снове бисерове, у сну живим, у сну дишем, ал’ не могу ситне снове, не могу их да напишем.

uk a

pr om

o

Лаза Костић

У поглављу У трагању за плавом звездом разговараћемо и учити о:

Ed

► ритму, темпу, интонацији и наглашавању речи у поезији; ► приповедању у првом и у трећем лицу; ► хумору и смеху; ► биографији и аутобиографији као врстама књижевно-научних дела; ► стилским средствима и њиховој изражајној вредности; ► подели књижевности.

Твој избор ће бити да:  изражајно читаш текстове из овог поглавља и рецитујеш стихове;  истражујеш у библиотеци и разговараш са библиотекарима;  прочиташ књигу по својој жељи;  листаш енциклопедије и истражујеш о чувеним научницима и уметницима;  напишеш песму или причу о себи, о свом изуму или пустоловини, стварну или измишљену, бајковиту, смешну или озбиљну.


Мирослав Антић

ПЛАВА ЗВЕЗДА ► На шта прво помислиш када кажеш звезда на небу? Каква јој значења људи придају, а шта она теби лично представља? Која су твоја размишљања о звездама?

жбуња, трава, – опет ноћас тебе чека чудна нека звезда плава, звезда права.

o

иза шума, иза гора, иза река, иза мора,

pr om

Чак и ако не верујеш, пробај тога да се сетиш. кад зажмуриш и кад заспиш, ти покушај да је чујеш, да одлетиш, да је стигнеш и ухватиш и сачуваш кад се вратиш.

uk a

Али пази: ако није сасвим плава, сасвим права, мора лепше да се спава, да се сања до свитања, мора даље да се лута, – триста пута, петсто пута, мора друга да се нађе… трећа… пета… мора у сну да се зађе на крај света и још даље иза краја – до бескраја.

Ed

Мора бити такве звезде. Шта се чудиш? пази само да је негде не испустиш док се будиш. пази само да се негде не изгуби, не повреди. таква звезда у животу много значи, много вреди. Ја ти нећу рећи шта је ова звезда плава, звезда сјајна. кад је нађеш – сам ћеш знати. Сад је тајна.

ван Гог, Звездано небo (детаљ)

8

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


РАЗГОВОР О ДЕЛУ *** Песник Мирослав Антић тврдио је о својим песмама: „Моје песме нису песме,

KЊИЖЕВНИ ПОЈМОВНИК

pr om

o

него писма свакоме од вас”. Покушај да песму „Плава звезда” прочиташ као писмо које је песник лично теби упутио. Шта те је у њој посебно заинтересовало или дирнуло? *** Издвој из песме све епитете и сва значења која песник придаје плавој звезди. *** Где се плава звезда налази? Какав је простор у ком она обитава? *** Шта је у првим стиховима бајковито? *** Протумачи значење речи: „опет ноћас тебе чека”. *** Истражи како се песник обраћа читаоцу. У шта га уверава, на шта упозорава, али и подстиче? *** Како је плава звезда повезана са ноћи, сном и сањањем? *** Зашто мора да се лута и тражи? Због чега песник не открива тајну плаве звезде? Какву вредност она тиме добија? *** Искажи своја размишљања о дубљим значењима песме. Шта нам песник овом песмом говори о маштању, сневању, циљевима и идеалима, али и о заблудама, упорним трагањима и стремљењима?

Ed

uk a

Поезија – појам у најширем смислу обухвата дела уметничке књижевности сва три књижевна рода: епску поезију, лирску поезију и драмску поезију; у ужем смислу односи се на дела писана у стиху. Лирска песма – песма у којој се изражавају осећања, расположења и размишљања лирског субјекта; по врсти осећања и по теми коју приказују могу бити: љубавне, мисаоне, описне, социјалне; с обзиром на своје постање, деле се на народне (усмене) и ауторске (писане). Епитет – језичко-стилско средство, стилска фигура; реч (најчешће описни придев) која се додаје именици како би се сликовито описао појам означен том именицом. Идеја – у књижевности: главна, водећа мисао разрађена у књижевном делу; у књижевним делима се обично преплиће више идеја, чинећи тако њихов дубљи, идејни слој. Пауза (цезура) – кратак прекид, застој, у стиху (и у говору). Ритам – правилно понављање одређених језичких елемената: наглашених и ненаглашених слогова, стихова, пауза, рима. Темпо – брзина изговарања речи, стихова, строфа. ИСТРАЖИ И ПРОУЧИ Уочи каква је рима заступљена у песми „плава звезда”. објасни какву улогу има смењивање краћих и дужих стихова и паузе (цезуре) у песми. истражи у каквој су вези значење песме и њено звучање, мелодија. испитај ритам песме – дужину стихова, паузе, понављање гласова у речи и понављање речи, као и ред речи у стиху. одреди да ли је темпо брз или спор, живахан или тром, променљив или уједначен. научи да изражајно казујеш и рецитујеш песму. Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом

9


Пре рецитовања добро проучи песму.

uk a

pr om

o

обрати пажњу на интерпункцијске знаке, на наглашавање речи и на реченични акценат. за ваљано говорење стихова неопходно је да песму најпре добро разумеш. Читаћеш је више пута, с оловком у руци. обележићеш делове текста које треба прочитати тише, гласније, брже или спорије, где ћеш краће или дуже застати, а које ћеш речи посебно нагласити. приликом рецитовања води рачуна о темпу – брзини којом изговараш речи, синтагме, реченице, строфе у песми и целу песму. запази којим се гласом завршавају именице у стиховима из прве строфе. Уочи вокал „а” и његову заступљеност у тексту. не заборави да је глас „а” самогласник и да припада тоновима, који се, за разлику од шумова, могу певати јер ваздушна струја тече слободно. потруди се да речи из прве строфе (као и из треће и пете) изговараш изражајно и убедљиво, али без „певања”– неконтролисаног заношења гласа „а”. обрати пажњу на падеж именица уз предлог „иза”: Иза шума, иза гора, иза река, иза мора, жбуња, трава... води рачуна о акценту именица и о дужини вокала „а”. истражи улогу запета у песми. оне означавају паузу у говору, краћу од оне обележене тачком или цртом. труди се да природно правиш паузе (станке) при изговарању стихова – а не да их аутоматски „сецкаш” после сваке запете. Стихови у другој и четвртој строфи имају речи које се завршавају сугласником „ш”: верујеш, сетиш, зажмуриш, заспиш... Глас „ш” спада у струјне гласове, шумове, па је веома важно да га разговетно изговараш – у противном ће се чути само шшшшш – нешто налик шуштању. Добро проучи трајање стихова – оно не зависи само од броја речи у стиху него и од присуства интерпункцијских знакова: запете, црте, тачке и три тачке.

РЕЧ ПРИЈАТЕЉА

Ed

У чувеној трагедији Хамлет вилијама Шекспира дански краљевић даје упутства глумцима пре изласка на сцену. то је чувени монолог о глумачкој вештини, из којег издвајамо само један део:

ХАМЛет: Молим вас, изговорите тај говор онако како сам вам ја показао, да вам готово клизи са језика. Али ако будете жвакали, као што чине многи ваши глумци, онда ће ми то бити исто тако пријатно као да сам општинском добошару дао да говори моје стихове. па немојте сувише ни тестерисати ваздух рукама, овако; него будите у свему умерени. ежен Делакроа, Хамлет

10

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


САЗНАЈ ВИШЕ

pr om

o

Мирослав Антић је написао и једну од најлепших песничких књига о истинском пријатељству и човекољубљу. то је Гарави сокак, чији поднаслов гласи: Весело циганско вашариште са неколико суза и капи кише. посветио ју је свом школском другу Милету, рому кога су фашисти стрељали. У време када је Мирослав Антић писао ту књигу, уобичајени назив за роме гласио је Цигани – што се данас сматра неодговарајућим и увредљивим. Ром је реч из ромског језика и значи – човек. Сам песник о томе каже: „роми — то је исто што и Цигани, њихово право име са много поштовања и части, само што на циганском ромален значи и: људи. и увек се пише великим словом.” прочитај обавезно и песников предговор, а ако имаш могућности, погледај на интернету инсерте из емисије Трезор, у којој сȃм песник говори своје стихове. разговарај са својим другарицама и друговима о поезији и о љубави међу људима.

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** Научи да изражајно говориш песму „Плава звезда”. *** Разговарај са школским библиотекаром о популарности књига Мирослава Антића

у твојој школи. Напиши о томе кратак извештај.

*** Испитај колико књига Мирослава Антића постоји у школској библиотеци. Потражи

uk a

их и изабери бар једну коју ћеш прочитати и представити у одељењу.

МИРОСЛАВ АНТИЋ (1932, Мокрин – 1986, Београд)

Ed

Рођен је у селу Мокрину, студирао на Филозофском факултету у Београду, а највећи део живота провео у Новом Саду. Осим књижевношћу, бавио се и сликарством, филмом, новинарством, а писао је и за телевизију и радио. Највећу популарност стекао је књигама које је написао за младе читаоце: Насмејани свет, Последња бајка, Плави чуперак, Шашава књига, Гарави сокак, Живели прекосутра, Прва љубав, Друга страна ветра, Хороскоп, Ходајући на рукама... Аутор је познате поеме Војводина и низа других песничких књига: Испричано за пролећа, Концерт за 1001 бубањ, Лева страна света, Кров света, Небо у оку...

Кључне речи: поезија, лирска песма, епитет, идеја; пауза, рима, ритам, темпо.

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом

11


Исидора Секулић

БУРЕ (одломци)

12

О

o

дмах се познају она несрећна мала деца која из школе долазе у празну кућу, која знају Робинзона напамет, и у деветој години читају Живот и патње у Сибиру и Пут у земљу Вашукулумба. Познају се мали сирочићи који рано остану без матере, који сакривају главу под јастуке кад пролазе мртвачка кола, боје се кад ноћу сат избија, и имају мршаво бледо лице и дугачке суве ручице.

pr om

*** Школски задаци нису ми задавали много бриге. Све је било просто и лако и могло се већ у школи научити и запамтити. А брат ми је био несташко и мали дивљак. Подизао је Скадар на Бојани и зазиђивао моје лутке, тражио мравима ртењачу, презао скакавце у кола од карата, и више ишао на глави него на ногама. Седела сам дакле по цео дан сама, у каквом кутићу, и превртала шарене и светле картоне по лексиконима и књигама природних наука. Тамо се видела како букти поларна светлост, тамо је било оних чудних тропских биљака са физиономијама дивљих животиња, шуштало је море и возиле су по њему грдне галије асирских веслача, ишли су у бој египатски војници, све један као други, са запетим стрелама и оним чудним оштрим профилима главе на оба рамена. [...] Тако данас, тако сутра, тако зимус, тако летос, прво у соби, па у ходнику, па на тавану, па у башти, па најзад у бурету. Ја сам то звала буретом, али у ствари је то била једна грдна каца, расушена, раздрмана стара каца која је стајала у дну дворишта и без икаква опредељења полагано трунула и пропадала. Бочне дуге се још некако и држале, али се расушиле и испрепуцале. Доле није било дна, а дно, окренуто навише као кров, све се изрешетало, свака се даска могла померити, а много главних дасака није више ни било. Поодавно сам осећала неки укус за тај расклиматани стари дворац. Између дасака сам завиривала у њега, штапићем гуркала и пипала огромну и као камен тврду печурку, размицала лишће густог и угаситозеленог корова, и волела да слушам сиву мелодију ћутања и тишине. Помишљала сам прво да у друштву продрем у буре, али сам се предомислила и решила да га сама испитам и по робинзонски освојим. Једног раног летњег јутра дограбим собне мердевине, чекић и сикирицу, попнем се на кров и размакнем даске по њему да може сунце унутра, а затим иставим једну трулу даску с бока да бих и сама могла да уђем. Гњило и мртво дрво није много јечало под ударцима, али се каца ипак тресла, и у густом замршеном корову почело је неко многоструко мицање и шуштање као што се чује да кипи и пуцка у земљи кад после кише опет гране сунце.

uk a

ртењача – мравињак презати – упрезати кутић – угао, ћошак; заклоњено, тајанствено место лексикон – речник; књига у којој су објашњени разни појмови; енциклопедија физиономија – изглед, лик грдан – огроман, јак, силан галија – старински брод на весла и једра; средњовековна ратна лађа асирски – који припада Асирцима: Асирци – народ који је у VII веку пре нове ере владао Месопотамијом, Египтом и источним Средоземљем каца – врста дрвеног бурета које је уже при врху, а шире при дну и има отвор са горње стране сикирица – секирица, мала секира иставити – (од: из- + ставити), извадити

► У детињству жудимо за дружењем и игром. Ипак, понекад се осамљујемо у свом кутку, или можда у неком тајном скровишту, далеко од свих, у само свом свету – као девојчица у овој причи Исидоре Секулић.

Ed

буре – дубљи дрвени суд за течност; каца, бачва

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


Ed

uk a

pr om

o

Прво сам чупала и секла коров стојећи напољу, а кад се очистило повеће местанце, уђем унутра, и, које од жеље које од страха, до ручка сам проредила и утаманила све шуме и луге мрава и гуштерова. Оставила сам, али разређен, један ред репува; остала је велика печурка; на оној угнутој страни, где се вода сливала, остао је ред ситних, бледоцрвених гљивица, и остала је једна вештачки исплетена паукова мрежа. Земља је била влажна и црна као гроб, оне ситне гљивице изгледале су као болесне оспе, а из гњилих дасака је зрачила нека загушљива млечна парица. Али се све то брзо изменило. Брзо је дошао непријатељ влаге и тмине. Ушао је јули са врелим и сухим својим дахом, и сутрадан је земља већ имала кору, гљивице су, као сухе красте, поотпадале, а намрштени отромбољени репув се насмешио у зеленијој боји. Тога дана сам се уселила у буре. Прво сам унела малу столичицу и над њом разапела стари неки изИ. Секулић, најранија сачувана фотографија бељени кишобран с којим су млађи ишли у јесен да пазаре. Па сам онда довукла сву моју баштицу у лонцима, између осталога и два лепа висока фикуса који су у бурету изгледали као палме. Одмах затим је ушла гомила танких дрвених кутија од цигара које сам грозничаво прибирала, па чак и куповала, јер сам у то време, од јутра до мрака, измишљала и резала галије и лађе. Укуцам затим неколико клинова и повешам тестерицу, чекић, старе маказе, кантицу, кутију с ексерима и канапима, и довучем, најзад, стару једну енглеску историју где је било пуно цртежа и резбарија са тебанских и египатских гробова, који су представљали море, буре, галије и морепловце. С почетка је било неког детињег страха, и ја бих почешће искакала из бурета да се после мале паузе и ослушкивања опет вратим у њ. Али навика је брзо дошла, и ја се од бурета нисам одвајала. И ако је требало да ме траже, тражили су ме у бурету, и ако је требало да ме нађу, нашли су ме у бурету. Штавише, касније сам и ону једну даску, која је уласка ради скинута, наслањала изнутра, тако да сам, осим отвореног крова, била сасвим заграђена и била сасвим сама. Псима и мачкама је улаз био забрањен, моме брату је у бурету било тесно, а крилати моји гости долазили су одгоре. У овом шупљикавом и смежураном дворцу бујала је нека лака, мека и тиха фантазија, и док су друга деца напољу грајала и целог лета трчала од тарабе до тарабе за једним лептиром, мала бледа девојчица сањала је у бурету своју робинзонијаду. Сањала о великим морима по којима се коралска острва љуљају као котарице цвећа. О пределима где сунчани зраци у тешким дебелим витицама падају на земљу, и где нема друге хладовине и свежине до кад морске птице рашире своја крила и водом са свога перја попрскају цвеће. Сањала о страшној студи и глечерима из чијих се пукотина плази чудна плава светлост, и осећала да тамо на северу, у оним смрзнутим енергијама, мора лежати клица и стихија праве вечности. У тој Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом

репув – чичак угнут – улегнут, удубљен оспе – богиње гњио – труо, мемљив сух – сув отромбољен – опуштен, млитав грозничаво – узбуђено, ужурбано повешати – окачити да виси резбарија – уметничка слика или шара, урезана у дрвету, камену тебански – који припада Теби, престоници Египта у III миленијуму пре нове ере фантазија – замишљање, машта тараба – дрвена ограда робинзонијада – врста авантуристичког романа инспирисаног доживљајима Робинсона Крусоа коралска – која се састоји од корала (светлоцрвеног или белог камена, насталог од скелета морских животиња) котарица – корпица исплетена од прућа витица – увојак, коврџа, увијени прамен студ – ледена хладноћа

13


o

pr om

uk a

докучити – разумети, схватити, разабрати, одгонетнути симбол – знак пластичан – овде: живописан, који делује лепотом линија и облика

РАЗГОВОР О ДЕЛУ

Ed

усплахирен – узнемирен, узбуђен

трулој колибици сам научила да волим оно што се не види, оно што немам, и оно што мора да прође. Волела сам сунце, светлост, лептире, бубице и цврчке. Волела сам их нервозно и са стрепњом, јер сам видела да сунце залази, и знала да ће за дан или за недељу поумирати шарени и луди лептири, и да ће за мало попадати изнурени мали цврчци. Попадаће, и врућина ће их спржити, и ја ћу можда сама изгазити осушене лешинице веселих мојих певача. [...] Неко време, свако јутро у једно исто доба, на једну исту дашчицу крова, долазила је, не знам откуд, чудна нека мала, усплахирена и ћутљива птица. Климнула би главом на све стране мог бурета, затреперила телом као да ће сваким перцем за себе полетети, и после неколико тренутака нестала. Покушала сам да у тањирићу оставим М. Нестеров, Наташа Нестерова на баштенској клупи мрвица, од хлеба, од колача, воћа и шећера, али се птица увек једнако понашала и никад ништа није додирнула. Зашто је та животињица долазила, шта ју је привлачило, шта је гледала и шта је видела? Није ми се дало да разлог докучим, али сам ту птицу волела као што се воли симбол љубави и доброте. Једног дивног летњег дана, кад се сва лепота једног годишњег времена свезала у лепо јутро, кад су голубови изгледали крупни, пластични и тешки, кад су изукрштани сунчеви зраци звечали као сребро, кад се говор чуо као смех, кад је светлост тако густа била да су је мушице и лептири крилима разбијали, кад сам ја сретна и весела дотрчала у буре – птица није дошла. Ни тада, ни икад више.

*** Колико ти је блиско понашање девојчице из приче Исидоре Секулић? Упореди

своје и њено искуство у осамљивању.

*** Објасни због чега се она осамљује. *** Како она гради свој свет? Опиши како од бурета настаје колиба. *** Присети се садржаја романа Робинсон Крусо. Шта значи реч робинзонијада? Због

чега је девојчицина авантура доведена у везу са чувеним Дефоовим јунаком? *** Запази шта све чини њен свет. Шта она ради? О чему размишља? *** Како доживљава живи свет и природу и како се према њима односи? Шта нарочито

заокупља њену пажњу? Према чему је осећала највећу љубав? *** Шта закључујеш на крају о лику девојчице? Потруди се да наведеш њене главне

особине и да их поткрепиш примерима из текста. *** Процени вредност приповедања у првом лицу. Замисли да је приповетка исприпо-

ведана у трећем лицу. Колико би то утицало на твој доживљај девојчициног света? У чему би се састојала разлика? 14

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВНИК Епика – један од три књижевна рода (уз лирику и драму). Приповетка – прозна књижевна врста која припада епици; јавља се најпре у усменој (народној) књижевности, а онда и у писаној (ауторској); приповетке се међу собом разликују по облику (форми) и по садржини, али им је заједничко то да су обимом краће од романа, те да обично захватају само одређени тренутак из живота главног јунака. Проза – књижевни текст уобличен реченицама и пасусима, за разлику од поезије, која се препознаје по стиховима и строфама. Стил – у књижевности: начин писања; писци негују и развијају сопствени стил, по ком постају препознатљиви.

o

ИСТРАЖИ И ПРОУЧИ

*** поново прочитај текст, с оловком у руци. обележи делове текста који су ти се на-

uk a

pr om

рочито допали. објасни свој избор. *** издвој реченице које су, по твом мишљењу, посебно значајне за унутарњи портрет девојчице. закључи у чему се највише препознаје њена осетљивост и покушај да наслутиш који делови текста наговештавају њен будући позив писца. *** проучи стил и језик исидоре Секулић. истражи језичка и стилска средства (стилске фигуре) у овом тексту и образложи њихову улогу у дочаравању девојчициног света. посебну пажњу посвети поређењима: истражи њихову сликовитост и поетичност; проучи у каквој су вези са интимним светом девојчице, са њеним субјективним виђењем и осећањима.

РЕЧ ПРИЈАТЕЉА

Ed

приповетка „Буре” је први од пет делова прозне збирке Сапутници, објављене 1913. године. Хрватски књижевни критичар Антун Густав Матош забележио је 1912. године у загребачком Савременику, где је објављен први прозни рад исидоре Секулић „Буре”, следеће речи: „У последње вријеме има много новости код Срба и Хрвата, али како их има мало, врло мало литерарних, прочитавши у овом листу ’Буре’, помислих: – за том тобожњом исидором Секулић крије се јамачно мушкарац рафиниране осјећајности што нас мистифицира женским псеудонимом, јер данас нема жене што би могла написати... ’телом својим сам осећала падање вечери.’ ’тица, светла као распрснута звезда.’ ’Лептир, шарен као да је кроз дугу пролетео [...]’ ’Сива мелодија ћутања и тишине.’ (која музика!)”  У историјском развоју књижевности дешавало се да жене објављују своја дела под мушким псеудонимом: тако је, на пример, Џорџ елиот псеудоним енглеске списатељице Мери ен еванс (чувен је њен роман Воденица на Флоси). Узимање мушког имена у то време значило је и потребу књижевница да се њихово дело схвати „озбиљно”. како разумеш обрнуту ситуацију коју критичар претпоставља у вези са прозом исидоре Секулић: да се иза женског псеудонима крије мушкарац?

јамачно – сигурно (поуздано, зацело, заиста) рафиниран – префињен, истанчан

„наслови, и садржаји, у тој књизи су: самоћа, чежња, главобоља, круг, мучење, питања – увек питања, и увек стављање под питања ствари у себи, око себе. А све то заједно се зове и Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом

15


Живорад Стојковић

САЗНАЈ ВИШЕ исидора Секулић је била веома образована и прва је жена која је примљена у Српску академију наука. Сматрала је да су језик и култура најзначајнији и за појединца и за читав народ. о култури је, између осталог, написала: „Шта је култура? Све што је атрибут живота, од ума и маште па до физичког здравља, све је елемент и медијум културе, али она сама нешто је друго. оплемењивање човека – то има хиљаде степена, oблика, сврха. књижевна култура то је читање, то је књига у џепу стално. [...] Читање то је култура. Школа, почетак културе; путовања – културна панорама: читање – страст и сласт културе, култура сама.” ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

uk a

кулић као писца. Откриј значење тих речи и спреми се да – из свог угла – о томе говориш на часу. ИСИДОРА СЕКУЛИЋ (1877, Мошорин – 1958, Београд) Једна од најзначајнијих књижевних појава прве половине 20. века: писала је прозу, приповетке и путописе, бавила се превођењем, а највећи печат оставила је у есејистици и књижевној критици. Рођена је у Мошорину, студирала у Пешти, докторирала у Немачкој. Била је наставница математике, а докторирала је филозофију. Путовала је и боравила по свету – у Норвешкој, Енглеској, Француској, а члан Српске академије наука и уметности постала је 1950. године. Значајна дела: Сапутници, Писма из Норвешке, Из прошлости, Кроника паланачког гробља, Записи о моме народу, Мир и немир, Његошу књига дубоке оданости.

Кључне речи: епика, приповетка, проза, стил. 16

радни сто исидоре Секулић

*** У библиотеци пронађи приповетку „Буре” (из књиге Сапутници) и прочитај је. *** Ако те интересују путописи, уживаћеш и у Писмима из Норвешке Исидоре Секулић. *** Напиши састав под насловом Моје тајно скровиште или Мој кутак. *** Ерудиција, рафинирана осећајност, изграђен стил – главне су особине Исидоре Се-

Ed

ерудиција – ученост, велико образовање, широко знање, начитаност

pr om

o

новела – приповетка: кратко прозно дело са сажетом композицијом есеј – литерарно писана расправа о неком књижевном, научном и другом питању, оглед

значи: Сапутници. и, тачно ће се догодити да, на пример, последњи прозни рад исидоре Секулић буде кроника ’Деца’ и да то само у једном ширем казивању буде исти свет као, у већ поменутој, првој новели ’Буре’. [...] тема детињства пратиће исидору Секулић и у њеним есејима, записима – у честим приликама кад буде залазила у корен карактера и судбине какве личности.”

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


никола тесла

МОЈИ ИЗУМИ (одломак) ► наши велики научници – никола тесла, Михајло пупин, Милутин Миланковић – писали су, између осталог, и о свом детињству. Шта мислиш, због чега су то чинили? зашто су нама данас ти текстови занимљиви и важни?

У

Ed

uk a

pr om

o

то време смо се преселили у оближњу варошицу Госпић. промена места становања за мене је била права несрећа. Готово ми је срце препукло на растанку од наших голубова, живине и оваца, од нашег величанственог јата гусака које би се јутром дизале под облаке, а са заласком сунца враћале са својих хранилишта у тако беспрекорној бојној формацији да би се пред њима могла постидети и ескадрила најбољих модерних авијатичара. У нашој новој кући нисам био ништа друго него заточеник који је кроз прозорске засторе посматрао непознате људе. Био сам толико повучен да бих радије лицем у лице стао пред разјареног лава, но да се сретнем са било којим од оних градских кицоша који су тумарали наоколо. најтеже ми је било недељом, када сам морао лепо да се обучем и да идем у цркву. тамо ми се десило нешто од чије ми се и саме помисли касније ледила крв у жилама. Била је то моја друга пустоловина у цркви. Мало пре тога био сам целе ноћи жив сахрањен у старој капели у непроходној планини, коју је народ посећивао само једном годишње. Било је то страшно искуство, али ово о коме ћу вам говорити било је још горе. У граду је живела богата госпођа, добра али горопадна жена, која је долазила у цркву богато искићена, обучена у хаљину са огромним шлепом, окружена мноштвом људи. Једне недеље управо када сам завршио звоњаву на звонику, сјурио сам се низ степенице којима је ова велика дама силазила и скочио јој на скут. он се поцепао уз парајући звук који је био налик на салву испаљену из мускете, коју су испалили неувежбани регрути. Мој отац је побелео од беса. Благо ме је ударио по образу, и то је била једина физичка Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом

варошица – мали град, градић (насељено место мање од града и веће од села) Госпић – град у средишњем делу Лике, у Хрватској (недалеко од Теслиног родног места Смиљана); интензивно се развија у време о ком Тесла говори формација – састав, уређење војске ескадрила – главна јединица у авијацији, обично од 12 до 24 авиона заточеник – затвореник застор – завеса, драперија, тканина која виси на прозору повучен – миран, тих, стидљив, затворен у себе, ненаметљив, осамљен кицош – помодар, онај који се много дотерује и улепшава тумарати – ићи без одређеног циља, лутати горопадан – необуздан, силовит, напрасит шлеп – дугачак скут женске хаљине који се вуче по поду скут – доњи део женске сукње или хаљине салва – паљба, плотун, рафал мускета – стара војничка пушка регрут – нови војник, који тек треба да прође кроз војну обуку

17


18

o

pr om

uk a

инстинкт – природни нагон, урођена способност, импулс Архимед – старогрчки математичар, физичар и астроном из Сиракузе (на Сицилији); живео је од 287. до 212. године п. н. е. „Еурека” – „Пронашао сам!”, узвик грчког математичара и физичара Архимеда пошто је открио хидростатички закон; узвик радости приликом неког открића реална гимназија – тип гимназије настао крајем XIX века који се од класичног типа разликовао по томе што је нагласак био на реалним, природно-математичким предметима, живим језицима и цртању водена турбина – ротирајућа машина која енергију воде претвара у механички рад

Ed

искупити – оправдати се, учинити нешто да се опрости погрешка парада – свечана приредба, смотра, поворка

казна коју је он икада применио, али се ударца ја скоро и дан-данас сећам. Стид и збуњеност који су уследили били су неописиви. Практично сам био прогнан док се није десило нешто друго, што ме је искупило у очима јавности. Један предузимљив млад трговац основао је ватрогасну бригаду. Купљена су нова ватрогасна кола, набављене униформе и увежбани за рад и параду. На колима је у ствари била пумпа на којој је радило шеснаесторо људи и била је дивно офарбана црвеном и црном бојом. Једног поподнева организована је јавна проба и машина је транспортована до реке. Целокупно становништво је дошло да присуствује великом спектаклу. По завршетку свих говора и церемонија издата је команда да се пумпа вода, али из цеви није потекла ни кап. Професори и стручњаци су узалуд покушавали да пронађу у чему је проблем. Неуспех је био потпун када сам ја ступио на сцену. Моје знање о механизму није било никакво, а готово исто толико мало знао сам о ваздушном притиску али инстинктивно сам се сетио усисне цеви у реци и схватио да је она запушена. Када сам угазио у реку и ослободио цев, вода је појурила из ње и поквасила многа недељна одела. Ни Архимед који је трчао го кроз Сиракузу и из свег гласа викао „Еурека” није оставио већи утисак од мене. Носили су ме на раменима и био сам јунак дана. По досељењу у град започео сам четворогодишње школовање у такозваној припремној основној школи, где сам се спремао за вишу школу или Реалну гимназију. У том раздобљу настављали су се моји дечачки напори и подвизи, али и невоље. Између осталог, прочуо сам се као јединствени шампион у хватању врана у нашем крају. Начин на који сам их хватао био је врло једноставан. Отишао бих у шуму, сакрио се у жбуње и подражавао вранин зов. Обично бих добијао по неколико одзива и убрзо би нека врана долепршала до мене у шибље. После тога једино је требало да бацим комадић картона да бих привукао њену пажњу, скочим на ноге и шчепам је пре него што она успе да се ишчупа из грмља. На тај начин бих ухватио онолико врана колико сам желео. Али једном приликом догодило се нешто што ме је натерало да их почнем поштовати. Ухватио сам диван пар врана и пошао сам кући са пријатељем. На излазу из шуме сјатило се хиљаде врана, дижући ужасну грају. Кроз неколико минута птице стадоше да нас гоне и убрзо нас опколише. Забава је трајала док изненада нисам добио ударац у потиљак, од кога сам пао. А онда су ме жестоко напале. Морао сам да пустим оне две птице и био сам срећан кад сам могао да се придружим другу који се склонио у пећину. У школској учионици је било неколико механичких модела који су ме интересовали и усмерили моју пажњу на водене турбине. Многе од њих сам конструисао и уживао у њиховом раду. Како је необичан био мој живот, може се Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


видети из овог случајног догађаја. Мој ујак није марио за ову врсту разоноде и више пута ме је прекоревао. Био сам очаран описом нијагариних водопада који сам пажљиво прочитао, а у машти сам замислио велики точак који покрећу ови слапови. рекао сам ујаку да ћу отићи у Америку и тамо остварити свој пројекат. тридесет година касније видео сам како се моје идеје остварују на нијагари и дивио се недокучивој тајни ума.

Нијагарини водопади – низ водопада на реци Нијагари, на граници између Сједињених Држава и Канаде

РАЗГОВОР О ДЕЛУ *** Образложи који је догађај из Теслиног детињства на тебе оставио најјачи утисак. *** Опиши како је Тесла доживео пресељење своје породице у Госпић. Шта је оставио

КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВНИК

Ed

uk a

Аутобиографија – врста књижевно-научног дела у ком аутор описује сопствени живот од рођења до тренутка писања или само одређене етапе живота (детињство, младост).

pr om

o

у сеоској средини, а како се осећао у новој кући? *** Зашто дечака Теслу, будућег научника, привлачи природа? Како је он посматра, проучава? У каквој вези могу да буду дечја радозналост и каснија велика открића? *** Шта се од природе може научити? Шта је Тесла још као дечак научио? *** У ком се догађају, по твом мишљењу, препознаје будући велики научник? Образложи своје мишљење, поткрепи га примерима.

САЗНАЈ ВИШЕ

никола тесла (лево, на столици) са породицом

приЧА о ДЈетињСтвУ (одломак из писма)

 ово писмо је, на енглеском језику, тесла пред крај живота упутио девојчици поли, ћерки југословенског амбасадора у САД, под насловом „прича о младости коју приповеда старост”, односно „Мачак и гусан”. оно је, много година касније, објављено као књига под насловом Прича о дјетињству, коју је приредио Душан радовић. Мачак ме је пратио на сваком кораку. Волио ме је и бринуо о мени. [...] Највише се радовао када смо се ваљали по трави. Гризао ме је, чупкао и прео, као у заносу. То своје усхићење преносио је и на мене, па сам и ја почињао да гризем, чупкам и предем. [...] Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом

19


pr om

o

Био је сутон. Помиловао сам свог мачка и тада се догодило чудо од кога сам занијемио. Моја рука изазвала је пљусак праскавих варница, а изнад мачкових леђа створило се поље свјетлости. Отац ми је био врло уман човјек: на свако питање имао је одговор. Али, ова појава била је и за њега нова. Ипак, закључио је да то не може бити ништа друго до електрицитет, онај исти који се јавља и на дрвећу за вријеме олује. Мајка је била опчињена. Рекла ми је: – Престани да се играш с тим мачком, могао би изазвати пожар! А ја сам очаран размишљао: „Није ли и природа једна огромна мачка? Ако јесте, ко њу милује по леђима!” Тада сам имао само три године. Чудо је било велико, али је још веће тек долазило.

uk a

после овог догађаја никола тесла први пут размишља о узроцима настанка електрицитета. Свој живот он касније посвећује истраживању појаве која га је опчинила у детињству (питањем како електрицитет функционише – оним што га је коначно у свету и прославило, а као заметак сазнања јавило се још у раном детињству)! Ако те интересује шта у писму тесла каже о напраситом гусану и неизбежним теткама које напросто „срчу његове образе” кад га пољубе, потражи ову књигу у библиотеци. твоје уживање употпуниће илустрације Душана петричића, нашег прослављеног цртача и илустратора. веЛики нАУЧниЦи СУ ДоБри пиСЦи

Ed

„теслино дело Моји проналасци, као и животопис Михајла пупина Од пашњака до научењака, награђен престижном пулицеровом наградом, као уосталом, и Мемоари Милутина Миланковића, поседују осведочене литерарне квалитете, потврђујући да су велики научници били и добри писци. У њихово друштво може се уврстити и Михајло петровић (Мика Алас) са путописом Кроз поларну област и Романом јегуље.” (васо Милинчевић, Никола Тесла и књижевност)

теСЛА и зМАЈ – УМетноСт и нАУкА СУ иСто

према сведочанству породице, тесла је у Америку понео књигу змајевих песама, збирку народне поезије и свешчицу сопствених стихова. када је на великој изложби технике у Чикагу 1893. приказивао један од својих изума, флуоресцентно светло – њиме је исписао змајево име, као илустрацију. Данас се и то може видети у теслином музеју у Београду. тесла је превео у прози четири змајеве песме: „тајна љубав”, „три хајдука”, „Два сна” и „Циганин хвали свога коња”. Амерички писац р. А. Џонсон, његов пријатељ, преточио их је у стихове и објавио у часопису који је сам уређивао. за часопис Електрични експериментатор писао је од 1919. аутобиографске записе који су касније објављени под насловом Моји изуми. тесла је одмалена волео да чита, веома 20

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


је ценио књижевност и писце, којима се дивио. Био је посебан поштовалац дела Јована Јовановића змаја и Марка твена. Марк твен, његов омиљени писац у детињству, а касније пријатељ, једном приликом је рекао: „Да се тесла није посветио проналасцима, био би изванредан књижевник”. Увек је био окружен писцима, композиторима (Сметаном и Дворжаком) и дружио се са уметницима, а не са својим колегама из струке. великом вајару ивану Мештровићу тесла је рекао: „Уметност и наука су исто”.

o

Споменик на Нијагариним водопадима

pr om

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

Марк Твен у Теслиној лабораторији

*** Опиши један догађај из свог раног

uk a

детињства. *** Имаш ли ти неки свој проналазак? Ако имаш, опиши га и нацртај. Он може да буде прави, или шаљиви – као шашави изум. *** Објасни следећу Теслину мисао: „Највећи допринос човечанству дали су људи који су у души остали деца, јер су деца највећи мислиоци.”

Kућа у Госпићу

Ed

НИКОЛА ТЕСЛА (1856, Смиљан – 1943, Њујорк) Рођен је у Лици, делу Хрватске који је тада припадао Аустроугарској, у српској свештеничкој породици. Студирао је политехнику у Будимпешти, Стразбуру и Паризу. У Америци је живео до краја живота, остваривши се као инжењер, истраживач и научник, али са својом земљом никада није прекидао везу. Његови чувени патенти су: индукциони мотор; систем произвођења, преношења и коришћења наизменичних струја; генератор струја високе фреквенције и напона (то је довело до првих хидроелектрана на Нијагариним водопадима); летелица са вертикалним погоном; Теслин трансформатор... Све што је радио подредио је човеку и његовом напретку, руководeћи се принципима хуманости.

Кључне речи: аутобиографија, наука, уметност. Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом

21


Владимир Андрић

ПУСТОЛОВ ЏУНГЛА КАО АПОТЕКА (одломак) ► Пре читања потруди се да замислиш џунглу а потом и апотеку, а онда и да их са што више детаља опишеш. Размисли о томе да ли се те две појаве могу упоређивати – као што је назначено већ самим насловом текста који следи.

З

Ed

uk a

pr om

o

намо да је џунгла: ред лијана, ред банана, ред Тарзана – ништа посебно. Ја волим џунглу и џунгла воли мене, али неки пут се деси и какав неспоразум... Џунгла као и обично стоји на свом омиљеном месту, усред свог омиљеног континента, а континент не мрда засад са свог омиљеног места на Планети. А усред џунгле – на свом омиљеном месту – стоји једна раскрсница, где се сусрећу четири стазе: Стаза слонова, Стаза мајмуна, Стаза нилских коња и Стаза магараца. Е, на тој (својој омиљеној) раскрсници срели се Слон, Мајмун, Нилски Коњ и Магарац. И свако хоће да прође први. И нико неће да попусти. Па се посвађају и почну да се вређају... Слон Магарцу рекао „Мајмуне” и – Мајмун се увреди. Нилски Коњ Слону рекао да је магарац, па се увреди Магарац. Онда Мајмун Нилском Коњу рече „Слоне” – увреди се сада и Слон. На крају се увреди и Нилски Коњ, кад је Магарац Мајмуну рекао „Нилски Коњу!” Мада су били већ довољно увређени, наставе да се вређају. Ваљда им то прија. Џунгла просто јечи. Само чујеш: „Мајмуне!” – „Нилски Коњу!” – „Магарче!” – „Слоне!” Све пети падеж (за дозивање) до петог падежа (такође за дозивање). Ту се богами онда закачише сви слонови, магарци, мајмуни и нилски коњи. Још мало па да се помлате. А остали се окупили и навијају. А оклопници зарђали па шкрипе. А папагаји дречавих боја. А сви бацају коре од банана где стигну. А печурке вам ничу иза леђа... Знате шта ме посебно п о г о д и л о? Кокосов орах. Право у главу. Сва срећа што сам тренутно био без шешира, иначе би ми се оштетио шешир. Али, нисам имао кад да истражујем ко ме гађа, морао сам да смирим Џунглу. Имам ја за то уобичајени поступак. Извадим из ранца Сто На Расклапање, који увек носим баш за овакве случајеве, расклопим га и – лупим шаком! Сто се, природно, распадне, а присутни покупе иверје за успомену. Потрошим Сто, али се бар сви смире. Ја их само још кратко прострелим погледом и кажем тихо али беспоговорно: - НИЛСКИ КОЊИ У НИЛ, СЛОНОВИ У ЋОШАК, МАГАРЦИ У МАГАРЕЋУ КЛУПУ, А МАЈМУНИ – СВАКИ НА СВОЈУ ГРАНУ, ШЕТЊЕ СЕ УКИДАЈУ! ПАПАГАЈИ НА ФАРБАЊЕ У БЕЛО, ОКЛОПНИЦИ НА ПОДМАЗИВАЊЕ! ШАПЕ, КРИЛА И KAHЏE – НА ЛЕЂА. СВИ У ПОТИЉАК!

22

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


Ed

uk a

pr om

o

и – сви послушају. Морају. – МУвУ ХоЋУ ДА ЧУЈеМ! Мува зазуји. Јакако. Ја сам добричина, али са мном нема шале кад... кад? па, то – кад нема. – ГДе Је тАрзАн? тарзан се из крошње скрушено спусти низ лијану. - ДоБро, тАШо, кАко ти ово ДозвоЉАвАШ? - не слушају ме, пустолове! – ЧУЈте ви, МАнГУпАриЈо, оДСАД У МоМ оДСУСтвУ ДА СЛУШАте тАрзАнА, А ЏУнГЛА XOЋУ ДА Ми БУДе кАо АпотекА! тАШо, ти Ми оДГовАрАШ Анри русо, Егзотични пејзаж – пАзи, кАо АпотекА! и стварно – почну сви да иду на прстима, говоре „ви” између себе, стављају шапу пред њушку кад зевају. папагаји префарбани у бело, оклопници подмазани – не шкрипе. неки мајмуни почели да се чешљају на раздељак. А на раскрсници тарзан регулише саобраћај. У џунгли завладаше ред и мир... Стварно, као у апотеци. Апотека – ништа друго. овај. Можда је џунгла на апотеку личила мало више него што ваља... таман ја тако уживам (хладим ноге у живом блату и мазим у крилу бодљикаво прасе), кад... Шта се дешава? Чујем лепо: неко у хору кија, шмркће, тресе нос, а и говори кроз нос. Хор озеблих становника планете... – пустолове, барабице наб дишта де побажу – дај витабин Це, борабо брзо да се лечибо! – поЛАко... кАкАв „витАБин Це”? – витабин Це у таблетама, шубећи, у праху – свеједно! – АХА. витАМин Це! поЛАко... витАМинА овДе иМА У воЋУ, СЛоБоДно Берите BOЋE! - небабо снаге да беребо, небабо снаге више ни да кијабо, дај наб брзо витабин Це у кутијаба! каква ти је ово апотека кад небаш витабин Це! Апотека? Апотека... Апотека!... АпотекА! Аха. па да. Апотека. па да. Аух. и још једном – аух. Ја сам изгледа претерао са завођењем реда – сви од џунгле мисле да је стварно апотека.... Док сам се ја прибирао, сви навалише на мене. па се и љуте. нису се – као – надали овоме од мене, великог пустолова, који је досад важио за најпоузданијег и најплеменитијег и... велики пустолов увек је испуњавао обећања. велики пустолов никад није правио овакве неслане шале. зна ли велики пустолов да је здравље највеће богатство? они се убише кијајући, а велики пустолов ни „наздравље” да им каже... Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом

23


o

РАЗГОВОР О ДЕЛУ

pr om

кешати се – хватати се, верати се, висити; писац је овде употребио жаргон (кешати се о шипку у аутобусу, на пример)

кажем ја њима брзо „наздравље” и покушам да објасним како овде није реч о правој апотеци, него сам ја само овим честитим, али мало претерано живахним житељима Џунгле... како сам ја њима своју замисао о реду и миру у џунгли представио сликовито... то јест – можда мало сликовитије него што је требало... Сликовитије него што житељи џунгле могу да поднесу... ... и не успем ништа да објасним. – Хоћебо витабин Це, хоћебо витабин Це, хоћебо витабин Це!... пошаљем хитно тарзана по витамин Це. он с лијане на лијану до прве апотеке, па с лијане на лијану назад и – ево га са џаком витамина Це. поделисмо озеблима. они оздравише, одоше... Добро, то се срећно окончало. А ја сам, за сваки случај, џунглу преуредио да буде као пре. као прво – ослободио сам тарзана од обавезе да регулише саобраћај – нека опет весело арлауче и кеша се о лијане... У џунгли мора каткад неко и да се посвађа на раскрсници, па и да потегне комшију за реп. папагаји нек буду шарени, тако су навикли. А мајмуни? кад мајмуни као мумије седе, сваки на својој грани, и чешљају раздељак – зар то није досадно? Јесте. Џунгла је ипак џунгла – није апотека!

*** Опиши свој доживљај романа Владимира Андрића и његовог јунака Пустолова. *** Укратко представи садржај епизоде „Џунгла као апотека”. *** Уочи и образложи шта је смешно у поступцима јунака Пустолова. *** Запази како писац користи фразеолошке изразе лупити руком о сто или муву хоћу

uk a

да чујем и друге: објасни њихово значење, а онда и начин на који су овде употребљени. *** Објасни како разумеш значење последње реченице: Џунгла је ипак џунгла – није апотека! До каквог сазнања је дошао Пустолов?

Ed

КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВНИК

Контраст – или антитеза, назив је за стилско средство (стилску фигуру) којим се доводе у везу, стављају једна до друге, супротне појаве; то је посебна врста поређења по супротности; тиме се постиже сликовитост и сугерише дубље значење, а некад и хуморан ефекат (поређењем по супротности џунгле и апотеке, на пример); у сликарству се контраст постиже бојама или другим сликарским средствима (најизразитије: црно–бело). Хумор – појава која се не може прецизно и до краја дефинисати: обележена је ведрим и веселим расположењем праћеним смехом; остварује се представљањем догађаја, ситуација, људи и њиховог понашања у смешном или у шаљивом облику; хумор, смех, комично – најчешће су засновани на некаквом контрасту, нескладности, неочекиваности, претераности, извештачености односно неприродности. Фраза (идиом, фразеолошки израз, фразеологизам) – устаљени језички израз који се састоји од најмање двеју речи и има утврђено (јединствено) значење; исказује се скупом речи (сизифовски посао), предлошко-падежном конструкцијом (на леву ногу), зависном реченицом (кад на врби роди грожђе) или комуникативном реченицом (Заиграће мечка и пред њиховим вратима.).

24

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


ИСТРАЖИ И ПРОУЧИ *** објасни значење израза: као апотека. када би нека мајка за дечју собу рекла да је „као

права џунгла”, шта би то значило? *** врати се на почетак текста и поново прочитај прве две, уводне, реченице. пустолов

pr om

o

своју духовиту причу почиње необичном тврдњом: „знамо да је џунгла: ред лијана, ред банана, ред тарзана – ништа посебно. Ја волим џунглу и џунгла воли мене, али неки пут се деси и какав неспоразум...” потруди се да објасниш шта је у његовој тврдњи необично, неочекивано и смешно. објасни шта је тиме већ у уводу наговештено о даљем току приче. *** наведи шта је у причању пустолова нескладно, у супротности. образложи своја запажања. *** издвој у тексту делове који су те највише насмејали. покушај да објасниш како је то писац постигао. *** размисли о комичности главног јунака, пустолова. обрати пажњу на то какву он улогу себи додељује. како се он односи према тарзану, легендарном пријатељу животиња, „краљу џунгле”, како га ословљава? У чему се састоји „неспоразум”, који пустолов најављује на почетку своје приче? *** прочитај шта је владимир Андрић рекао о свом писању и процени колико је у томе успео: „развијање маште, креативности и дечјег речника, то јесте поука. Ја се играм па кажем: ’кашиком за обућу једите јапанке и сандале’, а онда ме неки родитељи јуре, кажу да им кварим децу. Ја мислим да их учим правим стварима, да мисле својом главом, да узму крила један круг, па ко колико успе.”

uk a

РЕЧ ПРИЈАТЕЉА

Ed

Андрићев Пустолов се може одредити као роман за децу – састављен из више епизода, повезаних једним књижевним јунаком. [...] та безграничност и бесконачност света и живота, о којем, користећи искључиво упечатљиве, занимљиве и изразито духовите слике, говори Андрић, сугерише се у Пустолову, између осталог, и нарочитом употребом језика, који по много чему личи на песнички. [...] Андрић се служи низом фраза као пародијским поступком тако што их у њиховом устаљеном [...] облику умеће где год је то могуће. Упадљиво честа употреба фраза нужно изазива смех: „почистити банку”, „чисто као апотека”, „пропустити кроз шаке”, „врећа без дна”, „гвоздена воља”, „челичити се”, „доспети у шкрипац”, „засукати рукаве”, „шесто чуло”, „каналисати бес”, „насанкати”... (Анкица вучковић, „владимир Андрић, Пустолов”, прилагођено)

пародијски – као пародија; пародија у уметности означава дело које је створено с намером да духовито имитира неко друго дело, стил или појаву

САЗНАЈ ВИШЕ владимир Андрић је веома ценио Душка радовића (с којим је сарађивао у Полетарцу и у редакцији програма за децу): „Душко радовић је једном рекао ко уме да се игра, никада неће остарити, а ко уме да се радује, увек има чему, тако да је маштовити пустолов начин на који човек живи играјући се и радујући се.” Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом

25


на питање зашто је написао Пустолова и шта је тиме желео да каже – одговорио је: Џером Дејвид Селинџер (1919–2010) – амерички прозни писац, приповедач и романсијер; светску славу донео му је роман Ловац у ражи (или: Ловац у житу)

„Хтео сам лудо да забавим децу и све оне који воле ову врсту књижевне гимнастике. пробао сам да напишем нешто што бих и сам волео да прочитам, како каже Дејвид Селинџер. после гомиле прочитаних књига у животу, мало њих ми се допало. пробао сам да Пустолов буде тако написан да бих, када бих неком чаролијом заборавио да сам ја аутор, па кад бих га прочитао, могао да кажем: ’Ух, што је ово добро!’”  Да ли примећујеш да се писац у последњем пасусу шали, помало и на свој рачун? размисли о томе и образложи своја размишљања.

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК омиљени текст и образложи свој избор.

o

*** Присети се текстова Владимира Андрића из програма претходних разреда. Издвој

одглумиш.

pr om

*** Изабери једну епизоду из Пустолова и потруди се да је изражајно прочиташ или *** Роман Пустолов настао је на основу сценарија за телевизијски серијал који је имао

много епизода. Погледај једну од њих и упореди је са текстом из књиге. Замисли свог Пустолова и упореди га са ликом који је остварио глумац Милан Гутовић. *** Допиши још једну епизоду у којој ће Пустолов бити главни јунак. *** Измисли свог Пустолова и једну његову пустоловину.

uk a

ВЛАДИМИР АНДРИЋ (1944, Обреновац – 2021, Београд)

Ed

О писцу, драматургу и редитељу Владимиру Андрићу речено је да је један од „најгледанијих писаца за децу”. Завршио је филмску режију на Факултету драмских уметности у Београду, а свој радни век провео је на Телевизији Београд. Био је сценариста и режисер веома запажених и популарних телевизијских серијала, међу којима су и Лаку ноћ, децо и Пустолов. Написао је више књига поезије и прозе за децу, а неке од њих су постале и део школске лектире: Пустолов (2001), Кроз гудуре Обреновца (2004), Дај ми крила један круг (2006), Пустоловне приче (2012) и друге (Свеска над свескама, 1975; Новогодишњи поклони, 1975; Напред, плави, смеђи и црни, 1981; Вечерњи слон, 1987; Срце на зиду, 1988; Писма из першуна, 1997; Две обале, 1997; Замало да ме попију мачке, 2006; Берба ушију, 2007; Читај ветру омиљене књиге, 2010; Лале Рашин усред света, 2012). За књижевни рад награђен је многим признањима, међу којима су најзначајније: награда Политикиног забавника, Змајевих дечјих игара, Невен, Златни кључић и међународно признање Центра за књижевност и медије за децу и младе Југоисточне Европе за књигу Дај ми крила један круг.

Кључне речи: епизода, књижевни јунак, хумор. 26

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


Žan-Bernar Puj, Serž Blok, An Blanšar

ENCIKLOPEDIJA LOŠIH ĐAKA, BUNTOVNIKA I OSTALIH GENIJALACA

pr om

ALBERT AJNŠTAJN

o

► Razmisli o tome koliko znaš o životu značajnih ljudi: umetnika, naučnika, poznatih istorijskih ličnosti. Da li ti je nekada palo na pamet da se zapitaš o tome kako je izgledalo njihovo detinjstvo, a kako njihovo školovanje? Priseti se onoga što znaš o Albertu Ajnštajnu a potom se usredsredi na odlomak iz ove neobične еnciklopedije. U njoj su autori nastojali da na neposredan način, bez ulepšavanja, ukratko predstave činjenice iz života velikih ljudi, pa i one koje su neprijatne i tužne.

Z

Albert Ajnštajn (1879–1955), fizičar koji je najpre bio nemački, potom švajcarski i konačno američki državljanin, smatra se naučnim genijem XX veka. Njegove teorije, koje su mu donele Nobelovu nagradu 1921. godine, unele su revoluciju u fiziku i u naše poimanje sveta.

Ed

uk a

nate ga sigurno – stari čudak s dugom raščupanom kosom koji plazi jezik na posteru okačenom u holu. E, da, to je Albert Ajnštajn, genije, jedan od najvećih fizičara u istoriji, koji je otkrio, između ostalog, teoriju relativiteta. Dobro, jeste, zahvaljujući njemu napravljena je i atomska bomba, ali bolje da promenimo temu. Rodio se 1879. godine u Ulmu, u Nemačkoj, u građanskoj porodici. Glava mu je bila toliko velika i tako izobličena da su njegovi roditelji mislili da nije normalan. Uzalud su ih lekari uveravali u suprotno. Oni su i dalje bili zabrinuti, naročito zbog toga što debeli Albert, koga su zvali čika Meda, nije progovorio do treće godine (bar su tako posle pričali) jer je mrzeo da se napreže, a vreme je provodio gradeći kule od karata. Bio je veoma usamljen i tako je životario. Ipak se povremeno budio. Na primer, kada mu je bilo pet godina, bio je očaran kompasom koji mu je poklonio tata. Pristao je i da uči da svira violinu. Već tada se naslućivalo da će on i disciplina biti u velikoj svađi. Kada mu je bilo sedam godina, pošto je video nemačku vojsku kako maršira, povikao je: Kad porastem, ne želim da budem jedan od onih nesrećnika! Slično mu je izgledala i škola: Nastavnici u osnovnoj školi delovali su mi kao narednici, a profesori u gimnaziji kao poručnici. Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом

27


Ed

uk a

pr om

o

Uostalom, u školi je bio prava katastrofa: smatrali su ga lenjim jer je satima razmišljao pre nego što bi odgovorio na neko pitanje i ništa nije mogao da nauči napamet. Smatrali su ga teškim jer nije baš sasvim dobro kapirao šta znače pravila i naredbe. Uz to, potpuna nezainteresovanost za sport odvajala ga je od drugova. Ipak, da je neko malo bolje pogledao, video bi da je bucko obožavao matematiku i latinski, prosto zato što su logični. Srećom, u njegovoj kući uvek je bilo mnogo gostiju. Dolazili su jedan njegov stric, inženjer, čije je reči upijao, i Maks Talmud, student medicine, s kojim je vodio rasprave o matematici i nauci. Već u devetoj godini počeo je da se interesuje za radove iz biologije, fizike i filozofije (to je bilo bolje od fiskulture). Dve godine kasnije otkrio je oca geometrije – Euklida. Bio je veoma zadovoljan. Dve godine posle toga počeo je da čita Kanta. Probajte vi, pa ćete videti... Kada mu je bilo petnaest godina, roditelji su mu se preselili u Italiju, u okolinu Milana, da bi otvorili novu trgovinu. On je ostao u Nemačkoj da bi završio gimnaziju i – o, kakvog li užasa! – da bi se pripremio, kao i svi dečaci njegovog uzrasta, za služenje vojnog roka. Pravi košmar! U školi je i dalje važio za velikog čudaka. Osim toga, bio je Jevrejin, što mu baš i nije olakšavalo odnose s Nemcima iz okoline. Postao je depresivan. Jedan od njegovih profesora (al’ je taj bio vidovit, nema šta!) rekao mu je da od njega nikad ništa neće biti i da bi mu bolje bilo da napusti gimnaziju i odustane od mature. Albert je to smesta učinio i otišao je kod roditelja u Italiju da jede makarone. Dakle, za Nobelovu nagradu nije bilo šanse ni u teoriji... Otac nije bio srećan što mu je sin napustio školu i uspeo je da ga ubedi da postane inženjer. Predložio mu je da se za prijemni ispit pripremi u Politehničkoj školi u Cirihu. Ali Albert se spremao sam i nije položio prijemni. I, da ne dužimo, imao je dvadeset poena iz matematike, a dva iz svih ostalih predmeta. Ipak, jednom profesoru je zapao za oko i on ga je posavetovao da se ponovo pripremi za prijemni ispit za jednu lepu, malu i mirnu školu u gradu Arau. To je već bilo bolje. Pustili su ga da se iskaže. Ohrabrivali su ga da radi ono što voli. Hteli su da čuju šta ima da kaže. I – bum! (ako se tako može reći), u sedamnaestoj godini primljen je u Politehničku školu, na odsek za matematiku i fiziku. Nije se promenio: i dalje je bio rasejan i ekscentričan, nije poštovao nikakve autoritete, postao je još nepopustljiviji i nehajniji u isto vreme i radio je samo ono što ga je zanimalo. Vi ste inteligentni, gospodine Ajnštajne, ali imate jednu manu – ne podnosite nikakvu kritiku!

28

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


Rezultat: kad je završio studije, nije mogao da nađe posao, dok su njegovi drugovi postajali profesori. Razlozi su već pomenuti, a, osim toga, bio je jevrejskog porekla. To je već počinjalo da biva mučno. A zatim su dve dobre vesti stigle jedna za drugom: dobio je švajcarsko državljanstvo (doviđenja, Nemci!) i bio je oslobođen služenja vojske u Švajcarskoj zbog ravnih tabana (jupi!). A kad smo već kod dobrih vesti, evo i treće: kada su mu bile dvadeset tri godine, dobio je posao u Birou za patente u Bernu. To je bio važan položaj: postao je neka vrsta inspektora za pronalaske! I tako je krenula lančana reakcija. Prevela s francuskog Nadežda Đurović

RAZGOVOR O TEKSTU *** Iskaži svoje utiske o pročitanom tekstu. Da li te je nešto posebno iznenadilo ili zain-

teresovalo? Obrazloži svoja zapažanja. nove porodice u njegovom obrazovanju.

o

*** Navedi šta je Ajnštajna pratilo tokom školovanja. Objasni kako vidiš ulogu Ajnštaj*** Potrudi se da, na osnovu teksta, navedeš najvažnije osobine Alberta Ajnštajna. Obja-

pr om

sni kada je i zbog čega izjavio da bi radije postao vodoinstalater.

*** Navedi koje osobine, po tvom mišljenju, treba da poseduje naučnik. Šta misliš kako

dolazi do velikih otkrića u nauci?

KNJIŽEVNI POJMOVNIK

Ed

uk a

Biografija – književno-naučna vrsta čija je tema život neke poznate i značajne ličnosti, životopis; potiče još iz antičkog vremena, a smatra se da se začeci biografije nalaze već u najstarijim epovima; u srednjem veku razvija se poseban vid biografije koja govori o životu svetih ljudi (hagiografija, žitije); sa pojavom filma i televizije, u XX veku, razvija se kao žanr čiji je cilj da govori o ličnostima iz popularne kulture (pevačima, glumcima i drugim estradnim i javnim ličnostima). Enciklopedija – izvorno je ta reč u staroj Grčkoj označavala opšte obrazovanje; smatra se da postoje već više od dve hiljade godina, što svedoči o stalnoj ljudskoj potrebi za sveobuhvatnim znanjem; osnovne vrste enciklopedija su opšte i stručne. Opšte enciklopedije sadrže (enciklopedijske) članke iz svih oblasti, dok su stručne enciklopedije koncentrisane na jednu oblast znanja. Jedna od najznačajnijih enEnciklopedija Britanika na ciklopedija jeste Enciklopedija Britanika , koja ima 32 toma srpskom jeziku (sažeto izdanje) (32 knjige, ali postoji i onlajn), a jedna od najpopularnijih je – Vikipedija, slobodna enciklopedija na internetu. Nauka o enciklopedijama zove se enciklopedistika. ISTRAŽI I PROUČI *** Potraži u školskoj biblioteci neke od enciklopedija i istraži šta je u njima napisano

o Albertu Ajnštajnu. Uporedi sa tekstom iz Enciklopedije loših đaka i uoči u čemu je razlika. Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом

E = mc2: ova formula označava odnos između mase i energije. E = maksimalna energija koja se može izvući iz tela mase m (koja je izmerena, na primer, u gramima) tako što se ono uništi; c = brzina svetlosti, odnosno 300.000 kilometara u sekundi; c2 označava brzinu svetlosti na kvadrat, odnosno 300.000 km/s x 300.000 km/s. Lako je, zar ne? Amerikanci su napravili atomsku bombu na osnovu formule E = mc2. lpak, ni oni nisu imali poverenja u neobuzdanog jevrejskog pacifistu Ajnštajna, koji je pobegao od Hitlerovog režima 1933. godine. Prva atomska bomba bačena je na japanski grad Hirošimu 6. avgusta 1945. godine, a druga 9. avgusta na Nagasaki. Zbog toga je Drugi svetski rat brže završen, ali je i započelo novo doba nuklearnog terora na Zemlji. Ajnštajn se pak zalagao za mir. Pred kraj života izjavio je da bi, kad bi trebalo krenuti ispočetka, postao vodoinstalater. pacifista – pristalica pacifizma; čovek koji se zalaže za miroljubivost među narodima, za mir u svetu

29


*** Istraži u enciklopedijama i o srpskoj naučnici Milevi Marić, koja je bila u braku sa

ovim velikim naučnikom. Ukratko referiši o tome. *** Pročitaj u enciklopedijama o atomskoj bombi i izdvoj najznačajnije informacije.

SAZNAJ VIŠE

Žan-Bernar Puj je o pisanju Enciklopedije loših đaka rekao: „Pisanje Enciklopedije loših đaka bilo je pravo zadovoljstvo. Radeći na njoj, naučio sam mnogo toga. Takvim znanjem mogao sam da zablistam u svakom društvu, i to zahvaljujući mnogim dokumentarnim istraživanjima koje sam sproveo za ovaj projekat. Tome valja dodati i sreću koju donosi saznanje da nikada ni za koga ne postoji unapred zacrtan put: problematično detinjstvo, promašeno školovanje i prinudno ili pogrešno zanimanje često nas vode do prosvetljenja.” IZABERI ZADATAK

Српска енциклопедија

pr om

o

Мала енциклопедија просвета

*** Na osnovu enciklopedijskog članka napiši kraći tekst o životu neke ličnosti po sop-

stvenom izboru.

*** Izaberi lik nekog poznatog naučnika ili umetnika i nacrtaj njegov portret ili karika-

turu.

*** Opiši kako doživljavaš fotografiju naučnika sa isplaženim jezikom. Šta ti misliš, za-

Ed

uk a

što je to uradio, i šta to o njemu govori? Postoji anegdota o tome: navodno je tako – odlazeći sa proslave koja je priređena u njegovu čast, i na kojoj su ga mnogo fotografisali – pozirao fotografu koji je hteo da napravi još jedan snimak. *** Napiši svoj tekst o Albertu Ajnštajnu. Navedi literaturu korišćenu tokom pisanja. *** Napiši tekst o opasnostima od zloupotrebe naučnih dostignuća. *** Uz pomoć nastavnika fizike i informatike, u grupnom radu, napišite tekst i napravite prezentaciju o atomskoj bombi i o njenoj opasnosti za čovečanstvo.

BELEŠKA O AUTORIMA

Žan-Bernar Puj, pisac, poznat po svojim kriminalističkim romanima čija se radnja obično dešava u školskoj sredini. Popularnost je stekao i zahvaljujući čuvenoj emisiji na francuskom radiju. An Blanšar je autorka i izdavač ilustrovanih knjiga za mlade i za širu publiku.

Serž Blok je crtač, ilustrator, koji radi za mnoge novine i časopise u Francuskoj i u inostranstvu.

Ključne reči: enciklopedija, biografija. 30

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


Бранислав нушић

АУТОБИОГРАФИЈА оСновнА ШкоЛА (одломак)

► Да ли аутобиографија неког писца може да засмеје читаоца до суза? Сигурно је да може ако је тај писац Бранислав нушић, одговориће свако ко је досад већ читао његову једночинку Кирија и роман Хајдуци.

У

гатара – жена која гата, врачара

пометња – збрка, забуна, помућеност

фамулус – школски послужитељ фак(а)т – чињеница, оно што је стварно, што постоји

Ed

uk a

pr om

o

основној школи научили смо: „оченаш”, азбуку и бројеве до сто. „оченаш” смо научили напамет и изговарали смо га као неке тајанствене речи, отприлике као што гатара говори речи којима нити зна смисао ни значаја. том молитвом, коју нисмо разумевали, обраћали смо се, сви у један глас, сваки дан Богу. Али то је још најмање што је ми нисмо разумевали, но ја сам уверен да је ни сам Господ Бог, коме смо је упућивали, није разумео, и да му је то било могуће, извесно би полицијски забранио ону дерњаву коју смо ми сматрали као молитву. Што се тиче азбуке, ту се десила извесна пометња. када сам ја почео учити основну школу, затекао сам тридесет и два слова у азбуци. некако убрзо затим, нестало је два слова, и сећам се да се учитељ грдно љутио што су му та два слова нестала.* Ми нисмо били начисто да није ко од нас украо и, рецимо, прогутао та два слова; да ли нису можда пала са учитељевог стола те их фамулус почистио и бацио на ђубре, или их можда учитељ држи закључане у фиоци па неће да нам их покаже. измирили смо се са тим фактом на један чудан начин. Учитељ нам је једном приликом објашњавао да човек има тридесет и два зуба, што се поклапало са тридесет и два слова у азбуци, па се нама, у дечјој машти, чинило као да свако слово виси окачено о један зуб. изгледали су нам зуби као дирке од клавира, и чак неки Сретен Алексић који је сва јотована слова (ћ, ч, ђ и џ) изговарао као једно једино, не могући да их разликује, правдао се учитељу да су му испала три зуба, као да би тиме хтео рећи да су му из клавијатуре испале три дирке, те једну која му је остала употребљава за сва три слова. кад нам је још учитељ додао да човек у ствари има тридесет зуба, а да два умњака тек много доцније, у пуној зрелости добија – онда смо дошли до пунога уверења да је учитељ она два слова склонио у фиоку, пошто за њих нема зуба. иначе смо азбуку доста лако савладали, благодарећи методи којом нас је њој учитељ привикао. он би почео овако: – Милане, јеси ли видео који пут жабу! – Јесам, господине! – Јеси ли је упамтио? – Јесам! – Је л’ има овако: горе главу, доле реп, а са стране четири ноге, две унапред пружене, а две уназад? – Јесте! – ето овако! – и напише кредом на табли слово Ж, које нам је у томе часу одиста свима изгледало као жаба са главом, репом и четири ноге. и одиста, ми смо на тај начин слово Ж добро упамтили. * примена вукове реформе којом су отпали из азбуке дебело и танко јер. Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом

31


Ed

uk a

pr om

o

зипарати – викати, цичати

Тако је он за сва остала слова нашао упоређења: Б на пример, била је буџа којом Цигани ударају у бубањ; Г – вешала; О – рупа; Ш – плот којим је ограђен шљивак; X – ногаре за стругање дрва; У – ракље за ражањ; Т – чивилук за вешање одела; Д – турски нужник; а Ф – тетка Перса, фамулусова жена, која је одиста несносно зипарала по школском ходнику, наслањајући увек руке на кукове, те личила на слово Ф. И како смо ми све то упамтили, то се он врло лако спомагао када би нас извео на таблу. – Напиши, Иване, реч Бог! Иван би се, разуме се, најпре збунио, а учитељ би тада додао: – Буџа, рупа, вешала. И реч би одмах била написана. – Дедер ти, Перо, напиши реч дуд! Разуме се да би се и Пера збунио, док му не би учитељ рекао: – Замисли јагње на ражњу између два турска нужника. И Пера би се одмах сетио те реч и написао. Тако некако учили смо ми и научили најзад азбуку. Са цифрама такође није било великих тешкоћа. За појам један учитељ би нам показао један свој прст, за појам два – два прста, и тако редом, док није употребио пет са једне и четири са друге руке. Али је настала права пометња, која је и самога учитеља довела у забуну, када је требало да нам објасни значај нуле. Покушао је на разне начине, али му то или није полазило за руком или га ми нисмо довољно могли да разумемо. – Нула, децо, није ништа, а опет може да буде нешто. Кад је сама, није ништа, не вреди ни пола луле дувана, а кад је метнеш уз један, онда је десет, а кад је метнеш уз два, онда је двадесет. Зашто, бог ће свети знати, али тако је! Није то лако ни објаснити! Ал’ ето, на пример, моја жена... рецимо моја жена док се није удала за мене, била је нико и ништа, је ли, а кад је стала уз мене, она је госпођа учитељица. Је ли тако? – Тако је! – одговара цео разред. И разуме се да смо од тренутка овога објашњења сви сматрали нулу као супругу, а свака десетица изгледала нам је као брачни пар. У нашој дечјој машти су сад већ све госпође у вароши личиле на нуле, а све цифре крај њих на њихове мужеве. Чак су нам поједини људи изгледали слични дотичним цифрама. Тако, на пример, окружнога начелника и његову супругу, сматрали смо као број 90. Али то није било произвољно сматрање, нити смо ми тако високу цифру узели из обзира на високи чиновнички положај начелников, већ стога што је господин начелник одиста личио на деветицу. Имао је кратке и танке ноге, а изнад ових трбух, груди и глава, сливени једно у друго, изгледали су као буре које је својом тежином претегло унапред. Доктор са госпођом био је за нас број 70, јер се из целе његове танке фигуре, као она кука код седмице, издвајао један од оних носева које су његови праоци превели негде неоквашен преко Црвенога мора, а затим прешли преко Јонског мора у Европу и одомаћили га. Директор гимназије са госпођом личио нам је на 10, не зато што је један била његова омиљена белешка коју је обилато даривао ђацима, већ зато што је, сув и штркљаст, одиста личио на телеграфски дирек. Тако исто, директор банке са госпођом личио нам је на број 50, по томе што је он тако некако изгледао као да му је трбух однатраг, те је потпуно личио на петицу.

дирек – стуб

32

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


полигамија – „многоженство”, појава да један човек има више жена (за разлику од моногамије, у којој човек живи са једном женом)

Ed

uk a

pr om

o

Тако смо у свакој другој десетици нашли одговарајући пар и једино нас је доводио у забуну прота, који се због мантије није издалека разликовао много од своје жене, те су нам изгледали као две нуле. Ми смо се овим упоређењима необично лепо користили, јер кад би нас учитељ извео на таблу и рекао, рецимо, да напишемо 70, ми смо се само сетили докторовог носа и одмах умели да напишемо задати број. И ствар је све дотле лепо ишла док једнога дана учитељ не исписа на табли број 100. То нас доведе у ужасну забуну, јер ту полигамију нисмо могли никако да разумемо. – Не разумете, дабоме! – рећи ће учитељ, предвиђајући сву тешкоћу објашњења. – Знао сам ја да то нећете разумети. А шта би ви казали кад бих вам рекао да постоји и оваква цифра! – и он узе креду па на табли исписа 7.000.000. Ми се згранусмо. Замисли смо грешнога доктора са огромним харемом и – недовољно упознати са добрим и рђавим странама човечјег живота – свима нам је у томе часу био одвратан. Учитељ увиде да нам ипак на неки начин мора да објасни цифру 100, коју смо морали научити и узе овако да је тумачи: – Један је, рецимо, муж. Је л’ тако? – Тако је! – одговара разред хором. – Ова прва нула, то је рецимо његова жена, је л’ тако? – Тако је! – Е, ова друга нула, то му је свастика, коју по који пут изведе са женом у шетњу. Је л’ разумете сад? – Разумемо! Дерали смо се из гласа да разумемо, иако нисмо разумели, јер најпосле, ако се и допусти да се једна свастика придружи жени, али какав би изгледао, на пример, грешни директор банке, са трбухом однатраг, у оној цифри где се уз жену прикључи још пет свастика? Зар не би личио на реморкер који са натчовечанским напором плови уз воду вукући шест шлепова? Све су то ствари које су нашу дечју машту необично занимале, али морамо признати, и помогле да крај азбуке научимо и цифре и да тако свршимо и основну школу. Хајдемо дакле у гимназију! РАЗГОВОР О ДЕЛУ

*** Искажи шта те је највише насмејало у наведеном одломку и објасни због чега. *** Део који се у Аутобиографији односи на учење у основној школи Бранислав Ну-

шић је усредсредио на савладавање знања „оченаша”, азбуке и бројева до сто. У то време је основна школа трајала четири године, а у гимназију се ишло од петог разреда (тзв. „нижа гимназија”). Наведи називе предмета у оквиру којих се учило то о чему писац говори. *** Пронађи у тексту примере стилске фигуре поређење (компарација) и закључи како њима писац постиже хуморан ефекат. *** Опиши како је на тебе деловало приповедање у првом лицу множине (ми). Шта је, по твом мишљењу, писац постигао говорећи о доживљају читавог одељења из перспективе ђака почетника? *** Шта мислиш о настојањима учитеља да оно што је апстрактно објашњава примерима из живота (конкретним, искуственим)? Шта је у таквом начину учења комично? Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом

33


*** Издвој делове текста у којима је описано како ученици замишљају апстрактне

појмове. Шта то говори о њиховој машти, а шта о времену у ком живе? Уочи где се и како примећује глас који о свему говори са временске дистанце, из позиције каснијег искуства. *** На основу последње реченице из поглавља „Основна школа” закључи о томе како ће бити описан наставак школовања у гимназији: озбиљно или хуморно? Образложи своја очекивања.

ИСТРАЖИ И ПРОУЧИ

pr om

o

прочитај Аутобиографију Бранислава нушића у целини. води дневник читања јер ће ти он касније бити драгоцен за анализу дела. током читања обрати пажњу на теме и мотиве које је писац обрадио, на појаве које је нарочито хуморно приказао. проучи како је писац и себи доделио комичку улогу. испитај шта на самом почетку нушић каже о писању аутобиографије. које негативне појаве притом извргава смеху? размисли о томе колико у нушићевом смеху има критике негативних појава у друштву онога времена. издвој појаве о којима би се и данас могло писати хуморно и критички и образложи своје ставове о томе.

uk a

КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВНИК

импровизовати – стварати или изводити нешто (нпр. глумити, компоновати, држати говор) без претходне припреме виталан – пун животне снаге спонтан – природан, неусиљен манифестовати – видљиво показивати, испољавати

34

Ed

Аутобиографија као хумористички роман Аутобиографија се сврстава у књижевно-научна дела због основне сврхе те врсте текста – да пружи стварну, чињеничну слику (документ) о животу њеног аутора. Бранислав нушић није Аутобиографију писао са том намером, већ је читаоцима пружио још једну прилику да уживају у хумору. због тога се ово нушићево дело и данас чита као хумористички роман а не као аутобиографија.

РЕЧ ПРИЈАТЕЉА

књига Аутобиографија постигла је широку популарност. У време када је објављена, нушић је љубимац публике. А књига је киптела хумором, шаљивим причама и духовитим досеткама. Блистала је ведрим расположењем у коме се заковитлала бујна и плодна игра духа. обнављао је, осветљавао старе мотиве, инспирисано импровизовао нове. Смејао се и на свој рачун, са унутрашњом потребом хумориста да живот разведрава смехом, и са виталним односом према смеху као спонтаном изразу радости живота. његова љубав према животу, паганско уживање у њему, љубав према човеку и природи, бурно су се манифестовали у тој књизи. он је у њој дао свој аутопортрет хумориста и карикатуриста, уметника и човека. Многи су у његовој веселој, распеваној шали и смеху аутобиографије, видели своје детињство и своју младост, школовање и средину у којој су расли. велибор Глигорић Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


САЗНАЈ ВИШЕ

pr om

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

Бранислав Нушић (карикатура)

o

Аутобиографско дело често садржи – осим најважнијих догађаја у животу аутора и слике времена у којем је он провео свој век – и најраније сећање на детињство. У то ћеш се уверити ако читаш, осим нушићеве, и прве странице неких од најпознатијих аутобиографија у српској књижевности: Живот и прикљученија Доситеја обрадовића, Са пашњака до научењака Михајла пупина, Моји изуми николе тесле, Сећања Милутина Миланковића... Ако желиш да сазнаш нешто више о нушићевом животу, потражи у библиотеци књиге НУШИЋ њим самим Боре Глишића („вук караџић”, Београд, 1966) и Нушић у причама Миливоја предића (идеа, Београд, 1989).

карикатура – у ликовним уметностима: претерано, пренаглашено приказивање особености неке личности, ситуације, догађаја, које изазива смех

*** Присети се неког смешног догађаја на часу из првог разреда основне школе. Опи-

ши га тако да у њему провејава хумор, да изазива ведро расположење и смех твојих другара. *** Играј се хумористе, смеј се на свој рачун – усмено или писмено опиши неку комичну ситуацију из свог живота. Сети се неког занимљивог догађаја из раног детињства и покушај да га духовито прикажеш у облику кратке приче.

uk a

БРАНИСЛАВ НУШИЋ (1864, Београд – 1938, Београд)

Ed

Драмски писац, комедиограф и приповедач, рођен као Алкибијад Нуша, јер је његово порекло цинцарско. Писао је и под псеудонимом Бен Акиба. Школовао се у Смедереву, Београду и Грацу. Завршио је права, учествовао у српско-бугарском рату као добровољац, а осуђен на две године затвора због песме у којој је критиковао и исмејао власт. Службовао је у конзулатима Србије у Битољу, Солуну, Скопљу и Приштини. Био је у дипломатској и просветној служби, писао за новине, и целог живота остао везан за позориште – као драматург и заменик управника Народног позоришта у Београду, управник Српског народног позоришта у Новом Саду, организатор позоришта у ослобођеном Скопљу (1913), управник позоришта у Сарајеву; био је библиотекар Народне скупштине, члан Српске академије наука у Београду. Са српском војском повлачио се преко Албаније на Крф. У Првом светском рату изгубио је сина јединца. Најзначајнија дела: комедије – Народни посланик, Сумњиво лице, Госпођа министарка, Ожалошћена породица, Покојник; Аутобиографија – хумористичка проза (1924) и хумористички роман за децу Хајдуци (1934).

цинцарско – које је у вези са Цинцарима; Цинцари су припадници етничке скупине на Балкану (Аромуни)

Кључне речи: аутобиографија, хумористички роман, хумор. Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом

35


ДА НЕ ЗАБОРАВИМО:

ПОДЕЛА КЊИЖЕВНОСТИ Према аутору дела, књижевност се дели на народну и ауторску књижевност; према облику на поезију и прозу; према књижевном роду на лирику, епику и драму.

ДА

ПОНОВИМО

НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ НАРОДНА ПОЕЗИЈА ЛИРИКА

ратна и др.)

НАРОДНА ПРОЗА

песме старијих времена песме средњих времена песме новијих времена

балада романса

pr om

митолошка обредна религиозна (верска) обичајна породична љубавна посленичка (песма о раду) шаљива родољубива (печалбарска,

ЛИРСКО-ЕПСКЕ ВРСТЕ

o

врсте лирских песама:

ЕПИКА

ПРЕДАЊА

КРАТКЕ ФОЛКЛОРНЕ ФОРМЕ

басна прича о животињама бајка новела шаљива прича анегдота легендарна прича

1. демонолошко 2. о постанку и пореклу ствари 3. културноисторијско

пословица загонетка питалица брзалица изрека пословичко поређење клетва заклетва благослов

uk a

ПРИПОВЕТКЕ

АУТОРСКА КЊИЖЕВНОСТ књижевни родови

ЕПИКА

Ed

ЛИРИКА

врсте лирских песама:

љубавна описна родољубива социјална мисаона сатирична елегија дитирамб химна ода

ДЕЛА У ПРОЗИ роман приповетка новела бајка басна цртица ДЕЛА У СТИХУ епска песма еп (спев)

ЛИРСКО-ЕПСКА ПОЕЗИЈА балада романса поема

36

ДРАМА

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом

трагедија комедија драма у ужем смислу

КЊИЖЕВНО-НАУЧНЕ ВРСТЕ биографија аутобиографија путопис дневник мемоари есеј


ТАМО ЈЕ МЕНИ ОТАЏБИНА МОЈА Свака стопа земље тамо је мени знана, Мириси што се дижу са шума и са њива. Знам какво је небо у које доба дана, Какво весеље тамо и каква жалост бива [...]

uk a

pr om

o

Десанка Максимовић

У поглављу Тамо је мени отаџбина моја разговараћемо и учити о:

Ed

► одликама обредних народних лирских песама; ► мотивима из народне лирике, повезаним са старим словенским и српским обичајима и веровањима; ► лепоти и значају социјалних и родољубивих лирских песама у ауторској књижевности; ► врстама стиха и риме и улози риме у обликовању стиха; ► изражајности стилских фигура; ► особеностима пустоловног (авантуристичког) романа; ► одликама романа о дечјим дружинама.

Твој избор ће бити да:  запажаш главна осећања у лирским песмама;  истражујеш како се поједини мотиви развијају у песничке слике;  закључујеш о уметничкој вредности песама;  уочаваш одлике стиха и риме, као и изражајност стилских фигура у поезији;  откриваш лепоту изражајног читања и рецитовања;  прочиташ и анализираш пустоловни роман и роман о дечјој дружини;  систематизујеш своје досадашње знање о лирици као књижевном роду.


ОБРЕДНЕ ПЕСМЕ (избор)

38

o

pr om

ЗИМСКЕ ПЕСМЕ

► У зимске обредне песме сврставају се коледарске, божићне и богојављенске песме. Пре читања присети се народних обичаја за Божић и опиши их.

Коледарске песме

Војевао бели Виде, коледо!

uk a

(српска народна коледарска песма)

Војевао бели Виде, коледо!

Три године с клети Турци, А четири с црни Угри. Када Виде с војске дође, Седе Виде да вечера. Стаде громот, стаде тропот Око двора Видојева. Ал’ говори бели Виде: „Изиђ, љубо, те погледај Шта је громот, шта је тропот Око двора Видојева!” Кад изиђе верна љуба: Коњи му се копитају – Радују се господару Да је скоро с војске дошô; И голуби с крил’ма бију Радују се господару Да је скоро с војске дошô.

Ed

коледо – припев у коледарским песмама; у вези је са речју коло и круг – почетком и свршетком неког циклуса; речи коледо, коледа, календар и сл. пореклом су латинске, од лат. calendae – „први дан у месецу код старих Римљана” Вид – старо словенско божанство (Свентовид) које је у народу заменио Свети Вид, а поштује се као заштитник вида и исцелитељ очних болести; Световид – Бог рата, покровитељ пророчке вештине, а доводи се у везу с дневном светлошћу – приказан најчешће како јаше на белом коњу. Његовом светковању посвећен је у календару Видовдан.

► Присети се народних лирских песама о којима смо говорили у петом разреду, као и Вукове поделе на женске (лирске) и мушке (јуначке, епске) песме. Вук Стефановић Караџић је обредне лирске песме сматрао веома старим, што је у науци и потврђено. Обредне лирске песме припадају најстаријем слоју народних (усмених) лирских песама, а рачуна се да потичу још из преисторијског доба: из времена преласка с ловачке културе на земљорадњу. Њима се прослављају промене у природи током године повезане са вегетацијом (рађањем, сазревањем, старењем и умирањем), те се по томе групишу према годишњим добима (пролећне, летње, зимске). Са примањем хришћанства многе обредне песме прилагођавају се религијским и црквеним потребама, односно празницима (христијанизују се).

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом

Коледарска маска израђена од тикве, XIX век, Чукуљеник, околина Лесковца


РАЗГОВОР О ДЕЛУ *** Опиши како замишљаш белог Вида. Наведи његове спољашње и унутрашње осо-

бине. *** Одакле је дошао кући, колико га дуго није било? *** Против кога је војевао (ратовао)? Каква је то била борба? Размисли о томе зашто

су силе мрака и зиме у песми оличене у истом непријатељу. *** Истражи који епитети стоје уз представнике сила зла, а који уз представника добра. *** Које се животиње радују његовом повратку? Како изгледа њихова радост? Опиши

КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВНИК

pr om

o

звучну слику те радости и откриј стилску фигуру којом је дочарана. *** Ко је такође срећан због повратка белог Вида, али се његова радост само осећа, а не помиње се? *** Бели Вид је паганско божанство светлости које се, према веровању, рађа сваке године. Каква је веза, по твом мишљењу, између имена бели Вид и светлости? *** Покушај да објасниш како је идеја о периодичној обнови света кроз борбу светлости и таме представљена у овој песми. Размисли о дубљем значењу таме и светлости. Шта је тама, а шта светлост – у природи и у људском искуству?

Ed

uk a

Коледарске песме се везују за култ рађања сунца, терања зиме, плодности, нове године... Често се у њима приказује зелени бор, као слика вечног живота, а новорођенче на коњу, односно млади коњаник, ратник, као персонификација младог бога, сунца. Вук Караџић је ову песму назвао „Пјесма домаћину од боље руке”. Под речју коледа (колеђани), у Српском рјечнику, записао je да је то група момака који уочи Божића иду од куће до куће и, песмом и игром, желе домаћину и укућанима здрав живот и родну годину. Те песме зову се још и божићне, уколико је у њима израженија доминација хришћанских елемената. Бадњи дан је у српској традицији био последњи дан старога циклуса (старе године) и ритуално је представљан бадњаком. Ложење бадњака означава одлазак „Старога” бога – божанство које умире, док Божић оличава почетак новога циклуса, односно рођење „Младога” бога. Тада се организују поворке колеђана, људи који изводе многобројне магијске радње, певајући коледарске песме. Те песме су садржале магијске формуле и имале циљ да потпомогну правилно затварање старог и отпочињање новог циклуса и обезбеђивање плодности и благостања у предстојећој години.

ПРОЛЕЋНЕ И ЛЕТЊЕ ОБРЕДНЕ ПЕСМЕ

► Прочитај одломак из научног чланка о српској обредној лирици пролећног и летњег циклуса:

Првобитна паганска функција пролећних и летњих обредних песама временом је под утицајем цркве христијанизована: краљичке песме су везиване за празник Светог Лазара и тако постале лазаричке, песме за заштиту од змија за Светог Јеремију, те су тако постале јеремијске, песме посвећене биљу, љубави и општој плодности везане су претежно за Светог Ђорђа и постале ђурђевданске. Понегде, упоредо са Читанка за 6. разред | Тамо је мени отаџбина моја

39


додолским песмама, заживеле су и крстоношке (литијске), везане за хришћанске празнике, заштитнике села и њихових атара. Према Хатиџи Крњевић „обредна песма је део поезије обреда. Она првобитно није била стварана као поезија нити да би била поезија. [...] Реч је имала своје место и време, улогу и правац у којем је дејствовала, циљ који је имала да погоди. Оно што ми данас доживљавамо као поезију имало је посве другу намену, требало је да буде практично делотворно”. (Велибор Лазаревић, „Српска обредна лирика пролећног и летњег циклуса”, одломак)

ПРОЛЕЋНЕ

Пораниле девојке,

pr om

На Цвијети на ранилу

Јело ле, Јело, добра девојко! Пораниле на воду, Јело ле, Јело, добра девојко! Ал’ на води јеленче,

РАЗГОВОР О ДЕЛУ

Јело ле, Јело, добра девојко! Рогом воду мућаше, Јело ле, Јело, добра девојко! А очима бистраше, Јело ле, Јело, добра девојко!

uk a

Вук Караџић је у Етнографским списима о овом обичају записао: „На Цвијети (а гдјешто и на Благовијести) ујутру поране дјевојке прије сунца на ранило на воду, па ондје ухвате коло те играју и пјевају различите пјесме”. То је, у ствари, ритуално захватање воде пре свитања („неначете”, тј. култно чисте). Таквој води приписују се исцелитељска и очишћујућа својства, а користи се и у култним радњама – њоме се, на пример, замеси славски колач, чесница, или се користи за прво купање детета. Ранило је свечаност на којој су се окупљале девојке, у неким крајевима и младићи, да би се прослављала младост и обнављање природе у пролеће.

Ed

култно – које припада култу; култ је религиозно поштовање божанства и обреда

o

► Размисли о томе због чега, међу обредним песмама, највише има пролећних. На који је начин, у симболичком смислу, пролеће повезано са рађањем? Какав је значај то доба године (поготову у прошлости) могло да има за земљорадњу?

*** Опиши призор који замишљаш током читања ове песме. *** Размисли о основном осећању у песми, испричај како она на тебе делује. *** Запази који стихови показују да се ова песма пева и образложи своје запажање. *** Уочи контраст у песми (мућаше–бистраше). Каква дубља симболичка значења

остварује ова игра светлости и сенке? *** Пронађи у неком од речника (нпр.: Словенска митологија, 2001) шта све симбо-

лизује јелен. Потом покушај да објасниш како је та слојевита симболика преломљена у песми. *** Уочи елементе који граде ову поетску слику (усамљена фигура јелена, у праскозорје, игра светлости и сенке, магијска радње замућења воде рогом и њеног бистрења/ враћања исконске чистоте бистрим очима, тј. дејством погледа). Објасни њихово узајамно садејство. На крају, покушај да објасниш како је песма превазишла своју првобитну функцију (магијску) и постала естетски феномен, високе уметничке вредности. 40

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


ЂУРЂЕВДАНСКЕ (ЂУРЂЕВСКЕ) ПЕСМЕ

► Присети се онога што знаш о хришћанском празнику Ђурђевдану и о његовом слављењу.

Ђурђево лето, пролето

o

Ђурђево лето, пролето,

Ed

uk a

pr om

Ђурђа ми цвеће бераше, Мајка га у скут бацаше, „Ни моја Ђурђа, ни цвеће!” Ђурђево лето, пролето, Ђурђа ми цвеће бераше, Оцу га у скут мећаше. „Ни Ђурђа моја, ни цвеће!” Ђурђа га сестри бацаше, „Ни Ђурђа моја, ни цвеће!” Драгу га у скут бацаше: „И Ђурђа моја и цвеће!”

Испраћај Ђурђевдана, фотографија Зорана Петровића

РАЗГОВОР О ДЕЛУ

*** Опиши свој доживљај песме. *** Потруди се да уочиш и објасниш о чему она говори. Обрати пажњу на мотиве у

песми (брање цвећа; бацање, одбијање и прихватање цвећа). Ко на крају прихвата цвеће и због чега? Шта је тиме наговештено? *** Уочи по којим својим особинама наведена песма одговара следећем опису: „Ђурђевданске песме најчешће певају девојке (момци ретко). Углавном су празничне или биљарске и траварске, посвећене цвећу и венцима, али има и магијских. Често су ови мотиви испреплетени са љубавним” (Велибор Лазаревић). Своје закључке аргументуј примерима из текста.

Читанка за 6. разред | Тамо је мени отаџбина моја

41


ЛЕТЊЕ КРАЉИЧКЕ ПЕСМЕ ► Испеване стихом од шест слогова (шестерцем), краљичке песме изводиле су девојке уз игру „краљице”, идући од куће до куће. Као у позоришној игри, постојала је подела на лица: краљица, краљ, дворкиње, барјактар. По пореклу обредне игре посвећене духу вегетације (краљици, а раније богињи), касније попримају хришћанска обележја и изводе се и певају на празник Свете Тројице (Духови), седам недеља после Ускрса.

Домаћину

РАЗГОВОР О ДЕЛУ

pr om

калопер – мирисна украсна биљка јарам – дрвена направа за упрезање волова

добра домаћина: јелени волови, калопер јармови, босиљак палице, жито као злато. Краљу, светли краљу, диван барјактару, обрни се, поклони се, поклон домаћину!

o

У овога дома

uk a

*** Уочи каквим се речима у наведеној песми обраћа домаћину и с каквим жељама. *** Опиши тон који преовладава у песми и претпостави какво расположење она иза-

зива код онога коме је намењена. *** Објасни шта је постигнуто употребом краћег стиха, показном заменицом овај (овога

Ed

дома) и обраћањем с налогом да се испуни одређена радња (Обрни се, окрени се).

САЗНАЈ ВИШЕ

Од свих обредних песама пролећног и летњег циклуса, преосталих из дубине векова, лазаричке и краљичке песме стилски су најизграђеније. Честим понављањима речи, везника, слогова, истих самогласника и сугласника створени су један особени ритам, милозвучност и музикалност стихова, какви се не срећу код других врста пролећне и летње обредне лирике. У алегоријама (голуб, соко, каранфил, месечина, Сунце, Месец...) народне обредне песме (краљичке и лазаричке) скриле су момке, а девојке у грлицама и ружама, често у облику деминутива. Девојка се пореди са црвеном јабуком, росним цвећем, а момак са голубом, соколом..., дакле, са најлепшим бићем и птицама. Тако су изнијансирани блиска осећања између песмопојки и слушалаца (субјекта и објекта), што је песмама давало и даје необичну умиљатост и допадљивост. Певачи обредних лирских песама, девојке и момци, мушкарци и жене у зрелом добу, свесрдно су се трудили да лепом речи, пробраним и маштовитим метафорама и симболима, дакле, језички украшеном песмом, допринесу свеукупном бољитку и напретку. (Велибор Лазаревић, „Српска обредна лирика пролећног и летњег циклуса”, одломак)

42

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


ДОДОЛСКЕ ПЕСМЕ

Кад иду преко села

Насред села вита јела

Ми идемо преко села,

Насред села вита јела, Ој додо, ој додоле! Вита јела чак до неба. На вр’ јеле б’јела вила. У крилу јој огледало; Окреће га, преврће га. Преврну се ведро небо И удари росна киша Ој додо, ој додоле!

pr om

o

Ој додо, ој додо ле! А облаци преко неба, Ој додо, ој додо ле! А ми брже, облак брже, Ој додо, ој додо ле! Облаци нас претекоше, Ој додо, ој додо ле! Жито, вино поросише, Ој додо, ој додо ле!

uk a

РАЗГОВОР О ДЕЛУ

*** Прочитај наведене песме најпре у себи, а потом и наглас. Уочи и наведи особине

Ed

њихове мелодичности. Какви ефекти се постижу понављањем појединих гласова (рецимо – нагомилавање гласа р, које сугерише грмљавину, приближавање надолазеће непогоде)? *** Послушај неке од додолских песама и искажи своје утиске. *** Опиши ритам песама, закључи шта се постиже понављањем стиха Ој додо, ој додоле.

КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВНИК ДОДОЛСКЕ ПЕСМЕ Све обредне песме везују се за одређено време у години, осим додолских. Додолске песме везане су за земљорадњу и певају се кад завлада суша. Зато се могу назвати и летњим, јер се њима тада најчешће призива киша. Ипак, њихово време извођења је ограничено – изводе се само од Ђурђевдана до Спасовдана, и то само четвртком (четвртак је Перунов/ Громовников дан). Додола је девојка обмотана зеленилом (травама и цвећем) која са групом девојака обилази села за време суше. Оне се заустављају пред кућама и певају, а додола сама игра. Пошто је домаћица полије водом, следи даривање. Читанка за 6. разред | Тамо је мени отаџбина моја

43


САЗНАЈ ВИШЕ ДОДОЛЕ И КРСТОНОШЕ „У крстоношким молбеним песмама јављају се различите молитве небеским силама: за берићет, за кишу, за здравље, за село и атар као опходну целину... Такве молитве крстоноше су најчешће преузимале од додолских песама које су старије по постању, а потом их заодевале у хришћанско рухо. Крстоноше су ишле на дан богомоља или молитви (сеоских слава) у дане већих хришћанских празника, а додоле су се организовале спонтано, према потреби, у време суша. И крстоноше и додоле биле су уобичајеније у земљорадничким (равничарским) крајевима. Додоле су ређе ишле у сточарским (планинским), јер је и потреба за кишом и берићетом била мања. Крстоноше су биле присутне и у једним и у другим, јер их је црква организовала свуда где је могла.”

uk a

У књизи Живот и обичаји народа српскога Вук Караџић је описао и обичаје карактеристичне за Ивандан и Петровдан: „Срби приповиједају да је Ивањ дан тако велики светац да на њега сунце на небу трипут од страха стане. Уочи Ивања дне је обично на некијем мјестима (као нпр. у Јадру) палити лилу око тора: нагуле чобани лиле (брезове или трешњове) и метну у процјепове, те начине као велике ките, па уочи Ивања дне, пошто се смркне, запале оне процјепове и обнесу око торова, по том неке задјену у тор те изгоре, а неке узму чобани и изнесу на какво брдо, гдје дође и више чобана, те се играју. Тако се пали лила и уочи Петрова дне. У Далмацији и у Дубровнику младеж, особито женска, уочи Ивања дне и уочи Петрова дне а и уочи Видова дне наложи ватре по пољу па их прескаче намјењујући сваки пут за кога, нпр. ово за оца, ово за матер, ово за Милоша, ово за Милицу итд. На некијем мјестима (као по Сријему) уочи Ивања дне беру дјевојке ивањско цвијеће те вију вијенце и мећу испред куће по стреси или по плоту. Берући дјевојке цвијеће, пјевају различне пјесме, а особито ову: Ивањско цвеће, петровско, Иван га бере те бере: Мајци га баца у крило, А мајка с крила на земљу —

Ed

лила – запаљена сува брезова или трешњева кора која се уметне у процеп дрвеног штапа; српски народни обичај познат код свих Словена, али и код других народа. Вук Караџић је у Српском рјечнику записао: „Лила (брезова или трешњова) оно што се огули са брезове или трешњове коре као хартија. Лила има у себи смоле и може горети као луч.”

pr om

ИВАЊСКЕ ПЕСМЕ

o

Велибор Лазаревић

Гдјешто дјевојке метну на Ивањ дан у лонац земље и у њу посију неколико зрна шенице, па на Петров дан гледају, како је никла или уклијала: ако су клице савијене као прстен, онда веле да ће се оне године удати. Уочи Ивања дне гдјекоје дјевојке метну бјеланце од јајета у чашу воде те преноћи под стрехом, па на Ивањ дан ујутру по њему некако погађају, хоће ли се скоро удати.” Лиле од брезове коре (Етнографски музеј, Београд)

44

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


РАЗГОВОР О ДЕЛУ *** Опиши о чему песма говори. *** Групни рад: разговарајте са вероучитељем о Јовану (Ивану) Крститељу и о обичају

плетења венчића. Запишите основне чињенице. *** Истражи у својој породици и ближој околини колико је обичај плетења венчића од ивањског цвећа у наше време распрострањен. Ако јесте, забележи како се плету венчићи, које значење има уплетено биље, где се венчићи постављају и због чега.

o

КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВНИК

pr om

Ивањске песме славе летњу дугодневицу. У хришћанству се певају на Ивањдан, празник светог Ивана, Јована Крститеља (7. јул), али су задржале многе паганске обичаје. Тога дана, обично млади људи, пале ватре, котрљају точак, плету венце – што све представља сунце у пуном сјају. По старом веровању, ватре могу да очисте од зла и болести. ПОДСЕТИ СЕ

uk a

Осмерац Стих од осам слогова зове се осмерац. Зе-ле-ним по-љем цве-та-ло Ми и-де-мо / пре-ко се-ла 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 1. 2. 3. 4. / 5. 6. 7. 8. Пауза или цезура представља одмор у стиху, као кад застанемо да узмемо ваздух.

САЗНАЈ ВИШЕ ВЕНЧИЋИ ЦВЕЋА

Ed

Цветни венчићи плету се од ивањског цвећа, са посебном пажњом. (Осим тада, плету се, на пример, и за Лазареву суботу и за Ђурђевдан.) Уза сваки уплетени лист, гранчицу и цвет, уплетене су људске жеље, надања и веровања. У следећим одломцима упознаћеш се са некима од њих. РУЖА – „Ружа је, као и код других народа тако и код нас, цвет љубави. [...] О постанку руже и њене црвене боје причају се у нашем народу разне скаске (предања). Бог се једном разгневио на ђавола и наредио анђелу да га ухвати. Али ђаво буде бржи и анђео не могадне учинити ништа. Зато Бог рече анђелу да, кад појури ђавола, отвори пред њим ружино грање, па ће се ђаво заплести. Тако се и деси. Онда ђаво прокуне ружу да на њој изникне трње, а Бог са своје стране благослови је да носи најлепши цвет. И што су рекли, и једно и друго стекло се.” (Веселин Чајкановић, Речник српских народних веровања о биљкама)

БОСИЉАК – „Босиљак игра изванредно важну улогу у магији, религији и култу, у медицини, у поезији српског народа.” (Веселин Чајкановић, Култ дрвета и биљака код старих Срба) Читанка за 6. разред | Тамо је мени отаџбина моја

45


Вук Стефановић Караџић

ЖИВОТ И ОБИЧАЈИ НАРОДА СРПСКОГА (избор) ► Пажљиво прочитај Вукове записе о српским обичајима и упореди их са песмама из овог избора.

КОЛЕДА

О

Да окупам, коледо! Малог Бога, коледо! И Божића, коледо!

Момчад она што играју и пјевају зову се колеђани. Овај се обичај међу људима нашега закона готово са свијем изгубио, али у кршћана још траје. Читава коледа, рече се и сад кад иде много људи заједно.

uk a

закон – вера; мисли се на православну веру кршћани – мисли се на католичке вернике

pr om

o

д прије су ишла момчад уочи Божића од куће до куће те пјевала пјесме од коледе, у којима се уза сваку врсту припијева: коледо! Неколико овакијех пјесама наштампано је у првој књизи „Српскијех народнијех пјесама” 1841, а опомињем се да сам још у дјетињству слушао у овакој једној пјесми како желе да им краве буду млијечне, да намузу пун кабао млијека:

БОЖИЋ (одломак)

Б

Ed

оље је Божић кужан него јужан; јужну Божићу и пријатељском колачу не ваља се радовати. Уочи Божића, пошто се бадњаци унесу у кућу и наложе на ватру, узме домаћица сламе и квочући (а за њом дјеца пијучући) простре по соби, или по кући, ако нема собе. По том узму неколика ораха и баце по слами. Послије вечере пјевају и веселе се. Кад ујутру устану, најприје отиде једно те донесе воде, али понесе жита те поспе воду (као полази је) кад к њој дође. Том водом умијесе чесницу и налију ручак те приставе. Кад се поодјутри, пошто намире стоку, онда сједу за ручак. Али прије него сједу за ручак, избаце по неколике пушке (тако и у јутру рано кад устану), па се онда скупе сви око софре те се моле Богу (држећи свако по једну воштану свијећу у руци) и мирбожају се, тј. изљубе се сви редом говорећи: „Мир Божји! Ристос се роди, ва истину роди, поклањамо се Ристу и Ристову рожанству.” Потом домаћин покупи све оне свијеће у једну руковет и усади у жито, које стоји на софри у каквој карлици или у чанку (свакојако жито помијешано заједно: у том житу стоје и колачи којекакви), те ондје мало погоре, па их угасе онијем житом. Оно жито дају послије жене кокошима да носе јаја. Кад почну ручати, неки најприје окусе сира, неки печенице, а неки (као по Сријему и по Бачкој) прије свега срчу вареник, али ракије многи не пију први дан због врућице. Око пола ручка устану у славу и ломе колач какогод и о крсном имену, само што нема кољива. На Божић се обично руча с вреће (простре се празна врећа мјесто

46

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


чаршава или по чаршаву), и софра се не диже (нити се кућа чисти) за три дана. Први дан Божића нико никоме не иде у кућу, осим полажајника. [...] Од сламе, с којом се на бадњи дан квоче и пијуче, остави домаћица по нешто, па кад насађује кокоши, под сваку метне по мало. Оно уже у којему се слама донесе, не раздријеши се, него се само распусти, па се на Божић у јутру пред кућом баци по њему жита, те кокоши зобљу, а домаћица рекне: „Како ми у скупу зобале, тако ми у скупу и носиле!” [...] Ко има коња, на Божић послије ручка ваља да га пројаше. У Бачкој момчад посједају на коње па по пољу вијају Божић. ЂУРЂЕВ ДАН (одломак)

Н

Ed

uk a

pr om

o

а Ђурђев дан у јутру, прије сунца, почињу се први пут купати; мушкарци се понајвише купају у потоку, а жене и дјевојке донесу у вече кући омаје (тј. воде с кола воденичнога, да се од њих свако зло и неваљалштина отресе и отпадне, као омаја од кола) и метну у њу свакојака биља, а особито селена, те преноћи, па се у јутру њом купају у градини код селена и код осталог цвијећа. Прије Ђурђева дне не ваља селена брати или мирисати, а на Ђурђев дан свако узме по један стручак те омирише и задјене за појас, или (дјевојке и младе) за ђердан. А гдјекоји се ваљају по зеленој шеници. [...] У Боци се састану по три дјевојке које су већ за удају, па на Ђурђев дан рано отиду на воду, носећи једна у руци проса, а друга у њедрима грабову гранчицу, па једна од ове двије запита ону трећу: „Куда ћеш?”, она одговори: „Идем на воду; да воде и мене и тебе и ту што гледа про тебе.” Онда она запита ону што носи просо: „Шта ти је у руци?” А она јој одговори: „Просо, да просе и мене и тебе и ту што гледа про тебе.” По том упита ону што има грабову гранчицу шта јој је у њедрима, а она јој одговори: „Граб, да грабе и мене и тебе и ту што гледа про тебе.” У Хрватској око Карловца дјевојке кршћанске по селима у очи Ђурђева дне а у вароши на Ђурђев дан у јутру ладају, тј. накићене вијенцима иду од куће до куће те пјевају. ДОДОЛЕ, ПРПОРУШЕ И ЧАРОИЦЕ (одломак)

Н

еколико дјевојака кад је суша иду по селу од куће до куће, те пјевају и слуте да удари киша. Једна се дјевојка свуче до кошуље са свијем, па се онако гола увеже и обложи различном травом и цвијећем тако да јој се кожа нигдје не види ни мало, и то се зове додола, па онда зађу од куће до куће. Кад дођу пред кућу, онда додола игра сама, а оне друге дјевојке стану у ред и пјевају различне пјесме; по том домаћица или друго какво чељаде узме пун котао или кабао воде, те излије на додолу, а она једнако игра и окреће се. У додолскијем се пјесмама припијева на крају уза сваку врсту: ој додо! ој додо ле, на примјер: Наша дода Бога моли; ој додо! ој додо ле! Да удари росна киша, ој додо! ој додо ле! Читанка за 6. разред | Тамо је мени отаџбина моја

47


ИСТРАЖИ И ПРОУЧИ *** Уочи колико је пажње у Вуковим записима посвећено народним обичајима. *** Издвој обичаје који су ти познати одраније и опиши како се упражњавају у твом окружењу. *** Изнеси своја размишљања о народним обичајима, о значају и вредности које они

имају у традиционалној култури. Покушај да установиш зашто се неки од њих (већ у Вуково време) губе. Колико су они данас важни?

КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВНИК

uk a

pr om

o

Обредне лирске народне песме настајале су у прадавна времена када је човек настојао да умилостиви природне силе које није разумевао. Биле су најпре део обреда, ритуала старих религија, а касније су примиле и извесна обележја и схватања хришћанства (христијанизоване су). Често су праћене песмом и игром, а извођене колективно. Везују се за старе светковине, које су пратиле периодично слабљење и јачање сунца и поједина годишња доба, тачније – за две равно- Народни обичај паљења лила и данас се негује у лозничком крају дневице, зимску краткодневицу и летњу дугодневицу. У традиционалној култури годишња доба нису била тако важна, а живот се организовао у два полугођа – летње (од Ђурђевдана до Митровдана) и зимско (од Митровдана до Ђурђевдана). Њима се прослављају промене у природи током године, па се зато зову и календарске. Оне су углавном везане за соларни календар (због земљорадње као главног вида привређивања), сем Ускрса и Спасовдана – који су везани за лунарни календар.

Ed

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** Размисли о вредности обредних песама у времену у ком су настајале и покушај

да одговориш какав је данас њихов значај.

*** Откривај њихову уметничку лепоту у стиховима, песничким маштовитим сликама

и мотивима. Размисли о повезаности ових песама са другим уметностима, и о потреби и могућностима да се тиме оствари потпуни доживљај песме. *** Ако имаш могућности, посети Етнографски музеј у Београду, или етнографску збирку музеја који се налази у твојој најближој околини. Испитај чиме се баве етнолози и етнографи.

Кључне речи: народне лирске песме, обредне песме – коледарске, песме на ранилу, ђурђевданске (ђурђевске), додолске, ивањске. 48

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


Весна Алексић каљав – блатњав, прљав

КАЉАВИ КОЊ Приче из словенске митологије ► Пре него што се усредсредиш на читање приче „Каљави коњ” из истоимене збирке, прочитај шта је о књизи рекла њена ауторка Весна Алексић:

o

„Од чудесних митских слика Старих Словена и њихових богова, испричала сам приче о обичним људима, онима давним, давним, нашим прецима који су гледали у небо, и у будућност, и у нас... Није лоше да знамо од кога то потичемо, какви су били наши Словени [...]. Ово су приче о детињству наших предака и детињству света, али нису само за децу. Бог Световид, Перун, Сварог, Радгост, дивови, патуљци, виле, але – то је читав један свет који помера границе веровања и маште. А наш је, словенски.”

pr om

► Током читања имаћеш и мали задатак: пошто се у причи, поред непознатих и мање познатих речи, јављају и речи из говорног језика које одступају од норме књижевног језика – твој задатак ће бити да њихов правилан облик запишеш на маргини. Осим тога, ту је и понека реч чије значење треба да напишеш тако што ћеш о њему претходно закључити из контекста.

1.

К

Ed

uk a

ада се у кући младог бојаџије, нешто после поноћи, огласио плач новорођенчета, четири господарчића, окупљена око ватре, запљескала су и заиграла од узбуђења. – Дечак! Јопет дечак! – узвикнуо је најстарији, звани Север. Био је то буцмасти човечуљак дуге косе, свезане у перчин. – Сад наши господари имаду три сина! – рекао је осмехнути млади шегрт, господарчић Југ, појачавајући ватру испод котла с водом. – Хеј, шта је сад ово?! Моја ушеса канда чују јоште један плач?! – јавио се и трећи, звани Исток. Он је био најснажнији господарчић, с јаким мишицама и вечитим осмехом испод дугих, густих бркова. Само је четврти, по имену Запад, ћутао. Он је био растом највиши, лаконог и танан, више налик вилењаку, с дугим плавим локнама испод зелене капе коју је једноставно у трену збацио с главе и весело заиграо преко стола. – Два дечака! Стигла су нам два дечака одједном! Близанци! – узвикнуо је Север. – Сад ћe их бити четири, као и нас што је... а то значи пуне руке посла! Богме и ноге! – узвикнуо је Југ. – Без гунђурања... – јавио се Исток. – Дајте неког пића да наздравимо деци! 2.

Недуго потом, два повијена новорођенчета су лежала у колевци. У одсјају ватре са огњишта видела су се два округла румена лица и два прамена мрке косе. Hoћ је већ старила и у кући је, после великог узбуђења, завладао мир. Отишле су и бабице, заспали су и родитељи... Само су господарчићи били будни и помало су штуцали од медовине, попијене дечацима уздравље. Читанка за 6. разред | Тамо је мени отаџбина моја

бојаџија – занатлија који је у прошлости природном бојом бојио вуну и разне врсте тканина јопет – ........................... перчин – плетеница, кика, свезана коса; у прошлости се мушкарци нису шишали, па су косу везивали у перчин имаду – ........................... ушеса – ........................... канда – ваљда јоште – ........................... гунђурање – ........................... медовина – древна врста алкохолног пића справљеног од меда и воде

49


бригам – ...........................

– Биће то, хик... биће то риђа коса чим је дотакне сунце, упамтите, бpaћo! Словени се рађају с црном косом, ал’ чекни само дан-два и та коса има да запламса као ватра, тако ти је то... – рекао је Исток. – Не бригам ја за косу, него што ће оне три сад нахрупити joш пре нег’ што сване... – уздахнуо је Север. Трећи, Југ, покушао је да се нашали. – Уф... језа ми иде низ леђа кад помислим на ону прву бaбетину... Како бисмо могли да их спречимо?! Да јој потуримо ногу да се опружи кол’ко је дуга...?! 3.

би’ – ........................... реко – ........................... черешњарски дан – јунски дан; черешњар је месец јун у древном српском календару

50

o

pr om

uk a

Ed

суђаја – натприродно биће из словенске митологије које одређује судбину новорођеног детета; суђеница, рођеница; према веровању, од три суђаје две су старе, ружне и зле, те желе детету смрт и болест, а трећа је млада и лепа и она детету прориче дуг и срећан живот

Пред само свитање зачуо се фијук и врата су се широм отворила. Господарчићи су се притајили. Срца су им лупала од хладноће и зебње кад се прва суђаја у црној одори надвила над колевком. – Шта ћe овој кући толики дечаци?! – узвикнула је. – Не дам им живота! Друга се злобно зацерекала и у осмеху показала само један велики жути зуб. – Ма, нека живе, али нек’ буду слабачки и болешљиви, бледи и тужни! Алфонс Муха, Слављење Свентовита (1912) Кад је тpeћa суђаја пришла колевци, господарчићи су угледали искричаво плаво светлуцање изнад ње. – Ја сам ту да им дам cpeћy и дајем им дуг, дуг живот! Биће снажни и здрави, путоваће далеко и видеће света! Овај десни носиће заставу на рамену и војске ће га слушати! Овај леви носиће бели плашт од светла божјег и с боговима ћe се виђати! Из сваке бopбe изаћи ћe јачи! 4. Тако рече, а онда све три нестадоше у првом рују зоре. – Ух, презнојише ме! – први се јави Север. – Шта ова рече?! – прену се Исток. – Шта сте ви разабрали?! – Ово је, како би’ ја реко, изнад тога шта ја умедем да разаберем! – опет се јави Север, чешкајући своју браду. – Биће велики и важни људи – тихо проговори Запад, господарчић вилинског изгледа. У том часу, зачу се и први петао и над селом пуче черешњарски дан, с небом белим као млеко. 5. Дечаци добише имена Сјај и Соко. И почеше да расту баш онакви како их је судбинским речима пипнула трећа cyђaja. Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


Али, није им само она одредила путеве и прорекла живот. Ту су била и четири мала пријатеља, верна господарчића, у чија имена је стао васцели свет: Север, Исток, Југ и Запад. Соко је био риђ и пегав, снажан, бopбeн, а добродушан. Волео је коње и оружје. Сјај је био риђ и пегав, снажан и миран. Све послове остављао је ако би зачуо да неко почиње какву причу. Са петнаест напуњених летa, Соко оде ca ратницима у борбу против саксонских и балтских племена. Сјај се упути на далеки север, у Аркону, где је чуо да кров на тамошњем храму има бojy прве булке што плане у житу. Хтео је да служи бoгy Пророку, оном што је дао светло вида свему што постоји.

o

6.

uk a

pr om

Кад је, босоног, ушао кроз капије града, Сјај угледа на бpдашцету дрвени храм украшен ситним обојеним дрворезом. У титрању подневне јаре из даљине, учинило му се, у трену, као да лебди у ваздуху изнад осталих кућа, па од задивљености остаде без даха. А кад је крочио у његову чисту и хладњикаву унутрашњост и угледао огромни кип Световида са четири главе, које гледају на четири стране света, и рог изобиља у његовој руци, што наливен вином прориче летину, Сјај је знао да ћe ту остати. Ту, у храму, код бoгa у дугом пурпурном огртачу. Код бoгa са луком и седлом Кип Свентовита/ и светлом целог света, од његовог првог дана.. Световида на Рујну (Ригену)

7.

Ed

– Млад си и снажан – рекао је Сјају стари жрец и повео га у коњушницу. – Овде ћe бити твој први посао. Стараћеш се о нашим коњима, а посебно о овом! Овај гиздави белац, видиш, он никад није узјахан, али га у јутрима опет каљавог и знојног затичемо. Њега да пазиш, разумеш ли?! Сјај је климнуо главом. 8.

Прошла су два лета, наливена су вином два рога изобиља, а Сјај о свом брату гласа није чуо. Beћ је и бели огртач понео и још два рога властитом руком долио, а о Соколу ништа није сазнао. Тимарећи Видана, белог коња, загледајући се у дубину њeгoвor црног ока као у какву тамну, дубоку воду, oceћao је ипак неки спокој, јер светло које се искрило било је мирно и постојано. Док не стигоше гласови о великом рату. Војска се окупљала, са свих страна. Ујединила су се сва племена јужна, источна, северна и западна. Читанка за 6. разред | Тамо је мени отаџбина моја

Аркона – словенски град и светилиште Световид – према историјским подацима и српском празнику Видовдану претпоставља се да је Световид у претхришћанско доба био врховни бог Словена

рог изобиља – једно од три обележја (поред крме и кугле) грчке богиње случајности и среће Тихе (Фортуне у римској митологији); значио је богатство и срећу; и старословенски бог Световид представљан је са рогом изобиља, а изобиље доносе њиве, вртови и виногради пурпуран – јаркоцрвен жрец – свештеник, врач гиздав – накићен, украшен

51


– Млади жрече, нареди нека нам спреме коње, ујутру идемо на пут! И белог нек истимаре, Видана, он ћe с нама да пророкује војсци! – објавио је Сјају стари жрец једне вечери. – Сва наша племена су се ујединила, чак и југ! Чак и југ! Соко, млади витез са југа, долази сутра са великом војском. 9.

o

pr om

обзорје – хоризонт, видокруг

Јахали су два дана кроз степу. Опет је био черешњар и дуго светло обданице Јожеф Рицкијевич, Предсказање пред битку (1890) путовало је с уморним и жедним коњима. Тек предвече, испод дугуљастих и лаких облака на обзорју, пред Сјајем се указа велика војска. Млада и лепа под заставама. Стари жрец тада рече: – Ујутру ћеш ти, као најмлађи арконски жрец, извести Видана да крене кроз копља! 10.

Ed

uk a

Кад је, у цик зоре, пошао да изведе Видана, колена су му заклецала. Heбo је било тек одвојено од таме, као опна испод љуске јајета. Почињао је ветар, рани, топли ветар сушнога лета. Војска је стајала на трави, без покрета и гласа. Коњ је био пред копљима. Али, какав коњ?! Каљавији и ознојенији него икад. Окупљена војска с неверицом је гледала у пророчког коња. Зебња је стајала на свим лицима. – Синоћ сам га истимарио, оче! – тихо је рекао Сјај. – Мир! Ти знаш ко је на њему ноћас јахао све до мочвара нa граници са освајачима! И слушај ме добро, ни очињем виду није дато да сагледа све, нити је све онако како се види! – Ко ћe то овој младој војсци објаснити? – прошапутао је Сјај. – Он, каљави коњ... ко други?! Само га пусти... – мирно рече жрец. Несигурним погледом Сјај опет клизну по грудима Видановим и по невеселој војсци. А тада, као да му нешто шапну речи које ћe он дошапнути коњу: – Хајде, Видане! Покажи да ли је истина све што си у ноћи видео и све што сам ја у твом оку видео, и све што ћe ова војска да види! Настао је мук. Видан је фркнуо и оклевао који трен, а онда је чврсто и сигурно, десном ногом, загалопирао. – Загазио је десном ногом! Победићемо! – викну ратник са сјајном кацигом испод које је вирио риђи перчин, па подиже увис блистави мач. – Победа!!! – заорило се из многих грла. Настаде поклич и граја! Војници су скакали увис, грлили се и љубили! – Победићемо!

52

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


И нико не погледа, осим Сјаја, нико и не виде како се Видан, кад пројаха кроз копља, само отисну лагано у даљину, и с пурпурним крилима залепрша у небо као каква птица, која се за трен помеша с руменилом зоре и нестаде у сјају тек рођених, првих сунчевих зракова. 11.

12.

o

Под руком младог жреца клечао је војсковођа с кацигом испод које је дрско вирио риђи перчин. Соко! – Устани! Сад да те загрлим! – рекао је Сјај свом брату. У том снажном загрљају истопило се време и помешале су се стране света. Били су у њему и огртач и застава, већ како је речено.

нег’ – ...........................

uk a

pr om

А далеко, далеко на југу, у исто свитање, препирала су се четири господарчића око ватре. – Биће велики рат! – прогунђао је Север. – Не бригај! Дечаци ћe се вратити, знаш шта је напослетку рекла трећа суђаја – одговорио му је са осмехом Исток. – Ма, не бринем, нег’ сам их пожелио! – Види се то, јашта! – заинатио се Исток. – Како се то види? – забрундао је Север. – Лепо! И међу свим видљивим стварима овога света, видљивије од рата и мача, и Сунца, ако ћемо поштено – видљивије је срце које воли, макар било и гунђаво ко што је твоје... па ти сад види шта ћеш с тим! РАЗГОВОР О ДЕЛУ

*** Какав је утисак на тебе оставила прича о каљавом коњу? Шта је у њој чудесно и

Ed

узбудљиво?

*** Опиши како замишљаш каљавог коња. *** Укратко препричај садржај приповетке. Уколико постоје питања која су ти се јавила

после читања, наведи их и размисли о могућим одговорима. *** У причу о чудесним догађајима уплео се и хумор. Подвуци делове текста који су те

насмејали. Потруди се да објасниш којим је то књижевним средствима постигнуто. Обрати пажњу на језик. Да ли се на тим местима измаштани свет удаљава од свакодневног људског искуства или му се, напротив, приближава? Образложи свој одговор на то питање. *** Присети се чудесних бића која су ти позната на основу твог претходног читања митолошких прича, бајки и епских песама. Обрати пажњу на то како су у њима приказани коњи, какве им се способности и улоге додељују. По којим особинама им је сличан „каљави коњ”? *** Изнеси своја запажања и закључке у вези са вредношћу приповетке „Каљави коњ”; процени занимљивост теме и начина на који је она обрађена; издвој језичка и стилска средства и објасни њихову улогу у приповедном тексту. Читанка за 6. разред | Тамо је мени отаџбина моја

53


ИСТРАЖИ И ПРОУЧИ

o

Прочитај књигу Каљави коњ. Забележи своја запажања о ликовима, догађајима, фантастици, хумору. Истражи ко су божанства из словенске митологије о којима се говори у књизи и закључи како су она уметнички представљена. Обрати пажњу на то да пре сваке приче у књизи постоји текст који говори о одређеном божанству у словенској митологији; запази да сваком месецу у години припада једно божанство. Уочи како су повезани божанства и месеци у години. Испитај због чега књига почиње месецом априлом и причом о богињи Весни. Уочи сцене из свакодневног живота и размисли о томе зашто су се нашле у чудесним причама. Приче из књиге упореди са бајкама и запази у чему се огледају сличности и разлике.

pr om

РЕЧ ПРИЈАТЕЉА

Верује се да је „каљави коњ” припадао словенском богу Световиду. Ауторка збирке приповедака са тим насловом, који многима може зазвучати необично, описује његов изглед и значење: „То је био један бели гиздави коњ у Аркони, светилишту, где су остали материјални докази, где су се Словени молили богу Световиду. Тог коња је он јахао ноћу и кад се нека опасност надвијала над словенски народ. Људи су га ујутру затицали знојавог и каљавог и тада су знали да су у опасности, да се приближава неки рат.”

uk a

(Одломак из интервјуа, прилагођено)

САЗНАЈ ВИШЕ

Ed

„О хришћанским утицајима на Полабљу посредно говоре Хелмолдове вести о њиховом идолу Световиду, који је поштован на целом Полабљу све до тренутка када је дански краљ Валдемар, након освајања Ругије 1168. године наредио да се његова статуа веже конопцима, вуче међу редовима војске и да се после тога исече и баци у ватру [...] Рани су, изговарајући се да поседују тако велику светињу, смештену у древном храму, приморавали околне Словене да плаћају данак, а истовремено да Световида признају за бога над боговима.” (Ловмјански, Религија Словена, одломак)

ПАД АРКОНЕ На Видовдан, 28. јуна 1168. или 1169. године, Данци предвођени бискупом Абсалоном и краљем Валдемаром [...], уништили су главни центар словенске религије, град, тврђаву и светилиште Аркону на северу острва Рујан. Историјска слика Лауритса Туксена из 1894. означава овај, за Данце необично важан историјски догађај. (Растко Костић, „Пад Арконе или сумрак словенског паганизма”, одломак) 54

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом

Лауритс Туксен, Заузеће Арконе 1169.


ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК *** Илуструј причу из збирке Каљави коњ по сопственом избору. *** Напиши причу инспирисану словенском митологијом. *** У договору са наставником потражи у енциклопедији чланак „Словенска митоло-

o

гија” или неку од књига са истом темом. На основу тога наведи имена најважнијих словенских божанстава и њихове карактеристике. Упореди своје истраживање са садржајем књиге Каљави коњ. Самостално или у оквиру тимског рада направите неколико постера са ликовима словенских богова, за сваког бога по један. Било би добро да је сваки бог представљен илустрацијом и кратком белешком. *** Групни рад:  Прочитајте одломак из интервјуа са Весном Алексић. Обратите пажњу на њена размишљања у вези са често понављаном тврдњом да „данас деца ништа не читају”.

pr om

„Није тачно да деца не читају! Ни кад сам ја била дете није се масовно читало иако тада интернет није ни постојао, није било игрица, а телевизија је имала само два програма. Тврдим да је број деце читача процентуално исти и тада и сада. [...] Улога писаца је да напишу што бољу књигу, а дете које хоће да је узме, узеће је. Истина, потребно је да му у томе помогну родитељи и наставници, библиотекари, да и они читају и да препоручују деци књиге. [...] Наше емоције, то је дете у нама. И оно се буди у додиру са уметношћу. Не умемо увек да кажемо зашто нам се нешто свиђа а нешто не, али тачно умемо да осетимо где смо се најежили а где се насмејали. Детету је неопходан узор, оно мора да осети ту страст према читању код било кога, свеједно је да ли су то родитељи, наставници, другови, библиотекари...”

uk a

 Организујте разговор о томе да ли волите или не волите да читате књиге (и због чега), какве су вам књиге занимљиве, од кога најчешће добијате препоруку за читање, коју сте књигу читали више пута и због чега.

Ed

ВЕСНА АЛЕКСИЋ (1958, Обреновац) Савремена списатељица која је дипломирала на Филозофском факултету у Београду и ради као стручни сарадник у предшколском образовању. Приповетке, романе и драме пише углавном за децу и младе, а за књижевни рад награђена је значајним признањима: Наградом Невен, Наградом Политикиног забавника, Змајевом наградом, Наградом Матице српске, Наградом Плави чуперак, Наградом Гордана Брајовић и другим. Дела: Месечев дечак, Звезда ругалица, Ја се зовем Јелена Шуман, Марија Модиљани, Лицитација ветра, Моји рођени облаци, Дођи на једно чудно место, Крокодил пева, Сазвежђе виолина и друга.

Кључне речи: ауторска приповетка, словенска митологија, словенска божанства. Читанка за 6. разред | Тамо је мени отаџбина моја

55


Војислав Илић

СВЕТИ САВА ► Пре читања песме присети се онога што знаш о животу Светога Саве. Уколико ти је познато, испричај како се млади Растко Немањић замонашио.

настојник – чувар

Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прну И с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну. А на прагу храма светог, где се Божје име слави, Са буктињом упаљеном, настојник се отац јави. Он буктињу горе диже, изнад главе своје свете, И угледа, чудећи се, безазлено босо дете. Високо му бледо чело, помршене густе власи, Али чело узвишено божанствена мудрост краси. За руку га старац узе, пољуби му чело бледо, А кроз сузе прошапута: „Примамо те, мило чедо.”

Ed

влас – коса

o

клонути – малаксати, изгубити снагу крепка – чврста, снажна, здрава порфира – пурпурна тканина којом се огрћу владари

На капији затвореној светогорског манастира? „Већ је прошло тавно вече, и нема се поноћ хвата, Седи оци, калуђери, отвор,те ми тешка врата. Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге, Клонуло је моје тело, уморне су ноге моје – Ал, је крепка воља моја, што ме ноћас вама води, Да посветим живот роду, отаџбини и слободи. Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру, И сад ево светлост тражим у скромноме манастиру. Отвор,те ми, часни оци, манастирска тешка врата, И примите царског сина ко најмлађег свога брата...”

pr om

тавно (тамно) – мрачно

Ко удара тако позно у дубини ноћног мира

uk a

позно – касно

*** Векови су прохујали од чудесне оне ноћи – Векови су прохујали и многи ће јоште проћи – Ал, то дете јоште живи, јер његова живи слава, Јер то дете беше Растко, син Немањин, Свети Сава.

Георгије Митрофановић, Царске двери (почетак XVII века, иконостас манастира Хиландар)

1889.

Свети Сава, Краљева црква, XIII век, Студеница, Србија (детаљ фреске)

56

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


РАЗГОВОР О ДЕЛУ *** Који је догађај из живота Светог Саве описан у овој песми Војислава Илића? При-

ИСТРАЖИ И ПРОУЧИ

pr om

o

сети се шта ти је досад познато о доласку Растка Немањића на Свету Гору. *** Опиши како је на тебе деловало песничко виђење тог догађаја. *** Шта ти је нарочито занимљиво у опису Растковог уласка у манастир? *** Опиши атмосферу ноћи приказане у песми и објасни како она на тебе делује. *** Протумачи Расткове речи. Шта је презрео, чега се одрекао? Чему тежи његова душа, шта тражи? *** Опиши портрет Растка Немањића приказан у песми, илуструј га и примерима из текста. *** Како замишљаш старог калуђера? Како он прима дечака? Објасни зашто му се обраћа кроз сузе. *** Образложи каква је улога последња четири стиха песме. Зашто су они дати одвојено?

*** Зашто смо песму „Свети Сава” могли да „препричамо”? Пронађи у тексту примере за

нарацију и дескрипцију.

*** Коју улогу у песми имају два почетна стиха дата у форми питања? Како је наведено

обраћање Растка Немањића у првом делу песме?

uk a

*** Истражи музичке и сликарске елементе у другој строфи и проучи њихову улогу у

композицији песме.

*** Како је приказан однос светлости и таме? Чиме је светлост заступљена, и у којим се

примерима она везује за духовне (свете) вредности?

Ed

*** Који стихови имају функцију епилога? *** Какав је стих заступљен у песми „Свети Сава”? Од колико се слогова састоји?

КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВНИК За разлику од епских и драмских дела, лирска дела се „опиру” препричавању јер у њима, по правилу, преовлађују осећања и расположења, а не догађаји. Лирика је, у својој основи, субјективна, те сликом, дескрипцијом, више наговештава и сугерише него што открива. Како то да, ипак, ова Илићева песма „допушта” препричавање? У разговору о песми открили смо како су у њој присутне нарација и дескрипција. Зато се каже да песма „Свети Сава” (као и неке друге песме Војислава Илића) – будући да опева читав догађај, путем изразите наративности и дескриптивности – има лирску објективну форму. Епилог – завршни део књижевног дела у којем се описује шта се десило након догађаја описаних у делу, даља судбина јунака. Читанка за 6. разред | Тамо је мени отаџбина моја

57


РЕЧ ПРИЈАТЕЉА Илићева инспирација обухватила је најразличитије предмете: индивидуалне, националне и општечовечанске, сувремене и историјске, оне које је европски романтизам открио и оне које је наследио од ранијих времена, природу колико и човека, узвишено колико и обично, и самим тим распоном обележила се као оригинална појава од изванредног значаја. [...] Језик му је ванредно леп и мелодичан. Он је песник ритма, музике и хармоније. Због свих тих квалитета стекао је назив једног од најзаслужнијих књижевних реформатора, и био учитељ низу песника: Митровићу, Крањчевићу, Шантићу, Дучићу, Милети Јакшићу, Даници Марковић.

o

Војислав Ђурић

pr om

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** На основу песме Војислава Илића напиши кратку причу о Светом Сави. *** Потруди се да песму изражајно прочиташ и одрецитујеш. При изговарању стихова

uk a

песме води рачуна о темпу (да ли ће бити брз или спор), паузама (у оквиру стиха, и после мисаоних целина) и интонацији (промени висине тона). Побрини се да темпо (брзина изговарања речи, стихова и строфа) буде природан, усклађен са значењем говорних целина.

Ed

ВОЈИСЛАВ ИЛИЋ (1860, Београд – 1894, Београд) Истакнути песник епохе реализма у српској књижевности. Рођен у Београду, као трећи син књижевника Јована Илића, у кући која је – због тога што су сви у њој били у књижевном послу, и што су се ту често састајали сви значајнији писци тога времена – названа „ковницом стихова”. Нередовно се школовао, образовање је углавном стицао у кући, али је рано научио руски и дела руских писаца читао у изворном облику. Учествовао је као добровољац у српско-бугарском рату, био отпуштен из службе као политички противник режима, а годину дана пред смрт радио је као писар конзулата у Приштини, где му је Бранислав Нушић био претпостављени. Објавио је три књиге песама, а његов утицај на друге песнике представља својеврсну књижевну школу, названу „војиславизам”.

Кључне речи: лирска песма, нарација, дескрипција, композиција, епилог. 58

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


Ђура Јакшић

ВЕЧЕ ► Опиши свој доживљај заласка сунца и долазак вечери. Задржи се на бојама које преовлађују на небу, издвој посебне звукове и покушај да дочараш своје расположење у смирај дана.

Као златне токе, крвљу покапане, Доле пада сунце, за гору, за гране.

токе – део јуначке опреме, метална дугмад

o

И све немо ћути, не миче се ништа; Та најбољи витез паде са бојишта!

pr om

У срцу се живот застрашеном таји, Само ветар хуји... То су уздисаји... А славуји тихо уз песмицу жале, Не би ли им хладне стене заплакале. Немо поток бежи – ко зна куда тежи? Можда гробу своме – мору хлађаноме!

витез – средњовековни јунак, херој

uk a

Све у мртвом сану мрка поноћ нађе; Све је изумрло. Сад месец изађе...

посветити се – постати светац

Ed

Фреска Милоша Обилића у Хиландару. Аутор фотографије Саша Жутић

Смртно бледа лица, горе небу лети; Погинули витез ено се посвети!

РАЗГОВОР О ДЕЛУ

*** Опиши слику вечери која ти је остала у памћењу након читања песме. Које боје у

њој преовлађују?

*** Шта би се налазило на твом цртежу, илустрацији песме? Како би изгледао сре-

дишњи део, а шта би се налазило са стране? Који би наслов одговарао твојој слици? *** Запази како је песник Ђура Јакшић повезао у опису вечери – залазак сунца са погибијом витеза. Објасни на основу чега је успостављена веза између сунца и „најбољег витеза”. *** Како је описана природа? Уочи у којим је стиховима приказано њено саосећање. *** Које значење у песми има излазак месеца? На који је начин он повезан са витезовим ликом? *** Наведи којим је стиховима песник наговестио субјективност сопственог виђења вечери. Објасни каквим је осећањима прожета песма. Читанка за 6. разред | Тамо је мени отаџбина моја

59


ИСТРАЖИ И ПРОУЧИ *** Истражи која је стилска фигура заступљена у првој строфи. На основу чега су дове-

дени у везу залазак сунца и „златне токе, крвљу покапане”? *** Проучи сликовитост придева и прилога присутних у песми и њихову улогу у раз-

pr om

o

вијању теме (немо, тихо, смртно; застрашеном, хладне, хлађаноме, мртвом, мрка, бледа...). *** Повежи мотиве из природе, из сваког стиха, са глаголима који им приписују одређену радњу, стање или збивање (сунце пада, ветар хуји...). Какви глаголи преовлађују? Образложи како су мотиви заласка сунца, погибије витеза, бојишта после битке и други обликовани као песничке (поетске) слике. Шта је сугерисано стихом „И све немо ћути, не миче се ништа”? *** Проучи и закључи како песник користи изражајност стилске фигуре персонификације. Истражи како је песма компонована. *** Испитај до које мере је у песми присутан елегичан (сетан, тужан) тон, а шта се сугерише последњом строфом (дистихом). КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВНИК

Велики Бечкерек – данас град Зрењанин синестезички – који је у вези са синестезијом, појавом мешања и сједињавања чулних утисака (боја, мириса, звукова) сензација – чулни осећај, утисак визија – слика створена у машти

60

Ed

uk a

Тема – књижевнотеоријски термин чије име потиче од речи из грчког језика, а значи „оно што је постављено”; један од темељних појмова анализе књижевног дела. Tема је оно о чему се говори. У теорији књижевности одређује се и као јединствено значење дела јер је књижевна тема увек резултат обраде. Мотив – термин који потиче од речи из латинског језика која значи „покретати; подстицај, покретач, разлог”. То је најмањи део књижевног дела који задржава неко релативно самостално значење у оквиру теме. Композиција – термин који потиче од речи из латинског језика која значи „сложити, саставити, ускладити”. У теорији књижевности односи се на начин на који је књижевно дело сложено, састављено од неких својих делова. На пример, мотиви су, као најмање тематске јединице, распоређени и сложени у веће целине. Строфа од два стиха зове се дистих. Описна (дескриптивна песма) – лирска песма у којој преовлађује описивање (дескрипција) претежно призора из природе. Родољубива (патриотска) песма – лирска песма у којој је исказано родољубиво осећање. Елегичан тон – сетан, тужан тон у књижевном делу. Елегија је лирска песма пореклом из старе грчке књижевности чије име значи тужбалица и која је најпре писана у строфама од два стиха (дистисима). На почетку није била везана за одређену тему, али се касније устаљује као облик за изражавање туге, жаљења, јадиковања за неким или нечим. РЕЧ ПРИЈАТЕЉА Највећа песничка школа Ђуре Јакшића било је сликарство, оно које је учио код Данила у Великом Бечкереку и доцније на академијама у Минхену и Бечу. Као превасходно синестезичка природа код које слика иде упоредо са звуковном, музичко-ритмичком представом, Јакшић је своје сликарске сензације лако претварао у одговарајуће песничке визије. [...]

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


Јакшић је превасходно пиктуралан песник. У изврсној песми „Вече”, он ће, на пример, у колору пренети у стихове романтичну легенду о витезу (косовском) који се смрћу посвећује, одлази у вечност. [...] Јакшићева сликовита, пиктурална прича у ствари је циклична, на свој начин симболична визија. Његов витез неће остати у тами. Као и сунце, залазећи, и он се поново рађа, постаје херој – светитељ.

пиктуралан – сликарски, сликовит

Миодраг Поповић

САЗНАЈ ВИШЕ

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

pr om

o

У библиотеци (школској и месној, градској) или на интернету потражи репродукције слика Ђуре Јакшића. Прочитај неколико Јакшићевих песама по свом избору. Упореди боје и атмосферу на Јакшићевим сликама и у његовим песмама. Образложи запажања књижевног историчара Јована Деретића: „Пиктуралност, оштри, рембрантовски контрасти светла и таме (Рембрант је био његов Ђура Јакшић, Христос у Гетсиманском врту најдражи сликар), колористика која се остварује густином епитета и метафора – то су неке особине Јакшићеве поезије којима се она приближује његовим сликарским платнима и које га истовремено издвајају међу другим песницима тог доба и чине специфичном појавом у српском песништву 19. века.”

рембрантовски – који је као код Рембранта, холандског сликара из XVII века чувеног по контрастирању светлих и тамних површина на својим платнима колористика – вештина бојења, техника бојења

*** Напиши састав (прозни или поетски) у којем ће преовлађивати описи бића, предмета

Ed

uk a

или појава. Потруди се да постигнеш сликовитост, али и посебну атмосферу и значење призора који описујеш. *** Започни један свој текст поређењем, а онда настој да га развијеш додавањем одговарајућих мотива. *** Научи да изражајно говориш и рецитујеш песму „Вече”. Обрати пажњу на опкорачење – појаву да се мисао не завршава у једном стиху него се наставља и у следећем. Тако ће паузе у твом говорењу стихова бити логичне и природне.

ЂУРА ЈАКШИЋ (1832, Српска Црња – 1878, Београд) Један од најзначајнијих песника епохе романтизма у српској књижевности. Био је сликар, песник, приповедач и драмски писац, а радио је као учитељ и наставник цртања. Тешко је живео, непрекидно у немаштини и у сукобу са властима, због чега је био прогањан и затваран. Значајна дела: три књиге Песама, Приповетке, драме Сеоба Србаља, Јелисавета, кнегиња црногорска и Станоје Главаш.

Кључне речи: дистих, тема, мотив, композиција, описна (дескриптивна) родољубива песма, персонификација, елегичан тон, сликарски мотиви, песничке слике. Читанка за 6. разред | Тамо је мени отаџбина моја

61


Десанка Максимовић

ГРАЧАНИЦА

62

Грачанице, да си нам бар јабука, да те можемо ставити у недра и загрејати тако студену од старости, да нам бар пољима око тебе нису предака дивних расејане кости.

Или твоја звона да бар не туку као срца предака, Грачанице, или бар да светитељи с твог иконостаса немају наших неимара руку, ни анђели Симонидино лице.

Да те бар можемо подићи на Тару, у Каленићку порту те пренети, заборавити ликове по твом олтару. Грачанице, кад бар не би била од камена, кад би се могла на небеса вазнети.

uk a

pr om

Грачанице, кад бар не би била од камена, кад би се могла на небеса вазнети, кô Богородице Милешеве и Сопоћана, да туђа рука крај тебе траву не плеви, да ти вране не ходају по паперти.

Да бар ниси толико дубоко укопана у ту земљу и нас саме да се нисмо привикли у тебе клети, Грачанице, кад бар не би била од камена, кад би се могла у висине вазнети.

Ed

вазнети се – узнети се, уздигнути се, подићи се, уздићи се, узвисити се Богородице Милешеве и Сопоћана – поред чувених фресака „Бели анђео” и портрета Светог Саве, у Милешеви се једним од најлепших дела српског средњовековног сликарства сматра и фреска „Благовести” са ликом Богородице у плавој одори и са преслицом; у манастиру Сопоћани чувена је по лепоти и вредности фреска „Успење Пресвете Богородице”, која је на Светској изложби у Паризу 1961. проглашена најлепшом фреском средњовековног сликарства. плевити – чупати коров паперта – нартекс или припрата; улазни део православне цркве на западној страни, одвојен зидом и вратима

o

► Пре читања песме присети се онога што знаш о Десанки Максимовић. Наведи имена неколико српских манастира који се помињу у песмама из лектире и испричај по чему су значајни за духовну културу народа. Међу изузетним споменицима српске средњовековне културне баштине издваја се Грачаница, коју је краљ Милутин градио од 1315. до 1321. и посветио Успењу Пресвете Богородице. Налази се у селу Грачаница, у близини Приштине, на Косову и Метохији. Због своје лепоте и знаменитости била је инспирација многим песницима: Алекси Шантићу, Јовану Дучићу, Милошу Црњанском, Добрици Ерићу као и Десанки Максимовић, чија је песма „Грачаница” једна од најпознатијих.

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом

Надежда Петровић, Косовски божури – Грачаница (1913)


РАЗГОВОР О ДЕЛУ *** Искажи своје утиске после чи-

тања песме „Грачаница”. *** Објасни како разумеш обраћање Грачаници као живом бићу. Које осећање преовлађује у песми? *** Које лице употребљава лирски субјекат: прво лице једнине или прво лице множине? Размисли о томе због чега то чини. Коме је Грачаница важна и због чега?

o

Манастир Грачаница

pr om

ИСТРАЖИ И ПРОУЧИ

Ed

uk a

 Поново пажљиво прочитај песму. Потражи значења речи које су ти непознате. Подвуци имена и називе (Грачаница, Богородице Милешеве и Сопоћана, Симонида, Каленић) који се помињу у песми. Сазнај више о њима и размисли о њиховој улози у значењу песме. *** Разврстај стихове на оне који почињу са кад бар не би и да бар ниси (не би и сл.) и на оне започете са кад би и да бар. Шта примећујеш? Који стихови казују трајне особине Грачанице? Наведи жеље лирског субјекта. Објасни истакнуту (више пута поновљену) жељу да се Грачаница вазнесе (узнесе, уздигне) на небеса. Због чега је то потребно? Која јој се вредност тиме исказује? *** Размисли о симболичком значењу камена. Шта је добро у томе да је црква грађена од камена? Због чега лирски субјекат ипак жали због тога? Образложи свој одговор. *** Шта је још, осим камена, трајно у Грачаници? Објасни значење стихова: – Или твоја звона да бар не туку // као срца предака, Грачанице, – Да бар ниси толико дубоко // укопана у ту земљу и нас саме // да се нисмо привикли у тебе клети, – да нам бар пољима око тебе нису // предака дивних расејане кости. Повежи значење наведених стихова са следећим одломком: Изједначавање Грачанице са Косовом пољем остало је забележено и у драгоценом сведочењу из 1912. Српска војска није 1912. долазила у туђу земљу. Народ се вековима окупљао око својих цркава, манастира. Наталија Бјелајац, српска хероина је записала: „Нису ме на овом путу потресли рањеници, било их је – неки су остали доживотни инвалиди. Нису ме потресли ни они исцрпљујући маршеви, ни оно жртвовање на бојишту – да се с ватреног положаја извуче рањеник. Потресла ме је сцена коју сам видела кад је болничка чета стигла у Грачаницу и на Косово поље: војници полегли по земљи и љубе је… онда се сви међусобно грле и говоре како се више од пет векова чекало на овај тренутак, како је освећено Косово. Схватила сам: од јуна и Видовдана 1389. до октобра 1912. с колена на колено се живело за остварење тог сна – у радости и жалости се говорило о Косову – и ево, војници су дочекали тај час да протерају Турке и ослободе Косово…Испунили су завет многих генерација…” [...] Сликарка Надежда Петровић поистоветила је драму српског страдања са Косовом пољем, божурима као снажним медијалним заступницима овог и оног света и црквом која је називана и „од злата јабука”. (др Јасмина С. Ћирић, „700 година манастира Грачаница: Да се утруђују очи оних који гледају”) Читанка за 6. разред | Тамо је мени отаџбина моја

иконостас – преграда прекривена иконама која дели олтар од простора за вернике неимар – градитељ; стари назив за архитекту Симонида – у Грачаници (у цркви Свете Богородице), једна од најлепших српских средњовековних фресака, приказује лик краљице, жене краља Милутина клети се – заклињати се Каленић – женски манастир посвећен Ваведењу Богородице; саграђен почетком XV века, изузетне лепоте (архитектуре и фресака), сврстава се у споменике културе од изузетног значаја. порта – овде: простор око цркве, црквено двориште олтар – део храма одвојен иконостасом у ком се одвија главни део богослужења Наталија Бјелајац – болничарка и наредник у балканским ратовима и у Првом светском рату, дванаест пута је одликована за храброст.

63


*** Објасни значење стихова: да туђа рука крај тебе траву не плеви, // да ти вране

pr om

КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВНИК

o

не ходају по паперти. На какве се опасности ту мисли? Од чега би се црква спасла вазнесењем? *** Објасни симболику јабуке у песми. Повежи њено значење са називом од злата јабука који се односи на цркву. Ко би је то носио у недрима и због чега? Наведи основна осећања и образложи главне идеје (поруке) песме „Грачаница”. *** Упореди песму „Грачаница” са другим родољубивим песмама које знаш одраније. Издвој особине по којима је она, према твом мишљењу, посебна, јединствена. *** Истражи композицију песме. Одреди врсте стихова и карактеристике заступљене строфе (квинте). Запази како песникиња користи риму и у којим је стиховима она заступљена. Како понављања утичу на ритам песме? *** Издвој песничке слике и стилске фигуре којима су оне постигнуте. Истражи сликовитост епитета, персонификације, контраста. Какво осећање у читаоцу може да изазове доследна употреба апострофе у песми?

Апострофа – стилско средство (фигура) које потиче још из антике, а означава обраћање песника којим он (изненада) прекида своје излагање како би се обратио неживим појавама, појавама из природе, апстрактним појмовима, или блиским а одсутним личностима. Апострофа се, пошто је у форми обраћања (дакле, у вокативу), увек обележава запетама. Квинта – строфа која се састоји од пет стихова.

uk a

РЕЧ ПРИЈАТЕЉА

Ed

Молитва Десанке Максимовић пред Грачаницом активира прошла, потврђује садашња и призива будућа времена. Спас од времена и „грубе судбе”, како рече Ракић у песми „Симонида”, Максимовићева види у Грачаничином вазнесењу, у коначном уобличавању онога што је градитељ имао на уму, а то је њено успињање ка небу, лествицу по лествицу. [...] Говорећи о ономе што није (да није од камена, да анђели немају Симонидино лице, да није укопана у ту земљу, да звона не звоне као срца предака), Десанка Максимовић потврђује све оно што Грачаница јесте (да јесте од камена, да је везана за ту косовску земљу и српски народ, да је дело руку наших неимара, да анђели имају Симонидино лице, да није јабука и да се не може пренети на Тару нити у каленићку порту), јер Грачанице нема без Косова нити Косова без Грачанице. Жарко Миленковић

64

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом

Фреска у Грачаници: Краљица Симонида, жена краља Стефана Уроша II Милутина


САЗНАЈ ВИШЕ

pr om

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

Песникињин рукопис песме „Грачаница”

o

Рукопис (аутограф) песме „Грачаница” настао је 1973, за песникињин књижевни сусрет у Швајцарској. *** Манастир Грачаница се налази на списку Унескове Светске баштине уз још три манастира Српске православне цркве (Високи Дечани, Пећка патријаршија, Богородица Љевишка) под именом „Средњовековни споменици на Косову”. Од 2006. године уврштен је и у Унескову листу светске баштине која је угрожена.

*** Погледај ТВ фељтон Грачаница, знамење вечности (РТС Културно-уметнички про-

грам). Искажи своје утиске о емисији и укратко представи њен садржај. *** Прелистај каталог са изложбе Библиотеке града Београда посвећене Десанки Мак-

симовић. Изнеси своје утиске.

*** Посети сајт Задужбине „Десанка Максимовић”, истражи биографију песникиње и

потражи њена дигитализована дела. Укратко извести о својим сазнањима. *** Потражи песму Алексе Шантића „Јутро на Косову” и прочитај је. Упореди је са

uk a

песмом Десанке Максимовић и закључи о значају и вредности овог величанственог здања за српски народ и културу.

ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ (1898, Рабровица – 1894, Београд)

Ed

Рођена у Рабровици (Дивцима) крај Ваљева, детињство и прве године школовања провела је у Бранковини, за коју је остала везана до краја живота. Школовање је наставила у Ваљеву (у гимназији јој је књижевност предавао песник Сима Пандуровић), а потом у Београду (студије упоредне књижевности и историје уметности) и Паризу. Радила је као професор у гимназији. Била је редовни члан Српске академије наука и уметности. Српску поезију је обогатила посебном осећајношћу према човеку и природи, мотивима љубави и родољубља, племенитости и слободарских тежњи, поштовања историјских и културних вредности. За преко седамдесет година стваралачког рада написала је више збирки песама, али и приповедака и романа и књига за децу. Преводила је са руског, француског, словеначког и бугарског језика. Значајна дела: збирке песама Врт детињства, Зелени витез, Тражим помиловање, Немам више времена, Памтићу све, Озон завичаја, Зовина свирала и др; збирке прича Како они живе, Страшна игра, Ако је веровати мојој баки, Патуљкова тајна, Хоћу да се радујем; романи Отворен прозор, Прадевојчица.

Кључне речи: Грачаница, родољубива песма, апострофа, квинта. Читанка за 6. разред | Тамо је мени отаџбина моја

65


Алекса Шантић

О КЛАСЈЕ МОЈЕ ► Ова Шантићева песма настала је 1910. године, у време аустроугарске окупације Босне и Херцеговине, а првобитни њен наслов гласио је „Мука”. Усредсреди се на главни мотив песме и уочи песничке слике од којих је компонована. Запази основно осећање у песми.

Сву муку твоју, напор црног роба, Појешће силни при гозби и пиру... А теби само, кô псу у синџиру, Бациће мрве... О, срам и грдоба!...

Скоро ће жетва... Једро зрње зрије... У сунцу трепти моје родно село. Но мутни облак притиска ми чело, И у дно душе гром пада и бије.

И нико неће чути јад ни вапај — Нити ће ганут бол пјану господу... Сељаче, гољо, ти си прах на поду, Тегли и вуци, и у јарму скапај!

Сјутра, кад оштри заблистају српи И сноп до снопа као злато пане, Снова ће тећи крв из моје ране — И снова пати, сељаче, и трпи...

О класје моје испод голих брда, Мој црни хљебе, крвљу поштрапани, Ко ми те штеди, ко ли ми те брани Од гладних ’тица, моја муко тврда?!

uk a

pr om

o

О класје моје испод голих брда, Мој црни хљебе, крвљу поштрапани, Ко ми те штеди, ко ли ми те брани Од гладних ’тица, моја муко тврда?

1910. Ван Гог, Житно поље с чемпресима (детаљ)

Ed

поштрапан – попрскан једро – здраво зрње – зрна, зрневље српи – српови пане – падне снова – изнова пир – свечаност, раскошна гозба синџир – ланац пјан – пијан јарам – дрвена направа за упрезање волова; фиг. ропство, угњетавање; терет скапати – умрети

РАЗГОВОР О ДЕЛУ *** Укратко представи о чему песма говори: издвој тему и основне мотиве. *** Опиши осећања која је песма изазвала у теби и наведи стихове који су, по твом

мишљењу, емоционално најснажнији. *** Запази коме се песма обраћа. Издвој стихове којима је то обраћање исказано и

објасни њихов тон и значење. *** Потруди се да издвојиш основну мисао песме и да образложиш своја размишљања

о социјалном проблему о ком Шантић говори. 66

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВНИК Социјална поезија – обухвата песме које су тематиком везане за друштвене (социјалне) теме: најчешће за сиромаштво и тежак живот обесправљеног и пониженог народа, као у Шантићевој песми. Социјална песма је врста ауторске лирске песме у којој се говори о некој друштвеној (социјалној) теми или проблему; приказује живот одређених слојева друштва, њихов положај и тегобе. У поезији су се социјални елементи јавили веома рано, већ са настанком друштвене неједнакости и постојањем надређених и подређених слојева друштва. Касније су социјалне песме попримале и борбени тон и веру да ће човек живети достојнијим и срећнијим животом.

o

ИСТРАЖИ И ПРОУЧИ *** Истражи друштвене и историјске околности у Босни и Херцеговини у првој деценији

pr om

20. века (служећи се енциклопедијом).

*** Објасни како је песма компонована: из колико се строфа састоји, која је то врста

строфе, каква је рима употребљена, где се налази цезура (пауза). *** Истражи како су заступљена понављања у песми. Коју улогу има понављање везника „и” на почетку стиха? Шта се – на значењском, идејном плану – постиже постављањем исте строфе на почетак и на крај песме? *** Протумачи значење градацијског низа стихова у којима је заступљена апострофа: 1. О, класје моје испод голих брда, 2. Мој црни хљебе, крвљу поштрапани, 3. [...], моја муко тврда.

uk a

Које се значење њима сугерише? Опиши и осећање које ти стихови садрже. Уочи понављање присвојне заменице и објасни њену улогу у песми.

РЕЧ ПРИЈАТЕЉА

Ed

Алекса Шантић је умногоме настављач Змајеве родољубиве лирике. У многим његовим песмама налазимо симболе и примере из народне прошлости. Подстицајима из српске историје означавао је пут за остварење националних жеља — за ослобођење поробљених области и уједињење народа. Иако тридесет пет година млађи од Змаја, Шантић још пева о борби за слободу, јер се и његов Мостар, као и Змајев Нови Сад, налазио под туђинском управом, под Аустроугарском, све до Првог светског рата. [...] Родољубивост је прожимала и Шантићеве песме социјалног карактера. Та два осећања често су се стапала и била јединствен израз патњи које су подносили поробљени и осиромашени људи песниковог краја, али она су била и зов и подстрек да се сачува људски и национални понос. [...] Многоструко је родољубље у Шантићевој поезији. Распон његовог патриотизма иде од борбе за национално ослобођење па до захтева да се успостави друштвена правда. У овим његовим песмама изражена су колективна расположења. Песник се саживео са народним тежњама и отуда убедљиво делују његове речи у стиху: „Мене све ране мога рода боле.” Овај стих је постао синоним поистовећења песникових осећања и идеала са народним. Др Слободан Марковић Читанка за 6. разред | Тамо је мени отаџбина моја

67


САЗНАЈ ВИШЕ Биографска серија Алекса Шантић емитована је на Телевизији Београд 1992. године. Има осам епизода, а лик песника тумачи глумац Бранислав Лечић. Биографске серије имају циљ да што потпуније представе личности о којима говоре тако што ће приказати најзначајније чињенице из њиховог живота, стваралачки рад и дело. Сценарио за серију је настао према роману Јосипа Лешића Алекса Шантић – роман о пјесниковом животу.

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

o

*** Илуструј песму „О класје моје”. *** Научи да изражајно говориш Шантићеву песму. *** Потражи на интернету глумачке интерпретације Шантићевих песама, изабери оне

uk a

pr om

које су, по твом мишљењу, најбоље и образложи свој избор. *** Организујте у одељењу гледање једне епизоде серије Алекса Шантић и разговарајте о песнику и о уметничком начину на који је његова личност представљена. *** Потражи књигу изабраних песама Алексе Шантића, прочитај је и изабери једну о којој ћеш говорити на редовном или додатном часу. *** Потражи Шантићеве песме које су компоноване и – у корелацији са наставом музичке културе – образложи њихов значај и вредност. *** Тема за групни рад или пројектну наставу – у корелацији са наставом историје – може бити: друштвеноисторијске прилике за време аустроугарске окупације уочи Првог светског рата; положај сељаштва; улога културно-просветних друштава.

АЛЕКСА ШАНТИЋ (1868, Мостар – 1924, Мостар)

Ed

Припадао је мостарском књижевном кругу, уз Јована Дучића и Светозара Ћоровића. Они су организовали просветно-књижевни и национални рад: Певачко друштво Гусле и књижевни лист Зора (1896–1901). На његову поезију, нарочито на почетку, утицало је песништво Бранка Радичевића, Јована Јовановића Змаја и Војислава Илића. Песник Јован Дучић сматрао је да је Шантић завршио Змајев период у српској поезији. Писао је песме, драме и између осталог превео Гетеовог Баука, Лирски интермецо Хајнриха Хајнеа и Виљема Тела Фридриха Шилера. Неговао је љубавну („Емина”, „Под бехаром”, „Не вјеруј”, „Прољеће”), елегичну („Претпразничко вече”, „Једна суза”), родољубиву („Моја отаџбина”, „Остајте овдје”, „Ми знамо судбу”), социјалну („Пред колибама”, „О класје моје”) и рефлексивну лирику („Вече на шкољу”). Дела: више збирки поезије под насловом Песме, неколико приповедака и драме Под маглом, Хасанагиница, Анђелија, Немања.

Кључне речи: лирска песма, социјална поезија, родољубива поезија, апострофа. 68

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


Хенрик Сјенкјевич

КРОЗ ПУСТИЊУ И ПРАШУМУ (одломак)

o

► Пољски писац Хенрик Сјенкјевич у роману Кроз пустињу и прашуму испричао је веома узбудљиву причу о неочекиваној и необичној пустоловини енглеске девојчице Неле и пољског дечака Сташе. Стицај животних околности одвео их је у Африку, где су доживели да буду отети. Роман приказује њихово драматично путовање диљем овог континента, као и њихову храброст и наду која их неће напуштати до коначног избављења.

Г

Ed

uk a

pr om

осподин Раулисон, један од директора Друштва Суецког канала, и Владислав Тарковски, старији инжењер истога Друштва, живели су већ дуго година у најприснијем пријатељству. Обојица су били удовци, али је госпођа Тарковска, родом Францускиња, умрла у тренутку кад је Сташа дошао на свет, то јест пре више од тринаест година, а Нелина мајка је преминула од туберкулозе у Хелуану кад је девојчица имала три године. Два удовца су били суседи у Порт-Саиду и због својих послова виђали су се свакодневно. Заједничка несрећа још више их је приближила и појачала пријатељство које су још раније били склопили. Господин Раулисон заволео је Сташу као рођеног сина, а господин Тарковски би за малу Нелу скочио и у ватру и у воду. Кад би свршили дневне послове, најмилији одмор био им је разговор о деци, о њихову васпитању и будућности. За време таквих разговора најчешће би се дешавало да господин Раулисон хвали Сташине способности, енергију и крепкост, а господин Тарковски би се заносио Нелином љупкошћу и анђеоским лицем. И једно и друго било је истина. Сташа је био мало уображен и мало хвалисав, али је учио одлично, и учитељи у енглеској школи, у коју је ишао у Порт-Саиду, признавали су му доиста необичне способности. Што се тиче одважности и умешности, то је наследио од оца, јер је господин Тарковски поседовао те особине у високом степену и добрим делом имао је њима да захвали за свој садашњи високи положај. Године 1863. борио се без предаха једанаест месеци. А кад га рањеног ухватише и осудише на Сибир, он побеже из дубине Русије и пребаци се преко границе. Још годину дана посветио је хидрауличким студијама, а затим је добио службу на Каналу. После неколико година – кад видеше његово познавање ствари, истрајност и вредноћу – дадоше му високо место старијег инжењера. Сташа се родио, васпитао и достигао четрнаесту годину живота у Порт-Саиду, на Каналу, па су га зато инжењери, очеве колеге, називали чедом пустиње. Касније, кад је већ био у школи, за време распуста и празника, правио је друштво оцу или господину Раулисону на излетима које су они морали правити од Порт-Саида па чак до Суеца, где су прегледали радове на бедему или на продубљивању каналског корита. Познавао је све – како инжењере и царинске чиновнике, тако и Читанка за 6. разред | Тамо је мени отаџбина моја

69


Ed

uk a

pr om

o

раднике, Арабљане и црнце. Мувао се и завлачио свуда, ницао где га нису сејали, правио дуге излете по бедему, пловио барком по Мензалеху и пуштао се каткад доста далеко. Прелазио је на арабљанску обалу, а кад би се докопао чијег коња или, кад нема коња, онда камиле или чак магарца, летео је као фарис кроз пустињу – једном речи, како се изражавао господин Тарковски, „бродио” је свуда и проводио је на води сваки часак кад није био заузет учењем. Отац му то није бранио јер је знао да веслање, јахање и стални живот на свежем ваздуху крепе дечаково здравље и развијају у њему сналажљивост. И доиста је Сташа био виши и снажнији него што су дечаци његових година. Довољно је било погледати му у очи па се уверити да би у каквој незгоди пре згрешио претераном дрскошћу него бојажљивошћу. У својој четрнаестој години био је један од најбољих пливача у Порт-Саиду, што није мала ствар, јер Арабљани и црнци пливају као рибе. Гађајући дивље патке и египатске гуске из карабина малога калибра – и то само мецима – извежбао је око и руку тако да би ретко кад промашио. Стално је сањао о лову на велике звери у средишној Африци; а с уживањем је слушао причање Суданаца, радника на Каналу, који су се у свом завичају сретали с великим грабљивим и дебелокожним зверима. Од тога је имао и ту корист што је истовремено учио и језике ових народа. Није било довољно само прокопати Суецки канал, требало га је и одржавати, јер би га иначе за годину дана засуо пустињски песак што се простирао с обе стране. Велико Лесепсово дело захтева сталан рад и мотрење. Зато и до данашњег дана на продубљивању његова корита раде огромне машине и хиљаде радника. Данас, пошто је посао завршен и машине усавршене, потребно је много мање радника, али је њихов број све досад ипак доста велики. Међу њима је највише мештана, али има и Нубијаца и Суданаца, и Сомалијаца и разних црнаца који живе крај Белог и Плавог Нила, то јест у крајевима које је пре Махдијева устанка била заузела египатска влада. Сташа је са свима живео у пријатељству, а како је имао, као обично сви Пољаци, необичну способност за учење страних језика, научио је много њихових наречја ни сам не знајући како и кад. Рођен у Египту, говорио је арапски као Арабљанин. Од Занзибараца, од којих су многи били ложачи на машинама, научио је језик кисвахили, веома распрострањен у целој средишној Африци, а могао се Анри Русо, Сан (детаљ)

70

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


pr om

o

споразумети чак и са црнцима из племена Динка и Шилук, који су живели на Нилу испод Фашоде. Осим тога, говорио је течно енглески, француски и пољски, јер се његов отац, као ватрени родољуб, старао да дечко зна матерњи језик. Сташа је, наравно, сматрао тај језик за најлепши на свету, па је и малу Нелу учио да говори пољски, и то не без успеха. Само је никако није могао научити да његово име изговара Сташа, а не Стеса. Понекад је међу њима због тога долазило до неспоразума, али су они трајали само дотле док девојчици у очима не би заблистале сузе. Тада би „Стеса” молио за опроштај – и љутио се на самога себе. Само је имао ружан обичај да говори с омаловажавањем о њених осам година и да истиче своје године и искуство. Он је сматрао да дечак који пуни четрнаесту годину, ако и није још сасвим одрастао, оно бар више није дете, а међутим, већ је способан за све врсте јуначких дела, особито ако у себи има пољске и француске крви. Зато је најватреније желео да му се за таква дела укаже прилика, и то особито кад би могао што учинити да би одбранио Нелу. Обоје су проналазили разне опасности и Сташа је морао одговарати на њена питања шта би учинио кад би, на пример, у њен дом ушао кроз прозор крокодил од десет метара или шкорпија велика као пас. Ни њему ни њој ни за часак није на памет падало да ће ускоро страшна стварност превазићи све њихове фантастичне претпоставке. Превео с пољског језика Ђорђе Живановић

uk a

РАЗГОВОР О ДЕЛУ

*** Укратко испричај о чему је реч у наведеном одломку. *** Наведи главне особине књижевних ликова приказане у овом делу романа. Издвој

околности које су их зближиле. У чему се огледа њихово пријатељство? *** Запази које су врлине дечака Сташе и образложи их.

Ed

Објасни шта, по твом мишљењу, значи израз „ватрени родољуб”. *** Уочи и образложи шта је било „једино ружно” у Сташином понашању. *** Подсети се садржаја романа Робинсон Крусо Данијела Дефоа. Објасни значење речи „пустоловина”. Наведи наслове романа из своје досадашње лектире у којима су описани узбудљиви догађаји. Закључи које појединости у овом одломку упућују на то да Нели и Сташи предстоји пустоловина.

ИСТРАЖИ И ПРОУЧИ *** Издвој непознате речи у тексту и потражи њихово значење у речницима српског

језика и страних речи и израза, које ћеш пронаћи у школској библиотеци. *** Испитај како писац користи нарацију и дескрипцију у овом одломку. *** Пронађи место у тексту где се говори о матерњем језику. Подвуци ставове Сташи-

ног оца и Сташине о вредности матерњег језика. Образложи их и искажи своја размишљања о истој теми, као и о вредности познавања страних језика. Читанка за 6. разред | Тамо је мени отаџбина моја

71


КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВНИК Пустоловни (авантуристички) – роман који настоји да прикаже узбудљиве догађаје из живота. Основне одлике пустоловног романа јесу: – живописност и егзотичност простора (пуста острва, далека мора, пустиње, џунгле, крајњи исток или запад, север или југ); – неочекиваност и необичност ситуације; – нарочита издржљивост и способност ликова.

pr om

o

Јунаци пустоловних романа најчешће су истраживачи, морепловци, гусари, трагачи за златом, каубоји и Индијанци. У књижевности за децу, као јунаци пустоловних романа обично су приказане дечје дружине. За пустоловни роман каже се да је роман збивања. Основна прича у роману дата је једноставно: јунак се изненада нађе у тешкој и опасној ситуацији коју постепено савлађује захваљујући својој снази, издржљивости и промишљености. У остваривању подухвата прате га пријатељи, помагачи, али је окружен и непријатељима. На крају успева да савлада све препреке и опасности, и из авантуре излази као победник. Зачетак ове врсте романа приметан је још у Хомеровој Одисеји, у опису Одисејевог дугог повратка на Итаку, после Тројанског рата. За првог писца пустоловног романа сматра се енглески писац Данијел Дефо, чији је роман Робинсон Крусо објављен 1719. године.

uk a

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

Ed

*** Потражи у библиотеци роман Кроз пустињу и прашуму и прочитај га у целини. *** Напиши приказ једног пустоловног романа по сопственом избору. *** Опиши једну своју пустоловину која ти се догодила у сну или на јави.

ХЕНРИК СЈЕНКЈЕВИЧ (1846, Вола Окжејска, Пољска –1916, Вевеј, Швајцарска) Један од најзначајнијих пољских књижевника. Писао је историјске романе по угледу на романе Волтера Скота и њима стекао велику популарност. Светску славу донео му је роман Quo vadis?, један од највише превођених романа у целокупној пољској књижевности. Значајна дела: збирка приповедака Скице угљеном; историјска трилогија Огњем u мачем, Потоп, Пан Boлодијовски; романи из савременог живота Без догме, Породица Полањецких; омладински пустоловни роман Кроз пустињу и прашуму и др. Нобелову награду за књижевност добио је 1906. године.

Кључне речи: пустоловни (авантуристички) роман, роман за децу, пољска књижевност. 72

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


Бранко Ћопић

ОРЛОВИ РАНО ЛЕТЕ (одломак) ► Шта се дешава када у малу сеоску школу, после добре и нежне учитељице, дође строги учитељ и почне да кажњава ђаке? Хоће ли они пружити отпор, да ли ће успети да се изборе са том невољом, као и са свим недаћама које ће их снаћи са избијањем Другог светског рата – сазнаћеш ако прочиташ роман Орлови рано лете Бранка Ћопића. Пред тобом је одломак из првог дела романа, у коме ћеш се упознати са неколико дечака – делом ђачке дружине, која је заправо главни јунак овог дела.

o

IV граја – жамор, жагор, галама лијеска – леска: шиб и грм из породице бреза чији је плод лешник ћубаст – налик ћуби, чуперку, прамену наврх главе забобоњати – загаламити, завикати

Ed

uk a

pr om

Група дјевојчица с грајом се враћала из школе и управо кад су пролазиле покрај густа љескова жбуња обавијена дивљом лозом, једна од њих преплашено врисну: – Јао, ноге! Ено ногу! Цурице се скаменише у мјесту. Из ћубаста жбуња заиста су вириле нечије дуге запрашене ноге и као да неком дају лукав тајни знак, оне истог трена почеше мицати прстима, а затим и читавим табанима. – Пст, мичу се! – прошапута једна дјевојчица. – Мичу се кад их ја мичем – забобоњи из жбуна неки дјевојчицама добро познат глас. Читава група сад мало слободније живну. Није тамо, значи, никакав разбојник, мртвац или нешто слично. То је неко од познатих. – Еј, покажи се, немој нас плашити. Прсти на ногама опет обијесно поиграше. Дјевојчице су и даље неодлучно стајале, а онда се из групе издвоји мирна Луња и пође према жбуну. – Радозналицо проклета, свуд ти мораш прва завирити! – дрекну из лијеске љутити глас и на пут с праском искочи главом и брадом – Стриц. – Ехе-хе, јесте ли се препале? – Да знаш, тужићемо те учитељу да нас плашиш! – свадљиво викну једна дјевојчица. – Не идем ја више у школу па да ме учитељ избије као тебе данас – дочека Стриц. – Ето баш није мене, него Ђоку Потрка! – злурадо закрешта свађалица. – А кога још? – Е баш ти нећу казати! – Не знаш, па зато нећеш. Не знаш, не знаш, баш, баш, баш! – Знам, баш знам: Ђоку Потрка и Лазара Мачка, ето ти! Обојицу је данас истукô. Ено их, остали су у затвору. Лукавом Стрицу ништа друго није ни требало него да сазна ко је био бијен у школи. Ето нових јунака у дружину. И то баш Мачак и Потрк, двије делије из разреда какве се само замислити могу. И Потрк и Мачак били су надимци. Потрка су зато тако називали што је трком и долазио у школу и враћао се кући, Читанка за 6. разред | Тамо је мени отаџбина моја

злурадо – пакосно, злобно

73


o

Ed

uk a

колар – занатлија који израђује и поправља запрежна кола таблица – мала дрвена табла за писање која је ђацима служила уместо свеске

потркивао је и онда кад на таблу излази. Једном су му чак, у једној црквеној процесији, дали да носи пред народом крст, а он га је пограбио и трком појурио око цркве тако да су бабе дигле вику: – Држите га, однесе крст! Наравно процесија се покварила, Ђоко добио батине и надимак „Потрк”. Лазар Мачак био је омален пргав дјечак, готов увијек на свађу и бој ако га само неко наљути. Није се бојао ни много старијих и већих од себе и смјело се залијетао на њих фрчући као срдит мачак. Другови су га вољели зато што је био веселе ћуди, окретан, отворен и велики мајстор за прављење најразличитијих играчака: пушака и прскалица од зове, замки за птице и зечеве, разних вртешки, чигри, стријела, праћки и безброј других мудролија. У кући свог оца, колара, он је на тавану имао читаву малу радионицу у којој је ђацима поправљао ножеве, полупане таблице и кутије од пера, пернице. Поправио је чак и стари школски глобус, само је на њему Земљину куглу мало сувише накривио, па је личила на пијанца који се управо спрема да легне. По школи је кружила прича: Лазар Мачак био је љут па накривио Земљу! Многи бивши ђаци те школе читавог живота замишљаће Земљину куглу у ономе положају у који је постављена вјештим рукама дјечака Мачка на полумрачном тавану сеоске куће, уз опасно зузукање оса, које су малишану сметале и поквариле му мајсторију. Наш предузимљиви Стриц сад се поново поставио у засједу да сачека ове двије делије које су чамиле у школском затвору, „у тамници, кући необичној”. Први се на видику појавио Ђоко Потрк. Јурио је друмом као да га вија рој пчела, бијесно псето или какав Глигорије црквењак с тољагом на рамену. – Стој! – испаде преда њ дугачки Стриц, а захуктали Ђоко, прије него се могао зауставити, још двапут оптрча око Стрица и тек онда застаде још увијек поцупкујући и подвикну: – О-оп, сто-ој! – Тебе данас истукоше, а? – приупита Стриц. – Измлатише, брате, све по ногама, по мојим брзим трчаљкама! – весело дочека Ђоко и обазрије се као да му је учитељ још за петама. – Како ли само тако брзо до тебе стиже тај глас, брже него ја сам?

pr om

процесија – свечана поворка, литија

Плакат за филм Орлови рано лете (детаљ)

74

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


зашкиљити – загледати полузатворених очију

протува – скитница, луталица, тумарало

Ed

uk a

pr om

o

– А би ли ти пошао са мном на једно мјесто гдје неће бити туче и батина? – лукаво зашкиљи Стриц. – Ево ме одмах! О-оп! – и Ђоко појури друмом. – Еј, стој, куда ћеш? – Па тамо гдје не туку! – викну Ђоко враћајући се трком. – А гдје је то? – Да, збиља, нијеси ми још ни казао. Гдје је? Кад му Стриц исприча за Јованчета и Тепсију, Ђоко само весело подврисну и стушти се путем у правцу Прокина гаја. – О, оп, јуриш у хајдуке! Убрзо се друмом показа и Лазар Мачак. По ономе како је ишао, видјело се заиста да је заслужио свој надимак. – Куда ли се то ти смуцаш, протуво једна, кад сав поштен свијет спава? Кад Мачак стиже до жбуна за којим се крио Стриц и поче около њушкати, дугајлија скочи преда њ и дрекну: – Пис, мацане! Лазар престрашено одскочи у страну, али се брзо прибра и борбено нарогуши. – Хоћеш ли да се бијеш? Чик! – Тебе су већ избили – поче да се цери Стриц. – Их, да сам на твом мјесту, ја више не бих учитељу у руке. – Богме и нећу! – плану пргави Мачак. – Па куда онда мислиш? – Смислићу нешто код куће, на тавану. Ја се увијек горе завучем кад нешто смишљам. – Дођи у нашу дружину – предложи му Стриц и све му исприча о Јованчету и о логору Тепсији. Мачку синуше очи. – Охо, шта ли ћемо све тамо начинити да само знаш. Пусти ме, идем одмах на свој таван да мислим. Ето ме сјутра у Гај.

РАЗГОВОР О ДЕЛУ

*** Издвој шта те је нарочито заинтересовало у овом одломку. Објасни због чега. *** Означи део текста који те је највише насмејао и прочитај га наглас. Покушај да

објасниш одакле извире хумор. *** Како су Ђоко Потрк и Лазар Мачак добили надимке? Издвој реченице у којима је садржан њихов портрет. Подвуци делове текста у којима су њихове главне особине приказане у карактеристичној ситуацији.

ИСТРАЖИ И ПРОУЧИ Прочитај роман Орлови рано лете. Води свој дневник читања да се боље припремиш за час и да ти дело дуже остане у сећању. У њему бележи све што ти је, док читаш, важно, занимљиво, смешно, чудно, Читанка за 6. разред | Тамо је мени отаџбина моја

75


РЕЧ ПРИЈАТЕЉА

pr om

o

неразумљиво, лепо... Та сасвим посебна свеска треба да ти буде и подсетник – кад желиш да своје тврдње, размишљања и питања образложиш примерима из текста, и ризница – у којој ћеш чувати драгоцени траг свога читања и промишљања књижевног дела. *** Забележи време и место радње. *** Укратко представи фабулу романа. *** Анализирај главне и споредне ликове. Обрати пажњу на њихова имена и на поступке у којима се откривају њихове карактерне особине. *** Опиши како су приказана два света у роману: свет деце и свет Корица романа одраслих. Објасни када се, како и због чега они уједињују. Орлови рано лете *** Анализирај одлике дијалога и њихову функцију у роману. *** Испитај шта је у роману смешно (хуморно, комично), а шта озбиљно и образложи своја запажања. *** Истражи и проучи језик Бранка Ћопића и стилска средства којима се постижу сликовитост, поетичност и хумор.

Ed

uk a

О томе како су се неки стварни догађаји из његовог детињства нашли у роману, Бранко Ћопић је написао: „Учитељица нам је била строга и знала је шибати прутом немирна ђака и незналице. Због тога се једна велика група ђака одметну од школе, па су ујутру одлазили у један велики гај и ту се крили читав дан, све док се не би завршила настава, а онда су се враћали кући као да тобож иду из школе. У томе гају начинили су читав логор: колибу, огњиште итд. Једног дана сазнаде се за тај логор, па га сељаци, под командом стрица Ниџе, опколише, заузеше на јуриш, а одметнике похваташе и доведоше у школу. То је био славан догађај о којем се дуго причало. Поједине јунаке из тога ђачког хајдучког логора и њихове подвиге описао сам касније у роману Орлови рано лете сликајући Прокин гај и дјечаке из Јованчетове дружине.” БРАНКО ЋОПИЋ (1915, Хашани – 1984, Београд)

Веома плодан и популаран песник, приповедач и романописац – писао је подједнако успешно за децу и за одрасле. Рођен је у Босни, у селу Хашанима, а прве приче објавио је још пре Другог светског рата, у Београду, где је студирао. Учествовао је у рату и био одликован. Данас постоји књижевна награда која носи његово име. Значајне књиге намењене младим читаоцима: Јежева кућица, Насмејана свеска, Распјевани цврчак, Несташни дјечаци, У царству лептирова и медведа, Доживљаји мачка Тоше, Магареће године, Башта сљезове боје, Орлови рано лете, Доживљаји Николетине Бурсаћа.

Кључне речи: роман за децу, роман о дечјим дружинама, авантуристички роман, хумор. 76

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


ДА НЕ ЗАБОРАВИМО:

ЛИРИКА

ДА

КЊИЖЕВНИ РОДОВИ

обредне лирске народне песме

o

АУТОРСКА (ПИСАНА)

ДРАМА

uk a

НАРОДНА (УСМЕНА)

ЕПИКА

pr om

ЛИРИКА

ПОНОВИМО

Ed

► У следећим строфама одреди врсту стиха (према броју слогова) и риме (према распореду стихова): Пример

Врста стиха

Врста риме

Векови су прохујали од чудесне оне ноћи – Векови су прохујали и многи ће јоште проћи – Ал’ то дете јоште живи, јер његова живи слава, Јер то дете беше Растко, син Немањин, Свети Сава. Скоро ће жетва... Једро зрње зрије... У сунцу трепти моје родно село. Но мутни облак притиска ми чело, И у дно душе гром пада и бије. И све немо ћути, не миче се ништа; Та најбољи витез паде са бојишта!

Читанка за 6. разред | Тамо је мени отаџбина моја

77


► Препознај стилску фигуру: Примери

Стилске фигуре

Стаде громот, стаде тропот Око двора Видојева. Насред села вита јела, Ој додо, ој додоле! Вита јела чак до неба.

pr om

Као златне токе, крвљу покапане, Доле пада сунце, за гору, за гране.

o

О класје моје испод голих брда, Мој црни хљебе, крвљу поштрапани, Ко ми те штеди, ко ли ми те брани Од гладних ’тица, моја муко тврда?

А славуји тихо уз песмицу жале, Не би ли им хладне стене заплакале.

Клонуло је моје тело, уморне су ноге моје – Ал, је крепка воља моја, што ме ноћас вама води,

►Препознај врсту обредне лирске народне песме:

uk a

Пример (одломак)

Петловане брзоване, коледо! „Дај ти мене коњма зоби.”

Ed

Какав јунак гором језди: Носи сабљу у зубима, Носи кишу у очима — ој додо, ој додоле!

Мајка хоће Ђурђа да окупа; Мајка хоће, а сеје не даду: „Немој, мајко, Ђурђа да окупаш — Ми смо Ђурђу девет милих сеја, Ми ћемо га сузам’ окупати!” Раниле девојке Кроз гору на воду, Стражбу остављале Маргиту девојку. Краљу, светли краљу! Краљу, светли краљу, лељо! Краљице банице!

78

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом

Врста обредне песме


ХВАЛА СУНЦУ, ЗЕМЉИ, ТРАВИ И све што се креће, покреће Сунце. Ветрић који ћарлија, поток што жубори, сваки покрет у природи, нису ништа друго но изражај Сунчеве снаге.

uk a

pr om

o

Милутин Миланковић

Ed

У поглављу Хвала сунцу, земљи, трави разговараћемо и учити о: ► уметничком и научном приступу у посматрању одређених природних појава; ► објективном и субјективном описивању; ► тумачењу песничких слика; ► врстама ауторских лирских песама.

Твој избор ће бити да:  запажаш, упоређујеш, закључујеш и образлажеш приликом читања поетских и прозних текстова о природи и човековом односу према њој;  откриваш особености и вредности научног и поетског посматрања природних појава;  прочиташ два значајна романа;  уочаваш основна расположења, атмосферу и осећања у лирској песми;  опробаш се у писању прича и песама;  систематизујеш своје досадашње знање о врстама ауторских лирских песама.


Стеван Раичковић

ХВАЛА СУНЦУ, ЗЕМЉИ, ТРАВИ

Хвала сунцу, земљи, трави.

Хвала ваздуху што је плав. И хвала, ево, што имам говор. И гледам како мили мрав. Хвала срцу за бол, славља, Што га пробуди и шум благ. Хвала свему што оставља По свету сен, у мени траг.

o

сен – сена, сенка

pr om

Винсент ван Гог, Црвени виноград у Арлу

РАЗГОВОР О ДЕЛУ

И хвала овој лудој глави О коју лупа простор сав. Хвала сунцу, земљи, трави. Хвала ваздуху што је плав.

*** Какво расположење ти је пренела Раичковићева песма? *** Запази која се реч у њој најчешће понавља. *** Наведи којим се појавама, из света природе, у песми одаје похвала. Зашто се

уздиже природа, а зашто човек?

uk a

*** Објасни због чега лирски субјекат прославља то што има говор, способност гледања,

срце и луду главу.

Ed

*** Протумачи зашто срцу захваљује и за бол и за славља. *** Опиши како лирски субјекат доживљава и схвата живот.

ИСТРАЖИ И ПРОУЧИ

*** Шта по твом мишљењу значе стихови: „И хвала овој лудој глави / О коју лупа простор

сав”? Упореди их са стиховима из средишње строфе. Зашто је лирски субјекат захвалан свему што оставља по свету сен а у њему траг? *** Објасни о каквом је трагу овде реч. *** Испитај све елементе који у песми граде њену мелодију (дужину стихова, паузе, риму...).

РЕЧ ПРИЈАТЕЉА Тек када су у животу, на ред, наишле и читанке... учинило ми се да сам први пут – малтене „под ногама” – осетио и понеке од оних предела... на чијим сам замагљеним рубовима понекада и сам, скривено, боравио... Полако је у мене дотицала и једна до тада недокучива мисао, да на овоме свету – по ономе како сам се у њему осећао и како сам га у себи доживљавао – и нисам толико усамљен... 80

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


Оно што је на страницама читанки било најмање по волумену... (и по дужини и по ширини)... највише је привлачило моју пажњу... Не успевам да се (иоле тачније) присетим због чега је то тако испадало... Можда сам (с почетка) само нестрпљиво чезнуо да се после почетних речи на које бих набасао у једној таквој маленој целини... што пре... докопам и оних завршних слова... иза којих је (напокон) стајала коначна тачка... Не само тачка... него, мало ниже од ње и удесно... и неко име и презиме... (на које доста дуго нисам обраћао никакву пажњу)... Била су то имена песника... Стеван Раичковић

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК *** Потруди се да изражајно

Сава Шумановић, Дрвореди (детаљ)

Ed

uk a

прочиташ и изрецитујеш песму; побрини се да гласом, интонацијом, дочараш радосно расположење и тон Раичковићевог дитирамба. *** Ако волиш да пишеш песме, напиши и ти један дитирамб – песму захвалницу о лепоти природе и живота.

o

Дитирамб – 1. химна у част бога Баха (Диониса) у старој Грчкој, бога вина и уживања; 2. лирска песма у којој преовлађује радосно расположење и занос песника који пева о земаљској срећи и уживању.

Замисли да улазиш у слику и весело ступаш на пут. Опиши своје ходање, дочарај све што видиш и чујеш у том простору између дрвореда обасјаних сунцем.

pr om

КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВНИК

СТЕВАН РАИЧКОВИЋ (1928, Нересница – 2007, Београд)

Песник и приповедач, рођен у Нересници. Основну школу и гимназију завршавао је у разним градовима због ратних околности а књижевност је студирао на Филозофском факултету у Београду. За свој песнички рад добио је више значајних књижевних награда. Био је члан Српске академије наука и уметности. Значајнија дела за децу: Велико двориште, Дружина под сунцем, Гурије, Приче о слону и осталима и о једној буви на крају, Крајцара и друге песме, Ветрењача, Мале бајке.

Кључне речи: лирска песма, дитирамб, дескрипција, лирски субјект. Читанка за 6. разред | Хвала сунцу, земљи, трави

81


Милутин Миланковић

КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ (одломак) ► Велики научници су, по правилу, и изврсни писци. До сада су пред тобом били текстови Николе Тесле и Милутина Миланковића у којима они говоре о успоменама из свог детињства, и који у правом светлу приказују њихово приповедачко умеће. Настављамо дружење са научницима овим Миланковићевим текстом у ком он говори о Сунцу.

В

o

pr om

Ed

uk a

окно – стакло на прозору

ративши се синоћ са своје шетње, осећао сам се као пијан; преда мном су треперили без престанка Сунчеви зраци, плаветнило неба и белина снега. Сада у јутро, седим у добро загрејаној дворани мога стана, поред огромног прозора, који је разумни архитекта начинио од једног јединог окна, и уоквирио га тако да предео који се кроза њ види изгледа као каква слика. Сва лепота природе коју сада уживам, дар је Сунчев. Све боје које трепере кроз овај прозор само су одсјај Сунчеве светлости. И ове јеле, и оне стене, па и само небо, све су то тамна тела! Она имају само способност да од Сунчеве светлости, која на њих пада, проберу и задрже у себи један известан део, а остатак да врате. Тај остатак зовемо њиховом бојом. Овај снег на планинама зна врло добро да га Сунчеви зраци слабе својим пољупцем, па их зато враћа у целини. Због тога нам он изгледа бео и засењује нам очи. Но и њега је Сунце створило и уздигло из Земљиних вода на врхунце брегова. Сунце је однеговало и ове шуме, напајало их кишом, загревало својим зрацима и хранило их соковима земље. Хранећи биље, оно је хранило и све животиње, од најмање, па до највеће, човека. Све што живи, захваљује свој живот Сунцу. И све што се креће, покреће Сунце. Ветрић који ћарлија, поток што жубори, сваки покрет у природи, нису ништа друго но изражај Сунчеве снаге. И онај воз који се пење стрмом трасом покреће Сунце. Оно је депоновало, давно, пре неколико стотина милиона година, један део своје снаге у биље, да бисмо ту снагу, претворену у камени угаљ, могли употребити за наше машине. Сунце ствара и водене снаге, бели угаљ, јер оно без престанка уздиже на Земљине висове воду која отиче опет у дубину. Без Сунца не би било ни даха, ни замаха Тутанкамонова маска, Египат на Земљи.

депоновати – давати на чување, похранити, похрањивати; сместити, складиштити

82

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


фараон – назив за владара у старом Египту

pr om

o

То су знали и стари народи. У мојој путничкој библиотеци имам и једно лепо дело о историји и култури старог Египта. У њему читам да је Аменофис IV целу своју царевину посветио Богу Сунца. Он јој је обележио границе каменим стубовима, на којима је био исклесан лик Сунца. Тај фараон спевао је Сунцу ову химну: „Твој сјај је леп на небеском обзорју, ти живо Сунце које си прво живело. Када се ти уздигнеш на источном хоризонту, онда обаспеш целу Земљу својом лепотом... Твоји зраци обухватају цео свет и све што си ти створило... Тама бежи када ти своје зраке разашиљеш; свет се весели, људи се буде и устају, јер си их ти подигло. Они перу своје тело, облаче своју одећу, и дижу у молитви руке кад се ти рађаш. Сада се одмарају на паши, дрвље и биље зелени, птице излећу из својих гнезда, а њихова крила славе тебе... Ти си, Сунце, створило годишње доба, зимску хладноћу и летњу врућину. Ти си створило далеко небо да на њему светлиш и видиш све што си створило.” Данас, после 3300 година, говоримо ми, природњаци, о Сунцу, скоро истим језиком и са једнаким усхићењем као и тај просвећени фараон. Сунце је очувало, неокрњено, своје достојанство у току бурних векова, који су видели смрт многих осталих божанстава.

РАЗГОВОР О ДЕЛУ

*** Шта је из овог текста оставило најснажнији утисак на тебе? Због чега? *** Запази како Миланковић говори о лепотама природе обасјане сунцем, а како о

Ed

uk a

користи Сунчеве енергије за људски живот. Објасни како разумеш лепоту и корист о којој говори научник. *** Образложи какву вредност за научника има фараонова химна Сунцу. О чему она говори? *** Објасни зашто Миланковић истиче да природњаци деле своје усхићење са фараоном.

ИСТРАЖИ И ПРОУЧИ

*** Истражи у тексту Милутина Миланковића примере поетског (књижевног) изражавања

и упореди их са примерима у којима он излаже своја запажања са гледишта научника. Шта закључујеш? *** Шта овом тексту, по твом мишљењу, даје нарочиту занимљивост и вредност? РЕЧ ПРИЈАТЕЉА На српској страни има доста јасних и сигурних докумената и о непосредном обожавању сунца. И данас поздрављају Срби сунце које се рађа и упућују му молитву: „Жарко сунце на исток, мени господ Бог на помоћ! Удијели ми, Боже, срећу и помоћ! Јутрашње јутарце и жарко сунашце, обесели ме и обрадуј здрављем, весељем и сваком срећом!” Веселин Чајкановић, Стара српска религија и митологија (одломак) Читанка за 6. разред | Хвала сунцу, земљи, трави

83


Јован Јовановић Змај

САН

Снивао сам јарко сунце да је доле с неба пало; снивао сам јарко сунце, у мене се стропоштало.

pr om

Срце ми је заиграло, од милине горео сам, из мене је сунце сјало, сунце сјало – певао сам.

o

У свој сили, у свој слави, у мене је сунце сјало, и у мојој, брате, глави, ту је сунце сунцовало.

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** Научи да изражајно казујеш један пасус из Миланковићевог текста. *** Напиши своју химну сунцу. *** Упореди Миланковићев текст о Сунцу са Раичковићевом песмом, фараоновом

uk a

химном и песмом „Сан” Јована Јовановића Змаја. Пронађи који су им мотиви заједнички и слични. *** Објасни како разумеш Змајеве стихове из средишње строфе у којима се каже да је сунце сунцовало. Образложи како је настао глагол сунцовати и какво је његово значење.

САЗНАЈ ВИШЕ

Ed

Ако те интересују и наука и књижевност, читај о чему су научници писали у својим аутобиографским делима (Миланковић, Тесла, Пупин...). МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ (1879, Даљ – 1958, Београд) Један од најзначајнијих српских научника. Објаснио је распоред Сунчевих радијација на површинама планета; проучавао је небеску механику, космичку физику и геофизику. Због његових заслуга за науку у светским размерама, два кратера – један на Месецу и један на Марсу – носе његово име. Осим многих научних радова, написао је и аутобиографију Успомене, доживљаји, сазнања и збирку есеја Кроз васиону и векове.

Кључне речи: поетско (књижевно) изражавање, научне чињенице, химна. 84

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


Бранислав Петровић

ГОВОР ДРВЕЋА ► Размисли о томе шта знаш о дрвећу. Да ли волиш шетње по парку или шуми? Препознајеш ли врсте дрвећа? Имаш ли омиљено дрво? Сети се песама (или уопште књижевних дела) у којима се помиње дрвеће (Десанке Максимовић, Милована Данојлића и других) и упореди их са делима ликовних уметника са истом темом. Искажи своја размишљања о томе зашто је дрвеће важно човеку и зашто уметници о томе говоре.

Разумети говор дрвећа.

Кестен из детињства, ког секира таче, Још у мени плаче, још у мени плаче.

Мени је цвркутала моћна ласта Причу коју је чула од Храста.

Једно је кад препевамо песме енглеске, Друго кад разумемо песму Граба, Леске.

Бајке које бају Јасике танке Да уђу у све читанке.

Славни преводиоци који преводе На људски говор говор природе. Ниједан песник у својој песми нема Толико мириса као цвет Багрема. А срећан онај коме Јаблан тих Поправља песму, осветљава стих.

uk a

А у букваре, књиге мушке, Да уђе казивање Дивље Крушке.

pr om

Још мени у души цветују пчеле Тајне које шапћу тије Јеле.

o

Велика је, велика срећа

Благо ономе који разуме Говор природе, земље, неба, шуме!

Ed

Често се питамо, кад је зима, цича, О чему Орах у дворишту прича.

Сава Шумановић, Стара трешња (1941)

85


РАЗГОВОР О ДЕЛУ *** Опиши свој доживљај песме „Говор дрвећа”. *** Наведи имена дрвећа које песник помиње. Обрати пажњу на то како су та имена

написана. Шта мислиш зашто их песник пише великим почетним словом? *** Опиши изглед дрвета које најбоље познајеш. Да ли и теби то дрво нешто говори?

Образложи свој одговор. *** Објасни како разумеш завршну строфу песме (поенту):

КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВНИК

pr om

ПОДСЕТИ СЕ Дистих – строфа од два стиха. Персонификација – стилско средство (фигура) којим се остварује пренесено значење: предметима и појавама приписују се својства човека, личности (људске особине, осећања); тиме се „неживо” „оживљава” као личност (персонификује) и постиже се дубље значење.

o

„Благо ономе који разуме Говор природе, земље, неба, шуме!”

uk a

Сава Шумановић, Пролеће у шидским баштама (1934)

ИСТРАЖИ И ПРОУЧИ

*** Поново прочитај прву и последњу строфу песме. Образложи тврдње које се у њима

Ed

исказују. Истражи чиме су оне поткрепљене и како је то у песми постигнуто. *** Уочи у којим стиховима лирски субјекат говори о личном доживљају дрвећа. Пронађи стихове који показују да је тај доживљај повезан и са детињством. Шта на основу тога закључујеш? *** Какву инспирацију песник добија из природе? Издвој стихове у којима је то посебно истакнуто и образложи своја запажања. *** Објасни како разумеш стихове: „Још мени у души цветују пчеле Тајне које шапћу тије Јеле.” Шта би, по твом мишљењу, значило то да у души лирског субјекта „цветују пчеле”? Покушај да објасниш значење глагола цветовати. Постоји ли тај глагол у свакодневном говору? Размисли о томе зашто се каже да су писци, а нарочито песници, језички ствараоци. Образложи начин на који је песник „сковао” твореницу цветовати и значење које је тиме постигао. *** Искажи своја размишљања о вези између природе и песништва. *** Упореди песму „Говор дрвећа” са текстовима који су јој, по твом мишљењу, слични, анализирај их и образложи своје закључке.

86

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


РЕЧ ПРИЈАТЕЉА Бранислав Петровић је о поезији рекао: „Није песник тај који ствара поезију, не доливајмо његовој лепој сујети. Није он тај који ствара (пева) из ничега, из непостојећег, или најпосле из језика. [...] Песник само открива то својство света да у себи садржи и поезију као што садржи и електричну струју и атомску енергију и ко зна шта све још што нити слутити можемо. Нама није дато да у потпуности разумемо генијалну творевину нашег Творца, величајну грађевину постојећег и непостојећег. [...] На питање ШТА ЈЕ ПОЕЗИЈА морам одговорити онако као што је велики научник из српских Смиљана за струју: Ја мислим да је поезија Бог. И мислим да је та мисао за мене дефинитивна.”

САЗНАЈ ВИШЕ

pr om

o

 Упореди песникове речи о поезији са његовом песмом „Говор дрвећа”. Шта закључујеш? Уочи на ког научника мисли песник иако му не помиње име. Упореди однос научника и уметника према природи (свету) и искажи своја размишљања о томе.

uk a

Близак свима, Брана Петровић је, по мом утиску, био можда последњи од сасвим специфичних лиричара у српској књижевности. Специфичан је био по томе што је умео да се служи различитим тоновима лирског говора, а све то му је омогућавало да и о смрти и о другим видовима људске судбине говори у шаљивом и у трагичном тону. Он је један од оних песника који су поезију увек повезивали са животом и тиме укидали њену херметичност. Зато је он био популаран песник и близак чак и онима који поезију ретко читају. Радивоје Микић

Ed

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** Илуструј песму „Говор дрвећа” и изабери из ње стих или дистих за наслов свог

цртежа. *** Научи да изражајно говориш песму „Говор дрвећа”. *** На основу литературе (уџбеника биологије, енциклопедије) састави краћи текст о једној врсти дрвета по сопственом избору. *** Опиши једно дело из ликовне уметности по сопственом избору, али да то буде пејзаж у ком доминира мотив дрвета. *** Играј се речима: смисли бар једну твореницу и објасни њено значење (нпр.: од именице изведи глагол). *** Нацртај своје дрво и напиши дистих о њему. *** Напиши песму или кратку причу о једном дрвету или о дрвећу уопште. *** Прочитај књигу Добро дрво Шела Силверстајна и напиши кратку препоруку за њено читање. Представи је у одељењу (на редовном или на додатном часу).

Читанка за 6. разред | Хвала сунцу, земљи, трави

херметичност – затвореност, неприступачност; у књижевности, а нарочито у поезији, односи се на оно што је нејасно, тешко разумљиво

87


o pr om Сава Шумановић, Јесењи пут (1941)

uk a

Обрати пажњу на боје, мотиве и композицију пејзажа Јесењи пут Саве Шумановића. Опиши како доживљаваш дрвеће и игру светлости и сенке на слици. Прочитај сликарев запис о осећањима која су га водила у сликању сремских пејзажа: „Мирис чудне чистоте привукао ме је и ја сам почео да радим, да сликам осећајући огромно задовољство у себи што сам баш ја тај први сликар који је дошао да својим сликарским оком пређе преко невиних, нетакнутих, чистих и раскошних сремских њива, преко равних поља и кривудавих путева.”

Ed

 ГРУПНИ РАД: Пронађите у библиотеци или на интернету репродукције слика Саве Шумановића. Обратите пажњу на његове пејзаже. У корелацији са наставом ликовне културе организујте разговор о теми „Мотиви природе у књижевности и сликарству”. БРАНИСЛАВ ПЕТРОВИЋ (1937, Бјелуша код Ариља – 2002, Београд) Био је ђак Математичке гимназије у Чачку, студирао је права, али је дипломирао на Филолошком факултету у Београду, на Групи за југословенске књижевности и српскохрватски језик. Радио је као новинар, био уредник у значајним листовима и часописима и у издавачкој кући „Просвета”. Написао је више збирки песама и добитник је многих књижевних награда. Дела: Моћ говора, Градилиште, О проклета да си, Улицо Риге од Фере, Предосећање будућности, Да видиш чуда и друга.

Кључне речи: лирска песма, дистих, мотиви природе, персонификација. 88

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


Сергеј Јесењин

ПЕСМА О КЕРУШИ ► Пред тобом је једна од најпотреснијих песама у светској књижевности која говори о патњи животиње изазване људским деловањем. Обрати пажњу на то како је песник представио цео догађај.

Песнь о собаке

Јутрос рано где стрн шуми, лупка

где се бели трска у гугути седморо је оштенила кучка седморо је оштенила жути’.

Утром в ржаном закуте, Где златятся рогожи в ряд, Семерых ощенила сука, Рыжих семерых щенят.

До у сумрак грлила их нежно и лизала низ длаку што руди, и сливô се млак сок неизбежно из тих топлих материнских груди.

До вечера она их ласкала, Причёсывая языком, И струился снежок подталый Под тёплым её животом.

pr om

А увече, кад живина јури да заузме мотке, ил’ прут јак, изишô је тад домаћин тмури и сву штенад потрпô у џак.

o

Песма о керуши

А вечером, когда куры Обсиживают шесток, Вышел хозяин хмурый, Семерых всех поклал в мешок. По сугробам она бежала, Поспевая за ним бежать... И так долго, долго дрожала Воды незамёрзшей гладь.

При повратку вукућ се по тмини и лижући зној с бедара лених, месец јој се над избом учини као једно од кучића њених.

А когда чуть плелась обратно, Слизывая пот с боков, Показался ей месяц над хатой Одним из её щенков.

Зурила је у свод плави, глатки, завијала болно за својима, а месец се котрљао танки и скрио се за хум у пољима.

В синюю высь звонко Глядела она, скуля, А месяц скользил тонкий И скрылся за холм в полях.

Немо, кô од милости ил’ среће, кад јој баце камичак низ брег, пале су и њене очи псеће као златни сјај звезда у снег.

И глухо, как от подачки, Когда бросят ей камень в смех, Покатились глаза собачьи Золотыми звёздами в снег.

Ed

uk a

А она је за трагом трчала, стизала га, као кад уходе... И дуго је, дуго је дрхтала незамрзла површина воде.

Превела Љубинка Милинчић Читанка за 6. разред | Хвала сунцу, земљи, трави

89


РАЗГОВОР О ДЕЛУ *** Опиши свој доживљај Јесењинове песме. *** Објасни због чега је „Песма о керуши” потресна. *** На какву појаву упућује песник? *** Шта мислиш: на који начин Јесењинова песма може да утиче на човекову свест о

животињском свету и о природи уопште?

КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВНИК

pr om

o

ПОДСЕТИ СЕ Катрен – строфа од четири стиха. Рима је гласовно подударање речи на крају стиха које доприноси звучности, мелодији песме. Врсте риме разликују се по квалитету, распореду и броју римованих слогова. Према распореду, рима може бити паралелна (парна), Франц Марк, Пас лежи на снегу укрштена и обгрљена. Укрштена рима – у катрену: гласовно подударање првог и трећег и другог и четвртог стиха (аbаb). ИСТРАЖИ И ПРОУЧИ

uk a

*** Иако је „Песма о керуши” лирска песма, она је тако компонована да садржи и епске

Ed

елементе (причу) и драмске елементе (сукоб, напетост). Испричај „причу о керуши” како је она у песми представљена, од почетка до краја, и издвој шта је у њој најдраматичније. Образложи своја запажања примерима из текста. *** Издвој стихове који нарочито снажно описују мајчинску љубав и патњу и објасни их. *** Укратко изложи свој закључак о уметничкој вредности Јесењинове песме. *** Уколико учиш руски језик, прочитај најпре „Песму о керуши” на руском, а потом и њен превод на српски језик и упореди та два текста. Ако не учиш руски језик, покушај ипак да прочиташ изворни текст песме. Подвуци речи које разумеш. Закључи по чему је јасно да и руски и српски језик припадају словенским језицима. *** Запази врсту строфе и риму у изворном тексту и у преводу. Шта мислиш зашто се за превод песничког текста обично каже препев? РЕЧ ПРИЈАТЕЉА  Прочитај шта је руски теоретичар књижевности и писац Јуриј Тињанов рекао о Јесењиновој осећајности и о његовој великој популарности међу читаоцима у целом свету: „Читалац се односи према његовим песмама као према документима, као према писму које је поштом добио од Јесењина [...]”

90

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


САЗНАЈ ВИШЕ  Прочитај шта је Сергеј Јесењин, између осталог, записао о свом детињству:

o

„Кад ми је било две године, дали су ме на васпитање прилично имућном деди по мајци, који је имао три одрасла сина, с којима сам провео готово читаво детињство. Моји су ујаци били преки и осиони момци. Кад ми је било три и по године, ставили су ме без седла на коња и потерали га у галоп. Сећам се да сам се много уплашио и чврсто сам се држао за гриву. Затим су ме учили да пливам. Један од њих, ујак Саша, стављао ме у чамац. Удаљавао се од обале, скидао са мене одећу и бацао ме у воду. Уплашено и невешто пљескао сам рукама све док се не бих загрцнуо, он је викао ’мрцино, ниси ни за шта!’ [...] Међу децом сам увек био коловођа и велика свађалица и вечито пун огреботина. За несташлуке ме је једино псовала бака, а деда ме је и сам подстрекивао на тучу, говорећи баки да ме не дира и да ћу тако само ојачати. Баба ме необично волела и њеној нежности није било граница…”

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

pr om

 Време о ком Јесењин говори веома је удаљено од овог данашњег: од тада је прошло више од једног века. Уочи у тексту примере васпитања којем је Јесењин као дечак био изложен у дединој кући и искажи свој став о томе. Обрати пажњу на то шта песник каже о својим ујацима, а шта о баки. Уочи у тексту дедине и бакине погледе на васпитање деце. У чему се они разликују? Изнеси своје ставове о томе.

*** Научи да изражајно казујеш „Песму о керуши” (на српском језику или на руском,

уз помоћ наставника руског језика).

uk a

*** Илуструј Јесењинову песму. *** Разговарај са ветеринаром из свог окружења о хуманом односу према животиња-

Ed

ма: о начинима на које људи могу да поклањају потомке својих кућних љубимаца, на пример. Забележи тај разговор и прочитај га у одељењу; прокоментариши га заједно са својим другарицама и друговима. *** Напиши песму или кратку причу у којој ћеш описати један догађај из животињског света. Посебну пажњу посвети приказивању осећања. *** Напиши текст у којем ћеш се залагати за то да људи више разумеју потребе и осећања животиња, да са њима саосећају и да им помажу. СЕРГЕЈ ЈЕСЕЊИН (1885, Константиново – 1925, Лењинград, данас Санкт Петербург) Један од значајнијих руских песника између два светска рата. Себе је сматрао „песником села”. Уживао је велику популарност, нарочито код младих читалаца, у Русији и у свету. Био је изразити песник природе, песник дубоке осећајности, који је у поезију поред животне радости уносио и личне и универзалне немире и патње. Значајна дела: Исповест мангупа, Кафанска Москва, Писма матери.

Кључне речи: лирска песма, руска књижевност, мотиви мајчинске љубави и човекове суровости. Читанка за 6. разред | Хвала сунцу, земљи, трави

91


Јован Дучић

СЕЛО

Виторог се месец заплео у грању

Старих кестенова; ноћ светла и плава. Ко немирна савест што први пут спава, Тако спава море у немом блистању.

виторог – који је витких, савитих рогова

o

Чемпресова шума бдије; месец на њу Сипа своје хладно сребро; одсијава Модро летње иње са високих трава. Затим крик. То крикну буљина на пању. Рибарско сеоце полегло на стену И сишло у затон; и кроз маглу млечну Једва се назире, ко кроз успомену.

pr om

буљина – ноћна птица грабљивица, сова затон – залив

Све је утонуло у тишину вечну. Ни шума, ни гласа; само једнолико Избија часовник ког не чује нико.

uk a

Из Трстеног

Ed

РАЗГОВОР О ДЕЛУ *** Опиши село како га замишљаш после читања Дучићеве песме. *** Где се оно налази? Запази који детаљи из песме упућују на то. *** Уочи које је доба дана описано. Који се звуци чују? *** Шта се у описаној природи креће, а шта мирује? *** Шта се налази горе (стреми у висине), а шта је доле – утонуло? *** Опиши атмосферу у малом рибарском селу, и образложи како је она на тебе деловала.

ИСТРАЖИ И ПРОУЧИ

*** Истражи каква се песничка слика налази у свакој строфи и које мотиве садржи.

Проучи од којих је мотива песма компонована. *** Помоћу којих језичко-стилских средстава песник оживљава приморски пејзаж? Испи-

тај којим се глаголима дочарава кретање, а којим мировање. *** Који су глаголски облици употребљени? Каква је њихова улога у песми? *** Проучи значење поређења: „Ко немирна савест што први пут спава, / Тако спава море

у немом блистању”. Како се то рибарско сеоце назире ко кроз успомену? *** Којим средствима су у песми дочарани звуци? *** Какав је ритам песме? Изброј слогове у стиху, уочи где су паузе, и одреди како се такав стих зове. Он је карактеристичан за Дучићеву поезију, као и облик ове песме: 92

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


два катрена и два терцета... Сети се како се зове овај утврђени облик песме. Дучићева песма „Село” припада циклусу Јадрански сонети у збирци Песме сунца. *** Истражи каква је рима заступљена. КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВНИК Сонет – утврђени песнички облик пореклом из италијанске књижевности: има укупно четрнаест стихова распоређених у четири строфе – два катрена (строфе од четири стиха) и два терцета (строфе од три стиха). РЕЧ ПРИЈАТЕЉА

pr om

o

Дучићев стих је експресиван, звонак, заокругљен, логичан, сликовит, више или мање повишеног тона. Он није никад пресићен смислом, али је ретко празан. Он не пева и не скандира, али декламује тако да плени. У њему се скоро никад не лута за смислом; оно што у једном наговести, у следећем оствари. [...] Ако ничим другим, тајновитим преливима и омиљеним обртима, својом оствареношћу тај стих је индивидуалан, и у нашој поезији јединствен. Миодраг Павловић

Подвуци у тексту песника Миодрага Павловића речи чије ти је значење непознато. Пронађи њихова значења у Великом речнику страних речи и израза Ивана Клајна и Милана Шипке.

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

uk a

*** Увежбај изражајно читање и рецитовање ове песме. *** Насликај приморски пејзаж из песме „Село” и у углу слике (или цртежа) испиши

Дучићеву строфу која је на тебе оставила најснажнији утисак. *** Опиши неки ноћни пејзаж. Тај ноћни пејзаж (сеоски или градски) можеш најпре

Ed

да посматраш кроз прозор: обрати пажњу на звуке и кретања, на небо и на оно што се испод њега, под светлошћу звезда и месеца, види.

ЈОВАН ДУЧИЋ (1871, Хрупјела код Требиња – 1943, Гери, Индијана, САД) Један од најзначајнијих и, у књижевности, најутицајнијих српских песника; рођен у Хрупјели код Требиња. Школовао се у Требињу, Мостару, Сарајеву и Сомбору, где је завршио учитељску школу. У Женеви је дипломирао на Филозофско-социолошком факултету, а касније је био у дипломатској служби у разним европским градовима. У Америци је живео од 1941. године до смрти. Значајнија дела: Песме, Плаве легенде (песме у прози), путописи Градови и химере, рефлексивна проза Благо цара Радована.

Кључне речи: лирска песма, сонет, пејзаж, атмосфера. Читанка за 6. разред | Хвала сунцу, земљи, трави

93


Вељко Петровић

РАТАР

Дубоко дише, и као да дремље. А ветар, ћухом пробуђене земље надојен, тресе седу влас му дугу.

pr om

боре, у мучној борби узоране. Он воли земљу ту, на којој стоји, напорним радом, знојем што је гноји, на којој своје он тавори дане.

o

Пред ногама му полегле, спокојне, богате бразде, и како их гледа, ко своја добра и марљива чеда, безмерна нежност облева му знојне

Он са ње кличе, с ње га сета мори... И када семе нечујно пуцкета, ил, класје шушти, гиба се сред лета: он то разуме, то му земља збори.

И кад је тако милује, у груди несвесно му се тиха песма јави: проста ко земља, ко различак плави, суморна, блага, без големих жуди.

Ed

таворити – тешко живети, животарити кликнути – гласно повикати, запевати сета – тиха туга, чежња за нечим далеким морити – мучити

Жуљаве руке одмара на плугу.

uk a

жуљав – пун жуљева плуг – оруђе којим се оре земља ћух – тихо и слабо струјање ваздуха, лахор, поветарац; дах, дашак (ветра) влас – коса бразда – удубљење у земљи које прави плуг при орању

Жан Франсоа Мије, Човек с мотиком

РАЗГОВОР О ПЕСМИ *** Који тренутак у животу ратара приказује песма? *** Запази где се он налази, шта ради. Од ког детаља је песник започео његов портрет? *** Објасни шта руке и лице ратара говоре о његовом животу. *** Како је он везан за земљу? Шта према њој осећа? *** Уочи од чега зависе његова радост и његова сета. Због чега? *** Опиши каква је песма ратара.

94

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


ИСТРАЖИ И ПРОУЧИ *** Образложи тему песме и њен главни мотив. *** Истражи поређења у песми и њихову улогу у грађењу песничких слика.

Како ратар дише и гледа, а са чим је упоређена његова песма? *** Испитај улогу епитета, персонификације, ономатопеје. *** Каква је рима, и да ли је доследно заступљена? *** Процени у чему се састоји највиша вредност песме „Ратар”. *** Издвој и образложи социјалне мотиве у песми Вељка Петровића. Упореди их са Шан-

тићевом социјалном песмом „О класје моје”.

o

РЕЧ ПРИЈАТЕЉА

pr om

Шта је то поезија, тај значајни део књижевности, уопште, свуд и одувек? [...] Песништво, без обзира на језике, садржи изјаве о осећајним појавама, или осећајне изјаве о појавама природе, света, живота, које, изражене нарочитом, својственом вештином речи, казују истине, опште истине, иако се тичу некаквог сасвим особитог, личног, чак, наоко, изузетног случаја. На пример, прави песник је способан да одабере од безброј појединости којима природа и живот без престанка врве, да одабере и да тако повеже, среди само неколико од тих подробности како би читалац, под утиском њиховим, наслутио, сагледао и сав онај бесконачни ред свих осталих појединости од којих се састоји целина; штавише, читалац, под утиском наведеног песниковог доживљаја, сазна, уопште, о томе да сви људи тако нешто доживљавају, чак и он сам види себе у том опису. Вељко Петровић

uk a

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** Интервјуиши неку личност из своје околине тако да представиш њено занимање.

Пажљиво смисли питања и запиши их заједно са одговорима. *** Изабери личност коју ћеш описати трудећи се да сликовито прикажеш занимање

којим се бави.

Ed

*** Напиши краћи текст о неком друштвеном проблему, како га ти видиш, из свог угла.

ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ (1884, Сомбор – 1967, Београд)

Српски песник и приповедач, есејиста, рођен у Сомбору. Завршио је права у Будимпешти а касније се дуго бавио новинарством. Био је управник Народног музеја у Београду, председник Матице српске и члан Српске академије наука и уметности. Значајна дела: збирке песама Родољубиве песме, На прагу; приповетке – Буња и други у Раванграду, Варљиво пролеће, Препелица у руци.

Кључне речи: социјална песма, поређења, песничке слике. Читанка за 6. разред | Хвала сунцу, земљи, трави

95


Добрица Ерић

ЧУДЕСНИ СВИТАЦ

Када у тихе летње вечери

запали поља свитаца рој знај да међу њима трепери и један који је само твој.

o

Трећи... сто трећи... хиљаду трећи број тако све док пшеница зри Твој свитац мора бити највећи и најсјајнији, као и ти.

Ed

uk a

pr om

Иако те он верно прати кроз тамно поље и густи гај ти никад нећеш препознати његов мирис и његов сјај.

96

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом

Можда ти баш сад прође крај лица мислећи да је сунцокрет жут Да ти није тог тајног свица ти никад не би пронашȏ пут.

Он само за те сјаји у ноћи и само због тебе постоји, знај, али ти никад нећеш моћи да пружиш прст и кажеш – тај!

Ма где будеш свијао гнезда ма где те однео птичији лет у мноштву других, ливадских звезда светлеће и он кȏ златни цвет. Кад год те њихов сјај заголица видећеш мајку и родни крај Свако срце има свог свица своју ливаду, реку и гај!


РАЗГОВОР О ДЕЛУ *** Објасни по чему је свитац из ове песме чудесан. *** Запази када се он јавља и како.

Зашто се не може препознати међу другим свицима? *** Како из тог мноштва изабрати свог, који „мора бити највећи и најсјајнији, као и ти”? *** Због чега је потребно да свитац остане неухватљив? *** Какву чаробну моћ има његов сјај? *** Протумачи шта значе стихови: „Свако срце има свог свица, своју ливаду, реку и гај!” *** У каквој је вези чудесни свитац са завичајем?

ИСТРАЖИ И ПРОУЧИ жи њихову улогу у односу на тему. *** Како је и колико заступљен мотив светлости?

pr om

Којим се речима у песми дочарава светлост?

o

*** Издвој мотиве природе у овој песми и образло-

*** Која се осећања доводе у везу са чудесним

Винсент ван Гог, Звездана ноћ над Роном (1888, детаљ)

uk a

свицем? Подвуци места у песми где је то истакнуто. *** Обележи и образложи стилске фигуре присутне у песми: епитет, поређење, хиперболу... *** Коју улогу и вредност има форма обраћања, присутна у песми до краја (знај да...)? *** Каква је рима заступљена у песми? Истражи елементе којима је постигнута музикалност песме. ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** Научи да рецитујеш песму „Чудесни свитац”. *** Покушај да напишеш песму или краћи састав о некој чудесној појави по свом

Ed

избору.

*** Упореди песму „Чудесни свитац” са песмом „Плава звезда” Мирослава Антића и

закључи шта је овим двема песмама заједничко, а у чему се разликују. ДОБРИЦА ЕРИЋ (1936, Доња Црнућа – 2019, Београд) Рођен је у селу Доња Црнућа, у Гружи. Писао је поезију за децу и одрасле. Значајније књиге за децу: Славуј и сунце, Огрлица од грлица, Торта са пет спратова, Долина сунцокрета, Од ратара до златара...

Кључне речи: лирска песма, мотиви природе, форма обраћања. Читанка за 6. разред | Хвала сунцу, земљи, трави

97


Anđela Naneti

MOJ DEKA JE BIO TREŠNJA (odlomci) ► Kako je to moguće da deka bude trešnja? I zašto baš trešnja? Zbog čega tako tvrdi dečak Tonino, glavni junak ovog romana? Sve to, kao i razlozi zbog kojih su članovi jednog dečjeg žirija utvrdili da se roman Moj deka je bio trešnja od drugih dela ove vrste razlikuje po tome što je sasvim „posebna knjiga” – otkriće ti se već pri čitanju sledećeg odlomka.

K

Ed

uk a

pr om

o

ada sam imao četiri godine, imao sam i njih četvoro: baku i deku u gradu, i baku i deku na selu. Oni iz grada su se zvali Luiđi i Antonijeta i sasvim su ličili na sve ljude iz grada. Oni sa sela su se zvali Otavijano i Teodolinda i nisu ličili ni na koga, čak ni na svoje komšije. [...] Mama je, ponekad kad bi ih pominjala, uzdisala i govorila rečenice poput ove: „Kao da su duhovi”. A ja sam zamišljao deku Otavijana i baku Teodolindu kako pokriveni belim čaršavima, on visok, a ona široka, progone kokoške i guske po dvorištu. Njih dvoje su bili mamini roditelji i bili su mi, kao i ona sama, draži od drugog deke i bake. Mama je bila jedina ćerka deke Otavijana, jer je baka Teodolinda, iako tako debela, rađala veoma male bebe koje nisu uspevale da prežive više od jednog dana. Na sreću, s mamom je bilo drugačije; možda i zbog toga što se baka, kako je pričala, tada mnogo potrudila da bi mogla da dobije unuka kao što sam ja. Deka je slavio celog tog dana, a baka je pričala da se i napio. Potom je otišao u baštu i posadio trešnju. A sad moram da vam pričam o deki. Mene tada još nije bilo, ali mislim da je već bio poseban. Baka je govorila da je bio najlepši muškarac u selu i kako je morala mnogo da se potrudi da bi ga ulovila. Možda je baka malo preterivala jer ga je toliko volela da se to još videlo. Ja se baš ne sećam da je deka bio toliko lep, ali pamtim da je bio visok i uspravan, s vetrom u preostaloj kosi i uvek sa travkom u ustima. Sa dva prsta bi čupnuo travku s livade i polako, polako je grickao. Govorio je: „Bolje ovo nego cigareta”. Dakle, kad se mama rodila, deka je otišao u selo i vratio se s parom zlatnih minđušica za baku i jednom sadnicom trešnje. Otišao je u baštu, iskopao rupu, napunio je toplim stajskim đubrivom i zasadio drvo; zatim je uzeo perorez, usijao ga i urezao ime: Feličita (Sreća). Mama se upravo tako zove, a to je, po dekinom mišljenju, trebalo da bude i ime drveta. Baka je primetila da to ime nikako ne pristaje jednoj trešnji; onda je deka odlučio da to drvo nazove Feliče (Srećko). Feliče je tada imao tri grane, a u proleće, kada je mama imala sedam meseci i četiri zuba, izbila su i njemu četiri cveta. Od tada su mama i trešnja rasle zajedno i sa bakom i dekom činili porodicu. [...]

perorez – džepni nožić

98

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


o pr om uk a

V. Polenov, Bakin vrt

Ed

Posle bakine smrti deka Otavijano je nastavio da živi tamo gde je oduvek živeo i da se brine o bašti. Živinu, međutim, više nije gajio: jednoga dana je pokupio sve piliće, stavio ih u korpe i odneo u selo, kod mesara. Zadržao je samo Alfonsinu i guščiće koji su u međuvremenu prilično porasli. Kada bismo odlazili kod njega, gotovo svake nedelje, bilo da je bio u dvorištu, kući ili bašti, uvek su za njim išli Alfonsina i njeni mališani. Ako bih je pozvao, Alfonsina bi mi pošla u susret, ali čim bi se deka udaljio, okretala se i trčala za njim, mašući krilima i gačući; a mali su žurili za njom. Dakle, ako sam hteo da budem s njima, morao sam da ih pratim i svi bismo zajedno otišli u baštu. Dekina bašta bila je vrlo velika jer je on bio vešt baštovan, baš kao i njegov otac Vičenco i deda Đovani. Počinjala je iza kuće, pored ograde kokošinjca, i jednim delom stizala do reke, a drugim do puta koji je vodio u selo. Bašta je bila lepa i tako uređena da je ličila na vrt. Na strani prema reci deka je zasadio red jabuka, a u dnu mali vinograd; ostatak je bio podeljen na uređene leje, a između njih su prolazili mali kanali s vodom koji su služili za navodnjavanje. Svaka leja bila je obrađena na drugačiji način, u zavisnosti od godišnjeg doba: tu su bili šargarepa, salata, kupus, krompir, crni luk, sve u svemu – sve vrste povrća. Bašta nikad nije bila pusta da bi tuda moglo da se prođe, a najlepša je bila u Читанка за 6. разред | Хвала сунцу, земљи, трави

leja – manji, uski komad obrađene zemlje u vrtu, obično ograđen busenjem ili stazom

99


Ed

uk a

pr om

o

proleće, kad bi cvetale jabuke, povrće počinjalo da izbija iz zemlje, a trešnja Feliče bila sva u belom. Trešnja je bila u uglu bašte, između puta i dvorišta, tako da se, onako velika, videla sa svih strana. Otkad je ostao sam, deka je provodio mnoge sate ispod trešnje: najpre je tu dolazio sa mnom, a zatim je doneo stolicu bake Teodolinde, i kad ne bi imao posla u bašti ili kad bi poželeo da se odmori, sedao bi na stolicu, Alfonsina i guščići uz njega, i ostajao tu zatvorenih očiju, ne pomerajući ni prst. Jednom sam ga iznenadio dok je tako sedeo i upitao ga: – Deda, jesi li umro? On je onda napola otvorio jedno oko, Johan Lodevijk Limputen, Kokoška s pilićima kao oni bakini pilići, i dao mi znak da mu se približim. – Smesti se ovde – reče mi, praveći mi mesto na stolici. Ja sam seo, a on mi jednom rukom obuhvati ramena i šakom pokri oči. – Kaži mi šta vidiš – šapnuo mi je. Odgovorio sam da vidim samo mrak, a on mi reče: – Slušaj. Slušao sam i čuo tiho, tiho pijukanje, zatim šum u lišću. – To je gnezdo senice. Vidiš li mamu koja donosi hranu mladuncima? Nisam, zapravo, video ništa, ali sam čuo lepet krila i onda mnogo ciju-ciju. Ijaoj, kako su pištali! – Stavlja im hranu u kljun – objasnio mi je deka. – A sad slušaj još. Čuo sam jako zujanje. – To su pčele koje idu u košnicu. Posisale su sok iz cveća i sada se vraćaju kući punog stomaka. Vidiš li ih? Još sam slušao i učinilo mi se da ih vidim, te jadne pčelice, tako velikog stomaka da zbog njega gotovo ne mogu da lete. Onda mi deka skide ruku s očiju i upita: – Jesi li razumeo? Ako pažljivo slušaš i koncentrišeš se, možeš da vidiš mnogo toga, kao da su ti oči otvorene. A sada slušaj trešnju kako diše. Ponovo sam zatvorio oči i osetio lak dašak vazduha preko lica i sve lišće trešnje koje se lagano pomeralo. – Stvarno, deko, Feliče diše – rekao sam. Deka me je pogladio po glavi i još neko vreme ostao potpuno miran: pogledao sam ga i video da se smeši. Kad pomislim na deku Otavijana, poželim da nikad ne zaboravim taj dan kada me je naučio da slušam disanje drveća. Prevela sa italijanskog jezika Vesna Mostarica

100

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


RAZGOVOR O DELU *** Objasni šta je tebi u liku dečakovog deke najzanimljivije. *** Obrazloži zašto je dečak više voleo majčine od očevih roditelja. *** Navedi čemu ga je deka naučio. Zašto dečak nikada neće zaboraviti dan kada ga

o

je deka naučio da sluša drveće? Zašto je važno slušati drveće? Šta sve čovek može naučiti slušajući i poštujući prirodu? *** Zapazi kojim je postupcima deka zadobio ljubav i poverenje dečaka. Analiziraj ih i iskaži svoj stav o značaju ljubavi i poverenja u životu svakog čoveka. *** Kako se već nakon čitanja ovog odlomka može objasniti naslov romana? Čime su povezani, u doživljaju glavnog junaka, deka i trešnja? Sažeto izloži argumente za dečakovu tvrdnju služeći se primerima iz teksta.

ISTRAŽI I PROUČI zapravo, sećanje na detinjstvo?

pr om

*** Ko je narator (pripovedač) u romanu? Po čemu se može zaključiti da je naratorova priča, *** U kom je licu ispripovedana priča? Šta se time, po tvom mišljenju, postiže u književnom

delu? *** Šta je humorno, a šta ozbiljno u ovom delu?

IZABERI ZADATAK

uk a

*** Potraži knjigu u biblioteci i pročitaj je. Sastavi kraći prikaz romana, podeli sa

Ed

drugarima svoja saznanja i razmišljanja. *** Napiši priču u kojoj ćeš opisati deku ili baku, i ono što smatraš najvrednijim svojim nasleđem – koje su ti oni svojom ljubavlju i brigom preneli i trajno ostavili.

ANĐELA NANETI (1942, Bolonja, Italija)

Savremena italijanska spisateljica, koja već godinama piše za decu. Rođena je u Bolonji, a živi u Peskari, gde je predavala u gimnaziji. Popularnost je stekla već svojom prvom knjigom Adalbertova sećanja (1984), a od tada je objavila još dvanaest knjiga. Roman Moj deka je bio trešnja ovenčan je brojnim književnim nagradama, od žirija koji nisu sačinjavali samo odrasli nego i mladi čitaoci, tvoji vršnjaci.

Ključne reči: roman, italijanska književnost, pripovedanje u prvom licu, sećanje na detinjstvo. Читанка за 6. разред | Хвала сунцу, земљи, трави

101


Džek London

ZOV DIVLJINE (odlomak) ► Pred tobom je odlomak iz jednog od najboljih romana američkog pisca Džeka Londona koji je, istovremeno, i jedan od najčitanijih, najpopularnijih svetskih romana.

pr om

o

Glavni lik je pas po imenu Bak. Prevodilac romana na srpski jezik o tom junaku kaže: „Zove se Bak, a junak Londonove priče je ne samo po tome što se o njemu ovde najviše govori, već i po tome što on, kao svi glavni likovi u romanima, ima svoje detinjstvo, svoj zavičaj, život pun događaja i podviga, i najzad, jedan krupan preokret koji njegovu sudbinu čini uzbudljivom. Jer, Bak je rođen na toplom Jugu, a na zamrznuti Sever ga je dovela ljudska Korica prvog izdanja (1903) glad za zlatom.”

Usredsredi se na početne strane romana Zov divljine, potrudi se da zapaziš što više pojedinosti o sredini u kojoj je Bak ponikao, o njemu samom i o okolnostima koje su ga, bez njegove volje, iz te sredine otrgle.

I

B

uk a

PUT U DIVLjINU Skitački nagon iz davnina Ništi dugih navika kov; Iz dubokog, zimskog sna i mira budi se nanovo predaka zov.

Ed

ak nije čitao novine pa nije ni mogao znati za nevolju koja je pretila njemu i svakom psu jakih mišića i dugog, toplog krzna, koji bi se zatekao na čitavoj dužini od moreuza Pjudžit do San Dijega. Jer su ljudi, kopajući po arktičkoj tmini, naišli na neki žuti metal, a onda su razne parobrodske i transportne kompanije naveliko razglasile to otkriće, tako da je hiljade ljudi pohrlilo na Sever. Njima su bili potrebni psi jakih mišića za težak rad, i dobrog krzna za polarni mraz. Bak je živeo u velikoj kući, u sunčanoj dolini Santa Klare, na takozvanom „imanju sudije Milera”. Kuća je bila nedaleko od druma, zaklonjena drvećem kroz koje se nazirala prostrana senovita veranda što je opasivala sve četiri strane kuće. Prilazilo joj se krivudavim, šljunkovitim stazama preko velikih travnjaka, natkriljenih krošnjama visokih hrastova. Zadnji deo imanja bio je još prostraniji od prednjeg. Velike štale sa dvanaestak pričljivih konjušara i dečaka, red lozom obavijenih kućica za poslugu, beskrajan niz drugih urednih kućeraka, venjaka, zelenih pašnjaka, voćnjaka i jagodnjaka. Osim toga nalazio se tu i crpni uređaj za arterski bunar i veliki betonirani bazen u kome su se deca sudije Milera brčkala u jutarnjim časovima i osvežavala u topla popodneva.

102

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


o pr om

Pas Džeka Londona

Ed

uk a

Na tom velikom posedu vladao je Bak. Tu se rodio, i proživeo četiri godine svoga života. Bilo je na imanju sudije Milera i drugih pasa. Nije ni moglo da bude bez njih na tako ogromnom prostoru, ali oni nisu skoro ništa značili. Dolazili su i odlazili, živeli u natrpanim štenarama, ili neprimećeni boravili u skrovištima kuće, kao Tuts, japanska pudlica, ili Izabel, meksička goluždravka – neka čudna bića koja su retko pomaljala nos ili stupala nogom na zemlju. Pored njih, bilo je i foksterijera, bar dvadesetak, koji su preteći štektali na Tuts i Izabel kada su izvirivale kroz prozore, a štitila ih je čitava legija posluge naoružane metlama i pajalicama. Ali Bak nije bio ni kućni pas ni pas iz štenare. Čitavo je kraljevstvo bilo njegovo. On je uskakao u bazen ili odlazio u lov sa sudijinim sinovima; pratio je Moli i Alisu, sudijine kćerke, u dugim večernjim ili ranim jutarnjim šetnjama; u zimske večeri ležao je kod sudijinih nogu pored razbuktale vatre u biblioteci; nosio je sudijine unuke na leđima ili se valjao sa njima po travi, pratio ih u stopu u njihovim pustolovinama na česmi u dvorištu, pa čak i dalje do konjušnice i jagodnjaka. Pun gordosti i dostojanstva prolazio je pored terijera, a Tuts i Izabel skoro da nije ni primećivao, jer on je bio kralj – kralj nad svim onim što gmiže, puzi i leti na imanju sudije Milera, ubrajajući tu i ljude. Elmo, njegov otac, ogromni bernardinac, bio je nerazdvojni drug sudije Milera, a po svemu sudeći, Bak je trebalo da ga nasledi. On nije bio toliko veliki – težio je samo sto četrdeset funti – jer je njegova majka Šep bila škotski ovčarski pas. Pa ipak, kada se na sto četrdeset funti doda dostojanstvo, koje je poticalo od opšteg ugleda i dobrog života, priličilo mu je da se ponaša kraljevski. Još kao štene i tokom sve četiri godine živeo je životom presićenog aristokrate; ponosio se sobom, bio je i samoljubiv kao što Читанка за 6. разред | Хвала сунцу, земљи, трави

funta – jedinica za masu u nekim zemljama engleskog govornog područja, posebno u SAD; iznosi 0,45359237 kilograma, dakle oko 500 grama

103


Ed

uk a

pr om

o

ponekad bivaju seoski plemići zbog svog izuzetnog položaja. Ipak se nije pretvoHarison Fišer, ekslibris za knjigu Džeka rio u razneženog sobnog psa. Lov i slična Londona uživanja u prirodi branili su ga od sala i jačali mu mišiće; a njemu, kao pripadniku vrste koja uživa u hladnom kupanju, ljubav za vodom bila je pravo okrepljenje i sredstvo za održavanje zdravlja. Tako je živeo pas Bak u jesen 1897. godine kada je štrajk u Klondajku privukao ljude iz čitavog sveta na zamrzli Sever. Ali Bak nije čitao novine, a nije znao ni da je Manuel, jedan od baštovanovih pomoćnika, bio veoma nezgodan poznanik. Manuel je imao jedan ukorenjeni porok. Voleo je da se kocka na kineskoj lutriji. Sem toga, postojala je kod njega i jedna kobnija slabost – verovao je u neki svoj poseban sistem; to ga je sasvim sigurno vodilo u propast. Za igranje po jednom sistemu treba imati dosta novaca, a nadnica baštovanovog pomoćnika nije bila dovoljna ni da prehrani ženu i brojno potomstvo. Sudbonosne noći Manuelove izdaje, sudija se nalazio na sastanku u Društvu proizvođača suvog grožđa, a dečaci su se zabavljali organizovanjem atletskog kluba. Niko ga nije primetio kada je sa Bakom prošao kroz voćnjak i krenuo samo u šetnju, kako je Bak verovao. Osim jednog jedinog čoveka, niko ih nije ni video kako stižu na malu železničku stanicu, zvanu Koledž Park. Taj čovek je porazgovarao nešto sa Manuelom: a zatim je zazvečao novac. „Mogao si da zamotaš robu”, grubo reče stranac; na to je Manuel prebacio dvostruko, debelo uže oko Bakovog vrata ispod ogrlice. „Ti samo pritegni konopac i to će biti dovoljno”, reče Manuel dok je stranac mrmljao nešto u znak odobravanja. Bak je primio uže sa mirnim dostojanstvom. Zaista, bila je to za njega neuobičajena predstava: ali naučio je da veruje ljudima koje poznaje i da im priznaje zasluge za mudrost koja je prevazilazila njegovu sopstvenu. Kada su se krajevi užeta našli u rukama stranca, on je preteći zarežao. Hteo je samo da oglasi svoje nezadovoljstvo, verujući, u svom ponosu, da će to za njih da znači i naredbu. Ali na njegovo iznenađenje, uže se steže oko vrata i skoro mu zaustavi dah. U nastupu razjarenosti on je jurnuo na čoveka, koji mu je osujetio napad na pola puta, ščepao ga za gušu i veštim okretom bacio ga na leđa. Tada se uže priteže još nemilosrdnije, a Bak se uzalud besno borio sa isplaženim jezikom dok su mu se široka pleća silno nadimala. Nikada u svom životu nije doživeo nešto tako gnusno, i nikada nije bio do te mere besan. Ali snaga ga je izdavala, oči su mu se zastaklile, nije ni bio svestan kada je na dati znak voz krenuo i njih dvojica ga ubacili u furgon.

furgon – poslednji vagon teretnog voza; zatvoreni teretni vagon

104

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом

Prevela s engleskog jezika Zorica Despić


RAZGOVOR O DELU *** Opiši svoje utiske i očekivanja posle čitanja prvih stranica romana. *** Usredsredi se na moto romana i na prvi pasus. Uoči šta se već tu nagoveštava u vezi

sa radnjom romana. *** Šta se na početku saznaje o psu Baku? Kako su opisani ostali psi? Po čemu se on

razlikuje? *** Kako na osnovu opisa zamišljaš imanje sudije Milera? Šta je u tom opisivanju tebi naročito zanimljivo? *** Kako se i zbog čega menja Bakov život, kako dolazi do preokreta iz sreće u nesreću? Na koji je način pisac to ispripovedao?

o

KNJIŽEVNI POJMOVNIK Oblici kazivanja u književnom delu: ● naracija (pripovedanje), ● deskripcija (opisivanje), ● dijalog (razgovor između dva lika), ● monolog (glasni govor jednog lika).

pr om

PODSETI SE

Džek London

Ed

uk a

Deskripcija (opisivanje) u književnom delu ostvaruje se kao opisivanje likova (portret), predela (pejzaž), unutrašnjeg prostora (enterijer), spoljašnjeg prostora (eksterijer). Fabula – priča, uzročno-posledični niz događaja u epskom delu, koji čitalac rekonstruiše tokom, odnosno do kraja čitanja. Moto – kratak tekst u stihu ili u prozi na početku književnog dela koji sadrži određenu misao važnu za značenje i za dublji smisao tog dela. ISTRAŽI I PROUČI

Pročitaj roman Zov divljine. Tokom čitanja vodi beleške. Potrudi se da odgovoriš na navedene istraživačke zadatke. *** Označi vreme i mesto radnje, navedi imena likova. *** Istraži uzročno-posledični sled događaja u romanu: ukratko predstavi njegovu fabulu. *** Opiši likove ljudi u romanu; analiziraj njihove osobine i zaključke argumentuj primerima

iz romana. *** Analiziraj kako je prikazana sudbina pasa u tom teškom vremenu. Obrati pažnju na to

kako je pisac prikazao odnos između ljudskog i životinjskog sveta. *** Istraži i prouči kako se menjao lik Baka od početka romana do kraja. Istraži šta je na te promene uticalo i kako. Uporedi početak i kraj romana i izvedi zaključke. *** Podseti se osnovnih karakteristika avanturističkog ili pustolovnog romana o kojima smo govorili povodom dela Kroz pustinju i prašumu. Proceni po kojim se svojstvima Zov divljine može okarakterisati kao avanturistički roman. Читанка за 6. разред | Хвала сунцу, земљи, трави

105


SAZNAJ VIŠE Zlato... Tokom čitavog XX veka ljude je privlačila nada da će pronaći zlato u dalekim predelima, kao što je bila Kalifornija. Otkrivanje zlatnog grumena u reci Sakramento 1848. godine navelo je avanturiste iz celog sveta da prkose daljini i opasnostima... Bogatstvo se nalazilo retko, jer su nalazišta zlata ubrzo prigrabili industrijalci. Amerikanci, Evropljani, Kinezi, svi koji su pošli da okušaju sreću, živeli su u logorima u kojima je vladalo pravo jačeg – tako je to bilo na Divljem zapadu. Lovci na zlato zatim su osnovali gradove i doprineli razvoju države Kalifornije. Zlatna groznica širila se po celom kontinentu, posebno ka Klondajku u hladnoj pustoši Aljaske, gde su 1896. godine otkrivena nova nalazišta. Groznica na Aljasci

Ed

uk a

pr om

o

Džek London je napustio univerzitet i 1897. godine otišao u Klondajk. I samo stizanje do nalazišta već je bilo težak poduhvat. Putovalo se pešice ili čamcima, sa oružjem, šatorom i hranom za više meseci. Trebalo je ići brzo jer se zima približavala... A uslovi za život u blizini nalazišta bili su stravični (baš kao u Čaplinovom filmu Zlatna groznica). Džek London se razboleo pre nego što je našao i najmanji grumen zlata. Ono što je bilo dobro u svemu tome jeste to što je mnogo naučio o sebi: U Klondajku sam otkrio sebe. Tamo niko nije govorio. Svi su razmišljali. Videli biste sve u pravom svetlu. Tako sam i ja sagledao sebe. U knjizi Pakao Klondajka London je opisao gramzivost koja je kopače zlata pretvarala u grabljivce: Srce im postaje poput kamena i pretvaraju se u zveri. U tu oblast pisac je smestio i radnju romana Beli očnjak. (Iz teksta „Džek London” u knjizi Enciklopedija loših đaka, buntovnika i ostalih genijalaca)

Američka zlatna groznica počela je u Kaliforniji polovinom XIX veka.

106

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


IZABERI ZADATAK *** Ilustruj jednu scenu iz romana. *** Izdvoj najznačajnije misli iz romana, sastavi svoj izbor mudrih citata. *** Izaberi jednu scenu i ispričaj je iz Bakovog ugla – kao njegov monolog. *** Napiši sastav u kom ćeš predstaviti vreme radnje Londonovog romana na osnovu

pr om

o

činjenica koje ćeš pronaći u tekstu: ne samo godine u kojima se odigravaju opisani događaji nego i život u Americi toga doba. *** Napiši priču u kojoj ćeš opisati ljubav i odanost psa. Seti se pripovetke „Dečak i pas” Danila Kiša i odaberi tačku gledišta, perspektivu iz koje se pripoveda (pripovedanje u prvom ili u trećem licu, ili formu obraćanja, kao u pismu). *** Grupni rad: Pogledajte najpre film Zov divljine (1972) Kena Anakina sa Čarltonom Hestonom u ulozi Džona Torntona a onda i nemi film Čarlija Čaplina Zlatna groznica iz 1925. Čarli Čaplin je u njemu u višestrukoj ulozi: kao režiser, scenarista, producent, jedan od autora muzike i nosilac glavne uloge. Organizujte u odeljenju razgovor o tim filmovima.

DŽEK LONDON (San Francisko, 1876–1916)

Ed

uk a

Rođen kao Džon Grifit Čejni, Džek London je imao teško detinjstvo i mladost, sve dok nije počeo da objavljuje svoja prva dela i stiče književnu slavu. Potiče iz radničke porodice, nije imao redovno obrazovanje i uglavnom je bio samouk. Sve svoje obrazovanje duguje čitanju knjiga, u čemu mu je nesebično pomagala i bibliotekarka Inu Kulbrit, pesnikinja. Radio je mnoge teške i rizične poslove: bio je radnik u fabrici za preradu voća, postao kradljivac ostriga a potom i pripadnik Kalifornijske ribarske patrole; zbog skitnje je boravio i u zatvoru. Kratko vreme je studirao na Berkliju, ali je morao da odustane zbog besparice. Povučen zlatnom groznicom iz Klondajka, 1897. godine boravio je na Aljasci, što mu je veoma narušilo zdravlje. Prve pripovetke, nastale pod uticajem i ličnog iskustva, objavljuje u časopisima (koji, zahvaljujući novoj tehnologiji štampanja, doživljavaju procvat) i počinje da zarađuje od pisanja. Romanu Zov divljine prethodile su dve pripovetke o psima – a sam roman izaziva ogromno interesovanje čitalaca: postaje pravi bestseler (najviše prodavana knjiga), čemu je doprinela i reklama izdavača. Njegovi romani su prevedeni na mnoge jezike, po njima su snimani filmovi, čitaju se u celom svetu. Danas se smatra jednim od najznačajnijih američkih pisaca. Dela: Zov divljine, Beli očnjak, Morski vuk, Gvozdena peta, Martin Idn i dr.

Ključne reči: avanturistički roman, američka književnost, moto, fabula, oblici kazivanja. Читанка за 6. разред | Хвала сунцу, земљи, трави

107


ДА НЕ ЗАБОРАВИМО:

ВРСТЕ АУТОРСКИХ ЛИРСКИХ ПЕСАМА

ПОНОВИМО

► Подсети се тема и мотива у ауторским лирским песмама које смо читали. Сети се изражајности песничких слика које се постижу стилским фигурама: епитетом, поређењем, контрастом, хиперболом, градацијом, ономатопејом, персонификацијом. Обнови своје знање о врсти стиха и риме и одреди их у наведеним строфама. Пример

Име и презиме Наслов песме песника

uk a

Пример

pr om

Жуљаве руке одмара на плугу. Дубоко дише, и као да дремље. А ветар, ћухом пробуђене земље надојен, тресе седу влас му дугу. Виторог се месец заплео у грању Старих кестенова; ноћ светла и плава. Кô немирна савест што први пут спава, Тако спава море у немом блистању. И нико неће чути јад ни вапај – Нити ће ганут бол пјану господу... Сељаче, гољо, ти си прах на поду, Тегли и вуци, и у јарму скапај! И све немо ћути, не миче се ништа; Та најбољи витез паде са бојишта!

Ed

Сјутра, кад оштри заблистају српи И сноп до снопа као злато пане, Снова ће тећи крв из моје ране – И снова пати, сељаче, и трпи... Иако те он верно прати кроз тамно поље и густи гај ти никад нећеш препознати његов мирис и његов сјај. Смртно бледа лица, горе небу лети; Погинули витез ено се посвети! Чемпресова шума бдије; месец на њу Сипа своје хладно сребро; одсијава Модро летње иње са високих трава. Затим крик. То крикну буљина на пању. Рибарско сеоце полегло на стену И сишло у затон; и кроз маглу млечну Једва се назире, ко кроз успомену. Ко удара тако позно у дубини ноћног мира На капији затвореној светогорског манастира? „Већ је прошло тавно вече, и нема се поноћ хвата, Седи оци, калуђери, отвор’те ми тешка врата.

108

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом

Врста лирске песме

o

ДА

Врста стиха

Врста строфе

Врста риме


ИГРА ЗА ЖИВОТ Ми и не знамо колике снаге и какве све могућности крије у себи свако живо створење. И не слутимо шта све умемо. Будемо и прођемо, а не сазнамо шта смо све могли бити и учинити. То се открива само у великим и изузетним тренуцима као што су ови у којима Аска игра игру за свој већ изгубљени живот.

uk a

pr om

o

Иво Андрић

Ed

Пикасо, Човек са јагњетом

У поглављу Игра за живот разговараћемо и учити о: ► приповеци као књижевној врсти ауторске књижевности; ► роману као књижевној врсти; ► одликама епског књижевног рода у ауторској књижевности.

Твој избор ће бити да:  пажљиво и истраживачки приступаш читању приповедака и романа;  уочаваш и издвајаш битне одлике приповедног текста;  закључујеш о књижевноуметничкој вредности дела у целини;  пронађеш у школској библиотеци збирку приповедака коју ћеш прочитати и приказати на часу редовне или додатне наставе српскога језика;  напишеш кратку причу.


Антон Павлович Чехов

ВАЊКА (одломак)

сукно – дебела вунена тканина за сељачко одело и одевне предмете

110

В

uk a

pr om

ањка Жуков, деветогодишњи дечак доведен пре три месеца на занат код обућара Аљахина, на Бадње вече не леже да спава. Сачекавши да газда и газдарица с калфама оду на јутрење, он узе из газдиног ормана бочицу с мастилом, држаљу са зарђалим пером и, раширивши испред себе изгужвани лист хартије, поче да пише. Пре него што ће извући прво слово, он се неколико пута плашљиво осврте на врата и прозор, погледа испод ока потамнелу икону од које су се на обе стране пружале полице с калупима, и испрекидано уздахну. Хартија је лежала на клупи, а он је клечао пред клупом. „Драги мој дедице, Константине Макаричу!” – писао је. – „Ево ти пишем писмо. Срећан вам Божић и желим ти све најбоље од Господа Бога. Ја немам ни оца ни мајчице, ти си ми једини остао.” Вањка управи поглед на мрачни прозор у коме је светлуцао одсјај његове свеће, и јасно замисли свога деду Константина Макарича који је служио као ноћни чувар код господе Живарјових. Био је то ситан, мршав, али врло жустар и бодар старчић од својих шездесет пет година, вечито насмејаног лица и пијаних очију. Дању спава у кухињи за послугу или задева куварице, а ноћу, завијен у широк кожух, шета око имања и удара у своје клепало. За њим, опуштених глава, иду стара Каштанка и керић Вјун, назван тако због своје црне боје и дугуљастог тела као у ласице. Тај Вјун је веома послушан и умиљат, подједнако благ према домаћинима као и према туђинцима, али ипак не ужива поверење. Под његовом смерношћу и кроткошћу скрива се најподмуклији пакосник. Нико боље од њега не уме да се у прави час пришуња и шћапи за ногу, да се увуче у оставу или здипи сељаку кокош. Већ више пута пребијали су му задње ноге, двапут су га вешали, сваке недеље шибали на мртво име, али је он све то ипак преживео. Сада деда сигурно стоји пред капијом, шкиљи у пурпурне прозоре сеоске цркве и трупкајући сукненим чизмама збија шалу с послугом. Клепало му виси о појасу. Он пљеска рукама, јежи се од зиме и, старачки се церекајући, штипка час собарицу, час куварицу. [...] А време је боговско. Ваздух спокојан, прозиран и свеж. Ноћ је мрачна, али се ипак види цело село с белим крововима и прамењем дима који се извија из оџака, и дрвеће посребрено ињем и снежни сметови. Небо се осуло звездама што

Ed

калфа – занатлијски помоћник јутрење – јутарња црквена служба држаља – штапић на чијем врху се налази перо за писање икона – насликан лик свеца на дрвету калуп – комад дрвета у облику ципеле који се ставља у ципелу при њеном шивењу жустар – окретан, сналажљив бодар – пун снаге и воље кожух – капут од овчије коже клепало – даска у коју се удара уместо звоњења

o

► Сети се наслова Чеховљеве приповетке коју смо читали прошле године. Дела великих писаца препознају се и по томе што у нама остављају дубљи траг јер они и о најтежим и најсложенијим појавама говоре једноставно и упечатљиво. Чехов је чувен по томе што је и у најкраћој краткој причи умео да прикаже целог човека, његову душу и његову судбину. У следећем одломку из једне од најпознатијих Чеховљевих прича уверићеш се у то како писац, наоко једноставним средствима, гради животно уверљив и психолошки изнијансиран лик деветогодишњег дечака.

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


Ed

uk a

pr om

o

весело трепере, а Кумова слама се оцртава тако јасно као да су је за празник орибали и истрљали снегом. Вањка уздахну, умочи перо и настави да пише: „А синоћ сам добио батине. Газда ме ухватио за косу и извукао у двориште, истукао обућарским ременом зато што сам љуљао њихово детенце у колевци и нехотице заспао. А прошле недеље ми газдарица наредила да очистим харингу, а ја почео с репа, кад ти она дохвати харингу па поче њену главу да ми тура у нос... Калфе ми се ругају, шаљу ме у крчму по вотку и терају ме да од газде крадем краставце, а газда ме млати чиме стигне. А храна је никаква. Ујутру ми дају хлеба, за ручак кашу, а за вечеру опет хлеба, а чај или чорбу никад, то газде саме смажу. Гоне ме да спавам на трему, а кад њихово детенце плаче, онда никако В. Перов, Тројка (детаљ) и не спавам него љуљам колевку. Мили мој дедице, молим те као Бога, води ме одавде кући у село, не могу ти више ја овако. До земље ти се клањам и вавек ћу се за тебе молити Богу, води ме одавде, иначе ћу умрети...” Вањка искриви уста, протрља својом црном песничицом очи и зајеца. [...] Вањка грчевито уздахну и поново се загледа у прозор. Он се сети: по јелку за господу у шуму је ишао увек деда и водио унука са собом. Беху то срећна времена! Деда је хуктао, и мраз је хуктао; угледајући се на њих, хуктао је и Вањка. Пре но што посече јелку, деда попуши лулу, дуго шмрче бурмут, задиркује прозеблог Вањушку. Младе јеле заогрнуте ињем непомично стоје и чекају која ли ће од њих умрети. Кад наједаред однекуд искочи зец и као стрела појури преко сметова... Деда не може а да не подвикне: – Држ, се, држи... држи! Ех ти, враже куси! – Одсечену јелку деда је одвлачио у господски дом, а тамо би се латили да је украсе... Око тога је највише пословала Вањкина љубимица, госпођица Олга Игњатјевна. Док је још Вањкина мати Пелагија била жива и служила као собарица код господе, Олга Игњатјевна је кљукала Вањку киселим бомбонама и од дуга времена научила га да чита, пише, да рачуна до сто, па чак и да игра кадрил. А кад је Пелагија умрла, сиротана Вањку су отправили деди у кухињу за служинчад, а из кухиње у Москву, обућару Аљахину. „Дођи, мили мој дедице”, настави Вањка, „заклињем те Христом Богом, одведи ме одавде. Сажали се на мене, несрећно сироче, јер ме овде сви бију и много сам гладан, а жалостан сам да ти не могу рећи, једнако плачем. Ономад ме газда треснуо калупом по глави па сам пао и на једвите јаде се повратио. Несрећан је мој живот, гори од Читанка за 6. разред | Игра за живот

Кумова слама – Млечни пут (сазвежђе)

ремен – каиш нехотице – ненамерно, случајно харинга – ситна морска риба, сродна сардели сардела – врста морске рибе вотка – руско алкохолно пиће

трем – отворен део куће пред улазом

бурмут – уситњен дуван за шмркање

кадрил – врста плеса у паровима служинчад – кућна послуга

111


рамоника – хармоника копејка – руски новчић мале вредности, пара

ДЕДИ У СЕЛО Затим се почеша, размисли још мало па додаде: „Константину Макаричу.” Задовољан што га нису омели у писању, он натуче капу и не огрнувши кожушчић, онако у кошуљи излете на улицу... Касапски момци, код којих се дан пре тога распитивао, рекли су му да се писма бацају у поштанске сандучиће а из њих се разносе по целој земљи поштанским тројкама с пијаним кочијашима и звонким прапорцима. Вањка дотрча до првог поштанског сандучета и гурну драгоцено писмо у отвор... Уљуљкан слатком надом, сат касније већ је чврсто спавао... Сањао је сељачку пећ. На пећи седи деда, опустио босе ноге и чита писмо куварицама... Око пећи се врти Вјун и маше репом...

o

тројка – кочија коју вуку три коња

сваког пса... И још ми поздрави Аљону, ћопавог Јегорку и кочијаша, а моју рамонику не дај никоме. Остајем твој унук Иван Жуков, мили мој дедице, дођи.” Вањка начетворо пресави исписани лист и стави га у коверат који је претходног дана купио за копејку. Промисливши мало, он умочи перо и написа адресу:

РАЗГОВОР О ДЕЛУ

pr om

Превела са руског језика Олга Влатковић

*** Поново читај овај одломак из Чеховљеве приче, с оловком у руци. Обележи делове

Ed

uk a

текста који чине садржај Вањкиног писма. Подвуци реченице које су те растужиле, и оне које су те насмејале. Које основно осећање и расположење остаје у теби после читања? *** Уочи у ком тренутку Вањка почиње да пише писмо. Од каквог је значаја чињеница да он то ради на Бадње вече? Подсети се какав је то празник и како се он празнује. Опиши како га проводи Вањка. Зашто пише писмо своме деди? *** Наведи шта све Вањка доживљава учећи занат. У чему се састоји његово шегртовање? *** Запази чега се он присећа пишући писмо. У каквом су односу његова садашњост и прошлост? *** Зашто не може да се упути пешице кући? *** Издвој реченице у којима је садржана његова патња. За чим чезне? *** Опиши лик Вањкиног деде. *** Пронађи делове текста у којима су оцртани остали ликови и истакни оне који су ти нарочито занимљиви. *** Шта закључујеш о животу који је Чехов описао? *** Издвој све што је, по твом мишљењу, вредно и лепо у овој приповеци.

ИСТРАЖИ И ПРОУЧИ *** Истражи шта је, у приповеци, садржај Вањкиног писма, а шта чини његово сећање на

прошле дане. Проучи како писац комбинује ова два плана. *** Упореди казивања у првом и у трећем лицу. Које казивање снажније делује на тебе? Због чега? *** Пронађи примере у тексту којима писац најбоље дочарава психологију деветогодишњег дечака. Образложи своја запажања. 112

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВНИК Приповедање у првом лицу – један од најстаријих облика приповедања, коришћен већ у епу, као што је Одисејево причање у Одисеји; приповедач (наратор), најчешће као носилац радње, аутобиографски прича своју историју. Приповедање у трећем лицу – основни и традиционални облик епског приповедања у којем се одређени уметнички свет представља из перспективе наратора или неког другог лица као свезнајућег или скривеног приповедача, а не из перспективе првог лица.

РЕЧ ПРИЈАТЕЉА

pr om

o

Са њим сам се упознао у Москви, крајем деведесет пете године. Остало ми је у сећању неколико његових карактеристичних реченица. [...] – По мом мишљењу, када се напише приповетка, треба избацити почетак и крај. Ту, ми, белетристи, највише лажемо... И што краће, што је могуће краће, треба писати. [...] – Сести и писати треба само онда када се осећаш хладан као лед. Често се смејао својим заразним смехом, волео је да се шали, да измишља све и свашта, смешне надимке. Волео је разговоре о књижевности. Говорио је о њој, често се одушевљавао Мопасаном, Толстојем. Иван А. Буњин

uk a

Најчувеније Чеховљеве реченице: Краткоћа је сестра талента. Писци интерпункцију користе као ноте.

САЗНАЈ ВИШЕ

Ed

Прочитај приповетку „Вањка” у целини. Потражи и друге приче Антона Павловича Чехова, на пример „Коњско презиме”, „Камелеон” и „Дебели и мршави”. АНТОН ПАВЛОВИЧ ЧЕХОВ (1860, Таганрог, Русија – 1904, Баденвајлер, Немачка) Руски приповедач и драмски писац, по занимању лекар. У књижевности се јавио рано – веома успелим хуморескама из обичног живота. Већ тада је показао изразити дар запажања, вештину обликовања ликова и ситуација, духовитост. Својим кратким причама, новелама и драмама извршио је знатан утицај у светској књижевности. Значајна дела: приповетке „Шала”, „Туга”, „Чиновникова смрт”, „Човек у футроли”, „Душица”, „Степа”, „Павиљон број 6”... и драме Галеб, Ујка Вања, Три сестре, Вишњик.

Кључне речи: приповетка, руска књижевност, писмо, приповедање у првом лицу и приповедање у трећем лицу. Читанка за 6. разред | Игра за живот

113


Милован Данојлић

ОВАЈ ДЕЧАК СЕ ЗОВЕ ПЕПО КРСТА ► Песме о дечаку по имену Пепо Крста говоре о једном тешком и суморном детињству. Милован Данојлић објавио их је заједно са другим лепим песмама у збирци Како спавају трамваји.

Овај тужни дечак зове се Крста Пепо од мајке Лизе и оца Хохохонда. Па лепо. И шта онда?

Зар не видите: дечак је погружен, као цар кога су прогнали из домовине, тако свирепо… — Е, ту лежи цела ствар, то јест, ту је оно што није лепо.

uk a

погружен – клонуо, потиштен, скрушен

pr om

џамбас – човек који се разуме у коње, или који тргује коњима; реч се користи и да означи препреденог човека, варалицу

Он станује у последњој улици у великој каменој кући. Његов тата је џамбас коме су у једној тучи одсекли пола увета и два прста.

o

Овај дечак зове се Пепо Крста.

Џон Хохохонд изнад свега воли да се напије, касно у ноћ се враћа, пуца у небо, виче. Кад дође пред кућу — извали пола капије, а престрашени Пепо задрхти као птиче.

Ed

Мама Лиза га сачека на прагу, тужна као ружа у јесен, са нежним лицем Ђоконде, скине му блатњаве чизме, целог га разоружа, и тихо запита: „Докле, о Џоне Хохохонде?” А Хохохонд се мршти, ко да из земље чупа сонде, и никад не каже ни „довде” ни „донде”.

Вартоломео Естебан Муриљо, Сеоски дечак ослоњен на праг (детаљ)

114

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


Код других није тако. Свуд лепше сунце грије, у свим другим кућама боље се живети може. Ено, Џим Хухухинд уопште не пије, има дућан препун седларске коже, своје синове мази и никада их не бије.

дућан – продавница

Живот Крсте Пепа зато је препун бола… Сам у каменој кући он не зна за другарство. Гледајте га: личи на цара без престола коме су варвари отели дечје царство.

варварин – груб, некултуран човек, дивљак

o

РАЗГОВОР О ДЕЛУ

pr om

*** Сажето испричај о чему песма говори. *** Опиши свој доживљај дечаковог детињства. Издвој најупечатљивије стихове који

то детињство дочаравају и објасни их.

*** Искажи своје мишљење о вредности песме.

КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВНИК

Ed

uk a

Циклус песама – низ песама који чини заокружену целину (циклус = круг): песме су у циклусу повезане тематско-мотивски или се односе на истог поетског јунака, као што је то мали циклус песама „Детињство Крсте Пепе” Милована Данојлића. У народној епској књижевности говори се о кругу песама тематски повезаних одређеним историјским периодом, догађајем, епским јунаком и др.

ИСТРАЖИ И ПРОУЧИ

*** Истражи особине дечакових родитеља. Уочи и издвој очеве и мајчине особине и своја

запажања поткрепи одговарајућим стиховима. Образложи како је приказан контраст између очеве и мајчине природе. Истражи ко је била Ђоконда, или Мона Лиза; потражи њен чувени портрет који је насликао Леонардо да Винчи и установи везу између ње и „нежног лица” Лизе, Крстине мајке. *** Издвој стихове који говоре о дечаку и закључи какво је његово детињство. Пронађи стихове у којима је детињство Крсте Пепе упоређено са детињством друге деце. Шта је песник постигао употребом још једног контраста? *** Објасни како разумеш трећу строфу и последњу строфу у песми. Зашто је дечак упоређен са царeм без престола „коме су варвари отели дечје царство”? *** Искажи своја размишљања о томе зашто писци говоре и о тешким приликама у којима људи живе, а често и о несрећном детињству и тужној деци. *** Проучи песничке слике и закључи којим је средствима песник постигао њихову живост и уверљивост. Читанка за 6. разред | Игра за живот

115


*** Истражи како је рима заступљена у песми, како су строфе распоређене, какав је ритам

песме. *** Чиме је песник постигао да песма истовремено делује и тужно и ведро? Подвуци сти-

o

хове који ти звуче као обраћање некоме (слушаоцу, читаоцу), као одговори на његова могућа питања и закључи какву они улогу имају у песми. *** Шта је дочарано очевим необичним именом и презименом, па и његовим занимањем? Чиме је песник постигао утисак да је детињство Крсте Пепе истовремено и далеко и близу искуству савременог читаоца? *** Прочитај још две песме из кратког циклуса „Детињство Крсте Пепе” из збирке Како спавају трамваји: „Разболео се Пепо Крста” и „Крста Пепо после болести”. Откриј како отац Крсте Пепе испољава нежност према свом сину и како се дечак радује сунцу и животу. Искажи своја размишљања о породици, породичним односима и о могућностима да осетимо радост и срећу упркос тешким животним околностима.

pr om

РЕЧ ПРИЈАТЕЉА

uk a

У међувремену, тачније речено почетком 1958. године, мноме је овладала страсна жеља да напишем нешто једноставно, забавно, прозирно и чисто. Увидео сам да је дечја песма онај песнички облик у коме се могу изразити онако како желим. Тада сам живео у једној малој собици, на периферији града. Не знам како, не знам ни зашто – написао сам једну песму о трамвајима. Ко зна колико пута сам, у поноћ, посматрао трамваје у депоу на Булевару револуције; у једном тренутку, ти дуго скупљани утисци су се организовали у песму. А онда, теме су навирале, саме од себе. Неколико ноћи сам провео пишући. И кад бих легао у кревет, угасивши светло, у мени се будила нова песма. Десетине различитих догађаја, лица и прилика падали су ми на памет. Чинило ми се да сам и старог професора, и баку под мартовским сунцем, и деду који броји своје године, и успаване возове, и Крсту Пепу – негде већ видео. (Тек касније сам приметио да детињство Крсте Пепе веома наличи моме детињству.) (Милован Данојлић, „О себи и о књизи”, у Како спавају трамваји)

Ed

САЗНАЈ ВИШЕ

 Прочитај шта је Милован Данојлић написао на почетку свог предговора за књигу Како спавају трамваји. Потражи књигу у библиотеци, прочитај цео предговор и закључи како је песник представио поједине чињенице из сопственог живота, у некој врсти аутобиографског записа. Издвој оно што ти је у њему најзанимљивије и образложи своја запажања. О СЕБИ И О КЊИЗИ (одломак) Ево мојих песама. Ту негде сам и ја. Па опет, требало би да још штогод кажем и о себи, и о песмама. Рођен сам 3. јула 1937. године у селу Ивановцима, у Шумадији. Основну школу сам завршио у томе селу, а нижу гимназију у једној варошици удаљеној седам километара од моје куће. Четири године сам, свакодневно, преваљивао пешице по четрнаест километара. По снегу, по блату, по киши и по сунцу, у рана јутра и касна поподнева, ми, сељачићи-нижегимназијалци, вукли смо се, у колони, тим путом, досађивали се, играли, крали орахе и шљиве и – читали. Читали смо тако, у ходу.

116

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


Чини ми се да сам тих година написао и прву песму. Ако се добро сећам, песма се звала „Стари храст”. На том старом храсту дрхтуриле су голе гране, била је јесен, дувао је ветар, јурили облаци, попрскивала киша, крештале вране. Дивио сам се дрвету које има снаге да све то поднесе. Ту, и још неколико сличних песама, показао сам своме професору математике, иначе веома добром човеку. Свиделе су му се. Касније сам те песме негде затурио, а онда сасвим изгубио. ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК *** Замисли како изгледа дечак Крстa Пепo и насликај га. *** Научи да изражајно говориш песму „Овај дечак се зове Пепо Крста”. *** Прочитај збирку песама Како спавају трамваји, издвој песме које су ти се највише

допале и образложи свој избор. *** Покушај да напишеш песму или причу о себи, али у трећем лицу, и не тужну него

Ed

uk a

Ђокондин осмех – осмех Леонардове Мона Лизе не престаје да заокупља свет: већ петсто година говори се о његовој загонетности и траже се одговори који би га објаснили, и то и у уметности и у науци. Често се поставља основно питање: да ли је тај осмех срећан или тужан? Шта ти мислиш о томе?

pr om

o

шаљиву. Наслов може да гласи: „Овај дечак се зове ..............................................”, односно – „Ова девојчица се зове ..................................................”. *** Прочитај песников предговор „О себи и о књизи” из збирке Како спавају трамваји и издвој чињенице које су ти помогле да боље разумеш песме и свет о ком оне говоре.

Леонардо да Винчи, Мона Лиза или Ђоконда (детаљ)

МИЛОВАН ДАНОЈЛИЋ (1937, Ивановци – 2022, Поатје, Француска) Значајни је српски песник и прозни писац који је неколико деценија живео у Француској. Поред писања за децу и за одрасле читаоце, преводио је са француског и енглеског језика. Kњигe за децу: Како спавају трамваји, Фуруница јогуница, Чудноват дан, Песме за врло паметну децу и друге.

Кључне речи: лирска песма, циклус песама, тема детињства. Читанка за 6. разред | Игра за живот

117


Бранко Ћопић

ЧУДЕСНА СПРАВА ► Шта све може бити чудесно у људском свету? Чега се плашимо, а чему се чудимо? Бранко Ћопић у збирци приповедака Башта сљезове боје, приповедајући о „добрим старцима и занесеним дечацима”, открива део тог чудесног света – пуног топлине и хумора.

бена – луда, будала, глупак џаба – узалуд, без накнаде

118

М

uk a

pr om

o

ој дјед Раде плашио се не само разних животиња (змија, даждевњака и риба) него је зазирао и од многих справа и машина: од пушака, термометара, васер-ваге и тако даље. Ни под каквим изговором у нашу кућу није се смјела унијети пушка: ни пуна, ни празна, ни покварена, ни растављена. Од погледа на термометар дјед је добијао вртоглавицу и стуживало би му се у стомаку, а од васер-ваге је закретао главу као од урокљивих очију. Међутим, једино је према сату одувијек имао неко посебно страхопоштовање гледајући у њему тајанствено биће које живи својим загонетним животом, чистим и мудрим као код каквог древног праведника. Није га чак волио ни у руке узети бојећи се да га на неки начин не обесвети и не упрља. Дједов рођак Сава, стари лопов и никаква вјера, често би се око тога дохватио с дједом. – Ма како ти то зазиреш од сата као да је пред тобом жив створ, а? – Па да шта је него жив – мирно каже дјед. – Сат жив?! – забезекне се Сава. – Жив, богме, и десет пута мудрији него ти. Иако баш није било тешко испасти мудрији од Саве, старчић увријеђено пуше: – Мудрији од мене? О, види ти њега. – Да, да. У по дана, у по ноћи, кад ти год драго, само га отвориш, а он ти – цак, цак! – толико и толико сати. Ехе, драги мој, а ти не знаш ни на колико си мјеста шупаљ, а камоли што друго. Дјед поучно дигне прст. – Према једном сату, брате Саво, ти си једна обична бена. – Да шта сам него бена. Код Бабића се пече ракија, а ја овдје код тебе џаба тупим зубе – искрено признаје Сава и диже се да пође. У нашој кући, откад се зна и памти, никад нико није имао сата, нити је ко знао да по њему чита вријеме. Мој стриц Ниџо, кад се вратио са Солунског фронта, правио се да „зна у сат”, али касније се испоставило да он умије само понешто око мале казаљке, па је његово одређивање времена испадало, отприлике, овако: – Још само колико за један нокат па ће подне.

Ed

даждевњак – животиња слична гуштеру, с црним и жутим пегама које се појављују пред кишу васер-вага – либела, равњача, водена вага; справа која у цеви садржи воду, служи за одређивање водоравног положаја урокљиве очи (зле очи) – веровање да се погледом може некоме наудити

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


самарџија – занатлија који прави и поправља дрвена седла (самаре)

Михољдан – Свети Михаило, црквени празник који се слави 12. октобра

нафора – освећен хлеб који се узима уз причешће; представља тело Исусово

Ed

uk a

pr om

o

То „гледање у сат” за мог је дједа била једна исто тако тајанствена и помало натприродна умјешност као и гатање у длан. Ако си рођен за то, ти ћеш ту работу и научити, ако пак ниси, џабе ти је. Да жене не знају у сат и да то нису женска посла, то је за дједа било нешто што се само по себи разумије. Једне године и наша кућа доби сат. Било је то овако: Имао ти је дјед једног побратима и пријатеља, неког Петрака, самарџију по занимању. Тај ти је читаве године лутао испод Грмеча, од села до села, и људима правио и поправљао самаре, пропијајући своју зараду често већ и на лицу мјеста, уз домаћина код кога је радио. На Михољдан, крсну славу нашу, Петрак је освитао код наше куће, свечан и обријан, и здравио се с дједом: – Побратиме Раде, да нам буде срећан данашњи светитељ. Остао би тако који дан, напио се, напричао, испрегледао дједове самаре и једног јутра, ево ти га обувена и потпасана, љуби се с дједом и утјешно пророкује: – Брзо ћемо се ми опет срести, побратиме, округла је Земља. Једне године тако, растајући се с дједом, он му пружи повелик излизан џепни сат. – Ево ти, побратиме, ово ћеш ми сачувати за догодине. Зарадио сам га у добра човјека, па ми је све страшиво да га ђегод не пропијем. Дјед обриса оба длана о чакшире и прими сат побожно као нафору пред олтаром. – У реду, побро, биће пажено ко очи у глави. Сат је био закључан у дједов сандук и на њега се брзо и заборавило, све док ја једног дана не доперјах из школе поносито се шепурећи: – Дједе, ја знам гледати у сат, учили нас у школи. – Иди, бено, гдје ће дијете знати у сат. Хајде да си бар војску одслужио, друго би било. – Богами, дједе, знам. Знам га и навити па да иде. – Е, е, лажи само. – Дај вамо па ћеш видјети. Мољакао сам, улагивао се, аја, није помагало. Тако цијењену ствар у дјечје руке, то је за дједа био одвећ велик ризик. Сљедећег Михољдана побратим Петрак не појави се на нашој слави. Дјед се забрину. – Да није болестан, Бог ти га видио? Пропитивао се за њ у вароши, на сточној пијаци, на црквеном сабору, али од побратима ни трага ни гласа. Те јесени нико га под Грмечом није видио. На једном мјесту дједа утјешише причом како је стари говорио да ће преко Уне, у Кауре, да тамо претреса и прави самаре. – Богами ће њега, онако пијана, гдјегод умлатити и опљачкати Каури, лопови су то – вајкао се дјед. Једног поподнева, тек што стигох из школе, дјед ме тајанствено позва у свој собичак. Био је сам код куће. – Одидер вамо. Почепркао је по свом сандуку, извадио из плаве хартије Петраков сат и неповјерљиво ме погледао. – А знаш га навити, велиш? – Знам. – Дедер. Читанка за 6. разред | Игра за живот

каур и каурин – муслимански назив за хришћанина, неверник

119


pr om

РАЗГОВОР О ДЕЛУ

o

Старац ме усједе на свој кревет, стави ми сат у руке и без даха се загледа у моје прсте. Кад је навијање било готово и сат зацактао јасно и равномјерно, он га узе у руке, принесе десном уву и сав озарен прошапута: – Аха, ради, ради, куца! Спустио је сат у крило као да се одмара, загледао се некуд у даљину и обрадовано протепао: – А, знао сам ја да је он жив, рђа једна. Жив и здрав. – Ко то, дједе? – Мој побро. Да је он мртав, и његов би сат умро. Па да, тако ти је то. Тога поподнева дјед је био толико удобровољен да ме је навече чак и у млин повео. До дуго у ноћ сједили смо на млинском прагу и гледали пун мјесец, нас двојица, велика и мала бена, а около су регатале жабе, па уз ту крекетаљку ниси знао јеси ли још на земљи или заједно с мјесецом рониш кроз распјеване навиљке облака.

*** Сажето изнеси своје утиске о приповеци. Издвој део текста који ти се највише

Ed

uk a

допао и образложи свој избор. *** Чега се све плашио дјед Раде? Образложи његове страхове. *** Како се он понаша према техничким справама? *** Објасни зашто је баш сат за њега чудесна справа. Поткрепи своја објашњења примерима из текста. *** Запази какав је однос дједа Рада према самарџији Петраку. *** Опиши како доживљаваш ликове двојице стараца. Какво је њихово пријатељство? Шта значи то да су њих двојица побратими? *** Како дјед Раде изражава своју љубав према пријатељу? Опиши његова осећања. *** Наведи карактеристичне особине његовог лика и издвој једну која је по твом мишљењу најважнија. *** Које основно расположење преовладава на крају приповетке? *** Објасни наслов приповетке. Зашто је сат – чудесна справа? У чему се огледа његова чудесност?

ИСТРАЖИ И ПРОУЧИ

*** Врати се тексту приповетке. Оловком подвуци места која се односе на:

1. лик дједа Рада и лик Петрака – како их представља приповедач (наратор) у причи; 2. забринутост деде Рада за побратима; 3. откривање „чудесности” Петраковог сата; 4. душевно расположење јунака на крају. *** Проучи композицију приповетке – увод, заплет, кулминацију и расплет, и означи сваки део на маргини. *** Истражи како писац Бранко Ћопић користи нарацију, дескрипцију и дијалог. *** Издвој глаголе који ти звуче необично, занимљиво, смешно и покушај да их објасниш. Нађи синониме који би им одговарали и упореди их са пишчевим решењима. 120

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВНИК Композиција књижевног дела – начин повезивања појединачних елемената у целину у оквиру једног књижевног дела (песме, приповетке, романа). Етапе у развоју радње:  експозиција – увод у радњу дела;  заплет – долази до напетости, сукоба;  кулминација – врхунац сукоба и напетости;  перипетија – нагли преокрет ситуације;  расплет – долази до разрешења сукоба.

o

САЗНАЈ ВИШЕ

pr om

Сваки је од нас однио у свијет понешто од тих прозирних сунчаних слика изатканих од наших ведрих дјетињских прољећа, љета и јесени, од прича и маштања и нас и наших старих кроз које је говорила нејасна чежња човјека да се откине од тешке стварности наших сељачких дана и ноћи и отплови у блажену добру земљу из приче. Бранко Ћопић, 12. XII 1939, УВЕЧЕ (аутобиографски спис)

uk a

Изузетна разноликост Ћопићевог књижевног стваралаштва огледа се, између осталог, и у природи хумора који је неговао. С ким се, с чим се и како се све није шалио Бранко Ћопић! [...] А шалио се он и с децом, са животињама и биљкама „у царству лептирова и медведа”, с мачком Тошом, с ратним подухватима Николетине Бурсаћа и других витезова све смешнијег и све тужнијег лика. С друге стране, Ћопић се бранио од свих тих невоља и јада свог завичаја не само хуморним просијавањем у свом приповедању него врло често и бегом у неки други, бајковити дечији свет, увелико настањен биљкама и животињама.

Ed

(Светозар Кољевић, „О хумору Бранка Ћопића”, одломак)

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** У разговору са школским библиотекаром сазнај које се Ћопићеве књиге најрадије

читају у твојој школи и сачини извештај о томе. *** Ако волиш да читаш књиге Бранка Ћопића, напиши краћи текст о томе због чега су

ти оне занимљиве. Опиши своје читалачко задовољство, препоручи књигу другим читаоцима. *** Изабери бар два предговора за збирке приповедака Бранка Ћопића, прочитај их и представи у одељењу.

Кључне речи: приповетка, сећање на детињство, приповедање у првом лицу, композиција књижевног дела. Читанка за 6. разред | Игра за живот

121


Vilijam Sarojan

LETO LEPOG BELCA (odlomci) ► Koliko sam u stanju da kažem, ova knjiga je priča o nekom američkom dečaku koji se zvao Aram Garoglanijan. Ne tvrdim da pripovetka ima neki zaplet, a evo ovde pošteno upozoravam da se u njoj neće dogoditi ništa neobično – kaže u predgovoru za svoju knjigu Zovem se Aram pisac Vilijam Sarojan. Zašto li on namerno, pošteno upozoravajući, skreće pažnju čitaoca na odsustvo zapleta i neobičnosti, kada znamo da upravo to najviše privlači čitaoce širom sveta? Valjda ne želi da nas odvrati od čitanja? Pravi smisao piščevih reči otkrićeš tek ako pažljivo pročitaš priču koja sledi.

o

Ed

uk a

praskozorje – vreme pred izlazak sunca, kad zora praska, puca, kad počne svitati

J

ednoga od onih minulih dobrih dana kada sam imao devet godina i kada je svet bio pun veličanstvenosti kakve su se samo mogle zamisliti, i kada je život bio još čaroban i tajanstven san, moj rođak Murad, koga su svi osim mene smatrali ludim, dođe u četiri sata ujutru pred našu kuću i probudi me lupajući na prozor moje sobe. – Arame – reče on. Skočio sam iz kreveta i pogledao kroz prozor. Još nije bilo svanulo, ali bilo je leto, i praskozorje koje se pomaljalo na horizontu davalo je dovoljno svetlosti da me uveri da ne sanjam. Pomolio sam glavu kroz prozor i protrljao oči. – Da – reče on na jermenskom. – To je konj. Ne sanjaš. Požuri ako hoćeš da jašeš. Znao sam da se moj rođak Murad radovao životu više nego ma ko drugi koji je bilo kakvom greškom došao na svet, ali ovo je prevazišlo sva moja očekivanja. Prvi razlog tome bio je što su moje najranije uspomene bile uspomene na konje, a moje prve čežnje bile su čežnje za jahanjem. Zato je bilo divno. Drugi razlog bio je u tome što smo bili siromašni. Zbog toga nisam verovao svojim očima. Mi smo bili siromašni. Novaca nismo imali. Celo naše pleme bilo je osiromašilo. Svaki ogranak porodice Garoglanijan živeo je u najneverovatnijoj i najsmešnijoj siromaštini na svetu. Niko nije mogao shvatiti, čak ni stariji iz porodice, na koji način smo mi ipak uvek dolazili do nešto malo novaca da kupimo hrane i napunimo svoje stomake. Najvažnije pri svemu tome bilo je da smo, pored svega toga, ipak bili čuveni po svom poštenju. Otprilike oko jedanaest vekova bili smo poznati po svom poštenju, čak i tada kada smo bili najbogatija porodica među ljudima, za koje smo mislili da predstavljaju ceo svet. Pre svega, bili smo ponositi, zatim pošteni i verovali smo u dobro i zlo. Niko od nas ne bi nikoga na svetu prevario, a kamoli pokrao. Prema tome, iako sam mogao videti tako veličanstvenog konja, iako sam ga mogao tako omirisati, iako sam mogao slušati njegovo tako uzbudljivo disanje, ipak nisam mogao verovati da taj konj ima išta zajedničko sa mojim rođakom Muradom ili sa mnom, ili ma sa kojim od članova naše porodice – bilo u snu ili javi – zato što sam znao da ga moj rođak nije mogao kupiti, a pošto ga nije mogao kupiti, morao ga je ukrasti. Međutim, morao sam odbiti i samu pomisao da ga je on ukrao.

pr om

minuti – proći; minuli: prošli

122

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


ćudljiv – koji je promenljive ćudi, nestalan, hirovit, čudan, osoben ćudljivost – nestalnost, hirovitost

Ed

uk a

pr om

o

Nijedan član porodice Garoglanijan nije mogao biti lopov. Iskolačio sam oči najpre na svog rođaka, a zatim na konja. Oboje je ozarivala blaga mirnoća i ćudljivost, što me je, s jedne strane, očaravalo, a, s druge, plašilo. – Murade – rekoh – gde si ukrao tog konja? – Skoči sa prozora – reče on – ako želiš da jašeš. Prema tome, ipak je bila istina. On je ukrao konja. To je bilo izvan svake sumnje. Došao je da me pozove da jašem ili da odbijem, prema izboru. Ali, ipak, činilo mi se da ukrasti konja radi jahanja nije bilo isto što i ukrasti ma šta drugo, kao, na primer, novac. Koliko sam ja mogao prosuditi, možda to uopšte i nije bila krađa. Ukoliko je neko lud za konjima, kao što smo bili moj rođak Murad i ja, to nije bila nikakva krađa. Moglo bi se to smatrati krađom tek kada bismo kome ponudili konja na prodaju, što, naravno – to sam dobro znao – ne bismo nikada učinili. – Pričekaj, samo da se obučem – rekoh. – Dobro – reče on – samo požuri. Uskočio sam u svoje odelo. Survah se sa prozora dole u dvorište i skočih na konja koji se nalazio pozadi moga rodaka Murada. [...] Svaka porodica nosi negde u sebi neku ludu žicu, a moj rođak Murad smatran je kao prirodni potomak te lude žice našega plemena. Pre njega bio je naš ujak Kosrove, ljudina snažne glave, crne kose i najvećih brkova u Sanjoakinskoj dolini, čovek preke naravi, vrlo razdražljiv i toliko nestrpljiv da je odmah svakoga prekidao u govoru sa „ne mari ništa, ne obraćaj na to pažnju”. Bilo je sasvim svejedno šta je ko i o čemu govorio. Jednom je njegov rođeni sin Arak pretrčao osam blokova kuća da bi stigao do berbernice, gde mu je otac doterivao brkove, kako bi mu javio da mu je kuća u plamenu. Taj čovek, Kosrove, pomerio se samo u stolici i promrmljao: „Ne mari ništa, ne obraćaj na to pažnju.” Kada mu je berberin

Franc Mark, Veliki plavi konji (1911) Читанка за 6. разред | Игра за живот

123


o

Ed

uk a

pr om

slabina – deo tela od pazuha do kuka, bok

rekao: „Ali dečko reče, vaša kuća gori”, na to se Kosrove samo prodera: „Rekao sam ne mari ništa i dosta.” Moj rođak Murad smatran je za prirodnog potomka toga čoveka, iako je Muradov otac bio Zorab, koji je bio praktičan čovek i ništa više. Eto, tako je to bilo u našem plemenu. Čovek je morao biti otac sinovog tela, ali to nije ni u kom slučaju značilo da je on u isto vreme i otac njegove naravi. Raspodela raznih vrsta naravi u našem plemenu bila je od početka vrlo ćudljiva i lutalačka. [...] Moj rođak Murad sjaha s konja. – Jaši – reče. Uzjahah i odjednom me obuze neki užasan strah. Konj se nije makao. – Udari ga u mišić – reče moj rođak Murad – šta čekaš? Znaš da ga moramo vratiti pre nego što se iko živ probudi i izađe iz kuće. Udarih konja u slabine. Još jednom se prope i zarza. Tada poče da juri. Ja nisam znao šta da činim. Umesto da potrči preko polja ka jarku za navodnjavanje, konj jurnu putem nadole prema vinogradima Dikrana Halabijana, gde je počeo da skače preko loza. Konj je preskočio sedam loza pre nego što sam pao s njega. Zatim odjuri dalje. Moj rođak Murad dotrča putem. – Ništa mi nije stalo do tebe – viknu on – ali moramo doći do konja. Ti idi onim putem, a ja ću ovuda. Ako ga uhvatiš, budi dobar prema njemu. Ja ću biti u blizini. Ja produžih dole putem, a moj rođak Murad pođe preko polja ka jarku za navodnjavanje. Trebalo mu je više od pola sata dok je pronašao konja i dok ga je doterao. – U redu – reče on – penji se. Sada je ceo svet već ustao. – Šta ćemo sada? – upitah. – Znam jedno mesto – reče. – Koliko ima vremena otkako si ukrao ovog konja? – upitah. Meni odjednom bi jasno da je on jutrom izjahivao već duže vremena, a da je tog jutra došao po mene samo zato što je znao koliko sam čeznuo za jahanjem. – Ko govori o krađi konja? – reče on. – Dobro – rekoh ja – koliko ima kako izjahuješ svakog jutra? – Nikada pre ovog jutra nisam – reče on. – Govoriš li istinu? – upitah. – Razume se da ne govorim – reče on – ali ako stvar dođe na videlo, bar da znaš šta ćeš Onore Domije, Konjanik

124

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


farmer – vlasnik ili zakupnik farme; poljoprivrednik, ratar

čeze – laka kola na dva točka milja – mera za dužinu; u anglosaksonskim zemljama iznosi 1609 m

Ed

uk a

pr om

o

reći. Ne bih hteo da obojica ispadnemo lažovi. Sve što ti znaš, to je da smo danas počeli da jašemo. – U redu – rekoh. [...] To popodne moj ujak Kosrove svrati nama na kafu i cigarete. Sedeo je u gostinskoj sobi, srčući i pušeći, sećajući se starog kraja. Tada dođe još jedan gost, farmer Džon Bajro, Asirac, koji je iz dosade naučio da govori jermenski. Moja majka donese gostu kafu i duvan i on je zavio cigaretu, počeo da srče kafu i da puši, i najzad, uzdahnuvši tužno, reče: – Moga belca, koga su mi prošlog meseca ukrali, još uvek nema. Ne mogu to da razumem. Moj ujak Kosrove postade vrlo razdražljiv i dreknu: – Ne mari ništa. Šta znači izgubiti jednog konja? Zar mi svi nismo izgubili domovinu? Šta znači to kukanje za jednim konjem? – Možda je to svejedno za vas koji stanujete u gradu da tako govorite – reče Džon Bajro – ali šta ću ja s mojim čezama? Šta će mi čeze bez konja? – Nemoj da obraćaš pažnju na to – zaurla moj ujak Kosrove. – Pešačio sam deset milja dok sam došao dovde – reče Džon Bajro. – Pa zašto imaš noge? – razdera se moj ujak Kosrove. – Boli me leva noga – reče farmer. – Ne obraćaj pažnju na to – zagrme moj ujak Kosrove. – Taj konj me košta šezdeset dolara – reče farmer. – Pljujem ja na novac – reče moj ujak Kosrove. On ustade i šunjajući se napusti kuću, zalupivši za sobom gvozdenu kapiju. Moja majka je objašnjavala: – On ima dobro srce – reče ona. – On jednostavno čezne za domovinom, a takva je ljudina. Kada je farmer izašao, ja otrčah preko, do kuće moga rođaka Murada. On je sedeo pod breskvom, pokušavajući da namesti povređeno krilo jednog crvendaća, koji nije mogao da leti. Razgovarao je s pticom. – Šta je? – reče on. – Farmer Džon Bajro bio je kod nas. Posetio nas je – rekoh ja. – Hteo je svoga konja. Ti ga držiš već mesec dana. Moraš mi obećati da ga nećeš vratiti dok ne naučim da jašem. – Treba ti godina dana da naučiš jahati – reče moj rođak Murad. – Možemo držati konja godinu dana – rekoh ja. Moj rođak Murad skoči. – Šta – prodera se on. – Valjda nećeš da nagovoriš jednog člana porodice Garoglanijan da krade? Konj se mora vratiti pravom vlasniku. – Kada? – upitah. – Najdalje za šest meseci – reče on. On baci pticu u vazduh. Ptica je uz velike napore pokušala da leti, ali je dvaput pala. Najzad ipak odlete, pravo i visoko. Pune dve nedelje, rano svakog jutra, moj rođak Murad i ja izvodili smo konja iz staje napuštenog vinograda, gde smo ga sakrivali, jahali smo, i kad bi god došao red na mene da jašem, konj bi preskočio loze i nisko drveće, zbacio bi me i pobegao. Uprkos svemu tome, ja sam se nadao da ću naučiti da jašem kao što jaše moj rođak Murad. Читанка за 6. разред | Игра за живот

125


preveo sa engleskog jezika Radivoj Dinić

Ed

uk a

pr om

o

Jednog jutra, kada smo bili na putu koji je vodio u napušteni Fetvadžijanov vinograd, jašući, naiđosmo na farmera Džona Bajroa, koji je išao prema varoši. – Pusti mene da govorim – reče moj rođak Murad – ja imam načina sa farmerima. Farmer je vrlo požudno posmatrao konja. – Dobro jutro, sinovi mojih prijatelja – reče on. – A kako se zove vaš konj? – Moje srce – reče moj rođak Murad na jermenskom. – Lepo ime – reče Džon Bajro – za lepog konja. Mogao bih se zakleti da je to konj koga su mi ukrali pre nekoliko nedelja. Mogu li da mu pogledam u zube? – Naravno – reče Murad. Farmer je posmatrao konju zube. – Zub po zub – reče on – zakleo bih se da je to moj konj da ne poznajem vaše roditelje. Nadaleko čuveno poštenje mi je dobro poznato. Ali ovaj konj mora da je blizanac sa mojim konjem. Pokvaren čovek bi verovao više očima nego srcu. Zbogom, moji mladi prijatelji. – Zbogom, Džone Bajro – reče moj rođak Murad. Rano idućeg dana odvedosmo konja u vinograd Džona Bajroa i uvedosmo ga u štalu. Psi su išli za nama sa svih strana, ali nisu ni pisnuli. – Psi – šapnuo sam rođaku Muradu – mislio sam da će lajati. – Oni bi lajali na svakog drugog – reče on. – Znam da postupam sa psima. Moj rodak Murad obgrli konja, priljubi svoj nos uz njegove nozdrve, tiho ga potapša, i tada odosmo. Tog istog popodneva dođe Džon Bajro sa svojim čezama u našu kuću i pokaza mojoj majci konja koji mu je bio ukraden i vraćen. – Ne znam šta da mislim – reče on. – Konj je jači nego što je ikada bio. I mnogo življi, takođe. Hvala ti, bože. Moj ujak Kosrove, koji je bio u gostinskoj sobi, naljuti se i dreknu: – Tiho, čoveče, tiho. Tvoj konj je vraćen, ne obraćaj pažnju na to.

T. Rosandić, Igrali se konji vrani

126

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


RAZGOVOR O DELU *** Seti se piščevih reči da u priči nema zapleta niti ičeg neobičnog.

Ako ipak postoji, opiši zaplet u pripoveci „Leto lepog belca”. *** Šta je u priči obično, a šta neobično – po tvome mišljenju? *** Šta dečake u ovoj priči motiviše (pokreće) na akciju? Iz kakve su oni porodice? Koliko

imaju godina? Koje su njihove želje i namere? *** Kako se dečak Aram ponaša prema svom rođaku Muradu i njegovoj želji da zadrži

konja? Objasni njegove postupke, osećanja i misli u odnosu na ceo događaj. *** Zapazi šta o porodici Garoglanijan saznaješ od pripovedača, dečaka Arama. *** Kako zamišljaš likove njenih odraslih članova? Ko ti je iz porodice Garoglanijan

najzanimljiviji i zbog čega? Uoči kakvi odnosi vladaju između odraslih i dece. *** Opiši lik farmera Džona Bajroa. U priči stoji kako je naučio da govori jermenski „iz

ISTRAŽI I PROUČI

pr om

o

dosade” – šta ti misliš o tome? Seti se kako on razgovаrа sa odraslima a kako sa decom. Šta ti to govori o njegovom karakteru? Objasni kakva su njegova osećanja prema porodici Garoglanijan. *** Opiši kako je na tebe delovao rasplet pripovetke. Obrazloži da li su, po tvom mišljenju, dečaci ukrali konja ili nisu i da li su krivi ili nisu.

*** Izdvoj odlomak koji je po tvom mišljenju najduhovitiji i obrazloži svoj izbor.

uk a

Prouči kako pisac postiže humor u pripovedanju; analiziraj scene i dijaloge koji su te naročito zasmejali. *** Istraži kako pisac portretiše svoje likove: Murada, ujaka Kosrovea, Džona Bajroa. Navedi njihove glavne osobine. *** Prouči lik pripovedača Arama Garoglanijana, navedi njegove glavne osobine i potkrepi ih primerima iz teksta. *** Zaključi u čemu se ogleda humanost (čovečnost, čovekoljublje, plemenitost) u ovom delu.

Ed

КNJIŽEVNI POJMOVNIK

Кnjiževni portret – veran opis lika i karaktera neke osobe u književnom delu. Glavni junak se javlja i kao pripovedač narativnog teksta. On pripoveda o nečemu što je čuo, video ili mu se dogodilo – ponaša se kao narator (pripovedač). Njegova tačka gledišta je specifična – on pripoveda priču sa čijim je junacima, okolnostima i događajima povezan; izlaže lična (subjektivna) viđenja, osećanja, mišljenja. Sve to doprinosi neposrednosti, životnosti i ubedljivosti u izlaganju, ali je istovremeno takav pripovedač, za razliku od takozvanog sveznajućeg (pripovedanje u 3. licu), ograničen svojom tačkom gledišta. Zato se on zove i nepouzdani pripovedač, za razliku od pouzdanog (sveznajućeg). Razume se, reč je samo o piščevom postupku. To može biti naročiti izazov za čitaoca – da otkriva sve što je van „vidokruga” junaka pripovedača. REČ PRIJATELJA Da bi se izgovorilo to ime, treba reći, Gar, prekinuti, oglan, malo stati, ian. Ime je jermensko, sastavljeno od dve turske reči: gar, što znači taman ili mogućno crn, i oglan, što znači Читанка за 6. разред | Игра за живот

127


sigurno i bez ikakve ograde, sin; ian znači, prirodno, od toga plemena. Ukratko, Aram Garoglanijan znači Aram od tamnoputih ili crnih sinova. [...] Što se tiče pitanja da li je pisac lično Aram Garoglanijan, pisac to ne može sigurno da kaže. Ipak, reći će da on nije to, izvesno ne Aram Garoglanijan. Vilijam Sarojan

SAZNAJ VIŠE DOPISNICA

IZABERI ZADATAK

pr om

dopisnica – poštanska karta

o

 Ako učiš engleski jezik, pročitaj šta je Sarojan napisao svojoj kćeri, prevedi taj tekst na srpski jezik i prokomentariši ga.

uk a

*** Poslušaj čuvenu „Igru sa sabljama” jermenskog kompozitora Arama Hačaturijana. *** Potraži u biblioteci knjigu Zovem se Aram, ali i ostale (Mama, ja te volim, Tata, ti si

lud...) ako želiš da uživaš u humoru, plemenitosti i lepoti Sarojanovog sveta. *** Istovremeno, potraži i neku knjigu srpskog pisca Vladimira Stojšina – kao što je Bioskop

Ed

u kutiji šibica ili Šampion kroz prozor – koja će ti priuštiti slično uživanje. Predstavi te knjige u odeljenju. Uporedi priče, junake i književne postupke ova dva pisca. VILIJАM SAROJAN (1908, Frezno, Kalifornija, SAD – 1981) Američki književnik jermenskog porekla koji je neobično zanimljivo i humorno opisivao život Jermena i drugih doseljenika u Americi. Svet detinjstva – siromašan spolja, a bogat iznutra – prikazan je u njegovom delu na naročit i jedinstven način, lirski i humoran istovremeno. Značajnija dela: Mama, ja te volim, Tata, ti si lud, Pet zrelih krušaka, Zovem se Aram, Ljudska komedija.

Ključne reči: pripovetka, pripovedanje u prvom licu, narator, tačka gledišta, zaplet, rasplet, književni portret, američka književnost. 128

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


Петар Кочић

ЈАБЛАН Чувена је кратка причица о бику Јаблану који се спрема за борбу с царским биком. Чобанче Јабланово меша своје енергије и своје срце са срцем животиње. Исидора Секулић

o

► Пред тобом је приповетка Петра Кочића из књиге С планине и испод планине. Читај је пажљиво јер ћеш једино тако осетити вредности Кочићевог приповедања којем су се дивили и наши најзначајнији писци – Исидора Секулић, Иво Андрић, Вељко Петровић, Јован Дучић...

О

Ed

uk a

pr om

давно се ухватио сумрак. На стрњишту испод села, у једној забрдици, скупио се Лујо сав под хаљину. Само му вири пјегаво лице с крупним, грахорастим очима и неколико прамичака жућкасте косе, расуте по челу. Пред њим на неколико корака пасе Јаблан. Сваке вечери, откад су настале врућине, до неко доба ноћи напаса Лујо свог Јаблана. Пази га као очи у глави. Два пута га на недељу соли. И ужину с њиме полови. Воли он Јаблана, јер је Јаблан најјачи бак у цијелој околици. Лујо се поноси. Остале говедаре и њихове бакове поношљиво презире. Усред гробља смио би он ноћити кад је Јаблан с њиме. – Само шјутра! – трже се Лујо као из сна, збаци са себе хаљиницу, а очи му сијевнуше од узбуђења. Устаде, приђе баку, па га стаде миловати, мазити и тепати му: – Добро се ти, Јабо, наруцај. Руцај, бате, колико ти дуса подноси... Само шјутра! Рођени мој, мили мој, драги мој Јабо – само шјутра! У Лујином промуклом гласићу дрхтало је меко, њежно преклињање. Бак махну по навици репом, па га ухвати мало по образу. – Зар мене, Јабо? – пита га пријекорно. – Сад ћу ја плакати. – Он се мало одмаче у страну, па као ђоја заплака. Јаблан диже главу. – Није, није, Јабо! Шалим се ја. Нијеси ти мене ударио... Е, немој се, оца му, одма’ за свашта љутити! Де, да се пољубимо! Пољубише се. Лујо огрну хаљиницу, па се опет спусти на влажну траву, да сања о сјутрашњем дану. Сјутра ће се његов Јаблан бости с царским баком. У њему већ одавно букти, пламти жеља: да се Јаблан и с Рудоњом пободе. Преклињао је кнеза да му испуни жељу. И старији људи су молили кнеза. – Ма, људи моји, није то тако лако – царски је во! Него, ја ћу бацити молбу. Одреди ли царство да се боду, добро и јест – не браним ни ја; не одреди ли – није ништа ни било! Је ли тако, браћо? – Тако је, кнеже. Само ајде по реду, па се не бој! Молба је бачена, одговор је кнезу дошао: дозвољава се. Сјутра је Преображење, а уједно и царски дан. Сјутра ће се код кнежеве куће огледати Јаблан и Рудоња. Читанка за 6. разред | Игра за живот

стрњиште – њива са које је пожњевено жито забрдица – мала увала испод брда грахораст – зеленкастосив бак – бик поношљиво – с поносом; поносито

ђоја – тобоже, кобајаги

Преображење – верски празник који се слави 19. августа

129


Воло-лиге, доло-лиге Јаче моје мило баче од те ваше јадне краве! Ћа, кравуљо, нагрдуљо! Нагрдим ти говедара и у кући кућаницу и на струзи стругарицу – Јабо, је ли теби студено? – чу се Лујо испод хаљинице. Јаблан пасе. Шути, ништа не одговара. Он устаде, помилова га, извуче из стога два снопа зоби, метну пред бака, па леже крај њег’. Послије дугог полусанљивог, дрхтавог трзања превари га сан. Кад Јаблан поједе жито, леже и он код свог доброг друга. Дуга, страховита тишина. Влажна свјежина шири се кроз ноћ. Млак вјетар подухива преко кућа, што се у полукружном, непрекидном низу протежу испод планине. Кровови, обрасли маховином, једва се распознају према мјесечини, од зелених шљивика, кроз које стрше. Само се гдјегдје бјеласка нов кров. Село спава мирно, слатко, као једро, здраво и осорно планинче када га мати подоји и уљуља.

uk a ***

Сунце се лагано помаљало иза планинских врхунаца, који још уморно почиваху у прозрачном јутарњем сумраку. Један тренутак – па се све обли у бјеличастој свјетлости! Све трепти, прелива се! Само тамо, далеко испод планина у присојима, Борба бикова у оквиру „Кочићевог збора”, манифестације посвећене Петру Кочићу трепери магличасто, тиморно плаветнило. Све се диже, буди, све се пуши као врућа крв, одише снагом, свјежином. – О, свануло већ! – протегну се Лујо, протра очи и погледа око себе. – Јабо, бате, што ме нијеси пробудио? Јаблан је рано, врло рано устао и добро се напасао. Драго бијаше Луји кад видје како су у Јаблана трбуси забрекли. – Е, кад си се тако, бате, наруцо, ето ти, па мало ’нако заслади! – вели весело Лујо, па баци пред бака неколико снопова зоби. Јаблан поједе. Кренуше кнежевој кући.

Ed

осоран – оштар, груб присој – место окренуто сунцу тиморан – кршевит, пун стена и шуме

pr om

o

долигати – певати треперавим гласом

О томе Лујо будан сања. Час види како је Јаблан пао, како убоден издише; час, опет, како је надбо Рудоњу, па поносито стоји на мејдану. Чује како Јаблан громовито риче, а брда одјекују. Он долига:

130

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


хајкати – терати стоку уз узвике хај-хај сермија – стока

Ed

uk a

pr om

o

Вране пролијећу из околних шумарака и падају на кукурузе, који су се истом почели зрнати. Чувари хајкају! Страшила на оградама око кукуруза лепршају се. Сермија се изгони на пашу. Вика, довикивање на све стране. Лујо иде замишљено за Јабланом. Удубио се у мисли – не чује он те галаме, тог живота који се око њега шири. Он мисли о Јаблану и мејдану. Врцну се, као да се нешто досјети. Растеже педаљ, па поче мјерити штап: – ’Оће Јабо надбости – неће! ’оће – неће; ’оће – неће; ’оће! – викну Лујо, а очи му засвјетлише од превелике радости. Од радости стаде љубити и грлити бака. – Је л’ де, да ћеш ти њега надбости? Нека је он царски! Свеједно је то мом милом, драгом, рођеном Јаби. Је ли тако? Де, кази своме Јуји – поче му се безазлено улагивати. У разговору са Јабланом стиже Лујо кнежевој кући, гдје се бијаше доста свијета искупило. Светац је, не ради се, па дошли људи да мало пробесједе, а као планинцима мило им је гледати и кад се бакови боду. Луји се стеже срце кад угледа Рудоњу. Учини му се страшан и голем; и дебљи и већи од Јаблана. – Јабо, бате, ако данас платиш главом, не зажали на ме! – уздахну Лујо, припи се уз вола, па поче опет, кријући од људи мјерити штап. Изиђе да ће Јаблан надбости! Разведри му се лице. – Јеси ли се уплашио, мали? – Ти се, синко, ништа не бој. Твој је бак стари мејданџија – соколи га један чичица. – Не бојим се ја, вала, ништа! – вели Лујо поуздано. – Богме ћеш ти, малишане, и јаукнути кад Рудоња исуче Јаблану цријева – застрашава га пољар. – А и јест ми млого додијȏ. – Е, то ћемо, пољаре, истом виђети! – смије му се пркосно, заједљиво Лујо. – Маните се, људи, празна разговора! На страну дјеца и жене! – викну кнез оштро, готово званично. – Поведите бакове на ону раван ниже плота! Изведоше их. Околи свијет са свију страна. Бакови се почеше њушкати, као да се упознају. – Трке, Јаблан! – Трке, Рудоњ’! Бакови стадоше букати, копати предњим ногама, заносити се, ребрити, док силно не грунуше рогови о рогове. Стоји прасак, лом! Земља се круни, угиба се под њима. Лујо дрхће, стрепи. Сваки му се живац разиграо. Избечио крупне грахорасте очи, не трепће. Сваки покрет прати; сваки удар одјекне у разиграном срцу. Стиснуо се, погнуо се – помогао би Јаблану, да може. Засјенише му се очи. Само назире како се нешто пред њим врти, вијуга, угиба. Рудоња насрну свом силом. – Поду’вати га, Јабо! – викну Лујо као изван себе. Јаблан, стари, лукави мејданџија, посрну као ђоја на десно кољено предње ноге, па подухвати Рудоњу испод врата. – Не дајте, људи, нагрди вола! – узвикну преплашено кнез. Испод врата Рудоњина шикну велики млаз крви. Лујо задолига. Јаблан стоји поносито на мејдану и риче, а планински врхунци силно – силно одјекују. Читанка за 6. разред | Игра за живот

пољар – чувар поља

букати – испуштати дубок, снажан глас; рикати ребрити се – разметати се, правити се важан

131


РАЗГОВОР О ДЕЛУ *** Шта је највише заокупило твоју пажњу у овој приповеци? Због чега? *** Издвој најнапетију сцену и опиши је. *** Размисли о осећањима дечака Лује. Издвој их и образложи. *** Како ти доживљаваш борбу између Јаблана и Рудоње? Опиши како они изгледају.

ИСТРАЖИ И ПРОУЧИ

o

Размисли кога представљају у овој приповеци. Објасни шта значи борба бикова окупљеном народу и дечаку. *** Образложи како разумеш сам крај приповетке – Јаблан стоји поносито на мејдану и риче, а планински врхунци силно – силно одјекују. Објасни дубље, пренесено, значење приповетке „Јаблан”. Коју идеју она посредно исказује?

pr om

*** Истражи у приповеци како Петар Кочић гради лик дечака Лује. Обележи и проучи

uk a

места у тексту у којима се дечакова осећања нарочито огледају у његовим поступцима. Издвој део текста у ком Лујо доживљава највећу напетост. *** Проучи и закључи како писац обликује психолошки портрет дечака. *** Обележи делове композиције: увод, заплет, кулминацију (врхунац заплета), расплет. *** Испитај улогу дескрипције (портрета, пејзажа) у овој приповеци. У каквом је она односу према нарацији? Колико је присутна и због чега? Истражи језичко-стилска средства и објасни њихову сликовитост. Подвуци епитете, поређења, ономатопеје... *** Проучи језик којим је писана приповетка, пронађи речи које су ти необичне а које ти се допадају. Препиши нарочито сликовите придеве и глаголе. *** Подвуци речи ономатопејског порекла, испиши их и закључи како писац звучно дочарава свет који приказује у овој приповеци. КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВНИК

Ed

ПОДСЕТНИК Поређење (компарација) – стилска фигура којом се непознате појаве или предмети упоређују са сличним познатим појавама, чиме се постиже изразита сликовитост. Ономатопеја – стилска фигура којом се подражавају гласови и звуци из природе.

РЕЧ ПРИЈАТЕЉА алегорија – стилско средство (фигура) засновано на пренесеном значењу; потиче из грчког језика и значи друго говорити

132

За Петра Кочића је језик потпуно једно са људима и земљом, свет и неповредљив као и они. Понекад човеку изгледа као да је и само Кочићево дело, цело целцато, лежало негде у дубинама тога језика, а он га је ископао као кип, и изнео на светлост дана и пред поглед света. Иво Андрић

Живот, дат у овој приповеци, истовремено је и алегорија. Боре се бикови: један спахијски, царски, а други народни. Други побеђује као нада и вера босанског сељаштва да ће се ослободити мрске окупације, а ту симболичну, алегоричну, драматичну борбу прати Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


људском, брижном стрепњом босанско сељаче Лујо, који је дете, а већ је као одрастао, рано сазрео у свету недаћа и жилавих борби за егзистенцију. Велибор Глигорић

САЗНАЈ ВИШЕ

pr om

o

Прочитај шта је о Кочићу написао Јован Скерлић, један од најоштријих критичара у историји српске књижевности. Размисли о томе колико су критичарска мишљења важна писцу и искажи свој став о томе. „Петар Кочић је један од најоригиналнијих сувремених писаца српских. То је уметник који је планину описивао свежијим и јачим бојама но ико пре њега; то је борбен дух и оштар сатиричар каквог нема данас у српској књижевности. Од осталих српских писаца Кочић се одликује чистотом, течношћу и неусиљеношћу свога језика. Он данас пише језиком Његоша и Љубише, свежим, неисцрпним горштачким језиком, пуним снаге, полета и сликовитости, и у том погледу стоји над свима сувременим приповедачима српским.” Јован Скерлић

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** Сазнај на часу историје и у школској библиотеци нешто више о тешким друштве-

uk a

но-историјским приликама, за време аустријске окупације и владавине, у Босни и Херцеговини. *** Потражи збирку приповедака Петра Кочића и прочитај бар још једну приповетку коју ћеш приказати на часу.

ПЕТАР КОЧИЋ (1877, Стричићи – 1916, Београд)

Ed

Значајни српски писац из Босне и Херцеговине; студирао је славистику у Бечу, по занимању био професор књижевности, а све своје биће посветио је борби за права човека на слободу. Био је целог живота – од раних гимназијских дана у Сарајеву – у сукобу са аустријским властима јер се борио за бољи и праведнији живот свог потлаченог народа. У Бањалуци је покренуо и уређивао лист Отаџбина, и због ставова у својим текстовима боравио у затвору. Значајна дела: С планине и испод планине, Јауци са Змијања, Јазавац пред судом, Суданија.

Кључне речи: приповетка, приповедање у трећем лицу, психолошки портрет, социјални мотиви, пренесено значење. Читанка за 6. разред | Игра за живот

133


Иво Андрић

АСКА И ВУК ► Пред тобом је једна од најлепших приповедака Иве Андрића. Она говори о необичној овчици Аски и о њеној несвакидашњој судбини. Читај је пажљиво, откривај лепоту Андрићевог приповедања и богатство значења које ти ова приповетка доноси.

О

Ed

uk a

pr om

o

во се десило у овчијем свету на Стрмим Ливадама. Кад је Аја, крупна овца тешког руна и округлих очију, ојагњила своје прво јагње, оно је изгледало као и сва остала новорођенчад: шака влажне вуне која почиње да кмечи. Било је женско. И било је сироче, јер је Аја управо тих дана изгубила мужа кога је много волела. То дете мајка је назвала Аска, налазећи да је то врло пристало име за будућу овцу – лепотицу. Првих дана јагње је ишло за мајком, као и сва остала јагњад, али чим је стало да трчи на својим још крутим и необично издуженим ножицама, и да пасе самостално, одмах је почело да показује своју ћуд. Није се држало мајчина скута, није слушало њена дозивања ни куцање звона на овну претходнику, него је волело да лута путевима које је само налазило, да тражи одвојену пашу на удаљеним местима. Мајка је опомињала своје иначе добро и лепо и паметно дете, обасипала га саветима и прекорима и предочавала му све опасности таквог владања у крају као што је њихов, где има увек понеки лукав и крволочан вук, коме чобани ништа не могу и који коље овце и њихову јагњад, нарочито кад се одвоје и залутају. Стрепела је Аја, и често се питала у кога се уметнуло ово њено дете, и то женско, да је овако својеглаво и немирно. На кога је да је, тек то шиљеже – тако у овчијем свету називају шипарице и дечаке – било је велика брига материна. У школи Аска је прилично учила и доста добро напредовала. Али кад год би мајка отишла да се распита за њене оцене и владање, учитељица је одговарала да је дете даровито и могло би да буде први ђак, само да није тако живо и расејано. Једино из фискултуре имало је стално одличну оцену. Једног дана, кад је завршила са добрим успехом разред, Аска је стала пред мајку и изјавила да жели да учи балетску школу. Мајка се најпре одлучно одупирала. Наводила је многе разлоге, све један убедљивији од другог. Доказивала је да нико у њиховој породици није био друго до мирна овца домаћица. Уметност је, говорила је мајка, несигуран позив који нит храни нит брани онога ко му се ода. Пут уметности уопште је неизвестан, варљив и тежак, а игра је понајтежа и најварљивија од свих уметности, чак озлоглашена и опасна ствар. Тим путем није пошла ниједна овчица из добре куће. И све тако. – Шта ће, најпосле, казати цео овај наш овчији свет кад чује да је моја ћерка пошла управо тим путем? Тако је одговарала Аску њена брижна и добронамерна мајка. Али познајући нарав своје кћери, унапред је знала да се њеној жељи неће моћи дуго опирати. И попустила је. Уписала је малу у овчију балетску школу, надајући се да ће тако можда

134

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


пландиште – место на којем се одмара стока

Ed

uk a

pr om

o

донекле укротити њен урођени немир, иако су и овце и овнови из стада у већини осуђивали ту мајчину одлуку. Не би се могло рећи да је Аја била равнодушна према замеркама и оговарањима оваца и овнова у тору и на паши, али мајка воли своје дете толико да уз њега заволи и оне његове особине које не одобрава у души. Мало-помало, мирила се овца мајка са ћеркином жељом и почињала друкчије да гледа на ствар. Она се питала шта, на крају крајева, може бити ружно у уметности. А игра је најплеменитија од свих вештина, једина код које се служимо искључиво својим рођеним телом. То мирење јој је било утолико лакше што је мала Аска заиста показивала много дара и воље за игру, и видно напредовала. А уз то, девојчица је била чедна и безазлена како се само пожелети може. Али своје чудне и опасне навике да лута далеко од овчијих пашњака и пландишта није могла да се ослободи никада. И једнога дана десило се оно чега се Аја увек прибојавала. Аска је са одличним успехом завршила прву годину балетске школе и управо је требало да почне другу. Био је почетак јесени са још једним сунцем, које неприметно почиње да бледи, и топлим кратким кишама од којих се ствара радосна дуга изнад влажних и обасјаних предела. Аска је тога дана била нарочито ведра и живахна и – расејана. Занесена свежином дана и лепотом сочне траве, зашла је мало-помало све до ивице удаљене букове шуме, па чак и у њу. Ту је трава била, како се Аски чинило, нарочито сочна и што дубље у шуму, све сочнија. У шуми је било још млечне магле која се, као остатак неке чудне ноћне игре, повлачила пред сунцем. Бело и светло и тихо. Слаба видљивост и потпуна тишина стварале су зачаран предео у ком простор и даљина нису имали мере и у ком је време губило своје значење. Аска је њушила старе нагнуте букве обрасле маховином која опија као прича о необичном доживљају, претрчавала светле зелене чистине, и чинило јој се да причи нема краја ни необичним доживљајима броја. И кад је била на једној од таквих чистина – нашла се одједном лице у лице са страшним вуком. Искусан, стар и дрзак, он се био привукао све до тих крајева у које иначе вукови у то доба године не силазе. Његово олињало крзно, зеленкасто и смеђе, омогућило му је да се изједначи са јесењим буквама и травом која почиње да вене. Дивни предео, који је опијао и заносио Аску, дигао се одједном као танка и варљива завеса, а пред њом је стајао вук ужагрених очију, подвијена репа и као на смех малко искежених зуба, страшнији од свих мајчиних опомена. Крв се у Аски следила и ножице су под њом одрвенеле. Присећала се да треба да дозове своје, и отварала је уста, али гласа није било. Али смрт је пред њом била, невидљива а једина и свугдашња, грозна и невероватна у својој грозоти. Вук је направио полукруг око своје непомичне жртве, полаганим, меким ходом који претходи скоку. Изгледало је да са неверицом, уколико вукови познају неверицу, посматра шиљеже и да се са сумњом, јер за сумњу су вукови способни, и са страхом од замке пита како је овако младо, бело и лепо, могло залутати чак овамо и доћи му такорећи под зуб. За жртву то су били неочекивани чудни тренуци, негде између самртног ужаса, у ком је већ била потонула, и незамисливе, крваве и коначне чињенице која се крије иза речи – смрт. То је већ премрлој Аски остављало нешто мало времена и тамо где је мислила да га више нема и не може бити, али тако мало да је то једва личило Читанка за 6. разред | Игра за живот

135


Ed

uk a

pr om

o

штангла – гвоздена шипка (овде: у балетској сали)

на време. То јој је дало снаге за покрет, али то није био покрет одбране, јер за њега није била способна. Последњи покрет могао је бити само – игра. Тешко, као у мучном сну, девојчица је учинила први покрет, један од оних покрета који се вежбају уз „штанглу” и који још и не личе на игру. Одмах затим је извела други, па трећи. Били су то скромни, убоги покрети на смрт осуђеног тела, али довољни да за који тренутак зауставе изненађеног вука. И када је једном почела, Аска их је низала један за другим, са ужасним осећањем да не сме стати, јер ако између једног и другог покрета буде само секунд размака, смрт може ући кроз ту пукотину. Изводила је „кораке” оним редом којим их је учила у школи и као да чује оштри глас своје учитељице: „Један – и – два! Један – и – два – и три!” Тако је ишло све редом. Све што је у току прве године могла да научи. Покрети су кратки, брзи, и не могу да испуне време што стоји непомично као празнина из које стално прети смрт. Прешла је и на фигуре које се у школи изводе без ослона, на средини сале. Али ту су њено знање и њене снаге били ограничени. Правилно и потпуно умела је да изведе две-три фигуре. И она их је изводила грозничаво. Једна, па друга, па трећа. И ту је био отприлике крај њеног знања и вештине. Морала је да понавља покрете, а бојала се да понављањем не изгубе од своје снаге и привлачности. И узалуд је настојала да се сети још нечега што би могла да изведе и чиме би затрпала понор који је чека на крају игре. Време пролази, вук још гледа и чека, али већ почиње да се приближава, а пред њом су немилосрдно затворена сва даља знања класичне игре, и глас учитељице постаје све тиши, губи се негде потпуно. Добро је послужило њено знање, али сад је и њему дошао крај. Знање изневерило, школа не уме ништа више да јој каже, а ваља живети и, да би се живело – играти. И Аска је кренула у игру изнад школа и познатих правила, мимо свега што се учи и зна. Ко зна да ли је свет овај, откад постоји, видео оно што је тога дана видела скромна и безимена шума изнад Стрмих Ливада. Преко зелених чистина, преко уских пролаза, између сивих и тешких букових дрвета, по глатком и смеђем ћилиму од лишћа које се годинама слаже једно на друго, играла је овчица Аска, чиста, танка, ни још овца ни више јагње, а лака и покретна као бела врбова маца коју носи ветар, сивкаста кад би ушла у прамен танке магле, а светла, као изнутра обасјана, кад би се нашла на чистини Јован Поповић, Дете с јагњетом (1846)

136

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


Ed

uk a

pr om

o

преливеној сунцем. А за њом је, нечујним корацима и не одвајајући погледа од ње, ишао матори курјак, дугогодишњи и невидљиви крвник њеног стада. Лукави, хладни и пословично опрезни вук, коме ни људи ни животиње нису могли ништа, био је најпре изненађен. То изненађење претварало се све више у чуђење и чудну, неодољиву радозналост. Испрва се присећао ко је и шта је, где се налази и шта треба да ради, и само је говорио сам себи: „Да се прво нагледам овог чуда невиђеног. Тако ћу од овог чудног шиљежета имати не само крв и месо него и његову необичну, смешну, луду и лудо забавну игру, какву курјачке очи још нису виделе. А његова крв и месо никад ми не гину, јер га могу оборити и заклати кад год хоћу, и учинићу то, али тек на свршетку игре, кад видим цело чудо до краја.” Мислећи то, вук је ишао за овчицом, застајкујући кад она застане и опружајући корак кад она убрза ритам игре. Аска није мислила ништа. Само је из свог младог тела, које је било саткано од чистих сокова животне радости и осуђено на неминовну смрт, извлачила неочекивану снагу и невероватну вештину и разноликост покрета. Знала је само једно: да живи и да ће живети док игра, и што боље игра. И играла је. То није више била игра, него чудо. Тако се – ново чудо! – и вуково чуђење претварало све више у дивљење, ствар потпуно непознату у вучијем роду, јер кад би вукови могли да се ичем на свету диве, они не би били оно што су. А то непознато осећање дивљења обезнанило је вука толико да га је ова изгубљена овчица, мртва од страха од смрти, вукла за собом као да га води на невидљивој али чврстој узици, везаној за невидљиву алку која му је протурена кроз њушку. Идући тако месечарски, не гледајући где стаје и не дајући себи више рачуна о правцу у ком иде, вук је једнако понављао сам у себи: „Крв и месо овог шиљежета никад ми не гину. Могу да га рашчеречим у сваком тренутку, кад ми се прохте. Него, да се нагледам чуда. Да видим још овај покрет, па још овај...” И све тако, још овај, па још овај, и сваки је био заиста нов и узбудљив и обећавао идући, још узбудљивији. Промицале су, једна за другом, шумске чистине и сумрачни хладни ходници испод букава, застрти сувим лишћем. Сто живота осећала је сада у себи мала Аска, а све њене снаге употребила је да продужи један једини, свој живот, који је била већ прегорела. Ми и не знамо колике снаге и какве све могућности крије у себи свако живо створење. И не слутимо шта све умемо. Будемо и прођемо, а не сазнамо шта смо све могли бити и учинити. То се открива само у великим и изузетним тренуцима као што су ови у којима Аска игра игру за свој већ изгубљени живот. Њено тело се више није замарало, а њена игра је сама из себе стварала нове снаге за нову игру. И Аска је играла. Изводила је све нове и нове фигуре, какве не познаје школа ниједног учитеља балета. Кад би јој се учинило да се вук прибира и присећа ко је и шта је, она је појачавала брзину и смелост своје игре. Изводила је преко оборених дебала необичне скокове, који су вука нагонили на смех и на ново дивљење и изазивали у њему жељу да се понове. Скакала је на поваљене букве и на оном јастучићу од маховине која их покрива, стојећи само на стражњим ногама, правила од себе белу, веселу чигру која заслепљује очи гледаоца. Затим би усправљена, само на предњим ногама, претрчала ситним и све бржим корацима неку равну и још зелену површину Читанка за 6. разред | Игра за живот

137


пируета – у балету: окрет око себе на једној нози и на врховима прстију клипсати – тешко ићи, с напором

честар – густа шумица

138

o

pr om

uk a

тољага – дугачак, тежак штап; мотка капислара – врста пушке са метком који је имао капислу на чаури

Ed

глисандо – брзо превлачење прстом преко доњих дирки клавира

међу дрветима. Кад би наишла на отворену стрмину, спустила би се стрмоглаво, опонашајући смелу скијашицу, низа стазу од глатког сувог лишћа, али тако брзо као кад неко палцем превуче бриљантан „глисандо” преко клавијатуре: фууу–ит! А вук би се сасуљао за њом што брже може, само да не изгуби из вида ништа од игре. Још увек је понављао у себи да му, пре или после, крв и месо овог шиљежета не гину никад, само да види потпуно и до краја његову игру, али је то понављао сваки пут све краће и слабије, јер је у њему све више места заузимала игра и потискивала све остало. А ни време ни дужину пута нису мерили ни вук ни Аска. Она је живела а он је уживао. Кад су чули болни мекет овце Аје и разабрали узнемиреност која је ишла од стада до стада, чобани су изабрали између себе двојицу младих и смелијих и послали их у шуму да потраже изгубљено непослушно шиљеже. Један од њих је имао само дрвену тољагу, али добру, а други је носио о рамену пушку, ако се тако може назвати оно нешто гараве каписларе. То је била славна старудија, јер се причало да је његов отац убио из ње, на самој огради свога тора, изгладнела вука. А и то, као све што се прича, ко зна како је било, и да ли је било или није. Свакако, то је било једино парче ватреног оружја на Стрмим Ливадама, и оно је служило више да подстакне храброст и самопоуздање код чобана, него што је било стварно опасно за вукове. Дошли су до ивице шуме и ту су мало оклевали, питајући се у ком правцу да крену. Јер на шуми хиљаду улаза, а ко ће сагледати невидљиве трагове јагњећих папака. Пошли су по трагу зелене траве и добре паше, као најсигурнијем. Срећа их је послужила. Тек што су ушли мало дубље у шуму и испели се на малу узвисину, угледали су у дубини испред себе чудан призор. Стајали су и притајили се. Кроз дубок отвор у грању могли су непримећени да виде: у смелим а правилним пируетама овчица Аска прелази зелену чистину, а за њом, на одстојању од неколико корака, клипше олињали вук, и оборене њушке, сав у погледу, повлађује репом. Неколико тренутака чобани су стајали као скамењени од чуда, али онда су се прибрали. Кад је Аска дошла до првих дрвета и ту нагло променила облик и ритам игре, а вук се налазио још на чистини, окренут гледаоцима бочно, старији чобанин је скинуо пушку, нанишанио и опалио. Одјекнула је шума и полетело суво лишће заједно са ретким, уплашеним птицама. На окрајку чистине десила се неочекивана ствар. Из свог прекинутог покрета као птица погођена у лету, пала је – Аска, а вук је као зелена сенка клиснуо у шуму. Чобани су стрчали и на равном месту нашли онесвешћену Аску. Никакве повреде није било на њој, али је лежала у шумској трави као мртва. Иза вука је остао крвав траг. Старији чобанин је напунио пушку, а млади је прихватио своју тољагу са обе руке, и тако су кренули за крвавим трагом. Ишли су споро и опрезно. Али није им требало много ићи. Рањени вук је имао снаге да бежи свега стотинак корака, док му је рана била још врућа, а онда се срушио у једном честару. Стражњи део тела био му је одузет, али је предњим ногама копао земљу, измахивао главом и кезио зубе. Лако су га дотукли. Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


тканица – шарени појас од грубо ткане вуне

скопнети – овде у значењу: изгубити снагу

Ed

uk a

pr om

o

Сунце је било тек прешло половину неба кад су се чобани вратили. Силазили су загаситим пашњацима, између стада и торова. Млади је везао курјака својом тканицом за стражње ноге и лако вукао низа страну његову крваву и издужену телесину. А старији је носио шиљеже. Пребацио га је, по чобанском обичају, себи око врата. Аскина лепа глава висила му је, као мртва, низа лево раме. Велика је била радост на Стрмим Ливадама. Било је честитања, граје и певања, и прекора и суза и потцикивања и веселог блејања без краја и конца. Аска је дошла себи. Прибирала се споро, лежећи у трави непомична и скопнела, више слична баченом руну него живој овчици. Није осећала на себи здрава мишића ни жилице која није болела. Око ње је, Eдгар Дега, На позорници сузна и пресрећна, ужурбано трчала њена мајка и купиле се овце и овнови као на чудо. Аска је дуго боловала и споро се опорављала од страшног доживљаја, али су њена младост и воља за животом, мајчина добра нега, и опште саучешће свих становника Стрмих Ливада најпосле савладали болест. И Аска је оздравила и постала послушна ћерка и добра ученица, а с временом и првакиња балета на Стрмим Ливадама. По свету се причало и писало и певало о том како је овчица Аска надиграла и преварила страшног вука. Аска сама није никад говорила о свом сусрету са звером ни о својој игри у шуми. Јер, о највећим и најтежим стварима свога живота нико не воли да говори. Тек кад је прошло неколико година и кад је у себи преболела своје тешко искуство, Аска је по својој замисли поставила чувени балет, који су критичари и публика називали Игра са смрћу, а који је Аска увек називала Игра за живот. После је живела дуго и срећно, постала играчица светског гласа, и умрла у дубокој старости. И данас, после толико година, игра се тај њен чувени балет у ком уметност и воља за отпором побеђују свако зло, па и саму смрт. Читанка за 6. разред | Игра за живот

139


РАЗГОВОР О ДЕЛУ *** Искажи своје прве утиске и размишљања о Андрићевој приповеци.

Шта ти је у њој било чудно и неочекивано? *** Запази шта је необично у Аскином понашању. По чему се она разликује од других?

Ed

uk a

pr om

o

Протумачи недоумицу Аскине мајке: „Шта ће, најпосле, казати цео овај наш овчји свет кад чује да је моја ћерка пошла управо тим путем?” *** Опиши предео у коме се Аска нашла пре сусрета са вуком и њена осећања. *** Служећи се примерима из текста, опиши Аскин сусрет са вуком. На шта је вуку личила њена игра? *** Објасни због чега је вук прати у стопу и одлаже своју одлуку. Које речи понавља док посматра њену игру? *** Шта све Аска чини да би му задржала пажњу? Како се она осећа, о чему мисли? Одакле јој снага за тако тежак подвиг? Шта значи реченица: „Она је живела, а он је уживао”? Протумачи значење тврдње: „... кад би вукови могли да се ичем на свету диве, они не би били оно што су.” *** Каква је борба приказана у овој причи? *** Протумачи епилог приче. Објасни наслов Аскиног чувеног балета. *** Због чега је Аска постала велика уметница? *** Објасни Андрићеву мисао да „уметност и воља за отпором побеђују свако зло, па и саму смрт”. *** Шта је по твом мишљењу у приповеци најлепше? На коју те врсту прича подсећа? Због чега? *** У чувеном зборнику источњачких прича Хиљаду и једна ноћ легендарна Шехерезада ноћима испреда приче цару Шахријару како би одложила тренутак своје смрти. Она зна да је цар неће погубити док му приповеда занимљиве и чудесне приче. Андрић је, у Беседи на додели Нобелове награде, њен лик и њену судбину повезао са људском потребом за „причом и причањем” која „продужава илузију живота и трајања”. Објасни по чему је Аска из ове приче слична Шехерезади.

ИСТРАЖИ И ПРОУЧИ

*** Прати линију приповедања Иве Андрића у овој приповеци. Уочи и обележи етапе у

развоју радње: увод, заплет, кулминацију, перипетију, расплет и епилог. *** Истражи елементе епског, лирског и драмског у делу. *** Испитај како писац користи нарацију и дескрипцију, и образложи одсуство дијалога.

Пронађи монолог (говор једног лица) у тексту и обележи га. Каква се то драма одвија – без дијалога? *** Проучи како писац портретише Аску, а како вука. Представи њихове спољашње и унутарње особине. *** Наведи по којим својим особинама ова приповетка подсећа на бајку, а по чему је слична басни. *** Образложи њено дубље (пренесено) значење. Пронађи у тексту мудре мисли, издвој их и објасни њихово значење и вредност. 140

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВНИК

pr om

РЕЧ ПРИЈАТЕЉА

o

ПОДСЕТИ СЕ Епилог – завршни део књижевног дела у којем се описује шта се десило након догађаја описаних у делу, даља судбина јунака. Епика (епска књижевност) – књижевни род који је настао у далекој прошлости; обухвата дела у стиху и у прози; може бити усмена и ауторска; одликује се објективношћу у приказивању људи и догађаја; епски – широко, опширно приповедање о јунацима и догађајима, објективно приказивање. Лирски – осећајно, песнички (поетски). Драма – књижевно дело у стиху или у прози, намењено извођењу у позоришту, на филму, радију; драмски – са драмским особинама: напето, узбудљиво приказивање сукоба и радње.

uk a

Овца је једна мала јединка из великог (људског) стада, одређена нужностима тог стада, да живот живи стрепећи од бусије вукова. Али Аска, једна обдарена овца, има смелост слободног кретања која скоро т р а ж и да буде суочена са вуком, са смрћу. И када до тог сусрета коначно и дође, у страху од смрти, она, почетница, ученица тек „балетске школе”, одигра игру живота чија ненадмашна виртуозност засени избезумљеног вука, одвлачећи га, збуњеног, у невероватан свет чаролија, који и његову крваву гладну похоту заварава. И та игра спасе Аску. То је игра надахнута страхом од смрти, једна од главних инспирација сваке праве уметности и, која, специјално у Андрићевом делу, има изузетну улогу. Уметност је оружје смрти за борбу против смрти – био би наук ове басне. Петар Џаџић

Ed

Свак прича своју причу по својој унутарњој потреби, по мери својих наслеђених или стечених склоности и схватања и снази својих изражајних могућности; свак сноси моралну одговорност за оно што прича, и сваког треба пустити да слободно прича. [...] приповедач и његово дело не служе ничему ако на један или на други начин не служе човеку и човечности. То је оно што је битно.

виртуозност – изузетна вештина, посебно у уметности (на пример, савршено извођење у музици)

Одломак из Андрићеве беседе „О причи и причању”, коју је писац прочитао на додели Нобелове награде

САЗНАЈ ВИШЕ

ЗАДУЖБИНА ИВЕ АНДРИЋА Прва и најважнија одредба пишчеве последње жеље била је да се његова заоставштина „сачува као целина и да се, као легат, односно задужбина, намени за опште културне и хуманитарне потребе”. Целокупну рукописну заоставштину писац је својом последњом вољом оставио на старање Српској

Иво Андрић приликом доделе Нобелове награде Читанка за 6. разред | Игра за живот

141


академији наука и уметности, чији је члан био још од 1926. године. Сагласио се, такође, да се део средстава одвоји за додељивање награде за најбољу збирку прича или најбољу приповетку објављену током једне календарске године. Осим тога, оставио је својој дугогодишњој сарадници Вери Стојић да се стара о његовим ауторским правима, да чува његову заоставштину и управља њоме, наменивши јој један део средстава. После годину дана припреме, Задужбина Иве Андрића основана је 12. марта 1976, годину дана после Андрићеве смрти. Задужбином јединог нашег добитника Нобелове награде за књижевност, од тренутка оснивања па све до данас, руководи Управни одбор, чији се чланови бирају на мандат од четири године. Управни одбор има девет чланова које сада именује Српска академија наука и уметности. (Одломак из текста са званичног сајта Задужбине Иве Андрића у Београду)

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

o

*** Посети сајт Задужбине Иве Андрића и укратко опиши његов садржај. *** Истражи шта је приказано на сајту Спомен-музеја Иве Андрића, издвој оно што

uk a

pr om

ти је најзанимљивије и образложи свој избор. *** Уколико имаш могућности, посети Спомен-музеј Иве Андрића и напиши текст о томе. *** Потражи у школској библиотеци књиге Иве Андрића и запиши њихове наслове. У разговору са библиотекаром сазнај да ли су ту Андрићева сабрана дела. *** Групни рад: Изаберите тему за дискусију:  Човек треба/не треба да иде за својим тежњама упркос ставовима породице и средине у којој живи.  Путеви уметности су неизвесни и ризични.  Пред истинском уметношћу нико не остаје равнодушан.  Уметност оплемењује.  Чему служи уметност?

Ed

ИВО АНДРИЋ (1892, Долац, Босна и Херцеговина – 1975, Београд)

Један од најзначајнијих српских писаца, једини наш добитник Нобелове награде за књижевност (1961). Рођен је у месту Долац крај Травника, школовао се у Вишеграду, Сарајеву и Грацу. Две деценије пре почетка Другог светског рата био је у дипломатској служби у Риму, Букурешту, Грацу, Паризу и Берлину. За време рата и касније живео је у Београду. Најзначајнија дела: Ex ponto, Немири, Пут Алије Ђерзелеза, Панорама, Стазе, лица, предели, Знакови поред пута и романи На Дрини ћуприја, Травничка хроника, Госпођица, Проклета авлија авлија.

Кључне речи: приповетка, приповедање у трећем лицу, епски, лирски и драмски елементи, тема уметности, пренесено значење. 142

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


Ференц Молнар

ДЕЧАЦИ ПАВЛОВЕ УЛИЦЕ (одломак)

pr om

o

► Пред тобом је прво поглавље романа мађарског писца Ференца Молнара, објављеног још давне 1907. године. Узбудљива прича о „рату” двеју дечјих дружина и данас се сматра једним од најзначајнијих дела европске књижевности за младе читаоце. Роман је доживео многе драматизације, по њему су снимани филмови, налази се у програму лектире у више земаља, а његови јунаци, дечаци Павлове улице, добили су скулптуру у Будимпешти. Пре но што роман прочиташ у целини, усредсреди се на сам почетак: обрати пажњу на то како су већ у првом поглављу дечаци представљени, запази њихове главне особине и међусобне односе. Осим тога, као у каквом времеплову, заплови у градско детињство с краја 19. века.

ПОГЛАВЉЕ 1

У

Ed

uk a

дванаест и три четврти, баш онога тренутка када на катедри природописне дворане, после дугог и безуспешног експериментисања, на крају крајева и на једвите јаде, као награда за нервозна ишчекивања, у безбојном пламену Бунзенове лампе букну диван, као смарагд зелен лук, знак да је електрични спој, за који је господин професор тврдио како ће зелено обојити пламен, пламен одиста и обојио зелено: тачно у дванаест и три четврти, баш у том победничком тренутку, забруја у дворишту суседне куће вергл и тиме одједном ишчезну сва озбиљност. Прозори су били широм отворени на топлом мартовском дану, а на крилима свежег пролетњег поветарца улете у учионицу музика. Била је то некаква весела мађарска мелодија, која је на верглу добила ритам марша и брујала тако обесно, тако бечки, да би се цео разред најрадије смешио, чак је било и оних који су јој се одиста смешили. У Бунзеновој лампи је весело буктао зелени лук и њега је и даље посматрало неколико дечака из прве клупе. Али остали су гледали кроз прозор, кроз који су се могли видети кровови суседних ниских кућа, а у даљини, у златном подневу, црквени торањ, на чијем се сату велика казаљка утешно приближавала ка броју дванаест. И, загледавши се тако кроз прозор, са музиком су ушли у дворану и други гласови који не спадају ту. Свирали су кочијаши, у неком дворишту је певала једна слушкиња, али нешто сасвим друго а не оно што је свирао вергл. И одједном се узнемири цео разред. Неки стадоше претурати међу књигама, уреднији убрисаше пера, Бока затвори малу, црвеном кожом превучену Бунзенова лампа или пламеник Читанка за 6. разред | Игра за живот

Бунзенова лампа – или: Бунзенов пламеник, изум Роберта Бунзена који се и данас користи у свим лабораторијама; користи се за загревање, сагоревање и стерилизацију вергл – стари музички апарат помоћу ког се окретањем ручке свирала само једна мелодија или две мелодије

143


мастионицу, која је имала врло згодну конструкцију тако да из ње никада није могло истећи мастило сем када је човек стави у џеп. Челе покупи листове који су му замењивали књиге, јер је Челе био кицош и није носио под пазухом читаву библиотеку као остали, него је имао обичај да понесе само потребне листове, па и њих брижљиво подељене по унутрашњим и спољним џеповима, Чонакош у последњој клупи зевну као какав нилски коњ коме је досадно, Вајс преврну џепове и истресе из њих све преподневне мрве, преостале тамо од кифле коју је Вајс од десет сати до један штрпкао из џепа, парче по парче, Гереб стаде под клупом вући ноге као што чини онај ко хоће да устане, а Барабаш је без икаквог зазора раширио под клупом, на колену, мушему, сложивши на њој књиге по величини, стегнувши их каишем тако јако да је и клупа зашкрипала, а сам он се зацрвенео – једном речју, сви су чинили припреме за полазак и једино господин професор није хтео примити к знању да ће кроз пет минута бити крај свему, него је пренео свој благи поглед преко многих чупавих дечјих глава и рекао: „Шта је то?” Тада настаде велика тишина. Мртва тишина. Барабаш је морао да пусти каиш, Гереб је подвукао ноге пода се, Вајс је вратио џепове унутра, Чонакош је руком заклонио уста и зевање довршио иза ње. Челе је оставио на миру своје „листове”, Бока је брзо ставио у џеп црвену мастионицу, из које одмах, осетивши џеп, поче капати лепи плави антрацен. „Шта је то?”, понови господин професор, а тада су већ сви непомично седели на својим местима. Затим професор погледа према прозору кроз који је весело

Ed

uk a

антрацен – добија се из катрана каменог угља и служи за израду средстава за бојење

pr om

o

мастионица – посуда за мастило; уз стило (перо) у прошлости је била саставни део прибора за писање

Вергл

144

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


Ed

uk a

pr om

o

допирао звук вергла, као да је свакоме хтео показати како он не спада под професорски надзор. Али господин професор ипак строго погледа у правцу вергла и рече: „Ченгеи, затвори прозор.” А Ченгеи, мали Ченгеи који је седео „у првој на првом”, устаде и, са озбиљним, строгим малим лишцем, приђе прозору да га затвори. У том тренутку Чонакош се нагну преко клупе и шапну једном малом плавом дечаку: Мастионица за пенкало, експонат Педагошког музеја у Београду „Позор, Немечек!” Немечек опрезно погледа унатраг, затим на под. Докотрља се до њега лоптица од хартије. Он је подиже, разви. На једној страни је било написано: Додај даље Боки. Немечек је знао да је то тек адреса, а да је само писмо, оно што истински има да се каже, на другој страни хартије. Али је Немечек био карактеран човек и није хтео да чита туђе писмо. И он је, дакле, начинио лоптицу од њега, сачекао погодан тренутак, па се сад нагнуо над ону улицу између два реда клупа и шапнуо: „Позор, Бока!” А тада је Бока погледао на под који је био уобичајено саобраћајно средство за поруке. Одиста, котрљајући се, долазила је лоптица од хартије. На другој страни, дакле на оној коју плави Немечек из осећања поштења није прочитао, било је написано следеће: После подне у три главна скупштина. Бирање председника на градилишту. Обнародовати. Бока згужва у џеп папирић и још последњи пут стегну каишем већ спаковане књиге. Био је један сат. Електрични часовник поче брујати и сада је већ и господин професор знао да је часу крај. Угасио је Бунзенову лампу, одредио лекцију и вратио се у природописни кабинет, међу збирке, одакле су, чим се отворе врата, извиривале испуњене животиње и птице које су се кочопериле на полицама, са својим глупим стакленим очима, и где је, у једном углу, тихо али достојанствено, стајала тајна свих тајни, фантом фантома, један пожутео човечји костур. И разред је за трен ока изашао из дворане. У великом степеништу са стубовима настаде дивља трка коју би само висока појава понеког професора међу гомилом бучне деце успорила у хитању. Тада би тркачи ублажили јурњаву, за један трен би настао мир. Али чим би професор на првом завијутку ишчезао, поново би почела трка спуштања низа степенице. На капију је куљала војска деце. Половина десно, половина лево. И професори би ишли међу њима, а тада би слетали мали шешири. И сви би ишли уморно, гладно, блиставо сунчаном улицом. У глави би им била лака несвестица, која је тек полако ишчезавала гледањем многих веселих и занимљивих ствари што их пружа улица. Као да су били мало ослобођено робље, посртали су од много сунца и много Читанка за 6. разред | Игра за живот

фантом – медицински: модел животиње или човека у природној величини

145


146

o

pr om

uk a

шећерлема – лизалица, бомбона на штапићу каишар – човек који прави каишеве; овде у пренесеном значењу: изнуђивач, дерикожа; човек који се у послу служи преварама

Ed

халва – источњачка посластица; сама реч на арапском значи слаткиш, а прави се од шећера, меда, скробног брашна, масла и разних додатака (чоколаде, сусама, бадема, лешника и др.) крајцара – аустријски бакарни новчић мале вредности; пара, новчић кром­пир-шећер – врста веома јефтиног слаткиша добијаног приликом прераде скроба; величином и бојом подсећа на ољуштени кромпир, а укус му је слаткаст; не производи се већ деценијама

ваздуха, лутали су кроз овај бучни, свежи, ужур­бани град, који за њих није био ништа друго до замршена мешавина кола, трамваја, улица, дућана, збрка кроз коју је требало пронаћи пут кући. Челе се у потаји, под једном суседном капијом, по­гађао око беле халве. Наиме, човек који продаје белу халву безочно је подигао цене. Као што је познато, бела халва на целом свету стаје једну крајцару. То треба разумети тако да човек што продаје халву узме секирицу, па колико одсече једним ударцем од великог комада беле, лешником иша­ране масе, то стаје једну крајцару. Пошто под капијом све стаје једну крајцару, она је, дакле, јединица. Једну крајцару стају на танку гранчицу натакнуте три шљиве, три смокве, три половине ораха, све то замочено у течан шећер. Једну крајцару стаје велико парче ратлука, а исто толико и кром­пир-шећер. Једну крајцару чак стаје и такозвани ђачки оброк, пакован у кесице, и једна је од најукуснијих меша­вина. Има ту лешника, сувог грожђа, парчића бомбона, уличног ђубрета, бадема и мува. За једну крајцару ђачки оброк обухвата врло много плодова индустрије, биљног и животињског царства. Челе се погађао, што је значило да је човек који продаје белу халву подигао цене. Познаваоци трговачких закона добро знају да се цене дижу и онда када је пазар скопчан са опасношћу. Тако су, на пример, скупи они азијски чајеви које каравани морају да преносе кроз пределе пуне разбој­ника. Ту опасност морамо да платимо ми, људи западне Ев­ропе. А човек што је продао белу халву неоспорно је имао трговачког духа јер су га, сиротог, хтели отерати из близине школе. Знао је он врло добро, ако баш хоће да га отерају, онда ће га и отерати, и да се не може довољно љубазно ос­мехивати на професоре који онуда пролазе, а да они у њему не виде непријатеља омладине. „Деца сав свој новац троше код оног Италијана”, гово­рили су. А Италијан је осећао да његова трговина крај гим­назије неће бити дуговечна. Подигао је, дакле, цене. Када већ мора да иде, нека бар заради нешто. То је и рекао Челеу: „Пре је све било једну крајцару. Одсад је све две крајцаре.” И док је с тешком муком изговарао ове речи, дивље је млатарао по ваздуху секирицом. Гереб шапну Челеу: „Баци шешир међу шећерлеме.” Челе је био одушевљен идејом. Ху, каква би то дивота била! Како би летеле бомбоне лево-десно! И како би се веселили дечаци! Гереб, као какав ђаво, шаптао му је на уво заводничке речи: „Баци шешир. То је каишар.” Челе скида свој шешир. „Овај лепи шешир?”, рече. Ствар је била промашена. На рђавом месту је Гереб учи­нио овако леп предлог, та Челе је био кицош и носио је уза се само листове од књига. „Жалиш га?”, запитао је. „Жалим га”, рече Челе. „Али зато немој мислити да сам кукавица. Ја нисам кукавица, само жалим шешир. То могу и да докажем, јер ако хоћеш, ја ћу врло радо бацити твој шешир.” Тако се нешто Геребу није смело рећи. То је била готово увреда. И обрецнуо се. Рекао је: Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


Ed

uk a

pr om

o

„Када је већ о мом шеширу реч, бацићу га ја сам. То је каишар. Ако се бојиш, иди.” И покретом који је код њега значио ратоборност скида шешир да сруши сточић препун шећерлема. Али му неко одстрага ухвати руку. Један готово мужевно озбиљан глас запита: „Шта то радиш?” Гереб се осврну. Бока је стајао иза њега. „Шта то радиш?”, питао је поново. И погледа га озбиљно, благо. Гереб прогунђа нешто, као лав када га погледа укротитељ. Покуњи се. Стави шешир на главу и слегну раменима. Бока тихо рече: „Не дирај овог човека. Волим када је неко храбар, али ово нема никаквог смисла. Хајде.” И пружи му руку. А рука му је била сва мастиљава. Из мастионице је полако капала у џеп тамноплава течност и Бока је, ништа не слутећи, извукао руку из џепа. Али се због тога нису забринули. Бока је отро руке о зид, те је зид постао мастиљав, али Илустрација из књиге Дечаци Павлове улице Бокина рука није постала чиста. (прво издање) Али је ствар са мастилом тиме била окончана. Бока ухвати испод руке Гереба и пођоше дугом улицом. За њима је остао лепи мали Челе. Још су чули како је пригушеним гласом, са су­морном резигнацијом утученог револуционара, говорио Италијану: „Па, ако је одсад све две крајцаре, дајте ми онда за две крајцаре беле халве.” И извади свој фини мали зелени новчаник. А Италијан се смешио и вероватно је лупао главу: шта би било када би од сутра све стајало три крајцаре. Али то је био само сан. То је било као кад неко тврди да свака форинта вреди сто­тинарку. Лупи ножем по белој халви и одсечени комадић стави у парченце хартије. Челе га горко погледа: „Па то је мање него пре!” Трговачки успех је сада већ обезобразио Италијана. Церекајући се рече: „Сада је скупље, сада је и мање.” И окренуо се већ новом купцу који је, користећи се овим примером, држао у руци две крајцаре. И секао је белу шећерну масу секирицом некаквим чудним покретима, као да је какав средњовековни исполински џелат из прича што ситним човечуљцима одсеца као лешници малене гла­вице. Читанка за 6. разред | Игра за живот

форинта – мађарски новац који је данас званична валута

исполински – који је као исполин, џин (див, колос)

147


Ed

uk a

pr om

o

„Фуј”, рече Челе новом купцу, „не купујте код овог. Овај је каишар.” И одједанпут стрпа у уста сву белу халву за коју се залепило пола хартије, тако да се није могла одлепити, али не тако да се могла прогутати. „Чекајте!”, викну Боки и осталима, и потрча за њима. На углу их је достигао и ту скренуше у Лулину улицу, према Шорокшаријевој. Ухватише се подруку сва тројица; у средини је ишао Бока и тумачио нешто тихо, озбиљно, како је он то имао обичај. Имао је четрнаест година и на лицу му је било мало трагова мужевности. Али чим би отворио уста, добио би неколико година. Глас му је био дубок, благ и озбиљан. А и оно што је рекао било је као и његов глас. Ретко је говорио глупости. У мање свађе се није мешао, чак се повлачио и онда ако би га позвали за судију. Он је већ научио да после пресуде једна странка увек оде са горчином, и ту горчину осећа према судији увек. Али када би опасност већ завладала и свађа дошла дотле да је готово било потребно посредовање професора, интервенисао је Бока – да мири. А на онога који мири не срди се ниједна страна. Једном речју, Бока је изгледао паметан дечак и упутио се да, ако не постане у животу баш нешто велико, постане свакако поштен човек. Правац њиховој кући је захтевао да из Шорокшаријеве улице скрену у Кестелекијеву. У мирној малој улици благо је грејало пролетње сунце и тихо брујала фабрика дувана, која се пружала широм читаве једне стране. У Кестелекијевој улици могли су се видети свега њих двојица. Стајали су на средини и чекали. Један је био јаки Чонакош, а други мали Немечек.

Вајарска композиција која представља дечаке Павлове улице налази се у Будимпешти

148

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


Ed

uk a

pr om

o

Када је Чонакош угледао три момчића, који су се држали подруку, од радости стави два прста у уста и звизну стра­ховито као каква локомотива. Тај је звиждук, уосталом, био његов специјалитет. То није знао да понови нико у четвртом. Чак је у читавој гимназији једва било неколико њих који су се разумевали у овај кочијашки звиждук. Једино је ваљда за Циндера, председника ђачке књижевне дружине, знао да уме овако звиждати, али је Циндер звиждао само док није постао председник ђачке књижевне дружине. Отада Циндер није више ставио прст у уста. Председнику ђачке књижевне дружине, који сваке среде после подне седи за катедром поред професора мађарског језика, не би то приличило. Дакле, Чонакош звизну једанпут. Дечаци стигоше до њега и застадоше у групи, насред улице: Чонакош се обрати малом Немечеку: „Њима још ниси рекао?” „Нисам”, рече Немечек. Остали сви углас запиташе: „Шта?” Уместо малог плавог дечака одговори Чонакош: „У музеју су јуче опет направили ајнштанд!” „Ко?” „Па Пастори. Два Пастора.” Настаде велика тишина. Али треба знати шта је то ајнштанд. То је нарочита реч пештанске деце. Када неки јачи дечко види слабијег од себе где се игра кликера или рошчића, па хоће од њега да узме играчку, онда само каже: ајнштанд. Та ружна немачка реч значи да јаки дечко прогласи кликере за ратни плен, а ко се усуди да се успротиви, против њега ће употребити силу – ајнштанд је, дакле, и објава рата. Кратак али језгровит израз за опсадно стање, за насиље, за право песнице и за разбојничку владу уједно. Челе проговори први. Згражавајући се, фини Челе рече: „Направили су ајнштанд?” „Јесте”, рече на то мали Немечек, охрабрен видевши да је ствар учинила такав утисак. Сада Гереб плану: „То се не може даље трпети! Ја већ давно говорим да треба нешто почети, али Бока увек направи кисело лице. Ако ништа не почнемо, још ће нас и истући.” Чонакош стави два прста у уста, као знак да ће сада звиз­нути од радости. Он је био готов да се са радошћу при­дружи свакој револуцији. Али му Бока задржа руке: „Заглушићеш нас”, рече му. И озбиљно запита малог плавог дечака: „Дакле, како се десило?” „Ајнштанд?” „Да. Кад је то било?” „Јуче после подне.” „Где?” „У музеју.” „Испричај, дакле, онако како је било, али тачно онако како је било, јер морамо знати истину ако хоћемо да пре­дузмемо нешто против њих…” Читанка за 6. разред | Игра за живот

149


Ed

uk a

pr om

o

реалци – ученици ондашње реалне гимназије

Мали Немечек се узрујао осетивши да је постао сре­диште важне ствари. То се њему ретко дешавало. Немечек ни за кога није значио ништа. Није делио ни множио, као један у математици. Нико се није бринуо за њега. Био је безначајан, мршав и слабашан дечак. И ваљда га је баш то чинило погодном жртвом. Почео је причати и дечаци збише главе. „Било је тако”, казао је, „после ручка смо отишли у музеј, Вајс и ја, и Рихтер, и Колнаи, и Барабаш. Прво смо у Естер­хазијевој улици хтели да играмо лонга-мете, али лопта није била наша него реалаца, а они нас нису пустили. Онда је Ба­рабаш казао: ’Хајдемо у музеј, па ћемо се кликерати поред зида.’ И онда смо ми ушли у музеј и почели се кликерати поред зида. Играли смо се тако да свако гурне један кли­кер, па чији кликер погоди један који је већ тамо, тај носи све кликере. И редом смо бацали кликере, већ је крај зида било око петнаест кликера а међу њима и два стакленца. А онда одједном Рихтер повиче: ’Свршено, долазе Пас­тори!’ На углу су одиста били Пастори, руке су завукли у џепове и оборили главе, и ишли су тако полако да смо се ми сви много уплашили. Узалуд смо били нас петорица, њих двојица су тако јаки да би истукли и десеторицу. А и не смемо рачунати да нас је петорица, јер кад је зло, онда ће и Колнаи побећи, и Барабаш ће побећи па се онда могу рачунати само тројица. А можда ћу и ја побећи, дакле смеју се рачунати само двојица. А ако бисмо и сва петорица по­бегли, ни онда то ништа не вреди, јер су Пастори најбољи тркачи у целом музеју, и ми бисмо узалуд трчали јер би нас стигли. Долазили су, дакле, Пастори, долазили су све ближе, и много су гледали наше кликере! Кажем Колнаију: ’Слушај, овима се свиђају наши кликери!’ И још је Вајс био најпаметнији јер он је одмах казао: ’Долазе, долазе, биће велик ајнштанд од овог долажења!’ Али ја сам мислио да нас неће дирати, па ми им никада ништа нисмо учинили. Па у почетку нас и нису дирали, само су стали и посматрали игру. Колнаи ми је шапнуо на уво: ’Слушај, Немечек, да прекинемо.’ Рекао сам му: ’Како не, и то баш сада кад си ти бацио, па ниси погодио! Сад је на мене ред. Ако однесем, прекинућемо.’ Онда је Рихтер бацио, али му је од страха дрхтала рука, и једним оком је гледао Пасторе, па је онда природно што није погодио. Али се Пастори нису ни по­макли, само су стајали с рукама у џеповима. Онда сам ја бацио и погодио сам. Однео сам све кликере. И баш да их покупим, било их је ваљда тридесет, али пред мене скочи један Пастор, онај мањи, и викну: ’Ајнштанд!’ Ја погледам унатраг, а Колнаи и Барабаш су већ трчали, Вајс је стајао уза зид и био блед, а Рихтер размишљао да ли да бежи или не. Ја сам покушао најпре поштено. Рекао сам: ’Молим, ви не­мате право на то.’ Али старији Пастор је већ купио кликере и трпао их у џеп. А млађи ме ухватио за капут на прсима и викнуо: ’Зар ниси чуо да је ајнштанд?’ Онда, дабоме, ни ја нисам рекао ништа. Вајс је почео да њаче поред зида. А Колнаи и Барабаш су извиривали иза угла да виде шта се дешава. А Пастори су покупили све кликере, и нису рекли ниједну реч, само одоше даље. То је било све.” „Нечувено!”, рече Гереб озлојеђено. „Па то је право разбојништво!” То је рекао Челе. Чонакош звизну, што је значило да ваз­дух мирише на барут. Бока је мирно стајао и размишљао. Сви су гледали њега. Свак је био радознао штa ће Бока рећи на то због чега се сви туже већ месецима, а што Бока досад није узимао озбиљно.

150

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


бурмут – миришљави прах од дуванског лишћа који се шмркањем увлачи кроз нос; у Европу је обичај доспео из Јужне Америке, али се у 20. веку готово изгубио

Превео Младен Лесковац

Ed

uk a

pr om

o

Али овај случај, очигледна неправда овог случаја, узбу­дила је и Боку. Тихо је рекао: „Сада хајдемо најпре да ручамо. После подне ћемо се састати на градилишту. Тамо ћемо разговарати о свему. Сада већ и ја кажем да је то нечувено.” Свакоме се свидела његова изјава. Бока је био врло симпатичан у овом тренутку. Са љубављу су га погледали дечаци, са осмехом су гледали његову мудру малу главу, блиставе црне очи у којима је био некакав ратоборни огањ. Пољубили би Боку што се најзад и он укључио. Пошли су кућама. Негде је брујао весео звук звона, сунце је пекло и све је било лепо, и све је било пуно радости. Дечаци су стајали пред великим догађајем. У Корица првог издања сваком букну жеља да предузме нешто, и свак се узрујано питао: Шта ли ће сада бити? Јер када и Бока каже да ће нешто бити, онда ће одиста бити нешто! Ишли су тако, ишли. Чонакош је заостао са Немечеком. Када се Бока осврнуо, видео их је обојицу где стоје крај подрумског прозора фабрике дувана, на који је у дебелим жутим слојевима попадао фини дувански прах. „Бурмут!”, кликну радосно Чонакош, поново звизну једанпут и напуни нос жутим прахом. Немечек, мали мајмун, од срца се смејао. Својим тан­ким прстићима и он је захватио мало дуванског праха. И кијајући продужише тако њих двојица Кестелекијевом улицом, осећајући блажену радост због овог проналаска. Чонакош је кијао страховито, мумлајући као какав топ. А мали плави дечко ситно, као морски зец када га задиркују. И кијали су, смејали се, трчали, и у овом тренутку је то било толико блаженство да су заборавили и ону велику неправду за коју је и Бока, мирни и озбиљни Бока, рекао да је нечувена.

РАЗГОВОР О ДЕЛУ

*** Шта на основу првих страница закључујеш о роману? Колико ти је сам почетак

занимљив и због чега? *** Укратко испричај о чему је реч у наведеном одломку из романа. *** Изабери лик који ти се чини посебно занимљивим и опиши га. По чему се он, према твом мишљењу, издваја од осталих? *** Опиши атмосферу на часу и кретање дечака по изласку из школе. У којим се ситуацијама показују њихови карактери? Своја запажања поткрепи примерима из текста. *** Размисли о начину приповедања у роману. Потруди се да издвојиш главне карактеристике: облике казивања (нарација, дескрипција, дијалог), перспективу из које се приповеда (у првом или у трећем лицу), редослед казивања (хронолошки или ретроспективни), стилска средства, тон приповедања (озбиљан, хуморан).

Читанка за 6. разред | Игра за живот

151


КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВНИК Свезнајући приповедач – наратор ког не треба поистовећивати с писцем; он приповеда у трећем лицу, с такозване „објективне”, „свезнајуће” тачке гледишта (перспективе) тако што приказује догађаје у којима сȃм не учествује. Улога свезнајућег приповедача састоји се у томе да даје свеобухватну слику времена, простора, догађаја и ликова о којима приповеда.

РЕЧ ПРИЈАТЕЉА

pr om

o

Роман Ференца Молнара сачувао је слику несталог и давно прошлог света, а јунаци градилишта, посебно мали Немечек и Јанош Бока, представљају ликове због којих се роман с правом може назвати романом „вечите деце”. Читајући ово дело, још и данас осећамо пишчев поглед пун љубави, којим је он посматрао свакодневни живот Павлове улице, децу с торбама на леђима, слушао ратне покличе са градилишта. Овај роман није писао одрастао човек, нити човек који се спушта на ниво деце. Ференц Молнар је у овом ремек-делу „писац који прича са осећањем дечака”, који је и сам душом и телом био на градилишту, готово поистовећен са јунацима у разреду. [...] Срце писца припада деци из Павлове улице и ми се због њих и с њима заједно узбуђујемо због заплета око некадашње битке и са сузама у очима стојимо над гробом Ернеа Немечека. (Имре Бори, „Ференц Молнар и његова дечја дружина”, одломак)

uk a

ИСТРАЖИ И ПРОУЧИ

Ed

Прочитај роман у целини. Током читања води белешке. Забележи време и место збивања. Укратко опиши атмосферу у којој дечаци одрастају. Представи ликове дечака и њихове односе. Прикажи обе дружине и њихове циљеве. Објасни разлоге који их доводе до сукоба. Анализирај фазе ратовања и понашање дечака. Уочи како су у роману приказани „непријатељи”: „црвенокошуљаши” и њихов вођа Фери Ач. Напиши како се „рат” двеју дружина окончава и шта се тиме разрешава. Покушај да објасниш како се игра претворила у трагичну стварност. Посебну пажњу посвети анализи лика малог Немечека и његовог страдања. Изложи своје утиске и размишљања о вредностима романа Дечаци Павлове улице. Наведи питања која су ти се јављала током читања.

152

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом

Илустрација из књиге Дечаци Павлове улице (прво издање)


САЗНАЈ ВИШЕ Погледај мађарски ТВ филм Дечаци Павлове улице режисера Ференца Торока снимљен 2005. године. Размисли о потреби режисера да снима филм према одређеном књижевном делу. Прочитај и друге књиге које говоре о „рату” између дечјих дружина (Рат дугмади, Летећи разред, Господар мува и друге).

pr om

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

o

Сцена из фима Дечаци Павлове улице

*** Илуструј лик или сцену из романа по сопственом избору. *** Изабери један лик из романа и напиши текст у којем ћеш га анализирати. *** Групни рад: драматизујте једну сцену из романа и одглумите је на часу. *** Окушај се у писању филмског приказа: упореди роман и његову филмску верзију. *** Групни рад: организујте на часу дискусију о роману. Изаберите једну од следећих

uk a

тема (или тему сами формулишите): • Да ли роман за децу треба да има трагичан крај? ДА/НЕ • Шта је убило малог Немечека? • Догађаји исприповедани у роману припадају давном времену и немогуће их је повезати са искуствима савременог детињства. ДА/НЕ Побрините се да сваки свој став образложите и поткрепите га примерима.

Ed

ФЕРЕНЦ МОЛНАР (1878, Будимпешта – 1952, Њујорк) Један је од најзначајнијих мађарских писаца. По образовању је био правник, у почетку се бавио новинарством, а онда се потпуно посветио писању кратких прича, драма и романа. На основу његових драма снимани су филмови, а у свету га је прославио роман Дечаци Павлове улице. Пред бујањем нацизма склонио се најпре у Француску, па у Женеву, а потом, по избијању Другог светског рата, емигрирао у Америку.

Кључне речи: роман о дечјим дружинама, књижевност за децу, свезнајући приповедач, трагичан крај, мађарска књижевност. Читанка за 6. разред | Игра за живот

153


ДА НЕ ЗАБОРАВИМО:

ОДЛИКЕ ЕПСКОГ КЊИЖЕВНОГ РОДА У АУТОРСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

ДА

ПОНОВИМО

Дела у прози:

o

Роман – епска књижевна врста, често обимније књижевно дело, обично у прози; у традиционално писаном роману најчешће је описан читав живот једног лика (или више ликова) односно низ важних догађаја из његовог живота. Приповетка – врста епског дела краћег од романа; углавном је заснована на једном догађају из живота књижевног лика. Етапе у развоју драмске радње, које се могу уочити и у епском (и епско-лирском) делу:

pr om

 експозиција – увод у радњу дела; прва етапа у развоју радње;  заплет – друга етапа у развоју радње књижевног дела, у којој долази до напетости, сукоба;  кулминација – трећа етапа у развоју радње: означава врхунац сукоба и напетости;  перипетија – четврта етапа у развоју радње: представља нагли преокрет ситуације;  расплет – пета и последња етапа у развоју радње, у којој се сукоб разрешава. КОМПОЗИЦИЈА ЕПСКОГ ДЕЛА

ТЕМА

uk a

Композиција је начин на који се различити елементи књижевног дела повезују у јединствену уметничку целину. Ти елементи су: предмет, проблемска грађа о којој дело говори, и који постоји као заокружена целина; тематика може бити историјска, љубавна, родољубива, социјална (друштвена) итд. најмања тематска јединица која се не може разлагати; статички мотиви употпуњују опис (слику), а динамички покрећу радњу.

ФАБУЛА

низ узрочно-последично повезаних догађаја; у ширем смислу – свака прича, скуп мотива.

ЛИК

Учесник радње може бити: 1) главни и 2) споредни. Приказују се његове спољашње особине (физички опис, портрет) и унутарње (карактерне) особине.

ИДЕЈА

у књижевности: главна, водећа мисао разрађена у књижевном делу; у књижевним делима се обично преплиће више идеја, чинећи тако њихов дубљи, идејни слој.

Ed

МОТИВ

154

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


ОБЛИЦИ КАЗИВАЊА У ЕПСКОМ ДЕЛУ ПРИПОВЕДАЊЕ (НАРАЦИЈА) Хронолошко приповедање – приказивање догађаја по реду којим су се збили.

У дванаест и три четврти, баш онога тренутка када на катедри природописне дворане, после дугог и безуспешног експериментисања, на крају крајева и на једвите јаде, као награда за нервозна ишчекивања, у безбојном пламену Бунзенове лампе букну диван, као смарагд зелен лук, знак да је електрични спој, за који је господин професор тврдио како ће зелено обојити пламен, пламен одиста и обојио зелено: тачно у дванаест и три четврти, баш у том победничком тренутку, забруја у дворишту суседне куће вергл и тиме одједном ишчезну сва озбиљност. (Ференц Молнар, Дечаци Павлове улице)

o

Вањка грчевито уздахну и поново се загледа у прозор. Он се сети: по јелку за господу у шуму је ишао увек деда и водио унука са собом. Беху то срећна времена! Деда је хуктао, и мраз је хуктао; угледајући се на њих, хуктао је и Вањка. Пре но што посече јелку, деда попуши лулу, дуго шмрче бурмут, задиркује прозеблог Вањушку. Младе јеле заогрнуте ињем непомично стоје и чекају која ли ће од њих умрети. Кад наједаред однекуд искочи зец и као стрела појури преко сметова... Деда не може а да не подвикне: – Држ’, се, држи... држи! Ех ти, враже куси! – Одсечену јелку деда је одвлачио у господски дом, а тамо би се латили да је украсе...

pr om

Ретроспективно приповедање – приказивање догађаја који су се одиграли пре оних о којима се приповеда; приповедање „уназад”, често дато као сећање главног јунака.

(Антон Павлович Чехов, Вањка)

Седела сам дакле по цео дан сама, у каквом кутићу, и превртала шарене и светле картоне по лексиконима и књигама природних наука.

uk a

Приповедање у првом лицу – приповедач (наратор), најчешће као носилац радње, излаже своју причу; некада наратор узима улогу сведока, посматрача који излаже сопствено виђење догађаја којима је присуствовао.

(Исидора Секулић, „Буре”)

У то време смо се преселили у оближњу варошицу Госпић. Промена места становања за мене је била права несрећа. (Никола Тесла, Моји изуми)

Ed

Знате шта ме посебно п о г о д и л о? Кокосов орах. Право у главу. Сва срећа што сам тренутно био без шешира, иначе би ми се оштетио шешир. (Владимир Андрић, Џунгла као апотека)

Kada sam imao četiri godine, imao sam i njih četvoro: baku i deku u gradu, i baku i deku na selu.

Приповедање у трећем лицу – основни и традиционални облик епског приповедања у којем се одређени уметнички свет представља из перспективе писца или неког другог лица као свезнајућег или скривеног приповедача, а не из перспективе првог лица.

(Anđela Naneti, Moj deka je bio trešnja)

Ово се десило у овчијем свету на Стрмим Ливадама. Кад је Аја, крупна овца тешког руна и округлих очију, ојагњила своје прво јагње, оно је изгледало као и сва остала новорођенчад: шака влажне вуне која почиње да кмечи. Било је женско. И било је сироче, јер је Аја управо тих дана изгубила мужа кога је много волела. То дете мајка је назвала Аска, налазећи да је то врло пристало име за будућу овцу – лепотицу. (Иво Андрић, „Аска и вук”)

Читанка за 6. разред | Игра за живот

155


ОПИСИВАЊЕ (ДЕСКРИПЦИЈА) Опис лика (портрет) – спољашњи изглед лика као и његове унутарње особине (осећања, карактер).

Лазар Мачак био је омален пргав дјечак, готов увијек на свађу и бој ако га само неко наљути. Није се бојао ни много старијих и већих од себе и смјело се залијетао на њих фрчући као срдит мачак. Другови су га вољели зато што је био веселе ћуди, окретан, отворен и велики мајстор за прављење најразличитијих играчака: пушака и прскалица од зове, замки за птице и зечеве, разних вртешки, чигри, стријела, праћки и безброј других мудролија. У кући свог оца, колара, он је на тавану имао читаву малу радионицу у којој је ђацима поправљао ножеве, полупане таблице и кутије од пера, пернице. Поправио је чак и стари школски глобус, само је на њему Земљину куглу мало сувише накривио, па је личила на пијанца који се управо спрема да легне.

Опис природе (пејзаж) – слика природе у књижевном делу.

Дуга, страховита тишина. Влажна свјежина шири се кроз ноћ. Млак вјетар подухива преко кућа, што се у полукружном, непрекидном низу протежу испод планине. Кровови, обрасли маховином, једва се распознају према мјесечини, од зелених шљивика, кроз које стрше. Само се гдјегдје бјеласка нов кров. Село спава мирно, слатко, као једро, здраво и осорно планинче када га мати подоји и уљуља.

Ed Опис спољашњег простора (екстеријер)

(Петар Кочић, „Јаблан”)

Послије колибе и псеће кућице, начињено је једно мало озбиљно огњиште за ватру. Била је то, у ствари, права пећ од камена, облијепљена иловачом изнутра и споља, с округлим отвором на врху, у који је метан Мачков плехани котао кад би се за дружину кувао кромпир или кукуруз.

uk a

Опис унутрашњег простора (ентеријер)

pr om

o

(Бранко Ћопић, Орлови рано лете)

(Бранко Ћопић, Орлови рано лете)

Само градилиште је било празно, као што и треба плац да буде празан. Тараба је ишла дуж целе Павлове улице. Здесна и слева биле су две велике куће, а позади… да, по­зади је било оно што је градилиште чинило занимљивим, дивним. Ту је, наиме, био други велики плац. Тај плац је изнајмила нека велика фирма за сечење дрва, и цео плац је био препун цепаница. У правилним коцкама сложене, стајале су ове цепанице, а између огромних коцака биле су мале улице. Прави лавиринти. (Ференц Молнар, Дечаци Павлове улице)

156

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


РОНИ СУЗЕ НИЗ ЈУНАЧКО ЛИЦЕ А кад Марко саслушао речи, крену Шарца, оде низ Косово, добра Шарца врло расрдио: из копита жива ватра сева, из ноздрва модар пламен лиже; срдит Марко језди низ Косово, рони сузе низ јуначко лице...

uk a

pr om

o

Народна епска песма „Марко Краљевић укида свадбарину”

У поглављу Рони сузе низ јуначко лице разговараћемо и учити о:

Ed

► епским народним песмама о Косовском боју; ► епским народним песмама о Марку Краљевићу; ► одликама наше народне епске поезије; ► даровитим епским певачима; ► односу према историјским чињеницама у књижевном делу; ► културноисторијском предању; ► ауторској приповеци надахнутој историјским и епским ликом Марка Краљевића.

Твој избор ће бити да:  користиш речнике српског језика и речник турцизама;  обновиш своје знање са часова историје о Косовском боју и краљу Марку;  упоредиш слику о историјским личностима и догађајима у историји, усменој епској поезији и културноисторијском предању;  уочиш и образложиш особености фабуле, ликова, облика приповедања и употребе стилских фигура у овим делима народне књижевности;  запазиш особености ауторске приповетке о историјском и епском јунаку.


Епске народне песме о Косовском боју

Б

Колико је чињеница у вези са овим историјским догађајем теби познато? Упореди своја сазнања са текстом Константина Филозофа. Пажљиво читај епске песме из косовског тематског круга. Уочавај разлику између историјског (историографског) и књижевног (стваралачког) приказивања истог догађаја. Откривај сложеност, дубину и лепоту усменог казивања.

Ed

► ► ►

uk a

опали – оклеветали, лажно оптужили

pr om

o

ој између Срба и Турака на Косову пољу 1389. године представља централну тему наше старије епике. Осим прозних дела, о њему говоре многобројне епске песме, десетерачке (са стихом од десет слогова) и бугарштице (епске народне песме дугог стиха). Вук Стефановић Караџић сврстао их је у епске народне песме старијих времена. Песме из овог круга („Бановић Страхиња”, „Клетва кнежева”, „Цар Лазар и царица Милица”, „Кнежева вечера”, „Косанчић Иван уходи Турке”, „Пропаст царства српскога”, „Слуга Милутин”, „Косовка Девојка”, „Смрт Мајке Југовића”...) певају о многим историјским личностима, али се као књижевни ликови јављају и они који нису познати историји него припадају народној традицији (Бановић Страхиња, Мусић Стеван, Топлица Милан, Косанчић Иван, Срђа Злопоглеђа, Југ Богдан, девет Југовића, Мајка Југовића, Косовка Девојка...). У биографији деспота Стефана Лазаревића, сина кнеза Лазара, учени писац и омиљени научник деспотов Константин Филозоф, 42 године после Косовске битке (1431), о том догађају пише: „Уста, наиме, кнез Лазар и пође на Турке. Бој се догоди на месту које се зове Косово, и би овако. Војни људи су наступали један против другога са својим заставама. А беше неки веома одличан племић (Милош), којега су завидљивци били опали господару као да ће неверу учинити. И он, да би посведочио и верност и јунаштво, избере згодно време, и залети се на самог великог начелника (турскога), начинивши се као да је бегунац. Пут му се отвори, а кад је био близу, залети се и сатера мач у тога самог охолог и страшног самодршца (султана). Ту и он сам падне од Турака. И у први мах покажу се јачи они што су били с Лазаром, и победа се приви на њихову страну. Али не беше то време избављења. Стога у том истом боју одоли напослетку син убијеног цара, јер је бог тако попустио те да се и онај великан (кнез Лазар) и они што су с њим били увенчају венцем мученичким. И шта је било потом? Блажени се оконча сечењем главе, а његови мили другови примише смрт истим начином пре њега, молећи му се што су могли лепше да они сврше пре њега, те да његову смрт очима не гледају.”

Адам Стефановић, Кнежева вечера (1871)

158

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


Комади од различнијех косовскијех пјесама

I

uk a

pr om

o

Вук Стефановић Караџић je објавио у збирци Српске народне пјесме II пет одломака из епских народних песама о Косовском боју, које је записао од свога оца Стефана. Како оне нису у целости сачуване, постојеће делове груписао је под насловом Комади од различнијех косовскијех пјесама. У првом одломку говори се о захтеву цара Мурата да му кнез Лазар преда власт, златне кључе од свију градова и хараче, или да сабљама земљу дијеле. Кнез Лазар грозне сузе лије зато што схвата каква се опасност надвила над српским царством. Други одломак садржи кнежеву клетву која сведочи о одлуци српске војске да се супротстави моћном непријатељу. Она се у сличном облику појављује и у другим песмама. У трећем одломку пева се о кнежевој вечери уочи Видовдана. За славском трпезом окупљени су српски великаши, косовски ратници којима кнез наздравља именујући њихове особине. У здравици Милошу Обилићу изражава сумњу на његову издају, а Милош му се заветује на подвиг и прети Вуку Бранковићу, којег означава као издајицу. Четврти део сведочи о бројности турске војске, коју је уходио Косанчић Иван. Из његовог дијалога са Милошем Обилићем сазнајемо колико је силна турска војска. У чврстој намери да одржи своје обећање, Милош моли побратима да не каже кнезу потпуну истину како се војска уочи боја не би поколебала. Пети део представља једно од сведочења о херојском држању три јунака: Бановић Страхиње, Срђе Злопоглеђе и Бошка Југовића. Одломци се штампају и као засебне песме: „Кнежева клетва”, „Кнежева вечера”, „Косанчић Иван уходи Турке”, „Три добра јунака”. Пажљиво их прочитај и припреми се за разговор и тумачење.

Ed

Цар Мурате у Косово паде, како паде, ситну књигу пише, те је шаље ка Крушевцу граду, на кољено српском кнез-Лазару: „Ој Лазаре, од Србије главо! Нит је било, нити може бити: једна земља, а два господара; једна раја, два харача даје; царовати оба не можемо, већ ми пошљи кључе и хараче, златне кључе од свијех градова, и хараче од седам година; ако ли ми то послати нећеш, а ти хајде у поље Косово, да сабљама земљу дијелимо.” Кад Лазару ситна књига дође, књигу гледа, грозне сузе рони.

Свети Лазар, велики кнез српски, Захарија Орфелин (1773) Читанка за 6. разред | Рони сузе низ јуначко лице

грозне – сузе крупне као зрна грозда (гроздне > грозне) цар Мурат – Мурат I, турски султан, владаo од 1362. до 1389. године Косово – област српске средњовековне државе ситна књига – писмо Крушевац – престоница кнеза Лазара кнез Лазар – Лазар Хребељановић (око 1329, Прилепац код Новог Брда – 1389, Косово поље), српски владар, на територији српског царства после смрти цара Уроша (сина цара Душана Силног) створио моћну државу. Оженио се Милицом, из лозе Немањића (ћерка кнеза Вратка, потомка Вукана Немањића). Престоница је била у Крушевцу (Моравска Србија). од Србије глава – главар, владар Србије раја – народ харач – порез, главарина у Османском царству, наметнут хришћанима (одн. мушкарцима немуслиманима) као врста откупа од ропства; данак пошљи – пошаљи

159


РАЗГОВОР О ДЕЛУ *** Укратко испричај о чему се говори у првом одломку. *** Опиши како замишљаш (у)пад цара Мурата у Косово. Колико је била моћна војска

II

pr om

o

Османског царства? Подсети се исхода Маричке битке (1371) и великаша који су у њој страдали. *** Шта је Косово значило у српској средњовековној држави? Подсети се значаја Призрена, Пећи и Новог Брда, као и српских цркава и задужбина. *** Шта тражи цар Мурат од кнеза Лазара? Наведи стихове у којима се виде његове намере да загосподари земљом. Шта ће се десити уколико цар Лазар не пристане на захтеве? *** Пред каквим се избором нашао кнез Лазар? Шта значи предаја златних кључева и харача за једног владара? Каква се опасност надвија над њим и његовим народом ако прихвати цареву понуду да с њим дели земљу сабљама? *** Објасни осећања кнеза Лазара. У нашој народној епици чести су призори у којима јунаци роне грозне сузе над ситном књигом која им је упућена, обично са турске стране. Како разумеш сузе јунака? О каквим моралним особинама оне сведоче? Образложи свој одговор.

(КНЕЖЕВА КЛЕТВА)

uk a

Да је коме послушати било, како љуто кнеже проклињаше: „Ко не дође на бој на Косово, од руке му ништа не родило: ни у пољу бјелица пшеница, ни у брду винова лозица!”

Ed

проклињати – изрицати клетву, призивати несрећу на некога

Урош Предић, Кнез Лазар се одриче земаљског царства (1900)

РАЗГОВОР О ДЕЛУ

Овај кратки одломак обично се наводи под насловом „Кнежева клетва”. *** Објасни шта значи клетва. У каквим се приликама она изриче? *** Кнежева клетва је својеврсни одговор цару Мурату. О каквој одлуци сведоче наведене речи кнеза Лазара? *** Зашто кнез Лазар љуто проклиње? Шта то говори о осећањима којима је понесен? *** На кога се клетва односи? Шта заслужују они који се не одазову позиву да бране своју земљу? Образложи значење стиха: од руке му ништа не родило. *** Размисли о томе колико су некада људи веровали у моћ речи, у остварљивост онога што се, на пример, изрицало у клетвама и благословима. Како су стихови ове клетве могли да утичу на борбеност, морал и родољубље народа током турске владавине, али и у каснијим временима?

160

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


сиже – предмет, садржина дела

РЕЧ ПРИЈАТЕЉА Песме о Косовском боју – епске народне песме старијих времена, које спадају међу најпознатије и најлепше с темом о боју против Турака. Бој који се одиграо 1389. године представља омиљени предмет певања и приповедања, чију сижејну окосницу носе два основна мотива: подвиг позитивног хероја (Милош Обилић) и издаја негативног јунака (Вук Бранковић). Сиже је употпуњен обрадом многих, у епској поезији и других народа познатих интернационалних мотива: сукоб сестара око првенства; оклеветани јунак и завет на подвиг; вечера пред одлучно збивање; ухођење непријатеља; заветовање на доброчинство; закаснели јунак и сл. (Радмила Пешић, „Песме о Косовском боју", прилагођено)

III

Ed

pr om

uk a

Славу слави српски кнез Лазаре у Крушевцу мјесту скровитоме. Сву господу за софру сједао, сву господу и господичиће: с десне стране старог Југ Богдана, и до њега девет Југовића; а с лијеве Вука Бранковића, и осталу сву господу редом: у заставу војводу Милоша, и до њега дв’је српске војводе: једно ми је Косанчић Иване, а друго је Топлица Милане. Цар узима златан пехар вина, па говори свој господи српској: „Коме ћ’ ову чашу наздравити? Ако ћу је напит по старјештву, напићу је старом Југ Богдану; ако ћу је напит по господству, напићу је Вуку Бранковићу; ако ћу је напит по милости, напићу је мојим девет шура, девет шура, девет Југовића; ако ћу је напит по љепоти, напићу је Косанчић Ивану; ако ћу је напит по висини, напићу је Топлици Милану; ако ћу је напит по јунаштву, напићу је војводи Милошу. – Та ником је другом напит нећу, већ у здравље Милош Обилића!

o

(КНЕЖЕВА ВЕЧЕРА)

Анастас Јовановић, Косовска вечера

Југ Богдан и девет Југовића – нису познати историји, али се јављају у многим епским песмама. Према народној традицији, Југ Богдан је отац кнегиње Милице и девет синова Југовића, а таст кнеза Лазара и Бановића Страхиње. Југовићи су браћа кнегиње Милице и шураци (шуре) кнеза Лазара Вук Бранковић – српски великаш, рођен на Косову око 1345, а умро 1397, као турски заробљеник; био је ожењен најстаријом ћерком кнеза Лазара Маром Лазаревић; учествовао је у Косовском боју, а и касније је наставио да пружа отпор Турцима бранећи своје поседе. Иако је предводио једно крило српске војске у Косовском боју, у народној традицији је обележен као издајник који је допринео поразу српске војске на Косову тиме што је повукао своју војску са бојног поља. војвода Милош – Милош Обилић (Кобилић, Кобиловић), легендарни српски јунак, властелин кнеза Лазара који је на Косову убио султана Мурата, а потом и сам био посечен. О његовом пореклу, необичној снази и јунаштву постоје многа предања. Према народној традицији, он је зет кнеза Лазара. Косанчић Иван – епски јунак, непознат историји Топлица Милан – епски јунак, непознат историји Читанка за 6. разред | Рони сузе низ јуначко лице

Славу слави – навечерје Лазаревог крсног имена, славе; стари обичај на Косову да се уочи славе гости и наздравља. Овде постоји још један важан разлог за збор великаша: предстојећи бој са моћним непријатељем скровит – скривен, склоњен; сигуран; тајни, који се тешко може наћи у заставу – у зачељу (насупрот челу стола, на ком је кнез Лазар); поред заставе; почасно место на дну стола супротно од прочеља, чела стола пехар – у средњем веку већа посуда за пиће у облику високе чаше софра тур. – низак, округао сто за којим се јело седећи на душецима; сто, трпеза уопште; људи за софром војвода – онај који предводи војску, заповедник војске, војсковођа; ист. највиши војнички чин у некадашњој српској и турској војсци шура – шурак, женин брат вјера – одан, веран, поуздан човек невјера – издајица здравица – исказивање добрих жеља домаћину или гостима на слави

161


o

Владислав Тителбах, Кнез Лазар, око 1900.

uk a

pr om

Здрав, Милошу, вјеро и невјеро! Прва вјеро, потоња невјеро! Сјутра ћеш ме издат на Косову, и одбјећи турском цар Мурату! Здрав ми буди, и здравицу попиј, вино попиј а на част ти пехар!” Скочи Милош на ноге лагане, пак се клања до земљице црне: „Хвала тебе, славни кнез Лазаре, хвала тебе на твојој здравици, на здравици и на дару твоме: ал’ не хвала на таквој бесједи! Јер, тако ме вјера не убила! ја невјера никад био нисам, нит сам био нити ћу кад бити, него сјутра мислим у Косову за ришћанску вјеру погинути; невјера ти сједи уз кољено, испод скута пије хладно вино! – А проклети Вуче Бранковићу! Сјутра јесте лијеп Видов данак, виђећемо у пољу Косову ко је вјера, ко ли је невјера! А тако ми Бога великога, ја ћу отић сјутра у Косово и заклаћу турског цар Мурата, и стаћу му ногом под гр’оце; ако ли ми Бог и срећа даде, те се здраво у Крушевац вратим, уватићу Вука Бранковића, везаћу га уз то бојно копље, као жена куђељ’ уз преслицу, носићу га у поље Косово!”

Ed

вала тебе – хвала теби бесједа – говор пред већим скупом људи у свечаним и другим приликама; разговор ришћански – хришћански скут – доњи део неке одеће (женске хаљине, мушког капута и др.); фиг. окриље, заштита, одбрана Видов-данак – православни црквени празник Видовдан (Св. Вида и кнеза Лазара) и народни празник (као успомена на Косовски бој) који се слави 28. јуна гр’оце – грло (од грлце > гроце) уватити – ухватити куђељ, кудеља – извесна количина пређе која се ставља на преслицу повесмо – прамен вуне, кудеље, лана, који се веже око преслице преслица – дрвена направа на коју се ставља кудеља и са које се преде.

Александар Добрић, Милош Обилић, 1861.

РАЗГОВОР О ДЕЛУ *** Укратко испричај о чему се говори у песми „Кнежева вечера”. *** Зашто је кнез Лазар окупио српску господу? *** Којом се здравицом кнез обратио Милошу Обилићу? Шта му је даровао? *** Како је Милош Обилић реаговао на речи кнеза Лазара? Опиши његово понашање. *** Зашто је Милош Обилић запретио Вуку Бранковићу? *** На шта се на крају обавезао, шта је обећао пред свима? *** Шта је у овој песми најузбудљивије?

162

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВНИК Каталог јунака – врста епске технике; ређање имена и одлика јунака према утврђеном редоследу (према важности и јунаштву), најчешће у нашим епским песмама. Доприноси грађењу епске атмосфере, служи развијању нарације и успоравању радње. Епски каталог јунака представља се из угла наратора (приповедача) или књижевног јунака. Интернационални мотив – мотиви који се на исти или сличан начин јављају у књижевности многих народа; таквих мотива има највише у усменој (народној) књижевности, посебно у бајкама и епским песмама (нпр. женидба с препрекама, муж на свадби своје жене, оклеветани јунак и завет на подвиг итд.).

ИСТРАЖИ И ПРОУЧИ

o

*** Шта представља слава у традицији српског народа? Коме је слава посвећена и шта она

Ed

uk a

pr om

значи породици? Са ким се слава (крсно име) по правилу слави? Каква је уобичајена славска атмосфера? Која осећања преовлађују код домаћина и гостију? *** Шта се необично догодило на слави кнеза Лазара? Шта је пореметило осећање заједништва, поверења, слоге, поштовања и љубави? *** Истражи у тексту каталог јунака. Како су српска господа распоређена за трпезом? Од каквог су значаја места на којима седе званице и њихов редослед при набрајању? *** Коме кнез наздравља? Истражи у тексту коме се приписују следеће особине: старјештво, господство, милост, лепота, висина, јунаштво. Која је особина најважнија владару, нарочито уочи боја? *** Због чега се кнез Лазар обраћа Милошу Обилићу тек на крају? Протумачи значење стиха: Прва вјеро, потоња невјеро!. *** Кнез истовремено наздравља Милошу и оптужује га. Како гласи та оптужба? Коју тежину она има када је изговара владар? *** Како може реаговати јунак када га неправедно оптужују да ће починити издајство? Опиши Милошево понашање. Анализирај његов одговор. *** Из чега се састоји Милошева одбрана од клевете? На кога указује као на издајника? На шта се обавезује, како гласи његов завет? Шта то говори о његовој најважнијој особини поменутој у здравици кнеза Лазара? *** Објасни како разумеш то што се Вук Бранковић у песми само помиње (по господству, а потом и по издаји), али се не оглашава ниједном речи. *** Образложи на чему се заснива и како се развија драматичност радње у овој епској песми. У ком се тренутку ремети свечана славска атмосфера? Који предстојећи догађај уноси додатну напетост међу јунаке и у њихове односе? На чему је заснован сукоб? Ко је позитиван, а ко негативан јунак?

РЕЧ ПРИЈАТЕЉА У науци је усвојено мишљење да свака тема у усменој поезији представља у ствари спој мотива који се редовно употребљавају приликом казивања [...]. Тако се и тема гозбе – вечере пред бој – развија према следећем моделу: 1) распоређивање ратника за трпезом по хијерархији; 2) говор владара са здравицом; 3) сумњичење једног од присутних због клевете; 4) одговор осумњиченог на клевету и заветовање. Најзад, присутност правог издајника. (Нада Милошевић Ђорђевић, Радост препознавања, одломак) Читанка за 6. разред | Рони сузе низ јуначко лице

163


САЗНАЈ ВИШЕ Kосовски славски обред […] занимљив нам може бити Нушићев опис славског обреда како се вршио крајем XIX века на Косову, дакле на самом подручју где се лоцира догађај око којег је косовска легенда настала, где се она најпре могла уобличити и одакле је историјски Лазар био родом (рођен је у Прилепцу код Новог Брда). Прва важна појединост у том опису јесте, да је „навечер” или „дизање славе” (када се „диже слава”) „најважнији готово део славе на Косову”. Тако није у другим српским крајевима. То може објаснити зашто се за „Кнежеву вечеру”, која би била само навечерје славе, у песми каже да њоме Лазар слави славу.

IV

o

(Александар Лома, „Кнежева вечера као језгрени мотив епске легенде”, одломак, прилагођено)

Ја сам турску војску уводио, јесте силна војска у Турака; сви ми да се у со прометнемо, не би Турком ручка осолили! Ево пуно петнаест данака ја све ходах по турској ордији, и не нађох краја ни хесапа:

uk a

„Побратиме, Косанчић-Иване! Јеси л’ турску уводио војску? Је ли млого војске у Турака? Можемо ли с Турци бојак бити? Можемо ли Турке придобити?” Вели њему Косанчић Иване: „О мој брате, Милош-Обилићу!

Ed

уводио – уходио; уходити – тајно пратити ради скупљања података млого – много Турком – Турцима данака – дана ордија – војска хесап – број, рачун

pr om

(КОСАНЧИЋ ИВАН УХОДИ ТУРКЕ)

Бранко Јашић, Косовски бој, Музеј наивне и маргинале уметности, фотографија Слободана Штетића

164

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


pr om

o

Ђе је чадор силног цар-Мурата, усред турског силна табора, да ти имаш крила соколова, пак да паднеш из неба ведрога, перје меса не би изнијело.” Тада Милош заклиње Ивана: „О Иване, да мој мили брате, нерођени, као и рођени! Немој тако кнезу казивати, јер ће нам се кнеже забринути, и сва ће се војска поплашити, већ овако нашем кнезу кажи: Има доста војске у Турака, ал’ с’ можемо њима ударити, и ласно их придобит’ можемо; јера није војска од мејдана, већ све старе хоџе и хаџије, занатлије и младе ћарџије, који боја ни виђели нису, истом пошли, да се љебом ране; а и што је војске у Турака, војска им се јесте побољела од болести тешке срдобоље, а добри се коњи побољели од болести коњске сакагије.”

uk a

од Мрамора до сува Јавора, од Јавора, побро, до Сазлије, до Сазлије на ћемер ћуприје, од ћуприје до града Звечана, од Звечана, побро, до Чечана, од Чечана врху до планине, све је турска војска притиснула: коњ до коња, јунак до јунака, бојна копља као чарна гора, све барјаци као и облаци, а чадори као и сњегови; да из неба плаха киша падне, ниђе не би на земљицу пала, већ на добре коње и јунаке. Мурат пао на Мазгит на поље, уватио и Лаб и Ситницу.” Још га пита Милош Обилићу: „Ја Иване, мио побратиме, ђе је чадор силног цар-Мурата? Ја сам ти се кнезу зарекао, да закољем турског цар-Мурата, да му станем ногом под гр’оце.” Ал’ говори Косанчић Иване: „Да луд ти си, мио побратиме!

РАЗГОВОР О ДЕЛУ

Ed

*** Сажето испричај о чему говоре наведени стихови. *** О турској војсци сазнаје се из дијалога који воде два епска јунака – Милош Обилић

и Иван Косанчић. Због чега је њихов разговор важан? *** Шта је о турској војсци Иван Косанчић открио током петнаестодневног ухођења? *** Издвој и протумачи стихове којима овај јунак сликовито описује надмоћ непријатељске војске. Којим се стилским средствима изражава бројчана сила турске војске? *** Која питања поставља Милош Обилић? Шта га највише интересује? На шта се он заветовао (обавезао) кнезу Лазару? Зашто га нису поколебале речи Ивана Косанчића? Објасни реаговање Милоша Обилића. На шта заклиње Косанчића? *** Због чега је тражио од побратима да кнезу не каже истину о стању турске војске? Шта се тиме може постићи? Објасни. *** Наведи особине Милоша Обилића које овде долазе до изражаја. *** Издвој главну идеју и образложи је примерима из текста.

Читанка за 6. разред | Рони сузе низ јуначко лице

ћемер-ћуприја – мост са великим луковима чарна – црна чадор – шатор ниђе – нигдје, нигде зарећи се – дати реч, обећати, обавезати се табор – војни логор, војска ласно – лако јера – јер мејдан – мегдан, борба; од мејдана – за мегдан, који је јуначан, борбен хоџа – муслимански свештеник хаџија – онај који је ишао на хаџилук; ходочасник који је посетио Меку, свето место муслимана ћарџија – онај који је лаком на добитак, зараду (ћар – корист, зарада) истом пошли, да се љебом ране – пошли су у бој да се хране хлебом, што значи да је то плаћеничка (најамничка) војска, да ратују за плату а не из моралних, родољубивих побуда срдобоља – дизентерија, пролив, заразно обољење слузокоже дебелог црева сакагија – шмркавост, балавост, опасно заразно обољење копитара

165


РЕЧ ПРИЈАТЕЉА У епској композицији песама косовског циклуса важан моменат представља ухођење турске војске. Овај мотив се јавља у сложенијој композиционој схеми и обухвата одлуку да се крене у ухођење, одлазак и повратак онога ко уходи, давање извештаја (најчешће лажног), као и могућност описа турске војске. Овде се отвара и могућност правдања српског пораза после извештаја о несагледивој турској сили. Одмеравање српских и турских снага неће ићи у прилог мање бројној српској војсци, али упркос томе, на основу ублаженог извештаја, кнез Лазар ће кренути у борбу. У Вуковим Комадима од различнијех косовскијех пјесама Косанчић Иван уходи Турке и саопштава какав је однос српске и турске војске:

o

Јесте силна војска у Турака; Сви ми да се у со прометнемо, Не би Турком ручка осолили

pr om

Народни певач на метафоричан, врло сликовит начин, пева о бројности турске војске. (Валентина Питулић, „Епске песме о Косовском боју – мотив ухођења турске војске”, одломак)

КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВНИК

uk a

Хипербола – пореклом из грчког језика, од речи која значи „пребацујем”. То је фигура преувеличавања особина предмета или јачине радње. Веома је важна за изражавање патоса (страдања, страсти, узбуђења), али се јавља и као елемент комике (карикатуре, нпр.). У делу „Косанчић Иван уходи Турке" бројност и сила турске војске дочарани су хиперболама, у неколико упечатљивих песничких слика, на пример: да из неба плаха киша падне, ниђе не би на земљицу пала, већ на добре коње и јунаке.

Ed

И сваки природни говор користи ово средство јер је оно незаобилазно у изражавању афективности (стања, расположења).

САЗНАЈ ВИШЕ

Што се тиче броја српске и турске војске, о томе не можемо имати никакве прецизније податке. По Слову о кнезу Лазару Раваничанина III (између 1392. и 1398. године) Турака је било триста хиљада, Срба три пута мање. Турски извори, с друге стране, теже да преувеличају број непријатељске војске, како би што значајнијом представили своју победу, онако како је они, касније, виде. Турски историчар Мула Мехмед Нешри, тако, тврди да је српска војска бројала невероватних пола милиона војника, од чега триста хиљада оклопника, док је Турака било мање од сто педесет хиљада. Ни много примереније бројке које помиње у Паризу савременик битке Филип Мезијер, а по коме су обе стране располагале са по двадесет хиљада војника, не могу нам бити од велике помоћи у расветљавању догађаја. Оно што се може претпоставити, с обзиром на величину и снагу државе кнеза Лазара, и моћ Турског царства, које је већ од Маричког боја представљало, поред азијске, и европску силу, говори нам посредно да су Турци морали бити знатно бројнији. [...]

166

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


У најстаријим историјским изворима јунак који је убио султана Мурата био је безимен („неко веома благородан”). Око Милоша Обилића се од XV века плете витешка прича о оклеветаном јунаку који убија султана на Косову. Старије верзије Милошевог презимена су Кобиловић, Кобилић и Драгиловић, да би се у XIX веку усталило презиме Обилић. Историја не зна ни за Милошеве епске побратиме, Косанчић Ивана и Милана Топлицу. Имена су добили по рекама Косаници и Топлици, чије се воде сливају у Јужну Мораву. (Бошко Сувајџић, Косовска легенда, одломци)

V

(ТРИ ДОБРА ЈУНАКА)

pr om

o

 У нашој народној епици нема песама у којима се непосредно описује Косовски бој: епске песме косовског тематског круга говоре о догађајима који су претходили бици и о њеним последицама. Само у појединим песмама, у облику извештаја (гавранова, или рањених јунака) нешто се више сазнаје о херојској борби и смрти највећих српских јунака. Обрати пажњу на то како су у наведеним стиховима представљени ликови косовских јунака.

Ed

uk a

„Који оно добар јунак бјеше што једанпут бритком сабљом мане, бритком сабљом и десницом руком, пак двадесет одсијече глава?” – „Оно јесте Бановић Страхиња.” – „Који оно добар јунак бјеше што два и два на копље набија, преко себе у Ситницу тура?” – „Оно јесте Срђа Злопоглеђа.” – „Који оно добар јунак бјеше на алату коњу великоме са крсташем у руци барјаком, што сагони Турке у буљуке и нагони на воду Ситницу?” – „Оно јесте Бошко Југовићу.”

Адам Стефановић, Бој на Косову – цару Лазару коња убише (детаљ, 1875)

РАЗГОВОР О ДЕЛУ

*** Ко су тројица јунака у наведеним стиховима? По чему су они добри? *** У чему се огледа њихово јунаштво? Опиши њихову храброст. *** Српска војска се у Косовском боју сукобила са далеко надмоћнијим непријате-

мане – махне, замахне (манути, махнути) бридак – оштар; бритка – оштра Бановић Страхиња – (како се мисли) Ђурађ Страцимировић Балшић, господар Зете од 1386. до 1404. и зет кнеза Лазара по кћери Јелени Срђа Злопоглеђа – епски јунак непознат историји; у имену су садржане његове особине великог јунака и борца алат – коњ са црвенкастом длаком, риђан буљук – чета војника; велика гомила, мноштво

љем. Какву су храброст показали српски јунаци? У којим се стиховима види њихов надљудски напор? Којим је стилским средством то дочарано? *** Објасни како разумеш употребу дијалога (питања и одговора) у овим стиховима. Протумачи улогу питања Који оно добар јунак бјеше? и његово понављање. Зашто се о јунацима говори у прошлости (бјеше)? Каква се осећања тиме изазивају? *** Шта је драматично у наведеним стиховима? Издвој главну идеју и образложи је. Читанка за 6. разред | Рони сузе низ јуначко лице

167


САЗНАЈ ВИШЕ

pr om

Слободан Ж. Марковић

o

Косовске песме имају неколико видова тематских целина: судар са непријатељем – Бановић Страхиња, Милош Обилић, Мусић Стеван; породични односи – Југ Богдан, љуба Бановић Страхиње и Бановић Страхиња, цар Лазар и царица Милица, царица Милица и њена браћа, Мајка Југовића, снахе и изгинули синови, љуба Мусића Стевана и Мусић Стеван; етички односи – Бановић Страхиња и љуба којој прашта грех, кнез Лазар и војвода Милош Обилић, Косовка Девојка и косовски јунаци. Свака од ових тематских целина у косовским песмама израђена је динамично, са неизвесношћу и напетошћу, а то доприноси да је у овим песмама елеменат драмског устаљено присутан и да се испољава као једна од битних њихових одлика.

Гусле Вука Караџића (Музеј Вука и Доситеја, Београд)

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

uk a

*** Насликај косовске јунаке за кнежевом трпезом уочи боја. *** Замисли слике Косовог поља прекривеног турском војском, чију је силу описао Ко-

Ed

санчић Иван. Илуструј хиперболе и поређења којима је описао њихову бројност. Задаци за групни рад *** Организујте се за групни рад. Погледајте епизоде посвећене косовским јунацима (Лазару Хребељановићу, Милошу Обилићу и Вуку Бранковићу) из серијала Српски јунаци средњег века (РТС Образовно-научни програм). Искажите своје утиске о тим емисијама и издвојте оно што је у њима најзанимљивије. Сажето изложите шта сте ново сазнали о сваком од јунака. Наведите како су та сазнања утицала на ваш доживљај епских песама које о њима говоре. *** Према сопственој замисли драматизујте Комаде од различнијех косовскијех пјесама. Обратите пажњу на заступљеност дијалога. Можете да уведете наратора (епског приповедача) и да допишете текстове које ће он изговарати како би повезао наведене комаде (одломке). Пажљиво разрадите улоге (према ликовима и њиховим особинама), осмислите сцену и костиме и изведите своју косовску драму на школској позорници.

Кључне речи: Комади од различнијех косовскијех пјесама, песме о Косовском боју, историја, народна традиција, каталог јунака, интернационални мотив, хипербола. 168

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


ЦАР ЛАЗАР И ЦАРИЦА МИЛИЦА

o

из јабуке од злата крстови, од крстова златне ките висе, те куцкају Бошка по плећима; примаче се царица Милица па увати за узду алата, руке склопи брату око врата, пак му поче тихо говорити: „О мој брате, Бошко Југовићу! цар је тебе мене поклонио, да не идеш на бој на Косово, и тебе је благослов казао, да даш барјак, коме тебе драго, да останеш са мном у Крушевцу, да имадем брата од заклетве.” Ал’ говори Бошко Југовићу: „Иди, сестро, на бијелу кулу; а ја ти се не бих повратио, ни из руке крсташ барјак дао, да ми царе поклони Крушевац; да ми рече дружина остала: гле страшивца Бошка Југовића! Он не смједе поћи у Косово за крст часни крвцу прољевати и за своју вјеру умријети.” Пак поћера коња на капију. Ал’ ето ти старог Југ Богдана и за њиме седам Југовића, све је седам устављала редом, ал’ ниједан ни гледати неће. Мало време за тим постајало, ал’ ето ти Југовић Војина, и он води цареве једеке покривене са сувијем златом. Она под њим увати кулаша, и склопи му руке око врата, па и њему стаде говорити: „О мој брате, Југовић Војине! цар је тебе мене поклонио, и тебе је благослов казао, да даш једек, коме тебе драго, да останеш са мном у Крушевцу, да имадем брата од заклетве.” Вели њојзи Југовић Војине:

Ed

uk a

покрај њега царица Милица; вели њему царица Милица: „Цар Лазаре, српска круно златна, ти полазиш сјутра у Косово, с собом водиш слуге и војводе, а код двора никог не остављаш, царе Лазо, од мушкијех глава, да ти може књигу однијети у Косово и натраг вратити; одводиш ми девет миле браће, девет браће, девет Југовића: остави ми брата бар једнога, једног брата сестри од заклетве.” Њој говори српски кнез Лазаре: „Госпо моја, царице Милице, кога би ти брата највољела да т’ оставим у бијелу двору?” – „Остави ми Бошка Југовића.” Тада рече српски кнез Лазаре: „Госпо моја, царице Милице! када сјутра бијел дан осване, дан осване и огране сунце, и врата се отворе на граду, ти ишетај граду на капију, туд’ ће поћи војска на алаје: све коњици под бојним копљима, пред њима је Бошко Југовићу, и он носи крсташа барјака; кажи њему од мене благослов, нек да барјак коме њему драго, па нек с тобом код двора остане.” Кад ујутру јутро освануло и градска се отворише врата, тад ишета царица Милица, она стаде граду код капије. Ал’ ето ти војске на алаје: све коњици под бојним копљима, пред њима је Бошко Југовићу на алату, вас у чистом злату, крсташ га је барјак поклопио, побратиме, до коња алата; на барјаку од злата јабука,

pr om

Цар Лазаре сједе за вечеру,

Читанка за 6. разред | Рони сузе низ јуначко лице

царица Милица – кнегиња, жена Лазара Хребељановића; у народним песмама кћи Југ Богдана и сестра девет Југовића двор – овде: кућа једног брата сестри од заклетве – да сестра има брата којим би се заклела алај – део војске; пук Бошко Југовић – барјактар, коњаник крсташ барјак – застава на којој је извезен крст Војин – Миличин брат алат – коњ црвенкасте боје, риђан вас – сав златне ките – златне кићанке, украс од жуте (златне) свиле узда – део коњске опреме, двострука узица од коже којом се управља коњем; дизгин страшивац – плашљивац, кукавица крвцу прољевати – крв проливати, жртвовати се поћера – потјера, потера устављати – заустављати кулаш – коњ мишје боје, по гриви, репу и ногама затворенориђе једек – парадни коњ у поворци

169


слуга Голубан – слуга кнеза Лазара

одољет – одолети (овде: одупрети се, супротставити се) посједе – узјаше долећеше – долетјеше, долетеше

нигђе – нигдје, нигде нитко – нико беседити – говорити истом – него, само

170

o

Ђура Јакшић, Кнез Лазар (1857–1858)

pr om

с’ обзире – се обзире (обазире се, окреће се); обазрети се – осврнути се погледом лабуд – коњ, белац

uk a

обезнанити се – онесвестити се

Ed

виђе – видје, виде

„Иди, сестро, на бијелу кулу; не бих ти се, јунак, повратио, ни цареве једеке пустио, да бих знао да бих погинуо; идем, сејо, у Косово равно за крст часни крвцу прољевати и за вјеру с браћом умријети.” Пак поћера коња на капију. Кад то виђе царица Милица, она паде на камен студени, она паде, пак се обезнани. Ал’ ето ти славнога Лазара, када виђе госпођу Милицу, удрише му сузе низ образе; он с’ обзире с десна на лијево, те дозивље слугу Голубана: „Голубане, моја вјерна слуго! ти одјаши од коња лабуда, узми госпу на бијеле руке, пак је носи на танану кулу; од мене ти Богом просто било, немој ићи на бој на Косово, већ остани у бијелу двору.” Кад то зачу слуга Голубане, проли сузе низ бијело лице, па одсједе од коња лабуда, узе госпу на бијеле руке, однесе је на танану кулу; ал’ свом срцу одољет не може, да не иде на бој на Косово, већ се врати до коња лабуда, посједе га, оде у Косово. Кад је сјутра јутро освануло, долећеше два врана гаврана од Косова поља широкога, и падоше на бијелу кулу, баш на кулу славнога Лазара, један гракће, други проговара: „Да л’ је кула славног кнез Лазара, Ил’ у кули нигђе никог нема?” То из куле нитко не чујаше, већ то чула царица Милица, па излази пред бијелу кулу, она пита два врана гаврана: „Ој Бога вам, два врана гаврана, откуда сте јутрос полећели? Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом

Владислав Тителбах, Кнегиња Милица

Нијесте ли од поља Косова? Виђесте ли двије силне војске? Јесу ли се војске удариле? Чија ли је војска задобила?” Ал’ говоре два врана гаврана: „Ој Бога нам, царице Милице! ми смо јутрос од Косова равна, виђели смо двије силне војске; војске су се јуче удариле, обадва су цара погинула; од Турака нешто и остало, а од Срба и што је остало, све рањено и искрвављено!” Истом они тако бесјеђаху, ал’ ето ти слуге Милутина, носи десну у лијевој руку, на њему је рана седамнаест, вас му коњиц у крв огрезнуо; вели њему госпођа Милица: „Што је, болан, слуго Милутине? Зар издаде цара на Косову?” Ал’ говори слуга Милутине: „Скин’ ме, госпо, са коња витеза, умиј мене студеном водицом, и залиј ме црвенијем вином; тешке су ме ране освојиле!” Скиде њега госпођа Милица, и уми га студеном водицом,


РАЗГОВОР О ДЕЛУ

o

докле гође један тецијаше; још остаде Бошко Југовићу, крсташ му се по Косову вија; још разгони Турке на буљуке, као соко тице голубове. Ђе огрезну крвца до кољена, ту погибе Бановић Страхиња. Милош ти је, госпо, погинуо код Ситнице, код воде студене, ђено млоги Турци изгинули; Милош згуби турског цар Мурата и Турака дванаест хиљада; Бог да прости, ко га је родио! Он остави спомен роду српском, да се прича и приповиједа док је људи и док је Косова. А што питаш за проклетог Вука, проклет био и ко га родио! Проклето му племе и кољено! Он издаде цара на Косову и одведе дванаест хиљада, госпо моја, љутог оклопника!”

pr om

и зали га црвенијем вином. Кад се слуга мало повратио, пита њега госпођа Милица: „Што би, слуго, у пољу Косову? Ђе погибе славни кнеже Лазо? Ђе погибе стари Југ Богдане? Ђе погибе девет Југовића? Ђе погибе Милош војевода? Ђе погибе Вуче Бранковићу? Ђе погибе Бановић Страхиња?” Тада слуга поче казивати: „Сви осташе, госпо, у Косову. Ђе погибе славни кнез Лазаре, ту су млога копља изломљена, изломљена и турска и српска, али више српска, него турска, бранећ’, госпо, свога господара, господара, славног кнез Лазара. А Југ ти је, госпо, погинуо у почетку, у боју првоме. Погибе ти осам Југовића, ђе брат брата издати не шћеде,

uk a

*** Сажето препричај садржај песме. *** Уочи целине у композицији песме у односу на то где се и када одвија радња, и у

Ed

односу на сам централни догађај – Косовски бој. Шта у овој песми није приказано непосредно, већ посредно? *** Означи у тексту и протумачи делове песме у којима су описани: – вечера уочи боја, – полазак војске у бој, – извештај гласника о трагичном исходу боја. *** Објасни разговор царице Милице и цара Лазара уочи поласка на Косово и њену жељу да јој остави „једног брата сестри од заклетве”. *** Откриј уметничку вредност стихова у којима је описано јутро када млади ратници крећу у бој – означи којим је средствима постигнута изразита визуелна и звучна изражајност тог призора. *** Опиши лик слуге Голубана. Објасни зашто он „рони сузе”. *** Ко су први кобни гласници, а ко је други, рањени, гласник који саопштава црне вести? Како је на тебе деловало његово казивање? Опиши вредност и значење последње сцене коју је он видео пре напуштања бојног поља. Упореди је са сликом одласка у бој: истражи уметничку вредност оствареног контраста – раскошног описа војске која одлази у бој и слике само једног рањеног слуге, гласника који извештава о страшној погибији. *** Размисли о томе како је уведен мотив издајства. Од каквог је значаја за етичку (моралну) поуку то што о херојству и издајству извештава човек из народа? *** Размисли о уметничкој вредности песме и своје тврдње поткрепи примерима из текста. Читанка за 6. разред | Рони сузе низ јуначко лице

војевода – војвода ђе – гдје шћеде – хтједе, хтеде докле гође један тецијаше –докле год је и један од њих преостао згубити – погубити огрезнути у крви – бити обливен крвљу војвода Милош – Милош Обилић Бановић Страхиња – косовски ратник млога – многа буљук – чета; мноштво људи племе – заједница крвних сродника (имају заједничко порекло) кољено – колено: крвни сродници у једном генерацијском низу, нараштају (од потомака до предака или обрнуто); у српским сродничким везама постоји 16 колена (нпр. прво колено представљају отац/мајка и син/кћерка итд.)

171


РЕЧ ПРИЈАТЕЉА

Војислав Ђурић

Ed

uk a

pr om

o

У Југовићима – како су представљени у песмама о самом Косовском боју [...] – нашло је узбудљив израз херојско помирење са смрћу у борби против непријатеља. Читајући песму „Цар Лазар и царица Милица”, човек не може да се отме утиску да је јутро поласка у бој било ведро, светло, пуно жубора. Поље око Крушевца било је покривено зеленом травом. На њој, на дрвећу, на кућама, на младим јуначким лицима дрхтала је јасна сунчана светлост. Сијали су калпаци и челенке, копља и сабље, лепршале се заставе. У сусрет том пуном животу јурила је наказна смрт. Љуба је испраћала војна, сестра брата, мајка сина. Милица је девет пута хватала за узду братовљег коња и девет пута склапала брату руке око врата. И девет пута поносне речи јуначке вере испуниле су град и поље [...] Не бити страшљивац, не бити издајник, не осрамотити се пред дружином – пред отаџбином, то је била једина мисао, једино осећање. С том мишљу и с тим осећањем Југовићи су стигли на Косово. [...] На замагљено поље слетела је смрт, крвљу су плинули и Лаб и Ситница. Само смрт могла је да растави верну браћу. Тако Милутин и извештава Милицу [...] Низ херојских косовских ликова снажно завршавају Мајка Југовића и Косовка Девојка: херојска мајка „тврдога срца”, која умире без сузе у оку, и јуначка вереница, која преврће по крви јунаке и залаже их хлебом и запаја вином.

Адам Стефановић, Југ Богдан и девет Југовића

Кључне речи: народна епска песма, косовски тематски круг, херојски ликови, контраст, трагичан исход. 172

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


КОСОВКА ДЕВОЈКА

Ed

o

uk a

уранила рано у недељу, у недељу прије јарка сунца, засукала бијеле рукаве, засукала до бели’ лаката: на плећима носи леба бела, у рукама два кондира златна, у једноме лађане водице, у другоме руменога вина; она иде на Косово равно, па се шеће по разбоју млада, по разбоју честитога кнеза, те преврће по крви јунаке; ког јунака у животу нађе, умива га лађаном водицом, причешћује вином црвенијем и залаже лебом бијелијем. Намера је намерила била на јунака Орловића Павла, на кнежева млада барјактара, и њега је нашла у животу, десна му је рука одсечена, и лијева нога до колена, вита су му ребра поломљена. Виде му се џигерице беле; измиче га из те млоге крвце, умива га лађаном водицом, причешћује вином црвенијем и залаже лебом бијелијем. Кад јунаку срце заиграло, проговара Орловићу Павле: „Сестро драга, Косовко Девојко, која ти је голема невоља, те преврћеш по крви јунаке? Кога тражиш по разбоју млада? Или брата, или братучеда, ал’ по греку стара родитеља?” Проговара Косовка Девојка: „Драги брато, делијо незнана, ја од рода никога не тражим:

нити брата, нити братучеда, ни по греку стара родитеља. Мож’ ли знати, делијо незнана, кад кнез Лаза причешћива војску код прекрасне Самодреже цркве три недеље тридест калуђера? Сва се српска причестила војска, најпослије три војводе бојне: једно јесте Милошу војвода, а друго је Косанчић Иване, а треће је Топлица Милане. Ја се онде деси на вратима кад се шета војвода Милошу: красан јунак на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче, свилен калпак, оковано перје, на јунаку коласта аздија, око врата свилена марама; обазре се и погледа на ме, с’ себе скиде коласту аздију, с’ себе скиде, па је мени даде: „На, девојко, коласту аздију, по чему ћеш мене споменути, по аздији, по имену моме: ево т’ идем погинути, душо, у табору честитога кнеза; моли Бога, драга душо моја, да ти с’ здраво из табора вратим, а и тебе добра срећа нађе, узећу те за Милана мога, за Милана, Богом побратима, кој’ је мене Богом побратио, вишњим Богом и светим Јованом; ја ћу теби кум венчани бити.” За њим иде Косанчић Иване, красан јунак на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче свилен калпак, оковано перје, на јунаку коласта аздија, око врата свилена марама,

pr om

Уранила Косовка Девојка,

Читанка за 6. разред | Рони сузе низ јуначко лице

кондир – већи суд у коме се држи течност (вино, вода) лађана – хладна, свежа разбој – место где је вођена битка

причест (причешће) – црквени обред залагати – хранити Орловић Павле – историји непознат јунак, али омиљен у народној традицији голема – велика родитељ – отац делија – јунак красан – леп Самодрежа – црква на путу од Приштине ка Митровици калпак – округла висока капа, опшивена крзном, са врхом од свиле коласта аздија – скупоцен плашт; дугачка горња хаљина

173


174

Ed

копрена – наруквица ручни девер – момак који води младу у сватовима стремен – метална папуча у коју јахач ставља ногу при узјахивању; узенгија узенђија (узенгија) – метална папуча у коју јахач ставља ногу при узјахивању табор – војска, логор уда срећа – худа срећа: несрећа; лоша срећа

o Петар Лубарда, Косовски бој

uk a

pr om

на руци му бурма позлаћена; обазре се и погледа на ме, с руке скиде бурму позлаћену, с руке скиде, па је мени даде: „На, девојко, бурму позлаћену, по чему ћеш мене споменути, а по бурми по имену моме: ево т’ идем погинути, душо, у табору честитога кнеза; моли Бога, моја душо драга, да ти с’ здраво из табора вратим, а и тебе добра срећа нађе, узећу те за Милана мога, за Милана Богом побратима, кој’ је мене Богом побратио, вишњим Богом и светим Јованом; ја ћу теби ручни девер бити.” За њим иде Топлица Милане, красан јунак на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче, свилен калпак, оковано перје; на јунаку коласта аздија, око врата свилена марама, на руци му копрена од злата, обазре се и погледа на ме, с руке скиде копрену од злата, с руке скиде, па је мени даде: „На, девојко, копрену од злата, по чему ћеш мене споменути, по копрени, по имену моме: ево, т’ идем погинути, душо, у табору честитога кнеза; моли Бога, моја душо драга, да ти с’ здраво из табора вратим, тебе, душо, добра срећа нађе, узећу те за верну љубовцу.” И одоше три војводе бојне. Њи ја данас по разбоју тражим.” Ал’ беседи Орловићу Павле: „Сестро драга, Косовко Девојко, видиш, душо, она копља бојна понајвиша а и понајгушћа, онде пала крвца од јунака та доброме коњу до стремена,

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом

до стремена и до узенђије, а јунаку до свилена паса, онде су ти сва три погинула! Већ ти иди двору бијеломе, не крвави скута и рукава.” Кад девојка саслушала речи, проли сузе низ бијело лице, она оде свом бијелу двору кукајући из бијела грла: „Јао јадна, уде ти сам среће! Да се, јадна, за зелен бор ватим, и он би се зелен осушио!”


РАЗГОВОР О ДЕЛУ *** Опиши слику (призор) из ове песме која ти се најснажније оцртала након читања. *** Зашто је песма „Косовка Девојка” постала тема ликовних уметничких дела? Шта

мислиш чиме је надахнула уметнике? *** Објасни размеру и последице косовске трагедије приказане у песми.

ИСТРАЖИ И ПРОУЧИ

Ed

uk a

pr om

o

 Проучи како је песма компонована. Обележи стихове у којима је описано: – Косовка Девојка ујутро после боја на пољу Косову, – сусрет девојке и кнежевог барјактара Павла Орловића, – дијалог између девојке и рањеног јунака.  На основу стихова опиши: – лепоту и снагу косовских јунака, – страхоту косовске погибије. Размисли о томе зашто девојка која после боја причешћује умируће ратнике нема име. Објасни универзално значење лика девојке и њене трагедије: шта о судбини читавог народа говори лична трагедија девојке која у једном дану остаје без будућег младожење, кума и девера. Пажљиво посматрај слику Уроша Предића Косовка Девојка. Уочи детаље у представљању рањеног јунака Орловића Павла, Косовке Девојке и Косова поља, опиши их и анализирај њихово значење. Образложи своје утиске и запажања. Истражи и проучи сликовитост и вредност стилских средстава употребљених у овој песми. Објасни последње стихове у песми, значење које се исказује у поенти. Посебно обрати пажњу на заступљеност хиперболе, образложи њену уметничку оправданост и вредност.

Урош Предић, Косовка Девојка Читанка за 6. разред | Рони сузе низ јуначко лице

175


РЕЧ ПРИЈАТЕЉА Песма високе уметничке вредности, по тону балада, која исход Косовског боја опева као трагичну судбину појединаца. Прастари обичај заветовања пред полазак у какву неизвесност, тежак задатак, овде ратнички подвиг, сижејна је окосница песме. У овој песми, као и у већини епских песама о Косовском боју, опева се збивање непосредно после боја, а његов се ток сазнаје само кроз казивање учесника о судбини појединих јунака. [...] Сусрет с непознатом девојком, по обећањима и даровима, у ствари је просидба девојке и даривање од стране кума, девера и младожење. Радмила Пешић

САЗНАЈ ВИШЕ

uk a

Ed

патријархални – овде: који се придржава традиционалних вредности и обичаја, нарочито у nородичним и уопште међуљудским односима

pr om

o

Међу епским певачима од којих је Вук Караџић записивао песме – а рачуна се да их је било преко сто – посебно место заузимају слепе певачице народних епских песама. Од Слепе Живане записао је, на пример, песме „Смрт војводе Кајице”, „Иво Сенковић и ага од Рибника”, „Наход Момир”, „Марко Краљевић и вила” и „Марко Краљевић и Мина од Костура”; од Слепице из Гргуревца – „Пропаст царства српскога”, „Косовка Девојка”, „Обретеније главе кнеза Лазара” и „Марко Краљевић укида свадбарину”; од Слепе Јеце (ученице Слепе Живане) – „Смрт војводе Пријезде”, а од Слепе Степаније – „Свеци благо дијеле”, „Царица Милица и Владета војвода” и песме о Светом Сави и о светом Николи. Прочитај шта о њима каже књижевни историчар Јован Деретић: „Вукове слепе певачице унеле су у нашу јуначку епику не само мотиве него и начин доживљаја света, основна расположења и атмосферу женских песама; оне су њен опори херојско-патријархални дух ублажиле лирском мекоћом и топлином осећања.” А о Слепици из Гргуревца каже: „Преко Лукијана Мушицког Вук је крајем 1816. добио шест песама од ње, међу њима две антологијске вредности, ’Косовка Девојка’ и ’Марко Краљевић укида свадбарину’, обе о злосретној судбини заручница, и две косовске песме карактеристичне по религиозној интерпретацији догађаја, ’Пропаст царства српскога’ и ’Обретеније главе кнеза Лазара’.”  Истражи лирске елементе у атмосфери косовског страдања песме „Косовка Девојка”. Размисли о томе колико су слепе певачице народних епских песама допринеле да се уметнички потпуније дочара размера косовске трагедије.

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** Насликај портрет Косовке Девојке. *** Напиши прозни или поетски текст који ће говорити о страдању косовских јунака

и Косовке Девојке.

Кључне речи: епска песма, косовски тематски круг, косовско страдање, судбина заручница, слепе певачице народних епских песама. 176

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


СМРТ МАЈКЕ ЈУГОВИЋА

Ed

pr om

uk a

Кад се слеже на Косово војска, у тој војсци девет Југовића и десети стар Јуже Богдане; Бога моли Југовића Мајка, да јој Бог да очи соколове и бијела крила лабудова, да одлети над Косово равно, и да види девет Југовића и десетог стар-Југа Богдана. Што молила, Бога домолила: Бог јој дао очи соколове и бијела крила лабудова, она лети на Косово равно, мртви нађе девет Југовића и десетог стар-Југа Богдана, и више њи девет бојни копља, на копљима девет соколова, око копља девет добри коња, а поред њи девет љути лава. Тад завришта девет добри коња, и залаја девет љути лава, и закликта девет соколова; и ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила, већ узима девет добри коња, и узима девет љути лава, и узима девет соколова, пак се врати двору бијеломе. Далеко је снае угледале, мало ближе пред њу ишетале, закукало девет удовица, заплакало девет сиротица, завриштало девет добри коња, залајало девет љути лава, закликтало девет соколова; и ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила. Кад је било ноћи у поноћи, ал, завришта Дамјанов зеленко; пита мајка Дамјанове љубе:

o

Мили Боже, чуда великога!

Иван Мештровић, Мајка и дете

„Снао моја, љубо Дамјанова, што нам вришти Дамјанов зеленко? Ал, је гладан шенице бјелице, али жедан воде са Звечана?” Проговара љуба Дамјанова: „Свекрвице, мајко Дамјанова, нит је гладан шенице бјелице, нити жедан воде са Звечана, већ је њега Дамјан научио до поноћи ситну зоб зобати, од поноћи на друм путовати; пак он жали свога господара што га није на себи донио.” Читанка за 6. разред | Рони сузе низ јуначко лице

зеленко – коњ зеленкастосиве длаке шеница – пшеница

Звечан – развалине града више Косовске Митровице

177


РАЗГОВОР О ДЕЛУ

o

криоце – део тела човека који седи, од стомака до колена; крило снае – снахе

„Свекрвице, мајко Дамјанова, ово ј, рука нашега Дамјана, јера бурму ја познајем, мајко, бурма са мном на вјенчању била.” Узе мајка руку Дамјанову, окретала, превртала њоме, пак је руци тијо бесједила: „Моја руко, зелена јабуко, гдје си расла, гдје л, си устргнута! А расла си на криоцу моме, устргнута на Косову равном!” Ал, ту мајка одољет не могла, препуче јој срце од жалости за својије девет Југовића и десетим стар-Југом Богданом.

pr om

тргнути – овде у значењу: нагло потећи, ударити

И ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила. Кад ујутро данак освануо, али лете два врана гаврана: крвава им крила до рамена, на кљунове б,јела пјена тргла; они носе руку од јунака и на руци бурма позлаћена, бацају је у криоце мајци. Узе руку Југовића Мајка, окретала, превртала њоме, па дозивље љубу Дамјанову: „Снао моја, љубо Дамјанова, би л, познала, чија ј, ово рука?” Проговара љуба Дамјанова:

*** Изнеси своје прве утиске о песми. Шта је по твом мишљењу у њој најпотресније? *** Опиши поље јуначке погибије на основу песме. *** Зашто Мајка Југовића моли Бога? На који начин она сазнаје шта се догодило

Ed

uk a

у боју? Опиши слику туге на коју је наишла. Образложи своје виђење њених осећања. Зашто је мајка „тврда срца”? Објасни шта би све могао да значи, у овом примеру, придев „тврд”. *** Шта се дешава по њеном повратку кући? Запази како су је снахе дочекале. Опиши њихова осећања. Зашто ни тада мајка не плаче? *** Ко се оглашава у поноћ, и због чега? И коњ жали свога господара, а мајка ни ту „сузе не пустила”. Како ти доживљаваш ове стихове? *** Опиши појаву „два врана гаврана”. Образложи какво знамење они представљају. Шта доносе? *** Какво дејство на Мајку Југовића има устргнута рука Дамјанова? Замисли и опиши осећања мајке која синовљеву руку држи у „криоцу”. Протумачи мајчино обраћање и смрт. Размисли о томе како је овде приказана косовска трагедија.

ИСТРАЖИ И ПРОУЧИ *** Врати се читању песме с оловком у руци. Издвој и обележи у њој како се смењују

слике и сцене: на двору, на Косову, поново на двору. Ко је присутан у свакој од сцена? Подвуци глаголе којима је звучно дочарана трагичност јуначког страдања. *** Уочи постепеност у сликању мајчине патње. Обележи места у песми где би мајка могла заплакати, а она ипак то не чини. Шта свака следећа сцена додаје у односу на претходну? Како се у песми гради слика навирања бола све до последње сцене, када мајци препукне срце од жалости? 178

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


*** У каквој су вези њене последње речи са њеном смрћу? Обележи у песми стихове

мајчине тужбалице и објасни њихово значење. *** Образложи своје схватање „тврда срца” Мајке Југовића. *** Од каквог је значаја за описивање њених осећања низање радњи које она предузима,

понављање слика и призора...? Како би песма изгледала да је у њој непосредно приказан мајчин бол? *** Уочи изражајност стилских фигура – епитета, ономатопеје, контраста, градације. *** Процени вредност и лепоту песме.

КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВНИК

РЕЧ ПРИЈАТЕЉА

pr om

o

Градација – стилско средство (стилска фигура) чије име потиче од латинске речи која значи „појачавање”. Оно се може испољити као поступно појачавање израза, али и као једно од важнијих начела композиције књижевног дела – где се сталним појачавањем уметничких утисака држи у напетости пажња читаоца. Иако ређе, градација може ићи и у обрнутом смеру, као поступно слабљење израза. Тужбалица – врста обичајне народне лирске песме у којој се нариче, запева, тужи за покојником.

uk a

БРАЋА ЈУГОВИЋИ По народним песмама и традицији најславнији косовски јунаци – ратници за „крст часни и слободу златну”. Ниједан, иако има одобрење цара Лазара, не жели да изостане од боја. Синови старог Југ Богдана у песми се зову: Бошко (у епским песмама уметнички најуспелији лик поноситог ратника, барјактара, коњаника, „на алату вас у чисту злату”), Дамјан, Митар, Момир, Ненад, Никола, Петар, Војин, Стјепан. Радмила Пешић

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** Замисли и напиши монолог који објашњава оно што је „скривено и прећутано”

Ed

у песми – о чему је Мајка Југовића мислила долазећи на Косово, шта је осећала када се суочила са страшном трагедијом, због чега није заплакала све до краја. *** Научи песму напамет и потруди се да је изражајно казујеш. Обрати пажњу на паузе, реченични акценат, целине које треба другачије изговорити у односу на то да ли припадају усменом песнику или ликовима у песми. Труди се да променом тона укажеш на нови мотив у песми и на градацију. *** Прочитај и остале народне епске песме о Косовском боју. Изабери једну песму коју ћеш анализирати или неку од следећих тема за домаћи задатак: Улога женских ликова у песмама о Косовском боју Јунаштво косовских јунака Вредност и значај песама о Косовском боју

Кључне речи: епска песма, косовски тематски круг, херојско страдање, градација, тужбалица, монолог. Читанка за 6. разред | Рони сузе низ јуначко лице

179


Епске народне песме о Марку Краљевићу

С

ви Јужни Словени и други балкански народи имају песме и приповетке о Марку Краљевићу. У српској књижевности песме о Марку Краљевићу припадају песмама старијих времена и обухватају дуг период – од Душановог царства до хајдучког времена.

Насловна страна друге књиге Српских народних пјесама из 1895, која је рађена по упутствима Вука Караџића

o

► Сети се песама о Марку Краљевићу које смо досад читали – „Марко Краљевић и орао”, „Марко Краљевић и бег Костадин”, „Орање Марка Краљевића”, „Урош и Мрњавчевићи”... Опиши његов лик – са најважнијим спољашњим и унутарњим особинама. Издвој карактерне црте Марка Краљевића које га по твом мишљењу чине великим јунаком.

pr om

► Наведи историјске чињенице које су ти познате о личности краља Марка, сина Вукашина Мрњавчевића.

Ed

uk a

► Сажето препричај садржај песме „Урош и Мрњавчевићи”. Подсети се завршних стихова:

На Марка је врло жао краљу, те га љуто куне и проклиње: „Сине Марко, да те Бог убије! Ти немао гроба ни порода! И да би ти душа не испала – док турскога цара не дворио!” Краљ га куне, цар га благосиља: „Куме Марко, Бог ти помогао! Твоје лице св’јетло на дивану! Твоја сабља сјекла на мејдану! Нада те се не нашло јунака! Име ти се свуда спомињало, док је сунца и док је мјесеца!” Што су рекли, тако му се стекло.

Марко Мрњавчевић, фреска из Марковог манастира, детаљ (Македонија)

► У наведним стиховима народне епске песме „Урош и Мрњавчевићи” садржана је историјска и епска судбина Марка Краљевића. Упореди клетву Марковог оца, краља Вукашина Мрњавчевића, са историјским чињеницама везаним за личност краља Марка; пронађи у стиховима у којима је исказан благослов Уроша Нејаког, сина цара Душана, потврду за херојски лик Марка Краљевића у нашој народној епици.

180

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


Вук Стефановић Караџић Из књиге Живот и обичаји народа српскога

МАРКО КРАЉЕВИЋ ► Вук Стефановић Караџић је записао и оно што се у народу приповеда о Марку Краљевићу, а није садржано у песмама. Подвуци реченице које ти откривају нешто ново у вези са ликом овог јунака или што ти је досад било мање познато.

Н

Ed

uk a

pr om

o

икакога Србина нема који не зна за име Марка Краљевића. Ја ћу овдје назначити о њему оно што се слабо у пјесмама налази, него се приповиједа. Приповиједа се да је Марко био много јачи од осталијех садашњијех, а јамачно и ондашњијех људи... Ја сам у дјетињству гледао у Сријему у крчми манастира Крушедола гдје је Марко намолован како једном руком маторога вола држи за реп преко рамена и носи на леђима идући управо... За његова Шарца једни приповиједају да му га је поклонила некака вила, а једни опет да га је купио у некакијех кириџија. Прије Шарца веле да је мијењао много коња, па га ниједан није могао носити; кад у некакијех кириџија види шарено губаво мушко ждријебе, учини му се да ће од њега добар коњ бити, и узме га за реп да омахне око себе као што је остале коње огледао, али се оно не дадне ни с мјеста помаћи; онда га купи у кириџија, излијечи га од губе и научи вино пити. За смрт Марка КраљеЂура Јакшић, Марко Краљевић вића различито се приповиједа: једни веле да га је негдје у селу Ровинама убио некакав каравлашки војвода Мирчета златном стријелом у уста, кад су се Турци били с Каравласима; други кажу да му се у таковом боју заглибио Шарац у некакој бари код Дунава и да су ондје обојица пропали; у Крајини неготинској приповиједа се да је то било у једној бари ондје близу Неготина испод извора Царичине; ондје има и сад бара и зидине од старе цркве, за коју говоре да је била начињена на гробу Маркову. Трећи кажу да је у такому боју толико људи изгинуло да су по крви попливали коњи и људи, па Марко онда пружио руку к небу и рекао: „Боже, што ћу ја сад!” На то се Бог смиловао и некакијем чуднијем начином пренио и њега и Шарца у некаку пећину, у којој и сад обојица живе: он забодавши своју сабљу под греду, или је ударивши у камен, легао те заспао, па једнако спава; пред Шарцем стоји мало маховине од које помало једе, а сабља све помало излази испод греде или из камена, па кад Шарац маховину поједе и сабља испод греде или из камена испадне, онда ће се и он пробудити и опет на свијет изићи. Једни говоре да је он у ту пећину побјегао кад је први пут видио пушку и, пошавши да је огледа (да ли је истина да је онака као што се приповиједа), пробио из ње сам себи длан, па онда рекао: „Сад не помаже јунаштво, јер најгора рђа може убити најбољега јунака.” Читанка за 6. разред | Рони сузе низ јуначко лице

кириџија – онај који на коњима или на колима преноси робу за новац губав – овде у значењу: шугав

каравлашки – румунски

181


РАЗГОВОР О ДЕЛУ *** Прочитај наглас реченице које ти саопштавају оно што ти досад није било познато

о Марку Краљевићу и процени њихову вредност за потпуније сагледавање његовог лика. *** На какве те приче подсећа Вуков текст? Шта у њему припада историјским чињеницама, а шта народној машти? *** Упореди Марка Краљевића са јунаком из грчке митологије који му је по твом мишљењу највише сличан. Образложи своје поређење.

КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВНИК

Ed

uk a

pr om

o

Предање – прича која се казује као истинита, а говори о пореклу различитих појава у природи (биљака, животиња, локалитета и сл.), о настанку света, небеских тела или о сусрету човека са натприродним бићима и сл. У делу Живот и обичаји народа српског Вук Караџић је предања поделио у три врсте: Вјеровање у ствари којијех нема, Постање гдјекојих ствари и Јунаци и коњи њихови. Историјска и културноисторијска предања приповедају о јунацима, догађајима, територији, држави, завичају. Представљају усмено, народно мишљење о збивањима у прошлости, понекад са елементима фантастике приказују делове биографије: повезују чланове одређене заједнице са њиховим прецима. Главне личности оваквих предања јесу јунаци, владари или владарке, постављени у историјску или животну ситуацију у којој долазе до изражаја њихове чудесне моћи или немоћи. Ова предања садрже елементе натприродног, али њихова функција није да изазову страву (као у демонолошком предању), него да улију слушаоцу дивљење за претка. Епска тенденција чини да се стварају епске биографије јунака. Оне не теку хронолошким редом, већ потичу од тренутка када се јунак истакне по нечему. Управо тај моменат привлачи на себе мноштво различитих мотива, те се предање разгранава. Може се рећи да историјска и културноисторијска предања представљају човеков лични доживљај историје. Ова врста предања увек је везана за конкретно историјско време, те поприма одређени национални колорит. Може се условно поделити на предања локалног и универзалног типа. Прва одишу локалним обележјима, везана су за конкретну топику. У њих казивачи уводе одређене локалитете и личности карактеристичне за ужа географска подручја. Највећи број културноисторијских предања у језгровитој форми говори о траговима проласка јунака кроз неки предео који потом постаје „освећен” јунаковим стопама. Превасходна улога културноисторијског предања јесте да велича јунаштво, јунака, његово порекло, претке и родно тле. На тај начин овај тип предања пружа „синтезу историјске епохе”. (Зона Мркаљ, „Предање као школско штиво”, одломак)

РЕЧ ПРИЈАТЕЉА Краљ Марко владао је од 1371. до 1395. године. Престоница му је била у Прилепу. За све време своје владавине признавао је турску врховну власт, а после Косовске битке, за владе цара Бајазида, морао је да учествује и у турским војним походима. У таквом једном походу је и погинуо 1395, у боју на Ровинама против влашког војводе Мирче. Према Константину Филозофу, Марко је пред своју погибију рекао: „Ја кажем и молим Господа да буде хришћанима помоћник, а ја нека будем први међу мртвима у овом рату”. Војислав Ђурић 182

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


МАРКО КРАЉЕВИЋ УКИДА СВАДБАРИНУ

Ed

свадбарина – порез, такса која је наплаћивана за свадбу Сервана – измишљена река обредити се – изређати се, измењати се

o

uk a

поранио низ Косово равно. Кад је био на води Сервани, сукоби га Косовка девојка, Божју помоћ назива јој Марко: „Божја помоћ, Косовко Девојко!” Девојка се до земље поклања: „Здраво да си, делијо незнана!” Ал’ јој Марко поче беседити: „Драга сестро, Косовко Девојко! Лепа ти си, секо, млађа била! Красна ти си стаса и узраста, руменила, господска погледа! Ал’ те, секо, коса покварила; јер си тако, секо, оседила. С ког си млада срећу изгубила? Ил’ са себе, ил’ са своје мајке, или са свог стара родитеља?” Проли сузе Косовка Девојка, па говори Краљевићу Марку: „Драги бато, делијо незнана, с себе срећу изгубила нисам, ни са себе, ни са своје мајке, ни са свога стара родитеља; већ сам јадна срећу изгубила: ево има девет годин’ дана како дође Арап прекоморац, па од цара Косово закупи, и наметну зулум на Косово: Косово га и поји и рани. Па је други зулум наметнуо: ко с’ удаје, тридесет дуката; ко се жени, тридест и четири. Који има те толико даде, тај се јунак може оженити и девојка млада удомити; а у мене браћа сиромашна, нема блага да Арапу даду, у томе сам јадна заостала, те се нисам млада удомила; са тога сам срећу изгубила. Па још за то не би ни жалила, што нам с’ не да младим удавати

и јунаком младим оженити; него ево и веће невоље, још је већи зулум наметнуо: на ноћ иште младу и девојку, па девојку Арапине љуби, а невесту слуге Арапове. Обреди се све Косово редом: даваше му младе и девојке, ево мени, тужној, редак дође да довече идем Арапину, да му ноћас, јадна, будем љуба, па ја мислим и размишљам мисли: Мили Боже, шта ћу и како ћу? ил’ ћу јадна у воду скочити, или ћу се млада обесити? Волим, брате, изгубити главу нег љубити свој земљи душмана.” Ал’ беседи Краљевићу Марко: „Драга сестро, Косовко Девојко, не шали се, у воду не скачи, немој себи смрти учинити, немој, секо, душе огрешити! Већ ми кажи Арапове дворе, гди су двори Арапина црна? Имам речи беседити с њиме.” Девојка му поче беседити: „Драги бато, незнана делијо, а што питаш Арапове дворе? Што и питаш? – Остали му пусти! Може да си нашао девојку, пак му идеш, носиш свадбарину; а можда си јединац у мајке, па ћеш, брате, тамо погинути, па шта ће ти самохрана мајка?” Марко с’ маши руком у џепове те извади тридесет дуката, па и даје Косовки Девојки: „На ти, секо, тридесет дуката, пак ти иди своме белом двору, пак се рани док ти с’ срећа јави; само кажи Арапове дворе, ја ћу платит свадбарину за те. Зашто би ме Арап погубио,

pr om

Поранио Краљевићу Марко,

Читанка за 6. разред | Рони сузе низ јуначко лице

зулум – насиље

183


Ed

давори – узвик којим се исказује жалост, прекор находити се – налазити се, наћи се на неком месту

184

o

не сме јунак на нас ударити, ваља да је нашао девојку, па нам иде, носи свадбарину, жао му је што ће дати благо, са тога се врло расрдио; већ изид’те пред нашу авлију, па јунака дочекајте лепо, пред њиме се смерно поклоните, под њим добра коња прихватите, примите му коња и оружје, пустите га мени под шаторе, нећу блага, узећу му главу, да добијем коња према себе.” Испадоше Арапове слуге да под Марком добра коња приме, а кад близу угледаше Марка, не смедоше пред Марка изићи; беже слуге под шатор Арапу, па се крију за Арапа слуге, покривају сабље јапунџети, да им Марко не види сабаља. И сам Марко у авлију уђе, пред шатором одседнуо Шарца, своме Шарцу тако беседио: „Одај, Шаро, и сам по авлији, а ја идем под шатор Арапу, наоди се шатору на врати, ако б’ мени до невоље било.” Пак се Марко под шатора шеће, Арап седи, пије вино ладно, служи му га млада и девојка. Божју помоћ називао Марко: „Божја помоћ, драги господине!” Арап њему лепше одговара: „Здрав, јуначе, делијо незнана! Од’, јуначе, да пијемо вина, па ми кажи, што си ми дошао.” Ал’ беседи Краљевићу Марко: „Немам каде с тобом пити вина, а добро сам до тебе дошао, врло добро, боље бит не може: ја испроси лепоту девојку, осташе ми на друму сватови, дошао сам, донȏ свадбарину, да дам благо, да водим девојку, да ми нико на пута не стане;

pr om

јапунџе – огртач, кабаница без рукава

uk a

ђувегија – младожења, момак за женидбу

кад ја имам, сестро, доста блага, мого б’ платит све Косово равно, камо л’ не би за се свадбарину?” Девојка му поче беседити: „Нису двори, већ шатори пусти. Погледај де доле низ Косово гди се онај свилен барјак вије, онде ј’ шатор црног Арапина, око њега зелена авлија, сва авлија главам’ накићена: ево нема још недеља дана како ј’ проклет’ Арап посекао седамдесет и седам јунака, Косоваца тужни ђувегија; Арап има четрдесет слугу, што чувају стражу око њега.” А кад Марко саслушао речи, крену Шарца, оде низ Косово, добра Шарца врло расрдио, из копита жива ватра сева, из ноздрва модар пламен лиже; срдит Марко језди низ Косово, рони сузе низ јуначко лице, а кроз сузе гњевно проговара: „Ој давори, ти Косово равно! Шта си данас дочекало тужно, после нашег кнеза честитога, да Арапи сад по теби суде! Ја срамоте поднети не могу, ни жалости велике трпити, да Арапи таки зулум чине и да љубе младе и девојке. Данас ћу вас, браћо, осветити, осветити, или погинути!” Оде Марко право пред шаторе, угледа га Арапова стража, па казује црну Арапину: „Господине, Арап прекоморче, чудан јунак језди низ Косово на витезу коњу шареноме, добра коња врло расрдио, из копита жива ватра сева, из ноздрва модар пламен лиже; оће јунак на нас ударити.” Ал’ беседи Арапине црни: „Децо моја, четрдесет слугу,

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


o

па ћем’ онда на поље изаћи и изнова мејдан започети.” Трже Марко буздована свога, пак удари Арапина црна; како га је лако ударио, искиде му из рамена главу! Насмеја се Краљевићу Марко: „Боже мили, на свем’ теби вала, кад брж’ оде са јунака глава! Кан’да није на њему ни била!” Трже Марко сабљу од појаса, пак зареди Арапове слуге, исече му четрдесет слугу, а четири не хте погубити, већ и’ Марко остави за правду, кој’ ће сваком право казивати, како ј’ било Арапу и Марку. Све с авлије поскидао главе, па је главе саранио лепо, да ј’ не кљују орли и гаврани, па авлију пусту накитио, накити је арапским главама. Арапово благо покупио; а четири слуге Арапове, које није тео погубити, оправи и’ по Косову Марко, оправи и’ на четири стране, те телале по Косову слуге: „Гди девојка има за удају, нека тражи себи господара, нек с’ удаје док је за младости; а гди јунак има за женидбу, нек се жени, нека љубу тражи; одсад више нема свадбарине, Марко за све свадбарину плати!” Све повика мало и велико: „Бог да живи Краљевића Марка, који земљу од зла избавио, који сатре земљи зулумћара; проста м’ била и душа и тело!”

заредити – заређати, кренути редом од једног до другог

Ed

uk a

pr om

кажи мени што је свадбарине?” Арап лепо Марку одговара: „Та ти за то и одавно знадеш: ко с’ удаје, тридесет дуката; ко се жени, тридест и четири; ти се видиш јунак од мејдана, није квара да стотину дадеш!” Марко с’ маши руком у џепове, пред Арапа три дуката баци: „Веруј мени, више немам блага, већ кад би ме тео причекати док се вратим с лепотом девојком, тамо ће ме даривати лепо, све ћу теби поклонити даре, теби даре, а мени девојка.” Цикну Арап као змија љута: „У мен’, курво, вересије нема! Не даш блага, са мном се подсмеваш!” Па потрже тешка буздована, те удара Краљевића Марка, удари га три-четири пута. Насмеја се Краљевићу Марко: „О јуначе, Арапине црни, ил’ се шалиш, ил’ од збиље бијеш?” Цичи Арап као змија љута: „Не шалим се, већ од збиље бијем!” Али Марко поче беседити: „А ја мислим да се шалиш, тужан; а кад, море, ти од збиље бијеш, и ја имам нешто буздована, да те куцнем три-четири пута; колико си мене ударио, толико ћу тебе ударити,

телалити – оглашавати, разгласити

зулумћар – насилник просто му било – нека му је опроштено

Урош Предић, Српчад око гуслара Читанка за 6. разред | Рони сузе низ јуначко лице

185


РАЗГОВОР О ДЕЛУ *** Наведи које су најважније особине Марка Краљевића описане у овој песми. *** Запази у чему се овде огледа његово јунаштво. *** Које су Маркове духовне вредности истакнуте? *** Уочи како се он односи према девојци и свом народу, а како према „Арапу пре-

коморцу”. *** Шта је све подразумевала свадбарина? Чиме је нарочито вређала поробљени на-

род? Које су главне особине Арапа прекоморца?

ИСТРАЖИ И ПРОУЧИ

o

*** Како изгледа Марков мегдан? Објасни шта је хуморно у њему. *** На који је начин приказана надмоћност Марка Краљевића? *** Чиме се песма завршава?

*** Врати се тексту песме и у пажљивом читању откривај значајне појединости о ликови-

pr om

ма, композицији песме и језичко-стилским средствима нарочите вредности.

*** Опиши сусрет јунака са лепом али прерано оседелом девојком. Због чега Марко започиње

Ed

uk a

с њом разговор? Шта сазнаје из девојчиног казивања? На шта је она спремна да би избегла срамоту? Какво је његово држање пред Косовком Девојком? Шта јој даје и поручује при растанку? Упореди Марково понашање током разговора и после њега, пошто се од девојке растао. Како изгледа овај јунак у тренутку када полази на Косово? Зашто „рони сузе низ јуначко лице”? Опиши његова осећања; образложи зашто јунак плаче. *** Како изгледа Марков долазак пред Арапинов шатор? Шта претходи мегдану? Образложи зашто Марко Краљевић тражи вересију за свадбарину. Кад почиње мегдан и ко га први започиње? *** Како је описан мегдан? Шта на основу тога закључујеш о лику Арапина? *** Објасни хумор у Марковим речима које изговара пошто је савладао противника. *** Која је стилска фигура употребљена у опису Марковог обрачуна са Арапиновим слугама? Објасни њену сликовитост и оправданост. *** Шта Марко чини на крају? Куда је послао слуге које је поштедео, и са каквим задатком? *** Објасни завршне стихове песме: народно славље и поруку. *** Подсети се да је и ову песму, поред „Косовке Девојке”, испевала Слепица из Гргуревца. Размисли о томе шта повезује ове две песме и образложи своја запажања. РЕЧ ПРИЈАТЕЉА

Надмоћност Маркова над Турцима, и над другим непријатељима – а то је надмоћност ка којој је тежио сам народ у вековима ропства – [...] то је надмоћност правде, поштења, морала, за које се бори Марко. Најчешће, Марково јунаштво извире из дубоке љубави према човеку који је у невољи. Најчешће, за херојски подухват Марко је надахнут тугом због утамниченог друга, унесрећене девојке, ојађене сиротиње, незаслужене патње, и надахнут је гневом због насиља и свакојаког нечовештва.

Кључне речи:

Војислав Ђурић

епска песма, тематски круг епских песама о Марку Краљевићу, племенити и херојски лик Марка Краљевића, хипербола, хумор. 186

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


Вук Стефановић Караџић

Живот и обичаји народа српскога (одломци)

pr om

o

► Вук Стефановић Караџић је у делу Живот и обичаји народа српскога, у поглављу Вјеровање ствари којијех нема, између осталог оставио запис о вилама, а у поглављу Постање гдјекојијех ствари причу „Како је постало име Обилић”. Прочитај их пажљиво јер се и вила и Милош Обилић јављају у песми „Марко Краљевић и вила”, коју ћемо потом читати.

Аксентије Мародић, Вук Караџић (1863)

ВИЛА

В

uk a

иле живе по великим планинама и по камењацима око вода. Вила је свака млада, лијепа, у бијелу танку хаљину обучена, и дугачке, низ леђа и прси распуштене косе. Виле ником неће зла учинити докле их ко не увриједи (нагазивши на њихово коло или на вечеру или друкчије како), а кад их ко увриједи, онда га различно наказе: устријеле га у ногу или у руку, у обје ноге или обје руке, или у срце, те одмах умре.

РАЗГОВОР О ДЕЛУ

*** Упореди колико Вуков запис одговара твојим представама о вилама. Шта ти је

Ed

одраније познато, а шта је за тебе ново и изненађујуће? *** Шта закључујеш о вилама на основу овог текста?

РЕЧ ПРИЈАТЕЉА ВИЛА. Женско митско биће у старим народним веровањима и народној традицији Јужних Словена. Замишља се као лепа девојка одевена у бело (бела вила). Зависно од места становања, деле се на загоркиње, бродарице, језеркиње, приморкиње, облакиње, итд. Лепо певају и играју и љубоморне су на ову своју особину. Ако би неко случајно наишао на вилино коло, оне би га омађијале. Могу бити и пријатељи људи којима су чак постајале помајке, посестриме или љубавнице. Помињу се у народним епским и лирским песмама и приповеткама, најчешће као Равијојла и Мандалина. Другују са омиљеним јунацима, нпр. са Краљевићем Марком. Радмила Пешић Читанка за 6. разред | Рони сузе низ јуначко лице

187


КАКО ЈЕ ПОСТАЛО ИМЕ ОБИЛИЋ

С

uk a

pr om

o

рби приповиједају да је Силни Стефан ловећи по Церу угледао на једном месту гдје се гране од дрвећа и доље савијају и горе узвијају. Кад дођу на оно мјесто, а то дијете код неколико оваца ударило своју сјекиру у кладу па легло на леђа те спава: кад дихне из себе, онда се гране узвијају, а кад повуче пару у се, онда се савијају к земљи. Кад то виде цар, зачуди се, па пружи руку с коња да му узме сјекиру, али хоћеш! Не може да је извади из кладе. Брже-боље сјашу слуге и војводе с коња, огледају сви редом објема рукама да изваде сјекиру из кладе, али је ниједан не може ни помаћи. Онда пробуде дијете и запита га цар: „Како ти је име?” А оно одговори: „Милош”. „Имаш ли оца и мајку?” – „Мајку имам, а отац је умро.” – „А гдје ти је мајка?” – „Ето је тамо доље Владислав Тетелбах, Милош Обилић (1900) у селу код куће.” – „Ајде да нас водиш кући.” – „Не могу од оваца.” – И тако га којекако намоле да потјера овце и да пође пред њима кући. Сад су они ради знати и видјети шта ће он радити са сјекиром, како ће је извадити из кладе; или ће је онако оставити. Кад Милош крене овце, а он узме сјекиру једном руком и заметне на раме. Како дођу кући, Милош одмах остави овце и непознате госте па замакне међу зграде да тражи мајку. Пошто цар сјаше с коња, пође и он за Милошем да гледа да му се гдје не сакрије. Кад погледа кроз брвна у једну зграду, а то му мајка мјеси хљеб, а пребацила десну сису преко лијевог рамена, и лијеву преко деснога, те он остраг сиса. Онда цар рече: „Међер обила мајка родила обила јунака!” Цар узме Милоша од мајке и одведе га своме двору, и од тога се назове Обилић. РАЗГОВОР О ДЕЛУ

*** Чиме је Милош на себе скренуо цареву пажњу? *** Шта је изазвало чуђење Душана Силног? Образложи сликовитост призора који

Ed

приказује дечакову снагу. *** Објасни порекло његове необичне снаге. Како живе Милош и његова мајка пошто је отац умро? Каква се снага крије у мајчином млеку којим она храни своје сироче? Уочи у тексту реч из које је изведено презиме јунака и објасни њено значење.

РЕЧ ПРИЈАТЕЉА Милош Обилић. Јунак епских народних песама о боју на Косову 1389. По народној традицији, зет цара Лазара кога други зет Вук Бранковић оклевета као издајника. Да докаже верност, с два побратима одлази као пребег под шатор да убије и распори Мурата, после чега и сам гине. До половине XVIII в. већином га извори називају Кобиловић, Кобилић, затим Обиљевић и Обилић. [...] О Милошу има мањи број епских песама и с ванкосовским темама (Вук II, 36); у некима се опева као побратим Краљевића Марка (Вук II, 37, 40). Бројна прозна предања говоре о Милошевој натприродној снази, о необичној, „обилој”, мајци која га је родила и др. Радмила Пешић 188

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


МАРКО КРАЉЕВИЋ И ВИЛА

Ed

o

uk a

преко красна Мироча планине, та једно је Краљевићу Марко, а друго је војвода Милошу, напоредо језде добре коње, напоредо носе копља бојна, један другом бело лице љуби, од милоште до два побратима; паке Марко на Шарцу задрема, пак беседи побратиму своме: „А мој брате, војвода Милошу, тешко ме је санак обрвао, певај, брате, те ме разговарај!” Ал, беседи војвода Милошу: „А мој брате, Краљевићу Марко, ја би тебе, брате, попевао, ал, сам синоћ много пио вино у планини с вилом Равијојлом, пак је мене запретила вила, ако мене чује да попевам, оће мене она устрелити и у грло и у срце живо.” Ал, беседи Краљевићу Марко: „Певај, брате, ти се не бој виле док је мене Краљевића Марка и мојега видовита Шарца и мојега шестопера златна.” Онда Милош почне да попева, а красну је песму започео од сви наши бољи и старији, како ј , који држо краљевину по честитој по Маћедонији, како себе има задужбину; а Марку је песма омилила, наслони се седлу на облучје, Марко спава, Милош попијева. Зачула га вила Равијојла, па Милошу поче да отпева. Милош пева, вила му отпева; лепше грло у Милоша царско, јесте лепше него је у виле; Расрди се вила Равијојла,

пак одскочи у Мироч планину, запе лука и две беле стреле: једна уд,ри у грло Милоша, друга уд,ри у срце јуначко. Рече Милош: „Јао, моја мајко! Јао, Марко, Богом побратиме! Јао, брате, вила ме устрели! А нисам ли тебе беседио, да не певам кроз Мироч планину?” А Марко се трже иза санка, па одскочи с коња шаренога, добро Шарцу колане потеже, Шарца коња и грли и љуби: „Јао, Шаро, моје десно крило, достигни ми вилу Равијојлу! Чистим ћу те сребром потковати, чистим сребром и жеженим златом; покрићу те свилом до колена, од колена ките до копита; гриву ћу ти измешати златом, а поткитит ситнијем бисером; ако ли ми не достигнеш виле, оба ћу ти ока извадити, све четири ноге поломити, па ћу т, овде тако оставити, те се туци од јеле до јеле, ко ја, Марко, без мог побратима.” Довати се Шарцу на рамена, пак потрча кроз Мироч планину. Вила лети по врху планине, Шарац језди по среди планине, нигде виле чути ни видети. Кад је Шарац сагледао вилу, по с три копља у висину скаче, по с четири добре унапредак: брзо Шарац достигао вилу. Кад се вила виде на невољи, прну јадна небу под облаке; потеже се буздованом Марко пустимице, добро, нештедице, белу вилу међ, плећи удари, обори је на земљицу чарну,

pr om

Појездише до два побратима

Читанка за 6. разред | Рони сузе низ јуначко лице

Мироч – планина у североисточној Србији, недалеко од Доњег Милановца обрвати – опхрвати; савладати, надвладати, обузети, освојити попевати – мало запевати колан – кожни појас који држи седло жежено злато – чисто злато шестопер – шестоперац; буздован од шест пера Маћедонија – у песми: Србија или држава Немањића задужбина – грађевина (обично црква, манастир) подигнута за душу некоме од стране српских владара или феудалних поседника; добро дело, доброчинство облучје – предњи део седла у облику лука прнути – прхнути; нагло се појавити и нестати, брзо прећи, прелетети преко нечега нештедице – беспоштедно пустимице – руком бачено из замаха

189


o

пак је стаде бити буздованом: преврће је с десне на лијеву, пак је бије шестопером златним: „Зашто, вило, да те Бог убије! Зашт, устрели побратима мога? Дај ти биље ономе јунаку, јер се нећеш наносити главе!” Ста га вила Богом братимити: „Богом брате, Краљевићу Марко, вишњим Богом и светим Јованом, дај ме пуштај у планину живу, да наберем по Мирочу биља, да загасим ране на јунаку!” Ал, је Марко милостив на Бога, а жалостив на срцу јуначком: пусти вилу у планину живу. Биље бере по Мирочу вила, биље бере, често се одзива: „Сад ћу доћи, Богом побратиме!” Набра вила по Мирочу биља, и загаси ране на јунаку: лепше грло у Милоша царско, јесте лепше него што је било; а здравије срце у јунаку, баш здравије него што је било. Оде вила у Мироч планину, оде Марко с побратимом својим, отидоше Поречкој крајини, и Тимок су воду пребродили на Брегову селу великоме, па одоше крајини Видинској.

Паја Јовановић, Марко, Милош и вила (1906)

Али вила међ, вилама каже: „О почујте, виле другарице, не стрељајте по гори јунака док је гласа Краљевића Марка и његова видовита Шарца, и његова шестопера златна! Што сам, јадна, од њег, претрпила! и једва сам и жива остала!”

Ed

uk a

pr om

буздован (топуз) – врста средњовековног оружја; састоји се од краће дршке на чијем се врху налази гвоздена кугла са шиљцима чарна – црна

РАЗГОВОР О ДЕЛУ *** Објасни заплет у овој песми. Због чега долази до сукоба? *** Какви су односи између два побратима, Марка и Милоша Обилића, и виле? Зашто и поред вилиног упозорења и претње Милош запева песму? Каква га казна сналази? *** Образложи поступке Марка Краљевића према вили. Која га осећања покрећу на акцију? Ко му у томе помаже? Каква натприродна својства поседује Марков коњ Шарац? Чиме Марко приморава вилу да му исцели побратима Милоша? *** Образложи расплет у песми. *** Пронађи елементе бајке у овој песми и образложи их. *** Присети се имена чувених јунака и њихових коња, чије су особине сличне Шарчевим.

Кључне речи: епска песма о Марку Краљевићу, елементи фантастике, побратимство, заплет, срећан расплет. 190

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


МАРКО КРАЉЕВИЋ И МУСА КЕСЕЏИЈА (одломак)

pr om

o

„Можеш ли се, Марко, поуздати, да отидеш у приморје равно, да погубиш Мусу Кесеџију? Даћу блага колико ти драго.” Вели њему Краљевићу Марко: „Аја, богме, царе господине, убила ме мемла од камена! Ја не могу ни очима гледат, камол, с Мусом мејдан дијелити! Намјести ме ђегођ у механу, примакни ми вина и ракије и дебела меса овнујскога, и бешкота љеба бијелога, да посједим неколико дана, казаћу ти кад сам за мејдана.” Цар добави три бербера млада: један мије, други Марка брије, а трећи му нокте сарезује; намјести га у нову механу, примаче му вина и ракије и дебела меса овнујскога, и бешкота љеба бијелога. Сједе Марко три мјесеца дана, док је живот мало повратио. Пита царе Краљевића Марка: „Можеш ли се веће поуздати? Досади ми љута сиротиња све тужећи на Мусу проклетог.” Вели Марко цару честитоме: „Донеси ми суве дреновине са тавана од девет година, да огледам може ли што бити.” Донеше му суву дреновину. Стеже Марко у десницу руку, прште дрво надвоје натроје; Ал, из њега вода не удари: „Богме, царе, јоште није време.” Тако стаде јоште месец дана, док се Марко мало поначини; када виђе да је за мејдана, онда иште суву дреновину. Донесоше дреновину Марку; кад је стеже у десницу руку,

Ed

uk a

[...] Стаде царе мејданџије тражит, обећава небројено благо, тко погуби Мусу Кесеџију; како који тамо одлазаше, већ Стамболу он не долазаше. То се царе љуто забринуо; ал, му вели хоџа Ћуприлићу: „Господине, царе од Стамбола, да је сада Краљевићу Марко, згубио би Мусу Кесеџију.” Погледа га царе попријеко, па он проли сузе од очију: „Прођи ме се, хоџа Ћуприлићу! Јер помињеш Краљевића Марка? И кости су њему иструнуле; има пуно три године дана како сам га врго у тавницу, нијесам је више отворио.” Вели њему хоџа Ћуприлићу: „На милости, царе господине! Шта би дао ономе јунаку који би ти жива казȏ Марка?” Вели њему царе господине: „Дао бих му на Босни везирство без промјене за девет година да не тражим паре ни динара.” Скочи хоџа на ноге лагане, те отвори на тавници врата и изведе Краљевића Марка, изведе га пред цара честитог; коса му је до земљице црне, полу стере, полом се покрива; нокти су му, орати би мого; убила га мемла од камена, поцрнио, као камен сињи. Вели царе Краљевићу Марку: „Јеси л, ђегођ у животу, Марко?” „Јесам, царе, али у рђаву!” Сједе царе казивати Марку, што је њему Муса починио; па он пита Краљевића Марка:

Читанка за 6. разред | Рони сузе низ јуначко лице

мејданџија (мегданџија) – борац на мегдану Муса – Муса Арбанаса, одметник од султана; јунак изузетне снаге и натприродних особина кесеџија – разбојник Стамбол – престоница Турака Ћуприлић везир – муслимански јунак, министар у султановој држави; презиме које су имала три велика везира у 17. веку вргнути – бацити, ставити хоџа – муслимански свештеник мемла – влага, буђ ђегођ – где, где год месо овнујско – овчетина бешкот – двопек, врста бољег хлеба (сматрао се господским јер је народ јео кукурузни) зобница – торба из које коњ једе зоб бербер – занатлија који брије и шиша дреновина – дреново дрво

191


uk a

pr om

o

Превари се, уједе га гуја, превари се, пружи десну руку; ману сабљом Краљевићу Марко, одс,јече му руку до рамена: „Ето сада, Новаче ковачу, да не кујеш ни боље ни горе! А нај тебе стотину дуката, те се рани за живота твога.” Даде њему стотину дуката. Пак посједе Шарца од мејдана, оде право у приморје равно, све се скита, а за Мусу пита. Једно јутро бјеше поранио уз клисуру тврда Качаника, ал, ето ти Мусе Кесеџије, на вранчићу ноге прекрстио, топузину баца у облаке, дочекује у бијеле руке. Кад се један другом прикучише, рече Марко Муси Кесеџији: „Дели-Муса, уклон, ми се с пута, ил, с, уклони, ил, ми се поклони!” Ал, говори Муса Арбанаса: „Прођи, Марко, не замећи кавге, ил одјаши да пијемо вино; а ја ти се уклонити нећу ако т, и јест родила краљица на чардаку, на меку душеку, у чисту те свилу завијала, а злаћеном жицом повијала, одранила медом и шећером;

Ed

наковањ – гвоздени ослонац за ковање метала топузина – велики буздован прикучити – примаћи, приближити чардак – тераса на турским кућама; горњи спрат куће

прште, пуста, надвоје натроје, и дв,је капље воде искочише. Тада Марко цару проговара: „Прилика је, царе, од мејдана.” Па он оде Новаку ковачу: „Куј ми сабљу, Новаче ковачу, какву ниси прије саковао!” Даде њему тридесет дуката, па он оде у нову механу, пије вино три-четири дана, пак пошета опет до Новака: „Јеси л,, Ново, сабљу саковао?” Изнесе му сабљу саковану. Вели њему Краљевићу Марко: „Је ли добра, Новаче ковачу?” Новак Марку тихо говорио: „Ето сабље, а ето наковња, ти огледај сабљу каква ти је!” Ману сабљом и десницом руком и удари по наковњу Марко, наковња је пола пресјекао, па он пита Новака ковача: „Ој Бога ти, Новаче ковачу, јеси л’ икад бољу саковао?” Вели њему Новаче ковачу: „Ој Бога ми, Краљевићу Марко, јесам једну бољу саковао, бољу сабљу, а бољем јунаку: кад с, одврже Муса у приморје, што сам њему сабљу саковао, кад удари њоме по наковњу, ни трупина здрава не остаде.” Ражљути се Краљевићу Марко, па говори Новаку ковачу: „Пружи руку, Новаче ковачу, пружи руку да ти сабљу платим!”

Фердо Кикерц, Марко Краљевић и Муса Кесеџија

192

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


o

Владислав Тителбах, Краљевић Марко и Муса Кесеџија

pr om

пак му сједа на прси јуначке. Ал, процвиље Краљевићу Марко: „Ђе си данас, посестримо вило? Ђе си данас? – Ниђе те не било! Еда си се криво заклињала, ђе год мене до невоље буде, да ћеш мене бити у невољи?” Јави му се из облака вила: „Зашто, брате, Краљевићу Марко? Јесам ли ти, болан, говорила, да не чиниш у неђељу кавге? Срамота је двоме на једнога; ђе су тебе гује из потаје?” Гледну Муса брду и облаку, откуд оно вила проговара; маче Марко ноже из потаје, те распори Мусу Кесеџију од учкура до бијела грла; мртав Муса притиснуо Марка, и једва се ископао Марко. А кад стаде Марко преметати, ал, у Муси три срца јуначка, троја ребра једна по другијем; једно му се срце уморило, а друго се јако разиграло, на трећему љута гуја спава; када се је гуја пробудила, мртав Муса по ледини скаче. Још је Марку гуја говорила: „Моли Бога, Краљевићу Марко,

Ed

uk a

а мене је љута Арнаутка код оваца на плочи студеној, у црну ме струку завијала, а купином лозом повијала, одранила скробом овсенијем; и још ме је често заклињала, да се ником не уклањам с пута!” Кад то зачу од Прилипа Марко, он тад пушћа своје бојно копље своме Шарцу између ушију, дели-Муси у прси јуначке; на топуз га Муса дочекао, преко себе копље претурио, пак потеже своје бојно копље, да удари Краљевића Марка; на топуз га Марко дочекао, пребио га на три половине. Потегоше сабље оковане, један другом јуриш учинише: ману сабљом Краљевићу Марко, дели Муса буздован подбаци, преби му је у три половине, пак потеже своју сабљу нагло да удари Марка Краљевића, ал, подбаци топузину Марко и изби му сабљу из балчака. Потегоше перне буздоване, стадоше се њима ударати; буздован,ма пера обломише, бацише их у зелену траву; од добријех коња одскочише, шчепаше се у кости јуначке и погнаше по зеленој трави. Намјери се јунак на јунака, дели Муса на Краљића Марка; нити може да обори Марка, нит, се даде Муса оборити. Носише се љетни дан до подне; Мусу б,јела пјена попаднула, Краљевића б,јела и крвава. Проговара Муса Кесеџија: „Мани, Марко, јали да оманем!” Одмахује Краљевићу Марко, ал, не може ништа да учини, тад оману Муса Кесеџија, уд,ри Марка у зелену траву,

Читанка за 6. разред | Рони сузе низ јуначко лице

балчак – дршка мача кавга – свађа Арнаутка – Албанка учкур – трака којом се везује одећа, обично панталоне

193


РАЗГОВОР О ДЕЛУ

o

pr om

ђе се нисам пробудила била док је Муса у животу био, од тебе би триста јада било!” Кад то виђе Краљевићу Марко, проли сузе низ бијело лице: „Јаох мене до Бога милога, ђе погубих од себе бољега!” Па он Муси одсијече главу, и баци је Шарцу у зобницу, однесе је бијелу Стамболу. Кад је баци пред цара честитог, цар је од стра на ноге скочио. Вели њему Краљевићу Марко: „Не бој ми се, царе господине! Како би га жива дочекао, кад од мртве главе поиграваш?” Цар му даде три товара блага. Оде Марко бијелу Прилипу, оста Муса уврх Качаника.

Поштанска карта штампана у Бечу, Марко Краљевић и Муса Кесеџија

*** Шта је по твом мишљењу најлепше у овој песми? Образложи свој избор. *** Упореди је са другим епским песмама које су ти познате.

Ed

uk a

Она се својом лепотом издваја не само међу осталим песмама о Марку Краљевићу него и у нашој епици уопште. У њој је садржан „интернационални мотив о затворенику и већ заборављеном јунаку, који изишавши из тамнице постаје узданица и одбрана владара” (Радмила Пешић), али и витешки лик Марка Краљевића. *** У анализи песме обрати пажњу на: – лик Мусе Кесеџије (његово порекло, однос према султану, разлоге за одметање, однос према Марку Краљевићу, натприродне особине); – лик Марка Краљевића (његов положај, изглед у тамници, поновно стицање снаге, порекло, јунаштво и морални подвиг); – употребу контраста у приказивању ова два јунака; – епизоду опремања јунака; – опис мегдана; – улогу посестриме виле; – моралне поуке.

РЕЧ ПРИЈАТЕЉА У тамним вековима ропства народ је стварао полетну слику ненадмашног јунака у кога је „оштра сабља, рука самовољна”, који је дорастао сваком подвигу, јер је мудрији и јуначнији од свих душмана. Пред тим неукротивим џином – а такав је хтео да буде сам народ – турска власт, господство и надмоћност претварали су се у прах. Војислав Ђурић 194

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


САЗНАЈ ВИШЕ ТЕШАН ПОДРУГОВИЋ, НАРОДНИ ПЕВАЧ

Вук Караџић

o

Он се по оцу звао Гавриловић, па су га Подругом и Подруговићем зато прозвали што је био врло велики, тј. пȏ другога човека. [...] Он је знао још најмање сто јуначких песама, све оваквих као што сам од њега преписао, а особито од којекаких приморских и босанских и херцеговачких хајдука и четобаша. Никога ја до данас нисам нашао да онаке песме зна као он што је знао. Његова је свака песма била добра, јер је он (особито како није певао, него само казивао) песме разумевао и осећао, и мислио је шта говори.

uk a

pr om

Од Тешана Подруговића, народног певача кога је веома ценио, Вук Караџић је записао епске песме: „Женидба Душанова”, „Марко Краљевић и Љутица Богдан”, „Марко Краљевић и Вуча Џенерал”, „Женидба Марка Краљевића”, „Марко Краљевић познаје очину сабљу”, „Марко Краљевић и Арапин”, „Марко Краљевић и Муса Кесеџија”, „Марко Краљевић и Ђемо Брђанин”, „Цар Лазар и царица Милица”, „Новак и Радивој продају Грујицу”, „Женидба Стојана Јанковића”, „Сењанин Тадија” и Гусле друге. Тешан Подруговић је најчешће певао о Марку Краљевићу. Осим квалитета певања, које је Вук истицао говорећи о овом изузетном народном певачу, као што су јасност и прегледност, треба истаћи и хумор којим се његов певачки стил нарочито одликује и који се огледа и у песмама посвећеним највећем српском јунаку.

Ed

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** Прочитај и остале народне епске песме о Марку Краљевићу. *** Изабери једну песму коју ћеш детаљно анализирати. *** На основу свега прочитаног напиши састав о лику Марка Краљевића са неком од

следећих тема: Историјска и епска судбина Марка Краљевића Јунаштво Марка Краљевића Пријатељи и непријатељи Марка Краљевића Марко Краљевић и хумор Улога хиперболе у песмама о Марку Краљевићу Марко Краљевић и јунаци из грчке митологије

Кључне речи: епска песма о Марку Краљевићу, интернационални мотив, контраст, хипербола, племенито јунаштво. Читанка за 6. разред | Рони сузе низ јуначко лице

195


Светлана Велмар Јанковић Из КЊИГЕ ЗА МАРКА

СИРОТО ЖДРЕБЕ (одломак)

o

► Пред тобом је одломак приповетке из Књиге за Марка у којој је списатељица на занимљив начин спојила ликове српских владара, историјских личности и ликове из наше народне епике са чудесним, фантастичним светом маште. Она ту говори о њиховом детињству – теми која не постоји ни у уџбеницима историје ни у епским песмама. Усредсреди пажњу на одломак из приче која те одводи у давно доба Марковог детињства, у свет његове безмерне заштитничке љубави према животињама, а посебно према једном ждребету које ће епске песме прославити као чудесног коња Шарца.

pr om

Д

Ed

uk a

огодило се крајем лета, кад су дани густи од топлоте. Ждребе је порасло. Престало је да сиса помајку-дивокозу и по цео дан је скакало и пасло са јарићuма у близини пећине. Ни дивокоза, ни птица а ни Марко нису им дозвољавали да се удаљују. Дечак је био одлучио да ипак не преноси у склониште своје љубимце из подрумчета – то би могло да привуче нечију пажњу, и склониште би часком било откривено. Било је најбоље да сви остану тамо где су – а кад опет запрете кише, и кад се најави зима са снеговима – смислиће он већ шта да уради. Било је рано поподне и Марко је метлом од брезових гранчица чистио склониште. Окрени-обрни, стално је чистио или подрумче или склониште. Ждребенце и јарићи су мање прљали него корњаче и јеж – али се и склониште морало темељно очистити бар једанпут дневно. Изненада је улетела шарена птица која се обично није одвајала ни од ждребета, ни од јарића. Брзо је кружила изнад Маркове главе, као да је узнемирена, као да га упозорава. – Шта је било? – упитао ју је. Онда је осетио да птица и он више нису сами. Окренуо се и у полумраку пећине угледао два непозната човека са чалмама на главама. Добро је знао ко носи чалме: Турци. Колико пута је само слушао о турским уходама које упадају у туђе земље па краду и мушку децу. Много је турских војника-најамника у хришћанским војскама, говорио је отац. Нарочито код Грка, Византинаца, а то не ваља. Причало се и о томе да турска најезда прети земљама на Балкану. И српским, и бугарским, и грчким. Можда чак и далеком, сјајном Цариграду. 3ар није и зато моћни владар српских земаља, Душан Силни, који је недавно постао цар, стално јачао своју војску и надгледао границе њихове простране државе? Оружар Мирко је од пре кратког времена имао у оружници 20 потпуно нових caмocтpела са оним нарочитим великим стрелама које је отац набавио чак из Дубровника. Ах, да му је сад било које оружје из Миркове оружнице! Макар само онај мач који мy је обећан кад још мало ојача. Да, то су били они. Дошли су чак довде.

196

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


Ed

uk a

pr om

o

Два Турчина су без речи гледали лепог, здравог дeчака а дечак је без речи гледао у њих. Онда су се они споразумели погледом па заједно брзо, шчепали Марка који се жестоко бранио. Ритао се, гризао их, чупао за браде, гурао прсте у очи. Узалуд – успели су да га савладају, били су, разуме се, јачи. Jeдaн га је чврсто држао, а други му је брзо везивао и ноге и руке. Уста му нису запушили, могао је да виче — али кога да довиче из Марко Краљевић и Милош Обилић, детаљ слике Паје Јовановића дубине мале пећине заклоњене застором пузавица? И Турци су знали да дечак не може дозвати помоћ. Овуда готово да нико није пролазио, а град је био довољно удаљен. Да су хтели да га убију, мислио је, већ би то учинили. Не, обућu ћe га у њихову одећу и, као њиховог, одвешћe га са собом. То је много горе него да га убију. Мора некако да смисли како да им умакне. Сад, док је овако везан, то никако не може. Али једном ћe ипак морати и да га одвежу. Онда ћe он бити смирен и лукав, врло лукав и спреман да прву згодну прилику искористи за бекство. Лежао је, нем и беспомоћан, наизглед и уплашен, а оба Турчина су, готово нечујно, одложили сабље, сели поред њега и јели неку своју храну. Посматрао их је испод спуштених капака. Били су то јаки људи и обучени војници. Марко је то умео да процени, јер је много пута гледао вежбе очевих војника. Птице, у његовој близини, није било. 3авршили су са обедом и све распремили. Један од ухода је изишао па се, после кратког времена, вратио. „Обишао је своје коње”, помислио је Марко а онда се следио. „Па они ћe, сигурно, повести собом и моје ждребе. И њега ћe украсти!” 3атворио је очи. Туђинац је, вештом руком, опипавао чврстину његових веза и на рукама и на ногама. Није био груб. 3атим су нешто тихо шапутали на њиховом чудном језику, па прилегли. „Покрили су се простиркама које је моја мајка ткала” – беснео је Марко, у себи. Време је пролазило. Нападачи су заспали. Одједном је Марко осетио да је птичица ту, над њим. Отворио је очи: лебдела му је тачно изнад лица. Шта је то вредело кад није могао ни да се макне! А шта је сад па ово топло и влажно на његовим рукама! Њушка! Ждребенце! Нису га ухватили. Мили Боже, па ждребе покушава да својим младим зубима прегризе везе на његовим рукама! Турци су и даље мирно спавали. Читанка за 6. разред | Рони сузе низ јуначко лице

197


Ed

uk a

pr om

o

Ждребе је дуго чупкало и гризло везе а Марку је изгледало да то траје сатима. Срце му је лупало као лудо. Турске уходе су сваки час могле да се пробуде. Не, били су у дубоком сну, очигледно преморени. Кo зна колико су дуго путовали, без сна. Хоп — везе су најзад попуцале. Марко се усправи у седећи положај. Све га је болело. Климну главом ждребету, у знак захвалности, као да захваљује човеку. Ждребе га лизну по лицу — добро је схватило да морају да чувају најдубљу тишину. Где ли му је онај његов ножић који увек носи са собом, за сваки случај? Да му није испао док се бранио? Не, није — ево га, у џепићу. Марко је без шума пресецао једну по једну нит веза на својим ногама. Све му је то изгледало сувише споро. Најзад је било готово — а он слободан. Птичица му је слетела у косу као да је, тог тренутка, хтела да га опомене: „Сада највећи опрез! Без журбе и нечујно!” Помицао се корак по корак, трудећи се да не прави никакав шум. Прво ходник, а потом излаз никад му нису изгледали даљи. Уф. Изишао је. Кад се провукао кроз застор од пузавица, осетио се боље. Чим су га угледали, турски коњи су зарзали, али Марко је већ трчао пуном брзином према свом граду, заклоњен шипрагом и жбуњем. Пролетео је кроз капију и јурнуо право у оружницу, код Мирка. — Два Турчина... уходе... у мом скровишту — једва је измуцао, долазећи до даха. 3а тили час је читава чета војника трчала према склоништу. Мирко их је предводио, а Марко водио. Кад су утрчали у склониште, имали су шта да виде. Оба Турчина су лежала на истом месту. Били су будни, али непокретни и као ошамућени. Ждребенце је стајало изнад њих: чим би покушали да се помере, свом снагом их је, предњим ногама, ударало у главе, напросто их је шутирало. Нису ни схватили шта им се догађа. Можда су почели да схватају тек кад су, сад они везани као вреће и пребачени преко сопствених коња, поведени у град Прилеп. У ропство. Heћy да вам причам о похвалама које је добио Марко, заједно са својим ждребетом, за храброст и домишљатост. Све то можете и сами да претпоставите. Као награду, стекао је право и на своје подрумче, и на своје склониште, и на све своје животиње, а нарочито на ждребе. Отац, моћни Вукашин Мрњавчевић, рекао му је да је достојан да му буде наследник — то је било заиста врхунско признање. Али нећете моћи да погодите шта је Mapко открио већ сутрадан после овог догађаја, док је тимарио ждребенце. Није могао да верује Мина Караџић, Марко Краљевић

198

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


o

својим очима: па оно је имало, на својој кожи, потпуно исте шаре које је имала и шарена птица на своме пepjy! Исте истијате! – Знаш шта — рекао му је. — Ти више ниси никакво сирото ждребе. Ти си мој моћни, опасни Шарац! Тако се завршава ова наша прича о дечаку Марку, који ћe, кад одрасте, постати чувени Краљевић Марко. Наша историја га памти и као краља Марка. О њему и његовом коњу Шарцу српски народ, али и други балкански народи, испевали су много песама. Оне све говоре о томе како се велики јунак Краљевић Марко, уз помоћ свога коња Шарца, борио против Турака кад су они освојили балканске земље. Тих песама има толико да ћете моћи да бирате ону која вам се највише буде допала. У тим песмама се помиње и вила Равијојла као Маркова посестрима, али само ми знамо да је то, у ствари, она лепа шарена птица из ове приче.

РАЗГОВОР О ДЕЛУ

избор.

pr om

*** Укратко испричај о чему се говори у наведеном одломку. *** Издвој део текста који је на тебе оставио најснажнији утисак и образложи свој *** Уочи елементе приче који те подсећају на бајку и образложи своја запажања.

КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВНИК

Ed

uk a

Романсирана биографија – биографија („животопис”) неке познате личности написана као роман: користећи се биографским чињеницама, аутор настоји да својом имагинацијом (замишљањем и измишљањем) „оживи” лик о ком приповеда (његове мисли, осећања, деловање). Такав поступак постоји и у писању приповедака и драма о личностима познатим историји.

ИСТРАЖИ И ПРОУЧИ

Прочитај целу приповетку. Проучи шта је у њој фантастично, а шта одговара стварном историјском времену у ком је живео Марко Краљевић. Истражи које особине у лику Марка – дечака најављују будућег великог јунака. Обрати пажњу на његово понашање према животињама. (Где их он и зашто крије, како се према њима опходи, како о њима брине и штити их?) Како му оне узвраћају? По чему љубав и захвалност животиња подсећају на бајку? Истражи шта је у причи о детињству великог јунака ипак својствено дечјем искуству у било ком времену.

САЗНАЈ ВИШЕ У обраћању младим читаоцима, на почетку Књиге за Марка, Светлана Велмар Јанковић каже да је то своје дело замислила и написала као поклон свом унуку Марку Ђ. Протићу. Читанка за 6. разред | Рони сузе низ јуначко лице

199


„Али”, између осталог истиче ауторка, „она је замишљена и писана као поклон и свим другим девојчицама и дечацима – ако воле да читају. Ако баш и не воле – можда ће се предомислити док буду читали ову књигу, пошто неће свиснути од досаде.” У Књизи за Марка налази се седам приповедака о детињству седам личности из српске историје: великог жупана Стефана Немање и његовог сина Растка Немањића (Светог Саве), краља Стефана Уроша Дечанског (сина краља Милутина) и његовог сина цара Стефана Душана Силног, кнеза Лазара Хребељановића и његовог сина деспота Стефана Лазаревића и, на крају, краља Марка, епског јунака Марка Краљевића. Прочитај књигу и увери се да је ауторка била у праву кад је у обраћању младим читаоцима тврдила како то што ће читати није досадно. ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

pr om

имају у грађењу лика.

o

*** Истражи о ком времену и простору говоре приповетке из Књиге за Марка. *** Испитај шта у књизи одговара историјским чињеницама. *** Уочи елементе фантастике (чудесног), наведи их и објасни; закључи какву улогу *** Анализирај особине ликова: закључи шта је ауторка издвојила као најзначајније у

Ed

uk a

њиховом детињству као „клицу” из које ће се касније развити значајна историјска личност. *** Изабери једну личност из историје и напиши о њој причу у којој ћеш спојити биографске (историјске) чињенице и измишљени догађај из њеног детињства. *** Групни рад: напишите сценарио и нацртајте краћи стрип о детињству неког од писаца којег сами одаберете. *** Потражи у библиотеци књиге које су по врсти романсиране биографије и историјски романи. У договору са наставником и библиотекаром, прочитај једну од тих књига и представи је на часу (редовном или додатном). Распитај се о чему говоре следеће књиге и изабери прву у низу коју ћеш прочитати: Три мускетара Александра Диме Оца, Ајванхо Волтера Скота, Тарас Буљба Николаја Гогоља, Хајдук Станко Јанка Веселиновића, Агонија и екстаза Ирвинга Стоуна (о Микеланђелу), Краљ Париза Гаја Ендора (о Александру Дими Оцу), Харун и море прича Салмана Руждија, Златно руно Роберта Гревса. СВЕТЛАНА ВЕЛМАР ЈАНКОВИЋ (1933, Београд – 2014, Београд) Савремена списатељица која је у српској књижевности стекла изузетно место својим романима, приповеткама, есејима и драмама, за које је добила низ угледних књижевних награда. Значајна дела: романи – Ожиљак, Лагум, Бездно, Востаније, Нигдина; збирке приповедака – Дорћол, Врачар; драма Кнез Михаило. За децу је написала књиге Књига за Марка и Очаране наочари.

Кључне речи: ауторска приповетка, прича о детињству Марка Краљевића, збирка од седам приповедака о личностима из српске историје. 200

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


ДА НЕ ЗАБОРАВИМО:

ЕПСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

ДА

ПОНОВИМО

uk a

pr om

o

Према гусларским песмама извршена је подела епских песама на кругове (циклусе): неисторијски, преткосовски, косовски, Марка Краљевића, Бранковића и Јакшића, Црнојевића, Угричића и јунака Хрваћана, хајдучки, ускочки, муслимански, ослобођења Црне Горе, ослобођења Србије. По једној другој подели, која потиче од Вука Караџића, нашу епику чине песме старијих времена (тј. о догађајима пре хајдучког и ускочког војевања), песме средњих времена (тј. о хајдуцима и ускоцима) и песме новијих времена (тј. о ослобођењу Црне Горе и Србије). [...] Битна разлика између лирике и епике је у томе што су у првој претежне емоције, а у другој догађаји. Но епска песма никад није лишена лиризма, и обрнуто: у лирској песми увек има и епских елемената. С друге стране, од лирских и епских нераздвојни су драмски елементи. У почетку они се сви јављају у исти мах и скоро у подједнакој мери, а неке песме су до краја остале лирско-епско-драмског карактера (на пример, тужбалице и сватовске песме). Током времена, постепено, упоредо са читавим развитком људског друштва, све више се издвајају три основна књижевна рода: лирика, епика и драма. [...] Често је изванредно лепо, поређење по супротности – контраст. На тај начин пореде се многе личности: жура Вукашин и јуначина Момчило у „Женидби краља Вукашина”, честити и безазлени Гојко и његова лукава браћа у „Зидању Скадра”, слуга Лазар и господа Југовићи у „Женидби кнеза Лазара”, Урош који ћутећи чека правду и три брата Мрњавчевића који се безобзирно залажу за себе у песми „Урош и Мрњавчевићи”, херој Страхинић бан и његова кукавна тазбина у песми „Бановић Страхиња”, издајник и бранилац отаџбине у „Кнежевој вечери”, Марко и неки његови противници у низу песама. Некадашњи радосни дани и садашњи тужни садржани су у песмама: „Косовка Девојка” и „Смрт Мајке Југовића”, и због тога су читаве песме испеване у облику контраста.[...] Између разних општих места посебан значај има тзв. епско понављање. Оно епском песнику – не само нашем него и сваком другом – служи или као готова формула помоћу које прави песму, или за то да прошири песму, или за то да предахне или – врло често – и за то да нагласи оно што он сматра најважнијим. (Војислав Ђурић, Антологија народних јуначких песама, прилагођено) ► Препознај епску песму из које је узет одломак, напиши њен наслов и одреди стилске фигуре које су заступљене у наведеним стиховима. Наслов епске песме

Ed

Пример

ако т’ и јест родила краљица на чардаку, на меку душеку, у чисту те свилу завијала, а злаћеном жицом повијала, одранила медом и шећером; а мене је љута Арнаутка код оваца на плочи студеној, у црну ме струку завијала, а купином лозом повијала, одранила скробом овсенијем; коса му је до земљице црне, полу стере, полом се покрива; нокти су му, орати би могȏ; убила га мемла од камена, поцрнио, као камен сињи. Кад је Шарац сагледао вилу, по с три копља у висину скаче, по с четири добре унапредак: брзо Шарац достигао вилу. „Волим, брате, изгубити главу нег љубити свој земљи душмана.”

Стилске фигуре

201


o

„Ој давори, ти Косово равно! Шта си данас дочекало тужно, после нашег кнеза честитога, да Арапи сад по теби суде! „Моја руко, зелена јабуко, гдје си расла, гдје л’ си устргнута! А расла си на криоцу моме, устргнута на Косову равном!” Да се, јадна, за зелен бор ватим, и он би се зелен осушио! Кад је сјутра јутро освануло, долећеше два врана гаврана од Косова поља широкога, и падоше на бијелу кулу, баш на кулу славнога Лазара, један гракће, други проговара: „Да л’ је кула славног кнез Лазара, Ил’ у кули нигђе никог нема?”

pr om

► У примерима из дијалога у епским песмама препознај лик који изговара наведене стихове и напиши наслов песме из које су узети.

Ed

uk a

Пример Лик из епске песме „О мој брате, Бошко Југовићу! цар је тебе мене поклонио, да не идеш на бој на Косово, и тебе је благослов казао, да даш барјак, коме тебе драго, да останеш са мном у Крушевцу, да имадем брата од заклетве.” „И одоше три војводе бојне. Њи’ ја данас по разбоју тражим.” „Снао моја, љубо Дамјанова, што нам вришти Дамјанов зеленко? Ал’ је гладан шенице бјелице, али жедан воде са Звечана?” „Драги бато, незнана делијо, а што питаш Арапове дворе? Што и’ питаш? – Остали му пусти! Може да си нашао девојку, пак му идеш, носиш свадбарину; а можда си јединац у мајке, па ћеш, брате, тамо погинути, па шта ће ти самохрана мајка?” „А мој брате, Краљевићу Марко, ја би’ тебе, брате, попевао, ал’ сам синоћ много пио вино у планини с вилом Равијојлом, пак је мене запретила вила, ако мене чује да попевам, ’оће мене она устрелити и у грло и у срце живо.” „Прођи, Марко, не замећи кавге, ил’ одјаши да пијемо вино; а ја ти се уклонити нећу [...]” „Јаох мене до Бога милога, ђе погубих од себе бољега!”

202

Наслов епске песме


ПОДИГНИМО ЗАВЕСУ Гледајте разумно на сваку ствар и не заборавите да она може имати две сасвим супротне стране, од којих вам једна још није откривена. Зар позитивно и негативно не могу послужити истом циљу, зар комедија и трагедија не могу да изразе исту узвишену мисао? Зар лик подлог човека не оцртава већ и лик поштеног човека?

o

Не кривите огледало ако вам је лице ружно.

uk a

pr om

Николај Васиљевич Гогољ

Ed

У поглављу Подигнимо завесу разговараћемо и учити о: ► комедији као драмској врсти; ► одликама драме у једном чину – једночинки; ► особеностима драмског књижевног дела.

Твој избор ће бити да:  истражиш и проучиш одлике комедије;  учествујеш у припремању и извођењу позоришне представе;  проналазиш значења страних речи и израза, користиш речнике и откриваш њихову вредност;  напишеш једночинку из ђачког живота;  откриваш специфичности хумора у књижевном делу;  систематизујеш своје знање о комедији и основним одликама драмске књижевности и позоришне уметности.


Коста Трифковић

ИЗБИРАЧИЦА

избирачица – особа која много бира

(одломак)

o

ДРУГИ ЧИН Прва појава Лица: СОКОЛОВИЋ ЈЕЦА МАЛЧИКА САВЕТА ЈОВАН (Врт код Соколовића) САВЕТА, СОКОЛОВИЋ и ЈЕЦА (Савета приправља доручак, Соколовић хода горе-доле

циција – тврдица разметати – расипати новац хасна – корист

pr om

uk a

једаред – једном

по соби, Јеца седи и плете.) СОКОЛОВИЋ: Ја ти кажем, жено, да су те проклете вечерње забаве велики трошак! ЈЕЦА: Биле оне трошак или не биле, то је сад свеједно! Што мора бити, мора! СОКОЛОВИЋ: Али зашто мора бити? ЈЕЦА: Зашто? Зато што мора бити! Или ћемо ми зар да будемо гори од других? СОКОЛОВИЋ: Од других! Увек се морамо по другима да равнамо! Када ћемо једаред по нашој вољи живети?! ЈЕЦА: Хоћеш ваљда да се отуђиш од целог света? СОКОЛОВИЋ: А шта ја имам од тога целог света што ми долази на моје вечерње забаве? То, да ме још овога вечера, док је у мојој рођеној кући, исмејава! ЈЕЦА: Исмејава?! СОКОЛОВИЋ: Дакако, исмејава! Јер ако потрошиш на такву забаву мање него што би могао, онда кажу: „Циција, срам га било, како се није стидео да нас на такву вечеру позове?” Ако пак учиниш више него што би могао, онда кажу: „Луда, размеће се, потроши једнога вечера толико да после мора месец дана да гладује!” Ето шта се човеку хасни од вечерње забаве! ЈЕЦА: Ти си заборавио да имаш кћер на удају! СОКОЛОВИЋ: Нисам, жено, али ја бих волео да ми ко узме кћер зарад ње саме, а не зарад моје вечерње забаве! Зар ја нисам тебе први пут у кујни угледао?

Ed

трошак – новчани издатак

Зграда Нарoдног позоришта у Београду (стара фотографија)

204

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


ЈЕЦА: Онда су била друга времена! СОКОЛОВИЋ: Реци боље: онда још није било вечерњих забава! ЈЕЦА: Добро, добро, ја се нећу препирати! Ако ти је што неправо, а ти кажи Мал-

чики! СОКОЛОВИЋ: Та да, ти би одмах да се ја с Малчиком свађам, ал’ тога неће бити.

Малчика је моје дете! ЈЕЦА: То јест, ваљда је нешто и моје! СОКОЛОВИЋ: Утолико што си је родила, али зато она опет мене већма воли! САВЕТА: Како је Малчика срећна! СОКОЛОВИЋ: Иди, Савета, види је ли устала Малчика. Ако није, немој да је пробу-

сахат – сат

ломна – изнурена теј – чај оканити се – престати нешто радити једити – љутити, нервирати

Ed

uk a

pr om

o

диш, а ако јесте, а ти је зови да доручкује, то јест, ако је гладна, јер ако није, ми ћемо још причекати, ионако је тек десет и по сахата! САВЕТА: Одмах... ал’ гле, ево је где долази и сама! СОКОЛОВИЋ (иде пред њу): Слатко моје дете, јеси ли добро спавала? ЈЕЦА (исто тако): Чедо моје, да ниси ружно сањала? СОКОЛОВИЋ: Јеси ли уморна од јуче? ЈЕЦА: Да ниси ломна? СОКОЛОВИЋ: Па јеси ли гладна? ЈЕЦА: Хоћеш ли мало кафице, или мало теја са шункицом? МАЛЧИКА: Јесам... нисам... хоћу... нећу... не знам... маните ме се... оканите ме се! СОКОЛОВИЋ: Опрости, драго дете, ја сам само хтео... ЈЕЦА: Твоја мати је ко мислила... МАЛЧИКА: Шта сте ви хтели... шта сте ви мислили, то ми је сасвим свеједно! Као да немам друга посла већ само на то да мислим! Савета, је ли готов доручак? САВЕТА: Јесте, одмах ћу га донети! (Оде.) МАЛЧИКА (седне): Зар ви нисте доручковали? СОКОЛОВИЋ: Никако без тебе! ЈЕЦА: Ни за живу главу! МАЛЧИКА: Та јесам ли вам сто пута казала да не чекате на мене! СОКОЛОВИЋ: Та ти си баш јуче рекла... ЈЕЦА: Да не доручкујемо без тебе! МАЛЧИКА: Јуче је било јуче, а данас је данас! САВЕТА (уђе): Ево доручка! (Сви седну за сто.) МАЛЧИКА: Ово млеко ништа не ваља! СОКОЛОВИЋ: Тако? Видиш, Савета, никада не пазиш шта узимаш! ЈЕЦА: Све радиш натрашке! Је ли то млеко за јело? САВЕТА: Али, стрина, ово је прави обрст... СОКОЛОВИЋ: Е, сад јеси л’ видео! ЈЕЦА: Па да се човек не једи! МАЛЧИКА: О, ја се нимало не чудим Савети што све натрашке ради јер, како ми се чини, као да се од неког времена јако променила! САВЕТА: Како?! А у чему то? МАЛЧИКА: Како се чиниш невешта! Као да ја нисам приметила јуче... САВЕТА (збуњена): Јуче... приметила... МАЛЧИКА: Ти си збуњена! Ти дакле признајеш? САВЕТА: Ја те не разумем!

већма – више, у већој мери

Читанка за 6. разред | Подигнимо завесу

205


бадава – бесплатно, узалуд, без успеха кокетовати – удварати се

МАЛЧИКА: О, добро си ти разумела! Ниси ти бадава кокетовала са господином

Бранком! САВЕТА (за себе): Она дакле зна... (Наглас.) Већ што се тога тиче, ту ми је савест

чиста! МАЛЧИКА: Како умеш да се претвараш! Али неће ти помоћи! Ту сам и ја! Разумеш

ли – и ја! Са мном је тешко делити мегдан! Јеси ли разумела? СОКОЛОВИЋ: Јеси ли разумела? ЈЕЦА: Упамти добро! САВЕТА: Ти се вараш, Малчика! Дао би Бог да се о томе и уверити можеш! МАЛЧИКА: Већ знамо, знамо! То се тако само каже!

Трећа појава

o

ЈОВАН: Ево једно писмо! МАЛЧИКА: Дај овамо. (Јован преда и оде – Малчика чита адресу.) „Госпођици Мал-

206

Ed

сатиниран – сјајан, гладак намолован – насликан постскриптум – напомена у писму после потписа

uk a

pr om

чики” Гле, гле, још ће бити какво љубавно писмо! (Отвори и прочита.) Ко би се томе надао?! (Смеје се.) СОКОЛОВИЋ и ЈЕЦА: Шта је? Шта је? МАЛЧИКА:Чујте и пазите! (Чита.) „Госпођице Малчика, Ви сте за ме прилика, То сам одмах видео, Само сам се стидео Да вам кажем усмено. Зато ево писмено, Поштено је мишљено: Будите ми женица То вас моли Тошица.” (Смеје се.) Ха, ха, ха! СОКОЛОВИЋ: Та то је просидба! ЈЕЦА: Од господина Тошице? МАЛЧИКА: И то у стиховима, на лепом сатинираном папиру, са намолованим прободеним срцем; ал’ гле, има још и постскриптум! (Чита.) „Још се ово додаје, Пословица српска је, Она гласи: Избирач Наиђе на отирач!” А, гледај ти само господина Тошице! Какав безобразлук тако што написати?! Овамо момче за избор! Ха, ха, ха! Тошица – мој просилац... са његовим носом! Ха, ха, ха! ЈОВАН (ступи): Ево још једно писмо! МАЛЧИКА: Још једно? Да се није господин Тошица предомислио? (Прими писмо – Јован оде.) „Госпођи Соколовићки” – то је за вас, мати! ЈЕЦА: Отвори писмо, дете моје, па прочитај! МАЛЧИКА (учини и чита): „Поштована госпођо! Ја сам тако слободан био заљубити се у вашу кћер.” Шта? „Зато сам тако слободан умолити вас за њену руку.” Дакле, Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


Трг испред Народног позоришта у Београду (стара фотографија)

Ed

uk a

pr om

o

и он? „И бићу тако слободан кроз један сахат за одговор доћи. Штанцика Лазић.” Прекрасно, та то је већ и други младожења! СОКОЛОВИЋ и ЈЕЦА: Два просиоца! САВЕТА: Заиста, Малчика, то се зове срећа! МАЛЧИКА: Срећа? Зашто срећа? Право да ти кажем мене није ни најмање изненадило! Штавише, не бих се чудила да дође и трећи! САВЕТА: Трећи? МАЛЧИКА: Трећи просилац! ЈОВАН (ступи): Ево још једно писмо. МАЛЧИКА: Шта велиш, Савета? Ја бих се чисто опкладила! Но ал’ одмах ћемо видети... (Узме писмо – Јован одлази.) „Господину Соколовићу.” СОКОЛОВИЋ: Мени? МАЛЧИКА: Да, отац, и ако немате ништа противно, ја ћу га отворити... (Учини.) Потписан је Бранко. САВЕТА (за себе): Бранко?! МАЛЧИКА: А гласи: „Поштовани господине! Љубазност и доброта којом ме је ваша мила породица увек предусретала, охрабрила је у мени мисао да бих могао цео свој живот у њеном пријатном кругу провести. Стога се усуђујем понудити вам се за зета, молећи за руку ваше миле кћерке Малчике. Долазим по одговор за један сахат!” СОКОЛОВИЋ и ЈЕЦА: Трећи просилац! МАЛЧИКА: Но, Савета, јесам ли погодила? САВЕТА: Јеси, сасвим си погодила! Као да си знала! МАЛЧИКА: Ти си се збунила? САВЕТА: Збунила? Зар сам збуњена?! Ти се вараш, драга Малчика, ја нисам ни најмање збуњена, ни најмање! МАЛЧИКА: Што му драго! Доста да имам три просиоца. Могу бирати по вољи! САВЕТА: Зар ћеш ти тек да бираш? МАЛЧИКА: А зашто не? Између тројице може се бирати. САВЕТА: Али ја сам мислила да твоје срце само за једним може куцати, а онда је избор свршен! МАЛЧИКА: А ако моје срце не куца ни за једним! САВЕТА: Онда не треба ни да бираш! МАЛЧИКА: Ти се шалиш! Ја ћу да бирам – да се предомислим, ионако ми неће утећи ниједан! Читанка за 6. разред | Подигнимо завесу

утећи – побећи

207


СОКОЛОВИЋ: Драго дете моје, кад би мене питала, ја бих саветовао да пођеш за

Штанцику – он је богат! интелигенција – образовани људи журналиста – новинар

МАЛЧИКА: Не спада у интелигенцију! САВЕТА: А ти узми Бранка. Он је журналиста. МАЛЧИКА: Он ми је сиромах, п’ онда је и озбиљан. ЈЕЦА: А ти узми Тошицу, он је увек расположен. МАЛЧИКА: Сувише је луцкаст! СОКОЛОВИЋ: Ал’ ови људи чекају одговора! МАЛЧИКА: Нека чекају... Шта је мени брига! Ако чекају, чекају за мном! Разумете

ли? За мном! (Оде.) РАЗГОВОР О ДЕЛУ

pr om

o

*** У чему се састоји занимљивост овог одломка из комедије Избирачица? *** Које реплике су те највише насмејале? *** Шта на основу одломка закључујеш о лику Малчике?

Објасни зашто је она избирачица.

*** Образложи колико су, и како су, родитељи заслужни за формирање њеног карактера. *** Шта значе речи Малчикиниг оца: „Када ћемо једаред по нашој вољи живети?” *** Како се Малчика понаша према својим родитељима?

Како се односи према својим просиоцима? Зашто бира?

*** Какво је њено понашање према Савети, која каже: „Али ја сам мислила да твоје

208

ИСТРАЖИ И ПРОУЧИ

*** Шта је у овом одломку из Избирачице комично?

Поткрепи своје тврдње примерима из текста и образложи их.

Ed

психолошки – психолошка атмосфера: атмосфера у којој се огледају особености карактера, понашања и душевних доживљаја личности социолошки – социолошка атмосфера: друштвена атмосфера; приказивање односа у друштву и одређене друштвене средине цензор – процењивач, прегледач, надгледник; овде: критичар артист – уметник

uk a

срце само за једним може куцати, а онда је избор свршен!” *** Упореди лик Малчике са ликом Савете. Размисли о томе шта је писац постигао увођењем лика Савете. На који начин је то допринело карактеризацији Малчикиног лика?

*** Наведи о којим озбиљним појавама ово дело говори на хуморан начин. *** Искажи своја размишљања о томе колико су драмска дела – а посебно комедије, и

њихово извођење у позоришту – погодна за приказивање људских и друштвених мана.

РЕЧ ПРИЈАТЕЉА Трифковић је дочекан као дуго жељена пролећна киша, као освежење у поплави туђинских дела која су у то време суверено владала нашим позорницама. [...] Трифковић је дао неколико ликова нашег менталитета и обележја, или боље рећи, дао је посредно колорит свога времена, психолошку и социолошку атмосферу наше војвођанске средине. [...] Зато би се његова комедија уједно могла окарактерисати и као комедија атмосфере, много више слика времена и средине него типова. [...] Он се ретко стављао у позу друштвеног цензора. Настојао је да као артист забавља и разгаљује, да дели радост и смех људима. Васо Милинчевић Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВНИК

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

pr om

o

ПОДСЕТИ СЕ Драма – књижевно дело у стиху или у прози, засновано на драмском дијалогу лица на сцени; драмски текст је издељен по улогама и намењен извођењу у позоришту, на филму, радију. Комедија – врста драме (у прози или у стиху) чији је циљ да забави тако што ће изложити подсмеху негативне појаве појединца или читавог друштва, односно неког друштвеног слоја, професије. Дидаскалије (ремарке) – напомене, објашњења писца у заградама у драмском тексту; упутства глумцима и редитељу. Дијалог – разговор два лика или више ликова у неком књижевном делу. Сцена (призор) – део драмске радње који се одиграва на једном месту. Чин – део драме (драмског текста, позоришног комада, представе) који представља целину. Сценографија – сликарски и други послови у вези са уређењем позорнице за позоришне и друге представе; сценограф – уметник који осмишљава и креира сценографију. Костимографија – ликовна дисциплина у оквиру примењених уметности; костимограф – уметник који осмишљава и креира костиме за потребе сценских уметности (позоришну представу, балет, оперу; играни филм, ТВ филм и серију итд.); креира одећу глумаца у складу са улогом коју тумаче у комаду, објашњењима из драмског текста и захтевима редитеља.

*** Осмисли и нацртај костим за Малчику. *** Групни рад: Поделите се по улогама, проучите текст и дидаскалије (ремарке), побри-

ните се за костиме и сценографију, и изведите овај одломак из Избирачице у одељењу.

uk a

*** Определи се за неку од следећих тема за писмени састав:

О Кости Трифковићу, драмском писцу Мане размажене деце Треба да волимо да бисмо били вољени Страшна је неосетљивост осетљивих према осетљивости њихових ближњих (Иво Андрић)

Ed

КОСТА ТРИФКОВИЋ (1843, Нови Сад – 1875, Нови Сад) Рођен у Новом Саду, похађао гимназију у Новом Саду и Пешти, где је и почео да се интересује за позориште. Чежња за морем, под дејством литературе, одводи га у Ријеку на школовање, а потом од Трста преко Крфа, Смирне и Цариграда до Одесе. Завршио је студије права, а касније био изабран за судског сенатора у Новом Саду; био је члан позоришног одбора и, пред смрт, потпредседник Матице српске. Значајна дела: Француско-пруски рат, Избирачица, Љубавно писмо, Школски надзорник, Честитам.

Кључне речи: драмска књижевност, комедија, дидаскалије, дијалог, чин, сцена, сценографија, костимографија. Читанка за 6. разред | Подигнимо завесу

209


Бранислав Нушић

АНАЛФАБЕТА (одломци из једночинке) ► Читајући одломке из Нушићеве једночинке Аналфабета, схватићеш и пуно значење њеног наслова. Сада га вероватно само наслућујеш јер знаш да је „алфабет” назив за грчко писмо, као што је за српско „азбука”. Размисли и о значењу Нушићевих речи да знање има границе, док незнање нема – тако ће ти бити јасније која се појава нашла на удару нашег врхунског хумористе и комедиографа.

210

pr om

o

Лица: Начелник, срески Г. Мика, писар срески Г. Света, писар срески Начелникова жена Њена сестра Пандур (Дешава се у среској канцеларији, у патријархално, предратно доба.) III

uk a

Г. СВЕТА (долази са свешчицом): Добар дан, господин-начелниче. НАЧЕЛНИК: Добар дан, господин-Свето. Ама, чујем за тебе лепе ствари. Е, ако, ако,

то ми је мило, а зато сам те и звао. Г. СВЕТА: Молим. НАЧЕЛНИК: Да прегледамо мало тај твој речник. Треба ми, знаш, једна страна реч, па не могу сад да се сетим. (Мига на г. Мику.) Дедер ми прочитај које речи имаш на слово „а”. Г. СВЕТА: Па ја, знате, нисам по словима записивао, него онако без реда, како ми је која реч наишла. НАЧЕЛНИК: Добро. Онда читај с реда, па ћемо наићи ваљда. Г. СВЕТА (чита): Каријера. НАЧЕЛНИК: То знамо већ шта је. А како си протумачио? Г. СВЕТА (чита): Каријера, класа, унапређење. НАЧЕЛНИК: Тако је. Читај даље. Г. СВЕТА (чита): Ривали, то је кад двојица просе једну девојку. НАЧЕЛНИК: Даље. Г. СВЕТА: Криза. НАЧЕЛНИК: Како си протумачио? Г. СВЕТА: Криза, то је кад влада да оставку. НАЧЕЛНИК: Тако је. Јер кад ја дам оставку, то није криза. И зато је ја и не дајем тако лако. Читај даље. Г. СВЕТА (чита): Кокота.

Ed

начелник – некада: највиши представник власти у округу (срезу, котару или мањој управној јединици) срез – област која обухвата већи број општина патријархалан – овде: који се одликује, заснива на традиционалним својствима, начелима, за савремени свет застарелим схватањима, принципима, конзервативан, старински

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


НАЧЕЛНИК: Шта ти је то? Г. СВЕТА: Кокота, женска, када мало више задигне сукњу. НАЧЕЛНИК: Сасвим, а онај што јој завирује под сукњу, зове се кокот. Тако је, брате.

Ed

uk a

pr om

o

Читај, молим те, даље. Г. СВЕТА (чита): Популација. НАЧЕЛНИК: То ми изгледа већ нека политичка реч. Шта значи? Г. СВЕТА: Популација: жене које много рађају децу. НАЧЕЛНИК: Гле, молим те. Па то је наша попадија Перса права популација. Израђала деветоро деце. Чекај, баш да кажем попу да му је жена популација. Има ли још? Г. СВЕТА (чита): Оптимизам и песимизам: лепа страна и ружна страна. НАЧЕЛНИК: Гле, молим те. То ваљда човек, кад гледаш спреда, он је оптимизам, а када га гледаш одостраг, он је песимизам. Г. МИКА: Тако ће бити. Г. СВЕТА (чита): Анулирати. То је кад се нешто убрише. НАЧЕЛНИК: Па то, кад на пример господин Мика убрише нос, онда се то страним речима каже: господин Мика анулирао нос. Г. СВЕТА (чита): Анахронизам. Кад се на неки акт запише старији датум. НАЧЕЛНИК: То ти, господин-Мико, често пута правиш анахронизам. Г. МИКА: Откуд ја? НАЧЕЛНИК: Па знаш кад си оно донео решење за наплату, па метнуо датум раније три недеље. Г. МИКА: А, па то је због лицитације. НАЧЕЛНИК: Па због лицитације, дабоме. Читај даље, Бога ти. Г. СВЕТА (чита): Перспектива. НАЧЕЛНИК: Шта је то? Г. СВЕТА: Перспектива је нешто што у књигама има забележено, а у ствари не постоји. НАЧЕЛНИК: Па то се не каже перспектива, него дефицит. Имаш у књизи заведену суму, а пара нема. То је дефицит, а за дефицит се, брате, иде на робију. А ја никада нисам чуо да је неко за перспективу отишао на робију. Читај, молим те, даље. Г. СВЕТА (чита): Режим. НАЧЕЛНИК: Режим, то већ знамо, то је Министарство полиције. Читај даље. Г. СВЕТА (чита): Проституција. НАЧЕЛНИК: Е, ово ће бити нешто политички. Револуција, резолуција, проституција. Дедер, како си протумачио? Г. СВЕТА (чита): Проституција, то је кад се много употребљавају женске у срамотном смислу. НАЧЕЛНИК: Па што, брате, не напишеш: безобразлук? Г. МИКА: Па јес’, боље да си тако написао. НАЧЕЛНИК: Него чујеш, не можемо ми тај твој речник да читамо до краја, него потражи ти ако имаш још коју реч на „а”. Г. СВЕТА (претура): Имам: асфалт. НАЧЕЛНИК: Има ли још која? Г. СВЕТА: Апелација. НАЧЕЛНИК: Даље! Читанка за 6. разред | Подигнимо завесу

кокот – петао

оптимизам – гледање на живот са његове лепше стране; ведро расположење, вера у будућност, животна радост песимизам – гледање на живот са његове најгоре стране, без наде у боље анулирати – поништити, прогласити неважећим анахронизам – погрешно временско одређивање неког догађаја; застарелост нечега, несавременост лицитација – продаја робе путем надметања купаца перспектива – слика предмета из даљине; очекивања дефицит – мањак у приходима

апелација – суд другог степена

211


uk a

Ed

антидинастичар – противник династије анархија – безвлашће, неред анатема – искључење из цркве антиквар – продавац ретких предмета

pr om

o

аналфабета – неписмена особа

Г. СВЕТА: Ананас. НАЧЕЛНИК: Аха, то већ мало личи на оно, господин-Мико. Г. МИКА: Личи. НАЧЕЛНИК: А шта значи ананас? Г. СВЕТА (чита): Ананас значи неко воће које се једе. НАЧЕЛНИК: Имаш ли ти, брате, забележено на слово: „ана”... нешто што се не једе? Г. СВЕТА: Па немам ниједну реч више на „а”. НАЧЕЛНИК: Е, мој брате, па нашто ти онда речник кад не можеш да се вајдиш њиме? А камо ти да запишеш реч (не може да се сети, па завирује у депешу) аналфабета? Г. СВЕТА: Немам ту реч. НАЧЕЛНИК: А шта ти мислиш, шта је то аналфабета? Г. СВЕТА: Па не знам, господин-начелниче. НАЧЕЛНИК: Е, па прочитај ову депешу, па да видим хоћеш ли онда знати. Г. СВЕТА (чита депешу): Не знам, а рекао бих, биће нешто политички. НАЧЕЛНИК: Политички, разуме се да је политички. Али ако знаш, реци ти мени шта? Г. СВЕТА: Па колико сам ја прометнуо страних речи преко руке, могу рећи да сам запазио нешто: све речи које почињу са „ан” кажу нешто опасно. Ето, антидинастичар, па анархија, па анатема, па антиквар... НАЧЕЛНИК: А ананас? Г. МИКА: А ко зна, можда је и то неко опасно воће. НАЧЕЛНИК: Може, може и то бити! Па добро, шта мислите ви, ко може у нашој вароши бити тако опасан? Г. СВЕТА: Па, знате како је, има свакојаких људи. Г. МИКА: Ако је мене да питате, мени овај школски надзорник изгледа опасан човек. Све критикује, све му не ваља, свему је противан. Г. СВЕТА: А није члан ниједне странке. НАЧЕЛНИК: Па да није однекуд он аналфабета? Г. СВЕТА: Може лако. НАЧЕЛНИК: И верујте, људи, биће. Нико други него школски надзорник је аналфабета. Г. МИКА: Тако бих и ја рекао. НАЧЕЛНИК: Баш ми сад паде на памет нешто. Питам ја њега једанпут: „Ама, госпон Никола, како то да ви не припадате ниједној постојећој партији?” А он мени: „Моја партија је моја школа!” – А оно, видиш у чему је. Бог и душа, он је нико други аналфабета, јер једанпут је чак и за мене говорио неке ружне ствари. Г. МИКА: Јесте, знам, за онај депозит. НАЧЕЛНИК: Море и горе је говорио. Г. СВЕТА: Одавно ја на тога човека сумњам. Г. МИКА: Па знате како је, господине начелниче, кад г. министар пита, значи да он сумња да овде има некога аналфабете. Не можемо му ми одговорити: нема овде. Рећи ће нам после да нисмо водили рачуна. НАЧЕЛНИК: Тако је. Седи господин-Свето и пиши: Г. СВЕТА (Седне и умочи перо.)

депозит – новац поверен на чување банци или суду

212

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


НАЧЕЛНИК (шета и диктира): „Господину министру унутрашњих дела, Београд. Потврђујем пријем депеше од 24. ов. м. Као добар познавалац како свих осталих, тако и политичких прилика у овоме крају, част ми је известити вас да ни у моме срезу ни у вароши нема аналфабета, сем једног јединог, а тај је школски надзорник. Молим за упутства како према њему да поступам. Начелник срески.” – Јеси ли написао? Г. СВЕТА: Јесам. НАЧЕЛНИК: Ево ти сад шифре (вади из фиоке књигу и даје му), па иди тамо у твоју канцеларију, закључај се да те ко не узнемирава и шифрирај. Али гледај да ми то што пре свршиш. Г. СВЕТА: Разумем. (Оде и односи концепт и шифру.)

ов. м. – овога месеца

o

VIII

дабоме – наравно

Ed

uk a

pr om

МИЦА (улази, носи цедуљче): Ево ти, зете! НАЧЕЛНИК: Шта је то? МИЦА: Његов одговор. Нисам могла друкше, него сам му послала цедуљче и молила да ми каже шта је то аналфабета. НАЧЕЛНИК: Па кад ти пре стиже одговор? МИЦА: Он је увек у ово доба преко пута у школи. НАЧЕЛНИК: А, и то знаш. МИЦА: Па знам, дабоме, а знам сад и шта је аналфабета. НАЧЕЛНИК: Гледај, молим те, знаш и то. Па шта је? МИЦА: Ето, читајте, па ћете и ви знати. НАЧЕЛНИК (узима цедуљче): Знам ја то већ. (Чита.) „Поштована госпођо, реч ’аналфабета’ значи неписмен човек, тј. онај који не зна ни да чита ни да пише, и према томе најмање ја могу бити аналфабета као школски надзорник. То се ваљда неко пошалио с вама, па вам је ту реч наопако протумачио...” – Чекај, молим те (протрља очи и чита поново). „Аналфабета значи неписмен човек, тј. онај који не зна ни да чита ни да пише”... – Ама како то, како то, брате? А ко мени рече? Ама, чекај, молим те, да се разберем: не може то тако одједанпут да се искрене. Па је л’ малочас сви ми рекоше! Чекај, молим те, ко ми први рече? Где је онај са страним речима? Ау! Па он однесе депешу! Чекај, молим те, трчи, не дај! (Звони као луд. Пандуру који је ушао.) Овамо господин-Мику! (Пандур оде.) Ух, бруке! И све ми то направи онај Света „аналфабета”, што скупља стране речи!

депеша – телеграм

IX Г. МИКА (дође журно): Шта се десило? НАЧЕЛНИК: Ево шта, испадосмо сви аналфабете! Ево на, па читај! (Даје му цедуљицу.) Г. МИКА: (чита): А-ууу! НАЧЕЛНИК: Јест, сад: „а-ууу!” а малопре „надзорник опасан!” Сви окупили: политичка партија, хоћете „каријеру”. А ја послушао вас па послао депешу! Ау, људи, ако је још и отишла! Трчи, не дај! (Звони пандуру.) Врати ми онога Свету с телеграфа; кажи му нека обустави... Читанка за 6. разред | Подигнимо завесу

213


РАЗГОВОР О ДЕЛУ *** О чему се говори у овом одломку из Нушићеве једночинке Аналфабета? *** Ко је главни лик? Који проблем он решава и на какав начин? *** Запази како се понашају споредни ликови у односу на искрсли проблем и у од-

носу на начелника. *** Како начелник тумачи речи које су му непознате – популација, анулирати, анахро-

pr om

o

низам и шта се на основу таквог тумачења може сазнати о његовом карактеру и о карактеру чиновника? *** Коју особину начелник открива својом журбом да одговори министру? Шта очекује? *** Због чега им је сумњив школски надзорник? Како то да га без провере окривљују? *** Наведи које је мане појединца и друштва овде исмејао и критиковао Бранислав Нушић.

КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВНИК

Ed

uk a

Једночинка – драма која се састоји од једног чина. Иако не одступа од основних законитости карактеристичних за драму уопште, једночинка се по правилу одликује једноставнијом интригом, мањим бројем карактера, а драмска радња се исказује у малобројним ситуацијама, некада и само у једној. Комедија – назив за драмску врсту чије име потиче од речи из грчког језика која је значила – песма у част бога Диониса. Она је и настала у старој Грчкој (као и трагедија), из обредног култа у славу бога Диониса. Комедија може бити писана у стиховима или у прози. У њој се помоћу комично обликованих карактера доведених у смешне ситуације, у склопу духовито компонованог заплета, изазива смех гледалаца. У комедији постоји тежња да се људски недостаци и друштвене негативности уопште изложе подсмеху. Комично – карактеристична особина Б. Нушић са глумицом жанком Стокић после представе комедије и њених извођача. Заснована је на смешном приказу сваког несклада, противречности и недоследности у карактеру драмског јунака. Комично може потицати из ситуације у којој се ови јунаци, вољно или невољно, налазе; из игре речи и манира у њиховом понашању и ставу; из карикатуралног третирања појединих њихових особина и других видова њиховог понашања. Сатира – у књижевности: књижевно дело у којем се извргавају подсмеху и критици слабе стране људске природе и мане друштва (носилаца власти, одређених сталежа).

214

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


Афиша – позоришни плакат (листа, летак) који пружа основне информације о представи: о месту и времену извођења, о аутору, редитељу, глумцима, односно улогама које они тумаче; поставља се на видно место, на обично одређени простор. РЕЧ ПРИЈАТЕЉА

o

Од детињства је позориште његова највећа животна страст. Глумио је као омладинац романтичне и трагичне роле, режирао у Новом Саду, Скопљу и Сарајеву, бивао управник позоришта и оснивао позоришта... [...] Познавао је у душу позориште. Носио је у себи и као писац дар позоришног уметника, глумца, комичара. Уживљавао се као глумац у дело које је стварао [...] Његов дар носио је моћ прерушавања. Личности у његовим комедијама су сликовитом карикатуром и живописним портретом одвојене једна од друге, а у свима је он, и помоћу њих обраћа се публици да је забави; развесели, но исто тако да се сатирично нашали са неким појавама из њеног живота, па и да им се наруга. [...] Кад је писао комедије, имао је пред собом у својој визији и глумце и публику.[...] И глумцима је угађао креацијом ликова који би најбоље одговарали њиховом таленту.

pr om

Велибор Глигорић

Ја признајем, ја сам хумориста, а нисам сатиричар. Само, ја не признајем да нисам извргао подсмеху и руглу све појаве нашег домаћег и јавног живота које то заслужују. Бранислав Нушић

САЗНАЈ ВИШЕ

uk a

Прочитај на наредној страни текст Бранислава Нушића о драмском стваралаштву. Размисли о корисности његових савета драмском писцу, и писцу уопште. Наведи и образложи најважније Нушићеве препоруке за писање.

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

Ed

*** Играј се речима – смишљај духовита објашњења за стране речи (али обавезно у

речнику провери и научи њихово значење). *** Састави кратку једночинку из ђачког живота. *** Сети се неког занимљивог и смешног догађаја из школе.

Замисли како ћеш га приказати у једном чину, али са више сцена (појава) и детаљно разради своју идеју. Води рачуна о томе да реплике буду природне, онакве какве би изговарали твоји другари. Труди се да ти текст буде духовит, али не и увредљив – да не повредиш нечија осећања. Не заборави – указује се на мане; оне се исмевају, а не људи. *** Осмисли афишу (оглас, плакат) и учествуј у извођењу своје једночинке као редитељ, глумац или сценограф...

Кључне речи: једночинка, комедија, хумор, критика, комично, сатирично, афиша. Читанка за 6. разред | Подигнимо завесу

215


Бранислав Нушић

ДЕСЕТ ЗАПОВЕСТИ ПРЕПИСАНИХ СА ТАБЛИЦЕ ИСКУСТВА (одломци) IV

Д

pr om

o

рама је архитектонска грађевина и изграђује се по свим архитектонским правилима. Она има темељ, спрат или два и завршава се кровом. Између свих тих делова мора бити правилне везе; свако одељење мора имати довољно светлости (јасности); сваки простор мора бити корисно искоришћен и оправдан. Но има два архитектонска закона која су нарочито важна у драматици, а то су: а) утврдити и тачно распоредити унутрашњи распоред, па онда прићи фасади. Фасада мора одговарати унутрашњем распореду и намени грађевине; б) држати се стриктно архитектонског закона о пропорцији. Споредни простори не могу бити већи од главних: кров не може бити већи од спрата, спрат не може бити нижи од мезанина итд. IX

Ed

uk a

Као и свака појава у животу и драма има свој почетак (експозицију), развој, кулминацију и крај. Добри драмски техничари спајају ове фазе: експозицију и развој; развој и кулминацију; кулминацију и расплет (крај), само што то није равнокраки троугао који ове фазе чине. Од кулминације до краја мора бити краћа линија но од експозиције до кулминације. Чим се почне назирати решење, ваља што пре хитати крају, не дозвољавајући гледаоцу да реши ствар пре но писац. Читај своје дело гласно. Примајући утиске кроз ухо, ти ћеш осетити извесну разлику од оног утиска који си имао читајући исто то себи и у себи. Не мора твој слушалац увек бити стручњак: често слушалац здравог разума запази и оно преко чега писац стручњак олако прелази, тежећи увек утиску целине.

деби – први јавни наступ

X

Споменик Браниславу Нушићу на Тргу републике у Београду

Кад читаш, немој унапред очекивати да будеш похваљен: савет, па ма и безначајан, немој примати учтивости ради, немој се пошто-пото бранити од сваке примедбе, већ размисли о њој и онда кад мислиш да је безначајна. Не буди нетрпељив према јавној критици. Ако је повољна, не сматрај је као полису осигуравајућег друштва. Ако је неповољна, не сматрај је као своју посмртну листу. Нека похвале не умање оне бриге и стрепње које си имао пишући прво дело, нека покуде не умање ону вољу пишући прво дело. Свако ново дело које пишеш сматрај као прво, као деби у јавности. Кључне речи: драма, композиција, почетак (експозиција), развој, кулминација, крај.

216

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


Миодраг Станисављевић

И МИ ТРКУ ЗА КОЊА ИМАМО (одломак)

o

► Обрати пажњу на наслов драме чији ћеш одломак прочитати: откриј шта је у њему необично. Упореди значење фразеолошког израза и ми коња за трку имамо и значење које је садржано у наслову драме за децу. У чему се састоји разлика? Каква су твоја очекивања у вези са садржајем драме? Пред тобом је одломак у ком је приказано како главни јунак Марко решава један од задатака на свом путу проналажења трса (чокота винове лозе), који је обећао оцу да би овај подигао виноград. На том путу пуном препрека Марку помаже Вук, из захвалности што га је избавио из гвожђа, а највише му одмажу Осења – и једна његова сопствена особина коју ћеш открити током читања.

pr om

МАРКО: Пријане Пријановићу, Вуче Преметало, дођи часком!

(Вук је дошао.)

МАРКО: Успео сам! Погледај штага блага! ВУК: „Штага блага.” Не шали се шалом да дирнеш-дарнеш ишта осим мача. Иначе,

Ed

uk a

Миш ће прегристи конац којим је везан запонац; Запонац ће гурнути језичак, а језичак ће ослободити чекићак; Чекићак ће ударити у скочак, а скочак ће ослободити точак; За точак је везана метла која ће пробудити петла; Петао ће закукурикати из свег гласа, пећина ће се затворити, дојуриће стража и неће ти бити спаса! МАРКО: Нећу ништа ни таћи! ВУК: Видели па били живи! (Марко је ушао у пећину и пришао је постољу на коме је лежао мач. Узео га је… Пошао је ка излазу… Одједном је на једном ковчегу приметио корице за мач украшене драгуљима и исто тако раскошан опасач.) МАРКО: Корице и опасач! То иде уз мач! (Вук му је узалуд давао знаке.) МАРКО: До излаза из пећине нема више од три метра. Узећу корице и опасач и јурнућу попут ветра. (Узео је корице и опасач. Одједном су се зачули неки звуци неких непознатих механизама… Марко је покушао да бежи, али није успео да помакне ноге.) ВУК: Миш је прегризао конац којим је везан запонац… искочио је језичак… поскочио је чекићак… скочак је ослободио точак… заклатила се метла… ускоро ћеш чути петла… (Чује се кукурикање. Пећина се затвара… Нестаје дневног светла. Пећина се затворила, а мало потом стигла је и стража из двора. Марка су стражари одвели до краља Сандаљ-Мандаља.) СТРАЖАР: Величанство, овај левента и потукач покушао је да присвоји ваш краљевски мач. (Краљ ништа није рекао, само је направио неки Марку неразумљив гест.) Читанка за 6. разред | Подигнимо завесу

пријан – реч изведена од речи пријатељ штага – штагар: колико је; у значењу чуђења или дивљења због присуства (кога/чега) запонац – клин којим се затварају врата; реза, засун Видели па били живи! – Како заправо гласи овај фразеолошки израз?

левента – беспосличар, дангуба, лењивац потукач – скитница, луталица, пробисвет (онај који се потуца по свету)

217


Средњовековни мач из збирке Народног музеја Крагујевац

МАРКО: Је ли краљ нем? СТРАжАР: Није. Само су му дојадиле речи. МАРКО: А шта је рекао? СТРАжАР: Рекао је „ем”.

пасент – потаман („пасује”) годимент – ужитак, задовољство (из енлеског језика) презент – поклон, дар

(Краљ се руком ухватио за појас, а затим је главу прислонио на длан.) МАРКО: Шта вели даље? СТРАжАР: Вели „ем… ем си ми украо мач, ем си ми прекинуо дрем”. (Краљ је направио покрет склапања очију.) МАРКО: Склопио је очи. Још би да совише? СТРАжАР: Не, то у преводу значи „црно ти се пише”. .) (Краљ је раширеним рукама и длановима опонашао теразије.) МАРКО: А сад, шта каже, шта каже? СТРАжАР: Твоју кривицу важе. Краљ се поново ухватио за појас и нешто замлатарао рукама.) (Краљ МАРКО: Шта вели, шта вели? СТРАжАР: Донео је пресуду! МАРКО: Како гласи, како гласи? СТРАжАР: „Ко се МАЧА МАША погинуће од МАЧА.” Краљ је направио знак спирале изнад главе показујући на Марка.) (Краљ МАРКО: Показује да у глави имам спиралу… то јест: сматра ме за будалу. Преиспољну или обичну? СТРАжАР: Обичну. МАРКО: То је утешно. (Краљ је направио још неки знак.) СТРАжАР: Краљ Сандаљ-Мандаљ Трећи пита шта имаш рећи у своју одбрану. МАРКО (за се): Како је оно рекао краљ Грмаљ? (краљу)) Величанство, ја се веома кајем, ал’ нисам могао другаче; просто су ми отишле очи за тим мачем и његовим сјајем. (Краљ је извео неку пантомиму са очима…) МАРКО: И њему су очи отишле… СТРАжАР: Тачније: одлутале! МАРКО: А куда? Куда? (Краљ је знацима приказао девојку и то веома лепу.) СТРАжАР: За неком девојком, принцезом Јаном… Многи је просе… Али њен отац… тако каже… још није нашао одговор на питање „с чиме се лепота најбоље слаже”… МАРКО: Изгледа да много пати… СТРАжАР: Да нешто му није пасент… И вели: ако му доведеш ту лепојку, учинићеш му велики годимент… А ти ћеш од њега добити жељени мач – на презент. (Марко је поново кренуо на пут… Вук га је већ чекао.) ВУК: Ех, Пријане Пријановићу… Куд и камо си сада кренуо?

218

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом

Ed

uk a

pr om

o

совише – од: совити, у жаргону значи спавати


МАРКО: Кудикамо је боље да нисам ни крећавао. ВУК: У какву си нас сад увалио тарапану?

Средњовековна кацига из збирке Народног музеја Крагујевац, Фотографија Предрага Михаловића

тарапана – пометња, гужва

ђеђеран – срдачан бена – будала, глупак шана – жарг. луд човек

Ed

uk a

pr om

o

Шта нам чинити ваља? МАРКО: Треба да нађем неку девојку Јану. ВУК: Принцезу Јану, кћер краља Худмаља? МАРКО: Дотичну ил’ неку сличну. ВУК: Овој нема сличне. МАРКО: Значи, велико је лепа? ВУК: Веома је лепа и ђеђерна та девојана а ти си, братац, бена и шана што си пристао на то. Јер ту лепу принцезу чувају кô тицу у кафезу! И јер је њена чуварица једна грозна Аждерица. Аждерица или Аждар, не знам тачно. МАРКО: Сад шта је, ту је. А у ком краљевству живи та лепа и ђеђерна принцеза? ВУК: У Трлаврлатеданегдаичитукабнабићидаљеву. МАРКО: Ух, ал’ је то далеко. ВУК: Боље се с пола пута вратити него на крају пута сломити врат. МАРКО: Враћам ти длаку, Пријане Пријановићу. Иди куд те ноге носе и чувај се гвожђа. ВУК: А ја ти желим да на крају крајева задобијеш трс што рађа брдо грожђа! (Отишао је.) (Ко би други – поново се појавио Осења.) ОСЕЊА: Ни близу, ни далеко, постоји једна пољана; на њој цвеће бере девојана Јана. Гледано са стране – ту нема ни цвећа ни пољане, ни девојане Јане; види се само пустиња сура по којој ветар свира. Гледаш ли одозгоре – види се само сиње море! Ал’ ако трипут затрепћеш – видећеш пољану и цвеће, а усред једног цвета у капљици росе: слику и прилику Јане златокосе. МАРКО: Не замајавај ме, Осења. Далеко ми ићи ваља. Идем до Трлаврлатданегдаичитукабанабићидаља! (пева) Трла-врла, теда-негда, ичи-тука, бана-бићи, баш далеко ваља ићи… Трла-врла, теда-негда, тамо-амо, десно-лево – ух, ал’ је далеко то вражје Трлаврлатеданегдаичитукабанабићидаљево! Морам потражити коначиште, а сутра све опет испочетка: трла-врла-горе-доле… (Легао је на траву, извадио покривач из торбе и покрио се… Иза дрвета је извирио Осења.) ОСЕЊА: Е баш си шепртља. Покриваш се ширином а не дужином. Зато ти вире ноге. МАРКО: Ух, што ми се спава… нека их, нека вире. Читанка за 6. разред | Подигнимо завесу

трс – чокот винове лозе

Осења – демонско биће, утвара (привид, привиђење) сур – сив, пепељаст

219


ОСЕЊА: Ух, што ме то нервира! МАРКО: Добро, окренућу…

220

o

pr om

uk a

Ed

капа невидимка – капа која човека чини невидљивим; један од чаробних предмета у бајкама тандарија – пропаст ваљуга – облица; овде у значењу: подвала палити – жаргонски израз у значењу: пролазити Осење се претварају у лепе животиње или предмете и заводе људе да сиђу с пута и изгубе се. урнисати – уништавати двојнице – врста свирале, народног музичког инструмента; начињене су од једног комада дрвета, али са две цеви за дување (свирање)

(Марко је окренуо-преврнуо покривач, али опет су му вириле ноге… Затворио је очи. Осења је осмотрио да ли спава, а онда је хитро прискочио и окренуо покривач како треба.) МАРКО: Што си ме пробудио? МАРКО (за се): Значи, то је твоја слаба тачка – исправљање туђих грешака. Можда ћеш ми тако пасти шака? ОСЕЊА: Шта велиш? МАРКО: Питам се шта ће ти та смешна капа, купаста па још црвена? ОСЕЊА: Е баш си бена. То није обична капа него капа невидимка. МАРКО: Капа невидљивка? ОСЕЊА: Рекао сам: невидимка. МАРКО: Значи, ко је носи постаје невидљив. А шта бива са капом? Она се види? ОСЕЊА: У тандарију иди. Онај ко је носи постаје невидљив заједно са капом. МАРКО (за се): Кад бих имао капу невидљивку, лако бих уграбио принцезу. (Осењи) Еј, дај ми да пробам… ОСЕЊА: Тако јевтине ваљуге не пале код мене. Капу може добити само ко ме ухвати, а такав се још није нашао. МАРКО: Онда ме остави на миру. ОСЕЊА: Осења који неког остави на миру није Осења. МАРКО: Урнишеш ме… Засвираћу на свиралу да средим мисли. (Извадио је двојнице из торбе.) ОСЕЊА: То није свирала него су двојнице! МАРКО: Добро, двојнице. (за се) Видећемо ко је од нас двојице већи домишљан. (Дунуо је у двојнице.) ОСЕЊА: Зато што ме распамећује кад неко нешто ради погрешно! МАРКО: Пази, неће да свирају. Ти си ми зачарао двојнице? ОСЕЊА: Ух, што ме нервираш. Окренуо си двојнице наопачко – а хоћеш да свираш. МАРКО: Наопако? Значи треба да их окренем. (Окренуо је двојнице с рупама надоле и опет дунуо… Осења је цупкао около све више се нервирајући.) МАРКО: Окренуо сам а опет неће. Наравно, кад нисам прсте ставио на рупе. Где су ми рупе? Украо си ми рупе од двојнице. ОСЕЊА: Где су му рупе! Глуп је онај ко подучава глупе! (Марко се сагнуо да тражи рупе од двојница…) МАРКО: А ту су доле! Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом

двојнице


рубац – марамица

клубе – мисли се на клупко вунице којим се мачка игра

Ed

uk a

pr om

o

(Изокренуо је шаке и некако подвукао прсте одоздо на двојнице, које су још увек остале окренуте наопако и дунуо…) МАРКО: Неће па неће! (Осења није издржао, прискочио је и окренуо је двојнице како треба… Марко је то и чекао: хитро га је зграбио и узео му капу невидимку.) МАРКО: Коначно си долијао, Осења. (Осења је отишао нервирајући се.) ОСЕЊА: Ух, што се нервирам… Како сам направио тако глупу грешку? Како сам направио тако глупу грешку?… (Пред Марком се поново појавио Вук Прометало.) ВУК: Ех… Ти си ми рођак у тврдоглавости, а брат у вештини упадања у неприлике!… Сад имаш капу невидљивку. Уђи у двор и, кад принцеза заспи, узми је у наручја па бегај. Осењина капа ће и тебе и њу учинити невидљивим. Али, пази, не смеш ништа друго осим принцезе понети из двора. Јер, у том часу, Неко девојче добиће пољубац и испустиће рубац, рубац ће пасти на грм руже, момак ће дохватити рубац с грма и осетиће убод трна, јаукнуће кроза зубе, мачка ће испустити клубе, клубе ће се откотрљати и уплашиће пчелу, пчела ће одлетети до воденице и слетети на кришку лубенице, воденичар ће махнути на пчелу и уплашиће врапца, врабац ће из крила испустити перце, перце ће пасти на пекара који продаје переце, пекар ће кинути и од тог кија из жбуња ће измилети змија слика змије појавиће се у сну једног пажа који ће викнути „Стража! Стража”, „Упомоћ! Упомоћ!” А у истом часу и капа невидљивка изгубиће своју моћ. Остало знаш – завршићеш у чељустима грозне Аждерице. МАРКО: А може ли се та Аждерица некако победити?

РАЗГОВОР О ДЕЛУ

*** Присети се песама Миодрага Станисављевића из програма претходних разреда

(нпр. песме „Зец са говорном маном”) и упореди их са одломком из његовог драмског текста. Опиши свој доживљај поезије и драме Миодрага Станисављевића. *** Укратко испричај садржај наведеног одломка. *** Издвој ликове и наведи њихове главне особине. *** Опиши лик главног јунака и сваку његову особину илуструј примером из текста. *** Обрати пажњу на хумор у драми, на средства која писац користи да би постигао комички ефекат. Издвој места у тексту која су те највише насмејала и потруди се да објасниш зашто ти је то било смешно. *** Уочи елементе бајке у наведеном одломку и објасни их. *** Издвој делове текста који ти личе на песму и објасни шта је песничко у њима. Читанка за 6. разред | Подигнимо завесу

221


КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВНИК Грађа – под грађом се у књижевности у најопштијем смислу подразумева сâм материјал који се налази ван књижевног дела – у животу, природи, културној и књижевној традицији – а који писац уметнички (језички и стилски) обликује у свом књижевном делу. Дакле, писац грађу за своје дело узима из различитих, разноврсних извора. Понекад писци то и откривају, као што то чини Миодраг Станисављевић на почетку драме И ми трку за коња имамо.

ИСТРАЖИ И ПРОУЧИ

o

*** Прочитај драму И ми трку за коња имамо. Издвој елементе бајке (тежак задатак,

РЕЧ ПРИЈАТЕЉА

гротескност – чудесност, искривљеност, претераност (од речи гротеска)

протагониста – у античкој драми то је био назив за првог глумца; данас се користи и да означи ликове или лица уопште (у драми и другим књижевним делима)

222

uk a

Његове бајке су барокно разнолике и у њима пустоловно надахнуће никад не јењава. Главни јунаци драма [...] посрћу под теретом својих задатака, али стално иду из пустоловине у пустоловину са свитом помоћника без којих победа над мрачним и злим силама не би била могућа. У овим бајкама се доследно држи начела: човек није свемоћан, може успети једино уз помоћ других. [...] Пример су описи рвачких вештина које Митру Певцу, скромном ратару, помажу да победи џина. У тим описима се сливају сва песникова сећања из прошлости и детињства. Његови краљеви нису мудри, витезови су хвалисави, а дворске даме су смешне. Све ово има јаку комичну ноту, што уноси веселост и гротескност „опаких бића”. Неке од својих драма Станисављевић пише у стиху.

Ed

барокно – у значењу: раскошно, богато

pr om

потрага ради испуњења очеве жеље, препреке, помагачи, кршење забране, чаробан предмет и друге); обрати пажњу на понављања и образложи њихову функцију; анализирај лик главног јунака и завршетак драме. Истражи особине ликова и објасни њихове поступке. Запази и наведи шта је песничко у драми. *** Уочи средства којима писац постиже хуморни ефекат и потруди се да образложиш своја запажања и закључке.

Мирјана Миочиновић (прилагођено)

САЗНАЈ ВИШЕ  На почетку драме И ми трку за коња имамо Миодраг Станисављевић у напомени каже: Напомена: основни мотив за ову драму узет је из приче „Очев трс” (зборник В. Чајкановића). Видети такође паралеле „Црвени врабац” (зборник Милана Мајзнера) и „Златна тица, златна јабука и вук” (у зборнику Словеначке народне приповетке). Мотив је, иначе, интернационалан. О Осењи, Вуку, Шумској Мајци, Леснику, Кучу, Аждерици и другим протагонистима ове драме неки подаци се могу наћи у књизи Митска бића из српских предања СлобоЧитанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом


дана Зечевића и Српском митолошком речнику. Сумњам да то редитељу може бити од користи.  Како разумеш пишчеву напомену? Закључи на шта је он скренуо пажњу читаоцима навођењем литературе коју је користио приликом писања драме. Шта се и само преко наслова може наслутити о садржају драме? Потруди се да објасниш како разумеш последњу реченицу: зашто писац сумња да то редитељу може бити од користи?

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК *** Илуструј драму тако што ћеш изабрати одређени лик и ситуацију. *** Групни рад: увежбајте изражајно читање драмског текста; размените идеје у

uk a

pr om

o

вези са сценографијом, костимима, реквизитима, звучним и визуелним ефектима који су вам потребни за извођење позоришне представе на школској позорници; размислите и о могућностима за извођење ове драме у виду луткарске представе. *** Прочитај усмену бајку „Очев трс”, коју ћеш пронаћи под бројем 50 у књизи Српске народне приповетке, коју је приредио Веселин Чајкановић. Упореди драму Миодрага Станисављевића са бајком и напиши текст у којем ћеш показати шта је писац преузео од бајке „Очев трс”, а шта је у односу на њу изменио. Изнеси свој став о томе које је од та два дела уметнички успелије и образложи своја запажања и тврдње. *** Проучи језик драме И ми трку за коња имамо: издвој непознате и мање познате речи и потражи њихово значење; запази игре речима, различите пермутације (замене) речи у фразеолошким изразима, стварање нових речи, посебност имена јунака и места. Откриј у чему се састоји тајна хумора заснованог на језику.

Ed

МИОДРАГ СТАНИСАВЉЕВИЋ (1941, Средња Добриња код Пожеге – 2005, Београд) Песник, прозни писац, драматург, преводилац и критичар, дипломирао је на Групи за књижевност Филозофског факултета у Београду, а магистрирао на Факултету драмских уметности. Био је уредник књижевних и филмских часописа, а радио је као драматург и уредник у Драмској редакцији Телевизији Београд. Преводио је са руског језика. За децу је писао песме (Леви краљеви, 1977), приче (Немушти језик, Прича о царевом заточнику, Зачарана принцеза , 1985) и драме (Василиса Прекрасна, 1972; Царска се пориче, 1975; Новогодишња бајка, 1978; Све приче личе, 1979).

Кључне речи: грађа, усмена бајка, драма, хумор, поезија. Читанка за 6. разред | Подигнимо завесу

223


ДА НЕ ЗАБОРАВИМО:

ДРАМСКА КЊИЖЕВНОСТ Драма – књижевни род (поред лирике и епике); посебна врста књижевног текста написана у облику дијалога и монолога ради извођења на позорници, филму, телевизији или радију. Чин – део драмског текста који представља одређену тематску целину. Може се делити на мање јединице: сцене и појаве.

Драмски писац – аутор драмских текстова

ДРАМСКИ ТЕКСТ

Сцена (призор) – део драмске радње који се одиграва на једном месту.

o

ПОНОВИМО

pr om

ДА

Појава – део драмске радње са непромењеним бројем лица на сцени.

ЧИН ПРВИ

Бранислав Нушић

СУМЊИВО ЛИЦЕ КОМЕДИЈА У ДВА ЧИНА

а паланачки намештена. оба Соб Врата са стране и у дну.

ЈЕРОТИЈЕ, АНЂА

uk a

ЛИЦА

Ed

етан; Јеротије Пантић, срески кап ова кћи; њих , ица Мар а; жен ова Анђа, њег ари; пис ки срес Вића, Жика, Милисав, а; Ђок т; кан кти пра , Таса Алекса Жуњић, срески шпијун; Газда Спаса; Газда Миладин; Јоса, пандур. Збива се у доба наших оцева, и. у једној пограничној паланц

Лица у драми – ликови који носе драмску радњу; одликује их скуп моралних, мисаоних или емотивних особина који представља људску личност у књижевном делу.

224

Драмска радња – прича која се развија кроз дијалог ликова, а заснована је на неспоразуму и сукобу ликова. Мора имати почетак, главни догађај и разрешење које може бити комично (смешно) или трагично (тужно).

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом

I

ЈЕРОТИЈЕ (шета узбуђено

е једно писамце).

с рукама позади и држећи си ме звао?

): Шта АНЂА (долази из леве собе под нос): Помириши! мо пис јој е мећ (под ТИЈЕ ЈЕРО ! ише АНЂА: Ала лепо мир ЈЕРОТИЈЕ: На шта? Драмски . АНЂА (досећа се): Чекај!..

дијалог – Мирише на проминцле. ла! оди пог си разговор између Баш : ЈЕРОТИЈЕ АНЂА: Него? два лица или у. ЈЕРОТИЈЕ: Мирише на Ђок више лица у АНЂА: Каквог Ђоку, бога ти? драмском тексту. ЈЕРОТИЈЕ: Ето, таквог! је: шта , ече чов АНЂА: Говори, ништа те не разумем. вог Ђоку у фамилији? ЈЕРОТИЈЕ: Имаш ли ти как ам! Нем се): и ајућ ишљ АНЂА (дом

Дидаскалије (ремарке) – додатна објашњења која драмски писац најчешће пише у заградама, као упутства редитељу и глумцима. Садрже основне напомене о ликовима, њиховом изгледу и понашању, о месту и времену радње.


ПОЗОРИШТЕ

Кулисе – сценографија; дочаравање места радње на сценском простору.

Позориште – зграда намењена припремању и извођењу позоришних представа, опремљена просторијама, техником и специјалном опремом. Поред сцене (позорнице), посебан простор представљају сала и ложе за публику (гледаоце представе).

pr om

o

Сценограф – особа која креира изглед позорнице (сцене), кулиса, позоришног декора, дочаравајући сценски простор према захтеву редитеља.

Ed

uk a

Глумац – особа која глуми одређени карактер (лик) у позоришној представи.

Лектор – стручна особа задужена за сценски говор, дикцију и говорну интерпретацију текста; са глумцима одржава лекторске пробе.

Костимограф – креира одећу глумаца у складу са улогом коју тумаче у комаду, објашњењима из драмског текста и захтевима редитеља.

Редитељ – аутор позоришне представе. На основу драмског текста поставља комад на сцену: бира глумце према изабраном тексту, даје основну замисао сцене и са глумцима увежбава улоге (глуму и сценски покрет).

Гледалац – особа која гледа позоришну представу.

Читанка за 6. разред | Подигнимо завесу

225


МАЛИ ПОДСЕТНИК Речник књижевних термина

Ed

uk a

Биографија – књижевно-научна врста чија је тема живот неке познате и значајне личности, животопис; потиче још из античког времена, а сматра се да се зачеци биографије налазе већ у најстаријим еповима; у средњем веку развија се посебан вид биографије која говори о животу светих људи (хагиографија, житије); са појавом филма и телевизије, у XX веку, развија се као жанр чији је циљ да говори о личностима из популарне културе (певачима, глумцима и другим естрадним и јавним личностима).

Г

Гледалац – особа која гледа позоришну представу, филмску пројекцију, телевизију и сл. Глумац – особа која глуми одређени карактер (лик) у позоришној представи, на филму и др. Градација – стилска фигура којом се постепено, по јачини, ређају (степенују, градирају) песничке слике. Може се испољити као поступно појачавање израза, али и као једно од важнијих начела композиције књижевног дела – где се сталним појачавањем уметничких утисака држи у напетости пажња читаоца. Иако ређе, градација може ићи и у обрнутом смеру, као поступно слабљење израза. 226

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом

Д

Десетерац – стих од десет слогова; најчешћи стих наше народне епске поезије. Дескрипција – описивање; форма казивања у књижевном делу; остварује се као описивање ликова (портрет), предела (пејзаж), унутрашњег простора (ентеријер), спољашњег простора (екстеријер). Дидаскалије (ремарке) – додатна објашњења која драмски писац најчешће пише у заградама, као упутства редитељу и глумцима. Садрже основне напомене о ликовима, њиховом изгледу и понашању, о месту и времену радње. Дијалог – разговор два лика или више ликова у неком књижевном делу. Дистих – строфа од два стиха. Дитирамб – 1. химна у част бога Баха (Диониса) у старој Грчкој, бога вина и уживања; 2. лирска песма у којој преовлађује радосно расположење и занос песника који пева о земаљској срећи и уживању. Додолске песме – везане су за земљорадњу и певају се кад завлада суша. Зато могу припадати и летњем обредном циклусу, јер се њима тада најчешће призива киша. Ипак, њихово време извођења је ограничено – изводе се само од Ђурђевдана до Спасовдана, и то само четвртком (четвртак је Перунов/ Громовников дан). Драма – књижевни род (поред лирике и епике); посебна врста књижевног текста написана у облику дијалога и монолога ради извођења на позорници, филму, телевизији или радију. Драматизација – прерада одређеног књижевног дела (најчешће романа) ради извођења у позоришту: такав текст се сажима, даје му се драмска форма и прилагођава се за сценско извођење; то обично чини драматург, а некад и сам редитељ који ће режирати представу.

pr om

Б

Грађа – под грађом се у књижевности у најопштијем смислу подразумева сaм материјал који се налази ван књижевног дела – у животу, природи, културној и књижевној традицији – а који писац уметнички (језички и стилски) обликује у свом књижевном делу. Писац грађу за своје дело узима из различитих, разноврсних извора. Гротескност – чудесност, искривљеност, претераност (од речи гротеска).

o

A

Апострофа – стилско средство (фигура) које потиче још из антике, а означава обраћање песника којим он (изненада) прекида своје излагање како би се обратио неживим појавама, појавама из природе, апстрактним појмовима, или блиским а одсутним личностима. Апострофа се, пошто је у форми обраћања (дакле, у вокативу), увек обележава запетама. Атмосфера – амбијент, тон и осећање; заокружење неке теме одређеним друштвеним и природним простором. Аутобиографија – врста књижевно-научног дела у којем аутор описује сопствени живот од рођења до тренутка писања или само одређене етапе живота (детињство, младост). Ауторска књижевност – књижевна дела чији је аутор познат. Афиша – позоришни плакат (листа, летак) који пружа основне информације о представи: о месту и времену извођења, о аутору, редитељу, глумцима, односно улогама које они тумаче; поставља се на видно место, на обично одређени простор.


Е

pr om

Експозиција – увод у радњу дела; прва етапа у развоју драмске радње. Епика (епска књижевност) – књижевни род који је настао у далекој прошлости; обухвата дела у стиху и у прози; може бити усмена и ауторска; заснована је на приповедању и одликује се објективношћу у приказивању људи и догађаја. Епилог – завршни део књижевног дела у којем се описује шта се десило након догађаја описаних у делу, даља судбина јунака. Епитет – језичко-стилско средство, стилска фигура, реч – најчешће описни придев – која се додаје именици како би сликовито описала појам који та именица означава. Епска (јуначка) народна песма – песма, обично у десетерцу, певана уз гусле; опева неки значајан догађај, јуначке подвиге, мегдане; преносила се с колена на колено, усменим путем.

Иронија – језичко-стилско средство, стилска фигура којом се речима даје супротан смисао од оног које имају у основном значењу. Историјска и културноисторијска предања приповедају о јунацима, догађајима, територији, држави, завичају. [...] понекад са елементима фантастике приказују делове биографије: повезују чланове одређене заједнице са њиховим прецима. Главне личности оваквих предања јесу јунаци, владари или владарке, постављени у историјску или животну ситуацију у којој долазе до изражаја њихове чудесне моћи или немоћи. Ова предања садрже елементе натприродног, али њихова функција није да изазову страву (као у демонолошком предању), него да улију слушаоцу дивљење за претка (Зона Мркаљ). Историјски роман – роман у којем историјски догађаји из ближе или даље прошлости представљају простор за преплитање људских судбина, за њихове моралне и људске драме.

o

Драмски дијалог – разговор између два лица или више лица у драмском тексту. Драмски писац – аутор драмских текстова. Драмска радња – прича која се развија кроз дијалог ликова, а заснована је на неспоразуму и сукобу ликова. Мора имати почетак, главни догађај и разрешење које може бити комично (смешно) или трагично (тужно).

uk a

З

Ј

Једночинка – драма која се састоји од једног чина. Иако не одступа од основних законитости карактеристичних за драму уопште, једночинка се по правилу одликује једноставнијом интригом, мањим бројем карактера, а драмска радња се исказује у малобројним ситуацијама, некада и само у једној.

Заплет – друга етапа у развоју радње књижевног дела у којој долази до напетости, сукоба.

И

Ed

Ивањске песме славе летњу дугодневицу. У хришћанству се певају на Ивањдан, празник Светог Ивана, Јована Крститеља (7. јул), али су задржале многе паганске обичаје. Тога дана, обично млади људи, пале ватре, котрљају точак, плету венце – што све представља сунце у пуном сјају. По старом веровању, ватре могу да очисте од зла и болести. Идеја – у књижевности: главна, водећа мисао разрађена у књижевном делу; у књижевним делима се обично преплиће више идеја, чинећи тако њихов дубљи, идејни слој. Интернационални мотиви – Интернационални мотиви – мотиви који се на исти или сличан начин јављају у књижевности многих народа; таквих мотива има највише у усменој (народној) књижевности, посебно у бајкама и епским песмама (нпр. женидба с препрекама, муж на свадби своје жене, оклеветани јунак и завет на подвиг итд.). Интонација – промена висине тона при изговарању реченица.

К

Каталог јунака – врста епске технике; ређање имена и одлика јунака према утврђеном редоследу (према важности и јунаштву), најчешће у нашим епским песмама. Доприноси грађењу епске атмосфере, служи развијању нарације и успоравању радње. Епски каталог јунака представља се из угла наратора (приповедача) или књижевног јунака. Катрен – строфа од четири стиха. Квинта – строфа од пет стихова. Књижевни портрет – веран опис лика и карактера неке особе у књижевном делу. Коледарске песме – везују се за култ рађања сунца, терања зиме, плодности, нове године... Често се у њима приказује зелени бор, као слика вечног живота, а новорођенче на коњу, односно млади коњаник, ратник, као персонификација младог бога, сунца. Комедија – назив за драмску врсту чије име потиче од речи из грчког језика која је значила – песма у част бога Диониса. Она је и настала у старој Грчкој (као и трагедија), из обредног култа у славу бога Диониса. Комедија може бити писана у стиховима или у прози. У њој се помоћу комично обликованих карактера доведених у смешне ситуације, у склопу дуЧитанка за 6. разред | Речник књижевних термина

227


Лица у драми – ликови који носе драмску радњу; одликује их скуп моралних, мисаоних или емотивних особина који представља људску личност у књижевном делу. Луткарско позориште – позориште у којем се одржавају представе чији се глумци (редитељ и остали учесници) користе луткама намењеним и осмишљеним за сценско извођење. Глумци посебно уче да се користе луткама (глумци луткари).

М

o

Мит – предање из старих времена, прича о боговима, херојима, натприродним бићима. Монолог – облик приповедања где један лик наглас размишља, говори сам за себе; приказивање драмске радње у којој се једно лице (лик) не обраћа другој особи, већ себи, односно публици. Моностих – строфа од једног стиха. Мотив – део теме, најмања тематска јединица која има неко значење у књижевном делу; уметничка мисао, мисао водиља у неком књижевном делу која носи то дело; може бити главни (основни) и споредни; статички мотиви употпуњују опис (слику), а динамички покрећу радњу. Мото – кратак текст у стиху или у прози на почетку књижевног дела који садржи одређену мисао важну за значење и дубљи смисао тог дела.

Ed

uk a

pr om

ховито компонованог заплета, изазива смех гледалаца. У комедији постоји тежња да се људски недостаци и друштвене негативности уопште изложе подсмеху. Комично – карактеристична особина комедије и њених извођача. Заснована је на смешном приказу сваког несклада, противречности и недоследности у карактеру драмског јунака. Комично може потицати из ситуације у којој се ови јунаци, вољно или невољно, налазе; из игре речи и манира у њиховом понашању и ставу; из карикатуралног третирања појединих њихових особина и других видова њиховог понашања. Контраст – или антитеза, назив је за стилско средство (стилску фигуру) којим се доводе у везу, стављају једна до друге, супротне појаве; то је посебна врста поређења по супротности; тиме се постиже сликовитост и сугерише дубље значење, а некад и хуморан ефекат; у сликарству се контраст постиже бојама или другим сликарским средствима (најизразитије: црно–бело). Композиција – начин повезивања појединачних елемената у целину у оквиру једног књижевног дела (песме, приповетке, романа). Костимографија – ликовна дисциплина у оквиру примењених уметности; костимограф – уметник који осмишљава и креира костиме за потребе сценских уметности (позоришну представу, балет, оперу; играни филм, ТВ филм и серију итд.); креира одећу глумаца у складу са улогом коју тумаче, објашњењима из драмског текста и захтевима редитеља. Кулисе – сценографија; дочаравање места вршења радње на сценском простору. Кулминација – трећа етапа у развоју драмске радње која означава врхунац сукоба и напетости.

Л

Лик у књижевном делу – учесник радње; може бити: 1) главни и 2) споредни. Приказују се његове спољашње особине (физички опис, портрет) и унутарње (карактерне) особине. Лирика – књижевни род; обухвата лирске књижевне врсте у усменој и ауторској књижевности. Лирска љубавна песма – песма у којој се изражава осећање љубави. Лирска песма – песма у којој се изражавају осећања, расположења и размишљања лирског субјекта; по теми коју приказују могу бити: љубавне, мисаоне, описне, социјалне; с обзиром на своје постање, деле се на народне (усмене) и ауторске (писане). Лирски субјекат – лирско „ја”, говорно лице у лирској песми.

228

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом

Н

Наратор – приповедач, онај који прича причу у књижевном делу. Нарација – приповедање у књижевном делу. Народна бајка – приповетка фантастичног садржаја која је настала у народу. Научно-популарни текст – дело које на јасан, разумљив, популаран начин приближава неке научне теме обичном читаоцу.

О

Облици казивања у књижевном делу: нарација (приповедање), дескрипција (описивање), дијалог (разговор између ликова), монолог (гласни говор једног лика). Обредне лирске народне песме настајале су у прадавна времена када је човек настојао да умилостиви природне силе које није разумевао. Биле су најпре део обреда, ритуала старих религија, а касније су примиле и извесна обележја и схватања хришћанства (христијанизоване су). Често су праћене песмом и игром, а извођене колективно. Везују се за старе светковине, које су пратиле периодично слабљење и јачање сунца и поједина годишња доба, тачније – за две равнодневице, зимску краткодневицу и летњу дугодневицу. У традиционалној култури годишња доба нису била тако важна, а


П

Ed

uk a

pr om

Парна рима – или паралелна, гласовно подударање речи на крају два узастопна стиха. Пауза (цезура) – кратак прекид, застој, у стиху (и у говору). Пејзаж – предео, слика предела; у књижевном делу – опис природе. Перипетија – обрт; четврта етапа у развоју драмске радње која представља нагли преокрет ситуације. Персонификација – стилско средство (фигура) којим се остварује пренесено значење: предметима и појавама приписују се својства човека, личности (људске особине, осећања); тиме се „неживо” „оживљава” као личност (персонификује) и постиже се дубље значење. Позориште – зграда намењена припремању и извођењу позоришних представа, опремљена просторијама, техником и специјалном опремом. Поред сцене (позорнице), посебан простор представљају сала и ложе за публику (гледаоце представе). Поезија – појам у најширем смислу обухвата дела уметничке књижевности сва три књижевна рода: епску поезију, лирску поезију и драмску поезију; у ужем смислу односи се на дела писана у стиху. Поента – место у књижевном тексту којим се заокружава смисао целог текста или неког његовог дела; може да садржи и главну идеју дела. Појава – део драмске радње са непромењеним бројем лица на сцени. Поређење – језичко-стилско средство, стилска фигура којом се непознате појаве или предмети чине разумљивим и јасним упоређивањем са сличним, познатим појавама, чиме се постиже и изразита сликовитост. Портрет – у сликарству и вајарству то је верно представљање лица неке особе; у књижевном делу то је спољашњи изглед лика, његових осећања и карактера.

Предање – прича која се казује као истинита, а говори о пореклу различитих појава у природи (биљака, животиња, локалитета и сл.), о настанку света, небеских тела или о сусрету човека са натприродним бићима и сл. Приповедање (нарација) – излагање догађаја, најчешће у трећем и првом лицу. Приповедање у првом лицу – један од најстаријих облика приповедања, коришћен већ у епу, као што је Одисејево причање у Одисеји; приповедач (наратор), најчешће као носилац радње, аутобиографски прича своју историју; некада наратор узима улогу сведока, посматрача који излаже сопствено виђење догађаја којима је присуствовао. Приповедање у трећем лицу – основни и традиционални облик епског приповедања у којем се одређени уметнички свет представља из перспективе писца или неког другог лица као свезнајућег или скривеног приповедача, а не из перспективе првог лица. Приповетка – прозна књижевна врста која припада епици; јавља се најпре у усменој (народној) књижевности, а онда и у писаној (ауторској); приповетке се међу собом разликују по облику (форми) и по садржини, али им је заједничко то да су обимом краће од романа, те да обично захватају само одређени тренутак из живота главног јунака. Проза – књижевни текст уобличен реченицама и пасусима, за разлику од поезије, која се препознаје по стиховима и строфама. Протагониста – у античкој драми то је био назив за првог глумца; данас се користи и да означи ликове или лица уопште (у драми и другим књижевним делима). Пустоловни (авантуристички) роман – роман који настоји да прикаже узбудљиве догађаје из живота. Основне одлике пустоловног романа представљају: живописност и егзотичност простора (пуста острва, далека мора, пустиње, џунгле, крајњи исток или запад, север или југ); неочекиваност и необичност ситуације; нарочита издржљивост и способност ликова.

o

живот се организовао у два полугођа – летњем (од Ђурђевдана до Митровдана) и зимском (од Митровдана до Ђурђевдана). Њима се прослављају промене у природи током године, па се зато зову и календарске. Оне су углавном везане за соларни календар (због земљорадње као главног вида привређивања), сем Ускрса и Спасовдана – који су везани за лунарни календар. Ономатопеја – стилска фигура којом се подражавају гласови и звуци из природе. Описна (дескриптивна песма) – лирска песма у којој преовлађује описивање (дескрипција) претежно призора из природе. Осмерац – стих од осам слогова.

Р

Расплет – последња етапа у развоју драмске (или епске) радње у којој долази до разрешења сукоба. Редитељ у позоришту – аутор позоришне представе. На основу драмског текста поставља комад на сцену: бира глумце према изабраном тексту, даје основну замисао сцене и са глумцима увежбава улоге (глуму и сценски покрет). Резиме – кратак, сажет извод оног што је најважније у неком делу. Читанка за 6. разред | Речник књижевних термина

229


o

у којој се говори о некој друштвеној (социјалној) теми или проблему; приказује живот одређених слојева друштва, њихов положај и тегобе. У поезији су се социјални елементи јавили веома рано, већ са настанком друштвене неједнакости и постојањем надређених и подређених слојева друштва. Стил – карактеристичан начин изражавања у књижевном, или уопште у уметничком делу. Стилска фигура – језичко изражајно средство којим се постиже сликовитост и уверљивост казивања. Стих – основна ритмичка јединица у песми; према броју слогова може бити: осмерац, десетерац, једанаестерац, дванаестерац... Строфа – више стихова неке песме који чине мисаону и ритмичку целину. Сукоб – средишњи део драмског текста; може бити између ликова (спољашњи) и у самом јунаку драмског дела (унутарњи). Сцена (призор) – најмања тематска јединица у драмској радњи, део драмске радње који се одиграва на једном месту. Сценограф – особа која креира изглед позорнице (сцене), кулиса, позоришног декора, дочаравајући сценски простор према захтеву редитеља.

pr om

Ремарке – види: дидаскалије. Ретроспективно приповедање – приказивање догађаја који су се одиграли пре оних о којима се приповеда; приповедање „уназад”, често дато као сећање главног јунака. Рима – гласовно подударање речи на крају стиха које доприноси звучности, мелодији песме. Врсте риме разликују се по квалитету, распореду и броју римованих слогова. Према распореду, рима може бити паралелна, укрштена и обгрљена. Ритам – правилно понављање одређених језичких елемената: наглашених и ненаглашених слогова, стихова, пауза, рима. Родољубива (патриотска) песма – лирска песма у којој је исказано родољубиво осећање. Роман – епска књижевна врста, често обимније књижевно дело, обично у прози; у њему је описан читав живот једног лика (или више ликова) односно низ важних догађаја из његовог живота. Романсирана биографија – биографија („животопис”) неке познате личности написана као роман: користећи се биографским чињеницама, аутор настоји да својом имагинацијом (замишљањем и измишљањем) „оживи” лик о ком приповеда (његове мисли, осећања, деловање). Такав поступак постоји и у писању приповедака и драма о личностима познатим историји.

uk a

С

Ed

Сатира – у књижевности: књижевно дело у којем се на духовит и критички начин извргавају подсмеху и критици слабе стране људске природе и мане друштва (носилаца власти, одређених сталежа); сатира се јавља у виду песме, комедије, драме, епа, романа. Свезнајући приповедач – наратор ког не треба поистовећивати с писцем; он приповеда у трећем лицу, с такозване „објективне”, „свезнајуће” тачке гледишта (перспективе) тако што приказује догађаје у којима сам не учествује. Улога свезнајућег приповедача састоји се у томе да даје свеобухватну слику времена, простора, догађаја и ликова о којима приповеда. Сонет – утврђени песнички облик пореклом из италијанске књижевности: има укупно четрнаест стихова распоређених у четири строфе – два катрена (строфе од четири стиха) и два терцета (строфе од три стиха). Социјална поезија – обухвата песме које су тематиком везане за друштвене (социјалне) теме: најчешће за сиромаштво и тежак живот обесправљеног и пониженог народа. Социјална песма је врста ауторске лирске песме

230

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом

Т

Тема – предмет, проблемска грађа о којој дело говори, и који постоји као заокружена целина; тематика може бити историјска, љубавна, родољубива, социјална (друштвена) итд. Темпо – брзина изговарања речи, стихова, строфа. Терцет – строфа од три стиха. Трагедија – врста драме (обично у стиху и у пет чинова) која приказује људске страсти и велике сукобе и која се, по правилу, завршава трагично, смрћу главног јунака; настала у Грчкој.

У Укрштена рима – у катрену: гласовно подударање првог и трећег и другог и четвртог стиха (аbаb). Успаванка – врста лирске песме која се пева детету при успављивању; она треба да чува дете од несана, да га у сну штити од злих сила, а пева се са жељом да дете буде здраво и срећно; сврстава се у породичне лирске песме.

Ф Фабула – низ узрочно-последично повезаних догађаја; у ширем смислу: свака прича, скуп мотива.


Х

Ц Циклус песама – низ песама који чини заокружену целину (циклус = круг): песме су у циклусу повезане тематско-мотивски или се односе на истог поетског јунака и сл. У народној епској књижевности говори се о кругу песама тематски повезаних одређеним историјским периодом, догађајем или епским јунаком итд.

Ч

Чин – део драме (драмског текста, позоришног комада, представе) који представља одређену тематску целину. Може се делити на мање јединице: сцене и појаве.

Ed

uk a

pr om

Хипербола – стилска фигура којом се, ради постизања снажнијег утиска, особине неке личности или описи преувеличавају; претеривање, преувеличавање. Хронолошко приповедање – приказивање догађаја по реду којим су се збили. Хумор – појава која се не може прецизно и до краја дефинисати: обележена је ведрим и веселим расположењем праћеним смехом; остварује се представљањем догађаја, ситуација, људи и њиховог понашања у смешном

или у шаљивом облику; хумор, смех, комично – најчешће су засновани на некаквом контрасту, нескладности, неочекиваности, претераности, извештачености односно неприродности.

o

Фраза (идиом, фразеолошки израз, фразеологизам) – устаљени језички израз који се састоји од најмање двеју речи и има утврђено (јединствено) значење; исказује се скупом речи (сизифовски посао), предлошко-падежном конструкцијом (на леву ногу), зависном реченицом (кад на врби роди грожђе) или комуникативном реченицом (Заиграће мечка и пред њиховим вратима.).

Читанка за 6. разред | Речник књижевних термина

231


ИНДЕКС ПОЈМОВА

Б

бајка ауторска 36 усмена 58, 220, 222 балада 175 биографија 36 епска 195 романсирана 119, 229 благослов 36, 45, 169, 180 бугарштице 168

В Г

Ed

главни лик (јунак) 26, 73, 164, 214, 217, 227 главни мотив 66, 95, 227 гледалац 214, 226 глумац 26, 68, 209, 215, 227 градација 67, 108, 179 грађа 164, 223, 229 гротескност 222, 225

Д

дванаестерац 229 десетерац 226, 229 десетерачке песме 158 дескрипција в. описивање дидаскалије 209, 229 дијалог 76, 120, 140, 151, 204, 225, 226, 227 дистих 64, 87, 88 дитирамб 81 додолске песме 48, 77 драма 113, 153, 199, 201, 214, 216, 222, 223, 226, 229 драматизација 143, 153 драматичност 36, 69, 132

232

Е

експозиција 121, 154, 216 ентеријер 225, 156 екстеријер 225, 156 еп 36 епизода 24, 25, 26, 141, 192 епика 36, 176, 196, 201, 225 епилог 61, 62, 142 епитет 9, 39, 95, 98, 109, 132, 179 епска књижевност 36, 141, 158, 176, 179, 185, 186, 193, 196 епска народна песма 158, 174, 179, 180, 185, 186, 193, 196

З

заплет 120, 121, 132, 152, 154, 188, 214, 226

И

ивањске песме 44, 45, 48 идеја 39, 154, 226 интернационални мотив в. мотив интонација 62, 81 историјски роман 72, 226

uk a

врста строфе 26, 67, 73, 164, 214, 217, 227

драматург 26, 35, 223 духовитост 36, 69, 132

компарација в. поређење композиција 64, 121, 154, 216, 227 контраст 24, 40, 108, 115, 171, 179, 192, 201, 227 костимографија 209, 227 круг песама 115, 116, 201, 230 кулисе 224, 227 кулминација 121, 154, 216 културно-историјско предање 195, 226, 228

o

авантуристички роман в. пустоловни роман антитеза в. контраст апострофа 64, 67, 226 атмосфера 93, 208 аутобиографија 21, 31, 34, 35, 36 аутобиографско дело 35 аутопортрет 34 ауторска књижевност 36 афиша 215, 226

Л

лик 14, 26, 59, 72, 76, 110, 112, 120, 121, 140, 152, 156, 175, 179, 180, 192, 196, 199, 223, 218 споредни 154, 214, 227 лирика 9, 11, 36, 42, 61, 77, 141, 201, 227, 228 лирска песма ауторска 9, 61, 64, 68, 81, 90, 225, 227, 228 народна 36, 38, 87 лирски субјекат 80, 86, 217 лирско-епске врсте 36 луткарско позориште 223, 227

pr om

А

Ј

једночинка 215, 215, 224

К

карактеризација лика 76, 120, 151, 154, 156, 208, 214, 226, 227, 228 карикатура 35, 175, 225 карикатуриста 34 карикатурално 214, 227 каталог јунака 163, 222, 227 катрен 90, 93, 229 квинта 64, 227 клетва 180 коледарске песме 38, 39, 46, 48 комедија 36, 208, 209, 214, 215, 229 комедиограф 210 комика, комично 24, 25, 33, 34, 76, 175, 208, 214, 215, 221, 222, 224, 230

Читанка за 6. разред | У трагању за плавом звездом

М

мелодија 9, 15 мит 227 митологија 40, 49, 50, 51, 54, 59, 195 митолошка прича 53 митолошке песме 36 монолог 10, 140, 179, 225, 227 мотив 41, 48, 64, 65, 66, 84, 87, 92, 97, 154, 171, 176, 179, 195, 222 главни 66, 95 интернационални 163, 227 мото 227

Н

наратор в. приповедач нарација в. приповедање народна књижевност 15, 36, 115, 222, 228 народна поезија 36 народна проза 36 народни певач 174, 184, 193 народна приповетка 228


обгрљена рима 94, 229 облици казивања 155, 227 обредне лирске народне песме 36, 38, 40, 42, 43, 48, 77, 78, 227 ономатопеја 132, 228 описивање 61, 151, 227, 228 описна песма 64, 228 осмерац 45, 228, 229

П

радња драмска 214, 226 епска 171 расплет 120, 121, 132, 140, 154, 188, 216 редитељ (у позоришту) 209, 215, 226, 227, 229 ремарке в. дидаскалије реплика 208, 215 рима 11, 229 обгрљена 90 парна (паралелна) 90, 228 укрштена 90, 220 ритам 9, 11, 42, 43, 92, 116 родољубива песма 36, 60, 61, 65, 68, 230 роман 15, 22, 25, 31, 34, 36, 69, 72, 75, 76, 101, 107, 121, 143, 151, 152, 153, 154, 199, 200, 226, 227, 228, 229

химна 24, 81, 83, 84, 230 хипербола 166, 186, 230 хронолошко приповедање в. приповедање хумор 24, 26, 33, 35, 53, 54, 76, 118, 121, 128, 151, 184, 193, 208, 215, 221, 222, 223, 227 хумориста 34, 35, 210, 215

Ц

цезура в. пауза циклус в. круг

Ч

чин 209, 230

uk a

пауза 9, 45, 62, 67, 228, 229 пејзаж 88, 92, 93, 132, 196, 227, 228 перипетија 121, 154, 228 персонификација 39, 86, 224, 228 поента 86, 175, 228 позоришна представа 209, 213, 225, 227, 220, 224, 228 појава (у драми) 206, 215 понављање 9, 43, 67, 179, 191, 229 поређење 24, 201, 227 портрет (књижевни) 15, 57, 75, 94, 115, 132, 140, 154, 156, 215, 225, 226, 227 пословица 36 предање 186, 195, 223, 226, 227, 228 призор 40, 224, 229 приповедање у првом лицу 14, 33, 101, 113, 128, 129, 132, 133, 134, 228 у трећем лицу 14, 113, 140, 142, 155,185, 200, 227, 228 хронолошко 155, 230 ретроспективно 155, 229 приповедач 35, 133, 155, 227 свезнајући 152, 229 приповетка 16, 36, 55, 113, 121 проза ауторска 15, 16, 20, 26, 35, 36, 93, 141, 154, 228

Р

Х

o

О

народна 15, 36, 141, 158, 186, 228 протагониста 223 пустоловни роман 72, 228

pr om

новела 36, 113 научно-популарни текст 227

С

Ed

сонет 93, 229 социјална поезија 67, 229 стил 16, 193 стилска фигура 9, 67, 86, 110, 132, 175, 179, 184, 225, 226, 228, 229, 230 стих 225, 226, 227, 228, 229 строфа 9, 10, 45, 57, 64, 67, 93, 158, 222, 226, 227, 229 сукоб 86, 90, 225 сцена 209 сценограф 209, 215 сценографија 209, 227

Т

тема 64, 154, 227, 229 темпо 11, 58 терцет 93, 229 трагедија 36

Ф

фабула 76, 230 фраза 25, 230 Читанка за 6. разред | Индекс појмова

233


uk a

Ed o

pr om


Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook