Језик,медији и култура by Izdavačka kuća Eduka

Светлана Безданов Гостимир Светлана Торњански Брашњовић

uk a

ЈЕЗИК, МЕДИЈИ И КУЛТУРА

Приручник за ученике и наставнике за изборни програм у првом разреду гимназије

Др Светлана Безданов Гостимир Др Светлана Торњански Брашњовић

ЈЕЗИК, МЕДИЈИ И КУЛТУРА

Приручник за ученике и наставнике за изборни програм у првом разреду гимназије Главни уредник Проф. др Бошко Влаховић

Одговорна уредница Доц. др Наташа Филиповић

Предметна уредница Др Јелена Журић

Рецензенти Проф. др Владислава Гордић Петковић, редовна професорка за област Енглеска и америчка књижевност, Филозофски факултет, Нови Сад Марио Бадјук, професор српског језика и књижевности, Прва крагујевачка гимназија, Крагујевац Мср Наташа Распоповић, професорка српског језика и књижевности, Гимназија Врњачка Бања

uk a

Лектура и коректура Вуле Журић Илустрације Младен Анђелковић

Дизајн Ивана Перошевић

Издавач ЕДУКА д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја 10/1 Teл./факс: 011/3287 277; 3286 443; 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs За издавача Проф. др Бошко ВЛАХОВИЋ, директор Штампа _________ Издање _________ Тираж _________

УВОД

ДОБРО ДОШЛИ У УЗБУДЉИВА ИСТРАЖИВАЊА ЈЕЗИКА, МЕДИЈА И КУЛТУРЕ!

uk a

Ако сте се определили за овај изборни наставни предмет, онда сте спремни за изазове које нам свакодневно постављају креатори медијских порука и аутори јавних наступа. Добра воља да стекнете знања и разумевања о комуникацији, манипулацији и многим важним појавама из језика и културе, учиниће да освојите просторе: разликовања извора и веродостојности презентовања информација; препознавања сензационализма, дискриминације и говора мржње; критичког односа према утицајима медија; уважавања културних и уметничких садржаја. Савладавањем разноврсних задатака и пројеката из овог приручника, постаћете богатији по томе што ћете: знати да комуницирате на конструктиван начин; умети самостално да креирате елементарне медијске поруке; бити одговорни према учешћу у акцијама чији је циљ унапређивање медијске културе; аргументовано бранити достојанство вредности у језику, медијима и култури. СРЕЋНО У АВАНТУРИ ОТКРИВАЊА КРИТЕРИЈУМА ВРЕДНОСТИ!

САДРЖАЈ КРЕАТОРИ И ПРИМАОЦИ МЕДИЈСКИХ ПОРУКА 1. КОМУНИКАЦИЈА – процес комуникације (комуникација и међу људима), врсте комуникација (сазнајна/религиозна/уметничка; непосредна/посредна; интраперсонална/интерперсонална/групна масовна); елементи масовне комуникације (комуникатор, код, медији, регулатори, филтери, публика)

7 8

2. МЕХАНИЧКИ МЕДИЈИ МАСОВНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ – књига, штампа, фотогра-

3. ЕЛЕКТРОНСКИ МЕДИЈИ МАСОВНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ – радио, телевизија, ди-

4. ФУНКЦИЈЕ МЕДИЈА МАСОВНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ

– информисање, образо-

– креирање медијског садржаја; „медији су поруке“ (језик изражавања уместо порука/поука и наравоученија); стереотипи и дискриминација; цензура, одговорност и моралност (између етике и морала); медији стварају догађај (директан пренос и контакт-програм)

гитални медији

фија, филм, стрип

вање, забава; уметност медија

5. МЕДИЈСКИ САДРЖАЈИ

7. СЕНЗАЦИОНАЛИЗАМ У МЕДИЈИМА – интима је узбудљива; спектакл влада; „жуто” је

8. ЛАЖНЕ ВЕСТИ – стварност и/или истина; говор мржње у медијима 9. СЛОБОДА ГОВОРА – употреба и злоупотреба, законска регулатива 10. МОЋ УТИЦАЈА И ОГРАНИЧЕЊА РАЗЛИЧИТИХ МЕДИЈА

– моћ медијских

75 84 93

11. МЕДИЈИ – ФАКТОР ФОРМИРАЊА ИЛИ ПРАЋЕЊА УКУСА ЈАВНОСТИ?

101

6. ПРЕДСТАВЉАЊЕ ДЕЦЕ И МЛАДИХ У МЕДИЈИМА – медијски садржаји за децу и младе, (не)видљивост деце и младих у медијима, (зло)употреба деце и младих у медијима

uk a

ексклузивно?

утицаја; истраживања; ограничења

– кокош или јаје, заводници укуса, „у будућности ће свако имати својих 15 минута славе”

12. БУДУЋНОСТ МЕДИЈА – игра; софистицирани свет, нови медији

ЈАВНИ НАСТУП

13. ОКВИРИ ЈАВНЕ СФЕРЕ – улица и позорница; приватно и јавно; јавност и јавно мњење;

111 125 126

јавна сфера; медији и јавни човек

14. ВЕРБАЛНА И НЕВЕРБАЛНА КОМУНИКАЦИЈА – порука; језик; невербална кому-

133

15. ДИКЦИЈА, ЕСТЕТИКА И КУЛТУРА У ЈАВНИМ НАСТУПИМА – јавни наступ,

141

16. ИЗРАЗ И СТИЛ ГОВОРНИКА – говорник, израз и стил 17. АСЕРТИВНА КОМУНИКАЦИЈА – технике асертивне комуникације 18. КОНФРОНТИРАЊЕ У ЈАВНИМ НАСТУПИМА – сукоб мишљења, преговарање и

149 157 162

никација (садржаји, димензије, аспекти; мекгафин)

дикција, естетика, култура говора

заговарање, стилови поступања у конфликтима

19. ЈАВНИ НАСТУП НЕКАД И САД – познати говорници у прошлости, познати говорници 170 данашњице, мотивациони говорници

20. САВРЕМЕНЕ ТЕХНИКЕ У ЈАВНИМ НАСТУПИМА – ефекат светлости и звука на

179

убедљивост наступа, јавни наступ и медији

21. МЕДИЈСКО ОСВАЈАЊЕ ЈАВНОГ НАСТУПА – сви смо комуникатори; промоција 188

идентитета у јавности; угрожавање приватности људи ради добијања ексклузивних вести; новац (не) утиче на креативност

195 22. МОЋ УТИЦАЈА НА ПУБЛИКУ ЈАВНОГ НАСТУПА – емоције; утицаји; моћ 23. МАНИПУЛАЦИЈА – „медији су превод догађаја”, облици манипулације, „никад не веруј при- 202 поведачу – веруј причи”

24. УСПЕШАН ЈАВНИ НАСТУП – трема у јавним наступима, независност успеха јавних на- 211

ступа, креативне идеје

ВРЕДНОСТИ

217

25. КУЛТУРА – појмовно одређење културе (социолошко, филозофско, антрополошко, психоло- 218

шко, уметничко); шта означава култура (начин облачења људи, обичаји, породични живот, обрасци провођења слободног времена, начини рада и стварања, религијски обреди); обележја културе

26. КУЛТУРА И КОМУНИКАЦИЈА – концепт различитости (доминантна култура и супкултуре; контракултура); интеркултурна комуникација; културна интелигенција

224

27. МАСОВНА, ГЛОБАЛНА И ДИГИТАЛНА КУЛТУРА – појам, настанак и развој; по- 231

uk a

пуларна култура (однос према уметности); глобализација (културна глобализација; глобална култура)

28. ВРЕДНОСТИ – појмовно одређење вредности (социолошко, филозофско, антрополошко, 243 психолошко, уметничко); класификација вредности

29. ВРЕДНОСНЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ– категорије вредносних оријентација: примарне (добро 248

– лоше), секундарне (добро – зло, лепо – ружно, свето – световно, корисно – штетно, пријатно – непријатно, тачно – нетачно, успешно – неуспешно, истинито – лажно) и терцијарне (пристојно – непристојно, уметничко – неуметничко)

30. ПРИМЕРИ ДРУШТВА/КУЛТУРЕ

254

31. ТИПОВИ ДРУШТВА/КУЛТУРЕ ПРЕМА ВРХОВНОЈ ВРЕДНОСТИ – типови и примери друштва/културе (либерално, војничко/витешко, политичко, потрошачко друштво); културни обрасци; културолошке разлике, стереотипи и предрасуде; културни шок

263

– колонизаторско друштво (британско), посебно друштво (латиноамеричко), појединачно друштво (јапанско); типови савремених друштава (индустријско, постиндустријско, глобално друштво); транснационалност

32. КОМЕРЦИЈАЛНИ САДРЖАЈИ У МЕДИЈИМА – колачићи среће, пласман поседа, 272

културне/креативне индустрије

33. СКРИВЕНЕ ПОРУКЕ – сублиминалне поруке; утицаји на сазнање и разумевање; утицаји на 279 понашање; утицаји на критеријуме за вредновање (поглед на свет)

34. ВРЕДНОВАЊЕ МЕДИЈСКИХ ПОРУКА – перцепција; гласине/фама, спиновање, тро- 285 ловање; критеријуми за вредновање медијских порука

35. ПСЕУДОВРЕДНОСТИ У КУЛТУРИ – лица невиности, кич и шунд, еротика и порногра- 292 фија, кемп

36. ВРЕДНОСТИ У КУЛТУРИ – језик и култура, вредности, Музеј уметности медија

300 5

ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК ПРОЧИТАЈ ЗАПИТАЈ СЕ

УПОРЕДИ

uk a

ВАЖНИ ПОЈМОВИ

ЗАКЉУЧИ

САЗНАЈ ВИШЕ

ИСТРАЖИ

ЗАНИМЉИВОСТ

КЉУЧНЕ РЕЧИ ВЕЖБАЈ СИНТЕЗА ЛИТЕРАТУРА РАЗМИСЛИ

uk a

КОМУНИКАЦИЈА

Читаш овај текст, успут слушаш музику с радија, а бациш око и на укључен телевизор; не одвајаш се од телефона – управо је стигла порука у којој те неко моли да обавезно погледаш нове слике на Инстаграму; а ти би радије да наставиш омиљену компјутерску игру. Кроз прозор чујеш разговор о новом турниру. Магична реч која окупља све ове акције јесте КОМУНИКАЦИЈА – процес који обједињује планету, повезује нас са другим појединцима, групама и институцијама и представља основ сваке културе.

КОМУНИКАЦИЈА

Кули (1909)

Чарлс Хортон Кули (1864–1929) – амерички социјални психолог који је поставио прву дефиницију комуникације.

„Комуникација је механизам помоћу којега људски односи егзистирају и развијају се, а чине га сви симболи духа са средствима њиховог преношења кроз простор и њиховог очувања у времену. Ту се укључује израз лица, став, гестови, тон гласа, реч, писмо, штампа, железница, телеграф, телефон и све оно што води до последњег достигнућа у освајању простора и времена.”

uk a

Како најрадије проводиш слободно време? Рангирај следеће активности према количини времена које им свакодневно посвећујеш, тако да на првом месту буде она на коју трошиш највише времена, а на последњем она која те најмање окупира: читање књига/стрипова/часописа

слушање музике/радија

гледање филмова/серија/телевизије/YouTube садржаја истраживање интернета

размена личних порука путем телефона, SMS-а, апликација за четовање (Viber, WhatsApp, Telegram итд.), друштвених мрежа (Instagram, Twitter, Facebook итд.) креирање и објављивање садржаја на друштвеним мрежама (Instagram, Facebook, YouTube, TikTok итд.) играње онлајн и офлајн игара нешто друго. Шта?

Процес комуникације Важни појмови

uk a

Комуникација (лат. communicatio) – саопштавање, саопштење; веза, опхођење, општење, додир; саобраћај; чин размењивања знања, мишљења или чињеница; Умберто Еко упозорава да „од идеоУмберто Еко лошког, психолошког и со(1932–2018) – италијански књижевник, историчар цијалног нивоа на којем се средњовековне књижевности, естетичар, семиолог, филозоф. налази онај који прима поруЗначајна теоријска дела: Отворено дело; Култура, информација, ке”, зависи како ће те поруке комуникација; Историја лепоте; Историја ружноће и друга. бити схваћене, тј. декодиране; док је Маршал Маклуан истицао да захваљујући телевизији, „публика више није читалац, слушалац, посмаМаршал Маклуан трач, она представља акти(1911–1980) – професор енглеске књижевности и књижевни критичар, теоретичар медија ван део збивања које се емии комуникација, филозоф. Значајна дела: Механичка тује”. невеста; Гутенбергова галаксија; Разумевање медија; Медијум је порука и друга.

Већина аутора дефинише комуникацију као размену информација, порука, знања, значења, искустава; као трансмисију друштвених вредности, или преношење и примање информација, сигнала или порука посредством гестова, речи или других симбола. У сваком случају, размењују се одговарајући садржаји, са циљем да се постигне очекивани одзив.

Закључи Порука није поука ни наравоученије, већ било који садржај који се размењује. Да ли имаш одговор на питање: „Шта је ’писац’ хтео да каже?” У овом изразу ‘писац’ подразумева било ког аутора из било које области људског стваралаштва (писац, сликар, вајар, композитор, редитељ, глумац итд.). На пример, шта је Луис Керол хтео да каже романом Алиса у земљи чуда (1865)? А шта Антонио Вивалди концертима за виолину и оркестар под називом Четири годишња доба (1723)? Да ли бисмо препознали свако годишње доба, да их аутор није именовао?

Процес комуникације је двосмеран и може се представити основним шематским моделом:

А (неко)

(п) нешто

Б (неком другом)

комуникатор пошиљалац енкодер

порука порука садржај

реципијент прималац декодер

К1

П1

Р1 / К2

Истражи

У свакој комуникационој ситуацији неко (А) упућује нешто (п) некоме (Б). Двосмерност подразумева да у процесу комуникације реципијент (1) постаје комуникатор (2) нове поруке (2) упућене реципијенту (2), који је, заправо, комуникатор (1):

П2

Р2 / К1 (

)

У многим шематским приказима може се пронаћи и елемент означен као „шум” у комуникацији. Истражи какав шум може бити у комуникацији међу машинама; а онда покушај да одредиш зашто реч „софистицирано” може бити шум у комуникацији међу људима.

uk a

Занимљивост

Прочитај причу „Цицијавци“ у књизи Војислава Жанетића, са илустрацијама Боба Живковића (Бића о којима мало знамо, Zepter Book World, Београд, 1997, стр. 20–21) Осим уживања, открићеш и сасвим неочекиван приступ теорији комуникација.

Војислав Жанетић, Бића о којима мало знамо

Врсте комуникација Сви ми свакодневно учествујемо у неком од облика комуникације. Без обзира на разлике, све врсте комуникација суштински имају истоветне основне компоненте и захтевају сложено учешће: (1) истовремену менталну активност пошиљаоца и примаоца на нивоу значења поруке; (2) обострану психофизичку активност опажања значења поруке; (3) културолошку активност на нивоу коришћења језика као елемента заједничког оквира

културе (чак и у случају бикултуралне или мултикултуралне на нивоу интерперсоналне/ групне комуникације); (4) социолошку активност, јер се размена одвија у оквиру друштвених интеракција итд.

Врсте комуникација разликујемо према критеријумима за њихово разликовање. 1. Према критеријуму врсте садржаја који се размењују, комуникација може бити: сазнајнa (глобално најзаступљенија, обухвата све размене у којима се стичу нова сазнања, чак и када је откривање/стицање нових знања споредно или невидљиво); религиознa (у домену верске посвећености); уметничкa (најмање заступљена јер је условљена сензибилисаношћу реципијента за језик изражавања конкретне уметности).

Према критеријуму простора и карактеристике употребљених симбола у размени, комуникација је:

непосреднa (комуникатор и реципијент морају бити у међусобном и узајамном домашају својих чула – тј. присутни у истом простору истовремено); посреднa (путем медија).

uk a

Према критеријуму броја учесника укључених у процес, комуникација је: интраперсоналнa (комуникатор и реципијент су једна те иста особа); интерперсоналнa (један појединац са другим); групнa (један и више појединаца у мање-више структурираној групи); масовнa (комуникатор у интеракцији с великим бројем појединаца).

Према томе да ли се комуникација остварује говором или без речи, разликујемо: вербалну комуникацију; невербалну комуникацију. У зависности од тога да ли се комуникација остварује усмено или писано, разликујемо: усмену комуникацију; писану комуникацију. Било који одабир критеријума за разврставање увек се укршта с неким другим, па је неопходно имати у виду да је комуникација толико жив и сложен процес, да му се мора приступити веома одговорно из различитих углова.

Закључи Којим врстама комуникације (најчешће) припада настава у учионици? Којим врстама комуникације може припадати молитва?

Вежбај

Важни појмови

Масовна комуникација

Укрштањем различитих критеријума, наведи којим врстама комуникације припада: гледање филма; размењивање SMS-а; онлајн настава реализована путем телевизије; офлајн и онлајн играње; јавни и закључани Facebook профил.

uk a

Масовна комуникација – процес у ком професионални комуникатори користе различите медије за широко, брзо и континуирано распростирање порука, како би код масовне публике испровоцирали намењена значења и/или очекиване одзиве.

Размена порука подразумева следеће нивое реализације: (1) професионални комуникатори формулишу различите садржаје за презентацију различитим врстама публике у различите сврхе; (2) тако дизајниране поруке се дисеминирају (распростиру, шаљу, упућују) релативно брзо, а посредством масовних медија (штампаних медија, филма, радија, телевизије, дигиталних медија); (3) поруке прима масовна публика, самостално се опредељујући за врсту медија; (4) појединачни чланови публике тумаче поруке на нивоу значења која су мање-више кореспондентна са намерама комуникатора; (5) резултат процеса је, у највећем броју случајева, утицај на публику.

Размисли Масовна комуникација је посредна – одвија се путем медија, па комуникатор и реципијенти нису у узајамном домашају својих чула; тј. нису присутни у истом простору истовремено. Велика бројност публике не чини комуникацију масовном. Да ли позориште припада масовној комуникацији? Зашто?

Елементи масовне комуникације

У контексту масовне (посредне) комуникације, комуникатор (група појединаца, институција, мрежа произвођача) мора тако да дизајнира своју поруку да реципијент (масовна публика, тј. огроман број појединаца) обрати пажњу на њу, разуме њено значење и може да формира свој одзив. Тако комуникатор у процесу масовне комуникације подразумева, заправо, читаву индустрију у којој су истовремено ангажовани писци, графички дизајнери, илустратори, издавачи, новинари, репортери, фото-репортери, карикатуристи, цртачи стрипова, продуценти, сценаристи, сценографи, глумци, сниматељи, монтажери, редитељи, дизајнери звука, спикери, водитељи, дизајнери слике, програмери, wеb-дизајнери итд. Унутар сваке од ових група комуникатора, појединци обављају различите послове у реализацији различитих садржаја. Без обзира на врсту медија, мас-комуникатора увек сачињавају креативни појединци који – као интегрални делови сложеног организма продукције – дизајнирају медијске поруке намењене масовној публици.

Норман Мекларен (1914–1987) – канадски аниматор, редитељ и продуцент. Пионир у многим областима анимације и филмског стваралаштва, укључујући ручно цртану анимацију, цртану на филму, визуелну музику, апстрактни филм, пиксилацију и графички звук.

uk a

Изузетно су ретки примери мас-комуникатора појединаца, попут анимираних филмова Нормана Мекларена, који су у целини резултат индивидуалног рада. У домаћој кинематографији сродан је опус Петра Лаловића.

Занимљивост

Истражи настанак филма Последња оаза (1983).

Петар Лаловић (1932–2015) – југословенски филмски редитељ, сценариста и сниматељ; аутор преко 200 документарних филмова.

Обрати пажњу на ауторе: сценарио, режија, фотографија, музика. Ово је документарни филм, а посебно се помиње глумац – Зоран Радмиловић. Како разумеш улогу глумца у документарном филму?

Важни појмови Комуникатори. Процес масовне комуникације зачиње комуникатор, који је – за разлику од појединца у интерперсоналној комуникацији – најчешће сачињен од групе појединаца, институција, мреже произвођача порука.

Вежбај

uk a

Кодови. Значење медијске поруке производи интеракција садржаја и кода. Под садржајем подразумевамо „супстанцу” или податке поруке, било да је реч о информацији, слогану, слици, звуку. Кôд је систем симбола и правила њиховог тумачења. Различити кодови медија модификују перцепцију поруке, чак и када је садржај истоветан. Кодни систем, у основи, представља друштвену конвенцију за фиксирање значења, при чему кодови медија масовне комуникације (традиционалној језичкој структури) придодају нови сет симбола. Другим речима, књиге, новине, часописи, филм, радио, телевизија и дигитални медији представљају нове језике изражавања, тј. комуникације. Сваки од њих кодира стварност на себи својствен начин. Специфичности кодова се превасходно односе на специфичности медијског израза, при чему филм, телевизија и дигитални медији имају најсложеније структуре кодова – као комбинација звука и слике у покрету – обухватајући читаве системе симбола говора, музике, покрета, светла и сенке, боје, композиције кадра, планова, ракурса, монтаже итд. Први елемент сваког кода јесте систем знакова. Знак се може дефинисати као чулима доступна јединица која упућује на постојање неког бића, предмета, појаве или стања. Природни или вештачки, знакови се деле, према чулима којима су доступни, на: визуелне, аудитивне, тактилне, олфакторне и густативне, при чему савремена (медијска) цивилизација почива, пре свега, на ономе што се види и чује. Употреба (тумачење) знакова у великој мери подлеже контексту употребљавања: реч „корен” ће, на пример, за стоматолога, математичара, лингвисту или ботаничара – означавати сасвим различите ствари. Прво, основно значење знака јесте денотација, а пренесено значење – конотација.

Класични пример за разумевање денотације и конотације: ПАС (денотативно значење) – четвороножна животиња, има њушку и реп, оглашава се са АВ. ПАС (конотативно значење) – псећи одан, љубоморан као пас, умиљат. Наведи још неке примере. Медијски кодирана и пласирана значења готово увек су конотирана. Правила употребе (тумачења) система знакова заправо одређују природу кода – промена правила условљава промену кода. Примера ради, исказ „:-)” садржи знакове који равноправно припадају и правописном и аритметичком коду, али је, у овом случају, очигледно немогуће применити њихова правила – исказ нема смисла. Међутим, ако ове знакове „прочитамо” као очи (две тачке), нос (црта) и осмех (затворена заграда), исказ стиче смисао „срећног лица”. Овако успостављен кôд употребљава се у интернет и SMS комуникацији да ближе објасни тон и расположење написане (откуцане) поруке, будући да саговорници не виде и не чују један другог, па је декодирање отежано, а могућност шума повећана. Подразумева се да и онај који кодира (комуникатор – пакује, шифрује) поруку, као и онај који је декодира (реципијент – распакује, дешифрује) – морају да познају кôд којим комуницирају, како порука не би била погрешно протумачена.

Медији. Људи су вековима покушавали да размене информације и са онима који им физички – просторно или временски – нису били блиски. Појавом Гутенбергове штампарске пресе (1450) човеку је коначно омогућено да све информације – догађаје, искуства, знања, доживљаје, мисли, осећања – равноврсно пренесе различитим, њему (не)познатим људима (блиским/удаљеним) и кроз простор и кроз време. Захваљујући технолошком открићу, којим се исти материјал може умножити у небројено много истоветних примерака и дистрибуирати – просторно и/или временски – најудаљенијим небројено многим примаоцима, штампани медији су отворили сасвим нову цивилизацију, у којој се човекова моћ своди на контролу протока идеја, сазнања и стандардизовања критеријума за глобални поглед на свет. Масовно комуницирање међу људима отпочиње појавом посредника – медија као физичке трансмисије – који, заправо, обезбеђује да свака порука која се размењује остане истоветна на путу од њеног пошиљаоца до најразноврсније публике. Тако се у медије масовне комуникације сврставају (хронологијом појављивања): књига, новине и часописи, фотографија, филм, стрип, радио, телевизија и дигитални медији. Технологија којом се медијске поруке преносе од комуникатора до публике углавном је институционализована у сложене механизме индустријске природе.

uk a

Подвуци медије масовне комуникације који су теби најзанимљивији: књига, новине и часописи, фотографија, филм, стрип, радио, телевизија и дигитални медији. Образложи свој избор.

Регулатори су организоване групе/тимови људи који функционишу ван медијских јединица у којима се креирају поруке. Овај елемент процеса масовне комуникације односи се на контролу обима, врсте и смера протока порука и најчешће се манифестује у форми цензуре. У већини земаља света постоји пет основних категорија регулатора овог процеса: влада, политичке партије, црква, лоби итд.; као кључни регулатори чак и унутар система којима је уставом загарантована слобода комуникације; извор поруке – може значајно да утиче на проток самим избором публике којој се намењују поруке; плаћено оглашавање је својеврсни регулатор садржаја порука већ чињеницом да медији морају да објављују/емитују плаћене поруке – па регулатором постаје нужност зараде, а не сам оглас; професионализам представља специфични саморегулатор појединаца, односно основних јединица медија, већ околношћу да се поруке креирају у медијима који су организације, што подразумева поделу посла, надређеност једних над другима итд.; корисник/потрошач постаје регулатор процеса масовне комуникације већ чином селекције и потражње, контролом тржишта порука кроз организоване групе и остваривањем својих права у домену комуникације.

Запитај се Да ли примећујеш неке облике цензуре у медијском окружењу? Која категорија регулатора их највише спроводи? Како?

Филтери. За разлику од регулатора – који функционишу изван јединица у којима се креирају медијски садржаји – филтери се односе на публику и подразумевају систем селективних процеса (селекција изложености, пажње и памћења). Разноврсност публике условљава небројено много варијација одзива на исти садржај, али се рецепција поруке остварује без обзира на све разлике. Између осталих, у филтере спадају: људска чула са свим културолошким, психолошким и физичким специфичностима; стереотип и јавно мњење; формуле и стилови, који формирају стереотипни поглед на свет.

Медији масовне комуникације су најодговорнији за модификације наших филтера, измене наших критеријума, наметнуте обрасце перципирања света око нас.

Размисли

Упореди

uk a

Како разумеш селекцију изложености, пажње и памћења у контексту рецепције медијских садржаја?

Упореди регулаторе и филтере као елементе масовне комуникације.

фидбек (feed back) – повратна спрега, одзив; реакција масовне публике.

Публика и одзив (feed back). Дестинација читавог процеса масовне комуникације јесте – публика, која има специфична обележја. Масовна публика је: непребројива (масовна): никад не знамо тачан број оних који су учествовали у процесу комуникације (број продатих примерака не упућује на број оних који су читали једну књигу или новине; број продатих биоскопских карата не упућује на број оних који су погледали један филм; број оних који су пред екраном итд.); анонимна – непозната: комуникатор у простору масовне комуникације не познаје чланове публике, само их смешта у читаоце, слушаоце, гледаоце, учеснике (купце, који одаби-

рају, конзумирају, мењају се под понуђеним утицајима и сами утичу на садржаје медија); хетерогена – разноврсна у погледу старости, пола, верских опредељења, социјалног статуса, нивоа образовања, структуре личности, психолошког стања, културолошких специфичности итд.

Истражи

Посматрај људе у непосредном окружењу – у породици, школи, комшилуку. Да ли сви припадају истој публици медија? Наведи основне критеријуме по којима се разликују телевизијска публика и публика дигиталних медија.

Комуникативно искуство се довршава у одзиву публике на примљену поруку. У контексту масовне комуникације, повратна спрега је најчешће:

uk a

невидљива – комуникатор (писци, композитори, редитељи, глумци, монтажери, web-дизајнери итд.) не види реакције своје публике (читалаца, слушалаца, гледалаца, учесника), па само посредно закључује о оствареној комуникацији; индиректна – комуникатор не комуницира непосредно са својом публиком; директни одзиви су веома ретки и изузетно малобројни (писма редакцији, контакт-програм на радију/телевизији, интерактивни формати у дигиталним медијима), па је могућност утицаја на суштинске измене у садржајима медија сведена на минимум; временски померена у односу на тренутак размене – тзв. закаснели фидбек (feed back) обично узрокује измене у рецепцији оригиналних садржаја. Колективни и кумулативни одзиви, сакупљени из различитих извора у одређеном временском периоду, формирају тзв. репрезентативну повратну спрегу, која може имати значајан утицај на измене медијских садржаја. У највећем броју случајева, међутим, одзиви се квантитативно исказују (на пример, рангирање гледаности одређеног телевизијског програма), при чему је вредновање квалитета садржаја сведено на секундарни, латентни, занемарљив или потпуно безначајан аспект остварене комуникације.

латентан – прикривен, скривен, притајен, који постоји али се не испољава видљиво.

Размисли Како медиј зна шта публика мисли о њему?

Вежбај Напиши писмо уреднику омиљених или неомиљених новина, ТВ емисије или интернет портала.

Кључне речи комуникација; процес комуникације; врсте комуникација; масовна комуникација; елементи масовне комуникције

Литература

Безданов Гостимир, С. / Радиновић Андрић, К. (2004) Медијска писменост. SMArts. Београд.

Препоручена литература

Лоример, Р. (1998) Масовне комуникације. Clio. Београд.

Синтеза

Писана

Вербална

Сазнајна

Непосредна

Интраперсонална

Невербална

Религиозна

Посредна

Интерперсонална

Усмена

uk a

КОМУНИКАЦИЈА

Уметничка

Групна Масовна

МЕХАНИЧКИ МЕДИЈИ МАСОВНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ

„Ова брза промена сцена, ова интегралност осећања и искустава много је боља од тешког и развученог начина писања на који смо навикли. Филм је ближи животу. И у животу промене муњевито пролазе испред наших очију, а осећања душе су као олује. Филм има божанску тајанственост покрета. А то значи величину.“ Лав Толстој (1908)

uk a

Појавом нових медија никад нису ишчезавали они који су им претходили. Планета се није одрекла књиге ни у доба апсолутног удара дигиталних медија, баш као што није ни филма пред ширењем телевизије. У механичке медије масовне комуникације сврставају се штампани медији и филм.

Важни појмови

Медиј(ум) (лат. medium) – оно што се налази у средини или што представља средину, средина, средњи пут; средина, посредник, оно кроз шта се преноси дејство; помоћно средство, средство поређења. Медиј је средство (боја, глина, мермер, тоналитет, писмо, итд.) помоћу ког уметник ради, што мења, аранжира и чиме се води у стварању уметничког дела. Медиј масовне комуникације (штампани медији, филм, радио, телевизија, дигитални медији) представља средство којим се размењују садржаји између комуникатора и публике и његова је основна функција да репродукује оригинални материјал што је могуће веродостојније. Међутим, има и преклапања: филм или телевизија, на пример, равноправно могу бити медији уметности и комуникације. Као медији масовне комуникације, често се користе да забележе/сниме одређени материјал и дистрибуирају га као веродостојне слике стварности. Ови медији, међутим, могу бити и естетске природе, што значи да у рукама уметника могу преобразити тему (оригинални материјал) у јединствени садржај.

Штампани медији

uk a

Први медиј масовне комуникације је књига и настала је у 15. веку. Масовној производњи штампаних медија, током 18. и 19. века превадеметрополизација сходно доприносе: јефтин папир, парна преса и непрекидан штам– излазак из метропола, парски процес. После индустријске револуције, штампа постаје све великих градова, мање званична, а све више комерцијално-популарна. Појавом фои успостављање у тографије, почетком 19. века, штампани медији бивају обогаћени за мањим срединама. сасвим нови визуелни приступ информисању, при чему се помера и Локални издавачи захтев за веродостојношћу. Тако велика игра – тумачења значења, постају равноправни разлика између стварности и истине, као и успостављања критеријуу погледу ма за вредновање штампаних медија – умногостручује своја правила. успостављања утицаја на одабир Откриће телеграфа води деметрополизацији новина и локалног изважних садржаја, као давача, па штампари и ситни индустријалци постају уредници и самои на критеријуме за стални тумачи информација. Средином 19. века отвара се проблем вредновање. одговорности медија пред јавношћу, а на његовом крају појављују се прве институције индустрије забаве (на рачун информативног, дневници све више попримају разонодни карактер – садржаји жуте штампе, афоризми, карикатуре, хумореске, стрипови). Данас се штампани материјали свих врста објављују у милионским тиражима.

Сазнај више

Импресум је лична карта штампаног медија у којој су наведени сви важни подаци о публикацији: аутори, преводиоци, илустратори, издавачка кућа, уредник, уредници рубрика, фотографи, графички уредник, дизајнер, штампарија, адреса издавача/штампарије, година (датум) објављивања, тираж, каталогизација. импресум (лат. impressum – отиснуто) – законом обавезни подаци о издавачу, штампарији, уреднику и другим сарадницима; налазе се на почетку или на крају књиге, новина или часописа. тираж – број одштампаних примерака. каталогизација – ознака уноса свих података о публикацији у јединствен регистар националне библиотеке.

Вежбај Пронађи импресум у овом приручнику и провери ко је аутор илустрација, колики је тираж, у коју категорију публикација је смештен.

Књига

За разлику од већине осталих медија масовне комуникације, књига је задржала индивидуални карактер – индивидуални креативни чин комуникатора (аутора) и индивидуални чин читаоца (реципијента). Књига има и карактер трајности – на плану архивирања: институционализовано чување у библиотекама, као и на плану вредности: очувану најнепосреднију везу с образовањем, интелектуалном активношћу и уметношћу. Тако су, захваљујући појави књиге, обични људи масовно себи дозволили право да говоре о уметничкој продукцији. Популарне форме забаве препознале су и књигу као сопствени начин изражавања. Заведена глобалном еуфоријом масовне културе, и књига се, више него често, своди на бизнис. Пут рукописа – од аутора до читаоца – само потврђује основна правила индустрије: смером од инвестиције до профита. У читав процес укључује се и идентитет ауторских права, баш као и феномен цензуре.

Истражи

uk a

ауторско право – систем правних правила и начела којима закон регулише право које уживају ствараоци (аутори) научних и уметничких дела, а које им даје искључиво право коришћења или одобравања другима коришћења свог дела и укључује систем заштите тих права. Ауторско право и сродна права кључни су за људско стваралаштво, јер пружају ауторима подстицај у облику признања и новчаних накнада, а с друге стране пружају им одређену сигурност да се њихова дела могу да дистрибуирају без страха од неовлашћеног копирања или пиратерије, а уколико до тога дође, осигурана им је одређена заштита ауторског права.

Овде се појављују појмови комуникатор, реципијент и цензура. Подсети се процеса комуникације, као и елемената масовне комуникације. Да ли можеш регулаторе масовне комуникације да препознаш у драстичним примерима државне цензуре (спаљивање књига и извргавања руглу сликарске авангарде у Хитлеровој Немачкој)? Подсети се наставних садржаја са часова историје о том временском периоду.

Размисли

Хуго Прат (1927–1995) – италијански цртач стрипова и илустратор. Светску славу је стекао стрипом Корто Малтезе.

Књига је „одело” за дело – једно исто дело може имати различита „одела”. Осим тога што се исто дело може појавити у различитим издањима (другачији графички дизајн, насловна страна, илустрације итд.), „облаче” се и различита дела: књижевна дела, стрипови, каталози итд.

Хуго Прат, насловне стране за стрип и роман Корто Малтезе у Сибиру

Запитај се Које све професије учествују у индустрији књиге – који пут књига прелази од аутора до читаоца?

Прочитај Ђорђе Лобачев (1909–2002) – један од пионира и најугледнијих аутора југословенског стрипа. Значајни стрипови: Женидба цара Душана, Баш-Челик, Чардак ни на небу ни на земљи, Чаробњак из Оза и други.

„Прва књига с којом сам се срео и коју сам добио у руке, нажалост, није сачувана, у многим мојим селидбама је негде нестала, али сам је дуго чувао. То је једно полустриповано, сјајно илустровано издање Краљевић Марко и вила Равијојла, народна песма. Ђорђе Лобачев је радио илустрације. Ту сам песму толико волео да ми је стално читала моја баба Драга, па онда и свако други кога сам уловио. Знао сам је напамет.”

Градимир Стојковић (2000)

Упореди

uk a

Градимир Стојковић (1947) – учитељ филма, педагог, један од најчитанијих, најнаграђиванијих и најпревођенијих прозних писаца за децу и младе. Значајна књижевна дела: Рат Новаков и мир, Хајдук у Београду, Све моје глупости, Хајдук на Дунаву и друга.

Одабери две различите књиге за исто књижевно дело, па упореди које је ‘одело‘ успешније/лепше. Зашто?

Занимљивост

Са развојем штампе, највећи романи светске књижевности су, најпре, излазили у новинама, у наставцима, а тек после били штампани. Први часопис код Јужних Словена, Славеносербски магазин (Венеција, 1768) објавио је и уредио Захарија Орфелин.

Насловна страна Славеносербског магазина

Новине и часописи

Посебан облик штампаних медија представљају новине и часописи, који се могу сврстати у информативно-политичку (информативни тон) и специјализовану (аналитички тон) штампу. Све новине и часописи се – према динамици/ритму појављивања – могу поделити на дневне, недељне, двонедељне, месечне, кварталне и годишњаке. Ритам излажења опредељује приступ и начин обраде информације, при чему сви штампани медији ове врсте имају редовне и повремене рубрике, као и комерцијалне секције. Данас је финансирање новина такво да квалитетне новине можда само четвртину својих трошкова могу да покрију ценом, а остатак плаћа оглашавање; док популарне новине половину својих трошкова покривају ценом листа.

рубрика – тематски део новина или часописа, који може да обухвати један или више текстова – и/или цртежа, илустрација, карикатура, стрипова, фотографија – једног или више аутора.

Закључи

uk a

Комерцијалне секције нису рубрике, већ обухватају све садржаје страна намењених огласима, рекламама, укрштеницама, читуљама итд.

Успех и/или опстанак новина и часописа на тржишту у непосредној је вези и са регулаторима масовне комуникације.

Можеш ли да наведеш неке примере?

Сазнај више

Текстови за новине и часописе разликују се према облицима новинарског изражавања, тј. начину на који је информација употребљена, обрађена, каква је њеном кориснику (читаоцу, слушаоцу и гледаоцу) упућена: вест (саопштена информација) чланак (аналитички уопштена информација); коментар (анализирана информација); репортажа (сликовито описана информација); фељтон (детаљније документовано обрађена информација) итд. Подсети се главних карактеристика новинарског (публицистичког) стила изражавања на примеру вести, извештаја и репортаже. Покажи их на одабраним примерима.

Прочитај „Новинарство је дивна професија коју треба на време напустити! За младе људе – који су пуни енергије и базичног поштења, дакле, са неком урођеном количином етичког – нема боље професије. Она изискује храброст, уверење и памет.” Мирјана Бобић Мојсиловић (1959)

– новинарка и књижевница. Значајна књижевна дела: Баба немој ништа да ме питаш, Сузе су океј, Дневник српске домаћице и друга.

„Новинар је онај ко прави новине. Данас се то проширило и на људе који учествују у информисању, који раде у информативним агенцијама, у радијским кућама, у телевизијама. Чак постоје новинари за тзв. фабричко или општинско информисање. Разуме се, сви они који проносе аброве, дакле, који стварају вести, који информишу некога о нечему – јесу новинари. Они носе новости. У то не спадају комшинице, које не треба занемарити. Вест је оно што је ново, информација о нечем што се догодило и садржи пет оријентира који непогрешиво дају слику догађаја: ко, шта, кад, где и како. А ако има места, онда и зашто. Разуме се да уредник може да избаци ово последње.”

uk a

(х)абер – арапски/турски израз који се у нашем језику употребљава за вест, глас, новост; врло често има и пејоративно значење.

Мирјана Бобић Мојсиловић (2000)

Бранко Петковић (1951–2019) – новинар и уредник.

Бранко Петковић (1999)

„Једина ствар која је неопходна да би се Забавник читао јесте одређена доза знатижеље, без које је све ово што ми унутра радимо бесмислено. Бојимо се некад тога да ћемо мало превише да попујемо својим читаоцима и да им натурамо неке као узвишене вредности, али тако нам је чистија савест.” Зефирино Граси (2002)

Zeffirino Grassi (1954) – новинар, главни и одговорни уредник Политикиног забавника.

Истражи Одабери једне новине или часопис, па наведи: Како изгледа насловна страна? Које су рубрике? Какав је графички дизајн? Да ли постоји комуникација са читаоцима (писма редакцији/уреднику о самом медију)? Да ли је то вредан штампани медиј? Зашто?

Фотографија Родоначелником фотографије сматра се Жозеф Нисефор Нијепс, који је 1826. године успео да – на фото-осетљивој плочи забележи и фиксира одабрани призор – створи хелиографију (helios – сунце, graphein – писати). Фотографија се чита као писање светлошћу. Фотографија је заустављање тренутка.

Запитај се

Какав је твој однос према фотографији и фотографисању? Шта најчешће желиш да забележиш на тај начин? Колико пажње посвећујеш фотографијама у медијима?

uk a

Она може бити самостално дело, елемент изражавања штампаних медија, као и облик новинарског изражавања. Фотографијом су били бележени само портрети и пејзажи све до Америчког грађанског рата (1861–1865), када је стекла карактер вести, да би тек крајем столећа (1897) доживела прво објављивање у дневним новинама (New York Tribune). Почетком 20. века фотографија је служила као илустрација/допуна репортажама, да би се током Првог светског рата у новинама појавила и прва фото-страна, а ускоро и фото-таблоид. Фото-журнализам доживљава процват часописом Life, у коме су своје фотографије објављивали аутори светског реномеа. Развојем фото-есеја, фотографија дефинитивно прераста у један од облика новинског изражавања. Применом дигиталне технологије, фотограф постаје најбржи новинар са догађаја – довољно му је тек неколико секунди да пласира запис у глобалну мрежу. Истовремено, дигитална фотографија подразумева и неограничене могућности измена аутентично забележеног призора. Интервенција на стварност фотографијом је доведена до савршенства, тако да су неслућене могућности отварања ка уметности, с једне, и манипулацији, с друге стране.

Прочитај

„Театар сам одабрала због жала што глумци тако брзо нестају. Верујем да им позоришном фотографијом продужавам живот. Интервенција на стварност огледа се у томе да се свет прикаже лепшим него што јесте и да ми сви будемо бољи него што јесмо. То, у ствари, уопште није лоше. [...] Е, сад, код тих интервенција, ја не лажем себе. Испод вештачких трепавица и лептир-машни ипак се осети душа. Руку на срце, фотографија то узима, ствар-

Вукица Микача Ловрен (1960) – ликовна уметница фотографије, чланица УЛУПУДС-а, портретисткиња и театарска фотографкиња, лауреаткиња Златног Беочуга 2018. за трајни допринос култури, поред бројних значајних фотографских признања. Фотографску каријеру започиње 1979. године, од када непрекидно снима, објављује у медијима и самостално и групно излаже у многим градовима у земљи и иностранству.

но. Ја сам се, међутим, трудила да се ми налазимо негде на пола пута, да и ја њима увек дам мало. Фотографија је ствар размене, а не агресије.” Вукица Микача Ловрен (1998)

Размисли

Сви волимо да се сликамо и масовно размењујемо фотографије. Да ли чешће бираш да се представиш комично, занимљиво или заводљиво. Зашто?

Стрип

uk a

Занимљивост

Стрип је специфични вид графичке нарације који изворно припада корпусу штампаних медија, мада се објављује и у дигиталном облику. Иако је слика (секвенца слика) уобичајено средство саопштавања у свим фазама развоја комуникације међу људима, стрип је, по свему, тековина модерног времена – настанак овог медија условљен је појавом технологије штампе, а његов језик изражавања чврсто је везан за кôд филма.

Стрип је, после филма, друга уметност којој се зна почетак – датум рођења (фебруар, 1896) новог медија означен је делом Жути дечак (Hogan’s Alley/Yellow Кid, Outcault) и његовим утицајем на драстични пораст тиража дневних новина у којима је објављен (New York World). Стрип „Жути дечак” Ричарда Аутколта

Истражи Излажење Жутог дечака на почетку је пратио низ медијски пропраћених скандала, па отуд назив „жута штампа”. Истражи детаље и пронађи везу са култним филмом Орсона Велса (Orson Welles) Грађанин Кејн (1941). Испрва сачињен од појединачних вињета и оскудног текста, често уписаног под слику, стрип је убрзо развио већину конвенција по којима је и данас карактеристичан (квадрати

uk a

сложени у каишеве и табле, текст у облачићима, ономатопеје). Ово је, истовремено, и облик новинарског изражавања, па дневне новине још од 19. века свакодневно објављују каишеве и табле. Природа стрипа, међутим, подразумева и веома динамично приповедање и ефикасну монтажу, што га чини нарочито погодним за визуелизацију узбудљивих пустоловних (на почетку научнофантастичних, детективских и авантуристичких) прича; управо овакво жанровско одређење отворило је медију стрипа нове могућности – превазилажење простора новинске рубрике и објављивање у посебним свескама и специјализованим часописима. Медијски оквири пропаганде Другог светског рата условили су настанак два феномена – суперхероја и из њих проистекле стрип индустрије. Надаље, Хладни рат је проузроковао цензуцензура стрипа ру стрипа, а касније и развој андерграунд – почетком Хладног рата у САД, по медијима су кренуле приче да су штетни за децу, па су стрипови (underground) стрипа и независног издамасовно спаљивани. У Америци и Британији је ваштва. Последње деценије 20. века обелеуведена цензура и маркицама су обележавани жене су појавом сајберпанка (cyberpunk-а), стрипови који су „подобни“. То је Стена Лија (Stan као и мејнстрим (mainstream) транспоноLee – амерички стрип сценариста, уредник, издавач вањем филмских и телевизијских јунака у итд.) натерало да се у Марвелу (Marvel Comics – кôд стрипа (и обрнуто). Најзад, савремени америчка издавачка кућа која објављује стрипове) стрип подразумева отварање светског трвише позабави драматургијом како би заобишао цензорске захтеве, што је покренуло целу индустрију жишта за алтернативне ауторе, жанрове и суперхероја, која је и данас доминантна. средства изражавања, мање познате националне продукције и нове технологије.

Самиздат: Псеће срце Михаила Булгакова

самиздат – самостално објављивање (књижевних, музичких итд.) дела која из било којих разлога нису успела да нађу издавача. Технике израде самиздата су варирале од писања комадом угљена на папиру, куцања на писаћој машини, до штампања на полупрофесионалним штампарским пресама у мањим или већим тиражима. Познати су и тзв. фанзини – ауторски стрипови умножени у веома малом броју примерака. Неки од класика светске књижевности изворно су били самиздат, попут Мајстора и Маргарите Михаила Булгакова.

Истражи Зашто је у време Хладног рата и цензуре стрипа ова уметност доживела процват баш у СФР Југославији?

Упореди Провери међу својим другарима значења речи: underground, cyberpunk и mainstream. Како ћеш утврдити која су тумачења најпотпунија?

Сазнај више

Саша Ракезић (1963) – један од најзначајнијих домаћих аутора стрипа, познат и признат у свету (објављује радове и у иностранству, највише у Италији и Америци). Стрипове објављује под псеудонимом Александар Зограф, а новинарске и друге текстове потписује својим правим именом.

Филм

uk a

Александар Зограф (1998)

„Моји стрипови су – за разлику од белгијско-француске школе стрипа (која је код нас била доминантна, нарочито у време 80-их), када су аутори мање-више покушавали да раде у стилу који је био или у складу с традиционалном европском школом, или су пак били под утицајем америчког популарног стрипа о суперхеројима – били много личнији. Ја сам за то време радио стрипове који су ископавали садржаје из моје имагинације: било да сам експериментисао, тако што сам неке своје снове претварао у стрипове, било тако што сам, рецимо, као иницијални материјал користио визије из полусна, а онда их надограђивао својом имагинацијом. Негде у то време имао сам један врло чудан сан. Сањао сам читаву таблу стрипа, и кад сам се пробудио, успео сам да забележим све детаље. То ме је подстакло да радим стрипове који су засновани на сновима. Током година сам развио ову идеју и усложио своја истраживања.

За откриће филма се, као најзаслужнији, наводи Томас кинетоскоп – Едисон, који је 1891. године патентирао кинетоскоп. Принцип су рани уређај за разрадила браћа Луј и Огист Лимијер и 28. децембра 1895. годиприказивање не планети приуштили прву јавну филмску представу. Пут од фофилмова једном тографије до филма протекао је у потрази за одговором: како да гледаоцу, који их се оно што је фотографијом изгубило од живота – заустављено у је посматрао кроз покрету – поново врати у отвор на врху живот – покрет? Испрва је уређаја. Користио је перфорирану заиста била довољна само филмску траку са „покретна слика”: публика статичним сликама је запањено реаговала на како би створио све – било да се радило о илузију њиховог уласку воза у станицу, изпокрета. ласку радника из фабрике или беби која доручкује. Из анимираног филма Але и Бауци (Растко Ћирић, 1989) Међутим, и најнеобразова- – лексикон чудноватих бића са Балкана, реконструкције нија публика је тако брзо према текстовима из српског митолошког речника

упознала нови медиј да се њена првобитна зачараност преобратила у захтев за новим филмовима, другачијом забавом, интензивнијим шоком – па су настајали различити жанрови, развој технологије је допринео потпуно новим решењима, а аутори су се све више бавили уметничким изразом.

Прочитај

uk a

„Мој магистарски је рађен на песму Одлази циркус Ђорђа Балашевића. Имао сам задатак да направим цртани филм и да га преточим у књигу. Желећи да задржим покрет – кao начин размишљања филма – књигу сам замислио као серију зоотропа. Зоотропи су оптичке играчке из 19. века које се састоје од једног цилиндра са прорезима, унутар кога се поређају анимирани цртежи. Када се цилиндар ротира, гледањем кроз простробоскоп резе добија се стробоскопски ефекат – оптички уређај коришћен за прве пројекције филмова. Стробоскопски ефекат је оптичка илузија. и делује нам да се цртежи крећу. То је, Захваљујући несавршености (тромости) људског ока и дакле, некакав праисторијски цртани тзв. ретиналној перзистенцији (постојаности слике на филм. Направио сам неколико тих зоомрежњачи), ми видимо низ статичних слика као један тропа, који су могли да буду укориченепрекидни покрет, доживљавамо илузију покрета. ни у књигу. Књига је добила награду на изложби Златно перо, али, нажалост, никад није одштампана.” Растко Ћирић (2001)

Растко Ћирић (1955) – ликовни, примењени уметник и педагог. Области стваралаштва: графика, илустрација, заштитни знакови, екслибрис, стрип, анимација и музика. Добитник преко 70 домаћих и међународних награда.

Сазнај више

Основни филмски родови су документарни, играни и анимирани филм. Сваки од њих има посебне врсте (жанрове). Жанрови документарног филма су, између осталих: филмске новости, архивски, репортажа, биографски, путописни итд. Жанрови играног филма су: вестерн (western), криминалистички, комедија, ратни, мелодрама, филм страве и ужаса (horror), музички, научно-фантастични итд. Жанрови анимираног филма су: цртани филм, лутка-филм, анимирани предмети, анимирани пластични материјали, анимиране силуете, колаж-анимација, компјутерска анимација. Неки се филмови опиру жанровском сврставању, а савремена кинематографија обилује различитим жанровским укрштањима па исто дело може имати одлике неколико потпуно различитих врста.

Вежбај Избаци уљезе (у свакој колони по једног):

путописни филм документарни филм аутобиографски филм ратни филм филм страве и ужаса

цртани филм играни филм документарни филм анимирани филм

Кључне речи

књига, штампа, фотографија, филм, стрип

Литература

Препоручена литература

Безданов Гостимир, С. / Радиновић Андрић, К. (2008) Инфотека европске школе. Clio. Београд.

Синтеза

uk a

Дебре, Р. (2000) Увод у медиологију. Clio. Београд.

Механички медији масовне комуникације

ШТАМПАНИ МЕДИЈИ

књига

новине и часописи

ФИЛМ

фотографија

стрип

ЕЛЕКТРОНСКИ МЕДИЈИ МАСОВНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ

uk a

„Ви можете видети путеве других људи и они могу деловати на вас, чак их можете искористити да пронађете сопствени пут, али на крају ћете морати да их се ослободите. Фридрих Ниче (1844–1900) На то је мислио Ниче када је – немачки филозоф, филолог, есејиста, песник и композитор; рекао: ‘Управо сам прочитао један од највећих модерних мислилаца и најоштријих критичара Шопенхауера, сад морам да западне цивилизације, културе и хришћанства. Значајна дела: Тако је говорио Заратустра, С оне стране Добра и Зла, Сумрак идола, га се отарасим‘. Он је знао Воља за моћ и друга. колико путеви других људи могу бити варљиви, нарочито они који имају снагу дубоког искуства, ако им дозволите Артур Шопенхауер (1788–1860) – немачки филозоф идеалиста, класични да се уметну између вас и вапредставник песимизма, који је „вољи” дао главно место шег сопственог виђења.” у својој метафизици. Сматрао је да се сваки филозоф

Пол Стренд (1970)

– и којом год процедуром – који покуша да успостави постојање Бога и бесмртонст душе упустио у безнадежно филозофско испитивање. Значајна дела: Свет као воља и представа; Метафизика лепог; Метафизика полне љубави; О стилу и писању; О генију и друга.

Пол Стренд (1890–1976) – амерички фотограф и сниматељ који је поставио фотографију као неизоставни део модерне естетике.

Бесмртност медија масовне комуникације обезбеђује чињеница да увек делују као творци погледа на свет – посредујући „између нас и нашег сопственог виђења”. У електронске медије масовне комуникације сврставају се радио, телевизија и дигитални медији.

Радио

uk a

Радио је први електронски медиј масовног комуницирања. Његов искључиво аудитивни кôд чини га једнодименизионалним (порука се простире само у времену и једном изговореној, окончава јој се век) и невидљивим. Слично филму, радио окида процесе идентификације и пројекције. Истовремено, као и телевизија, делује у простору слободног времена своје публике па се са њом лако интимизује (симулира присно породично окружење, обраћа се појединцу, говори о интимним темама неформалним језиком, чини део свакодневне рутине) и позива је на интеракцију. Историја радија започиње промишљањем научника и изумитеља о новим начинима посредованог комуницирања. Први бежични пренос сигнала на даљину остварио је Ђуљелмо Маркони 1897. године, али је радио постао масовни медиј тек са директним преносом оперског наступа тенора Енрика Каруза из Њујорка, који је осмислио, организовао и извео Американац Ли де Форест , 1910. године. Први редован радијски програм емитовала је 1920. године радио-станица KDKA из Питсбурга, а само неколико година касније, време емитовања је продато оглашивачима, чиме су установљене законитости нове медијске индустрије. Током 30-их и 40-их година 20. века, радио је доживео тзв. „златно доба” (развој израза, форми и специфичног система зве-зда), а током овог периода постао је и снажно средство пропаганде. Са појавом телевизије, био је принуђен да преформулише програмске шеме, а сликовитошћу коментарисања и радиофонским ефектима имитирао је ТВ призор.

Прочитај

„Послали су ме једном на тадашњи Југословенски фестивал документарног и краткометражног филма. За „Зелени мегахерц”, заједничку емисију Радио Загреба и Радио Београда. Рекоше само: ‘Ти се укључујеш из Дома синдиката, Душан Вукотић ти је гост. Он је председник жирија и доћи ће у 10.15. Јави се негде око 10 сати да се договоримо како ће да тече разговор, јер водитељ из студија поставља питања‘. У то време смо имали импровизовани студио у Дому синдиката, где се одржавао Фестивал: сто с микрофоном и човека који води технику. Зовем емитовање и кажем како Вукотића још нема, нека пусте још две музике, а пред крај друге ћу се огласити да ли је стигао, па да почнемо. Седим са слушалицама (стално имам контролу програма у слушалицама), чујем музику и све што се догађа у програму), причам с нашим колегом, истиче прва музиДушан Вукотић (1927–1998) ка и ја чујем водитеља: ‘Сад – филмски редитељ, сценариста, аниматор укључујемо колегиницу и професор на Филмској академији у Загребу, Дубравку Војводић, која је члан Црногорске академије наука и умјетности. Једини у Дому синдиката. Крај ње југословенски оскаровац, добитник награде „Оскар” за је Душан Вукотић, чујмо закраткометражни анимирани филм Сурогат (1961).

што.‘ Ја запањена. Да кажем како Душан Вукотић није ту? Покажем сниматељу да крећемо. Он скаче, такође изненађен, и укључује мој микрофон. Имам припремљено пола странице текста и почињем да читам: ‘Синоћ је отворен тридесет-и-неки Фестивал, и шта је било на отварању‘, и полако истиче то што сам написала, а Душана Вукотића нигде нема! Пребирам по глави не бих ли још нешто испричала о неком филму који је био интересантан, али ми коцентрација опада. Коначно угледам Душана Вукотића како улази у Дом синдиката. Кад погледа у мом правцу, машем избезумљено руком дајући му знак да брзо стигне до мене, глас ме издаје и ја буквално пиштим у микрофон. Вукотић трчи и схвата да сам на издисају, па сам хвата микрофон и почне да прича. Тако се овај ужас некако заврши, а заврши се и јављање, и ја одем у Радио да се објасним с колегом. Улазим у студио, а сви ће: ‘Стигла мадам Лешински!‘ У међувремену сам стекла надимак – леш који хода – пошто само што нисам умрла тамо за микрофоном. Надимак сам вукла још не-знам-колико година.” Дубравка Војводић (2001)

Дубравка Војводић (1948–2010) – филмска новинарка и критичарка, члан међународног филмског жирија ФИПРЕСЦИ.

Закључи

uk a

„Тај програм се некоме није свиђао. Одређени људи нису то волели. Који су то људи, нисам ни до дан-данас сазнао, али сам имао податак и био сам обавештен да се то некоме из руководећег врха не свиђа. То је у масовној комуникацији врло честа ствар да постоје неки људи који су на неком врху, а ви им сметате из неког разлога, макар то био разлог популарности, макар то био разлог што сте заиста лоши и то ништа не ваља, макар било нешто на средини, сметало му је једноставно и то је укинуто.” Игор Бракус (1971) – радијски новинар и водитељ.

Игор Бракус (2004)

Размисли Подкаст је на граници између радија и дигиталних медија, а често је и на граници између аудитивног и визуелног. Да ли имаш омиљеног аутора подкаста? Да ли би његов подкаст могао да се емитује на некој од традиционалних радио-станица? Зашто? Ако би ти се указала прилика и могућности да креираш сопствени подкаст, како би то било дизајнирано (коме би било намењено, о којим темама би се говорило, какви би гости били позивани, да ли би било у аудио и/или видео формату, како би звучало и/или изгледало)?

Телевизија

Прочитај

Телевизија је бежични пренос слике и звука на даљину. Јавља се на самом отварању 20. столећа (1900), мада је апсолутни врхунац овај изум доживео тек четврт века касније, кад телевизија постаје електронски медиј масовне комуникације и – деценију након открића овог оптичко-електронског процеса – отварају се телевизијске станице у највећим урбаним центрима. Појава телевизије код нас везује се за педесете године 20. века. Савремени токови технологије и продукције условили су масовну појаву нових телевизијских станица, како у свету, тако и код нас. Ова глобална институција постаје део интимног круга по вољи чланова породице. Она одлучује о (не)слободном времену човека, намеће му систем вредности и уоквирује његов поглед на свет као општи критеријум за категорије културе, укуса, мишљења. Доминантни психолошки процес комуникације са малим екраном (поред модификованих облика идентификације и пројекције) своди се на феномен интимизације – ТВ лица улазе у породицу с јединим циљем – да им она и остане обавезни круг. Са становишта публике, процес се непрекидно обнавља услед доживљаја обавештености, илузије живог присуства и заблуде о поузданом активном индивидуалном учешћу.

uk a

„Увек је важан тон и атмосфера, али и начин обраде. У новинама је писана реч и према њеној употреби се види и актуелност и виртуозност новинара: у којој мери је његов језик довољно богат, његов занат, односно начин обраде података довољно добар и колико је његов таленат велики да нам се текстови разликују, а да, наравно, испунимо: истинитост, тачност, јасност, прецизност, поузданост информација. Мој муж, који је новинар новина, воли да се шали како су новинари само у новинама (управо због тежине што имају само једно средство рада), а да су на радију радијатори, а на телевизији телад. Тако је он рангирао новинаре, а ја као неко ко је прошао сва три медија морам да кажем да то није тако. Елементарни принципи новинарства морају да важе и да буду поштовани од стране свих новинара без обзира у ком медију раде. Занат и новинарски и морални кодекс су нешто што морају да поседују и поштују сви новинари. Разлика је у начину на који ми обрађујемо материјал: у новинама се користи само једно средство – реч – па је њима, у том смислу, најтеже; на радију се користе два елемента – реч и тон – и радијски новинари имају могућност да вам још нечим дочарају одређени догађај, али исто тако имају проблем више како да то учине на најбољи могући начин; на телевизији постоје сва три средства – реч и тон и слика – и због тога је телевизија најјачи медиј, али исто тако причу успорава и највише је компликује. Због тога резултат може да буде најбољи и најјачи, али може да буде и најгори уколико дође до погрешне употребе тих средстава.” Бојана Лекић (1966) – новинарка, водитељка и уредница. Бојана Лекић (2002)

Запитај се Да ли се на некој од домаћих телевизија емитује формат који је намењен баш твојој генерацији? НЕ. Зашто? ДА. Наведи основна обележја и (не)вредности.

Дигитални медији

uk a

Дигитални медији на нов начин кодирају богато наслеђе језика медија који им претходе: од штампе преузимају и адаптирају облике литерарног и новинског изражавања, као и елементе графичког дизајна; своје документарне, игране и анимиране видео-записе пакују по формулама филма и телевизије; дигитални звук садржи све елементе радиофонске продукције. Међутим, оно што дигиталне медије суштински раздваја од традиционалних средстава масовног комуницирања јесте кориснички интерфејс (текстуални, визуелни или аудитивни систем навигације кроз дигитални садржај), неопходан ради остваривања интеракције. Неопипљиве дигиталне медијске робе ограничене су својим габаритом, као и брзином којом им корисник приступа (текст, графика, анимације, музика, презентације, игре итд. обликују се тако да не премаше капацитет неког од уобичајених „носача“, односно тако да их је лако преузети или стримовани с интернета). Надаље, посебна специфичност дигиталних медија огледа се у могућности једноставног и ефикасног архивирања медијских порука у сопственом виртуелном окружењу сваког члана публике, чиме његова лична одговорност значајно добија на тежини – свако самостално бира шта и где претражује, чему верује, шта поседује, чија ауторска права крши и томе слично. Иако је индустрија мултимедије усмерена ка остваривању профита или утицаја, дигитални медији су, по својој природи, демократични, управо зато што изражавање путем њиховог кода није ексклузивно: свако има могућност да, уз минимална финансијска и технолошка улагања, пошаље поруку, што резултира утицајним аматерским подухватима, али и многим неуспешним презентацијама.

Прочитај

„Имам мисију да тему коју носим изражавам на све доступне начине. Чим се појави неки нови медиј, ја се обрадујем. Ако је све досад било гледање света, компјутер први пут нуди да се уђе у свет илузија, у виртуелну стварност. Неопипљивост јој је друго име: ту је негде, има је, а не знамо тачно како да је ухватимо; а и нема је. И разним средствима интерактивности он (компјутер) даје истинску могућност учествовања – до тог тренутНенад Илић (1957) ка – пасивног гледаоца.“ Ненад Илић (2000)

– редитељ, историчар уметности, свештеник. Аутор мултимедије Освећење времена (објављене поводом 2000 година хришћанства).

Сазнај више

Интерактивне игре – језик изражавања представља комплексни кôд који подразумева: наративну структуру (заплет, јунаци, епизоде, механизми детекције, расплет, могућност више различитих завршетака), engine (ограничења задата правилима игре, програмирана „физика” понашања јунака и објеката, вештачка интелигенција итд.), слику (дизајн, колорит, костими, сценографија, осветљење итд.), филм и анимацију (играни или анимирани пролог и епилог, анимиране секвенце између појединих нивоа итд.), звук (музика, аудио ознаке за поједине играчеве акције, комуникација међу играчима), интерфејс, атмосфера, игривост (функционално балансирани сви параметри игре, брзина и начин учења правила и стицања вештине, мотивисаност играча да игру изведе до краја, као и да је поново одигра).

Упореди

Кључне речи

Од игара које играш, одабери једну одличну и једну баш лошу, па наведи своје критеријуме за „одлична” и „лоша”.

uk a

медији, електронски медији, радио, телевизија, дигитални медији

Литература

Безданов Гостимир, С. / Радиновић Андрић, К. (2008) Инфотека европске школе. Clio. Београд.

Препоручена литература

Дебре, Р. (2000) Увод у медиологију. Clio. Београд.

Синтеза

РАДИО 36

Електронски медији масовне комуникације

ТЕЛЕВИЗИЈА

ДИГИТАЛНИ МЕДИЈИ

ФУНКЦИЈЕ МЕДИЈА МАСОВНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ

uk a

„Једна од наших телевизија у свом првом налету наметнула се нечим што је мени као гледаоцу веома годило. Она је била дотерана, прецизна, састојала се од кратких форми, имала добар дизајн, одличне шпице, имала је врло вешто урађене блокове којима се саморекламира, самонајављује и мислим да је то било неопходно, јер телевизија постоји више од 50 година и нема оправдања за мусаве слике, за лош тон, за прекиде у програму, за муцаве водитеље, за уопште неку аљкавост и неуредност у одвијању програма у свакој појединој емисији, у томе како људи изгледају. То би народ рекао: ‘Нема потребе да се телевизија у 21. веку са толико електронских средстава, компјутера итд., прави путем штапа и канапа и да изгледа као да се ради неким приручним средствима и да нема ону динамику, ону упакованост, како се то мало у жаргону каже, онај високи сјај у слици и у тону који треба да има‘. Као и у свему, кад је телевизија у питању, најважније је имати меру. Мислим да је телевизија медиј који не подноси крајности. Никакву врсту апсолутног заоштравања. Рецимо, она не може да буде високо естетизован медиј који иде на превелики експеримент у изразу или у визуелном језику, или да иде у превелику метафоричност, зато што је телевизија масовни медиј. Она има право да ради један део програма експериментално, онда људи направе неку креативну радионицу, медијску, видео, арт итд., али фактички не сме да се оде у крајност зато што ће телевизија изгубити моћ комуникације, комуникативност са масовним гледалиштем коме је медиј намењен. С друге стране, не сме да се сроза иза неких граница доброг укуса, стандарда итд. (уз чувену флоскулу ‘па то народ воли‘), зато што је то друга крајност и телевизија увек мора да подиже праг оцењивања, да култивише своју публику и да иде пола корака, ја кажем довољно је и пола корака, изнад тог претпостављеног масовног укуса и тог очекивања, зато што апсолутно има едукативну, културолошку итд. функцију.“ Бранка Оташевић (1957) – реномирана југословенска ТВ критичарка, која је поставила критеријуме за вредновање телевизијског израза.

Бранка Оташевић (2001)

Дечји (9 година) одговор о телевизији из истраживања обављеног (1998) на узорку од преко 2000 ученика (узраста 7–11 година), у више од 60 основних школа из 39 градова/насеља Србије и Црне Горе.

ТВ је поглед на цео свет, разонода и обавештајац.

Медији масовне комуникације имају различите функције. Сви су зачети с циљем да обавесте своје публике о одабраним догађајима, личностима, призорима. Њихова примарна намера/намена, дакле, била је информативна; а онда је развој интересовања и технологије учинио да се усмеравају и на образовну (едукативну), потом све више на забавну (дистрактивну) функцију; а коначно – креативним интервенцијама на изворни материјал – и уметност медија. Простори намене се готово увек међусобно прожимају или, бар донекле, преклапају: објављени интервју са, рецимо, власником телевизијске куће, истовремено обавештава јавност (о личности магната, сарадницима, плановима, програмској шеми дотичне телевизије итд.); образује публику (медијски описмењава, указује на могућности и ограничења телевизије, усмерава пажњу на процес селектовања и динамику емитовања различитих садржаја итд.); и нуди масовну забаву (отвара приватност јавне личности и сл.).

uk a

Информативна функција Важни појмови

Информација је све што се нама и око нас дешава: узели сте овај приручник и листате га; неко управо долази на свет; неко је спасао коалу; неко се бори за права и слободу; неко пише нову песму. Све су ово информације, а вест је само она информација за коју се новинар заинтересује и посебно је дизајнира за саопштавање јавности. Осим вести, постоје и други облици изражавања којима се обавештава јавност, а новинари нису само они који пишу за новине, већ и они који нас информишу о одабраним догађајима, личностима и призорима у свим медијима: штампаним, радијским, телевизијским, дигиталним.

Запитај се Зашто нам је стало да знамо шта се дешава у ближем и даљем окружењу? Ко и како бира оно што је важно да знамо? Како нам се представља оно што је одабранo?

Занимљивост Захваљујући медијима масовне комуникације, човек трајно може да сачува свој примерак приче или слике (писана или „сликана” дела). Тако се постављају нови критеријуми селекције. За неке су идоли они који су измислили лек против несанице, а некима они који су открили лек против сна: несаница шкоди онима који умеју да сањају у сну, а сан онима који умеју да сањају на јави. Сада се „слике” (отисци/трагови – текста, слика, доживљаја, мисли, значења) безболно могу присвајати, чувати, носити и поделити у свакој прилици.

Информативна функција, нпр. телевизије, остварује се непрестаним балансом на релацији: Сви воле да буду виђени на телевизији, а телевизија воли да буде гледана!

Размисли

Да ли се чланови твоје породице информишу путем медија? Зашто? Како?

uk a

„Новинар није предмет телевизије. Предмет телевизије је догађај, а догађај је слика. На телевизији је ваших само првих 30 секунди. Make it or break it! Ко је способан да било шта сувисло саопшти у 20 секунди, он ће то моћи и у року од 2 сата, обрнуто не важи. То је позитиван утицај телевизије на свет, тера нас да будемо савршенији.” Зоран Кусовац (1994)

Зоран Кусовац (1961) – новинар, репортер, дописник, колумниста, аналитичар у најугледнијим медијима света и региона (Jane’s Defence, Sky News, Fox News, CNN и други); FOX TV Србија – оснивач и извршни директор; гостујући предавач на реномираним универзитетима.

Make it or break it! (овде у значењу: „Тако или никако!“), а позив је на истоимену америчку тинејџерску/ породичну комичнудрамску телевизијску серију фокусирану на животе тинејџера гимнастичара који су се трудили да стигну на олимпијске игре.

Упореди

Изабери једну информацију и упореди њене презентације у различитим медијима (то могу бити различити медији масовне комуникације: штампа, радио, телевизија, дигитални медији; али и различити извори истог медија масовне комуникације: штампани медији који припадају државном и они који припадају приватном сектору; телевизије које припадају државном и оне које припадају приватном сектору; портали и мреже којима управљају различити власници и/или трендсетери итд.). трендсетери Како иста информација може потпуно различито обавестити јавност?

– они који намећу или успостављају нове трендове у понашању, облачењу, укусу, вредновању итд.

Едукативна функција

Медији готово равноправно остварују своју едукативну функцију и у свим разноврсним оквирима израза, у којима је васпитно-образовни ефекат само наизглед невидљив, латентан, споредан или непрепознатљив. Сви неизбежно стичемо сазнања, учимо, усвајамо из свакодневног присуства и рекламним блоковима, и информативним, и забавним програмима. Истовремено, све што научимо увек условљава наш поглед на свет. Едукативна функција медија се, дакле, не исцрпљује само у школским и образовним и програмима за децу и младе, већ се увек допуњава другим наменама медија – о нечем новом смо се обавестили, а све чешће смо се и забавили!

Закључи

Неретко срећемо изјаве: „Емисија се бави занимљивим стварима, има нешто да се научи”; „Програм се бави само површним стварима, нема шта да се научи”; до екстремних примера који се манифестују у ставу да су Симпсонови (The Simpsons, 1989, USA TV-Series, Created by Matt Groening) ваљани или лоши само зато што се из њих учи о америчкој породици.

uk a

Да ли се форматом квиза превасходно остварује едукативна функција медија? Како ти се чине ставови: „Квиз те наводи да употребиш знање и искуство и искомбинујеш га са срећом, ризиком и, наравно, адреналином!”, „Да би био квиз (енгл. quiz) – гледан, квиз мора да буде динамичан и неизвестан попут Хичкокоиспит; испитивање вог филма!“?

Алфред Хичкок (1899–1990) – британски филмски режисер који је установио жанр трилера. Мајстор режије, монтаже и изазивања напетости. Најпознатији филмови: Ребека, Вртоглавица, Прозор у двориште, Психо, Птице, Човек који је превише знао, Конопац, Господин и госпођа Смит и други.

нечијег знања постављањем задатака, приредба с такмичењем у знању и вештини из различитих области.

Размисли Овде су за информативну и едукативну функцију медија поменути само телевизијски примери. Потруди се да наведеш примере из осталих медија (штампаних медија, филма, радија, дигиталних медија). Посебно води рачуна о томе да се функције међусобно прожимају и, бар донекле, преклапају.

Забавна функција Данас је планета усмерена на забаву, па су и остале функције медија постале infotаinment (information + entertainment). Ту се, веома лагодно, смешта и едукативна улога – јер је нова знања најлакше и најбезболније инструисати кроз забаву. Дигитални медији су исконски калеидоскоп, у чијим кривим огледалима сви други медији масовног комуницирања мењају свој одраз. Виртуелни универзуми нуде сасвим нови и јединствени ниво информисања, едукације, забаве и уживања: своју публику отворено позивају на учешће, дозвољавајући јој да их мења према ономе што препознаје као сопствени – а заправо суптилно сугерисани – избор. Ово је, у ствари, редак медијски простор који свим учесницима у комуникацији пружа равноправну прилику да размене улоге.

infotаinment – инфозабава, сложеница настала од речи информација + забава.

Истражи

uk a

Појам entertainment (забава) – који је увео Волт Дизни – веома често се користи у теорији медија, студијама културе, студијама гејминга итд. Како дигитални медији испуњавају све функције медија масовне комуникације?

Размисли

Овде је за забавну функцију медија поменут само пример из дигиталних медија. Потруди се да наведеш примере из осталих медија (штампаних медија, филма, радија, телевизије). Посебно води рачуна о томе да се функције међусобно прожимају и, бар донекле, преклапају.

Уметност медија „Свакој уметности је неопходно да развије специјалне, само њој својствене елементе синтаксе (мимо оних које је, уз мања или већа одступања, могуће приписати и другим областима људског изражавања).” Катарина Радиновић Андрић (2004)

Катарина Радиновић Андрић (1974) – професорка разредне наставе, ауторка бројних текстова и истраживачких студија о медијској писмености и уметности медија.

Медији масовне комуникације имају различите језике изражавања. Фотографија, на пример, као и свака друга слика, подлеже правилима кодирања и декодирања у језику визу-

елног изражавања. Елементи кода фотографије под(филмска) покретна слика разумевају бројне сликовне конвенције: план (удаље– илузија покрета своје постојање дугује ност камере од објекта фотографисања – од општег несавршености (тромости) људског ока, због које није у стању да региструје до детаља); ракурс (специфичне визуре постављањем краткотрајне статичне сличице и тамне камере под одређеним углом у односу на објекат фоинтервале међу њима. тографисања – од крајњег доњег до крајњег горњег); (филмска) монтажа композиција (распоред свих ликовних елемената у – повезивање мањих појединачних пољу – целина, уоквирена различитим форматима); делова у веће визуелне целине. Многи осветљење (разноврсни односи светла, сенке и таме). теоретичари сматрају да без монтаже Све су ово интегрални делови и свих других језика винема уметности филма/стрипа/ зуелног изражавања: филма, стрипа, телевизије, дителевизије/дигиталних медија. гиталних медија. Њиховим креативним коришћењем (филмскo) време истовремено се изражавају и сугеришу жељена рас– изражајно средство којим човек положења, атмосфере и значења. надомешта своје недостатке и слабости За разлику од фотографије, као статичне слике, – објективну немогућност путовања кроз особени елементи филмског језика визуелног изравреме и смештања сновиђења у готово реалне сусрете. жавања јесу још и: (филмска) покретна слика, (филмска) монтажа, (филмско) време. То је веома сродно и другим медијским језицима визуелног изражавања (стрипа, телевизије и дигиталних медија).

uk a

„Свакога дана стајете пред огледало и, сасвим нормално, посматрате свој лик у стаклу. Међутим, ако снимите свој глас на магнетофонску траку и потом репродукујете снимак, најчешће одбијате да поверујете да је реч о вашем гласу. Са траке као да вам се обраћа глас неког странца. Очи можда и јесу огледало душе, али се она, сасвим сигурно, налази и у гласу.” Новински оглас за београдски Радио Пингвин, јун, 1995.

Радијски кôд почива на разноврсним аудитивним знаковима и симболима: брижљиво уравнотежујући реч (говор), глас, музику, шумове, радиофонске отворено дело ефекте, тишину и монтажу – радио креира простор у коме се звуку – синтагма која се домишља слика. Стилизација језика изражавања овог медија (први односи на истоимену пут провоцирана у оквирима радио-драме) намеће публици изазов, студију Умберта Ека, обавезу и привилегију тумачења разноврсних звучних и визуелизоу којој је покушао да ваних значења. утврди како се дела из Надаље, телевизија није: позориште (самим тим што јесте медиј различитих уметности понашају „отворено” масовне комуникације), штампа (разликом у примени свих облика у смислу да их само новинарског изражавања), филм (не преписујући, већ само прилапублика – успостављеном гођавајући изражајна средства), радио (звук функционалан елеккомуникацијом, тронској слици). Телевизија је превасходно слика и потпуно аутеноствареним доживљајем, тичним медијем чини је својеврсно саучесништво. тумачењима и Теза о „отвореном делу” налази најексплицитнију манифестацију вредновањем – може управо у домену дигиталних медија. Многе компјутерске игре, на „затворити”.

пример, кориснику нуде могућност да сам, у оквирима чврсто дефинисаних игровних законитости, креира сопствене јунаке, нивое, кампање и модове, омогућавајући му да одигра сопствену верзију. На тај начин, свака нова адаптација материјализује и бескрајно прелама лични доживљај.

Запитај се

Овде су као увод у уметност медија поменути елементи и одлике језика изражавања фотографије, филма, радија, телевизије и дигиталних медија. Можеш ли да наведеш елементе и одлике језика изражавања осталих штампаних медија – књиге, новина и часописа, стрипа?

Важни појмови

uk a

Интерпретација подразумева тумачења значења. Уметничка форма уоквирује, а истовремено и креира одређена значења. Интерпретација се уметничком делу придодаје накнадно током његовог разумевања и смештања у свет уметности и културу. У савременим естетичким теоријама износи се теза да је уметнички рад оно чиме га интерпретација чини, односно, да интерпретација конституише уметничке радове. Публика довршава уметничко дело својом интерпретацијом.

Прочитај

„Новинарство је занат, а литература – уметност. Школска теорија прави разлику и тврди да има четири врсте писања: новинарство, литература, философија и наука. Оне се међусобно разликују по много чему, али – како је говорио мој покојни пријатељ Данило Киш – проблем сваког писања (и изван писања и у писању) увек је исти. Иако новинарство никада неће постати уметност, оно има исти проблем – да савлада своје претпоставке. Хоћу да кажем да без доброг писања нема никаквог успеха у новинарском послу. Неки новинари мисле да ће постати бољи тиме што ће писати паралитературу, што ће њихови текстови бити превише лепо написани, и обично је то најпогрешнији пут којим се може ићи. Ја не тврдим да нема новинарских текстова који су уједно и литература, који имају вредност правих литерарних остварења. Међутим, они су такви зато што су, пре свега, новинарски текстови, јер су ту врсту писања савладали на најбољи могући начин и тако, тек само тако, прекорачили границу која занат Богдан Тирнанић (1941–2009) дели од виших сфера.” Богдан Тирнанић (2000)

– новинар, есејиста, публициста, филмски критичар, креативни директор агенције Сачи и Сачи. Значајна дела: Београд за почетнике; Црни талас и друга.

Вежбај Одабери: једну фотографију на којој си ти као беба (неко те је спремио, наместио, бирао место – удаљеност, угао, светло итд. – и сликао); једну фотографију на којој си ти сад (све је твој избор, али те је неко сликао); једну твоју фотографију (све је твој избор – призор и сликање – ако је негде објављена, наведи где и какве су биле реакције).

Образложи њихове вредности. Да ли су само успомене или имају и уметничку вредност?

Истражи

Прочитај

У простору медијског изражавања филм је први стекао статус уметности. Филм је седма, а стрип девета уметност. Наведи све остале уметности, редом појављивања.

uk a

Доминантно изражајно средство филма је непрестано кретање кроз кретање (и камере и објеката и свефилмског захвата). Славко Воркапић је, пре више од пола столећа, поводом феномена кинестезије забележио и следеће: „За естетску суштину филмске уметности, кинестетичка организација је први битан, чулни, Славко Воркапић (1894–1976) степен филмског стварања, за који је – амерички филмски теоретичар, монтажер потребна, ствараоцу и гледаоцу, једи режисер југословенског порекла. Поред на развијена специфична осећајност експерименталних и играних филмова, најзначајнији је по за кретање. Кинестетичка организатеорији о кинестезији, којом се успоставља разумевање ција природних покрета, њихова коприроде и бића филма (па надаље доживљаја филма, као реографија, требало би да буде уметособеног уметничког израза). ност филма. Кинестезија у филму значи доживљај кретања – осет који човек поседује, иако се међу остале ретко увршћује. Кинестетичко деловање постиже се снимањем одређених кретања (у природи) статичном камером, чиме се ствара утисак покрета на екрану, затим снимањем статичних предмета покретном камером, као и монтажном организацијом кадрова (у једној секвенци) који својим сучељавањем гледаоцима омогућују да доживе у њиховом телу јединствену кинестетичку ‘мелодију‘, чији интензитет зависи од ступња перципираних кретања, њихових визуелних импулса и смирења, судара и усклађивања, успона и падова.”

Упореди Према језику изражавања, којој уметности је стрип најближи – књижевности, сликарству или филму? Зашто?

стајлинг (енгл. styling) – комплетно спољашње обликовање и дотеривање, стилизовање неке особе пред појављивање у јавности.

Закључи

кастинг (енгл. casting) – избор глумаца за одређене улоге у филму, ТВ драми или позоришној представи. стилизовање неке особе пред појављивање у јавности.

uk a

Станко Црнобрња (1953) – телевизијски и филмски режисер, продуцент и сценариста, теоретичар, и публициста у области масовне комуникације и теорије телевизије.

Станко Црнобрња образлаже да је „телевизија уметност онда када својим сопственим синтетичким језиком открива или ствара светове који могу бити доживљени управо само онда када постоје у телевизијском медију”. Као основни критеријуми за остваривање уметности језиком телевизије, наводе се уметнички потенцијали и естетске особености ауторског стила (на плану сценарија, музике, сценографије, костимографије, стајлинга, фотографије, монтаже, режије – сходно кастинг у ауторског дела производне екипе). У сврхе креирања естетског квалитета ТВ израза, примењују се специфични начини стилизовања.

Овде су за уметност медија поменути примери штампаних медија (књига и новине, фотографија, стрип), филма и телевизије. Можеш ли (конкретним примерима) да илуструјеш уметничке презентације радијског израза и дигиталних формата?

Истражи

Погледај на РТС Планети једну епизоду ТВ серије Дуг мору (Горан Гајић, 2019). Горан Гајић (1962) Зашто ти се (не) свиђа?

– филмски и ТВ редитељ. Значајна остварења: Како је пропао рокенрол, Видео јела, зелен бор, Вратиће се роде, Дуг мору и друга.

Кључне речи медији масовне комуникације, информативна функција, едукативна функција, забавна функција, уметност медија

Литература Арнхајм, Р. (1987) Уметност и визуелно опажање. Универзитет уметности. Београд.

Препоручена литература МекКвин, Д. (2000) Телевизија. Clio. Београд. Сонтаг, С. (1982) Есеји о фотографији. Радионица СИЦ. Београд.

Синтеза

ФУНКЦИЈЕ МЕДИЈА МАСОВНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ

uk a

Информативна

Едукативна

Уметност медија

Забавна

МЕДИЈСКИ САДРЖАЈИ Креирање медијских садржаја

Упореди

uk a

У већини случајева, функције медија одређују и врсте (садржаје) њихових програма. Публика дефинисана као маса често подразумева негативну конотацију у смислу масе необразованих, некултивисаних анонимних појединаца, који све утицаје трпе аутоматски – већ самим чином укључивања. Међутим, унутар тако одређене масе разликују хомогеност се специфичне категорије публика за поједине медије (сваки медиј кре(енгл. homogenēs) – ира и модификује окружење у коме условљава одзиве своје публике), истоврсност, нпр. филмска публика, радијска и телевизијска публика. Сваки медиј, истородност, једноврсност, у разноврсној понуди садржаја, покушава да хомогенизује своју пуједнородност. блику. Медијски садржаји се тако креирају да заинтересују хетерогену публику.

Својевремено је Умберто Еко рекао да ће „новине бити све инфантилније”, мислећи, притом, да треба да привуку пажњу и потпуно неуке публике, којој је довољно побудити радозналост. Говорећи о телевизији, међутим, Хелмут Тома је изјавио: „У плићаку се не можете утопити”, верујући да су најбезбеднији они Хелмут Тома (1939) садржаји који се обраћају „плит– медијски менаџер, један од оснивача и ким” захтевима публике. дугогодишњи директор РТЛ групе – европске компаније

намењене забави, која поседује 59 телевизијских канала и 31 радио-станицу у 10 држава.

Критеријуми за креирање медијских садржаја разликују се према интересовањима циљне публике. На пример, вест превасходно мора да буде актуелна (најновија новост – све од јуче је већ „лањски снег” и никога не занима) и релевантна (кад/коме/колико – нпр. вест о томе да је женка кенгура у једном окоту донела на свет седам младунаца никако неће бити објављена у часопису о аутомобилизму). Међутим, без обзира на тему и актуелност, сви садржаји који су уметнички обликовани могу се појавити у медијима намењеним публици којој је превасходно релевантан естетски доживљај.

Размисли Подсети се елемената процеса масовне комуникације, а посебно одлика масовне публике. Шта све масовну публику чини хетерогеном? Како медији могу да хомогенизују своје публике? Наведи пример.

Запитај се

Занимљивост

„Медији су поруке”

Које медијске поруке/садржаје углавном избегаваш? Зашто?

uk a

Чувени теоретичар медија Маршал Маклуан објавио је (1964) студију у којој је покушао да објасни како сâм медиј (његов особени језик изражавања) чини поруку (садржаје). Прво издање је објављено под насловом Medium Is the Massage, што је значило Медиј је масажа. Словна грешка (уместо massage требало је да стоји message) у потпуности је изменила суштинско тумачење аутора. Велики тираж није био повучен, већ се издавач одбранио тиме да се ради о медијима који представљају масовно доба (mass-age).

Масовна комуникација подразумева размену порука путем медија. Овде се, међутим, порука не односи ни на поуку нити на наравоученије, већ на све врсте садржаја које медији обликују на себи својствене начине. На то је мислио Маклуан кад је утврдио да је медиј порука. Дакле, једна потпуно иста порука биће потпуно различито представљена у два различита медија. На пример, тзв. „лична карта” сваког радио-програма јесте идентификациони џингл, који најчешће открива податке о имену станице, месту које заузима у фреквенцијском простору и број телефона преко којег је могуће остварити контакт. Чак и тако кратка форма као што је џингл подразумева употребу свих елемената језика изражавања радија џингл (енгл. jingle) штимунг – музичку подлогу, шумове и ефектни – кратка мелодија и сугестивни – атмосфера, слоган, који ће одмах дефинисати поглас који презентује слоган, амбијент, нуђени штимунг. Своју „личну карту” као најава или заштитни знак расположење, књига или часопис обликују у језику неке радио или телевизијске дух. изражавања штампаних медија, па то емисије. изгледа сасвим другачије.

Вежбај „Синоћ је био концерт на обали.” Покушај да ову поруку/садржај обликујеш језиком изражавања следећих медија: фотографије, стрипа, филма, телевизије. Наведи по чему се све разликују. Која ти је порука/медиј овде најдражи? Зашто?

Радио је порука (кроз разне врсте програма):

Прочитај

Информативни програм. Радио познаје већину уобичајених облика новинског изражавања, али ако станица нема довољно сопствених новинара, преузима агенцијске вести.

uk a

Музички програм. Најчешће је намењен забави. Испрва је сва радијска музика извођена уживо, а данас се емитује са разноврсних носача звука, што је радију обезбедило лагоднију организацију (редослед музичких нумера је могуће припремити пре саме емисије) и комуникацију (увек исти квалитет извођења). Музички програм, још од времена појаве радијских звезда, има велики утицај на музичку индустрију (а самим тим и на масовни укус публике). Драмски програм. Посебно је значајан за развој језика изражавања радија, управо због чињенице да се у потпуности разликује од класичног, визуелног, театра – позоришни комад се никада не може дословно пренети у радијски кôд.

Забавни програм. За највећи део своје слушаности радио мора да захвали различитим формама забавног програма – квизовима, магазинима, наградним играма, топ-листама и контакт-програмима. Образовни програм. Публика, навикнута на визуелну атрактивност, тешко пристаје на радијски, углавном превише формалан и традиционалан, образовни програм. Радијска индустрија, оријентисана ка забави и информисању, нема мотивацију да се бави радиофонски привлачним образовним формама. Телевизија је порука (кроз особене формате): ТВ драма. Посебна врста драмског дела уобличена и наменски прилагођена језику телевизије, испрва је (30-их година претходног столећа) најчешће извођена уживо, све до појаве магнетоскопа, кад прераста у посебан облик телевизијског изражавања. Мада се и данас у реализацији ове форме често користи филмска техника, телевизијска драма доследно задржава особености електронског медија. Специфично намењену приказивању

на малом екрану, ТВ драму превасходно карактеришу: сценарио заснован на прецизним дијалозима (којима се често подређује слика); фреквентна употреба крупног плана и детаља; монтажа се односи на компоновање сегмената које доноси једна или више камера, које неретко излазе из ТВ студија у аутентичне просторе; као и креативна (накнадна) обрада звука.

ТВ серија. Врста телевизијске емисије која се креира и емитује у више наставака, односно играни телевизијски програм у више епизода, које (свака за себе) представљају заокружене целине. Континуитет се остварује кроз главне ликове у заједничком тематском кругу. Ова форма је настала на америчкој телевизији 50-их година прошлог столећа, као последица кризе биоскопа, али је толико брзо побудила огромно интересовање публике да интензивно живи и данас. Испрва су се аутори најчешће опредељивали за вестерн и криминалистички жанр, да би временом тематске опције телевизијских серија уоквиривале атрактивне професије (ексклузивне приче из живота лекара, адвоката, филмских магната, детектива, модних креатора, манекена, индустријалаца, тајних агената, полицајаца итд.). Најава за емитовање ТВ серије посебно се пажљиво припрема у форми пилот-епизоде (грађене по принципима изазовног дизајна, тј. продуженог рекламног спота), којом се проверавају потенцијална интересовања циљне групе, од чега (накнадно) зависи и број снимљених/емитованих епизода.

uk a

ТВ серијал. Форма телевизијског изражавања која подразумева принцип „у наставцима”, при чему свака епизода представља само сегмент приче (одјавном шпицом претходне) прекинут у најдраматичнијем тренутку (како би се, од саме најавне шпице, с нестрпљењем очекивала и пратила наредна епизода). Континуитет се овде гради по формули саспенса (напетости око ишчекивања наставка акције, исхода и сл.).

Видео-спот. Кратка форма музичког, рекламног, пропагандног или промотивног карактера реализована филмском, телевизијском или дигиталном технологијом, намењена у сврхе јавне презентације. Основне каракатеристике овог израза су: специфична драматургија, динамична монтажа кратких кадрова, фреквентна употреба крупних планова и детаља, особено коришћење звука и музике, накнадна обрада слике и звука (компјутерском графиком и/или анимацијом), све у циљу формулисања особеног визуелног рукописа, заснованог на агресивној сугестији ритма блица и шока.

Истражи У телевизијске серијале спадају и тзв. сапунице и ТВ новеле. Наведи њихова основна обележја и бар по један пример.

Упореди Имајући у виду распон којим располажу дигитални медији – дигитална слика, дигитални звук, дигитални видео, веб-сајтови, друштвене мреже, игре, софтвер, базе података, електронска документа и е-књиге, дигитализована грађа традиционалних медија итд. – размисли о томе колико је још могућих медијски различитих обликовања порука/садржаја. Образложи своја запажања.

Бела Балаж (1884–1949) – мађарски књижевник, филмски сценариста, критичар и теоретичар. Посебно се бавио односом вербалног и невербалног (језик и слика), крупног плана и других изражајних средстава филма. Значајна теоријска дела: Теорија филма, Видљиви човек, Дух филма и друга.

„Уметност филма тежи да постане предмет достојан ваших размишљања: она захтева да јој се посвети једно поглавље у оним великим системима у којима се говори о свему изузев о филму.” Бела Балаж

Стереотипи и дискриминација

uk a

Стереотипи подразумевају уврежена мишљења и ставове. То су увек иста, староковна, непроменљива, у истом облику, укалупљена, уобичајена мишљења и ставови о појавама, предметима, догађајима, личностима итд. Према речницима из психологије, стереотипи се односе на релативно круте и преупрошћене или пристрасне перцепције или концепције неког аспекта реалности, нарочито особа или социјалних група. Стереотип не мора нужно да буде вербализован.

стереотипи – изворно изведено из грчке речи која означава старе штампарске плоче са некретним слогом; клишеи. Термин, дакле, потиче из штампарске праксе и значи да је тешко направити неку промену пошто је једном изливен метални стереотип.

Размисли

Стереотип је да су све глумице лепе. Можеш ли да наведеш неке славне глумице (из било које епохе позоришта или филма) које по твојим критеријумима не испуњавају мерила женске лепоте? Сродан стереотипу је и појам предрасуде, који подразумева повољно или неповољно веровање или расуђивање, без одговарајућих доказа; нарочит став или сентимент који појединца чини склоним да дела, мисли, опажа и осећа на начин који се подудара са повољном или (чешће) неповољном оценом о некој особи или предмету. Подразумева неуспех или одбијање да се узму у обзир индивидуалне особине неког лица, реагујући на њега уместо тога као да оно има оне особине (нарочито оне неповољне) које се с правом или неправом приписују његовој социјалној групи: расна предрасуда, етничка предрасуда, класна предрасуда итд.

Закључи „Довољно дуго живим и довољно сам матор да су ме скоро сви већ некада разочарали. Ту укључујем и себе. Моје осећање је – нема нам помоћи, пакао је свуда око нас. Али баш зато је дивно кад си жив, а највећа привилегија је бити у прилици да у свему томе будеш слободан и ствараш лепоту. А што се црнаца тиче, ја сам још од оног времена када ме је тата будио да гледамо Мухамеда Алија, посматрано изнутра, био убеђен да сам ја – он. Касијус Клеј. Дакле, ја за себе мислим да сам црнац. Син роба. Који ће целом свету рећи истину. Ако је то могуће песницама. И као такав, доста сам озбиљан расиста. Мислим, белци ми озбиљно иду на … живце.“

Придев дискриминишући употребљава се у смислу прављења финих чулних дискриминација или реаговања на мале разлике; а дискриминативан на логички или естетски суд. У педагошко/психолошко/ дидактичкој терминологији овај појам се односи на нешто друго: дискриминативан је онај тест који има осетљиву скалу којом се могу измерити различите количине жељене особине. Није дискриминативан тест у којем сви ученици исправно реше све задатке, а исто тако није дискриминативан ни онај тест у коме су сви задаци изузетно тешки па ни најбољи ученик не може да реши ни половину задатака. Значи, њиме није измерена разлика у количини знања међу ученицима. Дискриминативан тест треба да омогући испољавање читаве скале знања.

uk a

Врло близак је и појам дискриминације – процес откривања разлика у предметима (чулна дискриминација); различито реаговање на различите предмете; пристрасан поступак; свака разлика у акцији заснованој на једној предрасуди, на основу које се одређује тип једне индивидуе пре него на основу њених релативних карактеристика: расна дискриминација по којој се према некој индивидуи поступа на један дат начин због њене расе или етничке групе итд.

Милутин Петровић (2020)

Милутин Петровић (1961) – режисер, музичар, филмски педагог. Значајни филмови: Земља истине, љубави и слободе, Југ југоисток, Аги и Ема и други.

Истражи

У историју света уписане су многе борбе против различитих облика дискриминације. Одабери једну и прикажи њене узроке, поводе, почетак, циљеве, исходе. Наведи изворе својих сазнања о тој теми. Све су ово феномени људској врсти познати од пре медијске цивилизације. И одувек је било актуелно питање: „Да ли верујеш да је све баш тако било?” Одувек је то било питање поверења – испрва смо веровали ономе који нам је тако испричао, а онда су медији учинили да верујемо да је било управо тако како су нам пренели: писаном (штампаном) речју, звуком, сликом. А онако како медији употребљавају информације и како их обликују да нам их представе само је наш избор доказа да је нешто било управо тако.

Закључи Ако навијамо за филм против телевизије, пратићемо само оне медије који преносе информације о предностима филма над телевизијом. У том случају, опредељујемо се за оне медије који ће нам саопштити да смо у праву. Направи малу анкету међу другарима о избору медија које углавном прате твоји родитељи и родитељи твојих вршњака. Да ли већина њих увек бира да прочита/чује/ види баш оно што очекује? О чијој се ту одговорности ради? А на чијој страни су етика и моралност?

Цензура, одговорност и моралност Важни појмови

uk a

Цензура (лат. censura према censere: дати мишљење, проценити, оценити) – законски одобрено делимично скраћивање, прерада или потпуна забрана штампања књига, текстова у новинама и другим медијима из етичких, верских, политичких, идеолошких разлога и др. Према речницима психолошких термина цензура се одређује као фактор или фактори (его, его идеал, суперего) који регулишу јављање идеја и жеља у свести и одражавају потискивање, спречавање од стране неке институције јавног ширења обавештења, гледишта или уметничких радова. Према теоријама комуникације и медија, цензура се односи на регулаторе (институције изван комуникатора и медија) који контролишу обим, врсте и смер протока медијских порука.

Занимљивост

Стрип Мики и његов двојник код нас је објављиван (од септембра 1937) у дневном листу Политика. У последњем месецу 1937. није га било, јер се Државном цензору радња стрипа учинила превише слична дешавањима на југословенском двору. Мики и његов двојник су, заправо, били приказ принца Павла Карађорђевића и краља Петра II. Извод из текста Њујорк Тајмса „Југословенски цензори забранили Микија Мауса” говори о томе: „Мики Маус је доспео под удар овдашње цензуре. Стрип који је свакодневно објављиван у Политици сада је забрањен. У њему је испричана прича о томе како је стрица извесног престолонаследника забринула популарност његовог двојника, Микија, који је замењивао одсутног престолонаследника. Цензор је, схвативши да Микијева популарност непрекидно расте, одлучио да томе стане на пут.” Одговорност за сваку цензуру – без обзира у којој се форми (некад је то само налог за избацивање појединих сегмената дела, некад забрана за представљање целокупног дела јавности) спроводи – преузимају они који је прописују. Уз одговорност увек долази питање критеријума на основу којих је цензура наметнута, а поготово питање етике и моралности.

Важни појмови

Етика се може тумачити као проучавање идеалног у људском карактеру и владању; за разлику од моралности, која подразумева кодекс доброг понашања прихваћеног у једном посебном друштву. Према тумачењу проф. Сретена Петровића, етика је, као и логика и естетика, филозофска дисциплина, а „термин ‘етика’ долази од грчког ‘етос’, којим се првобитно означавала ‘навика’, ‘вољна радња’, или у ширем смислу, човеково слободно деловање. Како је за логику, за област највишег сазнања, у човеку резервисан Разум или Ум, а за етику, област Воље, за подручје естетике резервисана је трећа аутономна област, област Чула, Имагинације и Осећања. Реч је о трима способностима: (а) мисао, (б) воља, (в) осећање или чулност. Човек Сазнаје, Мења и Осећа свет, а Сретен Петровић (1940) три највише филозофске вредности – филозоф, културолог и естетичар. које припадају трима филозофским Значајна теоријска дела из области естетике, дисциплинама: логици, етици и естефилозофије, социологије, психологије уметности, тици, јесу: Истина, Добро и Лепо.” антропологије, културологије и митологије: Уметност и

Запитај се

симболичке форме, Кич као судбина, Култура и уметност, Систем српске митологије и друга.

uk a

Ако етику одређујемо као „навику, вољну радњу, човеково слободно деловање”, које је међу три највише филозофске вредности означено као добро, а моралност се односи на кодекс доброг понашања прихваћеног у једном посебном друштву – образложи како разуОскар Вајлд (1854–1900) меш и вреднујеш следеће цитате из – ирски књижевник, познат по ексцентричном предговора роману Слика Доријана понашању. Аутор бројних прича, поема у прози, романа Греја Оскара Вајлда (1891): и драма. Значајна књижевна дела: Слика Доријана Греја, „Ко у лепим делима налази леп Лепеза госпође Виндермер, Важно је звати се Ернест и друга. смисао – културан је. За њега је нада. Изабраници су они којима су лепа дела једино израз лепога. Нешто као морална или неморална књига не постоји.” „Нема уметника који би хтео да докаже нешто. И саме се истине могу доказивати. Нема уметника са етичким симпатијама. Етичка симпатија код уметника је неопростиво стилско манирисање.”

Закључи Кад би ти се указала прилика и могућност да одлучујеш о цензури медијских садржаја, који би били твоји критеријуми за контролу обима или врсте или смера протока порука? Наведи пример и образложи своје ставове.

Медији стварају догађај Поред других особених формата (почев од радијских, преко телевизијских, а поготово дигиталних) медији имају и директан пренос и контакт-програм. За разлику од директног преноса, где би се догађај одвијао и без присуства медија, у случају контакт-програма нема догађаја без присуства медија. То је један од најочигледнијих примера како медиј остварује свој сан – медиј ствара догађај!

Сазнај више

веризам (итал. verismo, од vero < лат. verus: истинит) – покрет у уметностима (испрва у књижевности, потом у музици и у ликовним уметностима) настао крајем 19. и почетком 20. века који је инсистирао на што истинитијем приказивању садржаја. Сродни приступи су натурализам, документаризам и реалистички теоријски погледи (рецимо, на филм).

uk a

Телевизијски програм уживо који најнепосредније ствара илузију присуства реалном призору јесте директан пренос догађаја. Само наизглед, веристичко праћење догађаја, у директном ТВ преносу, подлеже свим правилима телевизијског језика изражавања – режија и монтажа су неизбежни део креативне интервенције: брижљиво одабирање углова и планова слике (постављањем – једне или више – камера на одабрана места са којих се призор бележи на одабрани начин); монтажним поступком условљен редослед и ритам објављивања призора; подвлачење (off) коментара, оff – из позадине; напомена у унапред припремљеног за различите варијанте тока/ драмском тексту: шта се чује у исхода догађаја – по формули отвореног дела; убаципозадини; из театра примењено вање рекламних сегмената у најдраматичније тренутке и прилагођено за филм и остале одвијања акције итд. Међутим, чак и они припадници визуелне медије. масовне публике који су потпуно свесни да им се нуди измењена слика стварности, имају спонтани доживљај саучесништва у догађају. Да све буде још уверљивија, директан ТВ пренос увек може оно што људима, по природи ствари, није могуће: за разлику од (броја, места и положаја, као и кретања) камере, човек – при личном (из публике) реалном присуству призору – увек прати догађај само са једног истог места, без могућности сагледавања из других (различитих) углова, као и детаља акције, који у потпуности може да (а најчешће и) измени ток и исход читавог догађаја. Насушна потреба гледалишта за динамичношћу (до формата драматичности) призора, одабраног за праћење, изворно бива задовољена управо наведеним интервенцијама у реализацији директног ТВ преноса.

Упореди Контакт-програм у телевизији је врста програма уживо, али специфично оног који – било путем телефонског контакта или директним укључивањем ТВ камере са другог места – подразумева учешће гледалаца у живом програму. За разлику од исте форме из-

ражавања у радијској продукцији, овде се комуникација са (одређеним/одабраним) гледаоцима (који се укључују у програм) може одвијати и визуелном презентацијом спонтаних аутентичних реакција у студију (номинално – окружењу у којем се одвија разговор о одабраној теми, поводом које и настаје контакт споља). Формат контакт-програма у телевизији дозвољава приказивање раније снимљених (аудио-визуелних материјала/записа) прилога, који се стављају у функцију провоцирања расправе у вези са одабраном темом. Контакт-програм је изузетно ризичан и тежак за реализацију (од избора теме за разговор, до контроле улаза појединачних чланова публике у етар), јер треба да представља такву презентацију теме и саговорника, која ће провоцирати одважне гледаоце на јављање, али и окупирати оне који се никада јавно не укључују у програм. Погрешно је веровање да контакт-програм служи исечку интерперсоналне комуникације са публиком: он се организује управо ради потврђивања суптилне илузије присутности – публике у медију, и медија у пријатељском кругу публике.

Вежбај

Изабери конкретне радио/ТВ формате па провери сличности и разлике између директног преноса и контакт-програма. Осим контакт-програма у радију и у телевизији, наведи пример како медиј ствара догађај.

uk a

Захваљујући преимућствима медија масовне комуникације, планета је постала глобално село. Сви знају све о свему, заправо о свему ономе што су медији одабрали да представе целој планети.

глобално село – феномен је именовао Маршал Маклуан у време апсолутног процвата телевизије (почетком и током 60-их година 20. века). Међутим, поједини теоретичари комуникације и медија сматрају да је глобално село настало још појавом штампаних медија (књига, новине, часописи, фотографија, стрип), јер су омогућили истоветност свих садржаја који се размењују. Истомишљеници Маклуана тврде да су то електронски медији (превасходно радио и телевизија), јер су обезбедили истовременост у комуникацији. А има и оних који планету виде као глобално село тек од појаве дигиталних медија, који су донели интерактивност.

Закључи Размисли о стереотипу да глобално село опстаје искључиво захваљујући порукама које инсистирају на ужасима рата, криминала, дискриминације, сиромаштва, болести итд.; као и о предрасуди да је глобално село највећи непријатељ који од нас прави пасивне медијске послушнике. Искажи свој став о томе. Закључи шта о томе говоре примери попут оваквих медијских садржаја: додатно оплемењени оваквим дизајном:

Кључне речи „медији су поруке”, стереотип и дискриминација, цензура, одговорност и моралност, глобално село

Литература Херман, Е.С./ Мекчесни, Р.В. (2004) Глобални медији. Clio. Београд.

Препоручена литература

Морен, Е. (1979) Дух времена. БИГЗ. Београд.

Синтеза

„медији су поруке“

uk a

креирање медијских садржаја

МЕДИЈСКИ САДРЖАЈИ

медији стварају догађај

стереотипи и дискриминација

цензура, одговорност и моралност

uk a

ПРЕДСТАВЉАЊЕ ДЕЦЕ И МЛАДИХ У МЕДИЈИМА

The Kid (Sir Charles Spencer Chaplin, 1921)

Медијски садржаји за децу и младе Савременом детету је обезбеђен већ и пренатални сусрет с виртуелним окружењем. Многе мајке тврде да су њихове бебе манифестовале комуникацију са ритмом, музиком и/или динамиком призора, који стижу из разноврсне медијске продукције електронског доба, чак и неколико месеци пре рођења. Доласком на свет, бебе неминовно живе виртуелну (медијску) реалност, у којој су њихови родитељи одрастали, ослушкивали и опипавали планету и зачињали нови живот. У духу медијског времена, успех у васпитању деце се, дакако, мери и свим оствареним утицајима на формирање дечјег погледа на свет – и то не само кроз стицање нових знања, измене у понашању и формирању вредносних система – већ превасходно у формирању нових критеријума за конкуренцију у глобалном поимању реалности, које се готово безболно инструише кроз медије. Новија истраживања указују на чињеницу да деци (сензибилитета духа времена) постаје све мање важно да ли су високо рангирана по мерили-

ма школског успеха, управо на рачун постигнућа у апсолвирању појмова, феномена и детаља које промовише медијска продукција.

Сазнај више

Кодекс Деца и медији – правила понашања медија у односу на децу обухвата следеће области: поштовање наших и светских конвенција; права детета и њихова медијска заштита (слободно изражавање детета, заштита детета од свих облика експлоатације, помоћ деци угроженој оружаним сукобима); програмирање и одговорност медија (програмске одговорности, породични и дечји аудиториј, правила за породично гледање, сцене насиља, деца у програму и интервју са децом итд.); језик на медију и деца; економска пропаганда и деца; програми такмичења и награда; кодекс о заштити деце од политичких злоупотреба. Овај Кодекс се односи на децу предшколског и основношколског узраста и усвојен је 2008. године.

Пажљиво прочитај текст, па реци да ли су прописана правила доследно примењивана. Наведи примере.

uk a

Важни појмови

Кодекс (лат. codex трупац, дебло, пањ; књига, јер су стари писали на дрвеним таблицама превученим воском, бележница) – законик, зборник закона; рукопис; пропис, прописи, правила.

Размисли

Статистички је занемарљив број оних одраслих који сматрају да деца имају већу отвореност ка свеколикој стварности, подразумевајући ту спремност за прихватање познатог и за истраживање непознатог. Ретки су и одрасли који верују да деца умеју да мисле, па са њима ‘на равној нози‘ размењују ставове и о ‘тешким‘ темама. Најбројнији су, заправо, одрасли који у сусрету с децом измишљају нове језике (Бу-бу-бууу, ци-ци-ци. Шу-шу-шу? Ееееееее...), позивајући одмах све редом да виде како се они с бебама савршено разумеју. Из истог регистра је и питање: Где зека пије воде? Онда их науче како ‘зека пије воду из малог длана‘. Кад их добро увежбају да као одговор ставе прст на мали длан, онда сви аплаудирају. Победа. Чија? Мали покажу што су научили, а зец никад не пије воду са длана. Мали морају да науче и да покажу – оно што није. На том принципу функционишу медији!

У медијској продукцији постоје садржаји о деци и младима, као и садржаји који су намењени деци и младима. Исто тако, постоје медијски садржаји за децу и за одрасле, или за одрасле и за децу. Можда је најславнији пример обједињавања књижевно ремек-дело Антоана де Сент Егзиперија Мали Принц.

Запитај се

Стеван Филиповић (1981) – филмски монтажер и режисер, добитник бројних домаћих и међународних награда. Значајни филмови: Шејтанов ратник, Шишање, Поред мене и други.

У контексту категорија медијских садржаја: о младима, намењени младима, за младе и/или за одрасле, где припада филм Поред мене (Стеван Филиповић, 2015)?

Упореди

Истражи

uk a

Погледај филмове Кућни дух (Poltergeist, Tobe Hooper, 1982) и Шесто чуло (The Sixth Sense, M. Night Shyamalan, 1999). Наведи њихове сличности и разлике према следећим критеријумима: тема, начин представљања деце, којој публици је намењено, вредност са становишта филмског језика изражавања. Погледај филмове Званична верзија (La historia oficial, Luis Puenzo, 1985) и Друштво мртвих песника (Dead Poet’s Society, Peter Weir, 1989). Наведи њихове сличности и разлике према следећим критеријумима: тема, начин представљања младих, којој публици је намењено, вредност са становишта филмског језика изражавања.

Све су популарнији блогери који се обраћају деци и младима. Које су најчешће области интересовања твојих вршњака? Који су твоји критеријуми за одабир омиљеног блогера?

блогери – особе које креирају (пишу, воде) блог. Блог подразумева низ хронолошки организованих уноса текста, који се приказују на веб-страницама и могу варирати не само по теми и обиму већ и по формату: у текстуалном формату (попут вести, белешки, расправа); фотографије, скице или неки други графички рад; адреса ка неком занимљивом садржају на интернету итд. Велики део блогова омогућава својим посетиоцима да напишу свој коментар на уносе, на тај начин стварајући мале заједнице које дискутују о темама којима се блог бави. Блогери нису хомогена група особа.

(Не)Видљивост деце и младих у медијима

„Никад не треба губити из вида да озбиљна телевизија не воли децу и животиње – то се зове подилажење и буквално одузима професионалност (осим ако се баш не ради о деци и/ или о животињама).” Зоран Кусовац (2017)

Занимљивост

Закључи

Астра (2019)

uk a

Погледај промотивни спот и запази на који начин он говори о толеранцији. Није јеж крив! Један од популарнијих видео-клипова на глобалној мрежи приказује трку паса различитих раса. На путу до циља постављене су и мале порције хране. Сви пси трче да победе, само ретривери обавезно застају да се послуже. Није Астра крива!

Деца су се одувек играла рата. Одрасли су им правили играчке – оружја и коњиће – па их упућивали и на преваре до победе. Да ли су за то медији криви?

Дечје игре / детаљ са слике (Бројгел, 1560)

На дрвеном коњићу (београдски фотографски атеље, 1952)

Селестен Френе (1896–1966) – познати француски педагог и реформатор образовања.

Вежбај

Селестен Френе је 1926. године био оптужен у часопису L’Eclaireur de Nice да деци улива осећај бесмртности, јер они штампају своје текУго Ојети (1871–1946) – италијански новинар и писац, један стове; а Уго Ојети је својевремеод најутицајнијих ликовних критичара између но изјавио да је „новинар једини два светска рата. писац који, када узме оловку, не рачуна на бесмртност”.

uk a

Провери међу својим другарима, у породици и ближем окружењу какав је став према тврдњи да „објављивање у медијима улива осећај бесмртности”. Да ли ова тврдња има више присталица уколико се мисли на објављивање у штампаним медијима (књига, новине и часописи, фотографија, стрип) или у филму или у електронским медијима (радио, телевизија, дигитални медији). Зашто?

Запитај се

Сликом детета у медијима бави се студија Наде Кораћ и Јелене Врањешевић Невидљиво дете (Југословенски центар за права детета, Београд, 2001). Одговор на питање колико је, и како, дете представљено у медијским садржајима намењеним одраслима пружио је основ за разматрање начина на који таква слика може да усмерава и обликује однос јавности према деци. Ово разматрање је, између осталог, имало за циљ да осветли и механизам информисања политичких одлука које се тичу деце.” Да ли сматраш да је тема о видљивости детета у медијима вредна истраживања? Зашто? Кад би ти се указала прилика и могућност да сарађујеш на неком сличном истраживачком пројекту, који би били главни циљеви? Да ли верујеш да би остварењем тако постављених циљева могло нешто да се измени у домену видљивости деце у медијима? Образложи своја размишљања.

Закључи Интерактивност у виртуелном окружењу – поред пословичне демократичности – отвара бројне дилеме: кад, где, коме, како и зашто представљамо себе? Покушај да нађеш одговоре у примерима твог учешћа на друштвеним мрежама.

(Зло)Употреба деце и младих у медијима Прочитај

uk a

„Ја сам отворио свој духовни оклоп за ове непријатне истине једне ноћи око поноћи (1972. године), кад се мој двогодишњи син нагло тргнуо иза сна, и као из топа грунуо: СТЕДИТЕ КОД ЛУГОБАНКЕ! Дете је, још тепајући поновило, на Ђуро Шушњић (1934) телевизији често понављану ре– реномирани југословенски филозоф, кламу: ШТЕДИТЕ КОД ЈУГОБАНКЕ! социолог религије, културолог. Значајна теоријска дела: Необичан доживљај у мраку освеРибари људских душа, Дијалог и толеранција, тлио ми је неке важне ствари: а) дете Теорије културе и друга. памти и оно што не разуме, б) и несвесно понавља оно што не разуме, в) оно учи и кад није свесно да учи, д) његово понашање контролишу и несвесни чиниоци, е) оно усваја поруке пре него што је кадро да их у искуству провери, г) оно нема свести о несвесном, д) несвесно усвојени садржаји избијају у одређеним стањима (сна) у први план. Тог тренутка одлучио сам да наредних година систематски размислим о рибарима људских душа, њиховој моћи и немоћи, методама безболног убеђивања.” Ђуро Шушњић (из Предговора студији Рибари људских душа, 1976)

Сазнај више

Резултати истраживања Медијска слика деце у Србији 2018. указују на чињеницу да „медији у Србији веома ретко извештавају о деци, а када то чине, најчешће су то прилози са негативном конотацијом и све израженијим сензационализмом, о чему сведочи и податак да се у сваком десетом тексту у дневним новинама крше етички принципи и Кодекс новинара Србије. Такво извештавање доводи до стварања лоше медијске климе или ‘нездраве‘ медијске климе која негативно утиче и на саму децу и на перцепцију деце у јавности.” У овом документу наведене су и Уницефове смернице за извештавање о деци (извор: Медији и права детета, УНИЦЕФ, 2005), међу којима се посебно инсистира на заштити дечјег идентитета, осим у посебним случајевима: а) када дете иницира контакт са новинаром у жељи да искористи своје право на слободу изражавања и право да се чује и његово мишљење; б) када је дете ангажовано и учествује у програмима који имају друштвену подршку и жели да буде идентификовано као такво; ц) када дете учествује у неком психосоцијалном програму, па је навођење имена и идентитета детета

пожељно за његов здрав развој. Важно је поменути и ове смернице: „Проверите тачност онога што дете каже, било преко друге деце или одраслих, а пожељно је и једно и друго; када нисте сигурни да ли је дете у ризику, извештавајте о општем положају деце, а не о појединачном детету, без обзира на то колико је прича интересантна за медије.”

Важни појмови

Сензација (лат. sensatio) – чулни податак или чулни утисак; чулно сазнање; осет, осећај, утисак који се добија из спољашњег света; узбуђење, ствар или појава која изазива узбуђење, новост која скреће општу и велику пажњу, занимљив догађај.

Сензационализам је доктрина према којој се свако искуство састоји од сензација и њихових одраза и комбинација; доктрина према којој је свако знање изведено из сензација. Сензационалан (лат. sensationalis) – који изазива узбуђење, узбудљив.

uk a

Болно подсећање (слика објављена у београдском дневном листу Вечерње новости, новембар 1994)

Закључи

Текст испод слике: „Највеће жртве ратова су деца. Тако је и у овом, најновијем, у којем српски народ поново брани свој голи опстанак. Слика која је пре годину и по дана обишла свет, са гробља код Скелана, на којој овај дечак – сироче очајава над гробом оца, мајке и остале родбине коју су у офанзиви побили муслимани, и даље потреса све који знају шта је дечја патња. Дечака са слике у међувремену усвојила је једна породица из Зворника, и сада је он ученик прве године средње војне школе.”

Сироче на мајчином гробу (Урош Предић, уље на платну, 1879)

Урош Предић (1857–1953) – један од највећих српских сликара реализма. Остао је упамћен по својим раним радовима, у којима је приказао живот обичних људи. Касније је дао велики допринос црквеном сликарству и портретима. Сироче на мајчином гробу је жанр-сцена, а слику је откупио Михајло Пупин на изложби у Паризу 1889. године и поклонио је Народном музеју у Београду.

Запитај се Да ли агресивна понашања публике више подстичу медијски призори реалног насиља или медијски призори фиктивног насиља? Образложи своје мишљење.

Размисли

Да ли су филмови Мала мис Саншајн (Little Miss Sunshine, Jonathan Dayton, Valerie Faris, 2006) и Милионер са улице (Slumdog Millionaire, Danny Boyle, Loveleen Tandan, 2008) примери за употребу или за злоупотребу деце и младих у медијима? Зашто?

Закључи

uk a

Судећи по глобалној медијској понуди, најтеже је креирати квалитетне садржаје за децу и младе. Искажи своја размишљања о томе.

Прочитај

Јасминка Петровић о младим људима „Ако пред собом имају изазов, показују одговорност, хуманост, праведност. Живо се укључују у разговор уколико их се тема лично тиче. Када их поштујемо и у њих имамо поверење, знају да буду мудри и храбри. Понекад ствари крену низбрдо, па одрастање постаје мучно и тешко. Таква судбина је погодила и моје ликове. Они падају, устају, падају, устају... али не одустају. Умрежавају се и помажу једни другима.” Прочитај у целости интервју објављен у листу Политика. Јасминка Петровић (1960) – књижевница за децу и младе; вишеструко награђивана и преведена на близу тридесет језика света. Значајна књижевна дела: Гига прави море, Секс за почетнике, Како постати и остати глуп, Све је у реду и друга.

Јасминка Петровић (2018)

Деца и млади су често главни актери у медијским остварењима. Да ли им је то место оправдано у тематском, комерцијалном и/или естетском погледу?

Истражи

Милош Радивојевић (1939) – југословенски режисер, сценариста и филмски педагог. Значајни филмови: Дечко који обећава, Живети као сав нормалан свет, Уна, Чавка, Ни на небу ни на земљи, Како су ме украли Немци и други.

У филму Ни на небу ни на земљи (1994) појављује се мачка са три брка. „То је стална девојчица јунака. Тешка метафора. Све што бих рекао било би патетично. Кад стави кацигу, она је андроид, она је мушкарац. А он није женско, он је деликатан. Он је добрица, а добрица је идиот.“ Милош Радивојевић (2015)

Погледај филм Дечак Чарлија Чаплина из 1921. године. Подели доживљај са својим вршњацима, а онда разговарајте о следећим чињеницама: Џеки Куган (Jackie Coogan, 1914–1984), који је овде одиграо главну улогу и постао дечја звезда, остварио је профит од 4 милиона долара, који није могао да добије јер је био малолетан. Његова мајка и очух су узели новац, а онда су одбили захтев за преузимање добити, кад је Џеки постао пунолетан. Према тадашњем Закону државе Калифорније (1939), он није имао никаква права на остварену зараду као дете и доделили су му само 120.000 долара. Након протеста јавности, у Калифорнији је донета уредба о деци глумцима, позната као Куганов акт, којим се штите све зараде деце глумаца.

Кључне речи

uk a

деца и млади, кодекс, медијски садржаји, (не)видљивост, (зло)употреба

Литература

Безданов Гостимир, С. / Радиновић Андрић, К. (2000) Дете са три листа: породица, школа, медији. Школа за родитеље/Академија 28. Суботица/Београд.

Препоручена литература

Бретон, Ф. (2000) Изманипулисана реч. Clio. Београд. Гоне, Ж. (1998) Образовање и медији. Clio. Београд.

Синтеза

(зло)употреба

медијски садржаји ПРЕДСТАВЉАЊЕ ДЕЦЕ И МЛАДИХ У МЕДИЈИМА кодекси

(не)видљивост

СЕНЗАЦИОНАЛИЗАМ У МЕДИЈИМА „Некад давно људи су имали јавна погубљења. Сад имају штампу.”

Оскар Вајлд (1856)

Упореди

Пажљиво прочитај па упореди наведене ставове ТВ критичарке Бранке Оташевић (2001) са исходима истраживања о медијској слици деце у Србији (2018).

uk a

„Живимо у земљи где је све страшно много условљено политиком. Наравно, на телевизији мора да буде политике. Политика схваћена као информативни програм, а не политика као нека страначка трибина. Информативни програм мора да постоји, али толико је политика код нас добила неко пеjоративно значење да вам одмах кажу: ‘Код нас нема политике!‘ Постоје и аутоиронични елементи у односу на телевизију, у односу на телевизијски сензационализам. Телевизија јесте судбина у животу обичног човека.” Бранка Оташевић (2001)

Резултати истраживања Медијска слика деце у Србији 2018. указују на чињеницу да je „код домаћих медија све присутнији и све већи сензационализам науштрб садржаја, са примарним циљем да се на тај начин повећају тиражи, читаност, гледаност, број кликова. И то је ‘рецепт‘ и за штампане и парадокс за електронске медије. Ово истраживање показало је и да интензи(грч. paradoxos тет медијског сензационализма расте. И како тај интензитет расте, против мишљења, тако ми долазимо у једну парадоксалну ситуацију да се наш праг против очекивања, толеранције на насиље, различите врсте злостављања, несреће и неочекиван, поготово вршњачко насиље подиже, а то онда значи и да се емпаневероватан) – мишљење противно тија смањује. То у даљој консеквенци значи да смо ми као друштво општем мишљењу или ‘огуглали‘ на те врсте садржаја и више их и не доживљавамо тако схватању, очекивању; драматично колико би требало.” привидно бесмислено, Чини се да више ништа није (довољно) сензационално. особено, необично, настрано, чудновато. Наведи примере медијских садржаја који подржавају и примере оних садржаја који оспоравају наведене ставове.

Интима је узбудљива... Важни појмови

Интима (лат. intimus) – унутрашњи, скривени садржај душевног живота појединца; скривена мисао, жеља; скривен, затворен начин живљења; пријатна средина, топла атмосфера. Интиман – унутрашњи; присни, лични, срдачан, пријатељски. Интимност – присност, присно пријатељство, тесна веза.

uk a

Све што је скривено увек побуђује посебно интересовање јавности. Медији имају интерес да објаве све што им доноси популарност. Медијски садржаји који се баве личним исповестима, унутрашњим животом и присним односима одабраних појединаца могу унапред рачунати на ширу публику читалаца, гледалаца, слушалаца, пратилаца. Mедији свакодневно (и све чешће, и без обзира на жанровску припадност и формате у којима обликују своје садржаје) нуде презентације ствари, појава и дешавања која изазивају узбуђење, новости које привлаче општу и велику пажњу.

Прочитај

Данас је међу најпопуларнијима тзв. reality television – жанровска одредница за ТВ формат у ком се приказује стварни (а не смишљени) живот. У њему, заправо, сасвим обични људи (а не глумци) пред ТВ камерама „играју” своју сопствену животну збиљу. То јесте облик документарног израза и телевизија га познаје још од својих самих почетака, али експлозију популарности он доживљава тек с преласком старог у нови миленијум. Reality television испољава се у бројним форматима: од веома различитих игара, преко квизова, до потпуно нестилизованих приказа борбе за опстанак (дословно – преживљавања) и/или воајеризма (као пренаглашене страсти за завиривањем у туђе животе). Поједини теоретичари медија и ТВ критичари тврде да је овде реч о приказивању углавном – или бар, у најмању руку, прилично – вођене стварности. Њихове тврдње превасходно полазе од чињенице да је утицај на праве животне околности недвосмислено начињен већ самим измештањем стварних људи у строго контролисане услове: потпуно наменски одабрано је и време и место одигравања њихове животне збиље. У прилог томе, разуме се, стоје и сасвим нескривени захвати накнадне обраде изворно записаних стварних збивања. Монтажни поступак се ту, наиме, правда тиме да све оно што смо гледали уживо, постаје далеко занимљивије када се сажме у само оно што је било најзанимљивије. Притом, не треба заборавити да је и уз присуство 36 камера, које истовремено бележе све у сасвим малом

простору, неко други уместо нас одабрао призоре и начин на који ћемо их ми „читати”. Осим тога, сви ти прави – сасвим обични или необични – људи, изузетно пажљиво су одабрани. Правила велике игре позната су само Великом Брату.

Сазнај више

uk a

Велики Брат је један од најпопуларнијих reality television формата, у ударним програмским терминима приказиван на најгледанијим телевизијама у готово 70 земаља света. Настао на самом крају претходног миленијума, први пут је емитован у Холандији, почев од септембра 1999. године. Изворна замисао понегде је мењана само у нијансама правила игре, али је до данас опстала у суштини доследна оној коју је поставио Холанђанин Џон де Мол, и сва права приказивања припадају успешној индустрији његове продуцентске Куће Ендемол. Идеја је, потпуно нескривено, проистекла из романа 1984. Џорџа Орвела, у ком је Велики Брат био свевидећи Вођа дистопијске државе Океаније. Култни роман Џорџа Орвела први пут је објављен 1949. године у издавачкој кући Секер и Ворбург, а до данас је, са енглеског, преведен на 15 језика света. Уз Врли нови свет Олдоса Хакслија, 1984. једно је од најпознатијих и најчешће цитираних књижевних дела, која припадају такозваној дистопијској фикцији. Прича о Винстону Смиту и његовим покушајима борбе с тоталитарним режимом, под којим живи, увела је сасвим нове појмове у енглески језик, а одредница „орвеловско” приписује се храбром новом свету – акцији, организацији или философији покрета – који се руководи отпором према сваком Великом Брату. Телевизијска верзија Великог Брата појавила се тачно 50 година након првог објављивања 1984. Футуристичке Орвелове визије доживеле су свој сасвим неочекивани приказ. Овде је све у функцији забаве: непосредно – оних који изоловани живот одигравају у изолованој кући под строго контролисаним условима; посредно – телевизијске публике, која игроказ тумачи као збиљу и површно и наивно ишчитава туђе животе као пуку разбибригу. Овде је – изворно чудовишни – лик Великог Брата препуштен виру оличавања Вође у изолованој сфери (само наизглед безболне) игре. Он је сада само диктатор (хлеба и) игара. То што му се људи од крви и меса тако често исповедају, такође је само једно од правила тих и таквих игара. За разлику од орвеловског, гледалац ТВ Великог Брата прилагођен је мери онога што му се приказује – масовна публика је имуна на отпор било које врсте.

Спектакл влада! Важни појмови Спектакл (лат. spectaculum) – поглед, призор; позориште; гледалиште; представа, нарочито: комад у коме има много шта да се види (раскош, плес и други велелепни призори) како би се привукло што више света; фиг. галама, призор на јавном месту.

Од саме појаве масовне комуникације (15. век), медији владају цивилизацијом захваљујући човековој потреби да гледа (и види, при чему оно што гледа, не мора да значи да види; баш као и оно што слуша, не мора да значи да чује; и оно што прати, не мора да значи да учествује). То се равноправно односи на све медије масовне комуникације (од књиге до дигиталних медија). Гледање нас одређује као масовну публику за коју се наменски обликују медијски садржаји.

Размисли

Фотографија Томаса Хопкера, направљена 11. септембра 2001. за време напада на Светски трговински центар у Њујорку, изазвала је можда највеће полемике (и посвађала свет). Фотографија приказује групу младих Њујорчана како безбрижно ћаскају на сунцу у парку у Бруклину. Иза њих се види црни облак дима који се уздиже над Менхетном, а све се догађа у тренутку најгорег терористичког напада у историји САД, у којем је живот изгубило скоро три хиљаде људи. Погледај пажљиво фотографију, па реци за коју од објављених изјава гласаш:

Истражи

uk a

„Млади људи на фотографији нису бездушни, они су само Американци.” „Међу стотинама фотографија које су 11. септембра 2001. године направљене, ова се једино издваја као ‘уметничка‘, као ироничан, дистанциран приказ догађаја.” „Ова фотографија говори и нешто друго – живот не престаје без обзира на тероризам, а људи на фотографији једноставно су живи.” Образложи свој избор.

Недавно је организована аукција Меморабилије из филма.

меморабилије (грч. memorabilia) – сувенири, знаменитости, ситнице.

На аукцији је било око 900 предмета, међу којима су се нашли и: оклоп који је глумац Расел Кроу носио у својој Оскаром награђеној улози у филму Гладијатор; комплетан Бетманов оклоп који је Мајкл Китон носио у филму из 1989; светлосна сабља коју је Семјуел Л. Џексон имао у филму Ратови звезда: Освета Сита; златна карта Вилија Вонке, постер филма из 2005. Чарли и фабрика чоколаде; пар најки патика и чарапа које је Том Хенкс носио у филму Форест Гамп; одело које је носила Хале Бери као Сторм у филму Икс-Мен; света ручна граната од Антиоха из комедије Монти Пајтон и Свети грал. Кад би ти се указала прилика и могућност да организујеш сличну аукцију, из којих филмова би биле понуђене меморабилије? За који експонат би требало понудити најбољу цену? Зашто?

„Жуто” је ексклузивно? Важни појмови Ексклузиван (лат. exclusivus) – искључан, који искључује, који не пушта; ексклузивно друштво – друштво у које није слободан приступ онима који нису једнаки по положају или по рођењу са осталим члановима.

скандал – (грч. skandalon) саблазан; брука, срамна ствар; вика, галама, неред; љутња, негодовање, срџба; у медијском контексту посебно: сензационални догађај или понашање; невероватно, невиђено; често као синоним за аферу.

Подсети се контекста у коме је настао назив „жута штампа” – поменутог у вези са механичким медијима масовне комуникације. Најва-жније одреднице састоје се у следећем: драстични пораст тиража дневних новина у којима је стрип објављен; излажење Жутог дечака на почетку је пратио низ медијски пропраћених скандала.

Закључи

uk a

Ако останемо код стрипа, ево примера: „Забрањена епизода Алана Форда није била намерно инспирисана Титом” (интервју са аутором овог познатог стрипа Максом Бункером). Шта је овде ексклузивно?

Велику пажњу публике медији често провоцирају сензационалистичким насловима. Својевремено је у једним нашим дневним новинама објављен текст под насловом Мистерија за масовну психозу (2001).

Вежбај

Замисли да за писмени задатак добијеш тему „Мистерија за масовну психозу”. Најављено је да такав наслов постоји, објављен је у новинама и бави се веома занимљивим догађајем. Немаш могућност да то откријеш негде на интернету. Која би ти мистерија прва пала на памет? А шта је масовна психоза? Да ли би било најбоље да смислиш неки виртуелни догађај који је (још увек) мистерија, а изазива масовну психозу? Напиши рад, па тек онда читај овде даље... Подразумева се да већина читалаца новина не претражује значења мање познатих речи, а наслов свакако упућује на нешто тајно, непознато и опасно. Довољно заводљиво да обавезно обратимо пажњу на... Лили Марлен.

uk a

„Најпознатија немачка песма свих времена Лили Марлен у извођењу Лале Андерсон емитована је 1941. преко таласа Радио Београда. Текст песме написан је више од 20 година пре њеног првог извођења, а музика неколико година раније. Певачица Лале Андерсон, која је често певала немачким војницима, пала је у немилост нацистичких власти, пошто је одбила да наступи пред војницима који су чували Варшавски гето. Успела је 1944. године да побегне на острво Лангеог и тамо се крила до краја рата. И аутор текста Ханс Лајп био је противник нацистичког режима. Лили Марлен је дуго, као и првог дана, преко Радио Београда емитована у 21.55, на крају вечерњег програма. Кратко након 18. августа 1941. ‘присвојили‘ су је војници свуда по Европи, без обзира из које земље били. Убрзо се појавила Лили Марлен на енглеском, француском, италијанском... Књижевник и нобеловац Џон Стајнбек, који је био ратни извештач, писао је својевремено да је песма Лили Марлен ‘мистерија која изазива масовну психозу‘. Мелодију, чије је емитовање у време социјалистичке Југославије музичке уреднике још стављало у приличне невоље јер се сматрала ‘нацистичком песмом‘, изводили су и Грета Гарбо, Едит Пјаф, Бинг Крозби, Фреди Квин, Жан-Клод Паскал и још око 300 певачица и певача широм света. Светску славу Лили Марлен доживела је још једном 1950. године. Тада ју је Марлен Дитрих, која је песму на енглеском изводила и током рата, у белој хаљини од нерца са дубоким шлицом отпевала пред британском краљевском породицом.” Сасвим парадоксално, данас је ексклузивно оно што је глобално!

„Сведоци смо да су се већ појавиле прве генерације васпитане на садржајима такве медијске културе које не праве разлику између некад неспојивих категорија елите и естраде.” Неда Тодоровић (2006)

елита (лат. eligere изабрати, фр. élite) – оно што је најбоље, најодабраније, цвет нечега, нарочито друштва; отменост, моћ и утицај. естрада (фр. estrade, лат. via strata) – плочник, поплочан пут; првобитно: пут, друм; узвишење, подијум, узвишено место на поду (код прозора, престола, у цркви итд.); мала концертна или позоришна приредба.

Неда Тодоровић (1948) – политиколошкиња, новинарка, теоретичарка журналистике и ауторка бројних радова који се баве и феноменологијом живота. Значајна теоријска дела: Дух деведесетих, Интерпретативно и истраживачко новинарство и друга.

Истражи У медијском контексту више је него одомаћена забуна око термина ексклузивно, естрада, шоу-бизнис, скандалозно.

Наведи примере за тумачења значења ових термина. Од наведених, одабери примере којима ћеш приписати позитивну конотацију.

Запитај се

Прегледај прилоге о лепоти ружноће, па одговори:

Како нешто постане ексклузивно? Верује се да нам срећу доноси детелина са четири листа. Зашто? Зато што детелине, углавном, имају по три листа. Кад бисмо наишли на непрегледно поље детелина са по четири листа, срећу би нам донеле само оне које имају по три листа. На истом принципу функционишу и медијски одабири сензационализма. Критеријуми лепоте, на пример, мењали су се кроз историју (цивилизације) уметности.

Може ли лепота ружноће бити ексклузивна и/или сензационална?

uk a

Коначно, и кад се баве најузбудљивијим догађајима, начело веродостојности у информисању обавезује медије на реализацију садржаја у којима лично убеђење не сме да превазиђе професионални захтев. Према мишљењу Зорана Кусовца: „Не смете дозволити да вам емоције униште догађај!”

Занимљивост

Планетарна звезда – Џејмс Бонд – стекла је ореол медијске иконе захваљујући појављивању у књизи, новинама и часописима, филму, стрипу, анимираној ТВ серији, видео-играма, као и у бројним маркетиншким кампањама. „У намери да фановима филмова заиста пренесе део атмосфере узбудљивог света Џејмса Бонда, Heineken® је у сарадњи са тимом Urthecast покренуо пројекат Spyfie. Камером постављеном на сателит који се налази у Земљиној орбити сви награђени фанови биће усликани, а фотографија ће им бити прослеђена како би могли да је поделе на својим профилима на друштвеним мрежама.” Погледај прилог Први селфи из свемира објављен у е-магазину о индустрији забаве и сна. „Догађај Spyfie одржан је у пустињи Неваде, у близини Лас Вегаса, непосредно пред премијеру новог

филма Спектра. Поред тога што су учествовали у снимању првог селфија из свемира, победници Heineken® конкурса били су у прилици да присуствују премијери филма, али и да доживе и многа друга изненађења у граду који је познат као светска престоница забаве и ноћног живота.”

Закључи

Како један догађај обједињује све елементе сензационализма у медијима?

Кључне речи медији, сензационализам, интима, спектакл, ексклузивно

Литература Препоручена литература

Сакан, Д. (1996) PRETTY WOMAN – Advertising in the Balkans. NewS Moment. Београд.

Синтеза

uk a

Еко, У. (2007) Историја ружноће. Плато. Београд.

Интима је узбудљива...

СЕНЗАЦИОНАЛИЗАМ У МЕДИЈИМА

Спектакл влада!

„Жуто” је ексклузивно?

ЛАЖНЕ ВЕСТИ „Нисам ја лоша, само сам тако нацртана.“ Џесика (1988)

Реплика Џесике из филма Ко је убио зеку Роџера? (Who Framed Roger Rabbit, Robert Zemeckis, 1988).

Важни појмови

Лажне вести (енгл. fake news) – познате и као нежељене вести, псеудо-вести, алтернативне чињенице или вештачке подвале, облик су вести која се састоји од намерне дезинформације или превара које се шире путем традиционалних и дигиталних медија, а нарочито лако путем друштвених мрежа.

uk a

Живимо у времену које је потпуно оголило лажне вести, у смислу да се нико не труди око тога да суптилно сакрије истину или да је преобликује, није то више тако фини рад као у претходним деценијама, бар у информативним медијима. Данас су лажне вести дословце лажне – јер је на снази максима Довољно пута поновљена лаж постаје истина. Ако они који су довољно утицајни објаве лаж и довољно пута је помену, очигледна лаж постаје истина и нема тог доказа који може убедити у супротно. Лажној вести савршено одговара и изостављање информације – ако се о нечему не говори у медијима, то се није ни десило! А више него често се користи и деманти – неко искаже лаж у медијима и то види много људи, а медиј је после обавезан да објави деманти, али то је слаба вајда аутору демантија – то ће видети много мање људи, а они који већ верују, тешко ће се разуверити. Све води ка томе да смо у „балонима” (bubble) и да бирамо само оне медије који говоре тачно оно у шта верујемо, па су потребни велика воља, радозналост духа, интелектуално поштење и емотивна снага да се из балона изађе. Увек је лакше утицати на формирање нових ставова, него променити уврежене.

Стварност и/или истина Прочитај Подсети се које су функције медија, којима је – осим информативне, едукативне и забавне – обухваћена и уметност медија. Катарина Радиновић Андрић – сматра, подсетимо, „да би постали уметности, медији су морали да открију сопствени језик изражавања, што подразумева извесну интервенцију на стварност, њено естетизовање – претварање у

езотерични, вишезначни доживљај аутора, који ће се огроман број пута преломити кроз доживљај сваког од чланова масовне публике.” Ове интервенције на стварност дешавају се и кад комуникатори немају претензије да је естетизују. У том претензија (нлат. простору се најбоље очитује однос између стварности и истине. praetensio) – захтевање, тражење, полагање права на нешто; уображење.

Важни појмови

Интервенција (лат. interventio) – мешање, посредовање, улазак трећег лица у неки спор у улози судије или посредника; мешање једне државе у послове друге државе; посредовање на берзи; улажење у рат. У медицини: примена лека, вакцине, поступка, уређаја или других могућих облика лечења у фази проучавања. Интервенција може да садржи и мање наметљиве садржаје као што су истраживање, образовање, интервју итд.

uk a

„Оно што се види на екрану никад не изгледа потпуно исто као оно што постоји у стварности. Оно што постоји у стварности не Нада Кораћ (1950) мора се уопште видети на екрану. – психолошкиња, професорка развојне Оно што се види на екрану не мора психологије и психотерапеуткиња. уопште постојати у стварности.” Значајни радови: Невидљиво дете: слика детета у Нада Кораћ

медијима, Лавиринт и други.

Сазнај више

Један од најславнијих југословенских представника Прашке школе, Горан Марковић каже: „Филм није истина, већ специфична лаж, која служи вишој истини. Он је нешто друго од живота и зато ја простор аранжирам за филм – не за симулацију живота – онда на платну постаје уверљиво. Реално садржи и битно и небитно, а филм сужава стварност на вештачко, фалсификат стварности. Међутим, са становишта филмске естетике, то је боље и истинитије” (1992). Горан Марковић (1946) – режисер, сценариста, писац и филмски педагог. Добитник бројних међународних и домаћих награда. Значајни филмови: Специјално васпитање, Национална класа, Мајстори, мајстори, Вариола вера, Већ виђено, Тито и ја и други. Значајна књижевна дела: Чешка школа не постоји, Београдски трио и друга.

Прашка школа (ФАМУ – Филмска академија музичке уметности), позната и као Чешка школа, у којој су предавачи и ментори најпознатији уметници, као: Милош Форман, Јиржи Менцл, Јанош Кадар и други. YU прашки ђаци су Горан Марковић, Горан Паскаљевић, Рајко Грлић, Срђан Карановић, Емир Кустурица, Лордан Зафрановић, Вилко Филач, Предраг Пега Поповић и други.

Истражи Студенти Прашке школе, Вит Клусак и Филип Ремунда, као дипломски рад из филмске режије реализовали су филм Чешки сан (2004), у ком су приказали како се прави комплетна кампања за отварање (непостојећег!) супермаркета. У овом (документарном?) филму видимо и реакције масовне публике кад дође на промовисано место у промовисано време и открије да нема ничега.

Колико је овде лажи? (У филму/кампањи су промотивни слогани: „Не долазите.”, „Немојте да купујете.”) Да ли је ово стварност или истина? Образложи своја запажања.

Прочитај

uk a

Све до појаве звучних ефеката, радиофонске боје и функционалне тишине, радио је, у првом директном укључењу, преносио догађаје са „лица места”. Крајем 30-их година 20. века, Орсон Велс је направио фантастичан експеримент. Изводећи радио-драму Рат светова (Џорџа Херберта Велса) у виду директног Џорџ Херберт Велс (1866–1946) радио-преноса, узроковао је да де– енглески књижевник најпознатији по делима научне фантастике: Временска машина, Рат сетине хиљада Американаца покусветова, Невидљиви човек и друга. ша да, са децом и покретном имовином, избегне у планине, пред најездом Марсоваца.

„Јављам се са крова радио-станице у Њујорку. Звона која чујете упозоравају људе да се евакуишу из града, док се Марсовци приближавају. Процењује се да се, у последња два сата, три милиона људи иселило путевима ка северу [...] Избегавајте мостове ка Лонг Ајленду... безнадежно су закрчени. Све комуникације са обалом Џерсија прекинуте су пре десет минута. Више нема одбране. Наша војска је уништена... артиљерија, авијација, све је уништено. Ово је можда последње емитовање. Остаћемо овде до краја...” Орсон Велс, Рат светова (1938)

Закључи Ни ово, као ни суђење радио-станици која је експеримент дозволила, није стварност, али је истина. Неколико пута у току емитовања прекидан је драмски наступ с напоменом: „Ви слушате радио-драму Џорџа Херберта Велса Рат светова.” Шта је овде лаж?

Размисли

uk a

Најзад, телевизија се данас чини „најистинитијом”. Доследно пратећи овакав приступ размишљању о генези медија, каже Катарина Радиновић Андрић, „није тешко разумети доминантну функцију интернета. Глобална рачунарска мрежа користи већину елемената језика изражавања медија који јој претходе. Иако још увек пупчаном врпцом везан за своје медијске претке, интернет се већ дâ разликовати од њих према начину на који га публика перципира. Мада донекле сличан комуникацији са телевизијом (сваки нови блесак отвара боје и мирисе далеких (не)постојећих светова у личном екрану), интернет је ‘даљинско управљање‘ произвео у систем сопственог функционисања (док се свака телевизија управо труди да гледалац заборави на алтернативе): корисник – јахач на сплету околности – бира сопственим темпом, на њему одговарајуће време, информације, изворе, садржаје, локације, дизајн и намере, и аутор сваког места на мрежи рачуна са тим да се ниједан појединац неће предуго задржавати на његовим страницама, али да ће се сутрадан свакако вратити на исту адресу. Поврх свега, да ли се, са могућношћу архивирања слика, фотографија, видео-клипова и текстова са нета у сопственом рачунару, губи на виртуелности?”

Запитај се

Где је граница „стварног света”?

Размисли

Подсети се шта подразумева сензационализам у медијима па у контексту лажних вести, стварности и истине, као и прегледа појаве/развоја свих медија (Еко) одреди које су (не)вредности таблоида.

таблоид (лат. tabloid) – назив за дневне (понекад и недељне) новине, мањег формата са много фотографија и других илустрација. Обично садрже мало анализа и коментара, уз врло уочљиве и провокативне наслове, а највише се баве сензационалистичким садржајима. Велики простор посвећују темама о криминалу, скандалима и приватном животу шоу-бизнис (музичких, спортских, филмских и сл.) личности.

Према мишљењу Неде Тодоровић, „већ и дефиниција појма таблоид подразумева констатовање двоструке природе таблоидног новинарства које се у драматичним, кризним ситуа-

цијама (ратови, берзански крахови, терористички напади) камелеонски приближава тзв. озбиљном новинарству. Уочљива је и обрнута закономерност: у периодима пада тиража и све заоштреније тржишне утакмице, квалитетна штампа дозвољава себи учестале, таблоидима својствене ексцесе.”

Говор мржње у медијима

„Мржња је стање ега које жели да уништи извор своје несрећности.” Сигмунд Фројд (1915)

Истражи

uk a

Сигмунд Фројд (1856–1939) – аустријски лекар и психијатар, родоначелник психоанализе – доктрине која се заснива на појмовима несвесне мотивације, конфликта и симболизма. Његови следбеници примењивали су психоанализу као процес испитивања несвесног у ком аналитичар стимулише сећање и користи фрагменте снова да би обновио и разумео садржаје који су узроковали психолошки проблем. Значајна теоријска дела: Тумачење снова, Его и Ид, Нелагодност у култури и друга.

У договору са наставником погледајте филм „Мржња” (1995) Метјуа Касовица. Обратите пажњу на кључне елементе филмског израза и разговарајте о томе како се филмским језиком дочарава став да „мржња рађа мржњу”. Мржња је трајан став или сентимент према неком лицу или предмету, испољен љутњом, гневом, аверзијом (одбојношћу), непријатељством или жељом да то лице буде несрећно. Начин испољавања мржње обликује породица, као и уже и шире окружење.

Важни појмови Говор мржње – Према Закону о јавном информисању, говор мржње је одређен као објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело. У Србији, поред Устава Србије („Забрањено је и кажњиво свако изазивање и подстицање расне, националне, верске

или друге неравноправности, мржње и нетрпељивости.”) и Закона о јавном информисању, постоји још неколико аката који успостављају говор мржње, односно забрану дискриминације: Закон о радиодифузији, Закон о оглашавању, Кривични законик („Ко изазива или распирује националну, расну или верску мржњу, или нетрпељивост међу народима или етничким заједницама које живе у Србији, казниће се...”). Од докумената Савета Европе, ову област регулишу Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода, и препоруке Комитета министара Савета Европе, где се дефинише говор мржње и предвиђа да проблем нетолеранције захтева разматрање, како у јавности, тако и унутар медијских кућа.

Вежбај

uk a

(1) Поделите се у три групе, па одиграјте и снимите у учионици следеће ситуације. Једна нека направи догађај – на пример, у тржном центру испред локала с мобилним телефонима. Телефон је на попусту и неко уђе преко реда. Друга нека догађај представи негативно – забележи бесне људе који чекају, свађају се, покушају физички обрачун – има аутентични снимак догађаја и изјаве сведока. Трећа нека догађај представи позитивно – забележи толерантне људе који чекају, јер су чули да је телефон неопходан неком ко је у болници – има аутентични снимак догађаја и изјаве сведока. (2) Потражите на интернету и анализирајте феномен/мим тзв. „коронавирус Карен” (coronavirus Karen). Поставите у групи питања: Зашто Карен не верује званичним извештајима о броју заражених, тешко болесних и умрлих? Зашто Карен не верује науци, већ теоријама завере (а где је једна – о томе да је вирус лажан, ту су виралан – медијски често и друге: о штетности вакцина, штетности 5Г мреже, равној садржај који, попут вируса, Земљи, итд)? Зашто Карен сматра да њена слобода да не носи мапостаје популаран кроз ску има већу тежину од слободе других људи да не буду заражепроцес интернет-дељења, ни? Зашто Карен са задовољством производи конфликт и радонајчешће преко веб-сајтова, друштвених мрежа и/ сна је кад њен поступак постане виралан? Који би аргументи или електронске поште; били довољни да Карен увиди своју грешку? итд. Како бисте поступили кад бисте срели Карен у акцији?

има велики број прегледа у кратком временском року; заразан у смислу интересовања и утицаја.

У вежби је показана уобичајена дилема медијске публике – шта је било, а како изгледа: пише/чује се/види се? Осим ње, ту је и дилема медијске публике – ко је шта објавио? Подсети се шта подразумевају стереотипи и дискриминација. Колико је тачна тврдња да се опредељујемо за оне медије који ће нам саопштити да смо у праву?

Упореди Изабери једну вест, на пример о томе да је твој неомиљени спортиста направио саобраћајни удес и извређао другог возача и пешаке који су се ту нашли. У новинама које пратиш биће објављени сви детаљи о грешкама тог спортисте у наве-

деном саобраћајном удесу, агресивном понашању према другом возачу и пешацима који су се ту нашли – говором мржње у подстицању осуде. У новинама које не пратиш биће објављени сви детаљи оправдања тог спортисте у наведеном саобраћајном удесу који је изазван грешком другог возача и случајних пролазника – говором толеранције у подстицању одбране.

Занимљивост

Историјски гледано, криминализација говора мржње потиче из времена суђења за ратне злочине у Нирнбергу из 1946. године. Јулијус Штрајхер је у нацистичкој Немачкој био издавач пронацистичког листа Der Sturmer, осуђен на смрт вешањем због подстицања геноцида против Јевреја. У уводнику из септембра 1938, описивао је Јевреје као „паразите”, „непријатеље”, „неваљалце”, као „расадник болести који треба да буде уништен у интересу људске врсте” и тиме је, речником Суда, подстакао немачки народ на активно прогањање Јевреја. Може се рећи да од тога времена датирају и правосудне дилеме о овој материји.

uk a

Медијски садржаји још увек имају ауру званичности, ауторитета и кад се у медијима толерише говор мржње без снажне реакције и осуде јавности, он стиче легитимност и постаје равноправан свим другим видовима комуникације па публика почиње да верује да је сасвим у реду заузети такво становиште. То се прелива и на стварни живот – друштво постаје конфликтније, људи се поларизују, многи се одједном осећају слободнима да гласно изговарају увреде и понашају се на начине који нису друштвено прихватљиви. У таквој атмосфери (у којој се диже морална паника око замишљених/измишљених непријатеља, маргинализованих група (Роми, припадници ЛГБТИ заједнице, избеглице, жене итд.), политичких супарника) људи чешће себи дозвољавају да отворено користе говор мржње па и физички нападају оне које мрзе (на геј-паради, на изложби уметника с Косова и Метохије, на политичким демонстрацијама итд.), а лабилни људи посежу и за оружјем. Зато је говор мржње законом забрањен, а злочин из мржње се нарочито тешко кажњава.

Размисли

Говор мржње у медијима значајно обликује друштвену климу. Наведи примере.

Запитај се Шта мислиш о томе зашто је током прве Параде поноса у Србији (2001) било насиља? Шта се у друштву и медијима променило, па су слични догађаји током последњих година постали безбеднији за учеснике? Српски глумац Драган Максимовић је убијен зато што су насилници мислили да је

ромске националности. Шта медији могу да учине како би се смањиле предрасуде према ромској националној мањини?

Упореди Сензационалистички начин на који медији, најчешће, извештавају о насиљу према женама додатно повређују жртве насиља: у вестима се неретко наводи име и презиме жртве, злочин се описује до детаља, кривица за насиље се пребацује са починиоца на жртву/преживелу итд. Група Новинарке против насиља припремила је документ Смернице за медијско извештавање о насиљу према женама.

Проучи наведене Смернице, па у неколико дневних листова пронађи примере за правилно и штетно извештавање о насиљу према женама.

Истражи

Већина друштвених мрежа забрањује постављање објава које садрже говор мржње. Једна од појава које су забрањене јесте и откривање приватних информација и личних података других особа (енгл. doxing, doxxing).

uk a

Зашто се ова пракса сматра опасном? Да ли ти имаш искуства са том појавом, или познајеш некога ко је некад био мета доксовања? Опиши у чему се оно састоји и због чега представља начин угрожавања личности.

Запитај се

Ако медији пласирају лаж, да ли је то облик мржње? Наведи пример. Може ли се посебним обликовањем медијских садржаја „невидљиво” подстицати мржња? Наведи пример.

Закључи Због чега се каже да мржња увек нанесе мање штете непријатељу? Филмска секција Српске војске, основана 1916. на Крфу, пратила је све завршне борбе. Крајем 1918. стационирана је у Београду. Бележила је потом и сва збивања у Србији па и на бојиштима током Другог светског рата. Ништа од снимљених материјала није сачувано. Приликом ослобађања Београда, октобра 1944, због незнања и непоштовања

наредбе о заплени и чувању целокупне документације која остаје за непријатељем, неидентификоване јединице Народноослободилачке војске спалиле су све, сматрајући да су то немачки филмови.

Кључне речи

лажне вести, интервенција, стварност/истина, говор мржње, медији

Литература Бугарски, Р. (1997) Језик од мира до рата. Чигоја. Београд.

Препоручена литература

Еко, У. (1973) Култура, информација, комуникација. Нолит. Београд.

uk a

Синтеза

Лажне вести

Говор мржње у медијима

Стварност и/или истина

СЛОБОДА ГОВОРА „Не одобравам шта кажеш, али борићу се до последњег даха за твоје право да то кажеш.” Волтер

„Ако је ишта слобода, то је онда право да кажеш људима оно што не желе да чују.”

Франсоа Мари Аруе (1694–1778) – француски филозоф, књижевник и историчар епохе просветитељства, познат под псеудонимом Волтер. Сматрао је да прогрес друштва није могућ без толеранције. Значајна дела: Кандид, Филозофска писма, Плејада и друга.

Џорџ Орвел

uk a

„Ако верујете у слободу говора, верујете у слободу говора која се тиче тема које вам се не допадају. Диктатори као што су Стаљин и Хитлер залагали су се за слободу говора, али само оних тема које им одговарају. Ако се залажете за слободу говора, то значи да се залажете за слободу говора управо оних тема које Аврам Ноам Чомски (1928) презирете.” – амерички лингвиста, филозоф, најутицајнији критички Ноам Чомски

мислилац у свету у домену лингвистике, информационих технологија, идеологије, савременог друштва, образовања. Инострани је члан Српске академије наука и уметности у Одељењу друштвених наука. Значајна дела: Синтаксичке структуре, Језик и ум, Студије о семантичкој и генеративној граматици, Знање о језику и друга.

Размисли Размисли о значењу реченице коју је изрекао Волтер. Искажи своја размишљања о томе у којој мери је ова Волтерова мисао присутна у савременом друштву. Подсети се како је Џорџ Орвел у романима Животињска фарма и 1984. писао о слободи и људским правима. Објасни на коју врсту слободе Орвел мисли у наведеном цитату. Одгледај истоимене филмове који су снимљени по његовим романима, а који проблематизују питање човекове слободе у савременом свету.

Плакат за филм Животињска фарма

Како исту тему обрађују различити језици изражавања – књижевности и филма? Прокоментариши мисао Ноама Чомског. Покушај да објасниш шта подразумева право на слободу говора и због чега је оно важно.

Важни појмови

Слобода говора је право на слободно мишљење, изражавање и информисање. Међународни, регионални и национални стандарди подразумевају да слобода говора, као слобода изражавања, укључује било који медиј, усмено као и писмено изражавање, у штампи, уз помоћ интернета или кроз уметничке облике. То значи да заштита слободе говора као права подразумева не само садржај, већ и начин изражавања. Дакле, то је слобода појединца или заједнице да искажу своје мишљење или идеје без страха од одмазде, цензуре или санкције.

uk a

Значајан допринос борби против цензуре дао је енглески књижевник Џон Милтон, који је у свом делу Ареопагитика (1644), објављеном без дозволе, изнео једну од најбољих одбрана слободе мишљења и устао против цензуре која је тада била на снази у Енглеској, наводећи: „Дајте ми слободу да знам, Џон Милтон (1608–1674) изјављујем и слободно расправљам – енглески књижевник, есејиста, песник и драмски писац. Његов религиозни еп Изгубљени рај сматра се једним од на основу савести, а пре свега слонајбољих дела написаних на енглеском језику. Милтон је бода.” На основу аргумената Џона активно учествовао у политичким борбама своје епохе. Милтона, слобода говора се разуме као вишеслојно право које укључује не само право изражавања или ширења информација и идеја, већ и право на тражење, примање и давање информација и идеја. Још један Енглез, филозоф Џон Стјуарт Мил, у делу О слободи залагагао се за слободу мисли и изражавања. Мил је сматрао да се ништа не може добити забраном мишљења (истинитог или не) и да се до истине Џон Стјуарт Мил (1806–1873) може доћи само ако се дозволи – енглески филозоф емпириста, социјални реформатор, потпуна и слободна дискусија о и један од најуспешнијих бранилаца либералног свим аспектима неке теме или погледа на човека и друштво. Значајна дела: О слободи, Утилитаризам, Потчињеност жена и друга. проблема. У савременом друштву има много примера угрожавања слободе говора и цензуре у различитим доменима јавног живота, као што су забране приказивања филмова, новинарског извештавања, рада телевизијских и радијских станица, емитовања песама и њихових извођача и сл. Све то може да резултира угрожавањем слободе појединца, медија и права јавности на информисање.

Сазнај више

Један од првих популарних филмова који је био забрањен јесте На Западу ништа ново (All Quiet on the Western Front, Lewis Milestone) из 1930. године, снимљен по истоименом роману Ериха Марије Ремарка. Филм доноси застрашујуће реалан призор живота са линија фронта током Првог светског рата, због чега Ерих Марија Ремарк (1898–1970) је био забрањен у Немачкој током – псеудоним немачког писца Ериха Паула Ремарка. 30-их и 40-их година, као и због наНацистички режим је забранио и спалио његове књиге, водних антинемачких порука, али тврдећи да Ремарк вуче порекло од француских Јевреја и у Аустралији и на Новом Зеланду и да је презиме Ремарк, у ствари, Крамер читано уназад. због целокупне наводне антиратне Значајна дела: На Западу ништа ново, Три ратна друга, политике коју пропагира. Небо не зна за миљенике, Ноћ у Лисабону и друга. Познат по веома експлицитним сценама насиља, филм Паклена поморанџа (A Clockwork Orange, Стенли Кјубрик) из 1971. године, снимљен по истоименом роману Ентонија Барџиса, био је забрањен у многим земљама, укључујући Ирску и Сингапур, у којима је забрана била на снази преко 30 година. Погледај ове филмове, па одреди њихове уметничке вредности.

Истражи

омнибус-филм – састоји се од више краћих филмова различитог садржаја, повезаних основном идејом, књижевним текстом, именом сценаристе или режисера и сл.

uk a

Једини забрањен југословенски филм је омнибус Град (Војислав Кокан Ракоњац, Марко Бабац, Живојин Павловић, 1963). Судском одлуком наређено је да се Војислав Кокан Ракоњац (1935–1969) све копије филма униште. – режисер, потекао из Кино-клуба Београд; Пронађи још неке од домаћих и страза ТВ Београд урадио серијал Лаку ноћ, децо. них остварења кинематографије који су Значајна филмска дела: Немирни, Капи, воде, се нашли на листи забрањених или је њиратници, Град и друга. хово приказивање обустављено. Истражи који су разлози забране њиховог приказивања. Марко Бабац (1935–2014)

– по матичном образовању лекар, а цео живот посветио филму, посебно теорији монтаже. Значајна дела: Кавез, Браћа, Капи, воде, ратници и друга.

Живојин Павловић (1933–1996) – по матичном образовању сликар; значајан филмски режисер и еминентни књижевник; један од оснивача Кино-клуба Београд и црног таласа у југословенској кинематографији. Добитник бројних домаћих и међународних награда и признања. Значајна филмска остварења: Буђење пацова, Кад будем мртав и бео, Задах тела и друга.

Законска регулатива

Право на слободу говора једно је од основних људских права. Без слободе говора нема ни слободних људи, ни слободног друштва. Борба за ово право има дугу историју. Сматра се да се древни атински демократски принцип слободног говора појавио крајем 6. или почетком 5. века пре нове ере. Вредности Римске републике укључивале су слободу говора и слободу вероисповести. Француска буржоаска револуција 1789. изнедрила је Декларацију о правима човека и грађанина, која представља прекретницу у поштовању људских права и слобода. Члан 11 ове декларације гарантује сваком грађанину да може слободно да мисли, говори, пише, објављује. Слобода говора и слобода изражавања данас су признате у међународном и домаћем закону о људским правима. Као људско право, слобода говора се признаје према члану 19 Универзалне декларације Уједињених нација о људским правима који је усвојен 1948. године.

Најпознатији европски документ који штити ову слободу јесте Европска конвенција о заштити људских права. О праву на слободу изражавања наводи се у члану 10 ове конвенције: свако има право на слободу изражавања. То право обухвата слободу мишљења и слободу примања и саопштавања информација и идеја без мешања државних власти и без обзира на границе... Слобода изражавања гарантована је чланом 46 Устава Републике Србије.

uk a

Још једна међународна организација прати да ли државе поштују слободу медија. То су Репортери без граница, са седиштем у Паризу, за које је слобода изражавања и информисања прва и најважнија од свих слобода.

О злоупотреби права слободе говора Лингвиста Ранко Бугарски истиче да „језик сам по себи никада није ни добар ни лош, него само може бити добро употребљен (ако одговара одређеРанко Бугарски (1933) ној ситуацији) или лоше употребљен – лингвиста, предавач. Значајна дела: Језик и лингвистика, (ако тој ситуацији не одговара).” Језик у друштву, Увод у општу лингвистику, Жаргон, Језик и култура, Европа у језику, Језик и идентитет и друга. Енглески филозоф Џон Лок указао је на то да се речи често користе без икакве идеје или без јасне идеје. Ту појаву Лок карактеЏон Лок (1632–1704) – енглески филозоф и лекар, „отац либерализма” рише као злоупотребу речи. чији се допринос класичном републиканству и Треба имати на уму да се слолибералној теорији одразио Декларацијом независности САД. бода говора може злоупоЗначајна дела: Две расправе o влади, Писма o толеранцији I–IV требити и да може постати и друга.

uk a

демагогија – метод инструмент демагогије. Пример таквог коришћења говорничке којим се служи демагог вештине били су, између осталих, Бенито Мусолини и Адолф Хи(грч. demagogos – вођа тлер. Захваљујући њиховим говорима, масе народа прихватиле су народа): 1. народни идеологију фашизма. Хитлер је био свестан какву и колику снагу и говорник у старој Грчкој моћ има говор па је у свом делу Моја борба (Mein Kampf) написао: који је наступао као „У свим револуционарним раздобљима догађаји су били проипредставник народа, 2. онај који настоји звод, не писане, већ изговорене речи.” да стекне поверење Неки од најзаступљенијих метода којима су демагози манипународа неоснованим лисали и подстрекивали масу кроз историју јесу: окривљивање обећањима, апелујући других, сејање страха, лагање, емотивност и лични шарм, обећана емоције, предрасуде вање немогућег, насиље и физичко застрашивање, личне увреде и сл. и исмевање, вулгарност и неодмерено понашање, рефлектовање народних манира, драстично упрошћавање, напади на медије. Поред тога што је важно да знамо како је право на слободу говора загарантовано сваком појединцу, неопходно је имати у виду да постоје ситуације када се оно сме ограничити. Злоупотреба права на слободно изражавање може се казнити у складу са законом и то „у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања поверљивих информација или ради очувања ауторитета и непристрасности судства” (из става 2, члана 10 Европске конвенције о људским правима). Због тога се слобода говора и изражавања не могу признати као неограничени. У злоупотребу слободе говора спада и клевета као незаслужено подривање части и угледа особе. Закон о клевети потиче из Римског царства, а увреда (лат. libellis famosis) понекад је кажњавана смрћу. У већини држава клевета и даље потпада под казнени закон који је намењен заштити личних права на углед – само појединци могу поднети тужбу ради заштите тог права. Ни уметничка слобода, каква је предвиђена код хумора и сатире као облика уметничког изражавања и друштвеног коментара (којем је својствено преувеличавање и изобличавање стварности), није неограничена.

Сазнај више

Проблем слободе изражавања није једнако третиран у свим државама света. Различите културне вредности различито тумаче слободу изражавања. На пример, карикатуре савременог француског сатиричног часописа Шарли Ебдо апсолутно су неприхватљиве земљама Блиског истока. Због сатиричне песме Погреб два раба, објављене у Новом београдском дневнику 1887. године, Бранислав Нушић осуђен је на две године затвора. Песма је исмевала српску монархију, а посебно краља Милана. Инспирација за ову песму биле су две сахране – мајке једног пуковника (којој су присуствовали краљ Милан и цела влада) и пешадијског мајора, одликованог због својих заслу-

га и јунаштва (чијој сахрани је присуствовао цео Београд, али без краља и владе). Огорчен немарним и омаловажавајућим понашањем краља и министара према националном хероју, Нушић је песму завршио стиховима: У Србији прилике су так‘е, Бабе славе, презиру јунаке, Зато и ви не муч‘те се џабе, Српска децо, постаните бабе.

Бранислав Нушић је оптужен за „увреду његовог величанства”.

uk a

Треба имати у виду да не постоји апсолутна слобода, како у реалном свету, тако ни у виртуелном. Слобода изражавања на интернету није апсолутна, нити то може бити. Интернет има своја правила понашања, која често пружају већу слободу његовим корисницима него што их могу остварити у реалном свету. Ипак, постоје општеприхваћени стандарди понашања и на интернету. Веб-сајтови, форуми, друштвене мреже подразумевају употребу интернет-бонтона – неформалних смерница о прихватљивом понашању. Осим тога, готово свака држава има правне регулативе које се односе на интернет. Развој дигиталних медија наметнуо је и питање односа слободе гокопирајт страјк вора и ауторских права. Израз копирајт страјк (енгл. copyright strike) Када Јутјуб изда односи се на кршење ауторских права на Јутјубу (YouTube) и поштотри пута страјк због вање Закона о ауторским правима дигиталног миленијума – DMCA. кршења ауторских Јутјуб издаје страјк због кршења ауторских права, што је наметнуло права (YouTube copyright strike), том питање ограничавања слободе говора коментатора медијских сакориснику се уклања држаја. Примера ради, Јутјуб и компанија Нинтендо (највећи произЈутјуб-канал са свим вођач видео-игара у свету) критиковани су због поступања према ревидео-записима цензентима видео-игара, претећи им страјковима. и забрањује му се Поштена употреба (енгл. fair use) јесте правна основа за коотварање новог ришћење материјала заштићеног ауторским правима. Међутим, поканала. ставља се питање границе између пиратерије (неовлашћеног и нелегалног објављивања, дистрибуирања и продаје туђег ауторског дела) и поштене употребе, јер не постоје строга правила, већ само опште смернице и судске пресуде. Законодавци нису желели да ограниче дефиницију појма поштена употреба већ да, као што је случај и са слободом говора, има могућност отвореног тумачења. Узрок већине злоупотреба интернет-слободе произилази из заблуде да анонимност корисника интернета (која је анонимност за остале кориснике, али не и за полицију) пружа могућност за неограничену слободу без одговорности. Појаве као што су флејмовање, троловање, спамовање, хејтовање, сајбер булинг и застрашивање су, углавном, узроковане неодговорним понашањем појединаца или група који сматрају да им анонимност на интернету пружа сигурну заштиту да без последица врше насиље над другим корисницима интернета.

флејмовање – (енгл. flaming: пламен) свако (не)намерно слање неуљудне или непромишљене поруке или коментара. Флејмерима се означавају они корисници интернета који се труде да изазову „пожар” у дискусијама. троловање – термин потиче из скандинавске митологије од речи трол. Односи се на оне кориснике интернета који на сваки начин желе да привуку пажњу на себе.

спамовање – злоупотреба електронске поште масовним слањем мејлова без икаквог критеријума, најчешће рекламног материјала.

хејтовање (енгл. hate: мржња) – односи се на кориснике интернета који својим коментарима, порукама, мејловима, шире мржњу према другим корисницима, појединцима из јавног живота, организацијама или институцијама итд. Хејтовање на интернету није нужно говор мржње. сајбер булинг (енгл. cyber bullying ) – oдноси се на сваки вид малтретирања путем интернета; непријатељско понашање с циљем да се жртва, такође корисник интернета, јавно понизи, исмевањем, увредама или изношењем приватних података у јавност.

uk a

Изазивање панике и нереда такође се сматра злоупотребом слободе говора. То подразумева изношење лажних вести или тврдњи путем медија, средстава јавног информисања или интернета, које изазива узнемирење грађана и осећај несигурности јачег интензитета, што се сматра кривичним делом. Примера ради, коришћење Фејсбука (Facebook) за информисање опало је у више земаља. Корисници интернета све мање верују вестима јер су информације често измишљене или непроверене. Показало се да је лакше објавити лаж на друштвеним мрежама него је демантовати. Последњих година све је актуелнији појам културa отказивањa (енгл. cancel culture) – културни образац тренутног духа времена према коме се бојкотује и „oтказује” све што није у складу са важећим друштвеним вредностима. Друштвени активизам је све више почео да укључује и притисак на спонзоре људи који су „отказани”, како би им ускратили извор прихода, али није реч само о губљењу посла, него и о губљењу платформе за јавно деловање.

застрашивање – најчешће заступљено у елекронским медијима у коментарима, мада ни други делови интернета нису поштеђени ове појаве (нпр. друштвене мреже).

Занимљивост Пример културе отказивања представља случај глумца Џонија Депа, кога је бивша супруга, глумица и манекенка Амбер Херд оптужила за вербално и психичко насиље. Глумцу је због тога компанија Дизни отказала ангажман у наставку Пирата са Кариба (Pirates of the Caribbean, Gore Verbinski), док је Амбер постала заштитно лице покрета против породичног насиља #МеТоо, a козметичка компанија Л'ореал одала јој је почаст тако што ју је уврстила у лица са црвеног тепиха Канског фестивала (кампања је заменила одржавање

фестивала због пандемије вируса корона 2020. године). Међутим, испоставило се да је Деп био злостављан у браку, а када се то открило, његова бивша жена је сносила последице. Она је остала без улоге у филму Аквамен 2 (Aquaman 2, James Wan), чија је премијера предвиђена за 2022. годину, а Џони Деп је враћен у Пирате са Кариба.

Вежбај

uk a

Погледајте филм Велики диктатор Чарлија Чаплина из 1940. године, који представља пародију на нацистичку Немачку, Хитлера и Мусолинија, а имена су промењена. Анализирајте пародију Хитлеровог јавног наступа и говора. Са тим упоредите говор главног јунака на крају. Трудите се да издвојите што више елемената: садржај говора, његову композицију, интонацију, мимику и гестове говорника. Упоредите говор театра и филма.

Прочитајте одломак из књиге Владалац Николе Макијавелија по сопственом избору. Изаберите део (пасус, неколико реченица) и покушајте да га изговорите тако као да је то ваше властито убеђење. Будите сугестивни, уверљиви, упечатљиви.

Групни рад:

Плакат за филм Чарлија Чаплина Велики диктатор (1940)

Истражи

Истражи појам цензуре у различитим медијским садржајима (нпр. због чега је 2017. године на америчкој радио-станици Хитс 015 било забрањено емитовање Мадониних песама и сл.).

Кључне речи слобода говора, законска регулатива, злоупотреба слободе говора, демагогија, клевета

Литература Бугарски, Р. (1975) Лингвистика о човеку. БИГЗ. Београд. Лок, Џ. (2013) О злоупотреби речи. Службени гласник. Београд. Мил, Џ. С. (1988) О слободи. Филип Вишњић. Београд. Милтон, Џ. (1990) Ареопагитика и други списи о грађанским слободама. Филип Вишњић. Београд.

Препоручена литература

Бретон, Ф. (2000) Изманипулисана реч. Clio. Београд.

Синтеза

законска регулатива

СЛОБОДА ГОВОРА

uk a

употреба

демагогија, клевета, копирајт страјк, изазивање панике, култура отказивања

злоупотреба

МОЋ УТИЦАЈА И ОГРАНИЧЕЊА РАЗЛИЧИТИХ МЕДИЈА

ЛАВ И ЧОВЕК

uk a

Лав и човек почну се инатити о својим преимуштествам.Човек хвали људе, говорећи да су вреднији и јуначнији од лавова, а лав неће то нипошто да призна, но напротив утврждава да је један лав јачи од неколико људи. Њихово преније потезало се задуго, док по случају намере се негде на икону Херкулову, гди бијаше изображен ови како дави лава. „Видиш то?”, рекне човек. „Видим, а ко је то написао?”, упита лав. „Човек, а да ко ће написати?...”„Хе, мој брајко, видиш да си... мал` не рекох...” – рече лав. „Да лавови умеду писати као ви, ја бих теби сто икона за једну показао како лавови људе даве.”

Доситеј Обрадовић

Моћ медијских утицаја

Из медија (добровољно) примамо информације, учимо и уживамо у забави. Али, управо захваљујући добровољном присуству/учешћу, медији невидљиво остварују утицај на наш систем вредности и обликују наш поглед на свет. У том смислу, оправдано је рећи да су медији сурогати критеријума – они уместо нас обликују начине понашања, успостављају навике, разврставају знања, одабирају забаву.

Важни појмови

Сурогат (лат. surrogatum) – заменик; замена, средство замене; роба која замењује другу неку робу, али јој није по вредности и ваљаности равна; патворина, фалсификовани производ.

Закључи

uk a

Колико често користиш податке са Википедије? На ком језику (језицима) претражујеш? Примећујеш ли како се дешава да – иако бираш само једну врсту медија (дигитални) као извор информисања и унутар ње само интернет, а на интернету само један сајт – добијаш различите категорије одговора уколико кључну реч укуцаш на српском, и на, рецимо, енглеском језику. Како ћеш одбарати оно што је релевантно? Да ли ћеш као свог вођу мишљења навести дигиталне медије или интернет, или Википедију, или на Википедији садржај који је објављен на језику у ком су подаци најрелевантнији?

Важни појмови thinking leader – термин из енглеског језика који се код нас обично преводи као лидер или вођа мишљења. Према истраживањима појединих теоретичара: вођа мишљења функционише као веза између медија и реципијената (прималаца поруке). Вођа мишљења се може и поистоветити с медијем, јер масовна комуникација функционише као неодвојиви део друштвене интеракције. Оно што посебно карактерише овај процес управо је посредност и индиректност (порука се преноси техничким средствима, при чему комуникатор и реципијент нису истовремено просторно и/или временски присутни). Другим речима, медији неспорно преузимају улогу лидера, самим тим што преносе поруке великом броју појединаца истовремено и анонимно (порука није усмерена неком одређеном појединцу), а притом, углавном, рачунају на одсуство повратне спреге (па комуникација остаје, бар

привремено, једносмерна). Међутим, постоје и упоредни утицаји који стварају значајне потешкоће у праћењу порука (подсети се садржаја о елементима масовне комуникације па посебно обрати пажњу на филтере). Проблем је утолико сложенији уколико су поруке сличне па привидно занемарљиве разлике стварају забуне и коначне неопредељености. Ако су садржаји потпуно различити или чак супротни, порука у највећем броју случајева бива примљена (прихваћена!) по принципу одабраног вође мишљења (подсети се примера о спортисти, наведеном у лекцији о лажним вестима у контексту говора мржње).

Вођа мишљења (у мање-више структурираној групи) у пракси, по правилу, није особа чије се мишљење следи зато што се оно нарочито поштује већ она која се прва објави.

Вежбај

uk a

Замоли другаре из одељења да се представе – тако што ће о себи рећи оно што би било вредно да сви остали сазнају – како би комуникација у одељењу била лагоднија. (Ово није радионица упознавања, али би било лепо да свако има на уму како би откривање индивидуалних особина допринело бољем разумевању). Нагласи да није предвиђен редослед представљања. Провери да ли је особа, самим тим што се прва представила, заправо вођа мишљења. Дакле, ко се први представи, поставља избор и редослед објављивања података (зовем се, имам хоби, идем на тренинге итд. или: бирам гимназију јер... свирам гитару, имам љубимца итд.). Да ли се сви после представљају на потпуно исти начин (зовем се, хоби, (не) идем на тренинге итд. или: бирам гимназију јер... (не) бавим се музиком, љубимци итд.)? Накнадно замоли одељењског старешину и неколико одабраних професора да се, на исти начин, представе. Провери ко је ту вођа мишљења. Сад све то пронађи у медијима.

Запитај се

Да ли чланови твоје шире породице међу медијима имају вођу мишљења? Да ли су ти медији заиста сурогати њихових критеријума? Како то знаш?

Истраживања

методологија – системско и логичко изучавање и формулисање принципа и метода које се употребљавају у тражењу чињенице или истине; може да буде општа или ограничена на једну посебну науку, или чак на специфично истраживање; поступци који се стварно користе у једном посебном истраживању. За разлику од методике – дисциплине која се бави методама наставе уопште и појединих наставних предмeта. Методологија истраживања у науци разликује се од методологије истраживања у уметностима.

бихејвиоризам (енгл. behaviour владање, понашање) – правац у психологији чији је оснивач амерички психолог Вотсон (1912), који своја сазнања црпи из пажљивог посматрања понашања људи у разним условима и на темељу тих опажања објашњава душевне процесе. Гледиште по којем психологија као наука изучава само понашање.

uk a

Како медији утичу на публику, проверава се путем истраживања која примењују различите методологије. Прва истраживања ове врсте потичу из двадесетих година прошлог века и заснивају се на становиштима бихејвиориста, а веровало се у велики, али тешко мерљив утицај медија. Од 1949. године установљен је систем одређивања гледаности (популарности програма), настао као део истраживања масовне комуникације у Америци (како су га утемељили социолози Лазарсфелд и Ласвел). Имајући у виду процват телевизије, тада је најважније било утврдити какав је ефекат нових слика на гледаоце. Провере делотворности телевизијских садржаја постале су сложени истраживачки подухвати који прате све ефекте јавног информисања. Кроз испитивање моћи утицаја телевизије, хипотезе су се често односиле и на њена ограничења. Ако останемо код телевизије, она у ове сврхе врло често примењује анкету, на случајном узорку (пролазника на улици), која треба да оправда веродостојност става јавности о догађају који се медијски представља: анкетирана (не)позната лица могу аутентично сведочити о догађају; управо као што се одабиром анкетираних лица и редоследом представљених изјава у ТВ прилогу, по потреби (намери), може утицати на то како гледаоци доживљавају сведочанство и сам догађај;

хипотеза (грч. hypóthesis) – претпоставка, претпостављање; претпоставка која треба да допуни оскудно искуствено сазнање; претходно узимање неизвесног и још недоказаног, али и непобијеног, општег правила ради објашњења једне или више чињеница. Објашњење једне комплексне групе података, признато као пробно, али још недоказано; теорија је развијена хипотеза коју подржавају врло стварни докази; формулација једне хипотезе је обично први корак у решавању проблема. Потврђивање и оповргавање хипотезе равноправно су вредни исходи истраживања. узорак – случајни тј. сваки члан популације има подједнаку и независну могућност да буде укључен у узорак; репрезентативни – који тачно одражава оно што важи за популацију из које је узет узорак; који садржи у одговарајућој размери или фреквенцији сваку релевантну или захтевану каратеристику целине.

анкетирана (не)позната лица могу слободно формулисати своје одговоре – који се накнадно смештају у категорије сродних – на постављено питање (отвореног типа); баш као што се уз питање (вишеструког избора) предложе жељене опције, чиме се унапред обезбеђују очекиване На пример: Како најрадије проводиш слободно време? категорије одговора – накнадном обрадом у монтажи тенденциозно се могу сврставати одговори, На пример: Слободно време најрадије којима се сугерише жељени приступ теми; избор одпроводим: говора и редослед њиховог појављивања одређује • на тренингу; разумевања и тумачења, тј. по жељи аутора се може • гледам ТВ; креирати, на пример, иронични тон који озбиљност • уз компјутер. теме недвосмислено доводи у питање; питања се могу тако формулисати да се одговори из различитих анкета несметано комбинују – изворни материјали представљају независне целине, потом се изјаве одабирају и у монтажи се прави редослед појављивања према жељеном сценарију.

Истражи

uk a

Поставите и изведите мало истраживање о гледаности, утицајима и вредностима ријалити (reality) ТВ. Приредите јавно представљање резултата истраживања у школи, тако што ћете: прво приказати само одговоре који стоје у прилог негативном односу према таквим медијским садржајима; потом приказати само одговоре који стоје у прилог позитивном односу према таквим медијским садржајима; на крају приказати тачне резултате истраживања. Покушајте да укрстите одабране одговоре, како бисте намерно изазвали озбиљна или духовита тумачења.

Ограничења

Свакодневно живимо медијске слике стварности уместо стварности па бисмо могли закључити да су медији парадигме што значи: обрасци или модели.

Важни појмови

Парадигма (из старогрчког parádeigma) – показати, учинити разумљивим; пример за углед, узор, узорак; образац; образац мењања; (модел).

Сазнај више

Ауторитети су они који намећу парадигме – свет гледамо кроз њихове наочари. Данас су медији апсолутни ауторитети. Али, и ту постоје ограничења.

uk a

Слобода информисања представља једно од основних људских права. У Србији је загарантована Уставом Србије и Законом о јавном информисању, као и Европском конвенцијом о људским правима. Међутим, ово није апсолутна слобода, што значи да подлеже одређеним ограничењима. У свету и код нас постоје различити документи, као правни оквири којима се уређују ограничења слободе информисања, а уважавају начела: легалности (морају бити прописана законом), легитимности (мора да буде у служби неког од оправданих циљева, као што су заштита јавне безбедности, јавног поретка, општег морала) и неопходности (мере које се предузму у ограничењу слободе информисања морају да буду истински неопходне за остварење виших циљева друштва, и да буду засноване на демократским принципима). Довољно парадоксално, овим ограничењима се онемогућава злоупотреба права на слободу информисања. Довољно је само да поставимо основна новинарска питања: ко, кад и како тумачи „злоупотребе права на слободу информисања”.

Размисли Да ли постоје ситуације у којима је оправдано да се јавности (привремено или трајно) ускрати нека информација?

Поред поменуте слободе информисања, као и свих регулатора процеса масовне комуникације, ограничења утицаја медија доносе и породица, школа и друштвена заједница којој припадамо. Подсети се садржаја о представљању деце и младих у медијима, као и понуђених илустрација и питања. Разумевање начина на које нас медији заводе и злоупотребљавају неспорно смањује ефекте таквих намера. Утицај медија се свакако може ублажити васпитавањем укуса, а поготово усмеравањем на чињеницу да даљински управљач не служи да укључимо и искључимо телевизор, већ да одаберемо садржаје које ћемо пратити. Једно од најмоћнијих ограничења утицаја медија јесте медијска писменост. Она је исход сложеног процеса медијског образовања. У свету је медијско описмењавање пре више од 40 година уведено (под различитим називима: образовање за медије, медијска култура, медијска писменост итд.) у обавезне циклусе школовања на свим нивоима. Медијска писменост је интегрални део опште културе.

Прочитај

Упореди

uk a

Својевремено је спроведено истраживање (којим је обухваћено преко 600 ученика III и IV разреда основних школа из Сенте, Београда и Новог Пазара), којим је утврђено да би сви ученици млађих разреда основне школе желели да се о медијима учи у школи: „Зато што је важно да учимо оно што највише волимо”, „Зато што то нам даје снагу”, „Ту се учи како да уживамо зато што паметно гледамо”. На питање Ко би могао да оствари ту жељу?: „Председник образовања”, „Онај ко има важније место у влади”, „Они у које верујемо”, „Сами медији”, „Људи који уче друге људе”. На питање Ко има моћ да то забрани?: „Сами медији.”

Филип Бретон у свом Филип Бретон (1951) делу Изманипулисана реч – теоретичар и истраживач при (2000) као циљ студије наCNRS (Лабораторије за социологију води „жељу да допринесе и европску културу у Стразбуру) и бољем ‘декодирању‘ порупредавач на Универзитету Париз ка које су опасне како са I – Сорбона. становишта вредности које бране, тако и у погледу метода које користе” и уводи оригинални појам „слободе примања, без које би слобода изражавања остала привилегија моћника.” Филип Бретон, Изманипулисана реч

Кључне речи сурогат критеријума, вођа мишљења, истраживања, парадигма, медијска писменост

Литература Кораћ, Н. / Врањешевић, Ј. (2001) Невидљиво дете. Југословенски центар за права детета. Београд.

Препоручена литература

Безданов Гостимир, С. (1998) Бајка у земљи медија. Агена/Институт за филм. Београд.

Синтеза

uk a

истраживања

медијска писменост

ОГРАНИЧЕЊА

100

вођа мишљења сурогат критеријума УТИЦАЈИ МЕДИЈА

МЕДИЈИ – ФАКТОР

ФОРМИРАЊА ИЛИ ПРАЋЕЊА УКУСА ЈАВНОСТИ?

uk a

Кокош или јаје?

„Људи се још увек међусобно убијају, још увек нису разумели како живе, зашто живе; политичари не успевају да виде да је земља једна, иако је пронађена телевизија (Telehor): ’Виђење на даљину’ – сутра ћемо бити у стању да погледамо у срце нашег сабрата, да будемо свуда, а ипак сами; штампају се илустроване књиге, новине, часописи – у милионским тиражима. Непоколебљива истина, истина у свакидашњим ситуацијама, доступна је свим класама. Полако се Ласло Мохољи-Нађ (1895–1946) прочишћава хигијена оптичког, здравље ви– мађарски сликар, фотограф, професор у дљивог.” чувеној ликовној школи Баухаус, чији је један од Ласло Мохољи-Нађ (1925) оснивача, као и школе за дизајн у Чикагу.

Размисли

О којим медијима говори Ласло Мохољи-Нађ (сликар и фотограф, професор чувене ликовне школе Баухаус) у цитираном одломку? Шта на основу извода из текста с почетка 20. века закључујеш о данашњој актуелности његових тврдњи? Размисли о томе да ли медији формирају укус јавности или га само прате. Своја размишљања, дилеме, тврдње или претпоставке подели са другима у одељењу. Древно питање „Кокош или јаје?” лагодно се примењује и на простор медија масовне комуникације. На питање да ли медији формирају укус јавности или га само прате могућа су два одговора: (1) медији нуде оно што публика воли; (2) публика воли оно што медији нуде.

Занимљивост Скенирај QR код својим мобилним телефоном или таблетом. Да ли су медији утицали на изумирање диносауруса?

101

критеријум – основа према којој се нешто оцењује, класификује, односно разликује од нечег другог, мерило.

Размисли

Један од највећих југословенских филмских критичара – Ранко Мунитић (1943–2009) – објавио је прву збирку својих радова под насловом Туцање диносаура, уверен да је филмска критика бесмислена. Како год се одредили према томе, потпуно је јасно да оно што аргументација публика воли представља суд укуса: „Свиђа ми се. Не свиђа ми се.” – доказивање, образлагање; За разлику од суда укуса, вредносни суд је објављивање криначин изношења и теријума: „Бриљантно. Сјајно. Осредње. Лоше. Невредно.”; уз распоређивања доказа. неопходну аргументацију која проистиче искључиво из језика изражавања медија коме разматрано дело припада. Дакле, свака тема може бити обрађена на безброј различитих начина. То значи да је свако препричавање потпуно бесмислено и никоме не може ‘покварити‘доживљај (књижевног дела, слике и/или звука, а понајвише аутентичне интерактивности).

Упореди

uk a

Свима је позната прича о Ани Карењиној. Али је то Лав Толстој писао (прво у деловима, потом као роман); а онда су уследиле бројне екранизације. Сви знамо причу, а опет изнова читамо и све нове верзије филма гледамо! Свима је позната прича о Харију Потеру. Али је то Џ. К. Роулингова писала (као романе), а онда су уследили филмови. Сви знамо приче, а опет изнова читамо и гледамо! Свему томе треба додати феномен римејк (remake). Као стваралачки изазов, поступак који подразумева римејк сведочи о томе да свако може да измени и највећу причу, а да она мало тога (или ништа) не изгуби од своје постојаности, занимљивости, популарности. Може се, међутим, говорити само о томе да ли је римејк више или мање уметнички успело дело.

Важни појмови Филмски римејк – специфично тумачење постојећег филма, настало као нова верзија: цитирањем, колажирањем и монтажом, тј. уметањем елемената постојећег у ново филмско дело (навођење ликова или епизода); реинтерпретација; може бити омаж или пародирање изворног дела.

омаж – уметничко дело из било које области изражавања у част неког значајног уметника. пародија – шаљива имитација, свесно подражавање неког дела уз пренаглашавање његових типичних својстава.

Вежбај Одабери један филм (било ког рода/жанра, било ког метра, било које епохе, било које националне кинематографије, било ког аутора), па пронађи облике његовог римејка (књижевни, филмски, стриповски, телевизијски, дигитални).

102

Наведи своје критеријуме за вредновање оригинала и римејка. (Неопходно је имати у виду разлике између језика изражавања филма и језика изражавања одабраних облика римејка!)

Заводници укуса

комуникације, један од пионира видео-арта.

„Добар укус се, у ово време технолошке демократије, показује само као предрасуда укуса. Ако уметност не ствара ништа осим доброг или лошег укуса, онда је она потпуно промашена. Када је у питању анализа укуса, добар и лош укус се могу исто лако изразити у врсти фрижидера, тепиха или фотеље Лес Левин (1935) – концептуални уметник, посвећен теорији масовне које имате у кући.” Лес Левин (1975)

uk a

Данас нико не може избећи да искаже свој укус. Чим се определимо за писца ког читамо, новине које пратимо, врсту музике коју слушамо, филмове које гледамо, телевизију коју бирамо, друштвену мрежу у којој смо активни, бренд који носимо – јасно указујемо на оно што нам се свиђа. Своје ‘свиђање‘ показујемо пријатељима, а још више непријатељима. Ово је време избора. Увећан број различитих понуда ствара нам илузију да сами одабирамо. Међутим, наш избор опредељују и положај који заузимамо у друштву, и људи којима смо окружени, предрасуде, захтеви духа времена... Све се мање усуђујемо да говоримо о укусу или о квалитету – све више све означавамо стилом живота.

Размисли

Сви припадамо публици филма и телевизије – сви се њима бавимо. Бар једном дневно веома радо коментаришемо неки филм или ТВ формат. Није нам страна ни жучна расправа о глумцима или о водитељима, напротив! О њиховом приватном животу знамо свашта, срећемо их (‘уживо‘) довољно често да су нам постали готово рођаци... Уосталом, наше је неприкосновено право да се изјаснимо о свему што нам се (не) свиђа! То право, међутим, примењујемо онда на сферу вредновања, сферу која је многима потпуно непозната и реално недостижна.

Закључи Сви спремно улазимо у расправе о добрим и о лошим филмовима, а да о филму никад ништа нисмо учили. Већина нас не разликује суд укуса од суда вредности, па више него често за филм који нам се свиђа тврдимо да је одличан. У одбрану стављамо само своје свиђање: игра наш омиљени глумац или волимо да гледамо љубавне или је пак сјајна

103

јурњава... Вредновање подразумева да свој суд аргументујемо, а то можемо само ако познајемо филмски језик. Основно средство изражавања филма јесте слика (има филмова без приче, али их нема без слике!). Ето, ваљало би поћи од визуелних квалитета, који чине све чари илузије покретних слика: фотографија, светло, композиција, кадрирање, кретање камере, монтажа... Потом се морају имати у виду посебне вредности којима филм ствара нови простор и време итд. Дакле, у одбрану става да неки филм није добар стављају се аргументи попут: лоше сликан, наивно писан, незналачки режиран и слично. Сусрет суда укуса и вредносног суда најбоље се очитује код филма који нам је драг, а нема никакве квалитете: свиђа нам се јер волимо каубојце, али у оквиру овог жанра (western) – који обавезује на врло строга правила стилизовања стварности – тај филм је један од најлошијих. Наравно, важи и обрнуто: сјајан је филм – креативна монтажа, маестрална режија, врхунска глума... – али нам се не свиђа – не прија нам таква прича, не подносимо главног глумца...

Вежбај

uk a

Наведи по један пример из медија (књига, штампа, фотографија, филм, стрип, радио, телевизија, дигитални медији): (1) који ти се свиђа, а нема вредност; (2) који ти се не свиђа, а има вредност; (3) који ти се не свиђа и нема вредност; (4) који ти се свиђа и има вредност. За суд укуса није потребно образложење (оправдање): „свиђање” је лично. За вредносни суд је неопходно наводити критеријуме и аргументацију. Овде су највреднији одговори укрштања (1) и (2).

Човек који живи у медијској стварности најизразитије се представља својим одабиром онога што му се свиђа. Међутим, ниједан избор није потпуно личан, индивидуалан и независан. Томе су посебно допринели такозвани заводници укуса: новитет (помодарство), сличност (имитације и фалсификати), асоцијације, обичаји, навике, антиквитети...

Прочитај Новитет. Разум је такав да његову пажњу увек привлачи необично и испуњава осећањем чуђења. Новитет углавном изазива само непосредни вулгарни ефекат и пролазну емоцију и увек је у домену незнања. Систематско повођење за новотаријама је помодарство, прецизније, импотенција укуса. Невоља је утолико већа што се импотенција – немоћ, помодарство не односи само на стил одевања, уређење стана неспособност. или избор дневних новина, већ се самоуверено преноси и на уметност.

104

Сличност. Уживање у лепоти неког дела треба јасно разграничити од онога које нуди успела имитација тог дела. У простору медија, међутим, копија поприма сасвим другачија значења и вредности – захваљујући масовном умножавању (репродуковању), неке уметности (фотографија или филм, нпр.) остају самосвојне и у било ком примерку – копија има исту вредност као и оригинал, тј. уникатност више није мера вредности.

уникат – 1. једини израђени или једини сачувани примерак чега (књиге, рукописа, производа); оригинал. 2. онај који је по свему јединствен, изузетан, непоновљив.

Асоцијације. Многе ствари проглашавамо лепима или ружнима, само као последицу асоцијација које нас упућују на њих. Овакво суђење је својствено мас-понашању: лепота се приписује предмету – не због тога што је у њему сагледана или из њега примљена, већ – због положаја који он заузима у свету богатих, свету уметности или прихваћеног мишљења. естетика – 1. филоз. учење о лепом, нарочито у уметничком стваралаштву. 2. развијено осећање за лепо, смисао за лепо. 3. леп спољашњи утисак, лепота, склад.

uk a

Обичаји. Обичај се утолико разликује од моде – која обавезно подразумева ново и (бар делимично) непознато – што се везује за старо и познато. Мода се заснива на промени, а обичај на стабилности. Док се млади спремно отварају према моди, старије генерације су често оковане устаљеним обичајима и навикама. Мода има јачи утицај, али и бржи пад. Истовремено, обичаји имају далеко снажнија упоришта у простору морала, него у сфери естетике.

Навике. На осећања слабије утичу навике него новитети, али чињеница да су нам неки објекти познати (стекли смо навику да их видимо у свету пријатног или непријатног) често слаби наше утиске, па тако онемогућује разум да о њима правилно суди. Навика има тенденцију да онемогући слободно расуђивање, заведе и ослаби осећања и наше активне снаге потчини утицају превазиђених претходника. Медији се тиме обилно служе – заоденути плаштом познатог, промовишу се нови трендови, како на плану образовања погледа на свет, тако и критеријума за вредновање уметничког изражавања. Антиквитети. Уметничка дела старине имају значења и карактеристичну лепоту, која је уткана у асоцијацију на историјски период из кога потичу. Њихов суштински идентитет и старост готово да су неодвојиви. Међутим, њихова вредност је садржана у карактеристичној лепоти, а не у времену стварања. Нажалост, масовно је уврежена предрасуда да је старост синоним за вредност: све старине припадају категорији лепоте. Истини за вољу, време – без обзира на чињеницу да је оно најчешће оправдање за повећање његове материјалне вредности на тржишту – никако није критеријум за вредновање дела. Исто тако, постоји опште дивљење предметима који су за израду изискивали дуго време. У том контексту, медији су отишли најдаље у разоткривању мистерије времена.

105

„У будућности ће свако имати својих 15 минута славе”… Тако је говорио Енди Ворхол средином прошлог века.

Енди Ворхол (1928–1987) – амерички сликар, режисер, публициста, глумац и највећа фигура поп-арта.

Енди Ворхол, Конзерва Кембел супе

Истражи

Истражи што је могуће више извора о стваралаштву овог мултимедијалног уметника. Погледај како изгледа Музеј Ендија Ворхола у Питсбургу.

uk a

Наведи своје критеријуме за вредновање Ворхолових (ликовних/филмских/адвертајзинг) дела. Да ли је Ворхолов принцип креирања славе могуће применити данас? Зашто? Провери значења (сличности и/или разлика) феномена: star-system & популарност.

Међутим, будућност је стигла и много пре. Томе су првенствено допринели медији масовне комуникације.

Сазнај више

„Са дагеротипијом ће свако бити у стању да добије свој портрет – раније су то могли само истакнути појединци. А истовремено, све се чини да бисмо сви изгледали потпуно исто – тако да ће нам бити потребан само један портрет.”

Серен Кјеркегор (1813–1855) – дански филозоф, теолог и песник; зачетник егзистенцијалистичке филозофије. Значајна дела: О појму ироније; Страх и дрхтање; Филозофске мрвице; Завршни ненаучни постскриптум филозофским мрвицама и друга.

106

Серен Кјеркегор (Kirkegard, 1854)

Размисли

o Анастас Јовановић

Дагеротипија – једна од првих врста слике у историји фотографије. Човек је први пут забележен фотографијом 1839. године, захваљујући новом поступку – који је развио Дагер (Louis Daguerre). Будући да се нису могле умножавати, уникати фотографија насталих овим поступком – са пуно детаља, са веома великом оштрином, често бојени – стављани су под стакло, богато урамљивани и чувани као посебне драгоцености. Дагерову камеру је међу првима у нас користио – литограф, касније познати фотограф – Анастас Јовановић. Према речима Дагера из 1838: „Дагеротипија није само средство које служи за оцртавање природе... (она) јој даје моћ да репродукује себе.”

uk a

Колико се Кјеркегорова тврдња (све се чини да бисмо сви изгледали потпуно исто – тако да ће нам бити потребан само један портрет) може односити на савремени свет? Какву улогу у томе имају заводници укуса? У чему се састоји удео медија и глобализацује? У којој мери је сваки појединац за то одговоран? Због чега су важни: педигре, уређење простора, styling, статусни симболи, професија, коришћење слободног времена, начин комуницирања, одабир саговорника, присуство у јавности? Образложи како ти тумачиш израз лични имиџ.

Прочитај

Педигре је један од сигурнијих начина да се обезбеди престиж, па многи инсистирају на угледу породице из које потичу.

престиж – углед, друштвена свест о нечијој вишој вредности; надмоћ коју неко има због свог високог угледа и утицаја.

Уређење простора тако да се сав декор живљења, учења, рада и спавања увек представљамо као израз сопствених идеја. Стајлинг (Styling) је израз за комплетно (комплексно) украшавање. Избором одеће, обуће, фризуре, шминке... истовремено се указује на сопствени статус, упућеност и активно праћење свега што је у тренду.

107

Статусни симболи су одвајкада били најупадљивији репери моћи и утицаја. Накит је ову улогу очувао кроз векове. Касније му се ту прикључује ручни сат, као део накита и често уникатна скупоценост. Савремени човек у програм исказивања своје моћи стално и даље придодаје: аутомобил, онда компјутер, па мобилни телефон. Професија постаје и добра прилика за укључивање у кругове тренутно признатих и уважених. Све ређе је услов способност, образовање или стручност – важно је само бавити се атрактивним послом.

мејнстрим – главна или преовлађујућа, унеколико конвенционална струја у некој врсти стваралаштва, начина мишљења и сл.; главни ток.

Коришћење слободног времена усмерено на бригу о здрављу и физичком изгледу постаје показатељ друштвеног статуса. Томе припада и потреба да се забележи сопствено присуство уз познате личности из света културе, естраде, медија (на премијерама, промоцијама, изложбама, концертима и сл.). Одабиром књига, новина, фотографија, филмова, радијских-ТВ-дигиталних емисија најочигледније је сврставање у мејнстрим (main-stream).

атрактиван – привлачан, примамљив, који привлачи пажњу.

uk a

Начин комуницирања одређује ко смо, било да се размена обавља невербално (говором тела: изгледом, осмехом, гримасама, гестикулацијом, мирисом, додиром...), вербално (обраћањем, поздрављањем, опхoђењем, речником, акцентом...) или виртуално (избором претраживача, успехом у компјутерским играма, учешћем на најпопуларнијем форуму, презентацијом на Мрежи...).

Одабир саговорника истиче потребу да се припада друштву одабраних личности, уважених и/или популарних. То најчешће подразумева истицање блиског контакта са њима: боравка у друштву популарних личности, или само њихово цитирање. Присуство у јавности има посебно место у животу модерног човека, који се вешто укључује у стварност. То је личност која је добро обавештена о свему и свачему (увек зна ко је ко и шта је шта); одлично познаје јавну сцену (увек зна ко је коме шта, и зашто је то добро; ко где или чему припада, и зашто је то важно); успешно се бави прогнозом (увек зна ко ће, када, како и зашто да победи); упућена је у обликовање јавног мњења и у томе активно учествује.

Кључна реч данас је, свакако, (лични) имиџ.

108

Важни појмови Имиџ (image) – слика, замишљена слика, представа, утисак, одраз; представа коју јавне личности, својим изгледом и понашањем, стварају о себи код публике. „Добар имиџ око себе ствара лепо. То је исто као углед или страхопоштовање, само што је у ери виртуелне стварности добио нови калуп за 21. век.” Марко Пауновић

Истражи

Изабери једну ТВ серију/серијал (било ког жанра, било ког аутора, било чије продукције, старију/новију, без обзира на број сезона/епизода, награда, …) и покушај да одговориш на питање: Да ли медији нуде оно што публика воли или публика воли оно што медији нуде? Могу ти бити релевантни само неки од поменутих или још неки други заводници укуса, а можда и код навођења критеријума за вредновање имиџа/славе наведеш само виртуелно окружење. Сви су одговори тачни, уз релевантан – важан, ваљану аргументацију. У овом случају, аргументација се изводи исбитан, значајан; утицајан. кључиво из језика телевизијског израза!

uk a

Кључне речи

медији масовне комуникације, суд укуса, заводници укуса, вредносни суд, имиџ

Литература

Бал, Ф. (1997) Моћ медија: мандарин и трговац. Clio. Београд.

109

Синтеза

uk a

СУД УКУСА („свиђа ми се”) („не свиђа ми се”) заводници укуса новитет сличност асоцијације обичаји навике антиквитети

књига штампа фотографија филм стрип радио телевизија дигитални медији

110

МЕДИЈИ МАСОВНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ

(ЛИЧНИ) ИМИЏ педигре уређење простора styling статусни симболи професија коришћење слободног времена начин комуницирања одабир саговорника присуство у јавности

ВРЕДНОСНИ СУД

(„одлично је”) („лоше је”) аргументација критеријума изведена из језика изражавања одабраног медија

БУДУЋНОСТ МЕДИЈА

Жељка седи испред куће и држи лутку без главе. Док људи пролазе, она разговара са лутком. Један чика застаде па јој рече: Како можеш да разговараш са лутком која није жива? Она је жива – брзо одговори Жељка. Како је жива, кад нема главу? Има главу – одврати Жељка. Нема главу – рече чика љутито. Има... Нема... Ала ви, чико, не умете да се играте!

ЖЕЉКИНА ЛУТКА

Игра

uk a

Драган Лукић

Ако се будућност може прочитати из древних времена и проверити у садашњости, онда је игра – у најширем смислу – једини избор. Она се равноправно односи на непосредну као и на посредну комуникацију. Медији чине њен виртуелни оквир и – на стара правила – постављају нове изазове.

Прочитај „И данас се питам да ли је теоријски и могућа кохерентна теорија о игри. То ми није сметало да се успротивим плитким, стереотипним и нетворачким мишљењима која су била далеко од тога да есенцијализују ову темељну категорију постојања. Сигуран сам, међутим, да без чаробнице – игре, нема целовитијег откривања човекове суштине и тоталитета његовог постојања. Није најсрећнија околност то што живимо у цивилизацији у којој је игра у великој кризи. Она можда делује као бучна и неукротива река, али су замућени њени токови па је зато више опасна него животворна.

111

Због свега тога, има разлога сетити се ЈохаЈохан Хојзинга (1872–1945) на Хојзинге, који је аргументовано доказао да – холандски историчар и један од оснивача теорије модерне културе. Међу игра нема тако значајну улогу у култури нашег најпознатијим теоријским делима је и времена као што је имала у грчкој и латинској Homo Ludens. традицији. Ипак, не бисмо смели заборавити да је одбрана игре у савременој култури исто што и одбрана човекове сложености и његове слободе.” Ратко Божовић (2014)

Ратко Божовић (1934) – реномирани социолог, теоретичар културе и уметности, писац. Значајне студије: Метаморфозе игре, Искушења слободног времена, Лавиринти културе, Под знаком питања, Доминација и отпор, Лексикон културологије, Игра или ништа, Парадокси медијске слободе и друга.

Запитај се

uk a

Провери теоријска тумачења појмова homo sapiens и homo ludens. Да ли имаш омиљена игру која припада непосредној комуникацији? Да ли имаш омиљену игру која припада посредној комуникацији? Да ли ће у будућој цивилизацији бити доминантнији homo sapiens или homo ludens? Зашто? Каква је улога медија у њиховом обједињавању?

Софистицирани свет „Симулакрум није никад оно што прикрива истину, него истина прикрива да је нема. Симулакрум је истинит.” Жан Бодријар (1985)

Жан Бодријар (1929–2007) француски теоретичар културе, социолог, филозоф, политички коментатор и уметнички фотограф. Његов рад се највише доводи у везу са полазиштима постмодерне и истраживањима у домену медија масовне комуникације. Значајна дела: Симболичка размена и смрт, О завођењу, Симулакруми и симулација, Прозирност зла и друге,

Појам софистицирано има неколико различитих равноправно прихваћених тумачења, као и бројне синониме.

112

Важни појмови

(1) Софистицирано – софистикација (нлат. sophisticatio) – кривотворење, патворење, кварење; кривотворевина, патворина; али има равноправно значење (енгл. sophistication) рафинованост; профињеност, еманципованост; сложеност; висок технички ниво; софизам – истанчано лажни аргумент који се може тешко побити; софистерија – аргумент који намерно обмањује; софистициран (енгл. sophisticated) равноправно може да подразумева: губитак природности, једноставности или спонтаности до кога долази услед стицања искуства кроз ученост, извештаченост у понашању или претерану рафинованост; урбани менталитет паметних и образованих који су равнодушни према свему обичном, једноставном или баналном; култивисаност која омогућава да се уздигнемо изнад свакодневног и уобичајеног. (2) Блазиран (фр. blasé) – истовремено значи: недостатак одговорности према свему што је раније представљало радост или задовољство и презасићеност и претерану култивисаност које воде презиру и омаловажавању свега што побуђује пажњу просечних; разочаран (енгл. disillusioned) подразумева особу са искуством које руши све илузије, а за последице има безнадежност и одсуство идеалистичких мотива; то је онај коме не приписујемо само зрео и реалан однос према стварности, већ презир и цинизам у односу на укупни простор сентименталног, визионарског и емоционалног.

uk a

Наизглед звучи сасвим једноставно, али кад кажемо да (ћемо да) живимо у софистицираном свету, онда морамо имати на уму сва наведена значења овог појма. То је, дакле, рафинован, профињен, еманципован, сложен свет оличен новим технологијама; али то је, истовремено, и кривотворен, лажни свет у коме се очитује губитак природности, једноставности или спонтаности. Стварању таквог света допринела су искуства стечена кроз ученост па срећемо извештаченост у понашању или претерану рафинованост; ту припада и урбани менталитет паметних и образованих који су равнодушни према свему обичном, једноставном или баналном. Оквир софистицираног света омогућава да се уздигнемо изнад свакодневног и уобичајеног и генерише блазиране (које одликује недостатак одговорности према свему што је раније представљало радост или задовољство; и презасићеност и претерана култивисаност које воде презиру и омаловажавању свега што побуђује пажњу просечних) и разочаране особе (са искуством које руши све илузије, а за последице има безнадежност и одсуство идеалистичких мотива; оне којима не приписујемо само зрео и реалан однос према стварности, већ презир и цинизам у односу на укупни простор сентименталног, визионарског и емоционалног).

Упореди Синтагма „дух времена” (нем. Zeitgeist) представља филозофски појам који означава преовлађујућа интелектуална уверења, идеје, мишљења и погледе на живот током одређене епохе. Појам је постао познат кроз рад филолога Јохана Готфрида Хердера. У студији Дух времена Едгара Морена из 60-их година претходног столећа, између осталих, обрађене су и теме: културна индустрија, широка публика, уметност и просек, култура доколице, сим-

113

патија и хепи енд (happy end), олимпијци, пиштољ, свакодневни ерос, срећа, љубав, величање женских вредности, младост, планетарна култура. Истим темама се у својој студији Дух деведесетих бавила Неда Тодоровић. Потражи и прелистај оба наведена дела па упореди тадашње примере. Одабери сродне примере из садашњег духа времена. Покушај да замислиш будући дух времена, па наведи примере.

У софистицираном свету морамо увек бити спремни на сусрете попут оних приказаних у филму F for Fake у режији Орсона Велса, који се ту појављује и као наратор и као модератор документаристичког приступа теми о вредновању фалсификата.

Размисли

Миодраг Новаковић (1940)

uk a

Погледај филм F for Fake (Orson Welles, 1973), – драматург, критичар, теоретичар, директор највећих југословенских па се позабави тумачењима документаризма и филмских фестивала и филмски педагог. фалсификата. Према речима драматурга Мише Новаковића, „то што човек себе изјављује у микрофон или камеру, више је него озбиљно! Стари Римљани су у те сврхе имали таблице, па су годинама осмишљавали шта да упишу. Сада медији бележе све: и истину и фалсификат и манипулацију и лепоту – не може више ништа да се сакрије – све је у тренутку зааболирати (лат. abolere уништити) – бележено. Свест о томе да се све и одмах бележи подразумева прекинути над неким одговорност и обавезу и на морал и на стилизацију! Али, медији судски поступак без имају и отклон тзв. ‘сваког чуда за три дана‘ (уколико не уследи чеикаквих последица по сто појављивање у медијима) врло брзо ће све бити заборављено оптуженога. – пролазно, аболирано !” аболиција – опроштај У контексту развоја технологија, како процењујеш да ће документарно утицати на фалсификат?

казне, помиловање; укидање, поништење.

Подсети се напомена и примера у прилог тумачењу и разумевању односа између стварности и истине, обрађених у оквиру теме о лажним вестима. Један од најзначајнијих аутора који је своју теорију развио на поставкама да су слике и симболи заменили сву стварност и значења модерног друштва, као и да је људско искуство више исход симулације стварности него саме стварности – Жан Бодријар – велича феномен симулакрума као ознака културе и медија које креирају перципирану стварност (друштво је постало толико ослоњено на симулакруме, да је изгубило везу са стварним светом на коме су симулакруми засновани). Реч је о стварности изнад стварности (Бодријаров израз је хиперреалност), коју су произвели медији вољом и очекивањима модерног човека. Његово значајно дело Симулакруми и симулација настало је

114

половином 80-их година прошлог столећа, али се деценијама живе теоријске расправе, тумачења и примене сасвим сигурно могу очекивати и у будућности.

Важни појмови

(1) Симулација (лат. simulatio) – претварање, забушавање; приказивање неког правног стања другачије него што је у ствари; налик на нешто, лажна сличност; обмана, превара, лажно представљање; симулирање – лажно испољавање неког понашања или активности у намери да се обмане друга особа; изигравање болести или неспособности; у ширем смислу симулирање ненадлежности; смишљена обмана је, ипак, обично прикривање стварног менталног поремећаја или недостатка способности; симулирати (лат. simulare) правити се оним што није, издавати се за што, представљати се онаквим какав није. (2) Симулакрум (лат. simulacrum) – сан, привиђење, слика и прилика, утвара, авет, лажна слика, лажна стварност која изгледа веома реално. Симулакрум се, најчешће, употребљава у критици постмодерне културе, у којој нестаје јасна граница између стварности и њених копија.

Упореди

uk a

Погледај интервју са Жаном Бодријаром који је у оквиру серијала Савремени светски писци за РТС водила Неда Валчић Лазовић.

Занимљивост

У филму Матрикс (The Matrix Lana Wachowski/Lilly Wachowsky – as the Wachowski Brothers, 1999) могу се наћи везе с Бодријаровом студијом. У једној од уводних сцена, оригинално француско издање Симулакрума и симулације је књига у којој Нео крије своје тајне податке. Редитељски захтев пред кастинг за главну улогу у филму био је да се прочита Бодријарова студија. У једном од интервјуа, Жан Бодријар је изјавио како је филм Матрикс оличење потпуног неразумевања и изопаченог тумачења смисла његове теорије.

Између осталих, у студији Симулакруми и симулација обрађене су и следеће теме: Прецесија симулакрума (симулакрум претходи стварности – на пример: прво су формиране мапе одређених територија, а тек касније установљене стварне границе), Историја као ретросценарио (према већ оствареним сценаријима, могуће је предвидети нове токове историје), Супермаркет и суперроба, Имплозија смисла у медијима, Clone story, Холограми, Симулација и научна фантастика. Из самих наслова је већ јасно да се студија бави медијским феноменима и феноменима будућности.

115

Истражи Уводећи у тумачења појма симулације, Бодријар објашњава: „Скривати и претварати се да немамо оно што имамо. Симулирати и претварати се да имамо оно што немамо. Оно прво упућује на неко присуство, оно друго на неко одсуство. Претварање или прикривање остављају нетакнут принцип стварности: разлика је увек јасна, она је само маскирана. Симулација поставља питање разлике између ‘истинитог‘ и ‘лажног‘, ‘стварног‘ и ‘имагинарног‘.”

Сазнај више

Можда имаш лично искуство, а можда се међу другарима десила симулација: „Није ми добро, не могу данас да одговарам”, па уследе стомачни проблеми. Наведи пример за став да онај који симулира неку болест изазива у себи неке њене симптоме. Да ли је симулант болестан или није, будући да производи „праве” симптоме? Како се наставници, психолози, лекари односе према симулантима? Да ли је лако преузети одговорност за препознавање симулације? Доведи то у везу са медијима.

uk a

Као пример симулакрума, Бодријар наводи да се под изговором спасавања изворног, забрањују посете пећини Ласко (само 500 м даље изграђена је тачна копија, да би сви могли да је виде – у аутентичну шпиљу посетилац баци око кроз мало застакљено окно, а онда следи заједничка посета реконструисаном објекту). „Могуће је да ће се и само сећање на оригиналне шпиље избрисати у духу будућих генерација, али већ сада нема разлике: копија је била довољна да их све заједно смести у нешто вештачко.”

Археолошко налазиште Лепенски Вир, у ком су остаци најстаријег седелачког насеља у Европи основаног пре осам хиљада година, откривено је током опсежних истраживања у Ђердапу која су вршена због изградње хидроелектране. Након завршетка ископавања, локалитет је премештен на садашњу локацију како би се заштитио од потапања које је извршено преградњом Дунава. За посетиоце је 2011. године отворен нови центар.

Лепенски Вир је прва људска насеобина у Европи, једно од највећих и најзначајнијих мезолитских и неолитских археолошких налазишта, смештено на десној обали Дунава у Ђердапској клисури.

Посети сталну поставку „Лепенски Вир” Народног музеја у Београду.

Изглед главног налазишта Лепенског Вира заштићеног старом конструкцијом

116

Лепенски Вир после реконструкције

Погледај документарни филм Лепенски Вир (Душан Слијепчевић, 1968).

Прочитај

Бодријар каже да је „Дизниленд савршен модел свих врста испреплетених симулакрума. То је пре свега једна игра илузија и фантазама: ту су гусари, Граница, Будући свет, итд. Тај имагинарни свет је наводно узрок пословног успеха. Али масу света, без сумње, много више привлачи друштвени микрокосмос, религиозно, минијатуризовано уживање Америке, њених ограничења и њених радости. Дизниленд је постављен као имагинаран како би подржао веровање да је све остало стварно! Оно што је у Дизниленду имагинарно није ни истинито ни лажно, то је нека машинерија разуверавања подешена да у супротном пољу регенерише фикцију стварног. Отуда слабост тог имагинарног, његова инфантилна дегенерисаност. Дизниленд је простор за регенерацију имагинарног, као што су другде, па и овде, фабрике за обраду отпада. Свугде данас треба рециклирати отпатке, а снови, фантазми, историјска, бајковита, легендарна имагинација деце и одраслих такође су отпадак, прво велико токсичко избацивање једне надстварне цивилизације. Дизниленд је прототип те нове функције на менталном плану.”

Вежбај

uk a

Распитај се међу млађима у ближем и ширем окружењу да ли верују у причу према којој је Волт Дизни – који је замислио и остварио замрзнути свет детињства – и сам дубоко замрзнут (хиберниран на 180º испод нуле), да би га пробудили кад се открије лек против рака. Провери међу својим вршњацима да ли подржавају (Бодријаров) став о Дизниленду као „свету који жели да буде детињаст, како би изаВолт Дизни звао веровање да су одрасли другде, у ‘стварном‘ свету и прикрио чиње(1901–1966) ницу да је права инфантилност свугде – а управо инфантилност самих одраслих који долазе тамо да би овде изигравали децу и стварали илузију о својој стварној инфантилности”. Наведи медијске примере за Бодријарову тврдњу да „Дизниленд својим постојањем прикрива чињеницу да је ‘стварна‘ земља, ‘стварна‘ Америка, у ствари, Дизниленд (помало као што затвори својим постојањем прикривају да је, заправо, целокупно друштво у својој баналној свеприсутности затворско). Овакав парк постоји на пет места: у Анахајму (у близини Лос Анђелеса, Калифорнија, САД), Орланду (Флорида, САД), Токију (Јапан), Паризу (Француска) и Хонгконгу.

117

Размисли

Бодријар мисли да су по природи (као Дизниленд) „исти и институти за сексуално, психичко, соматско обнављање. Људи се више не гледају, али за то постоје институти. Више се не додирују, али постоји контактотерапија. Више не ходају, али се баве трчањем итд. Свугде се прерађују, обнављају изгубљене функције или изгубљено тело или изгубљена друштвеност или изгубљен укус за јело. Поново се измишља оскудица, аскеза, нестала дивља природност итд.” Да ли се строго придржаваш правила здравог начина живота? Ко прописује и како промовише та правила? Да ли будућност медија зависи од здравог начина живота?

Упореди

Подсети се теме о сензационализму па упореди са Бодријаровим ставом: „Некад се настојало да се скандал прикрије – данас се настоји прикрити да то и није скандал.”

Закључи

uk a

Наведи примере из медија. Како ће медији сами стварати скандале? Зашто?

Бодријар наводи амерички експеримент ТВ-истине (1971) као особен пример симулакрума: „Седам месеци непрекидног рада, три стотине сати директног снимања, без скрипта и сценарија, одисеја једне породице, њене драме, њене радости, њене перипетије, нон-стоп – укратко, један ‘сиров‘ историјски документ и најлепши подвиг телевизије, упоредив, у оквирима наше савремености, са призорима искрцавања на Месец.” ТВ-истина: да ли је реч о истини те породице или о истини телевизије? Погледај филм Труманов шоу (Тhe Truman Show, Peter Weir, 1998), па направи разлику између филмске фикције и ТВ документа. Шта је уверљивије? Зашто? Да ли ће медији у будућности победити фикцијом или документом? Како? На основу којих информација процењујеш да (ни)су веродостојни снимци првог човековог корака на Месецу (1969)?

Плакат за филм Труманов шоу

118

Занимљивост

Прво слетање на Месец (Фото: Танјуг)

Директан ТВ пренос искрцавања на Месец је гледало више од сто милиона људи, који су саучествовали у тријумфу човечанства и осведочили престиж Америке над СССР-ом. Али, истински победник је била телевизија. Већ више од пола века траје јавна расправа о томе да ли је то аутентичан снимак или врхунска манипулација. Моћ телевизије је доказана у оба случаја – моћ да нас начини саучесницима у стварном или у измишљеном догађају.

uk a

Нови медији

Подсети се напомене да медији стварају догађај. У прилог томе је и став Бодријара: „Догађаји више немају смисла: не зато што су сами по себи безначајни, него што им је претходио модел с којим њихово одвијање само коинцидира.”

„Може се бити толерантан само на неистомишљеника.”

Ђуро Шушњић (1994)

Прочитај

„И да је истина да визуелна комуникација данас превладава над писаном,” тврди Умберто Еко, „проблем није у супротстављању писане комуникације визуелној. Проблем је у томе како побољшати и једно и друго. У средњем веку визуелна је комуникација масама била важнија од писма. Катедрале су биле телевизија тог доба, а разликовале су се од наше телевизије по томе што су директори средњовековних телевизија читали добре књиге, што су имали много маште и радили за опште добро (или барем за оно што су веровали да је од опште користи).”

Важни појмови Палимпсест (грч. palimpsēstos) – пергамент са кога је првобитни текст саструган па написан нов; помоћу хемијских реагенција често је могуће прочитати и ранији текст.

119

Подсети се садржаја о механичким медијима масовне комуникације. Размисли о томе како се појам палимпсеста у фигуративном (пренесеном) значењу може повезати са ликовним уметностима, књижевношћу, филмом и медијском културом у целини. Обрати пажњу на то како се, метафорички, феномен палимпсеста појављује у контексту филма.

Занимљивост

uk a

Филм је једно од најзначајнијих средстава пропаганде, па су током Другог светског рата интензивно обнављани стари и отварани нови биоскопи: у Београду их је било 26, а на територији Србије активно чак 128 дворана. Недићева влада није стварала услове Драгољуб Алексић (1910–1985) за то па се као својеврсни парадокс – артиста и акробата, око 1930. постао веома познат у појављује филм Невиност без заЈугославији по својим акробатским егзибицијама, посебно штите према сценарију, у режији када је надлетао градове држећи се зубима за конопац и у сопственој продукцији Драгољукоји је вукао авион у лету; његове атракције су филмски снимане, а прославио се дугометражним играним филмом ба Алексића (премијерно приказан Невиност без заштите; после Другог светског рата играо усред рата, 1943). Према тадашњим је у истоименом филму Душана Макавејева. писањима, „Ову наивну разоноду са благонаклоношћу су гледале и окупацијске власти.” Због тога је Алексић, непосредно после ослобођења, на суду морао да доказује како филм није реализован уз њихову подршку. Филм је био потпуно заборављен док га 1968. није открио Душан Макавејев.

Драгољуб Алексић изводи један од својих подвига

120

Душан Макавејев (1932–2019) – по матичном образовању психолог, аутор значајних теоријских и ангажованих прилога у најутицајнијим часописима из културе и уметности; култни филмски режисер и сценариста, један од оснивача Кино-клуба Београд и црног таласа у југословенској кинематографији. Добитник бројних домаћих и међународних награда и признања. Значајна филмска остварења: Човек није тица, Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ, Невиност без заштите, W.R. Мистерије орга(ни)зма и друга.

Сазнај више Погледај филмове: Невиност без заштите (Драгољуб Алексић, 1943) и Невиност без заштите (Душан Макавејев, 1968).

Плакат за филм Невиност без заштите, Душана Макавејева, 1968.

Истражи

Проучи феномен ready-made, одабери илустрације које су ти најзанимљивије, па наведи примере из дигиталних медија. Да ли је будућност медија ready-made?

Размисли

uk a

На питање колико технологија доприноси медијском и уметничком изразу, ваљало би узети у обзир различите одговоре. Душан Макавејев: „Парадоксално је што ћу рећи, али је у ствари главна ствар коју смо гајили и развијали, била љубав према нашем граду. Ми смо се мотали тамо где смо могли да снимамо. Имаш камеру, немаш ништа друго, онда се завлачиш на таване, пењеш на кровове, идеш у подруме; бирали смо разна дворишта, ђубришта, снимали смо по растуреним, пустим кућама. Просто, моташ се около, цуњаш да нађеш оно што је занимљиво. Немаш других начина да имаш добре ствари у филму, него да нађеш нешто ‘занимљиво‘. Нађеш неке чудне старце на пијаци, па неке необичне људе. Сликаш људе по улицама па они гледају у камеру па онда оставиш у филму све те погледе у камеру па настану нека занимљива решења до којих не би никада дошао, да радиш класично и да ти је све организовано, да ти милиционери рашчисте публику, да ти доведу статисте. Онда је све вештачки, а не знаш како све то да разбијеш... Учили смо тако да је сиров живот интересантнији од било чега што ми можемо да измислимо; да крезубог човека, кога нађеш на пијаци или железничкој станици, никаквом шминком не можеш да направиш, јер су њему биле потребне године и године да остари, као што је остарио и да му испадну ти зуби и да има све те ожиљке, да добије неки поглед и да видиш да је он полужив, полумртав, да је гладан, да је био болестан... То је оно што мислим да је важно. Да схватиш да оно што живот уради људима, то не може ниједна друга уметност.” Према мишљењу Милутина Петровића: „Од преласка на дигитално, у филму се дешавају ствари које су се у музици већ десиле десетак, двадесетак година раније. Ствар је у технологији, таман колико је дигитални фајл звука мањи од фајла са сликом, толико година касне естетске реперкусије на тај технички комплекснији медијум.”

121

Теоретичар тзв. нових медија, Лев Манович налази порекло естетике нових медија у сликарству, фотографији, филму и телевизији; позивајући се на теорију књижевности, теорију филма и теорије комуникације, Манович разматра питања дигиталног стварања слика, интерфејса човека Лев Манович (1960) и рачунара, хипермедија, рачу– професор рачунарских наука на реномираним нарских игара, компоновања, универзитетима у Европи и у САД, теоретичар медија. анимације, телеприсуства и Најзначајније теоријско дело: Језик нових медија. виртуелних светова.

Вежбај

Запитај се

Подсети се садржаја о електронским медијима, погледај студију Језик нових медија Лева Мановича и провери да ли су неке категорије погрешно одређене (на пример, да ли су медији исто што и носачи медијских садржаја итд.). Можда имаш и неке друге примедбе? Које?

Надежда Миленковић (1956)

uk a

Подсети се садржаја о – креативна директорка, ауторка слогана: „Или јеси или ниси“ (Лав слободи говора. пиво), „Изгледа шашаво, али мене леђа више не боле“ (Космодиск), радила у рекламним агенцијама: Марк-план, Сачи, Меккен, Реченица „Ако вам је Комунис. Све мање ради комерцијалне кампање и окреће се добро, онда ништа” препоgoodvertisingу. Ауторка бестселера Како да најлакше упропастите знатљиви је слоган ауторрођено дете, дугогодишње рубрике Пун куфер маркетинга у ке Надежде Миленковић недељнику Време и колумне понедељком на порталу Пешчаник. из различитих медија масовне комуникације. Прво се појавио у радијској емисији, потом у штампаном издању збирки радијских интервјуа, а сада и у истоименом интернет часопису/порталу Пешчаник.

Закључи Подсети се садржаја о моћи утицаја и ограничења различитих медија. „Не преостаје нам ништа друго него да посматрамо. Не постоје више ни трагови никаквих илузија да можемо живот мењати. Ми смо суочени са празнином космоса и са лудилом људских бића. Нит можемо да испунимо ту празнину, нит можемо да отрезнимо људско биће. Али оно што можемо то је да сопствене вибрације и грчења, или повремена ус-

122

хићена дисања, водимо ка саопштавању другима, не очекујући од тога ништа, али вођени тиме да смо и туђа саопштавања, туђе еманације, преко туђих уметничких дела, остваривали и укључивали се у једно духовно братство, коме припадамо без икаквог уписивања и плаћања чланарине и, ето, то братство и ту комуникацију покушавамо да обогатимо сопственим гласовима.” Живојин Павловић Подсети се садржаја о медијима као факторима формирања или праћења укуса јавности.

Ненад Илић (2000)

uk a

„Не, не постоје анонимни. Пред Богом не постоје анонимни, пред људима не постоје анонимни, не постоје нигде. Прича промене почиње кад се схвати тачка на којој сам ја, ти, овај, онај. Не почиње ни од кога. Не чекам ја лажног месију. Месија кога смо чекали је дошао одавно. Не треба више ништа. Све знам. Шта ја могу да браним? Ја могу да браним и чувам своју породицу и да се борим за њу; могу да браним посао који радим, то је оно кад изађем из куће, чиме зарађујем да бисмо се хранили; и могу да браним то где се крећем, локалну територију, то што је у мом домашају. Ту нешто да одлучујем и ту да знам шта треба. Промена почиње одоздо, и ако постоји нешто што је племенита демократија, онда је то тô. Само је питање колико ће бити критичних маса људи који тако мисле, који знају да од њих почиње, промена, да за себе не траже оправдање јер не чине све што могу... То је зато што су у општем хаосу. А што се више њих буде трудило да изгори своје дарове, све што им је дато као енергетски дарови, толико је већа шанса да ће се нешто десити. Лоши се лако удружују. Добрима је потребно нешто конкретно. Чување службе је једна од најплеменитијих конкретних ствари. То је питање елите. Ова земља ће морати да васпита елиту.”

Кључне речи

игра, софистицирани свет, симулакруми, нови медији, будућност

Литература Бодријар, Ж. (1991) Симулакруми и симулација. ИП Светови. Нови Сад. Манович, Л. (2014) Језик нових медија. Clio. Београд.

Препоручена литература Морен, Е. (1967) Филм или човек из маште. Институт за филм. Београд. Мунитић, Р. (2009) Филмска слика и стварност. Београд: Филмски центар Србије.

123

Синтеза Будућност медија

(подсетник на садржаје: 9. Слобода говора, 10. Моћ утицаја и ограничења различитих медија и 11. Медији – фактор формирања или праћења укуса јавности)

Игра

Нови медији

Софистицирани свет (подсетник на 8. Лажне вести)

(подсетник на: 2. Механички медији масовне комуникације и 3. Електронски медији масовне комуникације)

(подсетник на: 1. Комуникација)

Симулакруми

uk a

(подсетник на: 4. Функције медија масовне комуникације, 5. Медијски садржаји, 6. Представљање деце и младих у медијима и 7. Сензационализам у медијима)

124

uk a

ЈАВНИ НАСТУП

Средином прошлог века Енди Ворхол је изјавио да ће „у будућности свако имати својих 15 минута славе”, вероватно и не слутећи нове оквире јавне сфере. Поглавље које следи открива односе између: вербалне и невербалне комуникације, израза и стила говорника; дикције, естетике и културе у јавним наступима; конфронтирања, сукоба мишљења, заговарања и преговарања у јавним наступима; улице и позорнице, медија и јавног човека, јавних наступа некад и сад. Понуђени садржаји и постављени задаци упућују на медијско освајање, облике манипулације, моћи утицаја на публике и успех јавног наступа. Овај део приручника води одговорима на питање: може ли медијска сфера приписати нову одредницу јавном човеку – космополита?

125

ОКВИРИ ЈАВНЕ СФЕРЕ

„Све има облик имитације неког срећног холивудског живота кроз однос публике и такозваних звезда. Благо речено, смешно је кад ти неко приступа са ставом да си тај кога је он гледао, и да си баш такав као што те је он видео у некој представи или филму. Просто, низак је ниво свести, много црних хроника и жуте штампе, много измештених вредности, срозаних и непостојећих параметара. Све звучи јако лажно, звучи као: упаљена је неонка, а људи се праве да је дан!” Небојша Глоговац (1999)

Небојша Глоговац (1969–2018) – један од највећих српских драмских уметника; добитник бројних награда за позоришна, филмска и телевизијска остварења.

uk a

Улица и позорница Прочитај

theatrum mundi (лат. позориште

„Један пут осмишљавања друштвених сусретања света) – метафорички концепт у урбаном друштву 18. века водио је кроз кодове веразвијен у западној литератури и мисли – свет је позориште. Највећи ровања који су деловали како у театру, тако и у свамислиоци тог доба говорили су кодневном животу. И у Паризу и у Лондону људи су о Лондону као о друштву у којем у то време говорили како је град изменио основне су позорница и улица „дословно” одреднице прастарих представа о theatrum mundi. помешане и да је свет театар, Но, обзнане новог theatrum mundi нису биле баш то више није „само метафора”; и онакве како су изгледале; боље је рећи да је мост писали расправе да би показали изграђен између онога што је било уверљиво на покако животни услови у Паризу присиљавају људе да се понашају као зорници и онога чему се веровало на улици. глумци ако уопште желе да се друже. То је животу улице дало форму. Баш као што је глумац дирао у осећања људи, не откривајући им какав је његов карактер ван сцене, тако су иста та правила веровања служила његовој публици за сличан циљ. Структурни мост између поверења у театру и на улици стварала су два начела: једно

126

које се односи на тело, а друго на глас. Спрам тела се односило као спрам лутке: овим начелом људи су предочавали одећу као ствар вештине, украса и конвенције, при чему је тело служило као лутка, а не као изражајно живо створење. Говор је третиран као знак, а не као симбол: по овом начелу слушали су говор као да има значење у себи, а не тиме што се односи на спољне ситуације или на особу говорника. Путем оба начела могли су понашање према другима одвајати од личних атрибута и телесних и друштвених услова, те су тако учинили и други корак у стварању географије онога ‘вани у јавности‘.” Ричард Сенет

Размисли

Ричард Сенет (1943) – амерички социолог, професор друштвене и културне теорије на MIT и на London School Economics (Велика Британија), гостујући професор на неколико светски значајних универзитета, превођен на све светске језике, један од водећих друштвених теоретичара модерног доба. Значајни теоријски радови: Породица против града, Нестанак јавног човека, Култура новог капитализма и други. У Немачкој му је додељена Хегелова награда за допринос савременој критичкој мисли.

uk a

Полазећи од цитираних Сенетових ставова да се у 18. веку „спрам тела односило као спрам лутке”, а „говор је третиран као знак, а не као симбол”, покушај да наведеш неке примере из садржаја савремених медија.

Подсети се Молијерове комедије Грађанин племић. Због чега Журден осим кројача, има и учитеље играња, музике и филозофије? Како жели да се приказује у јавности? Колико уз данашњи, савремени свет пристаје тврдња: Свет је позориште? Образложи своја запажања и закључке. Мушка мода у време Луја XIV

Сцене из Молијерове представе Грађанин племић, Атеље 212, Београд

127

Приватно и јавно Важни појмови

(1) Приватно је првобитно употребљавано да би означило привилеговано, на високом нивоу власти; заклоњена област живота, интима, омеђена на човекову породицу и пријатеље. (2) Јавно – прве забележене употребе речи поистовећују јавно са заједничким добром у друштву, а касније је додат смисао јавнога као онога што је видљиво и отворено општем опажању и било чијем испитивању; јавно подразумева живот који се проводи изван живота породице и блиских пријатеља; у јавној области долазиле су неизбежно у контакт разнолике и сложене друштвене групе, а данас су жаришта јавног живота метрополе и медији.

Запитај се

uk a

Ако у твом ближем и ширем окружењу постоје границе између приватног и јавног, по чему се то види? Да ли су у медијском окружењу видљиве границе између приватног и јавног?

Јавност и јавно мњење На неодређеност и појмовну вишезначност јавности указује и Зорица Томић, наводећи да је „термин изведен из значења речи јава, као појавног света који се може чулима опазити – означава обзнањеност и општу приступачЗорица Томић (1959) ност; а политичко значење изводи – културолошкиња, публицисткиња и професорка медија и комуникологије. Значајна теоријска се из латинских речи publicus (јаван) дела: Комуникологија, Комуникација и јавност, Разумевање и populus (народ). Савремени појам и неспоразуми и друга. укључује и значење које га доводи у најдиректнију везу са службеним или државним пословима.” Надаље, ауторка закључује да појмовна вишезначност категорије јавности условљава њено разграничење од сродних појмова: група (мање-више структуирана према било ком критеријуму обједињења); маса и елита (маса увек тежи расту, унутар ње влада једнакост, она подразумева збијеност, треба јој усмерење, поделу маса могуће је извршити у односу на садржај афеката: на-

128

хушкана маса, масе у бегу, масе забране, масе обрата, свечане масе); гомила (делује на емотивној основи, има способност осећања и емпатије, јединствена); друштво (аморфни скуп појединаца заинтересованих за одређено друштвено питање, нема властиту културу, традицију, као ни чврсту организациону форму).”

Истражи

Има теоретичара који разликују следеће типове јавности:

Бројни су аутори теорија јавности, пронађи различите дефиниције, полазишта, приступе и моделе.

uk a

општа – цела популација неког географски одређеног подручја; гласачка – изборно тело неке друштвене или географски одређене групе, гломазан и релативно неиздиференциран колективитет, детерминисан узрастом стицања гласачких права; заинтересована – политички релевантан део популације; посматрачи – онај део гласачког тела који је добро информисан и континуирано посвећује мању или већу пажњу политичким збивањима; активна – веома ограничена група политички активних појединаца – актери – који припадају одређеним политичким партијама или организацијама; политичка – службено политичко руководство, бирократска – чланови стручних тела блиских власти, интересне – чланови политички оријентисаних група; комуникацијска – власници медија и новинари, припадници елита или активне јавности такмиче се на тржишту мњења, настојећи да окупе публику која ће подржавати или следити њихове идеје; тематска – формиране на темељу интереса за посебне или тренутне теме, може се рећи да сваки владин ресор има своју „специјалну јавност”. Има и аутора који се баве појмом јавности у контексту односа с јавношћу (Public Relations) или односа с медијима (Media Relations), па су усмерени на купце и кориснике – садашња, стварна или могућа лица која стварају или воде јавно мњење – родитељи, школа, политичари, медији итд.

Вежбај Направи упитник за анкету којом би се истражила припадност одређеним типовима јавности.

129

Јавна сфера

Говорећи о фазама развоја једног од „најизрабљиванијих појмова савремене комуниколошке теорије и теорије медија – јавна сфера”, З. Томић наглашава да је у 17. и 18. веку „ослоњен на антички идеал јавности, са значењем ‘општег добра‘; осим позивања на ‘јавне врлине‘, ‘јавне слободе‘ и ‘слободу штампе‘, идеал јавне сфере претпостављао и формирање ‘уставних механизама којима би се обезбедила владавина права, мешовита власт и ослобађање од ‘странки’ и ’фракција’ – а посебно оних које подстичу унутрашње размирице и унапређују ’приватне’ планове монарха, министара и амбициозних богаташа; а да процес медијске политизације поткопава традиционалну поделу на приватно и јавно.”

Упореди

Да ли улица и позорница припадају јавној сфери? Зашто?

uk a

Бројни теоретичари бавили су се одредницама јавне сфере са становишта јавне комуникације, као процеса информисања и културне размене између медијских институција, производа и публике. Посебна пажња је овде усмерена на одговорност медија за креирање и функционисање јавне сфере; утицај медија и контролу; културолошки приступ медијима, који се односи на садржаје медија и начине на које их тумачи публика, тј. не бави се питањем јавног интереса или јавне сфере колико покушава да објасни људско комуникативно искуство; друштвену добит – истражује се добит (на пољу образовања, здравља итд.), која се продукује преко медија, тј. медији су схваћени као врста јавног сервиса; етички приступ – третира медије као посреднике у обрађивању питања морала, слободе, укуса, приватности, криминала итд. У том смислу, јавни интерес у комуникацији изводи се из широко прихваћеног система вредности као што су: слобода, једнакост, вредност поретка и културе, објективност.

Закључи Зорица Томић наводи да „нови медији доносе већу слободу избора из обиља порука; мању униформност публике, односно јавности; мању предвидивост и конзистентност понашања” и наглашава нове односе између приватног и јавног, друштвеног и техничког, као и реалног и виртуелног. Да ли је интернет нова јавна сфера? Зашто?

130

конзистентан (лат. consistens) – чврст, густ; сталан, трајан, постојан, одржив.

Медији и јавни човек Сазнај више

uk a

Медији: у посебном су односу с успоном и падом јавног човека; веома су увећали залихе знања што га друштвене групе имају једне о другима, али су стварни контакт учинили непотребним; оповргавају оба начела јавности: искуство друштвене области одмакнуте од интимног круга; нису паклене справе – у складу с уобичајеним сценаријем о технологији као чудовишту – него оруђа која су изумели људи да би испунили људске потребе, тј. културне импулсе повлачења из друштвене интеракције, да би човек више спознавао и осећао као личност; јесу део арсенала борбе између друштвене интеракције и личног искуства; бесконачно подижу ниво знања људи о ономе што се збива у друштву, а бесконачно коче способност људи да то знање преобрате у политичко деловање: свом телевизору не можете одговорити, можете га само искључити – сваки гест који учините као одговор, представља невидљив чин; радио и екран не допуштају слушаоцима и гледаоцима упадице; ако почнете да реагујете док је политичар у етру, пропуштате део онога што даље каже – да би вам се говорило, морате ћутати; за „логику” имају пасивност: у гомили појачавају обрасце ћутања, који су се почели стварати и у позориштима и у концертним дворанама у прошлом веку; појачавају идеју посматрача лишеног тела, пасивног сведока; потврђују да је модерном друштву заокупљеност откривањем јунака постао трајни извор фрустрације: нестанак не-личног јавног живота један је од разлога зашто не може бити награде тој потрази – кад извор привлачности хероја постану његови мотиви, садржај хероизма постаје тривијалан. Ричард Сенет Повратак на почетак: ако је „мост изграђен између онога што је било уверљиво на позорници и онога чему се веровало на улици”, може ли медијска сфера приписати нову одредницу јавном човеку – космополита?

Важни појмови Космополита (грч. kosmopolitēs) – грађанин света, тј. онај који цео свет сматра својом отаџбином, а све људе својим суграђанима; човек који се с лакоћом креће међу разноликостима, њему је удобно у ситуацијама које нису ни повезане ни упоредиве с оним што му је блиско познато.

131

Кључне речи позорница, улица, приватно, јавно, космополита

Литература Сенет, Р. (1989) Нестанак јавног човјека. Напријед. Загреб. Томић, З. (2004) Комуникација и јавност. Чигоја. Београд.

Препоручена литература

Џефкинс, Ф. (2003) Оглашавање. Clio. Београд.

улица и позорница

uk a

медији и јавни човек

Синтеза

јавна сфера

132

јавност и јавно мњење

приватно и јавно

ВЕРБАЛНА И НЕВЕРБАЛНА КОМУНИКАЦИЈА

Порука

uk a

Подсети се садржаја о процесу и врстама комуникације, као и о елементима масовне комуникације, посебно о кодовима. Обрати пажњу на две напомене: (1) комуникација је размена поруТијана Мандић (1950) ка и (2) порука није поука, нара– клинички психолог и психотерапеут, воученије итд., већ сваки садржај професорка на неколико угледних страних и домаћих који се различито обликује у свруниверзитета, једна од најутицајнијих ауторки бројних хе размене између комуникатора студија које се баве психологијом, комуникологијом, и реципијен(а)та. У том контексту, креативношћу и уметностима. Тијана Мандић наводи да порука: није фиксирана и не мора да буде граматичка јединица; јесте јединица која настаје тек у процесу комуницирања; јесте процес који настаје употребљавањем људског језика – вербалног и/или невербалног – који зависи од културе; не настаје да би остала; настаје да би нестала и направила место да се креира нова.

Језик

Човек одувек с поносом истиче да је његово обележје језик, јер: омогућава изражавање, комуникацију и тумачења значења искуства; оспособљава људе да обезбеде трајно друштво; преноси сопствену културу. „Човек је себи изградио свет речи, у коме живи подједнако стварно као у свету ствари и особа. Унутар оквира које намећу речи учи како да мисли, осећа, суди и доследно томе се и понаша.” Дакле, закључује Т. Мандић: „Човек користи језик као средство за контролу сопственог и туђег понашања.”

133

Упореди

Зорица Томић напомиње да разлика између приватног и јавног представља једну од најзанимљивијих области за теоретичаре виртуелне културе. Према једнима интернет је у правом смислу речи приватни домен, продужетак индивидуалне свести и субјективних афинитета. Према другима пак интернет је јавни простор, а управо илузија приватности указује на проблем граница међу овим сферама. Браниоци нових технологија виде могућност за својеврсну „ренесансу слободног говора”, а како укључивање у мрежу од сваког корисника чини издавача, интернет нуди моћна средства за ослобођење јавног простора од приватне контроле власника медија. Магија интернета садржана је у чињеници да је то технологија која, омогућавајући свим учесницима коришћење свих симболичких форми, радикално децентрализује позиције говора у свим његовим формама.

Невербална комуникација

uk a

Невербална комуникација је начин на који се јединка без речи изражава и комуницира, али то није примитивнији аспект комуникације: гестови могу једноставније и прецизније да саопште садржај мисли и осећања; речи нису неприкосновене свуда и за све људе; постоји многострука повезаност тела и психе; речи могу да лажу, а израз тела не (Вилхелм Вилхелм Рајх (1897–1957) Рајх); – аустријски/амерички нико од нас није утврдио за шта је способно психијатар и психоаналитичар, познат тело (Спиноза). по доприносима сексологији. У култном Поједини теоретичари сматрају да невербалфилму југословенског црног таласа WR ну комуникацију можемо разврстати у четири Мистерије орга(ни)зма (1971) Душан категорије: Макавејев се директно позива на теорију Вилхелма Рајха. симболичке кретње (салутирање, подигнут палац); говор праћен гестикулацијом (махање рукама, показивање); изрази лица којима се показују осећања (осмех, гримасе); нервозне реакције, којима се показују забринутост или стрес. Тијана Мандић указује да се невербална комуникација може изучавати у односу на: садржај, димензије и аспекте. У смислу садржаја, невербална комуникација може да изражава скоро све о чему људи причају, изражава отворене и скривене емоције, саопштава и манифестује битан животни став, све до базичних поставки философије, пружа врло важне информације о нечијем карактеру, склопу личности итд. Код навођења димензија, између осталих, ту су и:

134

uk a

СУБЈЕКТИВНОСТ И ОБЈЕКТИВНОСТ НЕВЕРБАЛНОГ ИЗРАЗА – и пошиљалац и прималац су активни учесници у комуникацији невербалним изразом од кога се очекује да истовремено буде довољно: субјективан (индивидуалност), објективан (приступачан и прихватљив спољашњој реалности); борба субјективизације и објективизације – скривања и откривања свог правог „ја” – јесте мешавина: „ја” за које мислимо да у ствари јесмо, „ја” за које очекујемо да ће бити прихваћено и „ја” које други очекују од нас. ЧИТЉИВОСТ И ПРИСТУПАЧНОСТ ИЗРАЗА – невербална комуникација која се ослања на симболе, користи изразе који значе нешто што има скривена, вишеслојна, индиректна, а понекад и неразумљива значења. АУТЕНТИЧНОСТ И НЕАУТЕНТИЧНОСТ комуникације индивидуе: аутентично – самоизражајно, оригинално, импулсивно, неаутентично – увежбано, манипулативно, дистанцирано. У погледу аспеката, између осталих, ту су и: ВОКАЛНА ЕКСПРЕСИЈА – обухвата: мелодику (висину гласа), динамику (јачину гласа), ритмику (ритмичност сигнала), агогику (метрику, коришћење пауза, уздисања, певања и свега што је људски глас у стању да произведе) – зевање, кашљање, смејање, штуцање, плач, врисак, уздисање, јаук – представљају моћне поруке; ћутање може да буде успешна игра моћи, а тишина може да направи драмски обрт у дијалогу који је запео итд. ФАЦИЈАЛНА ЕКСПРЕСИЈА – израз лица: макроизраз, тј. трајни израз, трајне промене на лицу – боре, мускуларне тензије, грчеви, млохавост, микроизраз – брзе, понекад неприметне изражајности које се примећују ако снимимо неког па му је фотографија „ухватила прави израз” – људи више гледају оне које воле, а већа ширина зенице показује да гледамо нешто што нам је привлачно, што особа више гледа у саговорника, то је виђена као активнија, самопоузданија и доминантнија, више се свиђа другима. ГЕСТОВНА ЕКСПРЕСИЈА подразумева покрете руку у комуникаекспресија цији и односи се на понашања која немају апсолутна значења сама по – израз, изражавање, себи, већ их добијају у одређеним контекстима и односима: поједини изражајност. аутори третирају гестове као инхибиране емоције, а други као подинхибиција влачење недовољно исказане емоције, неки сматрају да је могуће – задржавање или само на основу руковања препознати проститутке, хомосексуалце заустављање једног и масоне, али се то данас сматра стереотипима, један од таквих степроцеса од настављања реотипа је и онај да лепо васпитани људи не користе гестикулацију. или спречавање да он ОДЕЋА И ОСТАЛИ АСПЕКТИ ИЗГЛЕДА – налазе се под контролом почне. онога ко их носи: мање-више свесна припрема, симболичко и семантичко значење, снажан ефекат на друге и на самог носиоца, говоре о разним димензијама личности (интересовањима и схватањима, статусу, припадности групи, сексуалним подобностима, агресивности, интерперсоналним ставовима итд.), телесна шема и слика делимично су одређене постављеним идеалима околине.

Закључи Да ли је лични имиџ више производ вербалне или невербалне комуникације? Зашто?

135

Размисли Један од аспеката невербалне комуникације јесте и жврљање, цртање и сликање – изучавање симболичког изражавања човека показује да симболичко значење могу попримити: природни објекти, биљке, животиње, разнородна људска понашања; цртање стратегија, планова и програма може да буде сјајан начин разјашњавања, увида и инспирација (естетски аспект у овом случају није пресудан); човек, својом склоношћу ка стварању симбола, несвесно чита симболе свуда – у нашем језику често се нађе питање: „Хоћеш ли да ти нацртам?”

Да ли ти или неко кога познајеш жврља, црта или слика и тиме изражава неки аспект комуникације? Које су најчешће теме? Да ли то некад остане сачувано? Зашто?

Запитај се

uk a

Вероватно ти је некад било упућено питање: „Хоћеш ли да ти нацртам?” Како разумеш такво обраћање: Као увреду, каже ми да сам глуп(а) и не умем да апстрактно мислим. Не слуша ме. Брани се.

Занимљивост

Аспект спацијалног понашања односи се на изражавање покретом као начином постојања у простору Важеће у Европи

лични простор – непосредно око тела; лична територија – шири простор којим индивидуа посредује и има ексклузивну потребу или контролу над собом, другим људима или њиховим понашањем.

интимни простор – 45цм у пречнику око тела; простор за блиске особе – 130цм;

Опште одреднице

136

званични простор – 3м до 4м; јавни простор – преко 4м

Вежбај 1. Радионица: ПОРУКА је процес који настаје употребљавањем људског језика – вербалног и/или невербалног. Смислите једну поруку. Најпре је саопштите вербалним, а потом невербалним путем.

2. Радионица: Гестови могу једноставније и прецизније да саопште садржај мисли и осећања, речи могу да лажу, а израз тела не. Размислите у којим је животним ситуацијама далеко лакше гестовима саопштити мисао или осећање. Наведите пример како вас израз тела може одати.

3. Радионица: Невербална комуникација може да изражава скоро све о чему људи причају. Одиграјте класичну игру пантомиме за откривање наслова филма (3 речи, страни филм, ...)

uk a

4. Радионица: Одећа и разни телесни украси налазе се под контролом онога ко их носи, и говоре о разним димензијама личности: интересовањима и схватањима, статусу, припадности групи, сексуалном опредељењу, агресивности, интерперсоналним ставовима итд. Пажљиво погледајте особу до себе па покушајте да је јавно процените према одећи и украсима које тренутно има на себи. Подсетите се народних пословица: Ако коза лаже, рог не лаже. Одело не чини човека. Истражите још пословица са сличним значењем и објасните их.

5. Радионица: Магија интернета садржана је у чињеници да је то технологија која омогућавајући свим учесницима коришћење свих симболичких форми, радикално децентрализује позиције говора у свим његовим формама. Провери како већина твојих вршњака комуницира на интернету. Да ли је то и твој омиљени избор начина комуникације? Искажи своја размишљања о томе.

Закључи „Према филму треба да се односите као према нечему што је зрелије него ви. Морате пажљиво да се бавите значењима. Постоји реквизитаријум за сваку уметност. Лепоте и знања. Ви познајете тај амбијент, корпус уметности, али све се мало излизало. Све већ толико личи једно на друго, униформно, клише. Ваш задатак је да бежите од тога. Салто утренирате. Светло наштелујете. А ви, из себе? Наши магацини емоција су огромни. А како да откријете своју властиту осећајност? Морате да будете отворени према себи – дубље, критичније, без стида. То није порнографија, већ емотивно разголићавање – не пред свима

137

– интимно отварање. Има ствари које не могу да се кажу речима. Заправо главне ствари не могу да се кажу речима. Неми филм.” Милош Радивојевић (2015)

Постер за филм The Artist

Сазнај више

Погледај филм The Artist (Michel Hazanavicius, 2011) и подели свој доживљај са вршњацима. Провери које је све награде добио и процени колико су оне заслужене.

uk a

Према одредници филмског критичара и теоретичара Саше Радојевића, „појам ’мекгафин’ (Mc Guffin) најчешће се везује уз Алфреда Хичкока, режисера који се сматра његовим творцем. Формула коју је Хичкок успоставио у вези са мекгафином као филмским драматуршким триком, који је понекад од минималне важности за приповедача и причу, временом је кодификована и употребљавана и за оне филмове који се нису непосредно инспирисали његовом идејом. Мекгафин је предмет интриге око којег се плету приповедачки токови. Најчешће су то документи, математичке формуле, планови и сличне ствари, чији садржај често откривамо у завршници филма. За многе критичаре појам мекгафин је потврда испразности дотичног аутора, односно тога да нема шта да каже у свом филму, али Хичкок је сагласан са претпоставком Франсоа Трифоа да филмски аутор заправо и нема шта да каже, али има да прикаже. У том смислу пуно је упутније идентификовати се са главним јунаком, стрепети за његову судбину док се налази на тешким искушењима, него бринути о експлицирању онога што је предложак потере. Евентуална разочараност гледалаца због минорности повода који је јунака изложио погибељи не утиче битно на задовољство које може да донесе стопостотна чиста филмска акција.”

Истражи Пронађи примере ’мекгафина’ у различитим филмовима. Да ли у тим филмовима видиш како аутори „заправо немају шта да кажу, али имају да прикажу”? Образложи своја запажања.

138

Не постоје чисти облици вербалног или невербалног комуницирања. У прилог томе могу се навести бројни примери из адвертајзинга (оглашавања) и брендирања (маркирања), а поготово језици знакова за разумевање међу људима мање развијених чула слуха, вида.

Сазнај више

Постоје различити језици споразумевања међу људима мање развијених чула. Одабери поједине знакове за разумевање међу људима оштећеног слуха. Научи их и подели са другарима.

Занимљивост

Подсети се садржаја о моћи утицаја и ограничења различитих медија, где је на почетку цитиран текст Доситеја Обрадовића о лаву и човеку („Да животиње умеду писати”...).

Ружица (кобајаги тибетанскa теријерка)

uk a

„У међувремену је Чупет – мачка неког важног Човека од моде – постала баш славна, па бих сад и ја баш да победим. Тај од моде је Мачки оставио богато наследство. Као, да јој се нађе за козметику и тако то. И онда се Чупет нашла на свим сликама и у свим екранима. Е, сад. Ови моји (ни Човек ни Жена ни Девојчица) нису од брендова, а ни склони таквим пространствима, али ја бих волела да постанем славна. Да победим. Не мислим славна као WС шоља! Има нека фотографија на којој је WС постала славна. А има и неки филм у коме је WС постала славна. Мислим, све је то толико обично и нормално – а славно! Ми за нас немамо такве шкољке.”

Ружица

Марсел Дишан, Фонтана (1917)

Кључне речи порука, језик, невербална комуникација, аспекти, мекгафин

139

Литература Мандић, Т. (2003) Комуникологија – Психологија комуникације. Clio. Београд.

Препоручена литература Блек, С. (2003) Односи с јавношћу. Clio. Београд.

Синтеза

језик

порука

невербална комуникација

uk a

садржаји, димензије, аспекти мекгафин

140

ДИКЦИЈА, ЕСТЕТИКА И КУЛТУРА У ЈАВНИМ НАСТУПИМА

„Ја сам рођен и васпитан у средини која је сматрала да у сваком јавном наступању има нечег недопуштеног и стидног. Зато ми се дешава доста често ово: сањам да играм на некој великој позорници, пред невидљивом али строгом и многобројном публиком, и то играм неку улогу коју пре тога нисам ни прочитао и из које не знам ни речи. Немогућно је казати какве ми све мисли не пројуре тада мозгом и какво је мучење такав сан. А снивам га доста често.”

Говор је дар богова Квинтилијан

Прочитај

Иво Андрић, Знакови поред пута

uk a

„Људи који не пазе шта говоре и не воде рачуна кад шта говоре ни пред ким говоре, а много више мисле о том како изгледају и какав утисак остављају док говоре, нису ни пријатни ни корисни, и са приличном вероватношћу може се казати да ће целог живота бити и себи и другима незгодни и тешки. Иво Андрић (1892–1975) Али, с друге стране, људи који само – српски књижевник и дипломата Краљевине на то пазе и само о том воде рачуЈугославије. Нобелову награду за књижевност добио је 1961. године. Сваке године додељује се Андрићева на, а ни о чем другом – нису ништа награда за причу или збирку прича на српском језику. бољи. Напротив. У овом случају Значајна дела: На Дрини ћуприја, Травничка хроника, прави пут је заиста – у средини.”

Госпођица, Проклета авлија, Омерпаша Латас, Знакови поред пута и друга.

Иво Андрић, Знакови поред пута

Размисли Размисли о значењу првог фрагмента из Андрићевих Знакова поред пута. Обрати пажњу на то да казује најинтимније лично искуство. Писац који је задивио свет својим делом и чија се беседа О причи и причању, на додели Нобелове награде, сматра врхунским (ауто)поетичким текстом – нескривено говори о свом страху од јавног наступа, који га и у сну походи, као ноћна мора. Искажи своја размишљања о томе. Други фрагмент исказује субјективан став писца о појавама које је уочио. Анализирај

141

његове опсервације и изнеси своје мишљење о питањима које покрећу. Присети се Андрићеве приповетке Аска и вук и беседе О причи и причању. Подсети се везе која постоји између Аскиног првог јавног наступа пред чељустима вука и Шехерезадиног приповедања пред царом Шахријаром, који ујутру треба да је погуби. Једна игром, а друга причом и причањем одлажу час своје смрти – очаравајући злокобну публику.

Запитај се

Шта се све подразумева под јавним наступом?

Јавни наступ

Важни појмови

uk a

Најједноставније речено, јавни наступ је сваки наступ који се остварује пред публиком – слушаоцима, гледаоцима, учесницима различитих скупова. Када се помиње јавни наступ, обично се мисли на уметнике: глумце, музичаре, балетске и плесне уметнике, па и на писце на књижевним вечерима и сличним скуповима. Осим тога – јавни наступ подразумева и сваки говор пред било којим скупом људи у јавном простору, што може бити и предавање наставника пред ученицима, говор политичара или адвоката, судије или сведока у судници. У књизи Комуникацијске вештине, Марина Марковић наводи: Основни видови јавног комуницирања и наступа су говор (беседа), презентација, пословни састанци, телефонска комуникација, аудио и видео комуникација, конференција и видео-конференција, говорна пошта, телефонски сервис, телеконференција. Пошта, електронска пошта и факс, интернет комуникација (сајтови, вебинари, подкастинг, блогови, нано емитовање), представљени су као писана комуникација, док општење преко друштвених мрежа укључује визуелну, аудитивну и писану комуникацију (скајп, фејсбук, твитер, итд). Концентришимо се сада на јавни наступ који подразумева говор (беседу).

Размисли На шта ти прво помислиш када се помене говор? Свест о моћи речи и о ефектима које говор може да оствари постоји у људској представи много пре отварања прве реторске школе и појаве првог приручника који је озваничио историјски почетак беседничке едукације.

142

Важни појмови

Реторика (грч. rhetorike tekhnе) – говорничка вештина. Већ у старој Грчкој та је реч добила значење које и данас има. То је: 1. наука о беседништву, односно теорија беседништва, 2. скуп правила беседничке вештине која та наука утврђује и 3. сама беседничка вештина, тј. способност лепог, сликовитог, динамичног и убедљивог изражавања. Дакле, реторика је теорија, тј. наука и скуп правила о лепом говору, а беседништво или говорништво је пракса у којој се та правила примењују. Беседништво старих Грка, а потом и Римљана, означило је почетке, правце и будући профил европског говорништва. Стари Грци су утемељили реторичку мисао и остварили врхунске домете беседничког умећа (Сократ, Демостен, Перикле, Исократ). Аристотелова Реторика још слови за уџбеник из ког се учи теорија говорништва. Беседништво старог Рима дало је, такође, велике говорнике и теоретичаре, међу којима су најпознатији Цицерон и Квинтилијан.

Упореди

uk a

Илустрација реторике – предавање на Витешкој академији – једна од седам слика које приказују седам независних уметности

Прочитај одломак комедије Народни посланик Бранислава Нушића и сцене у којој Срета учи Јеврема Прокића како ће говорити у Народној скупштини:

ЈЕВРЕМ: Није за изборе, него се бринем ако будем изабран. Знаш откако сам се решио да будем народни посланик, а мене све онако нека туга подилази. Није управо ни шала! Велика сала – па ту клупе, па пуно људи, па министри, па онда ту публика и народ и сви вичу, на пример... Оно кад вичу сви, и лако је, вичем и ја, па ето ти. Али тишина, брате мој, тишина, на пример. Полети мува и цела скупштина чује зуууц... формална тишина. А тек председник узме звонце па: зиминими, зиминими, ними, ними, ними! Господин Јеврем Прокић има реч! А?! СРЕТА: А ти устанеш па говориш. ЈЕВРЕМ: Јест, говориш, али ти се стигне срце па се направи оволичко... СРЕТА: Слушај, брате, да поставимо сваку ствар на своје место. Знаш како ти је то у скупштини: ако говориш за владин рачун, опозиција ће рећи да си глупо говорио, а ако говориш за опозицију, владина ће странка рећи да си глупо говорио. У сваком случају, не гине ти да глупо говориш, па онда... ЈЕВРЕМ (прекида га): Ама није то. Мени је свеједно шта ћу ја да говорим, него је овде питање како ћу да говорим!

143

СРЕТА: Па тако лепо, устанеш па говориш. ЈЕВРЕМ: Јест, устанеш! А вилице ти се стегле и језик одебљао, а сузе ти наишле на очи...

Упореди наведени одломак из комедије (у којој се јавља и мотив украденог говора) са Андрићевим фрагментима из Знакова поред пута. Андрић промишља о великој одговорности коју подразумева сваки јавни наступ и о некој врсти страха и стида због огољавања пред другима, чему, и изван традиционалног васпитања, нису склони тихи, повучени и осетљиви људи. С друге стране, у целокупном свом делу, уздигао је говор, причу и приповедање, у врхунске домете које човек може достићи у дијалогу са другим човеком, са људима. (Али и: У ћутању је сигурност, стоји у приповеци Мост на Жепи). А Нушић је извргао смеху политичке амбиције каријеристе без стварних политичких убеђења и ставова и друштво чији је он изданак и представник. На посебан начин, али погубније, то се огледа и у Стеријиној комедији Родољупци – пуној лицемерних патриота политиканата и испразних говора. И Стерија и Нушић одлично су знали реторику.

Дикција

Познаваоци беседничке вештине одавно су приметили да нема доброг ни правилног говора без добре дикције.

uk a

Важни појмови

Дикција (лат. dicere – говорити) – начин говорења и у смислу ритмичко-мелодијске организације говора и у погледу избора језичких изражајних средстава. То је комплексна особеност говора која се заснива на артикулацији гласова и речи, на акценту, ритму и мелодији говора, интонацији речи и већих говорних целина на основу прописаних норми и правила стандардног књижевног језика. Зато је добра дикција битан елеменат културе говора уопште. Један од неопходних услова доброг говора јесте познавање и поштовање правила акцентовања књижевног језика. Логички говор подразумева разложан распоред мисаоних целина, истицање кључних речи и најважнијих порука. У свакој реченици постоје речи које треба посебно истаћи јер њихово наглашавање открива право значење исказа. Примера ради, информација о добитнику Нобелове награде за 1961. годину може се саопштити на неколико начина: Иво Андрић је 1961. године добио Нобелову награду. Иво Андрић је 1961. године добио Нобелову награду. Иво Андрић је 1961. године добио Нобелову награду. Иво Андрић је 1961. године добио Нобелову награду. Ако се реченице изговарају равно, без реченичне мелодије, оне губе смисао и постају механичко низање речи без свеукупног значења.

144

Интензитет је јачина гласа којом се говори, а остварује се упоредо са интонацијом, тј. висином тона. Кад кажемо некоме – хвала, то са различитом интонацијом може значити прихватање и захваљивање, али и одбијање. Ритам и темпо подразумевају брзину којом се говори, а променом говорног ритма и темпа постижу се динамика и разбијање монотоније. Пауза у говору доприноси исказивању различитих значења и емоција. У писаном тексту, паузе се означавају различитим реченичним знацима: запетом, тачком, упитником, узвичником, двотачком, помоћу три тачке и сл.

Сазнај више

Вежбај

uk a

Коликo је дикција важна у сврху изражавања мисаоности, потврђују и примери питијских одговора који су се могли тумачити на два начина. Тако је један војсковођа упитао делфијску пророчицу Питију како ће проћи у ратном походу, на шта му је она монотоно, без икакве паузе, као одговор изговорила реченицу која на латинском гласи: Ibis redibis numqam peribis in bello. То је могло да има два супротна значења, зависно од тога где се у говору направи пауза, а у писању стави запета. Ако се пауза направи испред речи numqam (Ibis redibis, numqam peribis in bello), онда то значи: Ићи ћеш, вратићеш се, никад нећеш погинути у рату, а ако се стави иза те речи (Ibis redibis numqam, peribis in bello), добија се драстично другачије значење: Ићи ћеш, нећеш се никад вратити, погинућеш у рату. Питија намерно није нигде правила паузу у изговарању ове реченице, па је тако пророчанство остало двозначно, а пророчица безбедна (свакако у праву).

У говорне вежбе спадају вежбе опуштања, вежбе држања тела, вежбе јачања респираторних органа, мимичке вежбе, вежбе артикулације и вежбе акцентуације.

Вежбе артикулације Брза промена положаја говорних органа за творбу различитих гласова корисна је у развијању јасне артикулације и течног говора. То се може постићи помоћу народних брзалица. Вежбај да изговориш: Четири чавчића на чунчићу чучећи цијучу. Клупчићем ћу те, калемчићем ћеш ме. Уплетосте ли кончиће у опанчиће? Вежбе акцентуације За увежбавање акцената погодне су реченице у којима се јављају сва четири или бар три различита акцента. Изговори наведене реченице и означи акценте: Радио, не радио, свира ти радио. Био сам тамо с кумом и кумом. Он је опасан, али није опасан.

145

Естетика Истражи

Погледај филм Пијаниста (The Pianist, Roman Polanski, 2002). Посебно обрати пажњу на сцену у којој главни јунак свира клавир пред есесовцем. У вези с тим, прокоментариши Шекспирову тврдњу: „Нема на свету човека тако грубог да га музика не може оплеменити макар на трен”. Којим је филмским изражајним средствима то постигнуто?

Важни појмови

uk a

Естетика је филозофска дисциплина о чулном опажању лепог, о смислу за уметност и о уметничком укусу. Настала је на оном нивоу човековог развоја када су се појавили различити видови уметничког стварања у оквиру духовне и материјалне културе. Почеци естетике налазе се у индијској и кинеској уметности. Међутим, узоре европске естетике првенствено ваља тражити у стваралаштву старих Грка. Постоји разлика између умет– ничких и естетских вредности – уметничке се односе на само уметничко дело, а естетске на остварени доживљај тог дела. Израз естетска категорија настао је крајем 19. века под утицајем терминологије Имануела Канта, а означава особене вредности Имануел Кант (1724–1804) и укусе. Такође, разликују се естета – онај који – филозоф класичног немачког има смисла за лепо, човек префињеног укуса, идеализма. Значајна дела: Критика чистог ума, Критика практичног ума, Критика поклоник лепоте и естетичар – стручњак који моћи суђења и друга. се теоријски бави естетиком.

Естетика се додирује и прожима са културом говора, нарочито у елементима естетског вредновања стила и језика. Сходно томе, једнако су важне естетска и логичка компонента говора. Добар говор и јавни наступ подразумевају хармонију садржине и форме, односно духовна и физичка својства говорника. Осим садржајем говора, утисак о говорнику стиче се и на основу његовог изгледа. Због тога је важно да одећа и изглед буду у складу са темом и порукама говора. Такав јавни наступ не изазива код публике само рационалан однос према садржини изговореног, већ и емотивну реакцију, која је сразмерна естетским вредностима говора. На основу садржине говора, јавног наступа и оствареног доживљаја, публика у осећањима и свести формира естетске вредности. Дакле, у раван истих вредности своде се тема о којој се говори, начин на који се нешто говори, коме се говори, када и где се говори и сл. Зато је, за учешће у јавним наступима потребно, уз претходну општу оспособљеност у владању говорном вештином, темељно и систематски се припремати.

146

Култура говора Важни појмови Милан Шипка (1931–2011) – истакнути српски лингвиста, доктор књижевних наука. Значајна дела: Велики речник страних речи и израза, Правописни речник српскога језика, Приче о речима, Зашто се каже и друга.

Култура говора је вид духовне човекове културе. То је степен усавршености властитога говора, тј. овладавања вештином правилног, тачног и течног исказивања сопствених мисли и осећања и успешне комуникације са другим члановима говорне заједнице (Милан Шипка).

Већ смо установили да је основни циљ вербалне комуникације преношење порука, тј. саопштавање властитих мисли и осећања, уверавање саговорника у исправност изложених ставова, договор о заједничким активностима итд. У свему томе биће успешнији онај ко поседује културу говора. Она је посебно важна за све којима је говор основно средство професионалног рада, а то су, пре свих, наставници, глумци, спикери, новинари, водитељи радио и телевизијских емисија, адвокати, пословни људи и многи други. Испољавати културу говора значи показивати и културу слушања.

uk a

Закључи

Правилан говор учи се и усваја као навика деловањем различитих чинилаца: школском наставом (учењем норме стандардног језика), преко средстава јавног информисања (читањем правилно написаних новинских текстова и слушањем спикера и водитеља емисија на радију и телевизији с однегованом културом говора) и уопште читањем разних књига писаних стандардним језиком, али највише властитим напорима и хтењем да се правилан говор савлада, усаврши и примени у пракси. Све нас то враћа на изворно значење речи култура, па и израза култура говора, а то је обрађивање, неговање, усавршавање. Стога треба стално имати на уму чињеницу да се само радом на постизању правилног и јасног говора може стећи потребна и важна – култура говора.

Сазнај више Често смо сведоци процеса бирократизације језика, који је веома заступљен у медијима. То је појава ширења особености административног и делимично публицистичког стила на остале функционалне стилове и жанрове стандардног језика. Одлике бирократског језика су: преопширност, компликованост, неодређеност и стереотипност (Иван Клајн). Примера ради, у штампаним медијима се може прочитати да је расписан конкурс за попуњавање упражњених места и да се траже вршиоци услуга вођења туриста или вршиоци послова и задатака примарне дечје заштите уместо једноставно – туристички водичи, педијатри и сл.

147

Има много примера који илуструју стереотипност бирократског језика, као што су нпр. изрази: народи и народности, улагати напоре, предузимати мере, залагати се за... Јасно је да су све те особине бирократског језика у супротности са својствима доброг говора: правилношћу, јасноћом, језгровитошћу, течношћу и сврсисходношћу.

Истражи

Групни рад: Спроведите мало истраживање па забележите и анализирајте најчешће примере бирократског језика у медијима.

Кључне речи

јавни наступ, дикција, естетика, култура говора, бирократизација језика

Литература

uk a

Клајн, И. (1980) Језик око нас. Нолит. Београд. Марковић, М. (2015) Комуникацијске вештине. Clio. Београд. Милинковић, М. (2005) Реторика са изабраним беседама. Легенда. Чачак. Шипка, Милан. (2009) Култура говора. Прометеј. Нови Сад.

Препоручена литература

Аврамовић, С. (2008) Rhetorike techne: вештина беседништва и јавни наступ. Службени гласник. Београд.

Синтеза

ЈАВНИ НАСТУП

бирократиз ација језика

148

дикција естетика култура

ИЗРАЗ И СТИЛ ГОВОРНИКА Прочитај

Француски писац Рејмон Кено, у делу Стилске вежбе, сцену из једног париског аутобуса испричао је на 99 различитих начина. Окосница једне од прича било је дугме, које је „побегло” са капута једног од путника, у другој причи Рејмон Кено (1903–1976) је то изглед једног од путни– француски романописац, песник и драматург; био је и ка, у трећој су односи међу математичар и изврсни шахиста. Кеноова књига Стилске вежбе чувена је по томе што се у њој писац, у стотинак кратких њима... и свака прича једнако текстова, маестрално поиграо језиком (варирајући га од је истинита.

књижевног до жаргонског) и стилом (функционалним и другим обележјима), књижевним родовима и врстама итд. Притом, предложио је на крају књиге читаоцима низ начина на које могу да је допуне. Стилске вежбе је на српски језик превео Данило Киш и написао поговор о писцу и његовој „својеврсној пародији француске књижевности”. Значајна дела: Стилске вежбе, Цаца у метроу и друга.

БЕЛЕШКА

uk a

У аутобусу С за време највеће гужве. Један тип од својих двадесет шест година, са дугим вратом као да су му га истегли и са шеширом на коме траку замењује узица. Људи силазе. Поменути тип отреса се на свог суседа. Пребацује му да га овај гурне сваки пут када неко прође. Глас пискутав и злобан. Када угледа једно слободно место, хитро се устреми на њега. Два сата касније сретнем га поново код Кур де Рома, поред станице Сен Лазар. Сада је у друштву неког свог друга који му каже: „Требало би да даш да ти се пришије једно дугме на капуту.” Показује му где (на разрезу) и зашто.

ИЗНЕНАЂЕЊА А како смо тек били стешњени на платформи! А како је тај момак имао глуп и смешан изглед! А шта је тек урадио! Одједном тек дође му жеља да се свађа с једним старкељом који га је — замисли! тог фићфирића — наводно гуркао! А онда ти, молим те, нађе за сходно да се свали на једно слободно место! Уместо да га уступи некој дами! А после два сата, замислите, кога сретнем пред станицом Сен Лазар?! Тог истог лафа! И то баш кад се распитивао за неке модне новости! И то код једног друга! Невероватно!

149

Говорник Важни појмови

Говорник (оратор, беседник) – казивач, а обично и аутор беседе, који својим изгледом, гласом, знањем и елоквенцијом, настоји да придобије пажњу и поверење публике. Општа култура и образовање такође су неопходни елементи његове личности. Урођена говорничка способност је предност ретких и одабраних. Међутим, поверење публике не стиче се само квалитетом говора, већ општим утиском који говорник остави на њих. Исти текст може изазвати различите реакције публике – од негодовања па до одобравања и одушевљења, нарочито ако га сваки пут казује други говорник. Квинтилијан је говорио да ће „један осредњи говор, ако је добро и снажно одржан, оставити јачи утисак, него најбољи којем то недостаје”.

55%

универзитету у Лос Анђелесу. Најпознатији

Говорник треба да посеје по својим публикацијама о значају дује читав низ квалитета који вербалних и невербалних порука. се у науци о беседничкој вештини дефинишу као физичка, духовна и морална својства говорника.

38%

uk a

Невербална комуникација заузима важно место у јавном наступу и знатно утиче на успех говорника. Психолог Алберт Мехрабијан је, на основу истраживања о значају невербалне Алберт Мехрабијан (1939) комуникације, установио да израз лица преноси – професор емеритус 55%, глас 38%, а сама реч 7% информације. психологије на Калифорнијском

Упореди

Говорник треба да се труди да његов говор делује што природније, да не буде „театралан”. У том смислу, карактеристично је Хамлетово обраћање глумцима (у истоименој трагедији Вилијама Шекспира). Дајући им упутства како да говоре, Хамлет, између осталог, каже: „Молим вас, изговорите тај говор онако како сам вам ја показао, да вам готово клизи са језика... Па немојте сувише ни тестерисати ваздух рукама, овако; него будите у свему умерени. Јер и у самој бујици, бури, или, да тако кажем, вихору страсти, морате имати и показати меру, која ће то ублажити... Али не будите ни сувише кротки, већ нека вас учи ваше рођено осећање мере; удесите радњу према речи, а реч према радњи и нарочито се старајте да никада не прекорачите границе природе...” Вилијам Шекспир, Хамлет

150

Размисли Шта значи одржати добар говор? Шта је важније: логичка или стилска вредност беседе? Може ли неко одржати добар говор, а да рђаво говори?

Израз и стил

Запитај се

Прочитај

Шта је израз, а шта стил? Размисли о томе шта је стил. Које све сфере човековог живота он обухвата? Шта значи имати/немати стила? Покушај да даш своју дефиницију стила.

uk a

Прочитај како је Иво Андрић промишљао о стилу: „Стил? Сви одувек много говоримо о томе, а ја се и данас питам: стил, шта је то? Вештина заодети своју мисао, на најбољи и најубедљивији начин саопштити је другима? Кад добро размислим, чини ми се да би могао бити и много више од тога. Понекад ми се чини да је стил, то јест сам звук речи, реченица и склоп целине, уједно и главна проба истине коју та реченица носи.” Иво Андрић, Знакови поред пута Најстарији уџбеник реторике на латинском језику јесте Херенијева реторика, настала око 85. године пре нове ере, чије се ауторство приписивало Корнифичију или Цицерону. У њему је представљено пет етапа које садржи припрема доброг говора: избор теме о којој се говори (inventio), распоред грађе (dispositio), стилизација и начин излагања (elocutio), памћење (memoria) и излагање (actio или pronuntiatio). Да би говор био успешан, мора имати добар elocutio – израз (начин излагања) и стилске вредности: лепоту, елеганцију и хармонију речи.

Важни појмови Шире значење речи стил обухвата све људске делатности, од начина изражавања па до различитих видова свакодневних животних активности – особеност одевања и понашања, навике и манире. Многобројне дефиниције стила могле би се исказати мишљу француског

151

природњака, Жоржа Буфона: Стил – то је сам човек.

Жорж Леклерк де Буфон (1707–1788) – француски биолог, математичар и стилиста. Значајно дело: Historie Naturelle, generale et particuliere. Реч стил (гр. stilos, лат. stilus) првобитно је означавала зашиљену писаљку којом се писало по дрвеним дашчицама преливеним воском. Термин је, касније, означавао вештину писања, потом и вредност рукописа и начин изражавања.

Из историје беседништва види се да су се говорници старе Грчке и Рима груписали у полемичким ставовима око питања: шта је важније – логичка или стилска вредност реторске поруке? Један од највећих хеленских мислилаца, Платон, сматрао је да добро говорити значи истину говорити. Због тога је он иронично гледао на софисте, који су се трудили да саговорнике убеде у исправност својих ставова, занемарујући чињеницу да ли су ти ставови истинити или нису.

uk a

Аристотел је први уочио разлику између беседничког и песничког стила: први значи вештину наговарања, уметност комуникације, а други представља софисти (грч. sofistes – мудрац) – 1. способност сликогрупа грчких предсократских филозофа витог изражавања. из друге половине 5. в.п.н.е, који су у Такође, разликовао историји грчке античке филозофије је говорни и писани називани учитељима знања и лепог стил. Говорни стил усговора. Софисти су били професионални ловљавају околности путујући учитељи, који су јавно наступали и своје услуге наплаћивали. у којима се говори, Под софистом се подразумева онај док је писани стил неко нешто зна или уме и спреман је да зависан у том смислу. подучава, баш као и учитељи у гимназији Аристотел је, такоји су се, такође, називали софисти. кође, развио учење Доцније, мало по мало, софисти су се о врлини стила преизвргли у људе који су од свог знања ма коме су предуслонаправили уносан посао, служећи се извртањем истине, закона итд., ви добре беседе јаскако је кад требало. Данас се каже ноћа, прикладност и Детаљ Рафаелове фреске Атинска да је софиста препреден, мудријаш, отменост. Јасноћа школа – Платон (лево) и Аристотел онај који се намерно служи лажним је дефинисана као (десно). Платон (насликан према закључцима. Најистакнутије личности главна одлика стила, портрету Леонарда да Винчија) у руци међу софистима су Протагора из Абдере јер нејасна беседа не држи дијалог Тимај, а Аристотел држи у Тракији, Горгија из Леонтиноје на своју Етику може постићи свој Сицилији, Хипијас из Елиса. циљ. Прикладност говора је, такође, јасно одређена: Нема потребе да стил буде ни одвећ прост, ни одвећ узвишен, већ прикладан. Стил треба да је у складу са предметом на који се односи када се о значајним стварима не говори с ниподаштавањем, а о ништавним узвишено, и када се обична ствар не украшава. У супротном, стил изгледа комичан. Посебно је занимљиво Аристотелово одређење појма отмености, која се остварује удаљавањем од уобичајене употребе говора, дакле, избегавањем стереотипа

152

uk a

свакодневне комуникације. „Стога језику ваља дати изглед нечег необичног, јер су људи склони да се диве ономе што је удаљено, а све што изазива дивљење је угодно” (Аристотел). Аристотелове теоријске поставке оставиће далекосежан утицај на реторичку мисао. Дионисије из Халикарнаса, који је подједнако значајан извор за учења о стилу, наводи врлине стила: величанственост, жестина, љупкост или шарм. Проблем стила и употреба стилских фигура у беседништву заокупљали су В. Фопа, Млади Цицерон чита (1464) пажњу и римских говорника. Најславнији међу њима, Цицерон сматра се говорником који је и данас у неким елементима говорничког умећа недостижан. Један од највећих говорника и учитеља реторике, Квинтилијан, у својој књизи О образовању говорника (Institutio oratoria) бавио се стилским вредностима говора. Наводио је да речи саме по себи не значе ништа ако нису природне и јасне и тако одабране да најбоље одражавају наше мисли. Квинтилијаново учење о стилским фигурама и данас представља основу стилистике. Неретко у сенку тога шта се говори и ко говори пада и те како значајан аспект јавног наступа – коме се говори. Уколико се не посвети пажња томе каквом се аудиторијуму обраћа, прети опасност да ће говор бити неуспешан, без обЧезаре Макари, Цицерон оптужује Катилину (1888) зира на то колико је времена говорник посветио пажљивој припреми и свом наступу. Претерано строг стил говора биће досадан млађој публици, док ће лежернији говор зрелија и стручнија публика схватити као неозбиљан. Шала и осмех су препоручљиви, али не у свакој прилици и пред сваким слушаоцем. Добро припремљен говор изречен пред погрешном публиком има исти ефекат као слабо припремљен говор изречен пред правом публиком (Laskowski). Дакле, социолингвистички аспект говорничког умећа захтева од говорника способност прилагођавања публици. Важно

153

је знати и да је количина информација коју публика може да прими у пуној концентрацији – веома мала. Студије показују да је најбоље да говор не траје дуже од двадесет минута. Амбијент у коме се говори, место, време, такође су веома значајни за конципирање доброг говора.

Фреска Атинска школа Рафаела Сантија налази се у Апостолској палати у Ватикану.

Закључи

uk a

Стил којим се беседник служи зависи од његовог карактера и уметничког сензибилитета. Овакав став има упориште у једној Платоновој мисли: Какав карактер, такав стил. Став говорника и његов однос према аудиторијуму један је од важних предуслова доброг говора.

Од средине 20. века модерни проучаваоци беседничке вештине настоје да обнове реторику и врате јој стари сјај. Посебан подстицај за обнову реторике представљају достигнућа модерних лингвиста, пре свих Фердинанда де Сосира, Романа Јакобсона, Ноама Чомског и других који су, на темељима Аристотеловог учења, отворили неслућене могућности структурализма у оквиру друштвених наука, а посебно лингвистике, стилистике и лингвостилистике. Модерна стилистика различите видове комуникације изучава у оквиру функционалних стилова – разговорног, књижевноуметничког, публицистичког (новинарског), административног (службеног) и научног стила. Сви они могу бити у функцији беседничке вештине.

стилистика – наука која проучава правила и својства доброг језичког и књижевног стила. Развила се из реторике и старе поетике, двеју сродних дисциплина, у којима се на питање стила гледало као на добар начин говорења, односно писања.

Упореди Подсети се раслојавања и одлика варирања језика, посебно функционалних стилова. За односе међу стиловима, Миливој Солар наводи да одређени појмови, ствари и

154

речи имају приступ у сваки стил – нпр. старац, кућа, коњ. Али, док у средњем стилу споменути појмови бивају означени управо наведеним речима, у високом стилу требало би их означити узвишенијим речима, нпр. старина, дом или двор, хат или вранац. У ниском стилу биле би забрањене речи из високог стила, могле би се употребити оне из средњег, а редовно би се употребљавале нпр. старкеља, кљусе, кућица. (Миливој Солар, Теорија књижевности, Школска књига, Загреб, 1971). Упореди којим функционалним стиловима припадају наведени примери високог, средњег и ниског стила.

Занимљивост

uk a

Поред припремљености, Џорџ Бернард Шо (1856–1950) – ирски писац, врло је битно проценити аупозоришни и музички критичар. Значајна дела: диторијум и не преценити га, Пигмалион, Оружја и човек, Цезар и Клеопатра и друга. али ни потценити. Бернард Шо је на питање како је постао добар говорник одговорио пошалицом: „На исти начин на који сам научио и да се клизам – упорно сам од себе правио будалу” (Аврамовић). Један од међународних професионалних говорника, Лени Ласковски је, користећи акроним A.U.D.I.E.N.C.E. („публика”), представио шта говорник треба да анализира код аудиторијума: A nalysis – Анализа – Ко је публика, колико ће је бити? U nderstanding – Разумевање – Колико је публика упозната са предметом говора? D emographics – Демографија – Ког је пола, којих година и образовног профила публика? I nterest – Заинтересованост – Зашто је публика присутна? E nvironment – Окружење – Где ћу стајати? Да ли ће сви моћи да ме чују и виде? N eeds – Потребе – Које су потребе публике? Које су потребе говорника? C ustomized – Прилагођавање – Које конкретне потребе публике треба задовољити? E xpectations – Очекивања – Шта публика очекује да чује или научи од говорника? Laskowski Lenny, A.U.D.I.E.N.C.E. Analysis (It’s Your Key to Success). Преузето са www.ljlseminars.com/audience.pdf

Сазнај више Занимљиво је да су „два најбоља приручника за реторику на српском језику, како у погледу концепције, тако и у погледу језика и стила којим су написани, дела двојице најпознатијих комедиографа у српској књижевности, Јована Стерије Поповића и Бранислава Нушића. С обзиром на чињеницу да данас много више знамо о вредностима Стеријиног приручника, могли бисмо рећи да је Стерија саставио најбољи необјављени, а Нушић најбољи објављени приручник за реторику на српском језику.

155

Нушић је своју Реторику – науку о беседништву објавио први пут у издању Геце Кона године 1934, а настала је на његовим предавањима из реторике која је започео на Војној академији школске 1930/31. године.” (Војислав Јелић, Нушићева Реторика)

Вежбај

Смисли неколико реченица које говоре о твојој личности. Представи се најпре озбиљно, а потом шаљиво. И када о себи говориш на духовит начин, немој да се смејеш – задржи озбиљан тон и држање. Прочитај још неколико текстова из књиге Стилске вежбе Рејмона Кеноа и покушај да их прочиташ или говориш примењујући различите стилове.

Кључне речи

говорник, говор, публика, израз, стил

Литература

uk a

Аврамовић, С. (2008) Rhetorike techne: вештина беседништва и јавни наступ. Аристотел. (1987) Реторика ІІІ. Независна издања. Београд. Квинтилијан, М. Ф. (1985) Образовање говорника. Веселин Маслеша. Сарајево. Службени гласник. Београд.

Препоручена литература

Милинковић, М. (2005) Реторика са изабраним беседама. Легенда. Чачак.

Синтеза

ГОВОРНИК

ИЗРАЗ (elocutio)

СТИЛ

начин изражавања

стилистика

АУДИТОРИЈУМ 156

АСЕРТИВНА КОМУНИКАЦИЈА Размисли

Нервозно кажеш како не знаш где ћеш пре и почнеш да набрајаш шта те све мучи.

Кажеш пријатељу да разумеш да му треба подршка и да ћеш га пажљиво саслушати кад се мало одмориш.

uk a

Слушаш са пола енергије. После разговора се осећаш исцрпљено, а пријатељ има осећај да није добио потребну подршку.

Покушај да замислиш да си у ситуацији да неко од тебе тражи услугу коју не можеш да учиниш. На пример, пријатељ те зове телефоном и жели да ти исприча шта се догодило. Желиш да саслушаш, али те је умор садвладао и не одговара ти разговор у том тренутку. Размисли како ћеш поступити у тој ситуацији, па одабери један од понуђених стилова комуникације:

Како би се могли назвати описани стилови комуникације? Која је доминантна одлика сваког?

Човек је друштвено биће за чије су самовредновање важни међуљудски односи чији квалитет зависи од комуникацијских вештина личности. Један од добрих и позитивних начина комуникације јесте асертивна комуникација.

Важни појмови При настојању да се јасно дефинише појам асертивност, наилази се на потешкоће, јер га различити аутори понекад одређују као понашање, способност или вештину, некад као став или особину личности. Најчешће се асертивност појашњава у контексту два квалитативно другачија облика социјалног понашања – неасертивног (пасивног, дефанзивног) и агресивног. асертиван Асертивност је облик понашања у социјалним интеракцијама којим се боримо за своја права, изражавамо своје жеље и осећања, те одбијамо неразумне захтеве, али тако да не наносимо психолошку или физичку штету другим лицима. Аутори Ланг и Јакубовски, који су заслужни за доследну примену и промоцију тренинга асертивности, овај појам дефинишу као изражавање мисли, осећања и уверења на директан, искрен и адекватан начин без угрожавања права друге личности.

(лат. assertus – потврђен, доказан од asserere – тврдити) – који верује у себе, самопоуздан, самосвестан.

157

Асертивност се изражава „ја–порукама” или реченицама (реченица не мора имати у себи заменицу ЈА). Ова техника отвара комуникацију, показује спремност за разговор. Формула ЈА-поруке: 1) Када Ти (опис понашања друге особе); 2) Осећам се (опис емоција); 3) Јер (навођење разлога због ког је понашање друге особе проблем); 4) Желим (навођење онога што желим да се догоди).

АГРЕСИВНО

Жеље, мисли и емоције се не изражавају или су самопотцењујуће. Намера: удовољити другима

Жеље, мисли и емоције се отворено изражавају на прикладан начин. Намера: комуницирати

Жеље, мисли и емоције се изражавају на штету других. Намера: доминирати другима или их понизити

Самопоуздање, задовољство собом

Самозадовољност

Шта други људи осећају

Иритираност, сажаљење

Уважавање и поштовање

Љутња, жеља за осветом

Исход

Не добијате оно што желите, а други су љути на вас

Често добијате оно што желите

Често добијате оно што желите, али преко „туђих леђа”

Избегавање неугодних ситуација, конфликата, напетост, конфронтација

Осећај да вас други уважавају, самопоштовање, унапређење односа

Дугорочне последице

АСЕРТИВНО

Узнемиреност, незадовољство, љутња и замерање другима

Шта осећа личност која се тако понаша

ПАСИВНО

uk a

Обележје понашања

Асертивност је облик понашања у коме доминира самопоуздање – важна и позитивна комуникацијска вештина. То је стил комуникације који подразумева самопоштовање и поштовање других, заузимање за своја права, начин развијања квалитетних односа са другим људима. Асертивност искључује снисходљивост, пасивно међуљудско понашање, као и заузимање за себе у социјалној ситуацији на социјално неадекватан и агресиван начин. Асертивност је равнотежа између пасивног и агресивног стила понашања (као што је представљено у табели).

Ослобађање љутње

Табела приказује однос пасивног, агресивног и асертивног понашања Невербална комуникација је значајан део асертивности.

158

Код асертивног понашања, невербална комуникација је у складу са вербалном поруком и наглашава важност оног што је речено. Контакт очима је постојан (али није упоран и дрзак), гестови прате садржај реченог и висину гласа, особа говори течно, без неодлучности, изражајно, јасно, уз истицање кључних речи. На пример: „Жао ми је, али не могу да вам помогнем у вашем пројекту данас јер поподне имам неодложне обавезе” – може сасвим другачији ефекат да има уз промењену мимику, тон.

Код пасивног понашања, особа избегава контакт очима, говор је неодлучан, са паузама, глас монотон или претерано мек, мимика указује на „згрченост”, узнемиреност, телесни став је одбрамбен. На пример: „Ох, изабрали сте ви, нема везе, све је у реду ”.

Код агресивног понашања, невербално се изражава доминација над другом особом или наглашава супериорност (нпр. уношење у лице, угрожавање личног простора других људи). Особа упорно и оштро гледа у очи саговорника, глас је непримерено јак или продоран, тон је саркастичан, снисходљив или „родитељски”. На пример: „Урадите то како вам кажем!”

uk a

Сазнај више

Одгледај видео о стиловима комуникације.

Предности асертивне комуникације огледају се у томе што помаже да се особа осећа добро у односу на себе и друге, води ка развијању обостраног поштовања, повећава самопоштовање, помаже у постизању циљева, смањује отуђивање међу људима и анксиозност, пружа могућност доношења одлука и прављења слободног избора у животу, омогућава изражавање свим каналима комуникације, помаже управљању стресом. Међутим, могуће je да други људи неће увек прихватити овај стил комуникације – иако особа има исправан поглед на туђа права, не значи да ће и сама добити оно што жели. Такође, може се догодити и да ставови које неко заступа нису исправни, што се ретко коме допада.

Вежбај Прочитај следеће изјаве и препознај који тип понашања и комуникације илуструју: Не интересује ме шта имаш да кажеш. Молим вас, да ли можете да утишате музику? Стварно се трудим да се концентришем на ово што радим. Жао ми је што се осећаш тако, али желим да ти објасним како то изгледа из мог угла. Ма није то ништа, заиста. Ви сте обични нерадници.

159

Технике асертивне комуникације

Размисли

uk a

Асертивни стил комуникације и развијања квалитетних односа са другим људима подразумева и асертивно упућивање и прихватање похвале и критике. Суштина изражавања позитивног мишљења и похвале је концентрисање на позитивне аспекте друге особе и истицање и поткрепљивање оних особина и понашања која сматрамо лепим, одговарајућим или позитивним. Асертивно примање похвале подразумева да се: не буде лажно скроман (нпр. Није то ништа); гледа право у очи, насмеши; каже име особе и захвали се (нпр. Хвала, Ана); прихвати похвала (нпр. Хвала, и ја сам задовољан...) или захвали и не прихвати похвала у потпуности (нпр. Хвала, али то није само моја заслуга...). Асертивна критика одражава нечије (субјективно) мишљење, речено јасно, гласно и без двоумљења, уз уважавање туђе личности. Односи се на понашање, а не на личност. Асертивно прихватање критике може бити: слагање – ако је на месту; делимично слагање – кад не постоји сагласност у потпуности, већ потреба да се критика ублажи и остане у комуникацији. Техника покварене плоче подразумева да се саговорнику јасно стави до знања да смо га чули и разумели, али се не дозвољава да процес комуникације скреће (нпр. Скренули смо са главне теме, скренули смо у прошлост...) и позива се на одговорност и сарадњу. Понавља се жељена опција, тј. усмерава се на кратак и јасан садржај (текст) покварене плоче и истрајава се у томе.

Покушај да установиш у којим се животним ситуацијама понашаш неасертивно (пасивно или агресивно), јер почетак сваке промене је отклањање идеја, мисли и уверења која ометају и спречавају асертивно понашање. Размисли које асертивне технике би било најбоље да користиш.

Закључи

Асертивна личност уме активно да слуша, поштује друге, а то тражи и за себе – јасно, конкретно и директно говори, исказује своја очекивања и осећања, позитивно изриче приговоре (критику), уме да похвали друге, преузима одговорност за своје речи и дела, спремна је да се извини кад погреши, уме да контролише своје негативне емоције, гледа саговорника у очи и показује осећања. Асертивност је важна и позитивна, самопоуздана комуникација која се учи и искуствено усавршава. Њена примена је изузетно значајна за очување самопоштовања и поштовања других људих.

160

Истражи Који су се још аутори бавили овом темом и да ли се полазишта, дефиниције итд. подударају или разликују?

Вежбај

Вежбај асертивну комуникацију најпре у машти тако што ћеш се поставити у замишљену или стварну животну ситуацију која ће се најбоље разрешити применом ове врсте комуникације. Потом вежбај са другарима из одељења кроз дијалог. Покушај да примениш асертивно понашање у стварној животној ситуацији (почни од мање важних).

Кључне речи

стилови комуникације, асертивна комуникација, „ја-говор”, технике асертивне комуникације, асертивна права

Литература

uk a

Lange, A. J./ Jakobowski, P. (1976) Responsible assertive behavior: cognitivne/behavioral procedures for trainers. Champaign: Research Press.

Препоручена литература

Харис, Т. (2012) Ја сам ок, ти си ок. Психополис. Нови Сад.

АСЕРТИВНА КОМУНИКАЦИЈА (САМОПОУЗДАНА, САМОСВЕСНА), „ЈА-ГОВОР”

НЕАСЕРТИВНА КОМУНИКАЦИЈА (ПАСИВНА, АГРЕСИВНА)

ТВОЈЕ ПОТРЕБЕ

(агресивно)

АСЕРТИВНО

Синтеза

ПОТРЕБЕ ДРУГИХ (пасивно)

161

КОНФРОНТИРАЊЕ У ЈАВНИМ НАСТУПИМА

Херб Коен (1938) – амерички стручњак за преговоре у областима комерцијалног пословања и управљања кризама. Аутор је бестселера Њујорк Тајмса – You Can Negotiate Anything (1980)

„Ви и ја не видимо ствари онаквима какве оне јесу. Ми видимо ствари онаквима какви смо ми.” Херб Коен

Размисли

uk a

Погледај фотографију па реци коју животињу видиш на њој. Упореди своје виђење са виђењем својих другара. Један део посматрача ће јасно видети зеца на слици, а други дивљу патку. Ово је пример из филозофије Лудвига Витгенштајна илуструје да ће иста слиЛудвиг Витгенштајн (1889–1951) ка проузроковати два потпуно разли– аустријско-британски филозоф који је чита гледишта међу посматрачима. радио на пољима логике, математике, филозофије. Ако вам се нису поклопила виђења, Многи га сматрају једним од најупечатљивијих и како сте реаговали? најхаризматичнијих филозофа 20. века. Значајно дело: Логичко-филозофски трактат (1921).

Запитај се

Шта је конфронтирање и зашто се јавља? Односи међу људима (који су додатно оптерећени предрасудама и стереотипима) представљају извор различитих сукоба, неспоразума.

Сукоб мишљења Важни појмови Конфликт је важан елемент међуљудских односа. То је ситуација у којој две или више страна имају различите интересе или различита мишљења и схватања. Он може да настане због неподударности циљева, потреба и жеља, разлике у интерпретацији чињеница и сл.

162

Кад се то догоди, настаје конфронтирање. Људи се обично усредсреде на другу страну уместо на проблем. Стране у конфликту су међузависне. Уместо да раде на решењу проблема, криве једна другу и истрајавају на спречавању друге стране да добије оно што жели. Ако се конфликтна ситуација не реши, може да се претвори у нешто много горе него што је било на почетку.

Размисли

Шта је за тебе конфликт? Напиши асоцијације које имаш у вези са овим појмом. Размисли о томе који су најчешћи узроци конфликата у школи и наведи их. На којим све релацијама (између кога) настају конфликти у школи? Опиши пример једног стварног конфликта у школи и анализирај његов узрок и исход.

uk a

Постоји велики број фактора који могу да угрозе комуникацију, а перцепција (лат. perceptio) – 1. тиме и да доведу до конфликта. Набројаћемо неке од њих: опажање, примање Филтрирање – настаје кад пошиљалац намерно представља инутиска; 2. способност формацију на начин који ће се примаоцу више допасти (нпр. уместо да се схвати природа лоше вести, саопштити оно што неко жели да чује); ствари, поимање, Селективна перцепција – у процесу комуникације прималац схватање; 3. псих. чује и види ствари на селективан начин, засновано на својим поуобличавање представа требама, мотивацији, искуству, окружењу и другим личним караку свести на основу чула и утисака теристикама; Превише информација – услед вишка информација, догађа се селектовање информација, игнорисање, превиђање или заборављање, што све води губитку информација и неуспешној комуникацији (нпр. превелики број примљених имејлова, обављених телефонских разговора, састанака); Емоције – то како се људи осећају у време примања информације утиче на њену интерпретацију (нпр. иста порука примљена у моменту љутње има различит ефекат од пријема у моменту доброг расположења); Језик – речи могу да значе различите ствари различитим људима. Старост, образовање и културно окружење су најважнији фактори који утичу на језик којим људи говоре и начин на који разумеју друге (нпр. жаргонско изражавање младих старији тешко разумеју). Дијалошка природа конфронтирања подразумева рационалан сукоб различитих (некада веома супротстављених) гледишта. То је сукоб заснован на размени аргумената. Кроз дијалог, обе стране проверавају исправност и снагу својих аргумената, доказују и оповргавају различита гледишта и тиме утврђују сопствене грешке и недостатке у схватању проблема. Из квалитетне расправе – обе стране добијају. Због тога је код свих учесника у преговарању потребна способност и вештина да се проблем сагледа из нечије (нове) перспективе, која је, најчешће, веома различита. Када људи преговарају, могу се слагати или не слагати у вези са неком темом. Постоји велика разлика између слагања, неслагања и аргумента.

163

Запитај се Шта је аргумент? По чему се аргумент разликује од гледишта, слагања и неслагања?

Важни појмови

uk a

Гледиште или аспект представља нечији угао гледања и није аргумент (доказ), већ лични доживљај који може бити замагљен сопственим убеђењима или предрасудама. Због тога се угао гледања веома често разликује од човека до човека. Људи данас нису сагласни око многих тема – на пример, око тога да ли је глобално загревање узроковано људским фактором, да ли нас посећују ванземаљци, постоји ли Бог итд. За сваку од ових тема постоје различита људска гледишта. Кажемо да се са неким слажемо ако имамо слична гледишта око неке ствари. Ипак, без обзира на то да ли смо сагласни или нисмо са нечијим гледиштем, то и даље није аргумент који доказује да ли је нека тврдња тачна или нетачна. Аргумент (лат. argumentum) је изјава или низ изјава којe се користe за образложење, оправдање или оповргавање неке тврдње. Аргументи, пре свега, служе уверавању људи у истинитост или заблуду одређене теорије и зато су кључно средство у свакој науци, критици, расправи и дијалогу. Аргумент мора имати најмање две премисе и закључак који је изведен на основу тих премиса. Премиса је предуслов од ког се полази и који се узима као истинита основа да би се дошло до неког закључка.

ЗАКЉУЧАК

У овом примеру, прве две премисе су: „Сви људи су Пример: смртни” и „Сократ је човек”. „Сви људи су смртни.” ПРЕМИСА 2 Трећа реченица, „Сократ је „Сократ је човек.” смртан”, представља закљу„Сократ је смртан.” чак који се изводи на основу ПРЕМИСА X премиса. Дакле, премиса је суд од којег полази поступак закључивања. Ако је она погрешна и закључак ће бити погрешан. Због тога треба бити обазрив. Није све што изгледа и што је представљено као аргумент и валидан аргумент. Некада, чак и ако су премисе тачне, закључак може бити погрешан: ПРЕМИСА 1

Пример: „Ти ниси што сам ја.” „Ја сам човек.” „Ти ниси човек.”

164

У наведеном примеру, прве две реченице су премисе, а трећа је закључак који је из њих изведен, али је погрешан. Проверавање логичности аргумента и тачности премиса још је компликованији посао. Да би се утврдила тачност, често је потребно познавати одређену област, поготово ако се ради о конфронтирању у научним питањима (областима). Ово може за-

хтевати консултовање са неком стручнијом особом или посвећивање додатног времена на истраживању тачности премиса. Већ је речено да аргумент није исто што и слагање и неслагање. Људи могу бити сагласни или не у вези са одређеном тврдњом без изношења разлога и доказа. Али у сукобу мишљења нагласак је изричито на аргументовању, тј. на изношењу доказа. Управо то чини кључну разлику између гледишта (угла гледања на тврдњу, тј. аспекта), слагања, неслагања и аргументовања. Приликом аргументовања јављају се две основне конструкције: доказујућа аргументација (којом се жели нешто доказати) и контрааргументација (којом се оповргавају тврдње саговорника). На пример, метод бумеранга омогућава коришћење противничког оружја против њега самог. Овај метод нема моћ доказивања, али омогућава искључиво дејство, ако је оштроумно употребљена. На пример, чувени атински оратор Демостен и атински војсковођа Фокион били су заклети политички непријатељи. Једном је Демостен рекао Фокиону: Ако се Атињани разбесне, обесиће те! Овај му је одговорио: И тебе, такође, наравно, чим се уразуме. Ипак, неретко се дешава да је учесницима у јавном наступу који се конфронтирају далеко лакше да, уместо аргументације, изаберу неки од нижих слојева у квалитету расправе, као што су давање погрдних имена или бављење особом и њеним карактеристикама уместо усредсређивања на аргументе које је особа изнела.

uk a

Преговарање и заговарање

Кад год су нечије потребе и жеље у сукобу са жељама и потребама других, постоји могућност преговарања и заговарања. Преговарање је комуникацијски процес са циљем решавања конфликта и проналажења узајамно корисног споразума. Преговарање је, заправо, свакодневна појава коју људи обављају – договор деце са родитељима, ценкање на пијаци, договор пријатеља о одласку у биоскоп и мноштво сличних ситуација може се убројати у преговарање. Процес преговарања у ком неко трећи интервенише, обично уз сагласност обеју страна, да би олакшао заједнички прихватљиво решење које захтева пристанак свих укључених страна назива се медијација (лат. mediare – стајати у средини). Основни елементи ефикасног преговарања у јавном наступу су: способност убеђивања других, дискутовање и пружање аргумената; наглашавање позитивних аспеката пружених аргумената; разумевање потреба особе са којом се разговара; одговарање на приговоре аргументима; тактичност и дипломатија. Свако је некада био у прилици да се бори за своја права – у школи, на факултету, на радном месту или у свом граду. Та „борба” се назива заговарање (енгл. аdvocacy). Заговарање је заступање сопствених или туђих ставова и идеја, са циљем уверавања других у исправност и усвајања тих идеја. Заговарање може бити дуготрајан процес, који траје док

165

лоби (енг. Lobby – предворје Парламента, кулоари) – 1. група људи или појединци који разним средствима настоје да утичу на одлуке власти; 2. у парламентарној пракси, активности изван дворане у којој се законито и јавно придобијају политичари за одређене ставове, доносе одлуке; деловање у кулоарима

се не постигну циљеви. Заговарање често обухвата и лобирање. Овај појам укључује активности утицаја на доносиоце одлука, како политичких, тако и свих за које су заједница или појединци заинтересовани.

Сазнај више

У англосаксонској традицији лоби означава предворје Доњег дома Парламента у ком су они који су хтели да се неко питање реши у њихову корист чекали парламентарце и утицали на њих (тј. лобирали).

Сваки конфликт има потенцијал да буде (не)функционалан/(не)сврсисходан, што не зависи само од ситуације, већ, пре свега, од понашања појединаца у њој. Да би могле конструктивно да решавају конфликте, потребно је да супротстављене стране разумеју узроке и врсту конфликта.

uk a

Конфликт може имати следеће исходе: 1. победник/губитник – једна страна добија, друга губи; 2. губитник/победник – једна страна губи, друга добија; 3. компромис – нико не губи, нико не добија јер стране одустају од неких својих захтева; 4. губитник/губитник – обе стране губе; 5. победник/победник – обе стране добијају. Добар је само онај исход конфликта који доводи до победе обе супротстављене стране.

Размисли

Да ли некада преговараш са неким да би се решио ваш конфликт? Колико си често у прилици да заговараш своје (или туђе) ставове?

Стилови поступања у конфликтима Сарадња (решавање проблема) За овај приступ је карактеристично да се у исто време води рачуна о властитим интересима, али и о интересима друге стране у конфликту. Симбол за овај стил је делфин, чија је девиза: „Мени одговара то и то. Шта је твој избор?” Стране у конфликту не гледају једна на другу као на противнике, већ као на сараднике који заједнички учествују у решавању проблема. Овакво понашање зове се још и сарадничко, кооперативно. Човек који у конфликту приступи ка решавању проблема не настоји да победи другу страну, већ жели да они заједнички пронађу решење којим ће сви бити задовољни.

166

Попуштање Оно што се уопште Попустљив стил је карактеристичан за људе који у конможе рећи, може се фликту више воде рачуна о потребама друге стране него о рећи јасно; а о чему се својим властитим и којима је у контакту са другим људима не може говорити, о томе се мора ћутати. најважније да са њима задрже добре односе. Њихов амблем може бити плишани меда и девиза: „Како ти кажеш”. Они ће инсистирати на Лудвиг Витгенштајн властитим интересима само дотле док су сигурни да тиме неће оштетити или повредити другу страну. Треба имати у виду да је бити попустљив корисно и примерено понашање када је однос са другом особом важнији од предмета сукоба.

Надметање Вођење рачуна само о својим интересима и занемаривање бриге о другој страни подстиче људе да се током решавања конфликта надмећу. Некада се ово понашање зове још и такмичарско (компетитивно) или крут стил. Као симбол може да послужи ајкула и девиза: „Биће по моме или неће бити никако”. Људи који су склони да се надмећу конфликт посматрају као сукоб у којем само један може бити победник. Избор оваквог стила може да буде израз решености да се чврсто стане иза својих права или убеђења, али може и да значи решеност да се на рачун неког другог остваре сопствени интереси.

uk a

Повлачење Ако једна страна у потенцијалном конфликту не показује никакву или малу бригу да задовољи своје интересе нити брине за другу страну, та страна се, по правилу, неће ни упуштати у решавање конфликта и реаговаће повлачењем из конфликтне ситуације. Као што се корњача у незгодној ситуацији само увуче у свој оклоп, тако и неки људи не желе да се суоче са конфликтом и понашају се као да сукоб не постоји. Стално одлагање разговора о конфликту и покушаја решавања лоша је стратегија. Повлачењем је добро реаговати када је отворено конфронтирање сувише опасно и угрожавајуће, када предмет спора није много важан, када треба смирити ситуацију или када се треба припремити за конфронтирање. Компромис То је понашање у ком се води подједнака, али половична брига и о властитој и о туђој страни. Резултат ће бити прихватање решења по ком ће свака страна одустати од нечега и наћи се на средини. Обично се лисица користи као симбол за овај приступ, а девиза је: „Боље пола него ништа”. Мада прихватање компромисног решења не мора бити лоше, често се дешава да обе стране имају осећај губитка и, што је још важније, пропушта се прилика да се уочи решење које би било још боље и за једну и за другу страну. Поједини аутори сматрају да компромис није посебан стил понашања, већ да је то исход који се може појавити као коначни резултат и код свих других стилова поступања у конфликту. Важност извињења Кад људи знају да су погрешили, важно је да се извине, као и да то буде искрено и на време. Искрено извињење може да разреши и највеће конфликте.

167

Размисли

Присети се своје реакције у ситуацији у којој су се твоје жеље разликовале од жеља других особа. Чему је она тада наликовала: делфину, ајкули, корњачи, лисици или плишаном меди? Како обично реагујеш на конфликте у школи или породици? Због чега је људима тешко да изговоре ту тешку страну реч – извини (као што каже Ђорђе Балашевић у Посвађаној песми)? Колико ти је својствено да се извиниш ако погрешиш? Да ли прихваташ извињење?

Закључи

Вежбај

uk a

Конфликте не треба избегавати већ их прихватити као саставни део реалности, који човеку помаже да развија своје социјалне вештине као што су толеранција, разумевање и прихватање без ограничавања и условљавања, сарадња, комуникација, решавање проблема, преговарање и сл. Како асертивна комуникација помаже људима да изразе своје неслагање, а да не „западну” у неконструктивне конфликте?

Групни рад: Поделите се у две групе. Прочитајте кратак опис ситуације: На школској забави ученици седе груписани у две одвојене групе. Обе се групе добро забављају, али и игноришу ученике друге групе. Направите сценарио и одиграјте улоге тако да се у конфликту понашате у стилу корњаче. Поделите се у мање групе (5–6 чланова). Замислите да се налазите на пустом острву и да немате начина да га напустите. Ради организовања заједничког живота треба да се договорите и успоставите заједнички систем правила. Свака група треба да се договори о својим правилима која се, потом, представљају пред свима. По један представник излаже правила своје групе. Пре тога, наставник изведе представнике из учионице и обавести их да ће свако од њих моћи да напусти острво ако успе да промени правила која је група усвојила. Представници се враћају у своје групе и започињу заговарање групе да промени правила. По завршетку активности разговарајте о следећим темама: Како се свака група носила с конфликтом који је настао? Како су се представници осећали у својој улози кршилаца правила, а како остали чланови група када је дошло до непоштовања њиховог система? Какве везе ово има са стварним животом?

168

Кључне речи конфронтирање, преговарање, заговарање, гледиште, аргумент

Литература Мандић, Т. (2003) Комуникологија – психологија комуникације. Clio. Београд. Вршњачка медијација – преузето са сајта:

Препоручена литература

Плут, Д./ Маринковић, Љ. (2001) Конфликти и шта са њима. Креативни центар. Београд.

Синтеза

uk a

СУКОБ МИШЉЕЊА

заговарање

преговарање

конфликт

169

ЈАВНИ НАСТУП НЕКАД И САД Марко Аурелије (121–180) – шеснаести по реду римски цар који је владао од 161. године до своје смрти. Читавог живота бавио се филозофијом. Његово дело, Самоме себи, написано на грчком језику, састоји се од мисли и упозорења које је цар самом себи упутио током ратног похода против германских племена.

Прочитај

uk a

Вероватно ти се некада дешава да ти се ујутру не устаје из кревета иако сат опомиње да је време буђењу. Тада је потребна посебна мотивација. У својим филозофским списима скупљеним у збирку Медитације, римски император, Марко Аурелије написао је дијалог који је водио са собом како би се мотивисао да устане из кревета у цик зоре. Зато, следећи пут, када опет пожелиш да одложиш време устајања на телефону, сети се шта је Марко Аурелије написао самом себи: У зору, када ти је тешко да устанеш из кревета, реци себи: „Морам да идем на посао као људско биће. Зашто да се жалим, ако ћу да радим оно за шта сам рођен – ствари због којих сам и дошао на овај свет? Или је ово оно због чега сам створен? Да се ушушкам под ћебад и останем на топлом?” – Али овде је лепо... Дакле, рођен си да се осећаш 'лепо'? Уместо да радиш ствари и стичеш нова искуства? Зар не видиш биљке, птице, мраве, пауке и пчеле како обављају своје задатке и доводе ред у овај свет најбоље што могу? А ти нећеш да радиш свој посао као људско биће? (...) Не волиш себе довољно. У супротном би волео своју природу и оно што она од тебе захтева. Људи који воле оно што раде троше се радећи то, чак заборављају да се купају или једу. Када су заиста заокупљени оним што раде, они би радије престали да једу и спавају, него што би се одрекли усавршавања својих вештина. Да ли је помоћ другима од икакве вредности за тебе? Зар није вредна твог труда?” Марко Аурелије, Медитације или Самом себи

Занимљивост Марко Аурелије један је од главних јунака у филму Гладијатор Ридлија Скота из 2000. године. Тумачи га Ричард Харис. Погледај филм који је овенчан бројним значајним наградама, међу којима је и Оскар за најбољу главну мушку улогу коју је добио Расел Кроу за лик генерала Максимуса, пријатеља цара Марка Аурелија.

170

Познати говорници у прошлости

uk a

Беседништво је, као начин изражавања, осмишљено за уверавање и придобијање публике, старо колико и сâм говор. Хомер је речитост сматрао даром богова, као и римски учитељ беседништва Квинтилијан. Сугестивни говор, као дар богова, сматрао се оруђем за постизање угледа и положаја. Баш зато је аристократија, чији је гласноговорник био Хомер, уз медицину, музичко образовање и ратну вештину, прихватила и усавршавање беседништва као један од четири васпитна стуба младих нараштаја. Беседништво постаје све популарније у хеленском друштву са увођењем демократије у полисима, а активни учесник у политичком животу свог града-државе морао се потрудити да постане вешт беседник – урођени дар није био довољан, морало се радити и на широком образовању, познавању правила и врста беседништва. Демостен (у преводу са грчког дословно значи „народна снага”) најпознатији је атински беседник и логограф који се својим ватреним говором борио против доминације Филипа Македонског. Демостен је најбољи пример како снага и воља могу створити најпознатијег говорника свих времена, с обзиром на то да је одрастао у сиромаштву, без могућности да плати учитеља беседништва, а имао је и више говорних мана – слаб, танушан глас, неправилну дикцију, немогућност изговора гласова л и р (ову ману је, временом, сам исправио). Демостен је схватио да није важно само оно што се каже, него и како се каже. Касније је, када би га питали шта је најважније у говорничкој вештини, одговарао: „Најважније су три ствари – прво, како се нешто каже, друго, како се нешто каже и треће, како се нешто каже.” Он је припремао своје говоре пред огледалом, трудећи се да успостави потпуну коДемостен вежба говор релацију гласа са покретима тела и мимиком лица. Радио је много не само на усавршавању говора, већ и на свом образовању. Демостен је доказ да је добра припрема кључ успеха и да се говорник не рађа, већ ствара. Протагора је први међу софистима наплаћивао своја предавања и пуних четрдесет година је, као васпитач, подучавао хеленску омладину. Написао је спис О правилности говора, којим

171

om pr

uk a

Витрувијев човек је познати цртеж Леонарда да Винчија, настао око 1487. године. Уз цртеж се налазе и белешке утемељене на делу славног староримског архитектe Витрувија. Изведен је тушем и пером на папиру, а приказује фигуру мушкарца у два полoжаја који се преклапају – раширених руку (у једној) и раширених и руку и ногу (у другој), док су око њих описани кружница и квадрат. Цртеж и текст се називају Закон пропорције или, ређе, Пропорције човека. Чува се у Галерији Академије (Gallerie dell'Accademia) у Венецији. Цртеж припада епохи хуманизма.

је доказао да је говор у 5. в. п. н. е.био заснован на правилима. Познати Протагорин афоризам гласи: „Човек је мера свих ствари, при чему сваки човек има своју посебну истину.”

Ανθρωπος μετρον – homo mensura – човек је мера

Сазнај више

Пникс, стеновити брежуљак недалеко од Акропоља, с којег се простирао поглед на Агору, трговачки и друштвени део града. Од 507. г. п. н. е. ту се састајала атинска скупштина, а камена платформа служила је као говорница. Онај ко би председавао скупштином свечано би отворио сваку расправу позивом: „Ко жели да говори?” Овде је Демостен држао своје филипике – говоре против Филипа Македонског.

Један од најпознатијих хеленских мислилаца, Платон, сматрао је да се беседништво мора заснивати на истини и да беседник мора уверити слушаоце у истинитост своје беседе. На даљи развој беседништва утицао је Аристотел, који је желео да оно има сврху у свакодневном животу човека. Он се трудио да докаже како реторика треба да има практичан циљ – доказивање или побијање доказа у било ком окружењу. Због тога је у темеље беседништва Аристотел поставио логичке аргументе као средства којима се аудиторијум може придобити.

172

Најславнији римски говорник, Цицерон, својим делима, међу Говор је слика душе којима је најпознатије О говорнику (De Oratore), дао је замах развоју (Imago animi sermo est). беседништва у Риму па и шире. По Цицерону, добар говорник је, преЦицерон васходно, поштен човек. Елоквенција је особеност која сама по себи није довољна. Говорник осим речитости мора имати довољно знања и дара да се прилагоди условима средине, тренутка у коме говори и аудиторијума коме се обраћа. Квинтилијан је делом О образовању говорника (Institutio oratoria) стекао име једног од највећих говорника и учитеља у историји реторике. Он се ослањао на Платонову мисао да „онај који хоће доиста да буде прави говорник, мора бити праведан и разумети се у оно што је праведно.” Под вештином беседништва, Квинтилијан није подразумевао само вештину убеђивања слушалаца. Наводећи пример једне хетере која се на хетера суду спасила лепотом обнаженог тела, он је оспоравао теорију да се (грч. hetaíra) – у старој убеђивање остварује само снагом речи, јер, како је наводио, убеђиГрчкој образована жена вање се постиже новцем и ласкањем, што се није уклапало у његово слободног понашања, поимање идеалног говорника као честитог човека. куртизана.

uk a

И антички и савремени уџбеници истичу да елементе без којих нема успеха у говорном наступу сачињавају говор, говорник и слушаоци (или беседа, беседник и аудиторијум). Суштински гледано, овај троугао представља рефлексију (одраз) античке поделе на logos, ethos и pathos. Logos у говору односи се на оно ШТА се говори, ethos на онога КО говори, док pathos представља оно КАКО се говори. Сва три наведена фактора неопходна су за успешан јавни наступ било које врсте.

Размисли

Који је од ова три фактора најзначајнији? Да ли је за добар наступ битнија личност, појава и способност говорника, мудро састављен и интерпретиран говор или пак начин на који ће аудиторијум реаговати на наступ? Размисли на који начин ова три елемента доброг говора утичу на твоје усмено одговарање у школи пред наставником и одељењем. У којој мери се на општи утисак одражавају личност говорника (нпр. екстровертна/интровертна личност), знање и начин презентације наученог градива и публика (наставник и одељење, њихово расположење и сл)?

173

Познати говорници данашњице

uk a

Почетком 20. века, појавио се појам public public speaking (енгл.) – јавни говор; speaking (јавни говор), којим се фокус са теорије У Речнику српског језика користе се и беседништва поново вратио на говорничку праксу. термин „јавни наступ” и термин „public Прави јавни наступ под термином public speaking speaking”, те није грешка равномерно односи се баш на наступ говорника пред аудитоих употребљавати. Преводни термин „јавни говор” буди инсинуације на ријумом. Public speaking је „скуп упутстава о успешпандан „тајном говору”. Термин „јавни ном говорничком наступу, која у релативно кратнаступ” није потпуно неоправдан, с ком времену могу довести до приметних резултата” обзиром на то да је беседништво одувек (Аврамовић). имало елементе глуме и других грана Образовање су Цицерон и Квинтилијан сматрауметности које захтевају публику, а и ли једном од најбитнијих особина беседника, док многи данашњи public speaking уџбеници савремени public speaking приручници једва да и и курсеви садрже скоро истоветна упутства која слушају и студенти на помињу образовање као битан фактор за успешан студијама глуме (Аврамовић). говор (Аврамовић). Време се променило, људи су почели живети бржим темпом живота, па је модеран public speaking приступ (који не изискује читање превише књига као некада реторика) брзо постао популаран. И заиста, иако се заснива на начелима старе реторике, ова тзв. „упрошћена реторика” је другачија – док се раније од говора тражило да траје дуго и буде стилски окићен, а од говорника да прође дуги процес образовања, данас се од говора тражи да буде кратак, јасан и ефектан, а говорник може бити и послован човек, али и просечан грађанин који Дејл Карнеги (1888–1955) не мора увек имати широко образовање. – амерички писац, предавач и зачетник курсева Дејл Карнеги, један од твораца public о самоунапређивању личних особина, јавном speaking приступа и сам није био широког говору и интерперсоналним вештинама. Кроз образовања, али је, као модерни софиста, његову школу је прошло преко пола милиона искуства о значају ефектног говора пренобизнисмена и менаџера, а његове књиге о сио другима, што му је донело славу. Иако психологији успеха су продате у милионским је писао тридесетих година 20. века, његове тиражима и преведене су на многе језике. Значајна теоријска дела: Како стећи пријатеље идеје су и даље применљиве код оних који и утицати на људе, Како комуникацијом до желе да побољшају свој јавни наступ. Смауспеха, Јавни наступ, Психологија успеха и друга. трао је да сваки јавни говор има један од четири циља: да убеди или покрене импресионира информише забави.

Запитај се Да ли се овако постављени циљеви јавног говора уклапају у функције медија масовне комуникације? Покушај да наведеш неке примере.

174

маркетинг (енгл. marketing)

Убрзо је public speaking све више почео да уводи теоријске – скуп организованих елементе, што је довело до тога да се данас широм Америке активности усмерен на пласман на многим колеџима и универзитетима изучава као засебан робе на тржиште и освајање купца, почев од рекламирања и наставни предмет. Данас је public speaking један од најмоинформисања до чина продаје ћнијих алата маркетинга и образовања, као и промоције бренда у било ком послу. бренд (енгл. brand) Неки успешни говорници природно су обдарени тален– 1. фабричка марка; заштитни том за јавни наступ и говорење без треме. Јавни говор је незнак; тип или врста производа; формалнији, слободнији и њиме може овладати и особа са 2. Производ, поступак, обичај, мањим даром, под условом да се посвети вежби. Интересантпопуларна личност и сл. који су постали познати у свету. но је да се у public speaking приручницима (данас доступним и на интернету у виду различитих облика и начина презентација) уопште не спомињу појмови таленат, надареност, способност, јер је пракса показала да се учењем и вежбом недостатак талента може надокнадити другим способностима. Исто тако треба истаћи да и природни таленат мора да се негује и вежба како би давао резултате.

Вежбај

Групни рад: Цицерон је сматрао да је вежба драгоцена за формирање говорника, али не и довољна, уколико недостаје природни таленат (Аврамовић).

uk a

Поделите се у две групе и аргументујте да се недостатак природног талента (не) може надокнадити вежбањем. Образложите по групама своје мишљење о значају широког образовања говорника за успешан јавни наступ. Своја уверења и ставове поткрепите примерима.

Мотивациони говорници Мотивација игра веома битну улогу у животима свих нас, те је стога важан аспекат и у јавном наступу.

Важни појмови Термин мотивација води порекло из латинског глагола movere, који значи кретати се, покретати. Mотивисана je она особа коју нешто покреће да ради, да учи, да у нечему истраје или да се на нешто усредсреди. Особа може бити мотивисана да нешто уради (или настави да ради, на пример да се здраво храни), али исто тако може бити мотивисана и да са нечим престане (или да се нечему не враћа, на пример лошој навици).

175

uk a

Око за око учиниће цео свет слепим. Насиље рађа насиље.

Махатма Ганди (1869–1948) – један од оснивача савремене индијске државе и вођа индијског Покрета за независност од британске власти који је инспирисао остале људе под колонијалном влашћу да се изборе за сопствену независност. Индијски песник Рабиндранат Тагоре назвао га је махатма, што на санскриту значи велика душа. Гандија је убио хиндуистички фанатик током шетње ка храму у ком је обављао вечерњу молитву. Биста Махатме Гандија налази се на Савском кеју на Новом Београду, у близини Гандијеве улице.

„Када очајавам, ја се сетим да је кроз читаву историју пут истине и љубави увек побеђивао. Било је тирана, убица и за неко време могу деловати непобедиво, али на крају увек буду побеђени. Мислите о томе. Увек.” Махатма Ганди

Добар говор може да наелектрише просторију, да покрене, мотивише, надахне публику. Примера ради, од природе наставниковог говора у школи у знатној мери зависи и преношење образовних садржаја. Стога је изузетно битно на који начин ће наставник, путем својих реторичких способности, мотивисати ученике да учествују у настави, слушају предавање и примењују стечено знање. Један од најбољих мотивационих говорника свих времена био је индијски мислилац и политичар Мохандас Карамчад Ганди, познатији као Махатма Ганди, који је проводио један дан недељно у тишини. Није говорио и веровао је да му то доноси унутрашњи мир. Тих дана је комуницирао са другима пишући на папиру. Махатма Ганди остаће упамћен и као мудрац, а неке од његових реченица, које нам је оставио у наслеђе, представљају инспирацију милионима после њега:

Махатма Ганди

манифест (лат. manifestus – видљив, јасан, очигледан) – објава, проглас за јавност неког културног, политичког или другог покрета, удружења и сл. о свом дугорочном програму и начелима

Његово дело надахнуло је многе великане, какав је био Мартин Лутер Кинг. Његови говори и проповеди – Волите своје непријатеље и Имам сан, заједно са говорима Махатме Гандија, постали су манифест ненасилне борбе за људска права. Најпознатији говор Мартина Лутера Кинга – Имам сан, одржан 28. августа 1963. године, Мартин Лутер Кинг у оквиру Марша на Вашингтон, који представља једно од највећих окупљања људи у америчкој историји, постао је један од манифеста борбе за расну једнакост у Сједињеним Америчким Државама:

„Ако не можеш да летиш, онда трчи. Ако не можеш да трчиш, онда ходај. Ако не можеш да ходаш, онда пузи. Али шта год да радиш, мораш се кретати напред.”

„Мој сан је да на црвенкастим пропланцима Џорџије, једног дана, за столом братски седе синови некадашњих робова и синови некадашњих робовласника. Мој сан је да Мисисипи, држава која гори од неправде, једног дана постане оаза слободе и правде. Мој сан је да моје четворо деце (Јоланда, Бани, Декстер Скот, Мартин III) једног дана живе у земљи где ће људи о њима судити не на основу боје коже, већ на основу њиховог карактера... Истину по

176

којој смо сви створени једнаки, не треба доказивати... Имам још један сан. Он је дубоко укорењен у америчком сну. Сањам да ће ова нација једнога дана устати како би уживала у снази својих чланова. Имам сан...” Мартин Лутер Кинг

Мартин Лутер Кинг (1929–1968) – амерички баптистички свештеник и борац за грађанска права. У борби за равноправност Афроамериканаца у САД, користио је методе ненасиља и грађанске непослушности. Убијен је у Мемфису пред почетак промоције „Кампање сиромашних”, коју је покренуо почетком те године. Добитник је Нобелове награде за мир 1964. године.

Међу најпознатије мотивационе говорнике данашњице убраја се Ник Вујичић, Аустралијанац српског порекла. Иако је рођен са генетским поремећајем који карактерише недостатак сва четири екстремитета, он је у стању да се бави многим спортовима као што су пливање, сурфовање, фудбал и голф. У својим књигама пише да, уз веру и јаку вољу, човек може да савлада проблеме какви год да су:

„Када сте у искушењу да напустите своје снове, натерајте себе да покушате још само један дан, једну недељу, још један месец, још једну годину... Бићете изненађени оним што се дешава када константно одбијате да одустанете.” Ник Вујичић

uk a

Занимљивост

Новак Ђоковић је изјавио да га Ник Вујичић инспирише: „Када чујете човека који нема ни руке ни ноге да прича о срећи, то је просто невероватно. Заиста треба да будемо захвални на свему што имамо у животу!”

Закључи

Рад на јавном наступу и усавршавању вештина комуникације може донети много предности у послу, као што су нове могућности за напредак у каријери, али и личне предности као што су повећање самопоуздања, побољшање памћења и моћи убеђивања, већа контрола над емоцијама и језиком тела, као и већи друштвени утицај. Критички промисли о наведеним мотивационим говорима. Покушај да их ситуираш у ширу слику друштвених кретања. Шта закључујеш? Образложи.

Истражи Погледај филм Ганди (Gandhi, Richard Attenborough, 1982) са Беном Кингслијем у улози Гандија или Стварање Махатме (The Making of the Mahatma, Shyam Benegal, 1996) – филм

177

који приказује Гандијев живот у Јужној Африци. Запази како се филмски гради биографија Гандија. Одгледај филм Питера Вира Друштво мртвих песника (Dead Poets Society, 1989). Запази на који начин Робин Вилијамс, који тумачи лик професора енглеске књижевности Џона Китинга, у конзервативној Велтон академији, усмерава, подучава и васпитава своје ученике. Запиши реченице које су на тебе деловале мотивационо. Којим глумачким средствима те је Робин Вилијамс убедио у ставове лика који тумачи? Да ли би се та средства разликовала у позоришној изведби истог дела? Зашто?

Кључне речи

јавни наступ, антички беседници, познати говорници данашњице, public speaking, мотивациони говор(ници)

Литература

Аврамовић, С. (2008) Rhetorike techne: вештина беседништва и јавни наступ. Службени гласник. Београд. Аурелије, М. (2019) Медитације или самом себи. Укронија. Београд. Carnegie, D. (1990) The Quick and Easy Way to Effective Speaking, Mass Market Paperback.

uk a

Препоручена литература

Карнеги, Д. (2013) Јавни наступ. Admiral Books. Београд.

Синтеза

ЈАВНИ НАСТУП

НЕКАД: дуги говори, стилски окићени; широко образовање говорника; поседовање природног талента

ДАНАС: public speaking; неформални говори, кратки, ефектни; широко образовање није обавезан предуслов; недостатак природног талента надокнађује се вежбањем

178

САВРЕМЕНЕ ТЕХНИКЕ У ЈАВНИМ НАСТУПИМА „Хладан чај или пиринач некако још и може да се поднесе, али хладна реч баш никако.”

Кинеска пословица

Прочитај

uk a

„Светла у згради су пригушена. Жена излази на бину, дланови јој се зноје, ноге јој тек помало подрхтавају. Рефлектори се усмеравају на њено лице и хиљаду двеста пари очију нетремице гледају у њу. Публика осећа њену нервозу. У просторији је приметна напетост. Она се благо накашљава и почиње да говори. Затим се дешава нешто запањујуће. Хиљаду двеста мозгова унутар хиљаду двеста глава присутних појединаца почињу да се понашају врло чудно. Они почињу да се усклађују. Чаробне чини које је жена исткала обузимају сваку присутну особу. Они заједно остају без даха. Смеју се заједно. Плачу заједно. И док то раде, дешава се нешто друго. Сложени неуролошки шифровани обрасци информација у женином мозгу некако су ископирани и пренети у хиљаду двеста мозгова Крис Андерсон (1957) у публици. Ти обрасци остаће у мозговима свих – британско-амерички предузетник и људи из публике до краја њиховог живота и мошеф ТED-а (непрофитне организације која жда утицати на њихово понашање у будућности.” пружа разговоре засноване на идејама)

Крис Андерсон, ТЕД говори

Многе генерације претрпеле су године дугачких и незанимљивих предавања у школи, на факултету, бескрајне проповеди у цркви или предвидиве говоре политичара. То не мора бити тако. Древно умеће говора у 21. веку доживљава ренесансу. Динамика модерног живљења захтева елоквентног грађанина свих профила и занимања, послодавца и оног који тражи посао, судију и тужиоца, лекара и професора. Међутим, већ смо установили да су само ретки појединци природно надарени говорници. Технике јавног наступа могу се савладати похађањем курсева, читањем књига и приручника за јавне говоре или гледањем различитих презентација добрих примера јавних наступа.

Сазнај више TED (енгл. Technology, Entertainmet, Design, срп. Технологија, забава, дизајн) чини глобални скуп конференција у власништву приватне непрофитне фондације Sapling Foundation. Слоган ових конференција је „Идеје вредне ширења”. Од 2014. године, главна TED конфе-

179

ренција одржава се једном годишње у Ванкуверу. Говорници имају максимално 18 минута да на најиновативнији и најзанимљивији начин презентују своје идеје. Неки од говорника били су познати кувар Џејми Оливер, председник Мајкрософта Бил Гејтс, физичар Стивен Хокинг, музичар Стинг и певач групе U2, Боно Вокс. Говорници не морају бити познате личности. Основни критеријум је да имају идеју вредну ширења и да говоре о њој на занимљив начин. Видео-снимци говора једном недељно постављају се на сајт TEDTalks. Сви TED говори отворени су за гледање. До сада су говори преведени на 90 језика. Постоје два тренутка у животу када сте потпуно сами: непосредно пред смрт и непосредно пред говор. Харви Макеј Учите од свих, не подражавајте никога. Максим Горки

uk a

Уредник TED-a, Крис Андерсон је у књизи TED говори написао: „Не постоји само један начин да се одржи сјајан говор. Свет знања је превелики, а распон говорника, врсте публике и различита окружења у којима се говор држи превише су разнолики за то. Сваки покушај да се примени само једна формула вероватно ће изазвати негативне последице. Публика ће прозрети такав покушај и истог тренутка осетити се изманипулисано. Заправо, чак и да тренутно постоји ефикасна формула, она неће дуго остати ефикасна. То је због тога што је привлачност доброг говора управо у његовој новини. Ми смо људска бића. Не волимо да слушамо стално једно исто. Ако ваш говор делује превише слично говору који је неко већ чуо, он ће неизоставно имати мање утицаја. Последње што желимо јесте да свако звучи исто или да било ко звучи као да је његова прича лажна”.

Размисли

Да ли је боље спонтано говорити, без припремљеног текста или прочитати написани говор? Шта мислиш о импровизацији? Образложи свој став.

Још од античког доба па све до данас, међу говорницима и теоретичарима беседничке вештине, присутна је дилема како говорити пред публиком: усмено (без припремљеног текста) или читањем написаног говора. У историји беседништва позната су оба начина говора, али са аспекта говорничке вештине, усмени говор има примарни, а писани секундарни значај. Увек је важно добро се припремити за јавни наступ. Одржавање пробе пред члановима породице или пријатељима може бити од велике помоћи. Добро је снимати своје говоре па касније слушати и елиминисати делове који звуче неприродно и извештачено. Пре тога, наравно, ваља добро увежбати дикцију. Корисно је дати неком другом да наглас прочита припремљен и написан текст како би се чуло и како говор звучи.

Закључи Добар је сваки говор који је добро припремљен, осмишљен и написан, а најбољи је онај који освоји безусловну пажњу, емоције и срца публике. Говор треба, кад год је то могуће, саопштавати усмено, тако да се стекне утисак да он настаје баш у тренутку говора.

180

Размисли Шта мислиш у ком узрасту је најбоље почети са вежбањем јавног наступа? Квинтилијан је сматрао да не треба много чекати: „Док се ми премишљамо кад ћемо почети, већ је прекасно почињати. Зато треба плодове учења износити пред јавност док су још свежи и угодни, док још има наде за праштање и док нам је благонаклоност осигурана, док смелост још није непристојна, док младост надокнађује недостатке рада, а младалачка се претераност тумачи као знак талента”. (Квинтилијан, Образовање говорника).

uk a

Клод Адријан Хелвеције (1715–1771) „Речи уче, примери привлаче”, гово– један од најистакнутијих француских рио је Хелвеције. У данашње време, уз филозофа који се бавио проблемима васпитања и техничка и визуелна средства, говорник истицао огромну улогу васпитања у формирању може свој говор поткрепити фотограчовека. Захтевао је бољу организацију школа и наставе и истицао је велики значај просвете уопште. фијама, видео-снимцима, документима, презентацијом, предметима, цртањем по табли итд. Илустрације разбијају монотонију, увећавају пажњу аудиторијума и говор чине јаснијим. Карактеристике квалитетне презентације (PowerPoint, Prezi и др.) јесу јасноћа, концизност и једноставност. Будући да се презентација користи као подршка наступу, веома је важно да се на слајдове не ставља превише текста како се публика не би више концентрисала на читање слајда, него на говорниково излагање. Зато се у оквиру једног слајда препоручује правило „6–6–6”, које гласи:

не више од шест речи у параграфу (пасусу); не више од шест параграфа (пасуса) по једном слајду; не више од шест текстуалних линија по слајду.

Истраживања су показала да је количина информација коју публика може примити веома мала. Због тога, оптимално трајање говора је 20 минута. Битан сегмент јавних наступа представља и невербална комуникација. Важност геста, мимике и покрета иста је као у позоришној и филмској уметности. „Иритира поравнање косе руком, глађење браде, чешкање ока или носа, трљање чела, исправљање чвора на кравати, откопчавање и закопчавање одела, додиривање дугмета на капуту, отресање замишљених трунчица с рамена и сл. Освртање около, гледање у сат, узнемирено забављање оловком, ходање, трептање очима или лизање усана одају нервозног говорника” (Петровић). Интеракција с публиком је веома важна јер само тако говорник може знати да ли је постигао циљ. То је могуће урадити на више начина, а неки од најучесталијих су разговор и анкета. Разговор се одвија у време трајања наступа, када говорник поставља питања публици и од ње очекује одговор. По завршетку наступа, говорник помоћу анкете, односно упитника може да открије колико је утицао на публику, колико је реченог усвојено и сл.

181

Ефекат светлости и звука на убедљивост наступа Прочитај

Мета Хочевар, Простори игре

Мета Хочевар (1942) – архитекта и сценографкиња из Словеније, ауторка књиге Простори игре.

„Ништа се не може догодити а да се не догоди негде. Увек се сетим простора где ми се нешто десило. Ретко се сећам догађаја, а да се не сетим простора... Догађај и простор су неразлучиво повезани.”

„Зашто претрнем од сваког и најмањег звука? Зато што знам да је иза њега материја у покрету (...). Тишина је, у ствари, само непомичност материје (...). Ни звука, ни знака, ни слова ни речи, ни имена, ни броја ни мере ни облика. То је крај сваког покрета и почетак непостојања у којем се губи све живо.” Иво Андрић, Знакови поред пута

uk a

Размисли

Присети се неког простора у ком је одржан јавни наступ ком си присуствовао/присуствовала (или си у њему учествовао/учествовала – школска приредба, концертни наступ, такмичење у рецитовању, беседништву...). Како је амбијент утицао на тебе? У којој мери је за јавни наступ важан простор? Да ли ти се догодило да ти је, као учеснику/учесници јавног наступа, светло рефлектора засијало у лице и тако те деконцентрисало? Опиши своје осећање пред микрофоном. Амбијент у ком се дешава јавни наступ није неутралан. Комплексно окружење које обухвата простор, светло и звук, односно средина у којој се дешава јавни наступ, представља сценографију. Ограничења физичког простора могу се надоместити употребом сценских елемената. Уколико је ради успешности јавног наступа потребно призвати у памћење публике аудитивне и визуелне подстицаје, то могу да дочарају светлост и звук (нпр. употребу одређених реквизита, звук звона, звецкања чаша и сл). Систем сценског светла осмислио је Стенли Мекендлс (Stanley McCandless) 30-их година 20. века. Функције сценског светла су видљивост (све може бити видљиво, делови сценске слике се откривају селективно и сл.), веродостојност (илузија природног окружења или пак већи степен апстракције), композиција (однос између осветљених и неосветљених делова) и атмосфера (свеобухватни драматуршки ефекат које се на сцени креира помоћу светла).

182

Главно, допунско и контра светло на сцени

Такође, светло утиче на начин на који ће гледалац доживети филм и поједине сцене. Тоналитет слике је укупна светлина слике.

Неправилно осветљавање (нема сенке главе у светлосном снопу) и правилно осветљавање (цела фигура је осветљена)

Упореди

uk a

Ниски тоналитет (low key) у кинематографији се користи за приказивање мрачних и ноћних сцена, као у филму Борилачки клуб (Fight club, David Fincher, фотографија Jeff Cronenweth, 1999). Трочетвртинско светло (угао око 45º дијагонално одозго) је најприродније, а на филму се користи да нагласи обичност ликова или свакодневне ситуације као у кадру из филма Широм затворених очију (Eyes Wide Shut, Stanley Kubrick, 1999). Стенли Кјубрик (1928–1999) – амерички редитељ чији се филмови сматрају класичним остварењима кинематографије. Значајни филмови: Путеви славе, Спартак, Доктор Стрејнџлав, Одисеја у свемиру 2001, Паклена поморанџа, Исијавање, Широм затворених очију и други.

Количина и квалитет светлости одређују како ће изгледати предмет фотографисања где су од значаја предње и задње осветљење и бочна расвета (са стране или под углом) која може да дочара дубину и текстуру. И звук. има улогу да појача доживљај јавног наступа, да створи одређену атмосферу. Он ће деловати на публику само уколико је у складу са ситуацијом на коју се односи. Радио је незамислив без звука. Радио-емисије и радио-драме претеча су данашњег подкаста (енгл. podcast). На концертима је квалитет звука од великог значаја. Данас се интернетом шири потпуно нови начин слушања музике – 8D звучна технологија која користи аудио-ефекте који код слушаоца стварају утисак као да му звук кружи око главе. На тај начин звук добија просторну димензију.

Занимљивост У познатом филму Слободана Шијана Маратонци трче почасни круг (1982) веома су духовите и секвенце које се односе на појаву звука у филму. Посебно је вредан филмски

183

цитат из можда најпоетичнијег документарног остварења југословенске кинематографије Прича једног дана – недовршена симфонија једног града (Макс Калмић, 1941) из којег је преузет славни јавни наступ „Сви ви што маштате о срећи”.

Слободан Шијан (1946) – по матичном образовању сликар; један од најугледнијих југословенских филмских редитеља. Значајни филмови: Ко то тамо пева (према мишљењу већине теоретичара и критичара филма најбољи југословенски филм свих времена), Маратонци трче почасни круг, Како сам систематски уништен од идиота, Давитељ против давитеља и други.

Макс Калмић (1905–1941) – дипломирао права у Паризу и по повратку у Југославију режирао неколико кратких филмова.

Сазнај више

uk a

Звук може бити употребљен као начин да се публици дочара одређени простор или историјски период. Инспирација за ову технику настала је на уметности извођача фоли-ефеката. Назив „фоли” потиче од презимена утемељивача и једног од првих мајстора ове технике, Американца Џека Фолија. Улога фоли–уметника састоји се у томе да за претходно снимљени филмски, радио или телевизијски материјал, (ре)креира звучне ефекте заменом оригинално снимљеног звука или његовом изменом, стварајући на тај начин пунију звучну слику. Овај посао уобичајено се одвија у студију за постпродукцију, где фоли-уметници „по мери” креирају различите звуке које није могуће пронаћи у звучним библиотекама.

Истанчаним осећањем за елементе сценског наступа постиже се да одабрани садржај оствари неочекиван и ефектан утисак. Резултат оваквог поступка јесте успостављање правог сценског окружења у коме све елементе публика треба да доживи као сценски догађај.

Јавни наступ и медији „Jавни говорник је кључ који откључава саосећање, подстиче узбуђење, дели с другима знање и увиде и унапређује заједнички сан. Уистину, жива говорна реч заправо је стекла нове моћи. Наш круг око логорске ватре сада је цео свет. Захваљујући интернету, говор у малој сали на крају може видети и на милионе људи. Баш као што је штампа у огромној мери увећала моћ писаца, тако је интернет у огромној мери увећао утицај говорника. Он омогућава било коме и било где, под условом да има приступ интернету (а за деценију или нешто више можемо очекивати да ће скоро свако село било где на свету имати интернет), да позове највеће светске учитеље у свој дом и учи непосредно од њих. Одједном древно умеће има глобални домашај.” Крис Андерсон, ТЕД говори

184

uk a

Важно је како се говори у медијима. Треба одмерено говорити. Када је Демостен говорио, они који су га слушали говорили би: „Како је добар говорник”, али када је Алкибијад говорио, исти слушаоци би рекли: „Кренимо у рат, рат”. Треба бити Демостен! Штампани медији. Приликом давања изјаве за штампу, основно правило је информисати се о којој теми се говори, за које новине и на кога треба усмерити говор. Изјава за штампу не сме бити дугачка. Најважније је да говор буде структуриран и јасан. Интервју је други најчешћи облик јавног наступа у медијима. Треба се информисати о каквој се врсти интервјуа ради, како би се могло почети са припремом. Коментар у новинама је трећи најзаступљенији облик јавног наступа у штампаним медијима. Ово је и најзахтевнији облик јавног наступа. Уколико се нешто коментарише, потребно је до детаља проучите тему и све раније дискусије о њој. Потом треба написати основне тезе које коментар мора да садржи. Филм. Филмски језик означава скуп правила која се односе на монтажу, стил и др. Језик филма у ширем смислу користи се као помоћно средство за саопштавање или преношење неке идеје или емоције. Радио. Без обзира на велику сличност са јавним наступом на телевизији, постоје велике разлике у јавном наступу путем радија. Најчешћа асоцијација је да је то много лакше јер нема камера. Међутим, јавним наступом путем радија говорник је принуђен да се ослања само на информације које износи и на дикцију, која му омогућава наглашавање важног. Стога, иако је за сваки јавни наступ потребно припремити доказни материјал, за радијски наступ је то неопходно. Телевизија. Уколико у емисији има више гостију, не треба прекидати саговорника. Добар говорник за сваки јавни наступ пред собом има папир и оловку па током емисије записује најважније поенте и питања, да ништа не би заборавио. Ова техника се користи и у дебати и зове се „flowsheeting”. Вођење белешки је вештина која се усавршава, а најједноставније је папир поделити у онолико рубрика колико гостију има у емисији и за сваког од њих уписивати најважније аспекте излагања у „његову колону”. Интернет. Када је реч о јавном наступу у оквирима интернета, важно је истаћи потребу културе комуникације на форумима. Уколико неко жели да презентује своје ставове и мишљења на форуму, без обзира на то што може да се сакрије иза шифре, правила уљудног понашања овде не губе на снази. Форуми су места на којима се могу слободно и отворено износити ставови о свим темама, али то никако не би смело да значи и на сваки могући начин. Слобода подразумева и велику одговорност.

Закључи

Аурелије Августин (354–430) – епископ града Хипона у римској Африци и један од најзначајнијих теолога и филозофа, чија су дела имала велики утицај на развој римокатоличке и протестантске теологије.

Јавни наступ пред публиком је говор пред групом (или масовном публиком) ради обавештавања, утицања на публику или забављања. Може бити пропраћен разним презентацијама, које су као вид комуникације у данашње време постале један од кључних елемената успеха. Важно је привући и одржати пажњу публике. За успешан јавни наступ, према Св. Аугустину „у нама мора горети оно што у другима желимо запалити.”

185

Размисли Прочитај следеће констатације, размисли па одговори шта је карактеристично за твој однос према јавном наступу. Упореди своје одговоре са резултатом осталих ученика. Заједнички констатујте који су најчешћи проблеми у вези са јавним наступом. Разговарајте о томе како се они могу отклонити. Ужасава ме и сама помисао на јавни наступ.

ТАЧНО

НЕТАЧНО

За говор се припремам у последњем тренутку.

ТАЧНО

НЕТАЧНО

Имам ужасну трему.

ТАЧНО

НЕТАЧНО

Обесхрабрује ме поглед на публику.

ТАЧНО

НЕТАЧНО

Плашим се да ће ми глас дрхтати и да нећу успети да изговорим ни реч.

ТАЧНО

НЕТАЧНО

Најрадије бих препустио неком другом да ми напише говор.

ТАЧНО

НЕТАЧНО

Избегавам да говорим пред много људи.

ТАЧНО

НЕТАЧНО

Понављам говор у себи до последњег тренутка.

ТАЧНО

НЕТАЧНО

Како бих смањио трему, попијем чај од нане за смирење.

ТАЧНО

НЕТАЧНО

uk a

Често се у говору служим поштапалицама.

ТАЧНО

НЕТАЧНО

Тешко ми је да усмерим поглед према публици.

ТАЧНО

НЕТАЧНО

Трудим се да делујем природно и то ми успева.

ТАЧНО

НЕТАЧНО

Пазим да не прекорачим време које ми је на располагању.

ТАЧНО

НЕТАЧНО

Говорим довољно гласно да ме сви чују.

ТАЧНО

НЕТАЧНО

Док говорим, стојим усправно.

ТАЧНО

НЕТАЧНО

Вежбај Групни рад: Прочитајте Платонову књигу Гозба, или о љубави, која садржи седам беседа, међу њима и Сократову. Нека свака група анализира по једну беседу, а онда је представи на начин који сама изабере (сценски – говорењем изабраних делова, полемички – доказивањем и побијањем тврдњи итд.).

186

Кључне речи технике јавног наступа, светлост, звук, публика, медији

Литература

Аврамовић, С. (2008) Rhetorike techne: вештина беседништва и јавни наступ. Службени гласник. Београд. Андерсон, К. (2016) ТЕД говори. Вулкан издаваштво. Београд. Карнеги, Д. (2013) Јавни наступ. Admiral Books. Београд. Петровић, Т. (2014) Умеће говорења. Прометеј. Нови Сад. Ремзор, М. (2004) Основи сценске расвете. Универзитет уметности у Београду. Београд.

Препоручена литература

Макеј, Х. (2019) Како пливати са ајкулама а да вас не поједу живог. Miba Book. Београд.

Синтеза

uk a

ПРИПРЕМА

МЕДИЈИ

ТЕХНИЧКОВИЗУЕЛНА СРЕДСТВА

ЈАВНИ НАСТУП

ЕФЕКАТ СВЕТЛОСТИ И ЗВУКА

НЕВЕРБАЛНА

КОМУНИКАЦИЈА

ИНТЕРАКЦИЈА С ПУБЛИКОМ

187

МЕДИЈСКО ОСВАЈАЊЕ ЈАВНОГ НАСТУПА

„Неко је рекао да су ми филмови мотивисани политичким ангажманом. Не, НИСУ! Cinema Komunisto (2010) је настао из беса што постоји нешто тако лепо и велико – ‘Авала филм ‘, Хотел ‘Метропол‘ – а никоме не треба. Кад сам видела да ће све завршити у ђубрету, почела сам да доносим кући неке ствари. Онда више нисам имала где с тим, а само сам желела да се сачува. Књига гостију с Мила Турајлић (1979) аутентичним потписом Орсона Велса, ко– филмска и ТВ продуценткиња, редитељка дугометражних документарних филмова стими из филмова, ... Из ужасног беса што који су освојили најпрестижнија међународна то никога не занима! признања: Cinema Komunisto, Друга страна свега. Све мора да иде из себе.”

Упореди

Мила Турајлић (2017)

uk a

Погледај филм Cinema Komunisto (Мила Турајлић, 2010) заједно са вршњацима, родитељима и бакама и декама. Осмисли и води разговор о њиховим појединачним доживљајима. Каква је домаћа кинематографија 21. века? Без обзира на расположива новчана средства, може ли се говорити о вредностима савременог српског филма које препознаје и светска филмска јавност?

Сви смо комуникатори Подсети се појмова непосредне и посредне комуникације, као и елемената процеса масовне комуникације. Већ ту се може недвосмисленo закључити како смо сви комуникатори. Наш јавни наступ у непосредној комуникацији свакодневно се одвија у породичном и школском окружењу, међу пријатељима и познаницима. Све чешће, захваљујући приступачности виртуелних домена комуникације, наши јавни наступи из непосредне прелазе у посредну комуникацију – која се остварује посредством медија. Све је јавни наступ. Чак и наша интимна представљања пред огледалом лако постају јавна, ако их „окачимо” тамо где желимо да их поделимо са другима. Да поновимо једну од констатација из лекције о медијском представљању деце и младих у медијима: „Нису медији криви!”, него смо ми употребили све могућности медија да срушимо границе између приватног и јавног.

188

Запитај се Ако смо сви комуникатори, да ли то значи да се увек обраћамо одабраној публици? Да ли нас виде и они са којима нисмо имали намеру да поделимо своје представљање? Да ли увек морамо бринути о јавном интересу?

Сазнај више

Један од најутицајнијих коментатора масовне културе и медија, Волтер Липман описује јавни интерес као „оно чему би се људи приклонили када би несметано гледали, рационално размишљали, поступали неприВолтер Липман (1889–1974) страсно и добронамерно”. Он – амерички писац, репортер и политички коментатор познат по је то написао још 1955. године, томе што је међу првима представио концепт Хладног рата, увео али је тешко смислити бољу појам стереотип у модерном психолошком значењу и критиковао дефиницију. Бројне ситуације, медије и демократију у својој колумни у новинама и у неколико наравно, подлежу закону, а публикација, нарочито у студији Јавно мњење из 1922. године. неке друге правилницима, али Био је рани и утицајни коментатор масовне културе, освојио две Пулицерове награде и називали су га родоначелником модерног их је много ван домена форновинарства и америчких студија медија. малних регулатива.

uk a

Промоција идентитета у јавности

Ако смо сви комуникатори, онда је то у најнепосреднијој вези с нашим идентитетом. Ерик Ериксон сматра да је идентитет „тачка састајања онога ко особа хоће бити и онога што јој свет допушта Ерик Ериксон (1902–1994) да буде. То није нити само околност – америчко-дански психоаналитичар који нити само жеља, него нечије место у се бавио дечјом психоанализом, односом друштва и крајолику који стварају узајамна преселичности и анализом историјских личности, познат је цања околности и жеље”. по теорији психосоцијалногразвоја човека и увођењу термина криза идентитета.

„Оно што модерна психологија жели да каже јесте, бар у почетку процеса креирања имиџа, да је боље бити близу и у складу са својим базичним идентитетом, него га потпуно негирати и креирати супротан. Базично несигурна особа, препотентно обучена, брзо ће се одати искусном посматрачу.” Тијана Мандић (2003) Различити су начини нашег промовисања у јавности и обухватају широк спектар примене свих облика вербалне и невербалне комуникације, а подразумевају и одређена правила (између осталих) изражавања и креирања имиџа.

189

Експресија. Придобијање пажње – потребно је, не само одржати пажњу, већ на самом почетку оставити повољан утисак. За то је неопходно покренути неколико техника: не сме да шокира, треба да привуче пажњу, мора да уважава саговорника; без претеривања – очекују се: јасан став, аргументи и информације. Препоручљиво је избегавање свих ексцентричности, сваког геста који би могао да буде погрешно протумачен, претерано срдачног захваљивања, раскошних предлога, претеривања и понављања, ироније и хумора. Умеће комуникације = добро припремљена спонтаност!

Имиџ. Бројни аутори су се бавили феноменом имиџа полазећи од веома различитих становишта. Контекст разматрања и тумачења одређен је углавном односом према циљној јавности, тј. природи публике којој се конкретним имиџом обраћају јавни наступи појединаца, тимова, корпорација, па чак и целовитих државних или националних система. У већини теоријских расправа, тежиште је на поређењу стварног имиџа са стварним својствима и жељеним имиџом. Другим речима, три су кључна питања која се односе на имиџ: Какви стварно јесмо? Какви желимо да будемо? Како нас виде?

Вежбај

uk a

Поделите се у одељењу на групу новинара и групу јавних личности које ћете интервјуисати и снимите пет петоминутних интервјуа. Ученици који представљају јавне личности могу да говоре о свом стварном постигнутом успеху (спортском, музичком, на републичким такмичењима из природних или друштвених наука). Нека један интервју буде опонашање реалног интервјуа који сте заједнички изабрали, гледали и тумачили. На крају пажљиво погледајте снимљени материјал и критички га процените: укажите на добре стране, али и на пропусте.

Пре тога проучите правила ваљаног наступа у медијима: нека ти унапред буде јасно због чега дајеш интервју и шта имаш да саопштиш – употребљива је само занимљива и важна порука, избегавај све што ће просечној публици бити нејасно; припреми неку скицу, али покушај да ти интервју буде што је могуће природнији; немој писати/читати своје одговоре, већ их саопшти спонтано; не очајавај уколико интервју не успе из првог пута, али никада не допусти да то буде замена за припрему. При сваком новом покушају (ово се, наравно, односи само на снимљене интервјуе, радијски и телевизијски програми уживо не нуде такву врсту понављања!) имај на уму да тако опада концентрација, губи се спонтаност, аутентичност и креативност; нека ти интервју буде кратак – суштинску природу електронских медија чине кратке форме; прати одзиве публике!

Размисли Можеш ли код омиљеног/неомиљеног YouTube креатора да приметиш колико прати наведена правила? Како то утиче на однос фанова и хејтера према њему?

190

Истражи Један од најпопуларнијих јавних наступа у медијима је оглашавање (енгл. advertizing) и односи се на најаву и промовисање било којих представљања наступа, услуга или производа; за разлику од рекламирања, које подразумева само пласман одређених производа.

Поједини теоретичари медија сматрају да: тајна успешног оглашавања лежи у понављању, било сталним оглашавањем, било коришћењем понављања унутар огласа; људи не морају нужно желети да прочитају оглас; зато порука не сме да расипа речи већ мора да пренесе значење брзо и делотворно; ако читалац оклева кад наиђе на непознату реч, пажња се губи; зато свака реч мора бити лако разумљива и не сме бити двосмислености. кратке речи, кратке реченице и кратки пасуси помажу да се представи порука и олакшавају и убрзавају њено читање и упијање; иако морају да воде рачуна о томе како употребљавају језик, да би јасно и правилно писали, писци огласа, такође морају развити вештине манипулативне употребе језика да би постигли тражене резултате.

uk a

Коначно, огласе често одвојено стварају уметнички директор – који их дизајнира – и писац који саставља текст и осмишљава основну идеју и тему огласа. Ова два креативна стручњака требало би да раде као тим. Писац огласа мора да размишља визуелно, тј. да размотри како би речи требало да буду виђене и прочитане: формула „пажња, занимање, жеља, убеђење, делање” – примењује се не само на текст, прелом и штампање, већ и на избор медија, величину простора и положај огласа унутар публикације; основна начела дизајна: јединства, разноликости, равнотеже, ритма, склада, пропорције, слагања боја, наглашености; распоред наслова; илустрације; типографија: вештина избора врста писма (којих има на хиљаде), комбиновање различитих врста слова, одлучивање које ће се речи изоставити да би се текст прилагодио празном простору итд.

Вежбај Направи оглас за промовисање особе, догађаја, услуге, производа, компаније или идеје чији је део визуелног идентитета овај логотип.

логотип (грч. logos, typos отисак) – отисак у дрвету изрезаних или галванопластички израђених штампарских форми које садрже читаве речи или слогове. Спој графичких елемената, симбола, илустрација или икона који је део визуелног идентитета особе, догађаја, услуге, производа, компаније или идеје у јавности.

191

Угрожавање приватности људи ради добијања ексклузивних вести „Љубазно молим све медије да не праве своју популарност на томе што је Драган у болници.” Милена Дравић (2015)

Драган Гага Николић (1943–2016) – култни југословенски позоришни, филмски и телевизијски глумац. Значајне улоге у: Кад будем мртав и бео (Џими Барка), Отписани (Прле), Национална класа (Флојд), Млад и здрав као ружа (Стеван) и друге.

Милена Дравић (1940–2018) – једна од најпознатијих југословенских позоришних, филмских и ТВ глумица. Често је називана највећом југословенском филмском дивом. Глумила је у преко 100 филмских остварења, заједно са највећим домаћим и холивудским глумцима и звездама. Значајне улоге у: Прекобројна (Ранка), Козара (Миља), Девојка (Девојка), Рондо (Неда), Немирни (Зорица), Битка на Неретви (Нада) и друге.

Закључи

uk a

Објасни како разумеш обраћање познате глумице медијима. Од чега она жели да се заштити? У чему се састоји њена критика изречена у форми љубазне молбе?

Подсети се садржаја о сензационализму у медијима – а посебно напомене: чини се да више ништа није (довољно) узбудљиво – где су обрађене теме: интима је узбудљива, спектакл влада и „жуто” је ексклузивно.

Занимљивост

перверзија (лат. perversio) – изопаченост, изопачење, поквареност, противприродност, аномалност, одступање од прихваћених и подобних понашања.

Поводом америчког експеримента ТВ-истине (1971), Бодријар каже: „Тријумф редитеља биле су његове речи: ’Они су живели као да ми нисмо били присутни’. Апсурдна, парадоксална формулација – ни истинита ни лажна. Рећи ’као да ми егзалтиран нисмо били присутни’ заправо значи исто што и: ’као да сте ви (лат. exaltus врло висок) – тамо били’. занесен, усхићен, одушевљен, Ствар се компликује чињеницом да се та породица за вреузбуђен; егзалтација – ме снимања распала: избила је криза, Лаудови су се растали, уздизање, узношење, величање, слављење; одушевљавање, итд. Отуда и нерешива контроверза: је ли одговорна ТВ? Шта занос, духовни полет. би било да није ТВ била присутна? Та утопија, тај парадокс фасцинирао је 20 милиона гледалаца много више од ’перверзног’ задовољства у повређивању нечије интиме. Није ту реч ни

192

о тајни, ни о перверзији у доживљају ’истине’, него о некој врсти језе изазване стварним или о једној естетици надстварног, јези од омамљујуће и триком постигнуте тачности, јези од истовременог дистанцирања и увећавања, искривљавања мерила, крајње прозирности... Безначајно је егзалтирано снимком.” систем звезда (Star system) појам који се везује за прву фабрику снова – Холивуд – и односи се на вечну славу појединих филмских глумаца.

Претерана халапљивост за профитом заводи медије у опасне колосеке угрожавања приватности људи. Два су колосека којима доминирају медији: (1) популарност, за коју су кључне речи: учестали наступи, актуелност, пролазност; (2) систем звезда, за који су кључне речи: славан наступ, сјај, мистерија, трајност.

Важни појмови

Популарност (лат. popularitas) – омиљеност у народу; наклоност народу, снисходљивост; разумљивост за свакога, приступачност ширим народним слојевима; популаран (лат. popularis, енгл. popular, фр. populaire) – народни; народски; писан за народ, приступачан и разумљив ширим слојевима; омиљен у народу, који налази одзива у народу.

uk a

Према томе на једној страни су популарне личности – из било које области ангажмана (спорт, политика, естрада, уметност) – које саме нуде своју интиму и спектакуларне догађаје како би се одржале у јавности. На другој су звезде које се опиру удару јавности у жељи да очувају достојанство своје славе.

Запитај се

Како би било да мораш да поднесеш популарност на сопственој кожи? Кад би ти се указала прилика и могућност да бираш између нечије приватности и објављивања ексклузивне информације, шта би превагнуло? Зашто?

Новац (не) утиче на креативност Планета је одавно постала глобално село, а у глобалном селу је најуносније бавити се забавом. Индустрија забаве подразумева – као и свака друга индустрија – улагање новца (капитала) у производњу одређене робе која се пласира на тржишту ради стицања новца (профита). Данас су медијске робе планетарно најтраженије, а како су ти производи неопипљиви, онда медијске сврставамо у ултралаке индустрије. Профит је постао мерило вредности па се примењује на све домене људског ангажмана. Тако су развијане и усавршаване неке старе,

193

а настале су и неке сасвим нове професије. Међутим, у сфери људског изражавања медији познају бројне ауторске подухвате којима новац није циљ. У њима изворна потреба за аутентичним изразом не уважава правила тржишта, не улази у ризик стереотипа, не припада круговима актуелне подобности, не тежи сензационализму и јавном наступу по било коју цену.

Закључи

Новац је несумњиво важан свима, а неке уметничке гране (као ни научне, привредне и друге) не могу ни да постоје без њега. Размисли о последицама које сносе уметници уколико их искључиво новац мотивише и усмерава у ономе што раде. Колико су они тада близу или далеко од суштине свог стваралачког бића? Како се то може одразити на уметнички квалитет њиховог дела?

Кључне речи

„Цео дан проведем у разговорима, увече шетам по граду и та апотекарска Швајцарска и тај тмурни Цирих ће ући у енергију филма. Ја страшно верујем у пренос енергије. И не могу. Ћао паре и вратим се у Париз на три пута мање. Те паре вас креативно коштају. Бар новац има креативне последице.” Мила Турајлић (2017)

uk a

комуникатори, промоција, идентитет, популарност, оглашавање

Литература

Џефкинс, Ф. (2003) Оглашавање. Clio. Београд.

Препоручена литература

Кламан, М. (2004) Лобирање. Clio. Београд. Крол, Б. / Фине, К. (2005) Успешан фандрејзинг. Clio. Београд.

Синтеза

Новац (не) утиче на креативност

Угрожавање и одбрана приватности 194

Сви смо комуникатори

Промоција идентитета у јавности

МОЋ УТИЦАЈА НА ПУБЛИКУ ЈАВНОГ НАСТУПА Ричард Сенет

„Да би вам се говорило, морате да ћутите.”

Емоције

uk a

Сви који се баве јавним наступом и медији који их обликују, а поготово публика којој су намењени требало би да познају основна људска осећања. Тијана Мандић наводи да су поједини теоретичари `80-их година прошлог века тврдили да се мора препознати 41 емоција, а овде су издвојене само неке од њих: задовољство – пријатно осећање које се јавља када особа задовољи неку своју важну жељу или потврди неки од својих животних ставова; сигурност – самопоуздање (сигурност у себе) или поверење (сигурност у друге); понос – када особа процењује да је нека њена акција, особина или читава личност наишла на одобравање значајне друге особе или средине; али и у односу на неки унутрашњи захтев, као победа бића које је успело у нечему зато што је остало доследно себи; љубав – осећање најнепосредније везано за (друге) особе: ближњих (агапе), себе (здраво нарцисоидна), милосрдно (каритас), човечанство (филантропија); примерено времену и култури, постоје различите љубавне: етике, естетике, ритуали; сумња – кад човек процењује да је друга особа непоуздана, лаже, има скривене или зле намере; припрема на могућност неповољности; може бити и реална повратна информација на основу старог искуства да сад будемо опрезни.

Истражи Направи одреднице за следеће емоције: нада, чежња, саосећање, дивљење, досада и разочараност. Да ли поред наведених емоција у тексту и оних које ћеш одредити постоје још неке које овде нису поменуте, а сматраш да су веома важне? Које?

195

Размисли Подсети се лекције о мотивационим говорима. Које емоције такви говори најчешће изазивају код публике? На који начин то постижу?

Комуникација с медијима се одвија захваљујући емоцијама. Сви одлазимо у биоскоп да би нам се нешто десило (да плачемо, да се плашимо, да уживамо) и излазимо разочарани само ако то очекивање није испуњено. Филм се често одређује као колективни сан – у мраку биоскопа поистовећујемо се са филмским јунацима, догађајима (идентификација); а своје страхове, очекивања, жеље утискујемо у филмске призоре (пројекција). Филм се доживљава као сан и памти фрагментарно (у деловима) – то је увек сновиђајно искуство. У истом биоскопу, на истој пројекцији свако од нас је имао другачији доживљај. Зато кажемо да нисмо гледали исти филм, јер слика не може да се преприча.

Упореди

uk a

Погледај филм Пурпурна ружа Каира (The Purple Rose of Cairo, Woody Allen, 1985) о филму Пурпурна ружа Каира, који дословно објашњава природу комуникације с филмом. Упореди приказања у филму са филмом који се приказује. Какве су реакције публике у биоскопу? Како се понашају актери на филмском платну? Који су призори црно-бели, а који у Вуди Ален (1935) боји? Зашто? – један од најконтроверзнијих филмских режисера Да ли је оправдана забринутост појесвета. Значајни филмови: Ени Хол, Пурпурна ружа диних аутора филма (глумац, продуцент)? Каира, Зелиг, Радио дани, Хана и њене сестре, Поноћ у Утврди однос између процеса иденПаризу и други. тификације и пројекције.

Утицаји У теми о медијском освајању јавног наступа објашњени су појмови популарности и система звезда. Да би се остварио утицај јавног наступа, међутим, није увек довољно само често или славно појављивање у медијима. Неопходна је сугестија која с једне стране подразумева сугестивног носиоца јавног наступа, а с друге сугестибилну публику.

196

Важни појмови Сугестија (лат. suggestio) – утицање на кога, надахнуће неком мишљу; наговор, наговарање, навођење на што. Сугерисати (лат. suggerere) – „подметнути”, улити коме што у главу, надахнути кога чим, духовно утицати на вољу, мишљење или осећање некога, утицати на кога да учини нешто. Сугестиван (лат. suggestivus) – утицајан; који дражи чулност, привлачан; личност нарочито способна да утиче на друге. Сугестибилан (фр. suggestibilité) – наговорљив.

Без обзира на врсту публике којој се обраћају, креатори утицајног јавног наступа – у било којој области изражавања – морају бити мајстори веште употребе и примене знања из посебних домена.

Прочитај

Архетип (грч. archétypon – праузорак) – праслика, праузор; праписмо; нарочито: први отисак; оригинал; архетипи отисци (или: примерци) првог издања.

uk a

Дивизам (лат. divissmo) – врста стар-система или ’звездаштва’, којим се истиче и рекламира лик глумца и глумице, ради постизања његове велике популарности код широке публике; најчешће се развија из комерцијалних разлога и у циљу истицања физичке лепоте и наметања гледаоцима мита о глумцима и ликовима које интерпретирају (заводници, револвераши, губитници, фаталне жене, пинап-герле, људи од акције, симпатични неспретњаковићи итд.).

Идол (грч. eídōlon, лат. idolum – слика) – предмет слепог обожавања и поштовања; опсена, варка, натприродно биће; фил. човечја предрасуда која смета правом сазнању истине (Френсис Бејкон је идолима називао лажне појмове који заокупљају људски разум, заблуде и предрасуде које треба елиминисати: (1) идоли племена имају корен у несавршености наших чула и утицаја емоција на разум; (2) идоли већине који су заблуде и предрасуде карактеристичне за људе појединце; (3) идоли трга који имају своје порекло у језику као основном средству међуљудске комуникације; (4) идоли позоришта заблуде настале због некритичког односа према традиционалним теоријама и методама); обожавање неког лика или предмета. Римљани су дизали храмове својим царевима, хришћани свецима. Савремени човек је знатно проширио арсенал идола на: политичаре, спортисте, глумце, естрадне звезде итд. Идолатрија (грч. eídōlon, latreía обожавање) – обожавање идола, идолопоклонство. Глорија (лат. gloria) – слава; част; сјај; у католичкој цркви: анђеоска химна која почиње са Gloria in excelsis Deo (Слава во вишњих Богу); код Француза: црна кафа са коњаком; тканина од ибришима и конца; светао круг око светитељске главе, ореол; ум. слика отвореног неба с Богом и анђелима. Гламур (енгл. glamour) – сјај, блештавост, раскош, луксуз, отменост, привлачност; магичан изглед филмског глумца, нарочито филмске звезде, чија физичка појава и гесто-

197

ви у глуми подједнако привлаче пажњу и плене гледаоце у различитим филмовима. У остваривању гламура, поред природне фотогеничности, значајну улогу играју шминка, светло и кадрирање, при чему се увек у првом плану имају у виду константе изгледа одређеног глумца. Икона (грч. eikōn – слика, лат. icon) – слика неког божанства или светитеља; икона (енгл. icon) – икона, свечев кип; фигура, представљање, света слика или представа неког свеца; портрет, статуа, рељеф, лик, одраз, фотографија, маска.

Култ (лат. cultus, colere – гајити, поштовати) – поштовање бога; црквени обреди, вера, вероисповест; високо поштовање, дивљење до обожавања.

Маг – староперсијски обожавалац ватре, нарочито његови свештеници који су били звездознанци и тумачи снова; источњачки мудрац који превару и празноверицу искоришћује у враџбине и чаролије; магија – чаролија, враџбина, вештина потчињавања својој вољи тајанствених сила природе, духова и демона; магичан – чаробан, чаробњачки.

uk a

Мистерија (грч. mystērion – тајна) – тајна; код старих Грка: тајне науке, тајне службе неком божанству које су се састојале у томе што су пред народом извођени њему неки неразумљиви обреди; у средњем веку: драмска приказивања сцена из живота светаца, нарочито призора из рођења, мука, васкрсења и поновног доласка Христова на земљу, најпре само на латинском језику у црквама, а после и на народном на јавним местима; мистериозан (лат. mysteriosus, фр. mystérieux) –тајанствен, загонетан, неразумљив, нејасан, мутан, мрачан; мистика (грч. mystikós – тајни, тајанствен) – првобитно: учење о тајанственом у које су само изабрани били посвећивани; затим: тобожње схватање натчулног и божанског путем проницања у мрачне дубине сопственог бића и сједињавања са божанством; тежња за тајанственим, непознатим и необјашњивим, да би се, путем непосредног сагледања и доживљавања, схватило и приближило души и срцу; мистицизам – склоност мистици, тј. веровању у чуда и у могућност сазнања онога што је тајанствено и недокучиво; вера у могућност непосредног сједињења са божанским бићем и страсна тежња за постигнућем тога сједињења; мистичан – одан мистици, тајан, тајанствен, необјашњив, таман, скривен, загонетан. Мит (грч. mŷthos) – бајка, приповетка о догађајима из живота натприродних и божанских бића у којој се та божанска бића спуштају на Земљу, живе и раде као људи, с којима се често друже и заједно с њима врше многе чудновате и јуначке подвиге (најлепше примере мита имамо у старој, класичној, нарочито грчкој митологији): митологизирати – обрадити (или: обрађивати) нешто као причу или бајку, тумачити или сматрати нешто као причу или бајку.

198

Поред јавних наступа стварних личности, веома су утицајни и стварни наступи виртуелних „личности”. Виртуелни медијски простори учинили су да поседујемо и оно што не постоји. Истине које нам медији приказују/представљају понекад долазе из стварног света, а понекад само завршавају у њему. Слике које пристижу из медијске стварности васкрсавају у нашим материјалним животима.

Занимљивост

Вежбај

uk a

Тамна одежда под сјајном мрачном пелерином, оштри бели зуби накапани крвљу и зализана црна коса непогрешиво откривају култну икону 20. века. Дракула је један од најомиљенијих филмских ликова. Процењује се да је о њему написано и снимљено 160 филмова, при чему се у готово 650 дела светске кинематографије могу наћи позиви на ову медијску икону. Дракула се појављује и у познатим ТВ серијама: Породица Адамс, Бафи – Вампир убица, а виђен је и као Гроф фон Гроф у Улици Сезам. У већини видео-игара из серије Castlevania (у Јапану познат као Akumajo Dracula) Гроф Влад Цепеш Дракула оличење је највећег зла коме се сви супротстављају пролазећи кроз разне авантуре у дворцу. Његови јавни наступи сежу до појављивања на паковању пахуљица за доручак (као Гроф Чокула), у ТВ рекламама за половне аутомобиле. Лик најславнијег вампира може се наћи на зидном сликарству, порцеланским предметима, иконостасима, музичким инструментима, мајицама и џемперима, теписима, таписеријама, играчкама, свиленим тканинама, пешкирима, столњацима, јастучницама.

Поново прочитајте приповетку Аска и вук Иве Андрића, па покушајте да направите медијску икону АСКУ. Свако нека обради по један аспект медијске иконе: АСКА – гламур АСКА – мит АСКА – архетип АСКА – култ АСКА – популарност АСКА – дивизам АСКА – магија АСКА – звезда АСКА – идол АСКА – мистерија АСКА – глорија

Моћ

„Наравно да бих волео да сви гледају моје филмове, али се тиме уопште не бавим. Увек претпостављам да је публика паметна као ја, ако не и паметнија. Правим филмове за писмене. Верујем да постоје милиони људи на свету који су образовани и желе софистицирану забаву која не удовољава најнижем укусу који се задовољава сударањем аутомобила и вицевима из купатила.” Вуди Ален Подсети се теме о медијским садржајима и одредница етике и морала. Међу најупечатљивијим примерима моћи утицаја на публику јавног наступа су нацистички скупови у Немач-

199

кој пред Други светски рат. Истини за вољу: историја, теорија и естетика филма уврстиле су Тријумф воље (1935) и Олимпију (1938) у антологијска дела светске кинематографије.

Сазнај више

Лени Рифенштал (1902–2003)

uk a

„Немогуће је препустити забораву – немачка глумица, редитељка, или игнорисати дело Лени Рифенштал, фотографкиња и сниматељка. Током 101 године пошто је оно променило филмски изсвог живота „као на филму” уписала се у многе листе раз исто онако како је друго велико цирекордера. Не само да је и данас прати репутација једног од најконтроверзнијих стваралаца у читавој историји вилизацијско достигнуће нацистичке филмске уметности, већ важи и за прву жену редитеља Немачке, ауто-пут, променило свакокоја је стекла међународну славу. дневни живот. Да идеологија о расној надмоћи није надахнула Лени Рифенштал да у slow-motion-у прикаже тела атлетичара, ми данас не бисмо знали да је Милорад Чавић у оној трци заправо победио Мајкла Фелпса. Лени Рифенштал није изумела та техничка решења, али их је прва применила у филмовима тако великих размера. Такође је и дефинисала медијско представљање спортских догађаја какво данас познајемо. Чињеница да је опус Лени Рифенштал данас уврштен у канонска дела филмске уметности, једини је могућ след догађаја. Олимпија и Тријумф воље неизбежан су део сваког наставног програма историје филма, иако се идеје које су их инспирисале одавно смештене у ’ропотарницу историје’. Рифеншталова као личност – као пропагандиста нациста – у контексту историје филма посматра се одвојено од Рифеншталове као уметничког генија и пионира кинематографије. Њена идеолошка припадност не релативизује значај њеног дела.” Марко Милосављевић (2012)

Запитај се

Погледај филм Тријумф воље (Лени Рифенштал, 1935), па онда одговори како разумеш последњу реченицу у наведеном цитату: „Идеолошка припадност Лени Рифенштал не релативизује значај њеног дела.” Ричард Сенет сматра да се моћ утицаја јавног наступа огледа у пасивности публике. Масовни медији појачавају обрасце ћутње у гомили, који су настали у позориштима и концертним дворанама у прошлом столећу, појачавају идеју посматрача лишеног тела, пасивног сведока на градским улицама. Радио и екрани не допуштају слушаоцима и гледаоцима упадице: ако почну да реагују док је јавни наступ у етру, пропуштају део онога што тече и што следи, а свака реакција представља невидљив чин. Људи у том пасивном стању не помишљају на то да изазову правила наступа, или да се са њима играју. Јавни наступи владајућег система (политике, спорта, науке, уметности, естраде) апсолутна су и фиксна стварност. „Није питање свиђа ли им се структура тог система, већ у томе да ли је прихватају као дату. У оној мери у којој је прихватају, не могу ’проблематизовати’ њена правила. Управо ту игра посустаје, а због тога се на дубоком нивоу узнемирава осећај самопоштовања што га људи имају у друштву.”

200

Закључи „Још нас може спасти само субверзивна фантазија.” Гете

Јохан Волфганг Гете (1749–1832) – једна од најзначајнијих личности немачке књижевности и европског неокласицизма и романтизма крајем 18. и почетком 19. века. Аутор бројних романа, драма, песама и научних студија. Значајна дела: Јади младог Вертера, Фауст, Године учења Вилхелма Мајстера, Теорија боја и друга.

субверзија (лат. subversio) преврат, разорење, рушење; субверзиван (лат. subverzivus) – разоран, рушилачки, превратни, превратнички.

Кључне речи

Једна од изузетно важних људских емоција јесте поштовање – вредносна процена (не мора целовите) особе, особа или идеја за које верујемо да имају неке високе квалитете. У односу на носиоце јавних наступа публика може имати емоције наде, чежње, саосећања, дивљења, досаде или разочараности – управо онако како сте их сами одредили. Из широког спектра емоција остварених у комуникацији са најразличитијим облицима јавног наступа само култивисана публика може стећи, утврдити или развити осећај самопоштовања. Опет су на делу основна правила комуникације, која се на плану уметничке комуникације овде очитују у узајамној моћи утицаја јавног наступа и публике.

uk a

емоције, сугестија, икона, публика, моћ

Литература

Безданов Гостимир, С. (2014) Медијске иконе. SMArts. Београд. Мандић, Т. (2003) Комуникологија – Психологија комуникације. Clio. Београд.

Препоручена литература

Безданов Гостимир, С. / Радиновић Андрић, К. / Јовановић, С. / Ђурђић, Ј. (2014) Ореол и омча Лени Рифенштал. Admiral Books. Београд. Лексикон филмских и ТВ појмова (2003) Универзитет уметности. Београд.

Синтеза емоције

МОЋ УТИЦАЈА НА ПУБЛИКЕ ЈАВНОГ НАСТУПА сугестија сугестивност, сугестибилност

популарност, систем звезда, медијске иконе архетип, дивизам, идол, глорија, гламур, култ, магија, мистерија, мит

201

МАНИПУЛАЦИЈА

Драга мама, Пишем ти с мора . Дивно је зато ш то ти ниси овде. Шал Овде је онако, за то што нам стал а мала :) но како треба да ко ристимо специјал објашњавају не креме за сунчање, против сунца. И много нас даве неким важним програми ма ко смо и одакле см о томе да треба да знамо о И као да нисмо на и за кога треба да се боримо. од да нас учи о исто мору, свако мало дође неко рији и која је та чна. И ми никад нисмо баш на а овде морамо сва задушнице ишли на гробље, ке мали биоскоп, ал недеље у цркву. И има неки и нам они бирају филмове, а време за компју тере нам је огра ничено на 89 минута пре вече ре, па ко шта гл еда, ко игра... Не знам шта да ти кажем, дођи по мене, дивно је кад сам ја ту.

Запитај се

Ноа

uk a

На шта се Ноа у писму жали мајци? Означи места у тексту за која мислиш да представљају облике манипулације због којих Ноа и негодује. Образложи своја запажања.

„Медији су превод догађаја” Медији – сваки на свој особени начин – кодирају стварност, па тако стварно и преводе догађаје. Сви смо склони томе да уз ’превод догађаја’ одмах асоцирамо ’манипулацију’. Данас је манипулација једна од најчешће коришћених речи у свакодневној комуникацији. Неки се баве њоме да утичу на своје саговорМедији су превод догађаја – дечји (10 година) одговор о нике и публике, неки се бране њоме медијима из истраживања обављеног (1998) на узорку да покажу како су одолели утицајима, од преко 2000 ученика (узраста 7–11 година), више од 60 неки је с поштовањем користе да покаосновних школа из 39 градова/насеља Србије и Црне Горе. жу како утицаји могу бити позитивни.

Размисли Да ли је у контексту манипулације кључна реч – утицај? Објасни зашто тако мислиш.

202

Важни појмови Манипулација (лат. manipulatio) подразумева вешто, стручно руковање или управљање нечим; прављење пословних смицалица; манипулисати (лат. manipulare) руковати, управљати (чиме); руком обрађивати (или: радити, справљати); удешавати, правити смицалице. Подсети се садржаја о представљању деце и младих у медијима и цитата „СТЕДИТЕ КОД ЛУГОБАНКЕ” којим је Ђуро Шушњић био мотивисан да проучава „рибаре људских душа, њихову моћ и немоћ и методе безболног убеђивања”.

Закључи

Да ли је у контексту манипулације кључна реч – убеђивање? Образложи свој одговор.

Масовно је уврежена предрасуда да манипулација има искључиво негативно значење – злоупотреба. Истина је на другој страни. Обликовање (дизајн), производња (продукција) и ширење (дисеминација) порука за убеђивање не припадају простору дезинформисања. Они који манипулишу не служе се лажима, већ вештим одабиром и спретним ређањем само оних делића истине којима могу да произведу намеравана тумачења значења и остваре жељени утицај.

uk a

Занимљивост

Својевремено је, у статусу гостујућег предавача на курсу Масовне комуникације (Учитељски факултет, Универзитета у Београду, 1999), фото-репортер Леон Пијаде приповедао о томе како се професионалци припремају за пут на Леон Пијаде (1948–2019) „лице места”, рецимо, земљотреса.

– фотограф, фото-репортер и сниматељ.

„Фото-репортер не само да мора да зна све о фотографији, него и све о споту који слика. И мора да познаје сваку ситуацију. То може само искуство да донесе. Не постоји образовање на било ком факултету, па ни на том сјајном у Прагу, које може то да те научи. Па, нико те неће послати на семинар у рат у Вијетнам, зар не? Или на скопски земљотрес да вежбаш. Значи, понесеш будилник и лутку и онда си сигуран. Безброј таквих слика добри фотографи препознају одмах: шта је могло да буде ситуација, а шта је намештено. Али опет, и то јесте информација. Режија може да подразумева рад на фотографији накнадно, али и намерно довођење људи у описану, односно у жељену ситуацију. Ту се већ поставља суштинско морално питање. Дакле, ти и у једном и у другом случају лажеш, али пожељно је да лажеш у најбољој намери. Сликаш нешто што ниси имао времена да нађеш, али се иначе несумњиво догодило. Значи, ја ћу сигурно наћи будилник који је разбијен и стао у тренутку кад је дошло до експлозије. Е онда, не сматра се недопуштеном режијом ако ја већ имам такав будилник у торби, наместим га на то време, разбијем га и бацим тамо и тамо га сликам, зар не? Лутки

203

одвојим главу и онда потпис за слику: ’Престала је дечија игра, итд. У толико и толико сати зачули су се крици итд.’ То је интервенција која није злонамерна.”

Филип Бретон у свом делу Изманипулисана реч (2000) посебно истиче да се „заиста тежи стварању слике стварности која изгледа као да јесте стварност. Од прорачунатости која карактерише манипулацију и од стратегије коју предузима, важнија је чињеница да се она скрива од публике. Методе манипулације морају, сходно томе, бити маскиране.” Што више пружају, то више могу да сакрију!

Облици манипулације

uk a

Ђуро Шушњић дефинише манипулацију као „смишљено, систематско и контролисано ширење симбола и идеја и методичан начин деловања на одговарајуће циљне публике”. У том смислу, облици манипулације представљају „смишљено, систематско и контролисано ширење симбола (од стране неке моћне групе произвођача, политичке или групе ’духовних пастира’), ширење идеологије владајуће класе или методичан начин деловања на масовне нагоне и укусе’. Следи да: у економској области манипулација (потрошачима) узима облик рекламе; у политичкој области манипулација (бирачима) узима облик пропаганде; у педагошкој области манипулација (ученицима и студентима) узима облик индоктринације; у области религиозног живота манипулација (верницима) узима облик религиозне проповеди; у области слободног времена манипулација (укусима и нагонима) узима облик индустрије забаве и сна.”

Реклама Реклама је облик манипулације у економској области и подразумева вешто руковање симболима, идејама и садржајима са циљем убеђивања потрошача да се определе за конкретан производ. Реклама никад не каже: „Купи ме!”, она тежи успо-

204

реклама (лат. reclamare – гласно викати, фр. réclame) – препорука, јавно истицање речју или путем штампе (објава, огласа) добрих својстава своје робе и повољних цена у циљу задобијања купаца (муштерија); трговачко хвалисање, вашарско хвалисање.

стављању потребе за поседовањем конкретних производа (тај телефон, тог произвођача, тих одлика, тог дизајна итд.). Реклама увек каже да нам је баш тај и такав производ најпотребнији и најбољи, јер испуњава сва наша очекивања. Реклама неретко користи и друге механизме убеђивања као својеврсне начине реализације моћи – слоган„Јер вам је ваше дете најважније”директно п(р)озива одговорност и лако упућује на одабир конкретних производа.

Запитај се

Да ли реклама утиче на твој избор неких производа? Зашто?

Закључи

Пропаганда

Подсети се садржаја о слободи говора и о моћи и ограничењима различитих медија. Како плаћена реклама утиче на слободу говора или уређивачку политику медија?

uk a

Пропаганда је облик манипулације у политичкој, али и у свим другим областима које припадају идеологији у најширем смислу те речи и подразумева вешто руковање симболима, идејама и садржајима са циљем убеђивања потенцијалних бирача или пратилаца да подрже конкретан (политички, еколошки, уметнички итд.) програм.

пропаганда (лат. propaganda) – делатност којој је циљ да утиче на најшире слојеве, ширење идеја, распростирање идеја; правити пропаганду радити на ширењу неког мишљења, покрета и сл. идеологија (грч. idéa, logia) – наука о појмовима, о идејама, о основама сазнања.

Упореди

Подсети се садржаја о лажним вестима и контекста о односу између стварности и истине. Подсети се теме о изразу и стилу говорника и софиста који су се трудили да саговорнике убеде у исправност својих ставова, занемарујући чињеницу да ли су ти ставови истинити или нису. Без обзира на врсту програма, вођа идеје – према мишљењу Ричарда Сенета – „не мора имати никаква титанска, јуначка или пак сатанска својства. Може бити топао, кућеван и мио;

205

може бити профињен и угодан. Али он ће људе спутати и ослепети сигурно исто тако као неки демонски лик ако узмогне усмерити њихову пажњу на своје склоности, одевање своје жене у јавности, своју љубав према псима.” Усмеравање пажње на споредна (ручак с обичном породицом, партија голфа с популарним комичаром итд.), како би се прикрила најважнија дешавања (доношење закона који угрожавају права радника, укидање старосне помоћи милионима грађана итд.) један је од основних механизама пропаганде који чини да „вођа није ни драматичан ни екстреман, али је на свој начин готово бестидан”.

Сазнај више

Адолф Хитлер је показивао склоност ка уметности и сâм је сликао. Џон Фицџералд Кенеди је у јавним наступима увек промовисао стајлинг своје супруге Жаклине (Џеки) Кенеди. Јосип Броз Тито се увек појављивао у друштву својих белих пудлица. Наведи још неке сродне примере.

Упореди

Истражи

uk a

Да ли је, по твом мишљењу, модерни вођа више налик политичкој или медијској личности? Зашто?

У контексту програма убеђивања све чешће се појављују и теорије завере. Ричард Сенет сматра да „антиурбанизам логично следи из теорије завере. Ради окупљања и ковања завере успостављеном систему је потребно место где нико не зна много о било ком другом; треба му место тајни и незнанаца. Град је савршено поприште те митологије”. Можеш ли неке ставове из најближег окружења да сместиш у теорије завере? Какав је твој однос према њима?

Индоктринација Индоктринација је облик манипулације у педагошкој области – домену васпитања и образовања у најширем смислу – и подразумева вешто руковање симболима, идејама и садржајима са циљем убеђивања ђака и студената да је само један приступ и један извор веродостојан и да никако не треба ни покушавати било какво преиспитивање, провере и истраживања.

206

индоктринација (лат. doctrina – наука, учење) – у идеолошко-политичком смислу значи настојање неке организационе снаге да помоћу расположивих средстава наметне одређена схватања, веровања и начине понашања.

Прочитај

Мирјана Детелић (1950–2014) – српски филолог и научни саветник Балканолошког института САНУ. Поља истраживања: поетика и семиотика фолклора, а нарочито десетерачка епика. Значајне научне монографије: Митски простор и епика, Урок и невеста, Поетика епске формуле и друге.

„Оно што се данас нуди као бајка пастеризовано је, пластификовано и намирисано те није никакво чудо што губи првобитну функцију: као природна бића, деца више воле Бетмена, Супермена, трансформерсе и у-крви-пливајуће компјутерске игре јер се у њима, макар и накарадно, чува неопходна мрва дивљаштва. То што ’мрва’ неконтролисано расте, што показује малигне мутације и даје само лоше прогнозе, нема никакве везе ни са децом ни са дивљаштвом. Напротив, у питању је високо цивилизовани феномен с којим ће планета тешко изаћи на крај. Дивљаци су, међутим, еколошки сасвим прихватљиви.” Мирјана Детелић (1998)

Размисли

Како се родитељи односе према тој „мрви дивљаштва” поменутој у претходном цитату? Колико уџбеници учествују у остваривању индоктринације? Да ли школа отвара или затвара простор за слободу говора ученика? А наставника? Образложи своје ставове.

uk a

Религиозна проповед

„За мене нема никакве разлике између пророка судбине, колачића среће и било које организоване религије. Све је то исто вредно или невредно. И исто од помоћи.” Вуди Ален Религиозна проповед је облик манипулације који, према Шушњићу, представља „вешто, систематско и контролисано ширење религијских симбола од стране неке групе ’духовних пастира’ која своју потребу за (духовним) владањем изражава као неутаживу жеђ масе за спасењем душе, како би масу неосетно навела да без икакве сумње прихвати и следи једно веровање – чија вредност не зависи толико од логичких колико од психолошких доказа – као једини ваљан оквир оријентације у свету у коме се лако може залутати”.

Истражи Пронађи илустрације за медијске оквире религиозне проповеди (нпр. штампа, радио, ТВ итд.). Наведи основне карактеристике одабраних медијских оквира овог облика манипулације (нпр. изражајна средства штампе, радија, ТВ, ... у функцији религиозне проповеди).

207

Индустрија забаве и сна

Сергеј Трифуновић (1998)

„Не маштам о Холивуду, био сам тамо. Село кô село, али је много лакше направити праву славу. Људи кô људи, али много отворенији него код нас. Тамо, кад им се нешто стварно свиђа, они то и кажу. А овде, ти ћеш пре да измалтретираш Сергеј Трифуновић (1972) оног ко ти се свиђа, него да му кажеш: – један од најпознатијих савремених позоришних, филмских и телевизијских глумаца. ’Еј, свиђаш ми се!’ То је тај малограђанЗначајна глумачка остварења у филмовима: Убиство с ски трип од кога ми сви овде болујемо. предумишљајем (Крсман Јакшић), Стршљен (Миљаим), Кад вам се нешто свиђа, обавезно то Буре барута (отимач аутобуса), Муње! (Поп), Кад порастем реците, биће вам од тога лепши живот. бићу кенгур (Браца), Чекај ме, ја сигурно нећу доћи И вама и том ко вам се свиђа.” (професор физичког), Монтевидео, бог те видео! (Анђелко Коматина) и друга.

uk a

Индустрија забаве и сна је облик манипулације у домену експлоатације слободног времена и представља вешто руковање симболима, идејама и садржајима са циљем утицаја на нагоне и укусе. Едгар Морен у овом контексту посебно види дух времена и примењује га на све области људских интересовања. Он сматра да су се „на месту где се сусрећу на свом путу ка стварном и стварно на свом путу ка имагинарном сместили модерни олимпијци. Ти олимпијци нису само филмске звезде, већ и шампиони, принчеви, краљеви, плејбоји, истраживачи, славни уметници. Олимпизам једних се рађа из имагинарног, то јест из улога остварених у фимовима (филмске звезде), олимпизам других се рађа из посвећене функције (краљевство, председништво), из њихових херојских ведета дела (шампиони, истраживачи) или еротских успеха (фр. vedette, итал. vedetta, лат. videre) (плејбоји). Принцезе и филмске звезде сусрећу се на – коњаник стражар, коњичка извидница; олимпу прве стране дневног листа, коктела, пријема, извиђач (ратна лађица), стражар на на Каприју, Канарским острвима и другим чаробним бедему тврђаве; чувен, славан глумац или чувена глумица, позоришна „звезда”. пребивалиштима. Средства информисања праве од ових олимпијаца ведете актуелних новости.”

„Никад не веруј приповедачу – веруј причи.” Д. Х. Лоренс

208

Дејвид Херберт Ричард Лоренс, познатији као Д. Х. Лоренс (1885–1930) – један од највећих енглеских писаца модернизма који је писао песме, приче, романе, драме, есеје, психолошко-филозофске студије и путописе, али је најпознатији по романима и приповеткама у којима се бави психологијом људских односа. Бавио се и сликарством. Значајна књижевна дела: Синови и љубавници, Заљубљене жене, Љубавник леди Четерли и друга.

У предавању које је одржао на Италијанској академији за напредне студије у Америци (1996), Умберто Еко је покушао да убеди аудиторијум како ниједан наредни није „убио” претходни начин комуницирања, а у прилог томе понудио и примере за став да сви медији увек имају сродне начине убеђивања.

uk a

Еко, уместо новог позива на старо новинарско правило „Није вест да је пас ујео човека, већ да је човек ујео пса”: „Сликом се не може представити да нешто не постоји, али се њоме може лако манипулисати. Претпоставимо да желим показати да су пси добри пријатељи и да воле своје господаре: могу упозорити на многе случајеве у којима се пас показао пријатељем и од помоћи, па сугерисати како мора да постоји опште правило по којем је свака животиња која припада врсти паса пријатељски настројена. Сада претпоставимо да вас желим уверити да су пси опасни. То могу учинити тако да наведем пример: ’Једном је неки пас убио свога господара...’ Како видите, један случај не доказује ништа, али ако је пример шокантан, могу погрешно сугерисати да пси могу бити и непријатељски настројени, а кад вас уверим да то може бити тако, могу неоправдано закључити: ’то значи да псима није за веровати’. Очито, ја сам манипулисао вербалним изразом (неки је пас зао) тако што сам га трансформисао у други (сви су пси зли), који има друго значење. Али ако је пример визуелан, а не вербалан, критичка реакција је отежана. Ако вам покажем упечатљиву слику неког пса како гризе свога господара, врло је тешко разлучити појединачну од опште изјаве. Лако је разумети неког пса као представника своје врсте. Слике имају, такорећи, неку врсту платонске моћи: оне трансформишу појединачно у општу замисао.”

Сазнај више

На жалост оних који увек и у свему виде само злоупотребу, стоје и све бројнији примери систематског завођења маса у колосеке култивације на плану уважавања уметности, очувања природе, борбе против болести. Овде је у питању спретна обрада материјала за убеђивање и вешто руковање људима како би прихватили стилизоване, уметнички обликоване садржаје који оправдано воде њиховом благостању. Половином деведесетих година прошлог века таква је била кампања „Лепше је са културом”. Наведи пример било ког облика манипулације (реклама, пропаганда, индоктринација, религиозна проповед, индустрија забаве и сна), у ком је промовисана оправдана идеја, а промоција уметнички обликована. На феномен манипулације доследно морају бити примењена бар два сета критеријума за вредновање. С једне стране је врста – суштина, вредност, оправданост – идеје која се промовише, а с друге је начин – ко и како: дизајн – промовисања. Уколико оба доживе позитивну оцену, питање Зашто? потпуно је излишно. Најуспешније кампање убеђивања не остављају

209

простор за преиспитивање. Једном усвојене туђе поруке постају неодвојив део нашег личног убеђења. Оне се, по правилу, временом учвршћују па их све страсније бранимо као своје сопствене ставове.

Кључне речи реклама, пропаганда, индоктринација, религиозна проповед, индустрија забаве и сна

Бретон, Ф. (2000) Изманипулисана реч. Clio. Београд. Шушњић, Ђ. (1976) Рибари људских душа. Младост. Београд.

Препоручена литература

Литература

Морен, Е. (1979) Дух времена. БИГЗ. Београд. Сенет, Р. (1989) Нестанак јавног човјека. Напријед. Загреб.

Синтеза

„Медији су превод догађаја”

uk a

МАНИПУЛАЦИЈА

Утицаји Убеђивање

210

Облици манипулације

Реклама Пропаганда Индоктринација Религиозна проповед Индустрија забаве и сна

„Никад не веруј приповедачу – –веруј причи”

Оправданост Дизајн

УСПЕШАН ЈАВНИ НАСТУП

„Успех је да ми у спаваћој соби сине нова идеја за коју поверујем да је вредна, запишем је и развијем сценарио. И кад га прочитам, кажем: ’Боже, написао сам ваљан сценарио’. И онда од њега направим филм. И ако сам га добро направио, осећам се сјајно. Још ако људи дођу да га погледају, то је одлично. Радим у медију који се стално усавршава и у коме су створена величанствена дела па увек могу признати да сам збуњен, али не желим да будем тотално постиђен.” Вуди Ален

Запитај се

uk a

Аутори у свим областима изражавања имају различит однос према успеху. Међу уметницима је уврежено осећање стида у односу на сопствена дела. Како тумачиш успех у наведеном цитату Вудија Алена? У којим околностима би уметник редитељ био потпуно постиђен? Зашто?

Трема у јавним наступима „Свака награда ме чини почаствованом, а свака нова улога уплашеном као да сам почетник.” Мирјана Карановић Мирјана Карановић (1957)

– југословенска позоришна, филмска и ТВ глумица и редитељка, овенчана славом бројних великих домаћих и међународних признања. Значајне улоге у филмовима: Петријин венац (Петрија), Отац на службеном путу (Сенија), Мала (Божидарка), Подземље (Вера Попара), Грбавица (Есма), Тамо и овде (Олга), Добра жена (Милена), Реквијем за госпођу Ј (Госпођа Ј), Дневник Дијане Будисављевић (Мира Кушевић) и друге.

Свест о томе да се отискују на пучине најразличитије публике, сваког аутора јавног наступа позива на посебну одговорност. Било да је реч о непосредној или о посредној комуникацији, добра припрема не мора бити гаранција успеха. Подсети се садржаја о дикцији, естетици и култури говора. Осим свих проверених правила и искустава, увек остаје и делић нечег неухватљивог, без чега нема успешног јавног наступа. Поједини то називају срећом, а већина – харизмом.

211

Истражи Шта је харизма? Да ли је неко у твом ближем окружењу харизматичан? Како то препознајеш?

uk a

Јавни наступ увек носи одређену дозу страха од тога како ћемо се представити и како ће нас публика проценити. Има разних врста страхова. Подсети се садржаја о моћи утицаја на публику јавног наступа, где су представљене одабране емоције. Тијана Мандић наводи да је трема врста страха, облик стрепње: „Уколико је условљена јасно дефинисаном будућом ситуацијом, онда је она подстицајна (мотивисана), али ако је последица перфекционистичких очекивања, онда је спутавајућа (инхибиторна).” Трема пред јавни наступ може бити подстицајна – јер подразумева нашу одговорност према себи (колико је квалитетан наш јавни наступ) и према другима (колико ћемо испунити очекивања публике). С друге стране, трема пред јавни наступ може бити спутавајућа – ако поставимо трема (грч. trémō) – дрхтање, грозничаво нереалне циљеве који од нас очекују апсолутно саврузбуђење, страх (кандидата пред испит, шенство.

глумаца пред излазак на позорницу и сл.).

Размисли

Сети се својих првих јавних наступа у вртићу и/или у школи. Колико те је упорно понављање наступа ослободило страха? Колико је чињеница да су у публици били само пријатељи – твоји родитељи и баке и деке, васпитачи/учитељи/наставници и другари – допринела твом ослобађању од страха? Да ли је страх учинио твој наступ бољим? Зашто?

Упореди Колико је трема у јавном наступу видљива? Да ли ти се некад учинило да твоји родитељи имају трему пред важан разговор у породици? По чему примећујеш трему својих вршњака пред неко обраћање другарима? На који начин се манифестује трема пред прво предавање неког наставника? Да ли се трема у јавним наступима више очитује у позоришту или у медијима? Наведи примере и образложи како је трема била подстицајна или спутавајућа.

212

Постоје бројни начини превазилажења треме. На пример, глумци се припремају за своју професију тако што морају да освесте чињеницу како нема малих и великих улога, него само малих и великих наступа; а неки аутори се крију иза псеудонима. Важне личне ставове, идеје и било која представљања лагодније је исказати под другим именом, јер онда нема страха од непожељних последица по аутора.

Сазнај више

псеуд- (грч. pseúdos – неистина, лаж, обмана) – предметак у сложеницама, означава нешто лажно нетачно, погрешно, нешто што садржи у себи обману; псеудоним (грч. pseúdos, ónoma = име) – лажно име, измишљено име; писац који пише под лажним именом; обично подразумева преузимање и својатање фиктивног имена – прихваћена је пракса међу писцима, ловцима на награде, глумцима и забављачима; овај покушај скривања идентитета уопште не указује на нечастан, срамотан или мотив на штету добром гласу; алијас покрива не само преузета већ и имена која други некоме приписују; у ширем смислу, по правилу асоцира на одметнике од закона и обично се односи на покушај ослобађања терета криминалистичког досијеа путем промене имена; nom de guerre преузима неко ко чезне за анонимношћу и избегава јавност, типично за авантуристе, критичаре или контроверзне личности; incognito може да значи усвојено име или лик посебно од стране угледних, славних или личности на високом положају из жеље да остану непримећени (да их не препознају), или као фина измишљотина којом угледни и славни избегавају углед и славу.

uk a

Усвајање новог имена може да се пореди са ритуалним или религиозним чином, јер често води сасвим новом стилу духовног живота његовог носиоца. Псеудоним ствара нову наду, јер га сами одабирамо – по сопственим жељама и очекивањима – па може учинити да се у истој кожи осећамо другачије и боље. Занимљиво је да уз лажно име не иду лажне изјаве. Псеудоним обезбеђује посебан однос (према) јавности: под њим ће наше мисли и осећања бити процењивана независно од тога ко смо и шта смо. Ако о особи не знамо баш ништа, осим преузетог имена под којим се представља, изостаће многе предрасуде (осим, наравно, ако псеудоним није тако биран да их намерно ствара). Друго име истински олакшава и путовања из професије у приватност: уз њега су најнежнији прелети из земље славе у земљу слабости.

Занимљивост У списатељству (књижевности, новинарству) објављивање под псеудонимом је уважена традиција. Она понекад проистиче из јавног уверења о неспојивости занимања (нпр. у области поезије и медицине или у области књижевности и математике), па ново име раздваја професионалне личности – нпр. песника Змаја од доктора Јована Јовановића; писца Луиса Керола од професора Чарлса Латвиџа Доџсона. Енглеска списатељица Мери Ен Еванс стварала је под мушким псеудонимом Џорџ Елиот, а француска – Армандина-Лусила-Аурора Дипен, под именом Жорж Санд.

213

Лакоћа јавног наступа под велом анонимности посебно се очитује у комуникацији путем дигиталних медија.

Размисли Којим именом се представљаш на друштвеним мрежама? Откуд то име и зашто је то твој избор? Да ли сматраш да је нечији став вреднији ако се аутор представља личним именом и презименом него псеудонимом? Зашто?

Закључи

Псеудоним није спас: ако се стидите својих дела (у било којој области изражавања), много је смисленије да измените (побољшате) дела него своје име.

Вежбај

uk a

Наведи још неке начине превазилажења треме у јавним наступима. Препознај их у групи својих вршњака, а потом пронађи примере у медијима. Провери колико слобода говора може утицати на превазилажење треме у јавним наступима.

Независност успеха јавних наступа „Позитивна критика је само још један вид егзекуције. Ако си успешан, изгубиш страх од смрти. Кад постанеш звезда, одмах си мртав. Балсамован. Много је више достојанства у неуспеху. Дастин Хофман (1937) Ми нисмо знали да је златно доба фил– амерички филмски глумац познат по бројним ма кад смо били у њему.” наградама за улоге у филмовима: Дипломац, Крамер Дастин Хофман против Крамера, Тутси, Кишни човек и друге. егзекуција (лат. ex-sequi – извршити, спровести, exsecutio) – извршавање путем законског присиљавања, нарочито: присилно извршење судске пресуде (у грађанској или кривичној парници); извршење пресуде или смртне казне, погубљење осуђеног на смрт.

214

Занимљивост

Да ли сте се икад запитали ко су стварно успешни и славни? Колико је међу њима живих, колико њих који су били живи, а колико оних који су оживљени само да би заувек били славни? Сећате ли се приче о слави у Николовом филму Симон (S1MØNE, 2003)? Неуспешни режисер ствара виртуелну звезду и – уверавајући свет да она стварно постоји – заправо покушава да потврди истину о свом сопственом постојању. Његова јунакиња је истинитија личност од многих стварних које је обожавају, она представља смрт стварности. На питање: Да ли је аутор прославио звезду или звезда слави свог аутора?, може да стоји и одговор: Наша способност да створимо превару већ превазилази нашу способност да је приметимо!

Прочитај

Подсети се садржаја о медијском освајању јавног наступа и посебно сегмента о утицају новца на креативност. Све савремене расправе о независности медија односе се на утицаје оних који их финансирају. На другој страни су равноправно примери који упућују на независност најразличитијих јавних наступа која се остварује уметничким обликовањем медијских садржаја. Успех јавног наступа обезбеђује његову независност.

uk a

Филм Смрт човека на Балкану (Мирослав Момчиловић, 2012), у ком се појављују најпознатији савремени глумци и који је освојио бројна домаћа и међународна филмска признања, реализован је без буџета. На интернету се јавни наступ изворно углавном остварује без било какве материјалне подршке.

Истражи

Погледај филм Легенда о пијанисти на океану (Giuseppe Tornatore, 1998), који је снимљен по драми Пијаниста италијанског писца Алесандра Барика, па процени независност успеха јавног наступа.

Ђузепе Торнаторе (1956) – италијански филмски редитељ посвећен естетици филмског израза. Значајна филмска остварења: Биоскоп Парадизо, Човек од звезда, Легенда о пијанисти на океану, Малена, Барија – капија ветрова и друга.

Алесандро Барико (1958) – италијански прозни писац, сценариста, књижевни и музички критичар, новинар, пијаниста, режисер и есејиста. Његова дела су преведена на више језика. Значајни романи: Замкови гнева, Океан море, Свила, Ова прича и други.

215

Креативне идеје

Мира Траиловић

Мира Траиловић (1924–1989) – позоришна редитељка (Фауст, Коса), професорка ФДУ и један од оснивача Београдског Интернационалног театарског фестивала (БИТЕФ, 1967), на којем су се појављивале најпознатије светске представе и гости, попут Сaмјуела Бекета, Питера Брука, Боба Вилсона.

Кључне речи

„Бићу срећна кад нас они који долазе превазиђу маштом, снагом и умећем.”

Нема рецепта за било који успех Драган Сакан (1950–2010) – психолог, па ни за успешан јавни наступ. Према пионир адвертајзинга на Балкану и зачетник мишљењу Драгана Сакана, будућност креативног мишљења/идеја у Србији и земљама региона. сваког успеха је оспособљавање за Значајна дела: Pretty Woman; New Communication; New Idea Woman и друга. креативно мишљење, понашање и ангажман у креативним индустријама, а кроз креативну примену стечених знања и вештина у простору уметности, оглашавања, дизајна, креативне комуникације, перформанса итд. Његова синтагма је magic touch – која у адвертајзингу подразумева додавање „златне прашине” људима, идејама, компанијама и/или производима да заблистају пуним сјајем.

uk a

успех, трема, харизма, независност, креативне идеје

Литература

Мандић, Т. (2003) Комуникологија – Психологија комуникације. Clio. Београд. Сакан, Д. 52 (1996) PRETTY WOMAN – Advertising in the Balkans. NewS Moment. Београд.

Препоручена литература Безданов Гостимир, С. (2014) Медијске иконе. SMArts. Београд.

Синтеза

креативне идеје

успех ЈАВНИ НАСТУП

независност 216

трема

uk a

ВРЕДНОСТИ

„Да би човек био културан, није довољно да чита популарне романе и посећује позориште”, написао је Антон Павлович Чехов. Исидора Секулић је истицала да је „школа почетак културе”. Дакле, и култура се учи. Једном обликоване културне навике, ставови, начела и вредности преносе се комуникационим каналима међу припадницима културе која их је створила. Комуникација и култура су неодвојиве. У овом поглављу научићеш да: упоређујеш различите вредносне категорије, издвајаш комерцијалне садржаје који обликују ставове/вредности, препознаш скривена значења у тим садржајима и критички их испитујеш, вреднујеш медијске поруке и разликујеш (не)вредности у култури.

217

КУЛТУРА Размисли Шта је култура? Шта значи бити културан?

Прочитај

Антон Павлович Чехов (1860–1904)

uk a

Упореди

Исидора Секулић, О култури

– књижевница и прва жена члан Српске академије наука и уметности. Значајна дела: Сапутници, Писма из Норвешке, Кроника паланачког гробља, Његошу књига дубоке оданости и друга.

„Шта је култура? Све што је атрибут живота, од ума и маште па до физичког здравља, све је елемент и медијум културе, али она сама нешто је друго. Оплемењивање човека – то има хиљаде степена, oблика, сврха.” Исидора Секулић (1877–1958)

„Живот има своје услове. Како би чо– приповедач и најзначајнији руски драмски век био прихваћен међу образованим писац. Значајна дела: Иванов, Ујка Вања, Гaлеб, Три сестре, Вишњик и друга. људима, мора бити културан”, поручује руски писац Антон Павлович Чехов у писму свом млађем брату, састављајући списак услова који испуњавају културни људи: – Они поштују људску личност и зато су увек љубазни, пажљиви, учтиви и спремни да чине за друге. – Саосећајни су према свима, не само према просјацима и мачкама. Брину и о ономе што се не види, и спремни су да се жртвују како би помогли другима. – Поштују туђе власништво и зато враћају своје дугове. – Искрени су и презиру лаж. Не лажу чак ни кад су ситнице у питању. Лаж вређа слушаоца и унижава га у очима говорника. Не позирају, понашају се исто и на улици и у свом дому, не праве се важни пред својим скромнијим пријатељима. Нису склони блебетању нити оптерећују друге својим ничим изазваним исповестима. Из поштовања према туђим ушима, више ћуте него што причају. – Не унижавају себе како би изазвали сажаљење. Не играју на карту туђе осетљивости да би освојили пажњу. Не говоре: Мене нико не разуме или: Нико не мари за мене, зато што су то јефтини и вулгарни трикови. – Не пате од плитке таштине. Не маре за лажне вредности, познанства са познатим личностима или за то да сами буду познати. Ако су учинили нешто значајно, не праве од тога

218

најважнију ствар на свету и не хвале се тиме да имају приступ тамо где га други немају. Заиста талентовани људи се увек клоне светине и рекламирања. – Ако имају неки дар, поштују га. Зарад њега жртвују одмор, романсе, провод, сујету. Поносни су на свој дар, али су му и веома посвећени. – Имају развијен осећај за лепо, естетско. Не иду на спавање у одећи, одржавају чистоћу животног простора. – Веома воде рачуна да контролишу своје нагоне и да у супротном полу не виде само сексуални објекат. Теже оригиналности, отмености, човечности, диве се мајчинским осећајима. Не опијају се већ пију алкохол само у посебним приликама, јер сматрају да нису свиње. Држе се начела mens sana in corpore sano – у здравом телу здрав дух. Тако изгледају културни људи. Да би човек био култран, није довољно да чита популарне романе и посећује позориште. Он мора непрестано, даноноћно да ради на себи, да чита, учи, труди се… и да одмах одбаци сујету, јер се сваки изгубљени сат рачуна”, завршава своје писмо Чехов.

Продискутуј о особинама које, према Чеховљевом мишљењу, треба да поседују културни људи. Како се то постиже? Које од наведених карактеристика по твом мишљењу најчешће недостају људима и због чега? Размисли да ли се појам културе мењао кроз време. Које особине данас треба да поседују културни људи? Да ли Чеховљевом списку треба додати још неке карактеристике које захтева савремено доба? Искажи своје мишљење о томе.

uk a

Култура је свуда присутна. Она има не само своје министре, домове, куће, центре, позоришта, већ и своје улице, паркове а у Мексику и славни Трг три културе (астечке, шпанске и савремене). То је реч коју људи свакодневно изговарају, али је због њеног неухватљивог карактера тешко доделити јој једну и за све прихватљиву дефиницију.

Важни појмови

У најширем смислу, култура (лат. cultura од colere – гајити, неговати) означава све што је, у настојању да покори природу и прилагоди је својим потребама, створио човек својим физичким и умним радом. У ужем значењу, култура је степен усавршености постигнут у овладавању областима знања или умећа и уопште друштвеног живота – нпр. музичка култура, ликовна култура, физичка култура, култура исхране, култура становања, култура одевања, култура комуникације, култура говора (Милан Шипка). култура – 1.а. свеукупност материјалних и духовних вредности у историји човечанства; б. скуп знања, обичаја и постигнућа одређеног друштва или одређене епохе; 2. виши, развијенији однос према нечему; савршенији вид владања нечим; истанчаност, префињеност; 3. ниво друштвеног и духовног развитка личности, образованост, просвећеност; лепо понашање, лепо васпитање; 4.а. гајење корисних биљака; б. врста гајене привредно значајне биљке; 5.а. гајење микроорганизама у лабораторији у научне сврхе; б. микроорганизми добијени на такав начин.

219

uk a

Реч култура првобитно је била синоним за реч цивилизација, али су се, временом, њихова значења раздвојила и чак почела да се сматрају супротстављеним. Цивилизација је предуслов културе. На пример, поштански сандучићи су део цивилизације, али које су боје (зелена у Републици Ирској, на пример) јесте ствар културе. У модерним друштвима црвено светло на семафору не мора да буде сигнал за „стоп”, а зелено за „крени”. За време Културне револуције у Кини, у Пекингу се појавио захтев да то буде обрнуто. Као идеја, цивилизација спаја материјално и духовно. Британски антрополог Едвард БарЕдвард Барнет Тејлор (1832–1917) нет Тејлор дефинисао је културу као – енглески етнограф, антрополог, „сложену целину која укључује знање, истраживач примитивних култура. У свом раду уверења, уметност, закон, обичај и сваПримитивна култура и антропологија: увод у проучавање ку другу способност и навике које стиче човека и цивилизације дефинисао је контекст научног човек као члан друштвене заједнице”. проучавања антропологије. Када социолози говоре о култури, они се не баве наслеђeним аспектима људских друштава, већ наученим. Култура неког друштва обухвата невидљиве аспекте, уверења, идеје и вредности који сачињавају њен садржај и видљиве аспекте. Главни разлог због ког људи уче да размишљају, осећају, верују и делују на начин на који то чине јесу поруке које им се шаљу – поруке које носе печат одређене културе. Она је саставни део идентитета. Културе постоје како би задовољиле животне, практичне потребе људи – да би се уредило друштво како би се одржала врста, да би се пренело стечено знање и искуство прошлих нараштаја на младе и неискусне. Свака култура временом одбацује ствари које више нису делотворне. Историја културе се преноси са генерације на генерацију. Култура се учи од рођења.

Обележја културе

Култура се учи од рођења па све до краја живота. Од раног детињства, припадници поједине културе уче обрасце понашања и начине размишљања који су примерени или потребни у тој култури, све док већину не усвоје и док им не пређу у навику.

Важни појмови Енкултурација означава укупан процес усвајања поједине културе. Утицаји који, као део тог процеса, свесно или не, ограничавају, усмеравају или обликују појединца, укључују родитеље, остале одрасле особе и вршњаке. Ако је успешна, енкултурација резултује способностима на подручју језика, вредности и ритуала те културе. Учење културе може бити формално и неформално. Формално учење одвија се у образовним установама и цркви. Када школски систем поучава историју и математику, на тај начин припадницима културе даје инструменте које та култура

220

uk a

сматра важним. Кад дете на верској настави учи о десет заповести, оно учи о етичком понашању. Напредак у учењу се прати и вреднује, а исходи учења се обично признају уверењима и дипломама. Одвијање већине формалног образовања је обавезно (школско образовање). Неформално учење углавном се дешава путем: интеракција (кад родитељ упути некоме поздрав, дете учи када, кога и на који начин да поздрави); посматрања (док посматра како се људи понашају у цркви, дете учи о црквеним обредима); опонашања (деца свесно или несвесно опонашају родитеље или особе из најближег окружења). Култура се учи и кроз пословице. Оне преносе важан низ вредности које припадници те културе треба да поштују. Свака култура има изреке које су јединствене за њу. Каже се: „Ако желиш да упознаш људе, упознај њихове пословице”. У Кини где се цени одмерен говор, постоји пословица: Грубу реч која сиђе с језика не могу вратити кола и шест коња. Изрека афричког народа Масаи – Зебра не презире своје пруге, изражава вредност онога што човек поседује и што треба да прихвати. Осим тога, култура се може учити кроз легенде и митове. Те приче налазе се у корену сваког народа и сваке културе и наглашавају неке од њихових темељних вредности. На пример – Американци поштују независног каКентерберијске приче убоја, док се енглеско одушевљење – збирка прича коју је написао енглески писац Џефри лепим манирима огледа у КентербеЧосер крајем 14. века. Структуром подсећају на Бокачов ријским причама. Јапанци уче о дужДекамерон. Сматра се да је највећи допринос овога дела ностима и обавезама и оданости у енглеској књижевности промоција народног енглеског древној Причи о четрдесет седам ројезика којим су приче написане. нина, а Кинези преносе поруку о томе како не треба бити нестрпљив причом о земљораднику ком се није свиђао спори раст његових усева па их је свакога дана помало извлачио све док их није ишчупао у корену. Познати су и надљудски јунаци: Херакле у грчкој митологији, Самсон у јеврејској, Тор у норвешкој, а Супермен у америчкој култури.

Упореди

О којим се надљудским јунацима учи у нашој култури? Који су твоји омиљени суперхероји? Зашто?

Занимљивост Јапанска легенда о четрдесет седам ронина екранизована је више од 80 пута. Прва верзија на енглеском језику је филм 47 Ронин (47 Ronin, Carl Rinsch, 2013), који говори о осветничкој групи самураја, а Кијану Ривс тумачи главну улогу. Култура се учи и кроз уметност, која често одражава колективне идеје, вредности и страхове појединог друштва. На пример – у уметности тотема америчких Индијанаца, призори

221

урезани у стубове причају причу о народу који поштује своје претке, породицу, историју, идентитет, животиње и природу. Уметност је, према томе важан симбол, учитељ и начин преношења културних вредности. Она представља израз који обично настаје под утицајем културе.

Тотеми су културно обележје Канаде и Сједињених Америчких Држава који сведоче о животу индијанских племена на тим просторима и њиховом културном наслеђу. Ове монументалне скулптуре могу се наћи на северозападној обали Северне Америке, на просторима Британске Колумбије у Канади, као и на Аљасци, у Вашингтону и Орегону у САД.

Сазнај више

uk a

Подсети се садржаја о моћи утицаја и ограничења различитих медија и басне Лав и човек Доситеја Обрадовића. * У азијским културама већина уметничких дела приказује предмете, животиње и крајолике, а много ређе њихови мотиви су људи. Са друге стране, европска и америчка уметност често наглашава људе. Та разлика одражава другачије гледиште: Азијци верују да је природа моћнија и важнија од појединца, док Европљани и Американци сматрају да су људи средиште света. То указује на релативност сваке културе, о којој је писао и грчки филозоф Ксенофонт: „Кад би коњи и говеда имали руке, кад би могли да сликају тим рукама и да стварају уметничка дела као што то чине људи, коњи би лица богова сликали као коњска, говеда би их представљала у ликовима говеда, па би и њихова тела приказивали према лику своје врсте”. Луј Доло, Индивидуална и масовна култура

Култура се учи и путем масовних медија. На пример, призори које деца гледају на телевизији (по неколико сати дневно) утичу на њихове ставове нпр. о провођењу слободног времена, припадницима других етничких група итд. Култура се пре-даје. Она је друштвено наслеђе. Кључне елементе културе (идеје, ставове, вредности) припадници једне културе деле, односно преносе са једне генерације на другу. Повезивање нараштаја указује на везу између културе и комуникације. Култура се темељи на симболима. Поред симбола који се појављују у различитим облицима, укључујући гестове, одећу, предмете, заставе, слике, писане записе, медијске презентације – који омогућују појединој култури да сачува оно што сматра вредним – један од најважнијих симболичких аспеката културе јесте језик. Људска култура је незамислива без језика. Он људима нуди привилегију да са другима поделе своја размишљања, запажања и мудрост која се скупљала вековима. Култура је динамична. Она није непроменљива. Промене се дешавају у духу времена, као одговор на технолошке иновације или промене у понашању и вредностима унутар културе. Ипак, иако су многи аспекти културе подложни промени, дубока структура културе опире се већим изменама. Промене у начину одевања, исхране, забаве, становања и сл. обично прате дешавања у популарној култури. Међутим, вредности које се повезују са феноменима попут морала, питања слободе, важности прошлости, верских обичаја и сл. дубоко су усађе-

222

ни у културу и опстају из генерације у генерацију. Не треба се заварати тиме што се људи у Пекингу одевају слично људима у Паризу или Њујорку или тиме што милиони Јапанаца прате амерички бејзбол. Већина онога што се назива културом налази се испод површине и не може се видети.

Закључи

Култура је сложен систем сачињен од делова који су међусобно повезани и узајамно условљени. Ако се промени један аспект културе, он може условити оквире сазнања и разумевања, измене у понашању и вредносне критеријуме. Због тога култура обликује живот људи.

Истражи

Кључне речи

Прочитај роман Неиспоручена љубав кинеске књижевнице Лу Мин, који осликава не само хаотичне промене у кинеском друштву 80-их година 20. века, већ и терет моралних норми које такво друштво намеће. Због тога се овај роман може читати и као друштвена критика дата са становишта обичног човека, који увек подноси главни удар друштвених превирања.

uk a

култура, цивилизација, енкултурација, обележја културе, формално и неформално учење културе

Литература

Доло, Л. (2000) Индивидуална и масовна култура. Clio. Београд. Samovar, L. A. / Porter, R. E. / McDaniel, E. R. (2013) Komunikacija između kultura. Naklada Slap. Zagreb. Haviland, W. A. (2004) Kulturna antropologijа. Naklada Slap. Zagreb.

Препоручена литература Иглтон, Т. (2017) Култура. Clio. Београд.

Синтеза

КУЛТУРА ОБЕЛЕЖЈА КУЛТУРЕ

(учи се, пре-даје, темељи се на симболима, динамична је)

ЕНКУЛТУРАЦИЈА 223

КУЛТУРА И КОМУНИКАЦИЈА

Кунг Фу Це/Конфуције (551–479. г. п. н. е.) – кинески филозоф и социјални реформатор. Сматра се аутором или коментатором дела: Књига промене, Књига песама, Књига историје, Књига ритуала, Књига музике, Анали пролећа и јесени.

„Људи се по својој заједничкој природи међусобно привлаче, али их навике и обичаји удаљавају.” Конфуције

Прочитај

uk a

Заснован на феномену сусрета различитих култура и менталитета, роман Очеви и оци (1985) Слободана Селенића, у коме се преплићу породична и друштвена драма једне епохе, бави се, пре свега, проблемима неспоразума на културном плану. Kроз сусрет англосаксонског и балканског света, посредованог браком између Стевана Медаковића и Елизабете Блејк, као представника различитих култура, СелеСлободан Селенић (1933–1995) – српски писац, академик, професор и критичар. нић ствара у свом делу „слику о Значајна дела: Мемоари Пере Богаља, Писмо глава, Пријатељи, Другом”, односно о другој култуОчеви и оци, Тимор мортис, Убиство с предумишљајем. ри, народу, језику: „До јуче у паници да бих могао које од светих обичаја наших, не одбацити, већ само видети туђим и непристрасним очима у бристолској чајџиници, ја видим Елизабету Медаковић, сред Београда, између мога оца Милутина и дојиље, скадарске Гојковице, као појаву могућу. Ништа ме у изненадно приспелој слици не узнемирава [...] Па шта ако је Енглескиња? Није ли и она човек, жена, не може ли бити мајка и супруга, само зато што није Српкиња? [...] Зар Елизабети није место за нашим трпезаријским столом само зато што се не зове Ранка и за доручак не пије клековачу?” Слободан Селенић, Очеви и оци Идеја о култури је традиционално повезана с концептом различитости. Чувена је изјава Груча Маркса да би се „нерадо учланио у клуб у коме би били људи слични њему”. Људи у различитим друштвима широм света комуницирају на различите начине. Комуникација културу чини трајним процесом: једном обликоване културне навике, ставови, начела и вредности

224

преносе се комуникационим каналима међу припадницима културе која их је створила. Комуникација и култура су неодвојиве.

Гручо Маркс (1890–1977) – један од најславнијих америчких комичара који је, заједно са четворицом своје браће, познат по скечевима и шалама. Значајни филмови: Тиквани, Кротитељи, Мајмунска посла, Луди рат браће Маркс, Браћа Маркс у циркусу и други.

Истражи

Откриј значење речи ксенофобија и космополитизам. Истражи порекло речи варварин и егзотично. Које манифестације у нашој земљи промовишу културу различитих народа?

Важни појмови

uk a

Популарност Док се традиционална друштва одликују високом доследношћу културних особина и обичаја, савремена друштва нагомилавају различите, често супротстављене културе. У таквој ситуацији разноликости, доминантна култура је она која је у могућности да, кроз економске и политичке моћи, наметне своје вредности, језик и начин понашања подређеној култури или културама. Унутар доминантне културе постоје бројне супкултуре (ко-културе) које одражавају идеју двоструке припадности. Под тим појмом подразумевају се групе људи које имају своје ставове, вредности, комуникацијска обележја, веровања и понашања која су видљиво различита од других култура. Припадност супкултури може бити утемељена на полу, животном добу, раси итд. Неке од најпознатијих супкултура су: рокери, металци, панкери, скинхедси, растафаријанци, хип-хопери и др. Контракултура означава културе или супкултуре које су супротстављене доминантној култури у неком друштву. Контракултура обично изражава неке жеље или аспирације одређених друштвених група у конкретном историјском или социополитичком контексту, након чега могу да допринесу културним променама. Типични пример новије контракултуре била је хипи контракултура 60-их и 70-их година 20. века, која је заговарала вредности пацифизма, сексуалних слобода, употребу наркотика итд., супротстављајући се доминантној култури рата и конзервативног морала. Иако култура даје људима заједнички референтни оквир, човек није затвореник своје културе, подложан свим њеним лекцијама и утицајима. Због тога вредности и понашања поједине културе не морају бити карактеристични за све појединце у тој култури.

Размисли Наведи како културна уверења и вредности које поседујеш утичу на твој доживљај света (нпр. твоји ставови о странцима, слободи, бонтону, предрасудама, тетоважама на телу, мушко-женским односима итд.).

225

Да ли припадаш некој супкултури? Ако припадаш, објасни своје опредељење. Ако не припадаш, објасни свој став према супкултури. Како се осећаш у присусутву људи из других култура (пријатно/нелагодно)? Како културне разлике утичу на комуникацију? Интеркултурна комуникација је облик комуникације између различитих култура и друштвених група. Помоћу ње можемо сазнати како људи из различитих земаља и култура делују, комуницирају и доживљавају свет око себе.

Недостатак знања о другој култури може довести до неугодних или смешних грешака у комуникацији које могу збунити или чак увредити људе. Због тога је потребно дубље разумевање културе. Да би људи боље разумели свет око себе, потребна им је културна интелигенција.

Важни појмови

uk a

Културна интелигенција (CQ) подразумева способност успешне интеракције у различитим културама (Томас, Инксон). То је унапређивање умешности сналажења у различитим културама, а потребни су време и труд да се достигне висок ниво културне интелигенције. Језик је најважнији алат за вербалну комуникацију у којој се испољавају културне разлике. Да би људи боље разумели различите културе, потребно је да имају знања о језицима различитих земаља. Када је прималац поруке представник друге културе, њено тумачење може бити другачије од онога што је говорник намеравао да саопшти. У интеркултурном контексту треба бити прилагодљив, прихватити различите културе и придати им вредност.

Запитај се

Да ли ти се десио проблем у комуникацији у страној земљи чији језик не знаш? На које начине се могу превазићи такви проблеми? Велики део невербалног понашања укорењен је у култури. Оно што је заједничко култури и невербалној комуникацији јесте чињеница да се и једно и друго мора научити. У интеркултурној комуникацији изглед је важан јер указује на културни идеал и стандард, а тај идеал је различит у културама света. Умеци у коси, затезање коже лица, ласерске операције, које су уобичајена појава у западњачким културама, у другим деловима света могу деловати одбојно и неприхватљиво. Одећа је често облик комуникације јер може одражавати вредности поједине културе. Потребно је да људи буду толерантни према разликама у изгледу и одевању како не би допустили да те разлике угрозе комуникацију.

226

Занимљивост

Проучавање начина на који људи комуницирају покретима назива се кинеза. Култура учи људе како да употребљавају покрете (како да стоје, седе, ходају) и како да их тумаче. На пример, Јапанци се приликом сусрета и растанка поздрављају наклоном, али се на пословним састанцима са Европљанима рукују, јер су прихватили европски модел понашања у тим приликама. Такође, страни пословни људи који дуго раде у Јапану научили су да је наклон знак поздрава. На тај начин су се прилагодили једни другима како би се остварио обострани осећај задовољства.

Сазнај више

Невербални знакови у различитим културама могу имати сасвим другачија значења. Гестови чије је значење карактеристично за поједину културу називају се идиосинкразија. Положај прстију који прави слово „О” или круг, препознатљив је гест који у већини земаља симболизује знак „ОК”, односно да је све у реду. Међутим, у Француској и Белгији тај гест значи „нула” или „ништа”.

uk a

Винстон Черчил је током Другог светског рата популаризовао знак „V” као симбол победе (енгл. victory), са дланом окренутим споља (као на фотографији). Верзија с надланицом окренутом према говорнику означава увреду. Порекло тог знака може се наћи у давној прошлости, када су енглески стрелци употребљавали два прста како би одапели стрелу. Највеће понижење за вештог стрелца било би да га ухвате, пошто би му одсекли та два прста. Убрзо је знак „V” постао уобичајен у биткама, па су га Британци користили како би непријатељу показали да још имају прсте. Када је реч о изразима лица, у многим културама осмех је знак љубазности и пријатељског расположења. Насупрот томе, корејска пословица „Човек који се много смеши није прави човек” приказује сасвим другачији став ове културе према смеху. Гледање у очи знак је непоштовања у неким културама, на пример у Кини, док се у другим културама сматра непоштовањем када нема контакта очима. У већини земаља на свету људи климају главом у знак одобравања, а одмахују кад желе да кажу „не”. Међутим, у неким земљама, као што су Индија, Грчка и Бугарска, чине обрнуто. Додир је снажно комуникацијско средство. Међутим, у неким деловима Азије је непримерено чак и дете помиловати по глави због тога што неки азијски народи верују да се душа налази у глави, па се осећају угрожено ако им неко додирује главу. Парајезик подразумева начин на који се нешто каже, а не само значење изговорених речи.

227

Шекспир је написао: „Разумем бес у вашим речима, али не и речи”. Дакле, некад људи значење речи могу само да нагађају, али звук изговорених речи много тога казује. Разлике у невербалној комуникацији се између различитих култура смањују. Због развоја масовних медија људи све чешће употребљавају универзалне невербалне знакове.

Запитај се

Уколико га имаш, опиши своје искуство поводом ситуације у којој ти се створила свест о постојању дубоких културних разлика. Каква је била твоја реакција? Како је реаговала друга страна? Да ли је успешна интеркултурна комуникација изузетак или правило? Зашто? На који начин су ратови у историји човечанства повезани са интеркултурном комуникацијом?

Занимљивост

uk a

Иконице које изражавају емоције називају се још и емоџи (енгл. еmoji), од јапанских речи е (слика) и моџи (лик). Ови симболи, створени у Јапану крајем 90-их година 20. века, помажу да се у дигиталном окружењу репродукују карактеристике људске комуникације у стварном свету. Емоџи делују на начин сличан невербалним знаковима у интеракцији лицем у лице (говор тела и изрази лица), преносећи нијансе расположења и емоција међу људима који не могу да виде гестове свог саговорника. Њихова популарност и употреба је толико велика да постоји Емоџипедија – сајт посвећен емотиконима: https://emojipedia.org

Иако емоџи не представља језик јер нема граматику која би омогућила да се симболи комбинују у сложеније значењске јединице, искорак у том правцу направио је графички уметник Џо Хејл (Joe Hale). Он је 2015. године превео на емоџи роман Алиса у земљи чуда Луиса Керола. Комбиновао је више од 25 000 симбола да би створио реченице књиге. На пример, Хејлов превод ове три иконице гласи – низ зечју рупу. На емоџи је превео и Пинокија и Петра Панa.

Осим вербалних и невербалних знакова који се размењују у интеракцији, људска комуникација зависи од контекста у ком се дешава. Комуникативни контекст укључује: формалност и неформалност, асертивност и статусне односе. Формална комуникација је размена информација која задовољава утврђена професионална правила и стандарде (између шефа и запослених, у школама и другим институцијама). У свакој култури је тај однос различит.

228

Неформална комуникација се темељи на неформалним односима (као што су пријатељски, родбински и сл.). Размена неформалних порука обично се дешава за време заједничког оброка, друштвене забаве, итд. Неформална комуникација се назива и „комуникација винове лозе” јер јој је, попут винове лозе, тешко наћи почетак и крај. Асертивност омогућује појединцу да у свим интеракцијама с другим људима, било код куће или на послу, на јасан, отворен и разуман начин, без угрожавања својих или других права, искаже осећања и размишљања. Према статусним разликама, културе се могу поделити на егалитарне и хијерархијске. Егалитарне су културе у којима се о друштвеним разликама води мало рачуна, а хијерархијске културе су оне у којима статус и положај имају важну улогу. Егалитаризам наглашава неформалну интеракцију. Статус појединца обично се стиче кроз индивидуални напор као што је успех на послу. То ствара уверење да свако има прилику да побољша свој друштвени статус. У хијерархијским културама статус се обично стиче рођењем, именовањем или временом.

Закључи

Културни контекст у ком се дешава комуникација можда највише утиче на људске интеракције. Култура пружа општи оквир у ком људи уче како да комуницирају.

Упореди

Вежбај

uk a

На који начин поздрављаш своје наставнике у школи (кад улазе у учионицу) и кад их сретнеш на улици? Има ли разлике у начину комуникације у зависности од места сусрета? Који је то тип комуникације? Да ли је култура којој припадаш егалитарна или хијерархијска? На основу чега то закључујеш?

Како ћеш у оквиру своје културе протумачити наведене призоре? Двоје људи гласно разговарају, машу рукама и много гестикулишу. Гост у ресторану гласно пуцкета прстима изнад главе. Старија жена је потпуно одевена у црно. Младић је потпуно одевен у црно. Одрасла особа тапше дете по глави.

Истражи Шта је материјално, а шта нематеријално културно добро? Шта је из српске културе на Унесковој листи светске баштине?

229

Кључне речи култура, доминантна култура, супкултура, културна интелигенција, интеркултурна комуникација

Литература Samovar, L. A. / Porter, R. E. / McDaniel, Е. R. (2013) Komunikacija između kultura. Naklada Slap. Zagreb. Томас, Д. С. / Инксон, К. (2011) Културна интелигенција. Clio. Београд.

Боли, Џ. / Лечнер, Ф. Џ. (2006) Култура света. Clio. Београд.

Препоручена литература

Синтеза КУЛТУРА

КОМУНИКАЦИЈА – ФОРМАЛНА – НЕФОРМАЛНА

uk a

– ДОМИНАНТНА – СУПКУЛТУРА – КОНТРАКУЛТУРА – ЕГАЛИТАРНА – ХИЈЕРАРХИЈСКА

КУЛТУРА

ИНТЕРКУЛТУРНА КОМУНИКАЦИЈА 230

МАСОВНА, ГЛОБАЛНА И ДИГИТАЛНА КУЛТУРА Масовна култура

Прочитај

uk a

Кућа од папира (шп. La Casa de Papel, Álex Pina, 2017) шпанска је криминалистичка серија, премијерно емитована у мају 2017. године на шпанској мрежи Антена 3. Крајем 2017. серију је откупио Нетфликс (Netflix) и тако је постала најтраженија на стриминг сервисима широм света. Протагонисти су пљачкаши са псеудонимима Токио, Берлин, Хелсинки и др., који носе маске са ликом Салвадора Далија. Чувени Далијеви бркови мотив су маске која је доживела виралну славу на глобалном нивоу, проносећи идеју коју је Дали, заступао у борби против модерног капитализма. Далијевом реченицом: „Ако се понашаш као геније, бићеш геније”, могуће је представити оно што серију чини општеприхваћеном и планетарно популарном, а то је екипа бунтовника предвођена Професором, који показује одлике Салвадор Фелипе Хасинто Дали (1904–1989) генијалности, измешане са свим – шпански надреалистички сликар; бавио се и писањем, слабостима обичног човека у вајањем, сценографијом и глумом. Са шпанским редитељем борби против система. Луисом Буњуелом снимио је филм Андалузијски пас (1928).

Значајна сликарска дела: Упорност сећања, Слонови који се огледају у лабудовима и друга; књижевна дела: Скривена лица, Дневник генија, Тајни живот Салвадора Далија.

Размисли Покушај да утврдиш које чињенице у тексту о серији Кућа од папира упућују на њену истовремену припадност масовној, глобалној и дигиталној култури. Карактеристика модерног друштва је масовност у скоро свим облицима његовог манифестовања. Појам масовна култура повезан је са појмовима као што су маса, масовно друштво, средства масовне комуникације, a везује се за демократске покрете с краја 18. века (посебно за

231

настанак радничког покрета 19. века) који су истицали тежњу ка напретку људске цивилизације у техничком, материјалном и културном погледу за целокупан народ, а не само за елиту.

Важни појмови

Масовна култура односи се на појаве савременог преношења идентичних или аналогних садржаја који теку из малобројних извора ка великим масама прималаца, као и на једнообразне форме забавне, забављачке делатности великих маса људи (Клосковска). То је садржај онога што се људској маси нуди кроз манипулативне системе и преко тржишта као њена духовна потреба. Маса тражи управо оно што јој се нуди, јер оно што јој се нуди формира њене потребе.

Запитај се

поп-арт – правац у савременој уметности, настао 60-их година 20. века, који има корене у дадаизму и кубизму. Име правца дословно значи популарна уметност, а циљ је иронични уметнички коментар садржаја потрошачког друштва и ствари које намеће масовна култура, тј. уздизање наизглед баналних предмета и производа из модерне свакодневице у уметност. Један од најзначајнијих представника овог правца, Енди Ворхол, приказује конзерве супе и флаше кока-коле као медијске иконе равноправне филмским звездама, политичким вођама и идолима рокенрола. Карактеристично за све уметнике поп-арта је коришћење технике колажа и флуоросцентних боја које модерни човек лако препознаје са неонских реклама, из тржних центара и индустрије спектакла.

uk a

Неки аутори, као нпр. Каспар Мазе, појмове масовна и популарна култура користе као синониме. Међутим, појам популарне културе знатно је млађи (у ширу употребу ушао је у другој половини 20. века) и у себе је интегрисао и масовну и високу културу, што је посебно уочљиво у уметничкој пракси поп-арта. Масовна култура: представља историјску творевину, продукт новог индустријског друштва који се јавио кад је почела масовна производња; одликује се свеобухватношћу и универзалношћу; преноси се средствима масовне комуникације; задовољава просечан укус односно укус већине стандардизацијом, и брише сваку индивидуалност.

Подсети се лекције о медијима као фактору формирања или праћења укуса јавности. Шта се дешава када се некритички усваја све што се пласира као ново, модерно, популарно? Образложи своје мишљење.

232

Душан Оташевић, Sea! Sea! (1966)

Од појаве масовне културе, на уметност са једне и масовну културу са друге стране гледало се као на апсолутне супротности. Статусом уметности у околностима техничке репродукције (која је карактеристична за масовну културу) међу првима се бавио теоретичар Валтер Бенјамин. У свом есеју Уметност у доба техничке репродукције (1935) Бенјамин истиче да код сваког (па и најсавршенијег) техничког репродуковања уметничког дела изостаје аутентичност. Услед жеље масе да им се приближе уметничка дела, која због тога морају бити репродукована, једнократност и трајање као карактеристике уметничких дела замењују се краткотрајношћу и поновљивошћу.

Размисли

Због чега су фотографија и филм од свог настанка провоцирале расправе у погледу њихове уметничке вредности?

Истражи

uk a

У литератури, представник масовне културе је тзв. тривијална књиДанијела Стил (1947) жевност (енгл. pulp fiction), у коју – америчка књижевница, позната спадају нпр. романи Данијеле Стил по љубавним романима који су објављени у више од или романи који се могу купити на 800 милиона примерака у 69 држава, на 43 језика, киосцима (љубавни, крими итд.). од којих су неки екранизовани. Бестселер (енгл. bestseller) је израз за најпродаванију књигу која је стекла популарност. Такве књиге се, углавном, филмски приказују. Теоретичари данас сматрају да не би требало игнорисати хијерархију популарног укуса јер је испољавање укуса важно и у популарној култури исто као и у високој.

Провери да ли се на топ-листама најчитанијих књига у књижарама налази више наслова високе или тзв. тривијалне књижевности. Какав је твој однос према таквој врсти литературе? Образложи свој став. У односу према масовној култури постоје две тенденције: елитистичка, по којој маса угрожава постојеће друштво, неспособна да сачува духовне вредности и друга, која савремено друштво назива масовним, (пост)индустријским, које захваљујући научно-техничком прогресу обезбеђује и испуњава масовне потребе својих чланова. У последњим деценијама је разлика између високих и ниских облика уметности знатно умањена. Узрок томе су бројни чиниоци, као што су успон масовног образовања, уметнички покрети (нпр. поп-арт) који су отворено позајмљивали из масовне културе или они који су доводили у питање разлику између високог и популарног.

233

Сазнај више

Пошто раздвајање високе уметности и популарне забаве у Америци у 19. веку није било тако оштро, и Шекспир и многи други писци, композитори и ликовни уметници имали су велику публику. Позоришта су, баш као и у Шекспирово време, била бучна места на којима је публика међусобно разговарала, јела, грицкала и чаврљала. Они су навијали или су звиждали и викали у одговарајућим тренуцима и добацивали примедбе глумцима. Публика из свих друштвених слојева била је упозната са Шекспировим делима и уживала је и да их слуша и гледа на позорници. Али, како се његово дело институционализовало као „висока” форма уметности, Шекспирова популарност је нагло почела да опада. Означен је као превише комплексан писац да би га „обичан човек” разумео, а последица је била да је обичан сакрализовати (лат. sacrum – светиња) – (на)чинити да свет престао да гледа и чита његова дела. Сакранешто буде сакрално, свето. лизација позоришта значила је да се од публике очекивало да мирно седи током читаве представе и да тапше само на крају. Како су се високе форме уметности повлачиле у свето царство, настајућа културна хијерархија у Америци није само лишила ниже класе ових уметности, већ је и раздвојила више класе од популарнијих форми.

Занимљивост

Викторија Д. Александер, Социологија уметности

uk a

На тривијалну, петпарачку литературу односи се и филм Петпарачке приче (Pulp Fiction, 1994) у режији Квентина Тарантина. Познат је по ироничној мешавини хумора, насиља и референци из филма и популарне културе. Номинован је за седам Оскара, укључујући најбољи филм и најбољи оригинални сценарио. „Pulp се поткрада кроз отпатке свих врста и може да се свиди само одређеном (читаоцу или) гледаоцу. Оно што је добро код pulpа јесте то што је потпуно имун на критику. Највише сам волео да гледам ’off ’ филмове из 70-их, јер сам у њима увек проналазио покоји дијамант извађен из канте за ђубре. Нови pulp није ништа друго до рециклирани мит. На нама је само да га пронађемо”, изјавио је Тарантино.

Истражи Шта је популарна музика? Који медији је промовишу? Наведи неке домаће и стране извођаче популарне музике. Какав је твој однос према таквој врсти музике? Који је смисао постојања телевизијских канала као што су MTV или Fashion TV? Истражи актуелне теме тзв. популарне историје и географије (нпр. да је Земља равна плоча, где је пронађена Нојева барка и сл.).

234

Глобална култура Са процватом телевизије, оно о чему се није могло ни сањати на почетку 20. века постаје стварност – догађаји широм света могу се пратити у самом тренутку дешавања, путем малих екрана. Пророчанство Маршала Маклуана је остварено – свет је постао глобално село захваљујући медијима:

„Свуда су око нас. Нови електронски медији или геџети. Притиснемо дугме, и свет је наш. Да ли сте упознати с причом да ће се свет смањити? Захваљујући горепоменутима, тако и јесте. Сада се све одвија у нашем комшилуку. Можете бити на сафарију у Кенији, пратити папине говоре или наручивати коњак у париском кафићу. Не само да се свет смањује, већ постаје познатији и доступнији, нашим умовима и нашим емоцијама.” Маршал Маклуан, Свет је глобално село (CBS-TV)

Важни појмови

uk a

Глобализација је комплексан процес економског, политичког, војног, технолошког, културног и еколошког повезивања и умрежавања човечанства у такозвано светско друштво. Свој полет доживљава у 20. веку захваљујући развоју савремене технологије, информатичке револуције, масовних медија, учесталим миграцијама светског становништва, доприносећи развијању нових форми повезивања људи и земаља широм света. Културна глобализација подразумева остварење мултиетничког и мултикултурног друштва, заснованог на нормативном и вредносном прихватању различитих модела културе, од којих ниједан неће бити доминантан и где ће сви бити упућени на интеркултурну комуникацију. Глобална култура је култура у којој се разлике уважавају, али се не стављају у први план – зна се, али престаје да буде важно да је пица специјалитет италијанске кухиње, да је узо грчко национално пиће или да суши долази са јапанског стола. Порекло наведених јела и пића не доводи се у питање, али оно престаје да буде битно у глобалном контексту јер је све поређано као на „шведском столу”, са кога се свако може послужити оним што жели – без обзира на расну, националну, родну, конфесионалну или ма коју другу припадност. Композиције породице Штраус и Бечки новогодишњи концерт слушају се и гледају широм света, а филмови попут Казабланке или Кума гледани су на свим светским меридијанима.

Истражи Групни рад: Организујте заједничко гледање филма: Казабланка (Casablanca, Michael Curtiz, 1942), који се данас сматра класиком кинема-

235

тографије, а налази се и на листи 250 најбољих филмова свих времена на страници IMDb. Посебно обратите пажњу на то како је приказана култура Марока. Напишите приказ филма. Кум (The Godfather, Francis Ford Coppola, 1972), снимљен по истоименом роману Марија Пуза. Освојио је Оскара за најбољи филм, најбољег глумца и најбољи адаптирани сценарио, а рангиран је као други најбољи филм у историји америчке кинематографије, иза Грађанина Кејна. Филм прати период од десет година (1945–1955) у италијанско-америчкој мафијашкој породици Корлеоне. Обратите пажњу на присуство различитих култура и супкултура. Напишите приказ филма.

uk a

Народи и етничке заједнице утичу једни на друге, што доводи до мешања култура. Тако су, на пример, у музици формирани музички облици танго и фламенко, настали интеракцијом шпанске и маварске културе. Током 18. и 19. века Турска је извршила значајан утицај на уметничку музику. Моцартов Турски марш и Отмица из Сараја примери су у којима је видан тај утицај. У другој половини 20. века, музика са различитих географских простора проналази пут у популарну музику. Битлси (The Beatles) користе мотиве индијске музике (Within You, Without You) и елементе фолклорних музичких поджанрова различитих народа. Реге-музичар Боб Марли учинио је музику Јамајке популарном широм света. Развоју светске музике допринела је и појава нових технологија. Подсети се лекције о медијским садржајима у којој су поменути различити приступи тумачењу „глобалног села” у контексту појаве медија и остваривања истоветности, истовремености и интерактивности.

Сазнај више

Питер Брајан Гебријел (1950)

Средином осамдесетих – енглески певач, текстописац и продуцент, познат као година 20. века појам world оснивач рок састава Genesis (1967–1975) и по соло каријери. Као music (светска музика) ушао оснивач WOMAD фестивала, наставио је да промовише музичаре је у свакодневни речник муширом света преко своје продуцентске куће Real World Records. зичке индустрије. Своје корене има у називу фестивала WOMAD (World of Music, Art and Dance), који је 1982. Пол Фредерик Сајмон (1941) покренуо Питер Ге– амерички певач, текстописац и глумац; члан дуета Сајмон и Гарфанкл (Simon & Garfunkel), који је основао 1956. са Артом Гарфанклом. бријел. Занимању Сајмон је написао највеће хитове те групе: The Sound of Silence, Mrs. Robinson, за нове музичке теBridge over Troubled Water. После разлаза дуета, Пол Сајмон је започео соло риторије посебно каријеру током које је издао 14 студијских албума. је допринео велики успех Пола Сајмона у раду са јужноафричким музичарима (албум Graceland, 1986). World music се јавља као „нова народна музика” која истовремено подржава етнолошки предложак одређеног на-

236

рода, али се уклапа и у Маклуаново „глобално село” – припада сфери популарне музике и подлеже законитостима културне индустрије. Од 1991. године додељује се награда „Греми” за најбољи албум у категорији светске музике.

Однос између глобализације и културе намеће питање води ли она ка интеграцији (повезивању) или дезинтеграцији (нарушавању) појединачних култура. Научни и теоријски приступи су разнолики и крећу се од одобравања и одбране глобализације (наглашавајући да она шири свест о различитостима и културним посебностима, подстиче међукултурне контакте и комуникацију), па све до отвореног отпора и критика овог процеса (заснованих на ставу да се глобализацијом фаворизују велике и моћне државе на рачун неразвијених, малих и сиромашних земаља).

Истражи

Ко су антиглобалисти и за шта се залаже антиглобалистички покрет? Истражи интернет-презентацију World Music асоцијације Србије, која се налази на адреси:

uk a

Култура свакодневног живота постаје све више култура света, у којој је важно културно повезивање и сарадња са другима уз очување сопственог идентитета и специфичности. Имајући у виду уједначавање животних стилова и културних потреба посредством масовне културе чији су производи присутни у готово свим друштвима на свету, романи и филмови о Харију Потеру, музика Ролингстонса (The Rolling Stones), Инстаграм (Instagram), Мекдоналдс (McDonald’s), кока-кола (Coca-Cola) и др. постали су део свакодневног живота људи широм планете. Осим тога, глобализација дотиче и питања језичке разноликости. Доминантни језици имају све већу моћ да привуку пажњу, нарочито младих, који у њима виде начин отварања ка свету. Иако је мандарински кинески на првом месту по броју говорника, енглески језик већ дуго представља језик размене у својој globish верзији (global english) који и сâм изазива подозрење језичких пуританаца. Статистика превода показује да 55% свих преведених књижевних дела у свету чине преводи са енглеског језика.

Размисли Да ли културна глобализација подједнако утиче на све делове света и све људе на планети? Које су предности, а шта су, по твом мишљењу евентуалне, мане културне глобализације? Образложи свој став. Шта мислиш, због чега су у неким земљама називи страних компанија написани националним писмом (нпр. у Русији ћирилицом Макдоналдс, Старбакс; кока-кола на кинеском писму и сл.)?

237

Прочитај

Дигитална култура

Које производе глобалне културе сматраш (не)вредним? Образложи своје мишљење. Прочитај студију Култура света (Џон Боли, Френк Џ. Лечнер, Clio, 2006) и напиши есеј о сложеном утицају културе света на људе, организације и друштва.

uk a

„Седимо пред рачунаром, крстаримо по мрежи, шаљемо електронску пошту, играмо игре на дигиталним конзолама, гледамо телевизију која је произведена и све више емитована дигитално, читамо часописе и књиге који су произведени на рачунарима, путујемо с нашим преносивим рачунарима, убацујемо информације у ручни рачунар, разговарамо помоћу дигиталних мобилних телефона, слушамо CD или MP3, гледамо филмове који су прошли кроз дигиталну постпродукцију, возимо аутомобиле пуне микрочипова, перемо рубље у машинама које се могу дигитално програмирати, плаћамо дебитним картицама које се укључују у дигиталне мреже и омогућујемо самоуслугама да сазнају наше навике у куповини захваљујући 'картицама верности' подижемо новац из банкомата и тако даље.” Чарли Гир, Дигитална култура (2011)

Највећи део медијских садржаја производи се и све више дистрибуира дигитално. Подаци било које врсте највећим делом су у дигиталном облику, укључујући ту и оне који се односе на услуге, некретнине, одмор и путовања, запослење, образовање, закон, као и на личне податке за идентификацију (крштенице, возачке дозволе, пасоши и сл.).

Важни појмови Дигитално – у електроници: генерисање, чување и обрада података у облику низа бројева 1 и 0 (битови), да би се показало присуство или одсуство сигнала. Битови се групишу у бајтове који могу да садрже и представљају различите врсте података и садржаја (бројеви, слова, слика, звук итд.). Ова метода приказивања и обраде података назива се

238

uk a

бинарни систем и представља основу рачунарске технологије. Иако наизглед једноставан, бинарни систем омогућава рад са огромним бројем изузетно комплексних података, па се највећи део посредне комуникације данас обавља на дигитални начин. Дигитална култура постоји као посебна култура, при чему израз дигитална означава особен начин живљења групе или група људи у датом историјском времену (Гир). Дигитална култура у свом данашњем облику историјски је условљена појава, која се јавља као одговор на потребе модерног капитализма. Истовремено са развојем Силицијумска долина – област јужно од Сан Франциска, центар индустрије нове технологије у Силицијумској микроелектронике долини, у Сан Франциску се развија седиште такозване контрапостиндустријско друштво културе. Чињеница да су умет– између краја шездесетих и средине седамдесетих година ници користили рачунаре указивала 20. века развијена су технолошка средства која су је на нарастајући значај ове технолоомогућила изградњу постиндустријског информацијског гије у такозваном постиндустријском друштва. Прво су се истовремено појавили мини-рачунари друштву, у коме су информације и и умрежени рад, а затим су развијени лични или персонални рачунари. знање најважнији производи. Веома важну улогу у успешном уграђивању рачунара у свакодневни живот, поред технолошког напретка, имали су и новонастали покрети у култури – киберпанк романи, техно и пост-поп музика, нова типографија, нет.арт (net.art) итд. Почињу да се развијају нови пројекти засновани на доживљају персоналних рачунара као алатки за увећање људске интелигенције, личног развоја, као и слободне размене идеја и успостављања нових заједница на мрежи. На тај начин је омогућен даљи развој рачунара као контракултурног, чак и револуционарног уређаја. У том периоду се развила и хакерска култура. Њу су стварали млади људи посвећени проналажењу свега што рачунари могу да ураде. Њихова делатност није подразумевала криминалне радње које ће се касније означавати истим изразом. Многе од тих криминалних радњи карактеришу се као дигитално насиље (енгл. cyberbullying). То је коришћење дигиталне технологије с циљем да се друга особа узнемири, повреди, понизи и да јој се нанесе штета (постављање узнемирујућих, увредљивих или претећих порука, фотографија или видео-снимака; снимање и дистрибуција материјала сексуалног садржаја; узнемиравање телефонским позивима; лажно представљање и коришћење туђег идентитета; недозвољено саопштавање туђих приватних информација; слање вируса; непримерено коментарисање туђих фотографија и коментара; игнорисање и искључивање из група на друштвеним мрежама и др.).

239

Размисли Подсети се садржаја о слободи говора. Да ли знаш за пример да је неко од твојих другара доживео неки од облика дигиталног насиља? Да знаш, каква би била твоја реакција? Дешава ли се да некад јавно (на друштвеним мрежама, форуму, блогу) коментаришеш неког познаника на начин који би га могао повредити или се то, можда, десило баш теби? Да ли мислиш да би у школи требало више да се информишеш о дигиталном насиљу? Какав је твој став о томе да ли би требало забранити употребу мобилних телефона у школској средини? Образложи.

uk a

Развој информационих и комуникационих киберпанк/сајберпанк технологија довео је до настајања информа(енгл. cyberpunk ) – поджанр научне фантастике цијског друштва, што је било праћено појавом са радњом смештеном у будућност и са бројних естетских и културних реакција. Могућфокусом на „високој технологији и лошем ности које нуди дигитална технологија довеле животу” (енгл. high tech and low life). Израз сајберпанк вуче порекло из маркетинга, а у су до појаве техно-музике и њених различитих научној фантастици га је први пут употребио варијација. Видео и рачунарске игре су постале Брус Бетки 1980. у краћој причи Сајберпанк. све популарније, а врло доминантно присуство дигиталне технологије постало је видљиво и у новом књижевном жанру киберпанк/сајберпанк, чији Вилијам Форд Гибсон (1948) је један од предводника – амерички писац научне фантастике; сматра се оцем био писац Вилијам Гибсон. киберпанка (сајберпанка); сматра се да је створио и појам киберспејс/сајберспејс (енгл. cyberspace), који је послужио као инспирација Сва дела овог жанра бавила за многе научнофантастичне филмове. Значајна дела: Неуромансер, су се визијама света хиперГроф Нула, Монализин натпогон, Све забаве сутрашњице, Препознавање капиталистичког друштва и образаца и друга. постмодерног света у коме су стварност и идентити нестални. Бројни елементи киберпанка појављивали су се и у филмским остварењима Холивуда, као што су Blade Runner (Ridley Scott, 1982), Johnny Mnemonic (Robert Longo, 1995), Strange Days (Kathryn Bigelow, 1995), Existenz (David Cronenberg, 1999), The Matrix (Lana Wachowski, Lilly Wachowski, 1999).

Занимљивост Матрикс (енгл. The Matrix, Lana Wachowski, Lilly Wachowski, 1995) је научнофантастични филм који приказује дистопијску будућност у којој је „Матрикс” симулирана стварност, а стварају је осећајне машине да би себи потчиниле људску популацију, чију топлину тела и електричну активност користе као извор енергије. Рачунарски програмер Нео (Кијану Ривс) сазнаје да је ово истина и почиње побуну против машина. Матрикс је познат по визуелном ефекту познатом као bullet time који омогућава гледаоцу да посматра успорени снимак неке сцене док изгледа као да камера кружи око сцене

240

нормалном брзином. Филм је пример киберпанк поджанра. Садржи многе референце на филозофске и религијске идеје, а значајно се односи на радове као што је Платонов Мит о пећини, Симулакруми и симулација Жана Бодријара, Алиса у земљи чуда Луиса Керола и на Библију,, с обзиром на то да је Морфеус – Логос; Нео – Нови/Изабрани; Тринити – Тројеручица; Зајон – Сион; Набуходоносор итд). Филм је освојио четири Оскара – за монтажу, обраду звука, визуелне ефекте и за звук.

uk a

Лев Манович назива период појаве дигиталних медија „медијском револуцијом” и наглашава да је дошло до „окретања целокупне наше културе ка компјутерски медијатизованим облицима продукције, дистрибуције и комуникације”, што утиче на све облике медија – текст, фотографију, филм, просторне структуре. Нова могућност корисника да сами креирају медијски садржај дао је медијима потпуно нову димензију и они су постали простор друштвене активности. Пример је блог – несагледиви вишедимензионални простор који чини велики број људи (блогосфера), идеја и мишљења, свих медијских садржаја који се налазе на интернету. Поред блога, данашњи интернет карактеришу: друштвене мреже као шту су Фејсбук, Инстаграм (Facebook, Instagram) и др. које утичу на стварање специфичних онлајн-заједница; Wiki софтвери за повезивање и размену садржаја као („брзо” на хавајском) – има бројне што су YouTube, Flickr и др. помоћу којих се фотогра„братске пројекте” попут Wikitionnary фије, видео-снимци могу поставити на мрежу; (енциклопедијски речник), Wikibooks (књиге и едукативни текстови), Wikisource нови видови дистрибуције и организације знања (универзална библиотека). Сајт WikiLeaks посредством Вики (Wiki) пројеката, од којих је најпоније део wiki-сфере у правом смислу, знатији Википедија (Wikipedia). То су веб-сајтови чији али је део све веће тенденције у 21. садржај посетиоци могу да мењају и допуњавају и веку да се на интернету пронађу извори представљају реализацију концепта „отвореног изинформација другачији од класичних вора”, као једног од најважнијих концепата нових мемедија. Представљен као „сајт упозорења”, дија; на њему су објављена документа и анализе бројних тема од општег интереса. софтвери за личне размене, као што су Napster и Џулијан Асанж основао је сајт 2006. BitTorrent, за размену најразличитијих софтвера, као године и постао познат широј јавности и књига.

Закључи

објављујући поверљиве телеграме америчких дипломата у свету.

Медијска култура обухвата све медије масовне комуникације и заснована је на моделу масовне производње, намењена је широкој публици, бави се актуелним питањима и на тај начин ствара симболе савременог друштвеног живота. Окосница савремене медијске културе блиско је повезана са доминацијом спектакла и конзумеризма. Медијска култура представља моћан извор стварања нових идентитета, тако да замењује уобичајене изворе идентитета као што су националност, религија, породица, образовање.

241

Истражи Одгледај филм Истребљивач (Blade Runner, Ridley Scott, 1982) који је заснован на роману Сањају ли андроиди електричне овце? Филипа К. Дика и/или филм Johnny Mnemonic (Robert Longo, 1995), који је снимљен по истоименој краткој причи Вилијама Гибсона. Упореди језик којим се служе књижевност и филм. Напиши критику и вреднуј филм звезди). цама (

Вежбај

Групни рад: Покрените блог из предмета Језик, медији култура. Поделите се у три групе тако да свака може да пише и уређује садржаје из појединачних модула Програма наставе и учења који су вам најинтересантнији. На блогу можете представити резултате својих истраживања са часова.

Кључне речи

масовна култура, глобализација, глобална култура, дигитална култура, медијска култура

Литература

uk a

Александер, В. Д. (2007) Социологија уметности. Clio. Београд Гир, Ч. (2011) Дигитална култура. Clio. Београд Келнер, Д. (2004) Медијска култура. Clio. Београд Клосковска, А. (1985) Масовна култура. Матица српска. Нови Сад Мазе, К. (2008) Безгранична забава: успон масовне културе 1850–1970. Службени гласник. Београд Манович. Л. (2015) Језик нових медија. Clio. Београд

Препоручена литература Сен-Жан-Полен, К. (1999) Контракултура. Clio. Београд Фиск, Џ. (2001) Популарна култура. Clio. Београд

242

глобализација интеркултурна комуникација

ДИГИТАЛНА КУЛТУРА

свеобухватност универзалност стандардизација

ГЛОБАЛНА КУЛТУРА

МАСОВНА КУЛТУРА

Синтеза

контракултура хакерска култура киберпанк

ВРЕДНОСТИ

„Ваша веровања постају ваше мисли. Ваше мисли постају ваше речи. Ваше речи постају ваша дела. Ваша дела постају ваше навике. Ваше навике постају ваше вредности. Ваше вредности постају ваша судбина.” Махатма Ганди

uk a

Људи се у свом деловању опредељују на основу вредности. На пример, док је неко склон да прими мито, другоме је такав чин етички недопустив. Нема сумње да се први у таквом свом избору руководи материјалним вредностима, док други сматра да су етичке вредности изнад материјалних. аксиологија Из перспективе филозофије, односно аксиологије, – филозофска дисциплина која проучава вредности, а развила се у 19. веку. вредности се схватају као опште категорије које дефинишу сврховитост и смисао људске егзистенције (Социолошки речник). Према социолозима, заједничке вредности су именилац око кога се окупљају чланови друштва градећи својеврсни „вредносни консензус” (заједнички договор), који омогућава да друштво као систем складно функционише. Социо-културна антропологија третира вредности као веома важан део културе, јер се културе међусобно разликују по вредностима које прихватају. Тако схваћена, култура представља систем симбола, идеја, веровања и вредности. Психолошки приступ вредностима се усмерава на проблеме личности јер су вредности, заједно са потребама, један од основних мотиватора човековог понашања и деловања.

Важни појмови

Вредности су научени скуп правила за доношење одлука и решавање сукоба (Rokeach). Појам вредности означава најопштије веровање о томе шта је пожељно, корисно и што би требало да буде циљ људских напора, али исто тако и шта је недопустиво и непожељно. Карактеристике вредности: усмерене су ка остварењу циљева који се сматрају пожељним и вредним; заузимају централно место у структури личности, снажно и трајно покрећу на одређене активности; одређују широк опсег социјалног понашања; релативно су трајне и стабилне, мада не и потпуно непроменљиве. Постоји узрочно-последична повезаност између економских, политичких и културних промена и промена вредности, како у друштву у целини, тако и унутар различитих друштвених група.

243

Занимљивост Постоји прича да слонови, кад осете да им се ближи крај, иду на одређено место где умиру, далеко од осталих. Сматра се да гробље слонова постоји у пустињама Саудијске Арабије.

Истражи

Које културе/државе имају гробља кућних љубимаца? Прочитај хорор роман Гробље кућних љубимаца Стивена Кинга, по којем је снимљен истоимени филм (Pet Sematary, Mary Lambert, 1989), а потом је 2019. добио наставак (Pet Sematary, Kevin Kölsch, Dennis Widmyer). Стивен Кинг (1947) Информиши се о томе какав је оби– амерички писац, сценариста, музичар, чај лапот. Нека ти у томе помогну докуглумац, филмски продуцент и редитељ. Многи његови ментарна ТВ драма Легенда о лапоту романи адаптирани су у игране филмове, ТВ-серије и (1972) Горана Паскаљевића и/или рострипове. Добитник је Светске награде за фантастику за животно дело. Значајна дела: Кери, Исијавање, Куџо, ман Лапот Живојина Павловића, који Талисман, Гробље кућних љубимаца, То, Мизери, Зелена је добио НИН-ову награду 1992, а примиља и други. казује овај обичај у Тимочкој крајини.

uk a

Има и оних који сматрају да су вредности вечне и универзалне. По њима, постоји хијерархијски поредак вредности које су то саме по себи (per se), које се подразумевају. Рецимо, Божје заповести, чије се важење ни данас не доводи у питање. Заступници схватања да су вредности апсолутне истичу да постоје фундаменталне моралне норме које сама људска свест, сам ум унапред (a priori) поставља. Заједнички је садржај вредности, а различитост се односи на форму која зависи од развитка људске свести и људског искуства. Данас се згражавамо над чињеницом да су људи некада давно друге људе приносили као жртву боговима, али и данас постоји уверење како појединац треба физички да се жртвује за неке општије циљеве и вредности.

Размисли

Можеш ли да наведеш још неке примере узрочно-последичне повезаности промене вредности са економским, политичким и културним променама? Нека ти као подстицај за размишљање послуже примери из књижевности, филмова и других медијских садржаја. Покушај да се сетиш још неких универзалних вредности као што су Божје заповести. Потребно је истаћи разлику између стварносних и вредносних исказа. Стварносни искази су они у којима се констатују неке објективно постојеће чињенице и односи међу њима (нпр. „Овај човек је висок 180 cm”), док се у вредносним судовима изражава вољно-емоционални однос људске свести према чињеницама, тј. став (нпр. „Ова шетња је пријатна”). Док први исказ подразумева објективно својство, други исказ не подразумева да би свима та шетња

244

морала бити пријатна. Утврдити чињеницу о некој појави и рећи став о њој две су различите ствари. Подсети се лекције о лажним вестима, у којој је посебно обрађен однос између стварности и истине. Постоји разлика и између исказа који се тичу нечијег понашања и нечијег бића. Док се исказ „он је слагао” односи на нечији поступак, исказ „он је лажов” тиче се нечијег бића. Први исказ допушта могућност да се у датом случају радило само о тренутној слабости или о моралном посрнућу, те да је могуће да се дотична особа у другим случајевима исправно понаша, док други исказ као да сугерише непоправљивост такве особе, јер је нечије дуготрајно неисправно понашaње постало навика која се претворила у неморалан карактер.

Размисли

Да ли се у свакодневном животу чешће сусрећеш са исказима који се тичу нечијег понашања или нечијег бића? Шта је етикетирање и због чега је оно погрешно?

Класификација вредности

uk a

Вредности се могу класификовати на многобројне начине. Чињеница да је човек „биће које вреднује”, како га дефинише Гете, и да су му својствена вредносна опредељења, показује да појединац, у одређеној мери, сам ствара вредности. Персоналне вредности су идеје којима појединац одређује важно, пожељно и корисно. У складу са сопственим вредностима, он ће бити склон одређеном понашању, ставовима и прављењу одређених избора. Персоналне вредности, најчешће, произилазе из животног искуства појединца, а на то још утичу бројни фактори. диспозиција (лат. dispositio) Друштвене (културне) вредности дефинишу се као позити- – распоред, размештај; ван однос према идејама од ширег друштвеног значаја који се ис- сређивање, уређивање, казује кроз спремност за остварење и одржање тих идеја. Вред- припремање; план, скица, ности неке културе одражавају се кроз правила понашања која нацрт; руковање новцем, се називају норме. Заједно, вредности и норме сачињавају систем имањем; (мед.) склоност правила којим се уређује функционисање друштва као целине, извесним болестима; душевно расположење, као и његових појединих делова. Притом су вредности формули- добра воља; нарочита сане у облику (позитивних) диспозиција, док норме у себе укљу- способност за нешто (нпр. чују и (негативни) елемент санкције, која следи уколико дође до музику, науку). Овде у значењу: њиховог кршења. Не треба их схватати као непроменљиве кате- одлука, пропис, одредба. горије, јер се вредности и норме неке културе могу мењати. Између персоналних и друштвених вредности постоји повезаност, међутим оне се у великој мери могу разликовати. Могуће је да, у оквиру једног друштва, појединци или групе прихватају вредности које нису у складу са њиховим интересима или да одбацују вредности које противрече њиховим интересима. У случају да се личне вредности ригидно поштују и да

245

се разликују од друштвених вредности, оне могу довести до сукоба или појединац може да издвоји аспекте који су му значајни из више супкултура којима може припадати. Управо ова потенцијална несагласност између интереса друштвених група и доминантних вредности омогућава промену вредности.

Размисли

Да ли се неке од твојих персоналних вредности разликују од друштвених? Наведи примере разлика између персоналних и друштвених вредности из различитих медијских садржаја (штампаних медија, филма, радија, телевизије, дигиталних медија). Око којих вредности се најчешће спориш са својим вршњацима, а које вредности изазивају полемику са родитељима и наставницима?

uk a

Према класификацији вредности Милтона Рокича, постоје терминалне (циљеви) и инструменталне вредности (средства). У складу с тим, Рокич је направио листу од 18 терминалних и 18 инструменталних вредности. ТерМилтон Рокич (1918–1988) – пољско-амерички социјални психолог, миналне вредности садрже следеће теоретичар и истраживач вредности. циљеве: удобан живот, узбудљив и активан живот, допринос нечему, мир у свету, лепота, једнакост, љубав, национална сигурност, лично задовољство, спасавање душе, самопоштовање, успех и признање у друштву, искрено пријатељство и мудрост. Инструменталне вредности представљају начине којима се обавља нека радња и остварују терминалне вредности. У ствари, то су пожељни начини понашања који доводе до крајње пожељних животних вредности: амбициозност, слободоумље, способност, радост, чистоћа, храброст, толеранција, услужност, поштење, креативност, самосталност, интелигенција, логичност, срдачност, послушност, углађеност, дисциплинованост и одговорност. Терминалне вредности имају тенденцију да се мењају током времена под утицајем актуелних друштвених, политичких и економских услова који могу извршити знатан притисак у том погледу.

Истражи

Рокичев упитник терминалних вредности (Rokeach Value Survey) је листа за испитивање вредносних приоритета као животних циљева састављен од осамнаест вредности. С обзиром на важност коју свака од наведених вредности има за тебе, рангирај их од један, за најважнију, до осамнаест, за најмање важну. Циљ истраживања је да утврдите на нивоу одељења којим терминалним вредностима придајете највећу пажњу и да ли се испољавају крупне разлике у њиховом рангирању.

ТЕРМИНАЛНЕ ВРЕДНОСТИ: 246

Удобан (комфоран) живот Узбудљив (стимулативан) живот Породична сигурност (брига о вољенима)

Слобода (независност, слобода избора) Срећа (задовољство) Унутрашња хармонија (без унутрашњих конфликата) Зрела љубав Национална безбедност (заштита од напада) Свет у миру (свет без ратова и сукоба) Једнакост (једнаке могућности за све)

Задовољство (живот пун ужитака) Спасење душе (спас од греха, вечни живот) Самопоштовање (добро мишљење о себи) Искрено пријатељство (блиско дружење) Мудрост (зрело разумевање живота) Осећање постигнутог Свет лепоте (лепота природе и уметности) Друштвено признање

Доминантне вредности су оне које су широко распрострањене међу групом, заједницом или културом. Оне се преносе путем извора као што су медији, институције, верске организације или породица. Вредности које се сматрају доминантним у једном друштву не морају то бити и у неком другом друштву.

Закључи

uk a

Мноштво различитих вредносних опредељења увећавало се са развојем друштва. У друштвеној пракси се непрекидно стварају нове вредности које ће се тек увести или успоставити, често са тенденцијом да оспоре установљени вредносни поредак.

Кључне речи

аксиологија, стварносни и вредносни искази, персоналне и друштвене вредности, терминалне и инструменталне вредности, доминантне вредности

Литература

Богдановић, М. / Мимица, А. (2000) Социолошки речник. Завод за уџбенике. Београд. Ингарден, Р. (1975) Доживљај, уметничко дело и вредност. Нолит. Београд. Rokeach, M. (1973) The Nature of Human Value. Free Press.

Препоручена литература Драгићевић Шешић, М. (2018) Медији, култура и уметност у доба популизма. Clio. Београд.

Синтеза

ДРУШТВЕН

ЛНЕ ПЕРСОНА

ВРЕДНОСТИ

247

ВРЕДНОСНЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ Прочитај

Младен и Марија су обичан и срећан београдски млади брачни пар тзв. ‘средње класе‘ друштва у ком живе као подстанари. Младен ради као грађевински инжењер у државној фирми, а Марија је наставница енглеског у основној школи. Радост налазе у свом сину јединцу, Немањи. Надају се бољим данима. Откривају да Немања има ретку срчану болест. Излечење је могуће уз операцију у страном медицинском центру која кошта 26.000 евра. Новац морају да пронађу веома брзо, јер сваки наредни Немањин срчани напад може да буде фаталан. Схватају да је то сума коју тешко могу да скупе. Банке одбијају да им дају кредит, а пријатељи немају довољно. Дају оглас у новинама, тражећи помоћ за операцију. После неколико недеља неизвесности и разочарања, мистериозни човек се јавља са сулудом понудом. Младен мора да убије извесног пословног човека криминалног профила...

uk a

Ово је заплет филма Клопка (Срдан Голубовић, 2006), снимљеног по истоименом роману Ненада Теофиловића, у ком главне улоге играју Небојша Глоговац и Наташа Нинковић.

Срдан Голубовић (1972) – српски редитељ. Значајни филмови: Пакет аранжман, Апсолутних сто, Клопка, Кругови, Отац и други.

Ненад Теофиловић (1963) – српски писац. Значајна дела: Снови и сенке, Клопка, Вртешка.

Размисли

У чему је дилема протагонисте Клопке? Којој сфери она припада ако проистиче из избора: убити, и помоћи детету, или се препустити судбини? Покушај да, у контексту заплета филма Клопка, протумачиш мисао писца Меше Селимовића: „Морал је замисао, а живот је оно што бива.” Уколико желиш да сазнаш како је Младен разрешио дилему у којој се нашао, прочитај роман Н. Теофиловића и одгледај филм С. Голубовића па упореди уметничка средства којима исту тему обрађују књижевност и филм. Вредности представљају неку врсту оријентира који омогућавају дефинисање реалности, а које се, најчешће, одвија у оквиру категоријалних парова. На најопштијем нивоу то подразумева класификацију различитих облика реалности као пожељних или непожељих, односно

248

добрих или лоших. Из ове примарне класификације изводе се сва остала разврставања у сферама морала, естетике, религиозности, друштвених односа, материјалних објеката итд. Вредносни судови (добро–лоше, лепо–ружно, корисно–штетно, успешно–неуспешно...) не постоје одвојено од субјеката који их изричу (индивидуалних или колективних), те су вредности категорије које су, у крајњој инстанци, релативног, а не универзалног карактера, јер са променом субјеката који их креирају, долази до промене вредносних система (Социолошки речник).

Важни појмови

Вредносне оријентације представљају карактеристичан стил живота, начин опажања, мишљења и владања који је одређен неком средишњом, доминантном вредношћу (Требјешанин), а везују се за носиоце друштвеног делања (колективне или индивидуалне актере). Према Милтону Рокичу, појам вредносне оријентације се схвата као ознака за читав систем вредности.

uk a

За друштвени живот су категорије вредносне оријентације од изузетне важности јер га прожимају у свим аспектима. Оне се увек јављају у паровима јер то произилази из њихове функције – означавају позитивно и негативно у животу и избору. У категорије вредносне оријентације у сфери осећања сврставају се љубав и мржња; у простору су то лево и десно, горе и доле; у времену: прошлост, садашњост, будућност итд. (Хелер). Наведене категорије упућују појединца да се оријентише при избору, односно указују на то шта би требало изабрати, а шта избећи у различитим сферама живота и у свакодневним изазовима. На тај начин смањују ризике у реаговању и понашању, нарочито пред новим ситуацијама и изазовима. Према класификацији Агнеш Хелер, постоје примарне, секундарне и терцијарне категорије вредносне оријентације. У примарне категорије вредносне оријентације Хелер је уврстила само један пар: добро – лоше. Примарна категорија примењује се на све секундарне категорије. На пример, добро не подразумева да је увек пријатно. Међутим, пријатно је увек добро. Секундарне категорије вредносне оријентације прожимају различите области човековог живота: добро – зло (морална оријентација); лепо – ружно (естетска оријентација); свето – световно (религијска оријентација); корисно – штетно (прагматична оријентација); пријатно – непријатно (емоционална оријентација); тачно – нетачно (практична оријентација); успешно – неуспешно (циљна оријентација); истинито – лажно (логичка оријентација). Према значају и доминацији неког од парова секундарних вредносних оријентација препознаје се карактер тог друштва (тако у друштву које је верски оријентисано доминира пар свето – световно, па тек потом добро – зло).

249

Терцијарне категорије вредносне оријентације су парови: пристојно – непристојно (односи се у оквиру секундарне оријентације на пар: тачно – нетачно); уметничко – неуметничко (односи се у оквиру секундарне оријентације на пар: лепо – ружно).

Размисли

Покушај да наведеш пример за сваки категоријални пар. Пошто се вредносне оријентације јављају у паровима, како то утиче на човекову перцепцију стварности? Да ли у животу постоји само добро или лоше, односно бело или црно – или је много шта у животу, најчешће, еурокрем? Шта мислиш о категоризацијама уопште?

uk a

Питање лепог и лепоте појединачног, конкретног дела предмет је дискуГеорг Вилхелм Фридрих Хегел (1770–1831) – немачки филозоф идеализма. Значајна дела: Логика, сије и спорења многих естетичара, од Феноменологија духа, Естетика 1– 3 и друга. Платона и Аристотела, Хегела па све до данас. Платон је сматрао да је Бог створио свет према идеји и принципима лепоте, која је вечна и непроменљива.

Чувени руски писац Фјодор Михајлович Достојевски је у роману Идиот написао: „Лепота ће спасити свет”. Објасни свој доживљај и схватање те мисли. Немачки филозоф Имануел Кант лепо дефинише следећим карактеристикама: безинтересно допадање, сврховитост без сврхе, универзалност без појма, уређеност без закона. Размисли па образложи шта је за тебе лепо. Како се називају људи који имају посебан дар и посебно образовање за суд у уметности? Да ли о укусима (не) вреди расправљати? Естетичка теорија под називом ларпурлартизам (од француског израза l’ art pour l’ art: уметност ради уметности) прокламовала је идеју по којој је уметност независна од друштвеног живота и сама је себи сврха. Али постојале су и теорије по којима би уметност требало да шири и пропагира друштвене идеје (нпр. СвеСветозар Марковић (1846–1875) тозар Марковић је сматрао да књи– социјалиста, публициста, књижевни критичар и филозоф. Значајна дела: Србија на истоку, Певање и жевна дела реализма треба да пропамишљење, Реалност у поезији и друга. гирају идеје социјализма).

250

Запитај се Да ли категорија ‘уметничко‘ одговара категорији ‘корисно‘? Треба ли уметност да буде корисна? Теоретичар културе Херберт Ганс сматра да „сви имају право на културу која им се свиђа”. Он критикује наметање судова о култури јер сматра да постоји Херберт Ганс (1927) читав спектар различитих култура.

– немачко-амерички социолог и теоретичар културе.

Сазнај више

uk a

Према Гансовом мишљењу, постоје: 1. Висока култура (сликарство, музика, књижевност; укус врло уске публике; важна је креативност и апстрактност) 2. Виша средња култура (карактеристична за вишу средњу класу; без знања о уметности и књижевности; важан је заплет; типичне форме су бродвејске представе; одбацују се превише апстрактни садржаји) 3. Нижа средња култура (карактеристична за администрацију; најраширенија; подразумева садржаје који се лако разумеју; типичне форме су репродукције познатих сликара) 4. Ниска култура (карактеристична за раднике; одбацује се висока култура; инсистирање на садржају; типичне форме су акциони филмови) 5. Квази-народна култура (карактеристична за раднике и сеоску сиротињу; једноставнија верзија ниске културе; типичне форме су комедије и сапунице).

Слично томе, Сајмон Фрит напоСајмон Вебстер Фрит (1946) – енглески миње да су очигледне разлике између социомузиколог, рок критичар. опере и сапунске опере и између клаЗначајна дела: Социологија рока и друга. сичне и поп музике, али то што су ти предмети просуђивања различити не значи да је и сам процес просуђивања различит. Фрит критикује оне ауторе који, иако имају афирмативан однос према популарној култури, игноришу тзв. естетску дискриминацију (подразумева доношење естетских судова у оквирима популарне културе). То значи да се не могу изједначавати нпр. обожаваоци Бијонсе (Beyonce) са обожаваоцима неког скандинавског метал састава; исто тако не може се изједначавати читање неког лаког љубавног романа (Мир Јам) и научнофантастичног штива Мир Јам (1887–1952) Вилијама Гибсона. Фрит сматра да не – псеудоним Милице Јаковљевић, српске новинарке и би требало негирати важност вредкњижевнице; објавила више љубавних прича и романа, носних судова у популарној култури од којих су најпознатији Рањени орао, Грех њене мајке, јер су испољавање укуса и естетска Непобедиво срце, Отмица мушкарца, Самац у браку, дискриминација важне у популарној који су екранизовани. култури исто као и у високој.

251

Размисли

Ако у расправи о музици неко тврди да су Битлси бољи од Ролингстонса, како то аргументовати? Да ли одредница бестселер говори о вредности неке књиге? Уметник поп-арта Енди Ворхол дефинисао је уметника као особу која „прави ствари које људима не требају, али он из неког разлога мисли да би била добра идеја да им се дају”. Из чега произилази став о уметничким делима као „стварима које људима не требају?” Због чега Ворхол сматра да је „добра идеја” дати уметност људима?

Занимљивост

uk a

Алан Форд је италијански стрип који су створили сценариста Лучано Секи (псеудоним Макс Бункер) и цртач Роберто Равиола (псеудоним Магнус). Стрип је политичка сатира која као основу радње користи пародију на тајне агенте попут Џејмса Бонда. Лик Алана Форда Магнус је нацртао по узору на британског глумца Питера О'Тула, док је у лику Боба Рока дао сопствену карикатуру. У СФРЈ, Алана Форда је издавао загребачки Вјесник. Карактерисао га је духовити превод Ненада Бриксија, а многобројни цитати постали су део популарне културе на читавом српскохрватском говорном подручју. Ево неких које пародирају вредности и вредносне оријентације савременог друштва:

Боље нешто од нечега, него ништа од ничега. Боље бити богат него не бити. Боље живјети сто година као милијунаш, него седам дана у биједи. Боље је бити богат и здрав, јер ако си сиромашан, џаба ти што си болестан. Тко лети – вриједи, тко вриједи – лети, тко не лети – не вриједи. Није важно учествовати, важно је побиједити. Ако каниш побиједити, не смијеш изгубити.

Закључи Друштвени и културни живот одређен је владајућим вредностима. Као и за појединца, тако је и за неко друштво карактеристично да долази у кризу када су његове вредности поколебане. Напуштање постојећих вредности и успостављање нових може бити нешто позитивно или негативно, у зависности од тога да ли су наступајуће вредности више или ниже од оних које се негирају. То сведочи о релативизму вредности.

252

Кључне речи вредносне оријентације, систем вредности, културни укуси, ларпурлартизам, културни релативизам

Литература

Gans, H. (1999) Popular Culture and High Culture. An Analysis and Evaluation of Taste. Basic Books. New York. Ингарден, Р. (1975) Доживљај, уметничко дело и вредност. Нолит. Београд. Клосковска, А. (2001) Социологија културе. Чигоја. Београд. Rokeach, M. (1973) The Nature of Human Value. Free Press. Хелер, А. (1981) Вредности и потребе. Нолит. Београд.

Препоручена литература

Вукадиновић, М. (2013) Звезде супермаркет културе. Clio. Београд.

uk a

Синтеза

ВРЕДНОСНЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ

ПРИМАРНЕ добро–лоше

СЕКУНДАРНЕ

ТЕРЦИЈАРНЕ

добро–зло лепо–ружно свето–световно корисно–штетно пријатно–непријатно тачно–нетачно успешно–неуспешно истинито–лажно

пристојно–непристојно уметничко–неуметничко

253

ПРИМЕРИ ДРУШТВА (КУЛТУРЕ)

„Сигуран сам да се добар људски живот не састоји у поседовању ствари ако тиме остали морају да изгубе, већ у стварима које сви подједнако можемо да поседујемо и где богатство једног човека потпомаже другима.” Спиноза

uk a

Барух де Спиноза (1632–1677) – холандски филозоф рационализма чије се учење поистовећује са пантеизмом (Бог и природа су једно). Значајна дела: Етика, Принципи картезијанске филозофије.

Важни појмови

Друштво уопште подразумева најширу, најсложенију и основну људску заједницу која настаје и развија се на одређеном историјском степену репродукције заједничког живота људи. Посебно друштво укључује заједничке карактеристике које су доминирале или доминирају код већег броја појединачних друштава у одређеном временском периоду и ширем простору. Данас се говори и о исламском, латиноамеричком, западном, балканском друштву и др. Сва ова друштва подразумевају одређен број заједничких карактеристика, али и конкретне показатеље у простору и времену који их јасно одвајају (економски, политички, културно).

Упореди Подсети се наставних садржаја са часова историје о примерима посебног друштва – робовласничког, феудалног, капиталистичког, социјалистичког друштва. Као пример посебног друштва навешћемо латиноамеричко, а јапанско као пример појединачног друштва.

254

Латиноамеричко друштво (култура)

Термин Латинска Америка први је употребио Наполеон Бонапарта именујући експанзионистичке циљеве Француске за време своје владавине. Израз је постао синоним за оне делове Америке у којима се говоре романски језици које су донели шпански и португалски исељеници. Такође, подразумева осећај припадности етничкој групи. У периоду од 1800. до 1850. године политичка карта Латинске Америке се у потпуности мења. Прва независна држава била је Хаити, који се ослободио Симон Боливар (1783–1830) француске власти 1804. Под вођством – јужноамерички револуционарни вођа Симона Боливара, од шпанске власти баскијског порекла. ослобађају се Венецуела, Колумбија и Еквадор. Под руководством Хозеа де Сан Мартина, 1816. независност стичу Хозе де Сан Мартин (1778–1850) Уједињена провинција Ла Плата (Аргенти– аргентински генерал, поборник на), 1818. Чиле и Перу 1821. Исте године је независности у Аргентини, Перуу и Мексико прогласио независност, а Бразил Чилеу против шпанске колонијалне власти. је постао независна држава 1822. године.

uk a

Постоји више Јужних Америка. Она која обуМеркосур хвата земље Меркосура (шп. Mercado Común – заједничко тржиште Јужне Америке, основано del Sur) није истоветна Ибероамерици, која, та1991. године споразумом између Бразила, Аргентине, Парагваја и Уругваја који постепено кође, није она коју обликују комерцијални тоукључује све земље овог континента. кови културних производа, нарочито теленовеле. Договор земаља Меркосура има и културну компоненту која се огледа у копродукцији културних догађаја, размене уметника, аудио-визуелних и мултимедијских производа. У ибероамеричку заједницу спадају америчке нације са шпанског и португалског говорног подручја, као и оне са Пиринејског полуострва. Међутим, ова заједница је растрзана националним и историјским супарништвом између бивших колонизатора и бивших колонизованих, али и двојезичношћу (шпански и португалски), која у Јужној Америци обнавља стари сукоб Шпаније и Португалије око превласти над Новим светом. Не постоји културно јединство, ни заједничка популарна култура ових земаља, осим ако је реч о оној произведеној у Мајамију и Лос Анђелесу. Тако се ови производи, нарочито популарна музика, враћају у јужноамеричке земље преко САД, у којима живи велики број Јужноамериканаца. Са друге стране, ове земље (нарочито Мексико и Бразил) праве телевизијске серије које не остају само на тржишту у оквиру континента, већ доспевају и до остатка света где се цени њихов „неамерички садржај”, способност да се баве универзалним темама, а да не задиру у осетљива питања попут религије и политике, а јефтиније су од серија из САД. Шобе, Ф. / Мартен, Л; Међународни културни односи

255

Запитај се Које земље спадају у Латинску Америку? Ко сачињава становништво (расне и етничке групе) Латинске Америке? Који се језици говоре на овом простору? Које су религије заступљене? Ко су представници популарне културе из Латинске Америке?

Истражи

uk a

По свом избору, истражи репрезентативне уметничке вредности у делима стваралаца Латинске Америке. Прочитај нека од књижевних дела најзначајнијих писаца Латинске Америке. Међу њима су Марио Варгас Љоса, Авантуре неваљале девојчице (најчитанији роман у Србији 2011. године), Габријел Гарсија Маркес, Љубав у доба колере, Хорхе Луис Борхес, Маштарије,, Хулио Кортасар, Школице. Одгледај филм Дневник мотоциклисте (2004), који пружа изузетну панораму друштвених прилика у Јужној Америци. Филм је биографски, заснован и на Гевариној и на Гранадиној књизи о искуству заједничког путовања које је пресудно утицало на Ернеста Че Гевару и његов ангажман. Информиши се о стваралаштву мексичких сликара Фриде Кало Плакат за филм и Дијега Ривере. Дневник Одгледај филм Љубав у доба колере (Love in the Time of Cholera, Mike мотоциклисте Newell, 2007), који је снимљен по истоименом Маркесовом роману и филм Фрида (Frida, Julie Taymor, 2002) о животу сликарке Фриде Кало, чији лик тумачи Селма Хајек.

Занимљивост

Острво Елис у њујоршкој луци, одмах до Кипа слободе, била је највећа америчка станица за регистрацију и прихватање имиграната од 1892. до 1954. године. Кроз њене капије прошло је преко 12 милиона људи из целог света. Један од државних службеника на Елису, извесни Огастас Шерман, био је и аматерски фотограф. У паузама бирократског посла, прилазио је мигрантима у чекаоницама и фотографисао њихове портрете. Овако је настала фантастична колекција слика људи из сваког кутка планете са почетка 20. века. Шерманове изузетне фотографије биле су објављене у часопису National Geographic 1907. године, данас се налазе на интернету, а неке су, у међувремену, колоризоване (укуцати: Ellis island immigrants color photos).

256

Јапанско друштво (култура)

Одлике савремене јапанске културе:

Приметна је веза између географије Јапана и његоукијо – јапански ве културе. Јапан се састоји од четири велика и некодрворез и слика лико хиљада мањих острва, због чега се, до почетка 20. на којима су века, до њега могло доћи само морским путем. Због геглумци кабуки ографске изолованости, јапанска култура развијала се позоришта, на сопствени начин. жене, сумоЈапанско предмодерно друштво састојало од изорвачи, сцене из народних лованих села у којима су људи зависили од заједничприповедака ких настојања да обраде земљу за узгајање пиринча. и легенди, То је допринело јапанској склоности ка колективизсамурајских му. Њихова културна хомогеност оличена је у осећају битака, пејзажа неповерења према странцима. Може се десити да се и др. према њима понашају као према необичним појавама Китагава Утамаро, или да их игноришу. Лепотица у огледалу Традиционална јапанска култура препознатљива је по икебани, оригамију, укијоу, кабуки позоришту, церемонији пијења чаја, као и кухињи и др.

uk a

Јапан је, после Сједињених Америчких Држава, други светски извозник културних добара. Ова ситуација настала је у скорије време, упркос релативно старом статусу ове државе као индустријске силе. Од краја 19. века Јапан је више прихватао стране културе него што је ширио своју. Стратегија убрзаног прилагођавања западњачкој модерности започета је у Меиџи периоду (1868), а настављена после пораза у Другом светском рату, када је постојала тенденција затварања земље на политичком и културном плану. Крајем 90-их година прошлог века, упркос свом присуству захваљујући електронским уређајима широке потрошње, Јапан је, ипак, био одсутан из културе света. Међутим, данас су видови јапанске културе младих познати и популарни у целом свету: ани-

Меиџи период (од септембра 1868. до јула 1912) – период јапанске историје током ког друштво прелази са феудалног система на модернији вид руковођења државом оснивањем царства, доласком на престо младог принца Муцухита (који ће касније себе назвати Меиџи).

аниме – стил цртане анимације пореклом из Јапана, са карактеристичном стилизацијом ликова и позадине, која га визуелно одваја од других видова анимације. Реч аниме долази од јапанске речи animeshōn (アニメーション) засноване на енглеској речи animation. Аниме су веома разноврсне, присутни су сви жанрови и намењене су свим узрастима и укусима. а неке су адаптиране у игране филмове или серије.

На крилима духа (Spirited Away, Sen to chihiro no kamikakushi, 2001)

257

uk a

мирани филмови (anime), стрипови манга – јапанска реч (マンガ) (manga), видео-игре (PlayStation), за стрипове и карикатуре која у буквалном преводу значи музика (јапански поп, односно случајне (или ћудљиве) слике. J-Pop). Ова комерцијална и масовна Углавном су црно-беле, са изукултура данас односи превагу на зетком корица и првих неколисвим тржиштима, као што сведочи ко страница, а ретке су оне са Оскар за најбољи анимирани филм свим странама у боји. Најпопукоји је 2002. освојио Хајао Мијазаки ларније манге често доживља(кога називају савременим Волтом вају адаптације у виду аниме. Дизнијем) за филм Зачарани град, као и велики успех манга стрипова J-Pop – јапанска поп-музика инспирисана западном поп и рок или светски медијски успех Hello музиком. Термин је настао 1988. Једна од најпознатијих џејKitty, мале беле маце коју је произпоп група је АКБ48, која броји 88 чланова, те је вела компанија Sanrio. уписана у Гинисову књигу рекорда као Интересовање за јапанску манајбројнија поп-група на свету. совну културу нарочито је видљив у Азији – у Кини и Јужној Кореји. Јапанци као да имају неку врсту филтера који преводи западну културу за Азију. Хајао Мијазаки (1941) Имају много више успеха од САД, али је – један од најпознатијих стваралаца аниме. на тај начин јапанска култура почела да За Зачарани град освојио је Оскара за најбољи губи велики део своје аутентичности. анимирани филм 2002. Мијазаки је основао студио Гибли,

Шобе, Ф. / Мартен, Л, Међународ– ни културни односи

који прави аниме (Принцеза Мононоки, Покретни замак, Мој комшија Тоторо и друге).

Занимљивост

Недавно је светска јавност обавештена о томе да се неко оженио ликом из „цртаћа”. отаку У јапанском постоји реч за људе опседнуте – јапанска реч за штребера или залуђеника, видео-играма и анимама – отаку. Многи од њих обично неког опседнутог видео-играма и се заљубљују у ликове из анима и одустају од роанимама. Многи носе то име с поносом, али оно мансе у стварном свету. У тексту је објашњено да може да се користи и као увредљив израз за је „она холограм који ‘живи‘ у стакленој капсули друштвено неприлагођене особе. на полици у углу собе и умиљата је играчка с великом меком главом и маленим телом коју грли док спава. Али може да поприми и небројене друге облике”. Када би се разбудио, „могао би да гледа и цртани филм – у ком је она један од ликова”.

258

Запитај се Да ли су овакви медијски садржаји узбудљиви? На које су још начине људи широм света ‘опседнути‘ видео-играма?

Истражи Групни рад:

Истражите најважније чињенице у вези са значајним јапанским ствараоцима: Хокусаји (ликовна уметност), Јукио Мишима, Рјаносуки Акутагава, Харуки Мураками (књижевност), Акира Куросава, Такеши Китано (филмска уметност).

Харуки Мураками

Акира Куросава

Наведи основне одлике хаику поезије. Нека ти у томе помогне антологија Песме старог Јапана у избору и преводу Милоша Црњанског.

uk a

Истражи преводилачки рад песникиње и професорке са Катедре за јапански језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду Кајоко Јамасаки.

Песме старог Јапана Милоша Црњанског

Информишите се о раду Друштва јапанско-српског пријатељства и његовим активностима. Шта подразумева ‘гири‘ (скуп етичких правила) које Јапанци поштују? Каква је ‘техника‘ читања манге? Ко су најпознатији јунаци манги? Ко су ‘самураји‘, а ко ‘јакузе‘?

Самураји

259

Типови савремених друштава Важни појмови

uk a

Индустријско друштво је обележило крај 19. и већи део 20. века. Оно је донело велике и нагле промене у друштву, које на вредносном плану доводе до постепене замене традиционалних секуларним вредностима. Праћено је масовном производњом и сталним проширењем тржишта, развојем мултинационалних компанија, као и великих градских центара и њиховом доминацијом у економском, политичком и културном погледу. У социјалном погледу, индустријско друштво мења навике и начин живота људи. Ствара се огромна радничка класа, а смањује сељаштво, што је праћено миграцијама (из села у град, из неразвијених крајева у развијене). Индустријско друштво развија потрошачку културу и логику, поприма обележје масовне културе, где владају тржишни, уместо уметничких критеријума и вредности. Основна негативна последица индустријског друштва јесте нарушен однос са човековом природном средином, односно стварање еколошких проблема. Од краја '60-их година 20. века јавља се постиндустријско друштво, чијом појавом долази до нових вредносних промена. У економском погледу долази до померања од индустрије ка сектору услуга. То доводи до промена у структури рада и запошљавања (физички рад се смањује, а повећава удео интелектуалног рада). Повећава се значај и утицај мултинационалних компанија. Брз научно-технолошки напредак постаје главно обележје постиндустријског друштва. Развијају се нове привредне гране (информатика, телекомуникације, биотехнологија и др.), убрзава се развој науке. Социјална структура се мења: повећава се средња класа, али расте број незапослених и сиромашних. Постиндустријским друштвом доминирају знање, образовање и информације који постају извор моћи и богатства. Глобално друштво је у настајању, потенцијално, могуће друштво у изградњи на нивоу ‘глобуса‘. То је тенденција ка интеграцији свих појединачних, савремених друштава уоквирених границама националних држава. Његов основни елемент је економија, слободно и интегрисано светско тржиште. Размена технологија и њихово ширење се убрзава, као и токови роба (интернет-трговина, DHL-испорука и др.). Глобално друштво се развија и на плану социјалних односа. Повећавају се укупан стандард и социјална мобилност људи. Политичка глобализација се огледа у изградњи политичког плурализма, развијању демократије, поштовању људских права, изградњи правне државе, развоју друштвених покрета и цивилног друштва широм ‘глобуса‘. И култура је подручје на коме је уочљиво формирање глобалног друштва. Осећа се потреба за ‘једним‘ језиком, као средством глобалне комуникације (за сада енглески остварује највише претензије). Образовање се стандардизује, научна знања се стално шире и постају доступна великом броју корисника. Медији, информације и комуникације су онај део културе који представља најзначајнији инструмент изградње глобалног друштва.

260

Размисли Наведи најзначајније тековине индустријског, постиндустријског и глобалног друштва. Које су предности, а које су мане сваког од наведених типова савремених друштава? Образложи.

Занимљивост

Колумбијска певачица Шакира годинама је била популарна на шпанском говорном подручју, а светску славу је стекла тек када је почела да пева на енглеском језику. Глумци Антонио Бандерас, Хавијер Бардем и Пенелопе Круз били су славни у Шпанији и у извесној мери у Европи, све док нису почели да глуме у холивудским филмовима и на енглеском језику, када су постали глобално познати. Подсети се садржаја о манипулацији у ком су обрађени облици манипулације, а међу њима и индустрија забаве и сна. Који начин утицања на публику запажаш у наведеној занимљивости о глумцима и певачици са шпанског говорног подручја?

Истражи

uk a

Транснационалност подразумева трансфер идеја, људи, роба, самим тим и културе. Треба навести да су престиж, углед и утицај једне нације увек зависили од њене способности да пренесе своје норме, вредности и културне обрасце на географски удаљене заједнице и државе. Међутим, у 21. веку је однос епицентра и периферије све више двосмеран, односно сада се говори о њиховој (међу)повезаности и (међу) зависности.

Групни рад: Поделите се у две групе. Нека једна истражи британско, а друга немачко друштво (идеологије, одлике културе, вредности и сл.). Истражите још неке типове друштва (културе) – нпр. афричко. Обратите пажњу на маске које су значајне у многобројним афричким ритуалима и обредима и музичке инструменте који у Африци служе и за комуникацију. Нека вам као подстицај послужи сајт Музеја уметности Африке (http://www.mau.rs/cp/).

Закључи Иако постоје посебне вредности које су заједничке само припадницима појединих култура, постоје и опште друштвене вредности. Проучавајући друге културе, људи врло често то чине из перспективе властите културе. Потребно је променити перспективу у складу са начелом: Audiatur et altera pars (Нека се чује и друга страна).

261

Кључне речи друштво, промена вредности, етницитет, мултикултурализам, транснационалност

Литература

Препоручена литература

Маркузе, Х. (1977) Култура и друштво. БИГЗ. Београд.

Samovar, L. A. / Porter, R. E. / McDaniel, E. R. (2013) Komunikacija između kultura. Naklada Slap. Zagreb. Шијаковић, И. (2008) Социологија. Увод у разумевање глобалног друштва. Еуропринт. Бањалука. Шобе, Ф. / Мартен, Л. Д. (2014) Међународни културни односи. Clio. Београд.

ИНДУСТРИЈСКО ПОСТИНДУСТРИЈСКО ГЛОБАЛНО

Синтеза

uk a

ДРУШТВО

ПОСЕБНО

ПОЈЕДИНАЧНО

262

пример: латиноамеричко (мултикултурализам)

пример: јапанско (етницитет)

ТИПОВИ ДРУШТВА (КУЛТУРЕ) ПРЕМА ВРХОВНОЈ ВРЕДНОСТИ

Прочитај

uk a

Лудвиг Витгенштајн у делу Филозофска истраживања тврди да оно што је једноставно „дато” јесте оно што он назива „облицима живота” или што бисмо ми могли да зовемо културама. Облици живота дати су у смислу да не постоји рационално оправдање за њих. Не постоји логички разлог зашто би неко требало да користи хијероглифе, а не азбуку или да се поздравља трљањем носа, а не руковањем. Ако нас неко пита због чега славимо рођендане или меримо растојање миљама, одговор какав би предложио Лудвиг Витгенштајн јесте да је то, једноставно, „оно што радимо”. Тиме се не пориче да су неки начини на које се ствари раде бољи од других. Не меримо растојање дужинама питона зато што би то било замарајуће и компликовано. Када је реч о миљама наспрам километара или зеленим знацима на ауто-путу наспрам плавих, ту нема много да се бира. Такви обичаји нису рационални, али се тиме не тврди ни да су ирационални. За њих се не може рећи да су исправни или погрешни, ништа више него што је погрешно ставити глагол на крају реченице у немачком језику. Кухиња Фиренце у Аризони није ни боља ни гора од оне у Фиренци у Италији – једноставно је другачија. Дискриминација је неправедно понизити једну ствар лаТери Иглтон (1943) жно апсолутизујући неку другу.

Тери Иглтон, Култура

– енглески теоретичар књижевности и културе, критичар. Значајна дела: Увод у теорију књижевности, Илузије постмодернизма, Култура и друга.

Важни појмови У друштвима у којим владају ред, сигурност и стабилност издваја се нека од вредности и она постаје врховна вредност (Чупић). Око врховне вредности ређају се остале и тако настаје систем вредности. Чупић наводи да се према врховној вредности у неком друштву могу разликовати типови друштава: либерално друштво – врховна вредност је слобода тржишта; ратничко (витешко) друштво – врховна вредност је храброст (част); политичко друштво – врховна вредност је моћ (власт); потрошачко друштво – врховна вредност је робна марка (новац). Међутим, доминантне вредности неке културе не морају бити и вредности свих појединаца унутар те културе.

263

Запитај се Која је врховна вредност друштва у ком живиш? На основу чега то закључујеш?

Типови савремених друштава

Прочитај

uk a

Приповетка Швабица Лазе Лазаревића приказује студента Мишу Маричића, који је из Ваљева отишао на студије медицине у Берлин, где се заљубио у Немицу Ану, кћерку власнице пансиона. У писму свом побратиму Миша указује на неке од предрасуда са којима се сусрео у комуникацији са Немцима: „Ја се нисам ништа срдио. Ти знаш да Србин на страни, а нарочито у класичној Немачкој, мора огуглати на оваква питања; нас су толико пута питали немачки студенти (класично образовани – говоре латински и грчки као свој рођени језик) је ли Србија у Малој Азији; чудили се кад смо им казали да и ми пијемо кравље млеко, да месимо хлеб исто као они, да имамо чак позориште и да смо хришћани.” Лаза Лазаревић, Швабица

Размисли

О којим је узајамним предрасудама које Срби и Немци имају једни о другима писао Лаза Лазаревић у наведеном одломку из приповетке Швабица?

Упореди

Одгледај филм Како су ме украли Немци (Милош Радивојевић, 2011), инспирисан истинитим догађајем. Упореди начин на који „слику о Другом”, пружа овај филм са начином на који је то урадио Лаза Лазаревић у приповеци Швабица, такође инспирисаној аутобиографским елементима.

Важни појмови Образац је оно што служи као узор, углед, пример. У савременом добу може се говорити о процвату мноштва култура. Културни обрасци су ставови, веровања и вредности који представљају модел за перцепцију у некој култури. Културни обрасци се мењају.

264

Занимљивост Услед глобализације и изложености западњачкој култури, у многим традиционалним земљама млади носе фармерке (blue jeans) које су први пут произведене у Ђенови за припаднике морнарице. Леви Штраус (енгл. Levi Strauss), баварски трговац у Сан Франциску, продавао је фармерке рударима по Калифорнији половином 19. века. Касније почињу да их носе и остали радници – фармери, трапери (по којима су код нас и добиле име).

Културни обрасци су често контрадикторни, па се у многим културама могу наћи опречне вредности. Догађа се да се, нпр. у културама које као врховну вредност истичу слободу, крше људска права.

Размисли

Која људска права се најчешће крше у културама које као врховну вредност истичу слободу? Покушај да објасниш због чега је то тако.

uk a

Холандски социјални психолог ХофГерт Хофстеде (1928–2020) стеде издваја кључне обрасце пона– холандски социјални психолог, пионир у шања у свим културама: истраживању крос-културних група и организација. индивидуализам/колективизам Значајна дела: Последице културе, Културе и избегавање несигурности организације и друга. удаљеност моћи мужевност/женственост дугорочна/краткорочна оријентација задовољење/суздржавање. У културама које нагињу индивидуализму (нпр. САД, Аустралија, Велика Британија и др.), подстиче се такмичење, а не сарадња, лични циљеви имају предност над заједничким, цени се појединачно постигнуће. Најважнији културни образац у САД је индивидуализам. Амерички узори, било да је реч о каубојима са дивљег Запада или акционим јунацима у данашњим филмовима или видео-играма, приказани су као самостални индивидуалци који своје циљеве остварују уз врло мало или нимало туђе помоћи. Колективизам (нпр. у великом делу Азије и Африке) маргинализује појединачне потребе и постигнућа у односу на потребе мноштва. Такав културни образац илуструје Конфуцијева мисао: „Ако неко жели да се афирмише, требало би најпре да помогне другима да афирмишу себе”.

Запитај се Да ли културу којој припадаш одликује индивидуализам или колективизам? Образложи.

265

Избегавање несигурности одређује до које мере се људи у некој култури плаше стања која доживљавају као нејасна или непредвидива. Културе које обележава висок степен избегавања несигурности настоје својим припадницима да пруже стабилност, успостављајући формална правила, прописе, ритуале, утврђене комуникацијске протоколе, не толеришући девијантно понашање и идеје, верујући у апсолутне истине. Нације које, према истраживању које је спровео Хофстеде, имају снажну тежњу ка избегавању несигурности су нпр. Португалија, Грчка, Перу, Белгија и Јапан.

Истражи

Да ли наведене земље које теже избегавању несигурности представљају и најсигурније и најпривлачније земље за живот људи? Које су најпожељнији градови за живот према истраживању које сваке године спроводи часопис The Economist Intelligence Unit, а које се заснива на политичкој и социјалној стабилности, степену образовања становништва и квалитету здравственог система?

Удаљеност моћи је обележје културе које одређује до које мере мање моћна особа у друштву прихвата неједнакост моћи и сматра је нормалном. Реч је о томе до које мере друштво прихвата да моћ у односима, институцијама и организацијама буде расподељена једнако или неједнако.

uk a

Истражи

У којим друштвима је неједнакост људи најмање, а у којима највише изражена? Одгледај јужнокорејски филм Паразит (Бонг Џун Хоа, 2019), који је први добитник Оскара ван енглеског говорног подручја, а приказује неједнакост у друштву. Напиши есеј о томе ко је у филму приказан као паразит и због чега.

Мужевност/женственост означавају степен до ког се мужевне, односно женствене одлике цене и откривају. Антрополози и психолози сматрају да се мужевна и женствена понашања уче и преносе културним нормама.

Размисли

Које земље наглашавају значај васпитања и негују равноправност полова? По чему се то види? У којим културама се жене суочавају са озбиљним препрекама у остваривању једнакости на радном месту? Дугорочна/краткорочна оријентација односи се на истрајност у очувању друштвеног поретка, постизање дугорочних циљева и поштовање традиције. Према истраживању које је спровео Хофстеде, културе које придају велику важност дугорочној оријентацији су нпр. Кина, Јапан, Јужна Кореја, а оне краткорочно оријентисане су нпр. САД, Велика Британија, Канада јер их занимају краткорочни резултати и теже брзом задовољењу својих потреба.

266

Запитај се Шта је за тебе традиција? Да ли традиција искључује модерност? Образложи. На које се све начине може радити на очувању традиције? Задовољење/суздржавање односи се на степен слободе који друштвене норме дају грађанима у испуњењу њихових људских жеља. Задовољење је карактеристично за друштва која пружају задовољење основних и природних људских жеља повезаних са уживањем у животу и забави (нпр. САД, Бразил). Суздржавање карактерише друштва која контролишу задовољење потреба и регулишу га строгим друштвеним нормама (нпр. Кина, Немачка).

Запитај се

Шта све угрожава људске слободе? Који су културни обрасци карактеристични за културу којој припадаш?

Истражи

uk a

Вредносни систем једног друштва огледа се, у великој мери, у преовлађујућем културном моделу. У студији Неофолк култура: публика и њене звезде, теоретичарка културе и медија Милена Драгићевић Шешић износи тезу да је популистички (новокомпоновани) културни модел парадигматичан за Србију и њене културне и естетске карактеристике. Истраживање стила живота, односно вредности и интересовања припадника популистичког културног модела показује да су доминантне одлике тог модела хедонизам, тежња ка вишем стандарду и друштвеност. Реч је о култури забаве, у којој провод и уживање заузимају посебно важно место.

Колико је данашње друштво слично оном које су, футуристички, описали књижевници Јевгениј Замјатин у роману Ми, Олдус Хаксли – Врли нови свет и Џорџ Орвел у роману 1984.? Прочитај неко од наведених књижевних дела и напиши приказ или заједно одгледајте филм 1984 (Michael Radford, 1984) који је снимљен по Орвеловом роману. Психолози су утврдили да поготово деца и адолесценти усвајају понашање и ставове људи из своје околине (породице и пријатеља, учитеља, професора, надређених), али и особа које лично не познају, а које доживљавају као узоре (знамените личности које су својим делима обележиле људску историју и све чешће – медијске звезде). Иако људи декларативно више вреднују постигнућа Николе Нелсон Ролилала Мандела (1918–2013) – први црни председник Републике Јужне Тесле, Нелсона Манделе, ДостојевАфрике (1994–1999) и револуционар против ског, истовремено сматрају да тешко заоставштине апартхејда (владавине белаца и расне могу да досегну ове узоре и стога се дискриминације у Јужној Африци). Добио је Нобелову одлучују да следе, наизглед, лакше и награду за мир 1993. године. достижне примере.

267

Занимљивост

Резултати испитивања културних потреба грађана Србије из 2010. говоре у прилог оријентацији ка забави као доминантном начину задовољавања културних потреба. Најупечатљивији резултати односе се на чињеницу да половина испитаника задовољава културне потребе, пре свега, гледањем телевизије и праћењем спортских догађаја, скоро четвртина воли изворну и новокомпоновану музику, прати породичне серије и домаће комедије, две трећине испитаника за годину дана ниједном није отишло у позориште или музеј, а једна трећина не може да наведе омиљеног писца. Нема оних који нису чули за Јелену Карлеушу, Жељка Јоксимовића и Гоцу Тржан, али огроман број испитаника не зна ко су Данило Киш, Марина Абрамовић и Давид Албахари (Предраг Цветичанин, Културне потребе, навике и укус грађана Србије и Македоније, Одбор за грађанску иницијативу, Ниш, 2007).

Имајући у виду све већу улогу медијских личности у модерном животу, уочава се да аспирације према слави утичу на вредносне циљеве великог броја људи, а нарочито младих.

uk a

Истражи

Ко су данас узори твојих другара из одељења ? Размотри утицај комерцијализације и таблоидизације медија на формирање вредности (посебно твојих, а посебно твојих вршњака). Спроведи анкету у свом одељењу, а затим презентуј и анализирај резултате. Током процеса социјализације, људи упознају ставове, вредности и уверења других. Подсети се лекције о медијским садржајима у којој су обрађени појмови стереотипа, предрасуде и дискриминације.

Истражи Одгледај југословенске филмове који се баве судбином Рома – Скупљачи перја (Александар Саша Петровић, 1967) и Дом за вешање (Емир Кустурица, 1988). Размотри да ли тема одређује културу и да ли је вредност уметничког (овде филмског) дела условљена темом.

268

Александар Саша Петровић (1929 –1994) – редитељ, професор на Факултету драмских уметности у Београду, писац и филмски теоретичар. Значајни филмови: Три, Скупљачи перја, Биће скоро пропаст света, Сеобе и други.

контроверза (лат. contraversia – расправа, препирка) – несугласица, спор

артефакт (лат. arte factum – вештачки начињено) – производ људске руке (за разлику од природног), рукотворина

Филм Богови су пали на теме (Џејми Уис, 1980), који приказује живот Бушмана на Југу Африке изазвао је бројне контроверзе јер су Бушмани приказани на увредљив начин, као дивљаци који не познају спољни свет. Једног дана, стаклена флаша кока-коле из авиона пада у пустињу Калахари. Бушмани претпостављају да је овај чудни aртефакт још један ‘дар‘ од богова. За разлику од свега што су имали раније, постоји само једна стаклена флашица која се дели. Због конфликта који то узрокује, Бушманин Хи одлучује да оде на ходочашће до ивице света и баци, наводно, проклету ствар. Музика из филма је дело Миријам Макебе, признате певачице из Јужне Африке.

Истражи

uk a

Одгледај филм Зелена књига (Green Book, Peter Farrelly, 2018), који је инспирисан истинитом причом о афроамеричком класичном и џез пијанисти Дону Шерлију и његовом телохранитељу и возачу италијанског порекла Тонију Валелонги (Виго Мортенсен), који га прати на турнеји по америчком Југу 60-их година 20. века. Филм је освојио Оскара за најбољи филм, најбољи оригинални сценарио и најбољу мушку споредну улогу (Махершала Али).

Откриј шта представља Зелена књига. Напиши приказ филма и објасни у чему се огледа америчка расна сегрегација.

Размисли

Покушај да наведеш најчешће стереотипе и предрасуде о различитим нацијама. Преиспитај сопствене стереотипе. На кога су усмерени? Због чега верујеш да су тачни? Који је извор твог стереотипа? Размисли да ли је (и колико) постојао контакт са оним на кога је усмерен твој стереотип? Подсети се у којој мери медији доприносе стварању (и ширењу) стереотипа и предрасуда о припадницима различитих култура. Наведи примере. Из садржаја о јавним наступима и мотивационим говорницима, подсети се Мартина Лутера Кинга и његовог говора Имам сан. Да ли је његов сан за већину људи црне боје коже у 21. веку и даље – само сан?

269

Оно што је прихваћено у једној култури као позитивно и пожељно, у другој култури може бити негативно и/или увредљиво. Због тога неспоразуми проузроковани културним разликама нису реткост. Сусрет са новом културом, услед великих разлика у перцепцији, могу да изазову културни шок. Појам који је први упоКалерво Оберг (1901–1973) требио канадски антрополог Оберг – канадски антрополог, познат по теренском укључује неке од следећих реакција раду и истраживању културног шока публикованом у студији Социјална економија тлингитских Индијанаца особе која је доживела културни шок: на југу Аљаске. непријатељска осећања у односу на нову околину, осећај дезоријентисаности, одбачености, носталгија за кућом, породицом и пријатељима, утисак да су припадници друге културе неосетљиви и сл. Културни шок људима који бораве у иностранству пружа прилику да науче нешто више о себи, али и о другим културама.

Сазнај више

uk a

Једна од идеја романа ГуливеЏонатан Свифт (1667–1745) рова путовања ирског писца Џо– ирски књижевник, сатиричар који је дела натана Свифта, чији је протагониобјављивао под псеудонимима или анонимно. ста Лемјуел Гуливер, „првобитно хирург, а затим капетан неколико бродова”, јесте да човек мора да има осећај о релативности сопствене културе. Ту идеју Свифт приказује на тај начин што Гуливер доживљава бродолом, после кога се буди на обали као заробљеник Лилипутанаца, који су дванаест пута мањи од људске величине. Након што је дао потврду свог лепог понашања, Гуливер добија 'боравишну дозволу' у Лилипуту и постаје омиљен у крају. Релативност културе сликовито је приказана мишљу да „ништа није ни велико ни мало, него га таквим чини наше уверење”. На плану упоређивања култура, у роману се конституише сатира: критички однос према одређеним вредностима поретка и друштва и успостављају се матрице утопијског и дистопијског поретка. Гуливер и Лилипутанци, мурал на фасади продавнице играчака у Бремену

270

Све ово указује на културни релативизам. То је идеја по којој ниједна култура није супериорнија од других.

Кључне речи врховна вредност друштва, културни обрасци, предрасуде и стереотипи о култури, културни шок, културни релативизам

Литература

Препоручена литература

Драгићевић Шешић, М. (1994) Неофолк култура: публика и њене звезде. Издавачка књижарница Зорана Стојановића. Сремски Карловци. Нови Сад. Иглтон, Т. (2017) Култура. Clio. Београд. Samovar, L. A. / Porter, R. E. / McDaniel, E. R. (2013) Komunikacija između kultura. Naklada Slap. Zagreb. Чупић, Ч. (2002) Социологија. Чигоја. Београд.

Синтеза

uk a

Вукадиновић, М. (2013) Звезде супермаркет културе (медијска слава у потрошачком друштву). Clio. Београд.

КУЛТУРНИ ОБРАСЦИ

КУЛТУРНИ ШОК

ВРХОВНА ВРЕДНОСТ

КУЛТУРНИ РЕЛАТИВИЗАМ

271

КОМЕРЦИЈАЛНИ САДРЖАЈИ У МЕДИЈИМА

„Најскупље је оно што је бесплатно.” Јеврејска народна изрека

Важни појмови

Дух медијског времена је успоставио нове критеријуме за вредновање свакодневног живота и свеколике стварности. Међутим, глобално је уврежена предрасуда да су сви медијски садржаји комерцијални.

uk a

Комерцијалан (лат. commercialis) – трговачки, обртни, привредни, прометни; друштвени; комерцијална улица – трговачка улица; комерцијалне игре – друштвене игре; комерцијални систем – систем државне привредне политике који повлашћује трговину, нарочито на рачун пољопривреде; комерцијални трактат – трговински уговор; који је с трговачког гледишта повољан, на којем се може остварити добит (комерцијална роба), исплатив; који се односи на трговину (комерцијални сектор); који је профитабилан, али без других нпр. уметничких вредности (комерцијална музика).

Завођењу на колосек ове предрасуде доприносе и називи домена на глобалној мрежи. Јасно је да се садржаји из образовања могу наћи у домену .edu (енгл. education), баш као и да се владине странице могу наћи у домену .gov (енгл. government). А шта обухвата домен .com? Може бити да се односи на све садржаје који имају везе са компјутерима (енгл. computers) или са комуникацијом (енгл. communication)? Ипак, .com је скраћеница за комерцијални. Сајт не мора нужно да има комерцијалну сврху да би га користио (иако већина комерцијалних сајтова користи овај домен). Он је прилично упечатљив, јер је његово име доступно свакоме. У томе и јесте главна разлика између њега и других, рестриктивнијих имена домена као што су поменути .edu и .gov.

Размисли Одабери неки медијски садржај који није комерцијалан и наведи његове вредности.

272

Колачићи среће „Ви сте у обавези да будете срећни.” Јевгениј Замјатин

Јевгениј Замјатин (1884–1937) – руски књижевник и преводилац, аутор једног од првих дистопијских романа (Ми) у светској књижевности. Значајна дела: Ми, Срез, Бич божји, Бајке за велику децу и друга.

Запитај се

Шта је коме срећа?

Подсети се садржаја о манипулацији – посебно о индустрији забаве и сна – где је наведено мишљење Едгара Морена о ноТрадиционални кинески колавим олимпијцима. Срећа је бити на врху света, а ако то могу чић судбине (среће) са поруком: медијске личности, онда сви теже идентификацији са њима. Ускоро ћеш седети на врху света

Истражи

uk a

Колико је у твом (ближем и ширем) окружењу видљива потреба поистовећивања са медијским личностима? Наведи примере. Да ли се ти и твоји вршњаци трудите да опонашате неке медијске личности? У чему их највише пратите? Зашто? Шта може да те усрећи, а стиже из медијских садржаја који нису комерцијални?

Прочитај

„Погледајте одећу коју тренутно имате на себи. Колико знакова марки производа имате на кошуљи, панталонама, ципели, ташни итд.? Оглашавате те производе свуда куда идете. Колико вам њихови произвођачи плаћају за то? Да сте исте ствари купили ‘немаркиране‘, мање бисте их платили. То значи да сте сами одлучили да платите више за привилегију да носите производ одређене марке. То је добар посао за произвођаче који су одлучили да радите за њих и да ВИ плаћате ЊИМА!” Џејмс Потер, Медијска писменост

Вежбај Пажљиво погледај слику. То је предња страна кесе – пластична амбалажа формата А4 (297мм х 210мм – као било која велика свеска). Производ у овој амбалажи појавио се на полицама супермаркета у тренутку кад је била премијера новог филма о славном Шпијуну.

273

Направи анкету у породици, међу комшијама и у школи са само једним питањем: Шта је спаковано у ову кесу? Обрати пажњу на реакције испитаника: ко би био најсрећнији да купи било шта да је у кеси, само зато што га промовише Шпијун, Броснан или? А шта ти кажеш? Да ли су твоје асоцијације биле другачије пре овог малог истраживања?

Пласман поседа

– Имам сјајну идеју, а како да је пласирам? – Интернет је бесплатна платформа!

uk a

Важни појмови

Напуштајући овај свет, можемо да понесемо само лепе успомене. Некоме су то идеје, некоме знања, некоме вера, а у неким културама су то и робе (ритуално веровање да се на другом свету може користити материјално благо) – предмети стечени током овоземаљског трајања. Подсети се свих облика манипулације којима је заједничко својство „смишљено, систематско и контролисано ширење симбола; вешто руковање симболима, идејама и садржајима са циљем убеђивања у одабране вредности”.

Пласирање производа (енгл. product placement) један је од облика комерцијалне комуникације оглашавања. Укључивање је термин за ситуације у којима се роба, услуга или идеја приказују у програмском садржају, тачније када су део медијског израза (нпр. када се у формату који се бави саветима у вези са припремањем хране користи посуђе или зачин одређеног произвођача; када у формату о спорту водитељ носи мајицу на којој је видљива ознака њеног произвођача и сл.). Помињање обухвата случајеве када се назив робе или услуге визуелно представља или је изговарају учесници у програмском садржају. Компаније плаћају да се њихови производи појаве у етру макар на секунд. Исто је и у простору дигиталних медија – пуни су Инстаграм и YT инфлуенсера који промовишу производе и то им је главни извор прихода. Бројни су примери пласмана производа и у видео-играма, као и видео-игре које се посебно креирају у сврхе промовисања производа, услуга или компанија.

Истражи Наведи видео-игру у којој је очигледно пласирање производа или промовисање услуге/компаније. Да ли та видео-игра, осим комерцијалне, има и неке друге вредности? Које?

274

Одгледајте најаву за један од бестселера Њујорк тајмса, Панов лавиринт Гиљерма дел Тора, редитеља истоименог филма.

Гиљермо дел Торо (1964) – мексички режисер и писац. Значајна дела: Блејд 2, Хелбој, Панов лавиринт, Облик воде (који је 2018. освојио четири Оскара: за најбољи филм, режију, оригиналну музику и сценографију) и друга.

Дубравка Угрешић (2001)

Упореди

Дубравка Угрешић (1949) – југословенска књижевница и ауторка филмских сценарија, чија су дела преведена на бројне језике света и награђивана значајним домаћим и међународним признањима.

uk a

Ако медији стварају слике стварности уместо стварности, како овде разумете медијске садржаје уместо садржаја?

blurb – скраћени приказ књиге на корицама, писан у промотивне сврхе (то није само препричан сиже или извод из критике, пише се са циљем да заведе публику на куповину књиге), а може да садржи похвалу другог аутора (рецимо другог славног писца). Може да се користи и за друге штампане медије, као и за филмове, сајтове, итд.

Проверите како поједини аутори вреднују пласман у односу на само дело: „Важнији је blurb на књизи него сама књига, важнија је фотографија аутора на омотници књиге него њезин садржај, важније је да се аутор књиге појави у каквим тиражним новинама и TV-showу него то што је аутор написао.”

Вежбај

Наведи две домаће комерцијалне ТВ куће и два домаћа комерцијална интернет-портала. Анализирај карактеристике тих медија и издвој по чему препознајеш да се ради о комерцијалним медијима. Упореди програмске шеме комерцијалних медија и оних који не емитују комерцијалне садржаје па образложи уочене разлике.

Културне индустрије „Културна индустрија тежи да стекне универзалну публику. Трагање за широком публиком намеће тражење једног заједничког именитеља. Разноврсност новина, филма, радио-програма треба да задовољи сва интересовања и све укусе и тиме да осигура максималну потрошњу. Када директор неког великог листа или филмски продуцент каже ’моја публика’, они имају у виду слику просечног човека, која је у ствари производ обима продаје. Они том просечном идеалном човеку приписују шта воли, а шта не воли, тако да му најразличитији садржаји постану еуфорично прихватљиви.” Едгар Морен

275

Запитај се Ако ти неко каже да се бави културним индустријама или креативним индустријама, на шта прво помислиш? Образложи да ли то прво повезујеш са: индустријама (улаже се капитал у производњу, са циљем стицања профита); комерцијалним медијским садржајима (трговином и остваривањем зараде); културним добрима (уметностима) и креативним идејама.

Расправа о културним/креативним индустријама иде у корак са истраживањима која испитују промене у односима између културе, уметности, медија, економије, образовања и урбанизације (креативни градови). Истовремено се односе и на индустрије: ауторских права, забаве, слободног времена, медијске индустрије и индустрије садржаја. Поједини теоретичари су склони приказу: Културне индустрије = култура + трговина + глобализација. Међутим, овај феномен је много сложенији.

Прочитај

uk a

УНЕСКО користи термин културне индустрије и дефинише их на следећи начин: „Постоји опште слагање око тога да се термин ‘културне индустрије‘ односи на оне индустрије које стварају, производе и комерцијализују нематеријалне садржаје културне природе. Ти садржаји, у виду производа или услуга, обично су заштићени правима интелектуалне својине. У зависности од контекста, економског или технолошког, културне индустрије називамо и креативним индустријама, индустријама будућности или индустријама садржаја. Појам културних индустрија односи се на штампање, издавачку делатност и мултимедију, аудио-визуелне делатности, музичке и кинематографске продукције, као и на занате и дизајн. У неким земљама, појам културних индустрија укључује и архитектуру, визуелне и сценске уметности, спорт, производњу музичких инструмената, рекламу и културни туризам”. Европска културна фондација (2005): Европски креативни сектор чине: уметности, медији, културно-историјско наслеђе и све сродне професионалне активности јавних или приватних организација, укључујући и граничне области као што су дизајн, архитектура или производња музичких инструмената. Културне индустрије Финске (1997) чине архитектонски и индустријски дизајн и умет– ност, простори за излагање и приказивање (као што су нпр. позоришта), библиотеке, музеји и архиви, издаваштво, дневна штампа и периодика, услуге рекламе, фотографске услуге, радио и телевизијске активности, продукција и дистрибуција играних филмова и видеа, сценско-музичке активности, забавни паркови, видео-игре и рекреативне услуге. Немачке културне индустрије чини пет тржишта – тржиште уметности и дизајна; тржиште књига и штампе; филмско тржиште; аудио-визуелно тржиште; и радијско-телевизијско тржиште.

276

Дефиниција из перспективе ауторских и сродних права (индустрије ауторских права): културним индустријама називају се оне активности и индустрије, чији су примарни производи и услуге заштићени ауторским и сродним правима, а чине их следеће категорије: музика, аудиовизуелна остварења, уметност, архитектура, књижевност, информационе технологије, интерактивна забава и образовање.

Занимљивост

uk a

Назив кластер потиче од енглеске речи clusters, што значи скуп, група, букет, грозд, свежањ, јато. У економском смислу кластери се могу дефинисати као савремени модел умрежавања предузећа, формирањем ланаца сарадње на основу производне кооперације, промета и пружања услуга, у којима се на флексибилан начин покреће развој малих и средњих предузећа. Главни разлози за оснивање кластера јесу утврђивање тренутних тржишних позиција, нова тржишта, и лакши продор на њих, бољи контакти који омогућавају информисаност уз размену искуства, јачању веза између купаца и добављача, подизање нивоа знања и потребних вештина, лакши приступ фондовима подршке, ефикаснија употреба ресурса кроз заједничку употребу итд. Комерцијални кластери настају када група предузећа одлучи да се удружи и ради заједно на неким пројектима. Неретко се на иностраном тржишту и на светским сајмовима, појављују под заједничким логом/брендом, како би свету представили The best from Serbia. У Србији данас званично постоји преко 80 кластера, а међу њима је један од најуспешнијих Кластер креативних индустрија Војводине, чије су основне делатности: подршка и повезивање са свим актерима од утицаја на развој креативних индустрија кроз сарадњу у кључним сегментима: култури, уметности, дизајну и медијима; повећање сарадње креативних индустрија са другим индустријама и јачање синергије у производним процесима, стварању нових вредности и унапређењу производа и услуга; међународна сарадња и повезивање у заједничким пројектима. Постављање (не)комерцијалних медијских садржаја у културне/креативне индустрије има своје оптималне исходе у примерима попут кампање #verujusebe.

Закључи

Погледај спот (2013) у ком се комерцијалне услуге естетизовано пласирају промоцијом знања (др Коста Јовановић – професор роботике на Електротехничком факултету Универзитета у Београду). Да ли овај спот припада комерцијалним садржајима у медијима? Да ли овај спот припада културним/креативним индустријама? Које су вредности овог спота са становишта утицаја на публику? (Наведи све елементе наратива и аудио-визуелне сугестивности.) Образложи своје одговоре.

277

Кључне речи комерцијално, колачићи среће, пласман поседа, културне/креативне индустрије, кластер

Литература Морен, Е. (1979) Дух времена. БИГЗ. Београд. Хартли, Џ. (2007) Креативне индустрије. Clio. Београд.

Препоручена литература

Угрешић, Д. (2002) Забрањено читање. Конзор/Самиздат Б92. Загреб/Београд.

Синтеза

комерцијални садржаји

uk a

кластер

културне/креативне индустрије

278

пласман поседа

колачићи среће

СКРИВЕНЕ ПОРУКЕ Прочитај

У једном америчком супермаркету, у којем су крађе биле свакодневна појава, управа је одлучила да купцима пусти поруку: „Ја сам добар, ја не крадем”, скривену у песми која се често слушала приликом куповине. Због брзине којом је порука снимљена на траку, купци нису могли да је чују, али њихова подсвест је поруку добро примила. Крађе су се, убрзо, смањиле за 70%.

Важни појмови

Редовно оглашавање увек садржи јасну назнаку да се ради о реклами, док прикривено оглашавање примаоца поруке не упозорава да се ради о рекламном садржају. Основна разлика између ова два вида оглашавања је у томе колико лако прималац медијске поруке може препознати рекламирање.

uk a

Појам сублиминално (од латинских речи sub и limen, што се, дословно, може превести „испод прага”) термин је преузет из психологије, а односи се на феномен који постоји или делује испод прага људске свести, односно изван ње. Реч је о субјективном доживљавању стварности. Различити људи доживљавају стимулансе на различите начине, па је због тога могуће да је неки феномен сублиминалан за неке људе док га други могу перципирати на потпуно свестан начин. То су информације које комуницирају са људском подсвешћу, а налазе се свуда – од реклама, музике, филмова, слика, дизајна, позадина веб-страница итд.

Сублиминалне поруке у медијима и популарној култури Садржаји популарне културе и медијске поруке обликују наш осећај реалности и снажно утичу на то како доживљавамо себе и свет око нас. Теорије о скривеним порукама и утицају на људе нису настале случајно, већ заслуга за то припада истраживачу маркетинга Џејмсу Викарију. Он је 1957. године, током приказивања филма у биоскопу у Њу

279

Џерзију, више пута пустио две поруке: Гладан? Једи Уношење сублиминалних порука у кокице и Жедан? Пиј кока-колу. Оне су трајале делић филмове који користе више од 25 сличица секунде (0,003 секунде) и нико их није приметио. у секунди, најчешће 48 или 120 (енгл. High Викари је саопштио да је, захваљујући њима, проFrame Rate – HFR). даја кокица скочила за 57,1%, а продаја кока-коле за 18,1%. Упркос томе што је доказано да су Викаријеве тврдње о повећању продаје биле нетачне, јер је он сам признао да је резултате експеримента, који је назван Невидљива реклама, измислио, гласине о утицају скривених, подсвесних порука више није било могуће зауставити. Да би постигао циљ, односно убедио публику у корисност куповине или услуге, аутор рекламе се, најчешће, служи подсвесним, сублиминалним порукама, односно комбинацијом информације и емоције у рекламној поруци којом утиче на подсвест публике. Показало се да ће купци у маркетима чешће купити француска и италијанска вина ако слушају француску и италијанску музику током куповине.

uk a

Седиште компаније која производи тоблероне је у Берну, швајцарском граду који још зову и Град медведа. Видиш ли лик белог медведа скривеног у логотипу?

Размисли

Данас се поуздано зна да су неке велике компаније користиле (или покушале да користе) сублиминалне поруке у својим огласима. Мекдоналдс је често оптуживан да их користи, а 2007. године за време емитовања популарне кулинарске емисије Iron Chef America, њихов лого с поруком ‘I’m loving it‘ блеснуо је у једној филмској сличици (1/30 секунде). Касније су и продуценти емисије и Мекдоналдс тврдили да је то била техничка грешка. Логотип за најпознатију трку у свету бициклизма има бициклисту који, овако назначен, постаје очигледан. Сублиминалне поруке су присутне и у политичкој пропаганди. Постоје тврдње да их је 2000. године Џорџ Буш млађи користио у кампањи против Ала Гора. У споту који слави Бушов план за здравство, а истовремено приказује супарников као недовољно добар, у неколико фрејмова је као позадина инсталирано „RATS” (енгл. пацови), што је само завршетак речи бирократе (енгл. bureaucrats). Из Бушовог предизборног штаба све је негирано уз тврдњу да је реч о случајности, а и сам Буш је одржао говор у ком није знао да изговори реч сублиминално, те је тврдио да не зна ни шта то значи.

280

Вежбај Погледај видео-спот за Бушову политичку кампању. Да ли примећујеш сублиминалну поруку?

Сублиминалне поруке у уметности

uk a

Коришћење симбола одвајкада је присутно у уметности. Још пре две хиљаде година хришћани су користили симбол рибе како би показали, али и сакрили свој идентитет. Употреба симбола могла би се сматрати сублиминалним порукама јер садржај није свима познат: за некога ко не зна шта нпр. риба представља у хришћанству садржај је сублиминалан. Најславнија слика Краљевског музеја у Амстердаму, Рембрантова Ноћна стража један је од најфасцинантнијих примера скривеног садржаја. Мајстор светла и сенки, Рембрант је у барокној композицији приказао амстердамско грађанство на свом врхунцу, али није могао одолети да кроз слику не исприча причу о стварности иза слике о завери и убиству.

Рембрантова Ноћна стража

Истражи Постоје приче да је моћна градска олигархија по испоруци слике наштетила сликару и финансијски га упропастила, међутим Рембрант је пренео истину о њима кроз векове. Истражи какве скривене поруке крије слика Ноћна стража.

281

Сазнај више Да сазнаш више о овој теми, одгледај документарни филм Rembrandt's J'acuuse Питера Гринавеја (Peter Greenaway, 2008) и играни филм Ноћна стража (Nightwatching, 2007) истог аутора.

Уметање сублиминалних порука у филм присутно је у кинематографији од њених зачетака, почетком 20. века, до данас. Примера ради, у једном фрејму филмске трилогије Господар прстенова (Питер Џексон, 2001–2003) може се приметити лого кока-коле.

Питер Гринавеј (1942) – енглески редитељ и сценариста, мајстор сценографије, светла и нове композиције филмске слике. Значајни филмови: Кувар, лопов, његова жена и њен љубавник, Беба из Мејкона, Записи с узглавља и други.

Сублиминалне поруке највише су присутне у хорор и трилер филмовима који су усмерени на изазивање напетости или шока. Коришћење уметнутих порука у филму служи интеракцији с гледаоцима и стварању „а-ха” ефекта код публике.

Истражи

uk a

Питер Роберт Џексон (1961) – новозеландски редитељ, сценариста и продуцент, добитник три Оскара. Значајни филмови: трилогије Господар прстенова, Хобит (снимљени по истоименим романима Џона Роналда Руела Толкина), римејк Кинг Конга и други.

Дејвид Финчер (1962)

Одгледај филм Исијавање (Стен– амерички редитељ филмова и видео-спотова. Значајни филмови: Осми путник, ли Кјубрик, 1980), који је снимљен по Седам, Игра, Борилачки клуб, Соба панике, Необични истоименом роману Стивена Кинга случај Бенџамина Батона (инспирисан причом Скота и/или Борилачки клуб (Дејвид ФинФицџералда) и други. чер, 1999) и потруди се да запазиш и откријеш скривене поруке. Напиши приказ једног филма и покушај да објасниш функцију скривених порука у њему. Постоје тврдње да се скривене поруке убацују и у анимиране филмове. Један од примера који се често наводи је Лепотица и звер (Beauty and the Beast, Gary Trousdale, Kirk Wise, 1991), у коме се једном од јунака, Гастону, док пада са куле, у очима појављује костурска лобања. Инсерт из овог анимираног филма можеш одгледати путем линка. Фрејм из анимираног филма У анимираним филмовима чешће су скривене поруке Лепотица и звер у виду пласирања производа путем намерног оглашавања одређених производа или компанија уметањем њихових логотипа. У анимираном филму Шрек 2 (Shrek 2, Andrew Adamson, Kelly Asbury, Conrad Vernon, 2004) када Шрек, Фиона и Магаре улазе у земљу „Тамо, тамо далеко”, на зградама се појављује више

282

логотипа познатих компанија (нпр. Starbucks), лого Бургер Принца (Burger Prince) неодољиво подсећа на Burger King, а фонтана испред палате у којој живе Фионини родитељи подсећа на препознатљиви Мекдоналдсов логотип.

Упореди

Гледали сте ове филмове, а да ли сте приметили да је у неком од њих било сублиминалних порука? Који вам је од наведених филмова омиљен? Зашто? Да ли бисте га мање вредновали да сте знали како се у њему промовишу и неке сублиминалне поруке? Образложите своје ставове.

Скривене поруке у свакодневном животу

uk a

Већина људи воли да комуницира са онима који своје поруке упућују отворено и директно јер се осећају сигурно зато што знају шта други мисли, јер увек упућује јасну поруку. Други тип комуникације је онај у којем други комуницира индиректно, нејасно, најчешће тако што истовремено упућује две поруке. Поред очигледне поруке, постоји и она друга која је прикривена. Ове поруке се често називају психолошке, за разлику од оних очигледних које се називају социјалне (Миливојевић). Способност разумевања скривених порука спада у једну од важних социјалних вештина. Иако ове вештине могу да се науче, најбоље је када се стекну у детињству. Родитељ који у игри намерно шаље „дуплу поруку” тако што страшним гласом и изразом лица детету каже: „Дођи, нећу ти ништа!”, присиљава дете да одлучи која је порука права. Тако деца уче да током комуникације „читају” суптилне сигнале других.

Запитај се

Да ли препознајеш „дупле поруке” у свакодневној комуникацији? Каква је твоја реакција на њих? У којим ситуацијама ти се дешава да шаљеш индиректну, прикривену поруку? Да ли то радиш свесно или несвесно? Образложи.

Занимљивост Скривене поруке су званично забрањене, али је локална телевизијска станица у Канзасу 1978. године добила специјалну дозволу да пусти једну. Како би ухватили убицу, у ве-

283

стима су приказали цртеж наочара и кратку реченицу: Сада позови шефа полиције. Претпостављало се да ће цртеж наочара, које је убица оставио поред убијене жртве, изазвати грижу савести и натерати убицу да се преда. Покушај није дао никакав резултат. Новија истраживања истичу да ефекат сублиминалних порука не постоји, али има и оних који тврде да постоји, али да немају утицаја на понашање људи.

Размисли

Да ли мислиш да сублиминалне поруке утичу на емоције и понашање људи? Образложи.

Данас је у већини земаља забрањено прикривено (па и сублиминално) оглашавање. У Европској унији забрањена је употреба сублиминалних порука у било којем аудио-визуелном делу.

Кључне речи

Литература

скривене поруке, скривене поруке у свакодневном животу, сублиминалне поруке у медијима и популарној култури, сублиминалне поруке у уметности, „а-ха” ефекат

uk a

Vokey, J. (2013) Subliminal messages, Alberta. Миливојевић, З. Скривене поруке. Преузето са сајта:

Препоручена литература

Шушњић, Ђ. (2008) Рибари људских душа. Чигоја. Београд

Синтеза

СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ

МЕДИЈИ

СКРИВЕНЕ ПОРУКЕ

УМЕТНОСТ 284

ПОПУЛАРНА КУЛТУРА

ВРЕДНОВАЊЕ МЕДИЈСКИХ ПОРУКА Прочитај

uk a

Резултати студије коју су спровели представници Кингс колеџа у Лондону и агенција за испитивање јавног мнења Ипсос Мори сведоче да људи који се информишу на друштвеним мрежама више верују у теорије завере о пандемији коронавируса и више крше правила карантина. Ова студија показује јаку везу између веровања у теорије завере и ослањања на информације са друштвених мрежа, укључујући Фејсбук, Јутјуб, Твитер, него на традиционалне или штампане медије. Међу људима који верују да вирус корона уопште не постоји, 56 одсто њих навело је да им је главни извор информисања Фејсбук. Након што је неколико десетина предајника за 5Г мрежу запаљено у Великој Британији, полиција је саопштила да су напади мотивисани веровањем да је 5Г мрежа повезана са пандемијом. Психолог Жарко Требјешанин подЖарко Требјешанин (1950) сећа да се теорије завере успешно – психолог, редовни професор на Факултету шире и преко таблоида и такозване за специјалну едукацију и рехабилитацију у Београду. треш литературе, али за њих је, ипак, Значајна дела: Речник психологије, Шта Јунг заиста није рекао, Фројдово завештање и друга. потребно издвојити новац – интернет и друштвене мреже су много приступачније, због чега се већи број људи информише преко њих. Међутим, он сматра да кључни проблем нису друштвене мреже, већ необразовање људи: „Нажалост, резултати ПИСА тестирања показују да млади у нашој у земљи немају много медијске писмености ни критичног мишљења – зато лако постају жртве теорије завере, манипулације, спина, рекламе и лажних вести”. Део чланка објављеног у „Политици” 27.7.2020. У вези са том вешћу директно је повезана следећа о 'лову' на лажне вести на Фејсбуку:

Размисли Подсети се појмова медијска писменост, манипулација и пропаганда из поглавља о креаторима и примаоцима медијских порука. Како бити сигуран да су информације пласиране у медијима проверене? На који начин препознати дезинформације и лажне вести у медијима? Како утврдити аутентичност видео-објаве на Јутјуб (YouTube) каналу?

285

Медији нуде непрегледну количину информација, али нису све информације једнако вредне. Због тога је неопходно проверавати релевантност информација и не упадати у замку лажних вести за које се користи израз „новинарска патка”.

Занимљивост

„Желећи да се наруга лаковерној читалачкој публици, познати белгијски хумориста Корнелисен лансирао је вест о прождрљивим паткама. Јавио је како је неки наредник купио двадесет патака и наредио да се једна од њих одмах закоље и сва (са костима и перјем) исецка на комадиће како би њоме нахранио остале патке. После неколико минута то је учинио и са другом, па са трећом, четвртом… и тако редом до деветнаесте. На тај начин је двадесета патка прождрла деветнаест својих другарица. Ту бесмислену вест о прождрљивости патака пренели су и други листови, па се после о томе данима причало. Аутор је, наравно, након извесног времена открио тајну свог научног експеримента и тиме се наругао лаковерним читаоцима и жутој штампи. Случај је потом заборављен, али се од тада, како мисли Вартањ, свака лажна вест у новинама назива новинарском патком. Занимљиво је да је много година касније један амерички лист објавио исту вест. Резултат је опет био исти: лаж о прождрљивим паткама примљена је са великим занимањем.”

uk a

Истражи

Милан Шипка, Зашто се каже

Да ли је прича о нареднику и паткама истинита или је и сама новинарска патка? Наведи пример још неке новинарске патке новијег датума.

Важни појмови

Опажање је начин како људи виде и тумаче ствари у свом окружењу (Прајс). У стварности није све заиста онако како је представљено у медијима, због чега медијске садржаје не би требало узимати здраво за готово. Подсети се лекције о лажним вестима у којој је наведен цитат Наде Кораћ: „Оно што се види на екрану никад не изгледа потпуно исто као оно што постоји у стварности. Оно што постоји у стварности не мора се уопште видети на екрану. Оно што се види на екрану не мора уопште постојати у стварности.” Људи нижег нивоа образовања и мање медијске и дигиталне писмености теже ће вредновати медијске поруке и биће подложнији феноменима као што су нпр. гласине. То су непроверене, а најчешће и нетачне вести, говоркања о некоме или нечему. Појам близак гласинама је фама, који се употребљава да означи мишљење о некоме на основу гласина и прича које постоје о тој особи. Људи често не проверавају гласине и размишљају у складу са изреком: „Где има дима, има и ватре”. У књизи Фама – историја гласина, Ханс-Јоахим Нојбауер наводи да „оно што сви причају још увек није гласина, већ је гласина оно за шта се каже да сви причају: гласине су цитати или

286

варијације цитата, уз једно значајно изостајање – остаје неодређено кога ‘цитирају‘.” Онај ко чује неку гласину и пренесе је сврстава се у ред људи који ‘причају‘, а главна реченица: „Људи причају”, не може се побити јер је реч о индиректном говору, цитату цитата. Гласина може бити добронамерна и злонамерна, а често је резултат неспоразума или мањка обавештења. Треба разликовати гласину од сумње у вези са неким догађајем. Медији доприносе ширењу гласина нпр. када наводе да су нешто сазнали „из поузданих извора”, а да се не зна који су то извори. Провера је увек најбољи начин да се утврди истина.

Прочитај

Прочитај вест о алигатору који је преживео Други светски рат у Берлину и за кога се – неосновано – причало да је припадао Адолфу Хитлеру.

Размисли

uk a

По чему препознајеш гласине? Који људи су изложенији гласинама? Можеш ли да наведеш неку гласину о себи? Препознајеш ли код себе склоност ка ширењу гласина? Да ли мислиш да у гласинама има истине? На које све начине медији доприносе брзини ширења гласина?

У вези са медијима све је раширенији појам спиновање. Спиновати (енгл. to spin – завртети, вртети) значи ‘завртети‘ неку информацију која ће јавност определити на ону страну која одговара онима у чијем се интересу пласира. У односима са јавношћу, спиновање се као метод користи да се јавност убеди да је оно што се представља најбоље или пак окрене против неке идеје или личности. То је неретко манипулативна тактика, пошто подразумева да се информације погрешно интерпретирају, лукаво подмећу, улепшавају или искривљују. Особе које се баве спиновањем као професијом називају се спин-доктори. Едвард Бернaјз (Edward Bernays) назива се ‘оцем спиновања‘. У својим књигама Едвард Бернaјз (1891–1995) је описао неке ситуације у Америци – аустријско-амерички пионир у области 20. века када је требало популарисати односа са јавношћу и пропаганде. Значајна дела: Кристализација јавног мишљења, Пропаганда и друга. алкохол и цигарете као прихватљиве, упркос противљењу јавног мњења.

Истражи Одгледај како у хумористичкој телевизијској серији Државни посао Ђорђе Чварков спинује.

287

За дигиталне медије везује се појам бот. То је скраћени назив за софтверског робота који има улогу да замени човека у виртуелном свету. Бот може самостално да крстари интернетом, прави лажне налоге, шаље имејлове, користи чет, изврши хакерски напад и др. у зависности од тога како је програмиран. Један од метода за препознавање робота је тај да он не прави грешке у куцању и обично избацује једноставне реченице у којима се речнички фонд углавном понавља (нпр. „браво”, „свака част”, „тако је”, „у праву је”). Израз је настао међу играчима популарне видео-игре Каунтер страјк (Counter-Strike) у којој су се могли користити ботови кад није било довољно саиграча. Међутим, ботови су се у игри често „заглупљивали”, тј. ударали у зидове, заглављивали се, па нису служили сврси. Тако су играчи ботовима почели да ословљавају оне који често греше или су бескорисни. У пренесеном значењу, алудира се на људе који не мисле својом главом. Термин се најчешће користи за припаднике интернет-тимова неке групације (углавном политичке) који пишу коментаре подршке тој групацији.

Запитај се

По чему ћеш на друштвеним мрежама препознати софтверски бот, а по чему да је реч о реалној особи?

uk a

Још један израз из интернет-терминологије јесте троловање, који подразумева намерно ометање комуникације преко интернета, најчешће на друштвеним мрежама, форумима, блоговима или у коментарима у онлајн издањима новина. У троловање може спадати намерно изношење нетачних, непроверених информација, потпиривање неаргументованих расправа, вређање по било ком основу и сл. Трол означава Именица трол пореклом је из нордијске особу чији је циљ да својим прилозима изазове што митологије, где означава демона или џина, већу реакцију учесника интернет-комуникације или а реч је о створењима препознатљивим да поремети нормалну дискусију. по свом обешењачком духу.

Размисли

Како треба реаговати на троловање, тј. на провокације и непримерене коментаре на интернету?

Истражи Како се путем друштвених мрежа може манипулисати ставовима људи, ширити лажне вести и утицати на емоције и понашања корисника – може се „из прве руке” доживети у игри Troll Factory, односно Фабрика тролова. У тој игри, која се може одиграти и више пута како би се испробали различити сценарији, твој задатак је да будеш професионални интернет-трол на новом послу у Фабрици

288

тролова. Треба да повећаш утицај на друштвеним мрежама ширећи страх, пристраност и сумње, служећи се, притом, мрежама ботова, плаћеним огласима, интернет-мимовима и чиме год је све потребно.

Критеријуми за вредновање медијских порука

„Изнесите им текст кратко и прочитаће га, јасно и уважиће га, сликовито и запамтиће га, а изнад свега прецизно и водиће их његова светлост.” Џозеф Пулицер

Џозеф Пулицер (1847–1911) – амерички новинар мађарског порекла, власник/издавач популарних листова и зачетник тзв. „жуте штампе”. Иницијатор прве новинарске школе и оснивач Фондације која додељује Пулицерову награду за писце, новинаре, фотографе и музичаре. Аутори се могу кандидовати под условом да је њихово дело објављено у Америци.

uk a

У мноштву медијских порука једноставно је немогуће снаћи се и зато је наша свест усвојила рутинске поступке којима брзо и ефикасно обавља процес филтрирања. То је оно што Потер назива „аутоматски пилот”, када не преиспитујемо информације којима смо изложени. Подсети се прве лекције о комуникацији и обрати пажњу на елементе масовне комуникације у којима је, у том контексту, објашњен и појам филтера. Са стицањем медијске писмености долази и жеља за разноликошћу медијских порука, односно испитивање алтернатива и критичко мишљење. Потребно је овладати критеријумима за селекцију и вредновање информација које пласирају медији. То подразумева: идентификацију извора садржаја медија и њиховог контекста; интерпретацију порука и вредности које шаљу медији. Приликом анализе и вредновања медијских порука, важно је поставити кључна питања која се могу поделити у три групе: ПУБЛИКА И АУТОРСТВО Ко је креирао ову поруку и с којом сврхом? Ко је циљана публика? Ко је платио за ту поруку? Ко би могао имати користи од те поруке? Кога би она на било који начин могла оштетити? Зашто би та порука могла бити важна појединцу? Које би радње при одговарању на поруку морао предузети појединац?

289

ПОРУКЕ И ЗНАЧЕЊЕ Које се вредности, идеје, информације и ставови поруком преносе? Које су информације изостављене из поруке, а које би могле бити важне? Које су технике коришћене и с којим разлогом? Како различити људи могу на другачији начин интерпретирати поруку? На који начин појединац интерпретира поруку и шта може да научи о самом себи на основу своје реакције или интерпретације? ПРИКАЗ У МЕДИЈИМА И СТВАРНОСТ Када је порука настала? На који је начин послата публици? Ради ли се о чињеници, мишљењу или нечем трећем? Колико је порука поуздана? На основу чега појединац то мисли? Ко су извори информација, идеја и тврдњи?

Закључи

uk a

Појединац не може да утиче на начин на који медији стварају поруке, али помоћу медијске писмености може да омогући пребацивање контроле са медија на себе. Способност доношења суда приликом вредновања медијског садржаја мора да се заснива на мноштву извора и мноштву становишта (Прајс). Због тога је важно стицати знања и способности за смештање медијских садржаја у сопствени систем вредности (поглед на свет).

Сазнај више

У последњих неколико година, у јавности су често објављивани прилози који се односе на природне несреће (пожари, поплаве и сл). Док, на пример, медији извештавају о поплави или пожару, приказују се снимци који се односе на сличан старији догађај. У таквим ситуацијама неопходно је проверити тачан датум објављивања снимка, као и да ли се снимак односи на догађај уз који је објављен. То се може утврдити уз помоћ ове интернет-странице. И у Србији постоји портал који се бави лажним вестима.

Размисли Пажљиво погледај приложену илустрацију и размисли на које начине медији могу да стварају лажну слику о свету око нас и да шире дезинформације.

Вежбај Одгледајте краткометражни филм Синдром 17 (Радионица Школе медијске културе, 2016), који говори о необичном феномену.

290

После гледања филма, одговорите на питања: Шта сте видели у филму? Који је његов садржај и којих се детаља сећате? Да ли вам је у филму нешто необично? Да ли сте стекли утисак да овај филм заиста приказује стварност? Којим се елементима филмског израза служе његови ствараоци да би нас уверили како је реч о документарном, а не о играном филму?

Кључне речи

Критеријуми за вредновање садржаја који се размењују у непосредној и у посредној комуникацији међу људима успостављају се под утицајем многих елемената – од индивидуалних преференција до погледа на свет који инсталира дух медијског времена. Неки теоретичари сматрају да вредност медијских порука лежи у њиховој веродостoјној репродукцији стварности.. Неки теоретичари верују да вредност медијских порука лежи у уметничкој стилизацији ствaрности. Један од најбољих примера је Нанук са севера (Robert J. Flaherty, 1922), у антологијама светске кинематографије наведен као родоначелник документарног филма. Готово читаво столеће трају расправе о томе да ли ово дело припада фактографији или фикцији.

uk a

опажање, гласине/фама, спиновање, троловање, вредновање медијских порука

Литература

Нојбауер, Х. (2010) Фама – историја гласина. Clio. Београд. Потер, Џ. (2012) Медијска писменост. Clio. Београд. Прајс, С. (2011) Изучавање медија. Clio. Београд. Хокингс, П. (2014) Начела визуелне антропологије. Clio. Београд.

Препоручена литература Фоа, М. (2017) Господари медија. Clio. Београд.

Синтеза

СПИНОВАЊЕ

ГЛАСИНЕ (ФАМА)

ВРЕДНОВАЊЕ МЕДИЈСКИХ ПОРУКА

ТРОЛОВАЊЕ

291

ПСЕУДОВРЕДНОСТИ У КУЛТУРИ Миодраг Мајић (1969) – српски правник, судија Апелационог суда у Београду, аутор блога о правосуђу и писац.

„Како пронаћи кривца у свету у ком је истина изобличена? Одговор ће нас заувек променити.” Миодраг Мајић, Деца зла (2019)

Лица невиности Упореди

uk a

Доба невиности (1920) је роман америчке ауторке Идит Вортон. Доба невиности (1993) је филм Мартина Скорсезеа, адаптација истоименог романа Идит Вортон. Доба невиности је фото-албум Јоване Илић.

Прочитај

Лица / Доба невиности (Никола Гачпар, 2020)

Претпоставка невиности: свако је невин, док се не докаже да је крив. У оквиру виталних права и слободе човека, ова претпоставка је једна од најважнијих уставних и међународноправних гаранција. Већина закона уређује обавезу поштовања претпоставке невиности и односи се на државне органе, медије, удружења грађана, јавне личности, као и сва друга лица, која су дужна да својим јавним изјавама не вређају права окривљеног и оштећеног, као ни начело судске независности. Познато је, међутим, да је у многим земљама било медијских кампања у односу на кривичне поступке који су у току, па су неки окривљени унапред третирани као кривци, док су обрнуто, неки други унапред „медијски ослобађани”.

Запитај се Да ли те невиност асоцира на нежност и неисквареност? Наведи примере. Какав је однос између невиности и „страсти, освете, опомене и симболике”? Да ли уметност има везе са невиношћу? Какве? Образложи свој став. Која лица невиности овде нису поменута, а мислиш да су важна у контексту медија, културе и вредности? Понуди илустрације.

292

Кич и шунд „Прво је морао настати кич-човек, да би индустрија свести имала разлог и покриће да се (на њему) гради и развија.” Ратко Божовић Готово свакодневно се користе речи кич и/или шунд да означе нешто што нема вредност. Међутим врло често се дешава да се људима свиђа оно што се сврстава у невредности. Подсети се разлике између суда укуса и вредносног суда.

Размисли

Да ли разликујеш кич и шунд? Можеш ли да наведеш примере кича и шунда који ти се веома свиђају? Издвој на тим примерима оно што ти се свиђа и опиши свој доживљај.

Важни појмови

uk a

Кич (нем. Kitsch од енгл. sketch скица) првобитно, назив за јефтину робу из области примењене уметности; сада општи назив за производе ликовне, литерарне и музичке назови уметности. (Вујаклија) Према неким другим изворима, често је синоним за ђубре (нем. кitschen) у значењу сакупљања ђубрета са улице или (нем. verkitschen) учинити јефтиним. У Оксфордском речнику енглеског језика кич је изведба невредности. Шунд (нем. Schund) никаква, лоша роба, роба за бацање, бофл; шунд-литература, књиге без икакве уметничке вредности, по садржини обично криминалне, авантуристичке, порнографске и неморалне, књижевно ђубре. (Вујаклија)

Занимљивост

Почетком јула 1972. године, прво у „ужој Србији”, ступио је на снагу Закон о опорезовању производа и услуга у промету, којим су опорезоване и публикације које би надлежне комисије прогласиле за безвредне. Почетком наредне године почела је примена Закона и у остатку земље. Одмах су се јавили гласови који су с разлогом упозоравали да нема чврстих критеријума шта је шунд, тј. да се може десити да у различитим републикама мерила буду различита. [...] Порез на шунд је заиста доста погодио забавну штампу и шунд-литературу, али их није уништио. Њихови тиражи су упркос примени Закона остали импозантни. Примена Закона је донела половичне резултате, али је изазвала незадовољство издавача шунд-литературе који су тврдили да власт нема право да ускраћује људима право на забаву по њиховом укусу – посебно ако су они сами за њу плаћали. Уместо укинутих листова појављивали су се нови, а три године после увођења Закона још увек је половину штампане продукције чинило оно што су културни радници презриво називали шундом. Зоран Јањатовић, Забавна штампа у социјалистичкој Југославији (2010)

293

Запитај се Објашњења из Речника страних речи (Вујаклија) подложна су многим преиспитивањима. Да ли се кич односи и на све друге уметности? Да ли се шунд односи и на све друге родове/жанрове (не само) књижевности?

Истражи

Изабери примере кича и шунда из било које области људског изражавања па провери у породици и међу вршњацима како цене њихове вредности. Да ли је твој однос према вредностима одабраних примера измењен након обављеног истраживања? Поједини теоретичари и уметници наводе да је кич „уметност среће” (Абрахам Мол) или „улепшани свет” (Алекса Челебоновић). патôс (грч. páthos – доживљај, патња, страст) – 1 а. дубоко осећање, занос, узбуђеност која се постиже средствима говорништва или уметности. б. књиж. у Аристотеловој поетици узвишен и дирљив говор у трагедији који изазива осећај катарзе (прочишћења). 2. претерано повишен тон говора, пренаглашавање осећања, патетика.

Закључи

Погледај филм Мери и Макс (Mary and Max, Adam Elliot, 2009).

uk a

Може ли емоција да доминира над вредношћу (филмског) израза? Да ли патетика припада кичу или шунду?

Сазнај више

Подсети се садржаја о успешном јавном наступу и феномену псеудонима. Нинџа корњаче носе имена славних уметника – Рафаела, Микеланђела, Донатела и Леонарда. Хомер, Марџ, Лиса и Меги Симпсон (The Simpsons) прославили су своје имењаке из стварности: оца (Homer), мајку (Marge) и сестре (Lisa, Maggie) Мета Гронинга, аутора серије. Популарни Гарфилд добио је име по деди Џима Дејвиса – Џејмсу Гарфилду Дејвису. Чарли Браун и Линус (Peanuts) права су имена стварних пријатеља аутора Чарлса Шулца. И неки слаткиши носе имена славних личности, па тако можете поручити колачиће „Сара Бернар”, мандарине „Клеопатра”, „Моцарт кугле”, торту „Жил Верн”, уз дечји коктел „Ширли Темпл”.

294

Еротика и порнографија

„Нешто у уметности може бити изванредне естетске вредности. Међутим, ако уметност ’примамо’ искључиво из интереса осета и пожуде, ми тада ’кривотворимо’ дати уметнички производ.” Сретен Петровић Сексуалност је интегрални део људске природе и обухвата разна секс (лат. sexus пол, сексуална понашања и тенденције. Подсети се лекције о култури и цитиполност) – збир раног писма у коме Чехов наводи да је један од услова који испуњавају карактеристика по културни људи: „Веома воде рачуна да контролишу своје нагоне и да у којима се разликују супротном полу не виде само сексуални објекат.” Однос према људској припадници мушког сексуалности условљен је културолошким одредницама и мењао се и женског пола, а заснивају се на разлици кроз време. Чињеница да је ово део човекове интиме – која је сама по у репродукцији. себи узбудљива и побуђује интересовање јавности – често води ка злоусексуалан (лат. sexuпотреби сексуалности у сензационалистичке сврхе.

Запитај се

alis) – који се односи или је у вези са полним животом; чулан.

Подсети се сензационализма у медијима.

Наведи примере злоупотребе сексуалности у сензационалистичке сврхе.

uk a

Презентације сексуалности – еротика и порнографија – у уметности и медијима су подложне различитим критеријумима вредновања.

Важни појмови

Еротика – од Ерос (грч. Erōs) – мит. бог љубави код старих Грка (код Римљана: Амор, Купидон); фиг. љубав; фил. љубав према идејама, нагон за сазнањем (код Платона); еротика – односи се на љубавни живот у свим његовим манифестацијама; вештина вођења љубави, наука о љубави; љубавно песништво. Порнографија (грч. porneía, graphía писање) – описивање блуда; ширење у народ блудничења књижевношћу; бестидна књижевност и уметност; порнографски – бестидно и скаредно написан или насликан; који има карактер порнографије.

Занимљивост У једном од овдашњих дневних листова 1911. године објављен је: „КОНКУРС за глумце и глумице Кинематографског позоришта Модерног биоскопа Модерни биоскоп приступа изради својих сопствених кинематографских драма и комедија. Тога ради позивају се глумци и глумице и лица која осећају да би могла глумити да се јаве лично, или преко писама управи Модерног биоскопа. Услов је: глумци и глумице

295

играће за извесно време хонорарно. А у најкраћем времену управа ће способна лица ангажовати стално под месечном платом. Ван овога услова глумци не могу управи постављати друге услове. Нарочито се обраћа пажња сиротим студентима и студенткињама да се, ако осећају способност и имају воље за то, јаве управи. Они ће на тај начин створити себи леп приход за своје издржавање и школовање а да не морају напуштати своју каријеру, пошто ће ово бити за њих споредно занимање. Тако исто могу се у истом циљу јавити интелигентне госпође и госпођице, јер је начин зараде строго солидан и частан. Коферте треба слати Модерном биоскопу за Позоришни отсек.”

Зашто београдски „Победник” – чувена скулптура (1927) Ивана Мештровића – није постављен на Теразијама?

Иван Мештровић (1883–1962) – југословенски вајар и архитекта. Значајна дела: Гргур Нински у Сплиту, Јосип Јурај Штросмајер у Загребу, Захвалност Француској у Београду на Калемегдану, Незнани јунак на Авали код Београда, Споменик победнику на Калемегдану, Београд, Споменик Светозара Милетића у Новом Саду, Никола Тесла две идентичне статуе једна у Београду а друга на Нијагари, Његошев маузолеј на Ловћену и друга.

Истражи

Закључи

uk a

Еротику је могуће готово непогрешиво разликовати од порнографије у визуелним уметностима/медијима, у већини случајева, већ и на први поглед (одабир планова – никад детаљ; одабир углова, светла и сенке, композиције – креативни приступ; сугестија атмосфере итд.). Презентације сексуалности које имају тенденцију естетског обликовања призора – инспирисане су сексуалношћу, а искључиво вођене уметничким изразом. За разлику од порнографије, која циља на подстицање нагона, еротика је усмерена на побуђивање емоција. Еротика припада уметности, а порнографија нема никаквих претензија на уметничке вредности.

Подсети се цитата Оскара Вајлда из предговора роману Слика Доријана Греја који се односи на културу, морал и лепоту.

Вежбај

Прегледај фото-албум Јоване Илић Доба невиности. Како разумеш изјаву ауторке да фотографије у овом албуму представљају „фиктивну реалност” (модели, девојчице и тинејџерке, саме су одабирале артефакте – оружје и кациге)? Назив овог фото-албума је исти као и назив фото-албума чувеног фотографа Дејвида Хамилтона. По чему је фото-албум Доба невиности Дејвида Хамилтона контроверзан? Да ли би данас могао бити објављен? Зашто? Које су сличности и разлике између ових истоимених фото-албума? Наведи своје критеријуме за вредновање ова два фото-албума.

296

Кемп „Кемп је несташан/враголаст, анти-озбиљан. фриволан (лат. frivolus) – 1. непристојан, простачки. 2. баналан, отрцан, безначајан. Прецизније, кемп доноси нови, комплекснији однос према ’озбиљном’. Неко може бити озбиљан са фриволним, фриволан са озбиљним.” Сузан Зонтаг (1983) Сузан Зонтаг (1933–2004) – америчка списатељица, редитељка, политичка активисткиња, утицајна критичарка.

КЕМП (енгл. сленг camp) – стил који се појавио крајем шездесетих година 20. века као повратак старој одећи, дизајну, романима, филмовима и уопште кичу од двадесетих до педесетих година. Разликује се low camp – несвесна афектација и high camp – намерна афектација. Порекло појма је нејасно. Постоје индиције да би реч могла бити везана за реч campus, стил одређене затворене универзитетске средине. Јован Ћирилов (1991) Јован Ћирилов (1931–2014) – један од најзначајнијих делатника српског и југословенског модерног театра и културе.

uk a

„Кемп је појам који се опире свакој дефиницији. Кемп стил, као понашање, облачење, уметнички израз или емоција никада није до краја истражен.” Различити су покушаји тумачења попут: „ништа у природи не може бити кемп”, „кемп симболише неприродност и производ је урбаности”, „у директној је корелацији са кичем”, „кемп је постизање супротног ефекта...” итд. Међутим, још увек се многи питају шта је кемп и који су му корени. И шта је заједничко кемп фигурама са двора Луја XIV и генију Оскара Вајлда? Или сликама Салвадора Далија, екстраваганцији Фредија Меркјурија, мачо позирању Мика Џегера и иконичким трансформацијама Лејди Гаге? Жан Кокто, највећа кемп фигура коју је Париз икад произвео, рекао је за Vanity Fair 1922.: „Ја сам лаж која говори истину.” Овај парадокс је основа лексикона Филипа Кора Кемп – Лаж која говори истину, у коме су више од два века кемпа приказана кроз појавe, личности, објектe и артефактe. То је својеврсни изазов читаоцу да сам изгради одредницу кемпа.

Сазнај више Ево једне од Корових лексиконских одредница: „ДИТРИХ, Марлен (DIETRICH, Marlene [Magdalene von Losch]) (1901–1992) Лепа, не-неуротична и талентована глумица, дивна Марлен није била кемп личност. Уместо тога, као редак женски Нарцис (који је очувао лепоту чак и у екстремној старости), била је очито у потрази за огледалом. Као резултат тога, редитељи или обожаваоци (често кемп ентузијасти) користили су њену елеганцију и егзотичност за властите кемп мотиве. Спој таквог става и њеног снажног карактера произвео је незаборавне слике кемпа које као да сугеришу перверзност широког опсега у Плавом анђелу, Гримизној царици или Шан-

297

гај експресу. Задовољство са којим је Марлен усвојила модерни шик женских панталона допринела је кемп изгледу легенде чија се једина стварна чудноватост састојала у одважној искрености према самој себи.”

Закључи

Подсети се мистерије за масовну психозу у теми о сензационализму у медијима па погледај једну од бројних видео-презентација извођења песме Лили Марлен: Ако у одредници дословно стоји да „дивна Марлен није била кемп личност”, зашто је ушла у лексикон кемпа?

Многи теоретичари и уметници који су се бавили истраживањем овог феномена као кључне речи су навели: софистицираност, (хомо)сексуалност, ексцентричност, дендизам итд.

Прочитај

uk a

Поједини аутори тврде да је дендизам: имиџ, стил и псеудоним кемпа. „Савршени денди Појам који човек себи створи о лепом одражава се у читавом његовом начину одевања, да ли се гужва или затеже његово одело, заокругљава или поравнава његове покрете, а то чак, током времена суптилно прожме и црте његовог лица. Човек на крају почиње да личи на оно што би хтео да буде. Дендизам је неодређена институција. Денди не стреми љубави као посебном циљу и не тежи за новцем као за нечим битним, њему би могао бити довољан и један бесконачан кредит, ту простачку страст он препушта вулгарним смртницима. Дендизам није чак, као што многе неразумне особе, изгледа, мисле, неумерена склоност ка удешавању и материјалној елеганцији. Ове су ствари за савршеног дендија само симбол аристократске супериорности његовог духа. То је, пре свега, жарка потреба за оригиналношћу, садржана у спољним границама пристојности. То је нека врста култа према себи самом који може да надживи тражење среће у другоме, у жени, на пример; који може да надживи чак и све оно што назива илузијама. То је задовољство да се изазове изненађење и сујетно задовољство да се сам никад не изненади.” Шарл Бодлер, Сликар модерног живота (1869)

Занимљивост Истражи појам ready-made и значај контроверзног француског уметника Марсела Дишана. У истом контексту, подсети се и садржаја о невербалној комуникацији у ком Ружица објављује своју жељу да победи, али да не буде „славна као WС шоља!”.

298

Сазнај више Први целовечерњи телевизијски, уметнички, рокенрол мјузикл у Европи, на основу музике (тада) младог аутора Оливера Мандића, Станко Црнобрња режира програм који, по својој форми и садржају представља до тада невиђено креативно решење. Емисија Београд ноћу (1981) постаје медијски и културни феномен, шокира велики део југословенске ТВ публике, али исте године, на водећем европском ТВ фестивалу Златна ружа Монтреа у Швајцарској, добија специјално признање.

Вежбај

Направите тим за мало истраживање појма кемп (из различитих извора, тумачења, предрасуда итд.). Кад усагласите основне одреднице, свако нека понуди по један пример кемпа (из различитих области људског изражавања). Из заједничке анализе и тумачења, установите да ли кемп припада уметности. Образложите закључке.

Поједине епохе у развоју културе и уметности заснивају се на релативизацији односа међу вредностима. Медији су томе посебно допринели, захваљујући цивилазицијским одредницама које постављају нове технологије. Тако су псеудовредности у култури, у најширем смислу тог контекста, све чешће подложне глобалним расправама о критеријумима за вредновање ауторских приступа обликованих конкретним језицима изражавања.

uk a

Кључне речи

псеудовредности, лица невиности, кич и шунд, еротика и порнографија, кемп

Литература

Еко, У. (2004) Историја лепоте. Плато. Београд. Ингарден, Р. (1975) Доживљај, уметничко дело и вредност. Нолит. Београд. Кор, Ф. (2003) Кемп: Лаж која говори истину. Ренде. Београд.

Препоручена литература Безданов Гостимир, С. (2014) Медијске иконе. SMArts. Београд. Sontag, S. (1964) Notes on „Camp” Janjatović, Z. (2010) „Zabavna štampa u socijalističkoj Jugoslaviji”, Studia lexicographica, год. 4 (2010), бр. 1 (6), стр. 33–59.

Синтеза

лица невиности

псеудовредности у култури

еротика и порнографија кемп

кич и шунд

299

ВРЕДНОСТИ У КУЛТУРИ Језик и култура

Подсети се да је комуникација процес који обједињује планету, повезује нас са другим појединцима, групама и институцијама и представља основ сваке културе. У том смислу, и језик обликује идентитет припадника одређене културе.

Вежбај

Групни рад: У многим деловима света људи се поздрављају на различите начине. Заједно прочитајте и појасните наведене начине поздрава. Поделите папириће с поздравима свима у одељењу. Приђи некоме и поздрави га на начин исписан на папирићу. Задатак је да невербалном комуникацијом пронађеш свог пара који се поздравља на исти начин као ти.

НАЧИН ПОЗДРАВЉАЊА

Кинези

Поклонити се с рукама прекрштеним преко груди.

Ескими

Трљати нос о нос.

Мексиканци

Загрлити се и лупкати по леђима.

Немци

Корејци

uk a

НАРОД

Климнути главом и поклонити се. Поздрав с чврстим стиском руке.

Енглези

Поздрав на размаку од два корака и слабог стиска руке.

Французи

Грљење и љубљење четири пута у образ.

Јапанци

Поздрав рукама у ставу молитве уз наклон

Арапи

Десном руком проћи од чела до пупка.

Срби

Љубљење у образ три пута.

Истражи Распитај се да ли неко у твом породичном, школском или ширем окружењу другара има посебан начин поздрављања, који је познат само припадницима мале групе.

300

Ко је обликовао тај поздрав? Са којим циљем? Каква су тумачења значења? Зашто је доступан само одабранима?

„Развијен језик, то је биће и крв народа, то је максимала онога што једна култура оставља и даје.” Исидора Секулић

„Различит језик је и различит поглед на свет.”

Федерико Фелини

Запитај се

Федерико Фелини (1920–1993) – италијански филмски редитељ и сценариста, добитник четири Оскара за филмове Улица, Кабиријине ноћи, Сладак живот, Осам и по, а петог Оскара добио је за животно дело. Чувени су и његови филмови Амаркорд, Казанова и други.

Како разумеш наведене мисли о језику? Образложи.

uk a

Језик и култура су неодвојиви јер имају моћ одр(а)жавања националног и културног идентитета. Како људи размишљају и на који начин ће нешто представити, умногоме зависи од њихове културе. То се назива лингвистичком релативношћу – степеном до ког језик утиче на људско мишљење посредством разумевања и тумачења значења. Надаље, поглед на свет – који помиње Федерико Фелини – јесте друго име за систем вредности.

Занимљивост

Богатство језика зависи од многобројних фактора – од екосистема у ком заједница живи, од климе, историјских односа са суседима, заједничких вредности, нивоа развоја технологије, мешања са другим културама итд. Лапонски језици, на пример, којима се говори на северу Скандинавије, имају пет стотина речи које објашњавају појам снег, а немају реч која би означила рачунар.

Прочитај Начини на које поједине културе употребљавају језик подразумевају следеће особине: директност/индиректност – нпр. већини Американаца блиска је директност и отвореност у говору, док нпр. источњачке културе тај стил доживљавају као непристојност и одраз непоштовања према другима;

301

афекат – снажно осећање (најчешће љутња, бес и сл.), неконтролисано, импулсивно реаговање

одржавање друштвених односа – нпр. Јапанци поштују строга правила која уређују друштвене односе па за обраћање надређенима, себи једнакима еуфемизам – ублажавање; стилска фигура или подређенима употребљавају различите вокабукоја подразумева употребу благе речи за ларе; нешто непријатно или ружно изражавање афекта – нпр. британски енглески пун је еуфемизама који говорницима омогућавају да избегну изражавање снажних емоција; вредност разговора – уживање у умећу разговора и у јавном говорењу.

Упореди

У неким земљама се користи исти језик, али је његова примена модификована културолошким разликама. На пример, натписи истог значења имају различите облике:

САД: Забрањен улаз псима. Енглеска: Жалимо што у интересу хигијене псима није допуштен улаз у зграду. САД: Молимо, не дирајте врата. Енглеска: Заустављање врата узрокује кашњење и може бити опасно.

uk a

Закључи

Погледај дугометражни анимирани филм Снупи, врати се кући (Snoopy Come Home, Bill Melendez, 1972). Како је језиком филмске анимације дочаран однос према забранама? Погледај дугометражни играни филм Врата судбине (Sliding Doors, Peter Howitt, 1998) са драматуршким/монтажним паралелним укрштањима, којима се приказује наратив развоја догађаја у животу главне јунакиње када она закасни на воз, односно када стигне на време. Да ли догађаји који се дешавају у делићу секунде могу да преусмере нечији животни пут? Како је то приказано језиком филмског изражавања? До сада ти је познато како култура може да означава: низ уметничких и интелектуалних дела; процес духовног и интелектуалног развоја; вредности, обичаје, веровања; читав начин живота.

Сазнај више Многи антрополози сматрају да су од настанка првих култура на свету у сржи њихових структура били породица, држава и религија. Најранији прикази упућују на занимање за важност родбинских веза, за заједнице и за духовне обичаје. У том смислу, култура обликује идентитет својих припадника.

302

За Јохана Готфрида ХердеЈохан Готфрид Хердер (1744–1803) ра, култура укључује инду– немачки песник и филозоф, назван 'оцем културног стрију, трговину и технолонационализма'. Значајна дела: Расправа о пореклу језика, гију, исто колико и вредности Идеје за филозофију повести човечанства, и осећања. Гласови народа и друга. У својим Белешкама ка дефиницији културе, Томас Стернс Елиот сматра да култура укљуТомас Стернс Елиот (1888–1965) чује све карактеристичне активно– енглески књижевник и критичар, добитник сти и интересовања једног народа. Нобелове награде за књижевност (1948). Значајна

дела: Пуста земља, Традиција и индивидуални талент, Четири квартета и друга.

Закључи

uk a

Оно што је типично за једну културу не мора бити само њој својствено. Тери Иглтон наводи да нпр. лапонска култура може да означава поезију, музику и игре Лапонаца или може да укључује храну коју једу, врсту спорта који упражњавају и тип њихове религије или може да обухвати лапонско друштво као целину, односећи се чак и на њихову транспортну мрежу, систем гласања и методе одлагања отпада. Лапонци, на пример, једу месо ирваса, али то раде и неки други народи. У Лапонији је, међутим, могуће посетити Деда Мраза у његовој кући у Арктичком кругу током читаве године – задовољство које се, можда, не може наћи нигде другде на нашој планети. Бројни аутори су сагласни у вези са ставом да су се реатеизам – безбожност; неверовање у лигије одржале зато што задовољавају низ кључних жипостојање Бога вотних потреба људи. Међутим, постоје и друштва која су изразито атеистичка, што не значи да немају своју културу и идентитет.

Вредности

Подсети се садржаја о вредностима и вредносним оријентацијама. Теоретичар Роман Ингарден у својој студији Доживљај, уметничко дело и вредност образлаже релативност вредности и наводи да вредности, у већини категорија релативности, представљају само илузије: уверени смо да опажамо ту вредност, а она сама по себи уопште не постоји: изврсна слика, лепа девојка, укусно јело;

303

једна иста ствар мења вредност у зависности од околности, а да те околности, иначе, нису измениле ове предмете у њиховим стварним својствима и да се сами предмети такође нису изменили: аутомобил као изванредно брзо и удобно превозно средство изгубио је у том погледу своју вредност, или се његова вредност суштински смањила, откако постоје много бржи, модерни авиони; релационалност вредности (Николај Хартман) – тамо где нека ствар, неки догађај или збивање, или, најзад, неки човек поседују вредност за нешто друго или за неког другог, а не за сам вредан предмет: једна биљка је хранљива (корисна) за животиње одређеног рода, али је за животиње неког другог рода отровна (штетна); релативност у смислу који треба да укаже на посебан начин бивствовања вредности – готово је опште уверење да људи „стварају” вредности у посебним актима свести: постојање вредности је последица одређених човекових осећања, нпр. мржње, љубави, жудње, или страха које се у човеку јављају пред извесним предметима; релативност одређена тиме што се вредност не одликује приступачношћу за све људе: нпр. само слушалац сензибилисан на музику може у њој да ужива и реагује правим одзивом на вредност.

uk a

Запитај се

Ингарден у покушају разврставања – а уважавајући и друге ауторе који су се бавили овим феноменом – наводи виталне, културне и моралне вредности. У културне вредности се убрајају естетске (лепота, ружноћа), а такође и вредности истине и заблуде; дакле, позитивне и негативне вредности (невредности или псеудовредности). Да ли моралне вредности представљају сасвим издвојену групу вредности која се оштро и специфично разликује од осталих група вредности и која је изнутра јединствена, или их треба додељивати другим групама вредности – виталним или културним па чак и естетскима? Образложи свој одговор.

Истражи Подсети се најважнијих чињеница о комерцијалним садржајима у медијима. Како је феномен Деда Мраза освојио глобално село? Зашто су медији успоставили религију поклона? Да ли је Деда Мраз доказ интеркултуралности? Образложи своје ставове.

304

Музеј уметности медија „Признајем да због одсуства формалног образовања гајим комплекс ниже вредности.” Грета Гарбо

Грета Гарбо (1905–1990) – америчка глумица шведског порекла, једна од највећих филмских звезда Холивуда током периода немог филма и уписана у све антологије светске кинематографије.

Подсетите се чињеница о уметности медија.

Вежбај

Виртуелни музеј покретних слика – оригинална идеја Катарине Радиновић Андрић реализована у истраживачком пројекту (2005–2007) Уметност покретних слика: е-креирање мреже аутора кампање за култивисање односа према медијима покретних слика и њему припадајућем онлајн курсу медијског описмењавања учитеља и студената учитељских факултета. Сад су на реду средњошколци, а идеја је проширена на све медије масовне комуникације.

uk a

Покрените оснивање ВИРТУЕЛНОГ МУЗЕЈА УМЕТНОСТИ МЕДИЈА. Раније сте већ и практично овладали форма(ти)ма препоруке, приказа, расправе, есеја, аргументативних текстова, вредновања звездицама и слично. У овом приручнику понуђена су знања и разумевања о језику, медијима и култури кроз разраду области: креатори и примаоци медијских порука, јавни наступ и вредности. У свим тим садржајима доследно је праћено полазиште пласирања вредности – не боримо се против, већ препознајемо псеудовредности, умемо да аргументујемо критеријуме и на основу њих се боримо за вредности. Сходно томе потпуно сте спремни да преузмете улоге кустоса у ексклузивном Музеју експоната који, по својој природи изражавања и утицаја на публику, обезбеђују бесмртност одабраних медијских призора – појава, догађаја и личности.

бедекер – водич за путнике, приручна књига за туристе названа према немачком издавачу, оснивачу прве изадавачке куће за такве публикације – Карлу Бедекеру (1801–1859). Овде: Водич кроз виртуелни Музеј уметности медија (МУМ).

Уместо инструкција (или предлог за интро Бедекера МУМ): Као што можете да приметите, стална поставка музејске грађе организована је по хронолошком редоследу појављивања медија масовне комуникације. Оптимална тура почиње од Дворане књиге, а завршава се у Дворани дигиталних медија. Артефакти које излажемо прошли су ригорозну селекцију: не само да су непроцењиво вредни, већ су поднели и строгу и аргументовану критику кустоса који су их проналазили и вредновали. Уживајте у експонатима, али немојте пропустити и да прочитате текстове којима су наши кустоси препоручили дела за колекцију. Ово су изложбе у настајању, али уз сваки експонат стоје одреднице, нпр. у Дворани телевизије:

305

Археолошко налазиште: Повратак отписаних (Александар Ђорђевић, 1976) Директан ТВ пренос: Први човек на Месецу (NASA, 20. 7. 1969.) Школски програм: Коцка, коцка, коцкица (Бранко Милићевић, 1974–1994) Програм за децу: На слово, на слово (Вера Белогрлић/Душко Радовић, 1963–1971)

КАКО? Нпр. за Дворану дигиталних медија: сведите своја ранија искуства из сусрета са дигиталним медијима као уметничким начином изражавања; одаберите једно дело из дигиталних медија које вреднујете као уметност – то може бити старија или новија форма, домаће или стране продукције, дело славног или потпуно анонимног аутора, било које тематске опције, из било ког домена дигиталног изражавања (статична слика, web-презентација, компјутерска анимација, видео-игра итд.); наведите аутора одабраног дела, годину настанка и/или место/домен објављивања (извор); на одабраном примеру образложите своје критеријуме за избор музејског експоната у простору изражавања дигиталним медијима.

uk a

Кључне речи

Подсетите се садржаја о манипулацији и предавања Умберта Ека (1996) Од интернета до Гутенберга – можда ће од овог виртуелног једног дана настати и стварни МУМ! Како ћете промовисати виртуелни музеј, а како направити листу позивница за отварање стварног Музеја уметности медија?

језик, култура, вредности, релативност вредности, музеј уметности медија

Литература

Иглтон, Т. (2017) Култура. Clio. Београд. Ингарден, Р. (1975) Доживљај, уметничко дело и вредност. Нолит. Београд.

Препоручена литература Еко, У. (2004) Историја лепоте. Плато. Београд. Еко, У. (2007) Историја ружноће. Плато. Београд.

Синтеза језик

Вредности у култури култура

вредности релативност / релационалност вредности

306

Музеј уметности медија

ИНДЕКС ПОЈМОВА А

еротика 295, 296, 299 естетика 54, 105, 146, 148, 200 етика 53, 54, 91, 153

аргумент 164 аргументација 102, 109,110, 165 асертивност 158, 159, 161

om pr

вођа мишљења 95, 100 вредносне оријентације 249, 250, 252 врховна вредност 263, 264, 270

идеологија 200, 205, 254–255 имиџ 109, 136, 189, 190, 298 индоктринација 206, 209, 210 индустријско друштво в. друштво интервенција 26, 38, 55, 76, 204 интерпретација 43 интима 68, 74, 128, 192 информација 20, 24, 38, 39, 41, 79, 87, 98, 99, 118, 144, 155, 163, 179, 181, 203 вредновање 289 извори 241, 290 поверљива 88 повратна 195 поузданост 34, 286 приватна 82, 239 размена 9, 228 ширење 85

беседништво 143, 171, 172, 174 бирократизација језика 147, 148 блазиран 113 бот 288, 289

uk a

гласине 280, 286, 287, 291 гледиште 164, 168, 222 глобализација 235, 237, 242, 260, 276 глобална култура 235 глобално друштво 235 говор мржње 79, 80, 81, 82, 83, 90, 95 говорник 88, 91, 127, 143, 146, 150, 152, 154, 155, 156, 171, 173–178, 180, 181, 184, 185, 205, 218, 226

дагеротипија 107 дикција 144, 145, 148 дигитална култура в. култура дигитална технологија 240 дигитални медији в. медији дигитално 238 доминантна култура 225, 230 друштво 254 глобално 260 индустријско 260, 261 постиндустријско 260

јавни говор 174 интерес 130, 189 наступ 142, 144, 146, 148, 157, 173–175, 178–191, 195, 199–201, 206, 211, 212, 214– 216, 269, 305 простор 134, 137 човек 131, 132 јавно 128 језик 10, 32, 34, 41, 51, 59, 87, 95, 133, 140, 146, 149, 153, 154, 163, 191, 197, 220–225, 228 изражавања 11, 14, 26, 35, 36, 42, 43, 45, 48, 49, 75, 78, 102, 110 телевизијског израза 45, 49, 55, 109 филмски 60, 103, 104, 185, 302

ексклузиван 71 енкултурација 220, 223

кемп 297, 298, 299

307

манипулација 118, 203, 204, 285 масовна комуникација в. комуникација масовна култура в. култура медиј(ум) 19 медији 15, 61–68, 79–88, 91–98 дигитални 33, 35, 36, 38, 39, 40, 41, 43, 51 електронски 34, 36, 49, 62, 67 масовне комуникације 31, 32, 36, 37, 39, 41, 42, 46, 56, 70, 71 штампани 31, 38, 40, 41, 43, 45, 56, 62, 67 медијска култура в. култура писменост 98 порука 48, 49, 53 уметност 38, 41, 42, 45, 46, 75 медијски садржаји 47, 57, 60, 62, 66, 67, 70, 80, 82, 84, 89, 91, 92, 94 мотивација 170, 175

uk a

кич 293, 294, 297, 299 кодекс 34, 54, 59, 66 кодови 14 комерцијалан 272 комуникатори 13 комуникација 10, 18, 25, 36, 56, 83, 95, 133, 142, 168, 229, 300 асертивна 158, 161, 170 визуелна 119 интеркултурна 226, 228, 230, 242 масовна 12, 18, 48, 95 невербална 134, 135, 137, 140, 150, 159, 160 неформална 229 формална 228 контракултура 225, 242 конфликт 79, 80, 81, 163, 165, 166, 167, 168, 169, 269 конфронтирање 162, 163, 167, 168 космополита 125, 131 култура 99, 218, 219, 220–230, 236, 237, 243, 251, 260, 264–270, 274, 276, 300–304, 306 глобална 235, 242 говора 147, 148 дигитална 238, 239, 242 доколице 114 доминантна 225, 230 западњачка 226 јапанска 257, 258 комерцијална 258 масовна 231, 231, 242, 258 медијска 98, 241, 242 општа 148, 150 популарна 256 света (свакодневног живота) 237 хакерска 239, 242 хијерархијска 229 културна глобализација 235 културне индустрије 236, 276 културна интелигенција 230, 226 културни обрасци 264, 267, 270 културни релативизам 252, 270 културни шок 269

лажне вести 75, 285, 288 лоби 15, 166

308

опажање 163, 286

палимпсест 119, 120, 121 парадигма 98, 100 перцепција 163 пласирање производа 274 позориште света 126 популарна култура 232, 256, 284 популарност 53, 68, 80, 94, 106, 193, 194, 196, 197, 199, 201, 225, 228, 233, 234 порнографија 138, 295, 296, 299 приватно 78, 128, 130, 132, 134, 188 приватност 38, 103, 130, 134, 192, 193, 194, 213

римејк 102 регулатори 15 реторика 143, 154, 173, 174

сензација 64 сензационализам 64 симулација 112, 115, 116 симулакрум 114, 115, 116, 124 софистикација 113 софизам 113

софистерија 113 софистициран 10, 112, 113, 114, 124, 199 слобода говора 85, 87, 88, 92, 100, 214 спектакл 69, 74, 192, 237, 241 спиновање 287, 291 стилистика 155, 157 стоицизам 153 сублиминално 279, 280, 284 супкултура 225, 230, 236, 246 сугестија 196, 201, 296 сурогат 93, 94, 96, 100

транснационалност 261, 262 троловање 90, 288, 291

фама в. гласине филмски римејк 102, 103, 282 филтери 16

шунд 293, 294, 299

uk a

цензура 21, 27, 53, 57, 91

309