Историја 7, уџбеник са одабраним историјским изворима за седми разред основне школе by Izdavačka kuća Eduka

МИЛИЦА ОМРЧЕН НЕВЕНА ГРБОВИЋ

ISTORIJA

uk a

pr om

Уџбеник са одабраним историјским изворима за седми разред основне школе

Милица Омрчен Невена ГРбовић

Главни уредник

ИСТОРИЈА

Уџбеник са одабраним историјским изворима за седми разред основне школе Др Бошко ВЛАХОВИЋ

Одговорни уредник

Др Наташа ФИЛИПОВИЋ

Предметни уредник

Др Моња ЈОВИЋ

Аутор карата Картографски извор

Др Милена ПАНИЋ

Републички геодетски завод (www.rgz.gov.rs) Марио ЛАМПИЋ

uk a

Дизајн

Др Биљана СТОЈИЋ, научни сарадник, Историјски институт, Београд Татјана СТЕВАНОВИЋ, наставница историје, ОШ „Владислав Рибникар”, Београд Душица бишевац, професорка историје у XIII београдској гимназији, Београд

pr om

Рецензенти

Илустрације

Младен Анђелковић

Лекторка

Јована ВЛАИСАВЉЕВИЋ Вуле ЖУРИЋ

ЕДУКА д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја 10/1 Teл./факс: 011/3287 277; 3286 443; 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs

Издавач

За издавача Штампа

Др Бошко ВЛАХОВИЋ, директор Цицеро, Београд Издање бр.: 4, Београд, 2023. година Тираж: 3000

Републички геодетски завод Републике Србије је решењем бр. 034-01-1-15/2023 од 01.03.2023. године дао сагласност за издавање и стављање у промет ове публикације са картографским садржајем. CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:94(075.2) ОМРЧЕН, Милица, 1971Историја 7 : уџбеник са одабраним историјским изворима : за седми разред основне школе / Милица Омрчен, Невена Грбовић ; [аутор карата Милена Панић] ; [илустрације Младен Анђелковић]. - Изд. бр. 4. - Београд : Едука, 2023 (Београд : Цицеро). - 223 стр. : илустр. ; 26 cm Тираж 3.000. - Библиографија: стр. 223. ISBN 978-86-6013-459-4 1. Грбовић, Невена, 1969- [аутор] COBISS.SR-ID 108361993

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника Решењем број: 650-02-00484/2019-07. Није дозвољено: репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

SADR@AJ ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 I ОСНОВИ ПРОУЧАВАЊА ПРОШЛОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

У наредном поглављу сазнаћеш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

pr om

1. Основне одлике новог века (од почетка индустријске револуције до завршетка Првог светског рата) . . . . . . . . . 8 2. Историјски извори за изучавање историје новог века . . 14

Сада знаш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 II ЕВРОПА, СВЕТ и српски НАРОД НА ПОЧЕТКУ ИНДУСТРИЈСКОГ ДОБА (до средине 19. века) . . . . 19

uk a

У наредном поглављу сазнаћеш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 1. Индустријска револуција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 2. Америчка револуција (1775–1783) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 3. Француска револуција (1789–1799) . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

4. Наполеоново доба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 5. Култура и свакодневни живот до средине 19. века . . . . . 48 6. Источно питање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 7. Српски народ под османском и хабзбуршком влашћу . . . 56 8. Српска револуција (1804–1835) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 9. Први српски устанак (1804–1813) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

10. Други српски устанак (1815) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 11. Настанак и развој Кнежевине Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 12. Владавина уставобранитеља (1842–1858) . . . . . . . . . . . . . . 86 13. Црна Гора у доба владичанства . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 Сада знаш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

III ЕВРОПА, СВЕТ и српски НАРОД У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. ВЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 У наредном поглављу сазнаћеш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 1. Револуције 1848–1849. године . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 2. Настанак модерне Италије и Немачке . . . . . . . . . . . . . . . 100 3. Успон САД и грађански рат (1861–1865) . . . . . . . . . . . . . 106 4. Промене у привреди, култури и друштву у другој половини 19. века . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111

5. Србија за време владавине Михаила Обреновића . . . . 120 6. Србија за време владавине Милана Обреновића . . . . . 124

pr om

7. Србија за време владавине Александра Обреновића . . . 133 8. Црна Гора на путу ка независности . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 9. Положај Срба под османском и хабзбуршком влашћу . 141 Сада знаш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 IV ЕВРОПА, СВЕТ и српски НАРОД НА ПОЧЕТКУ 20. ВЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151

uk a

У наредном поглављу сазнаћеш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 1. Међународни односи и кризе у другој половини 19. и почетком 20. века . . . . . . . . . . . 152

2. Наука, култура, и свакодневни живот на почетку 20. века . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158 3. Краљевина Србија до почетка Првог светског рата . . . . 164

4. Друштвени и културни развитак у Србији почетком 20. века . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 5. Црна Гора до почетка Првог светског рата . . . . . . . . . . 176 6. Срби у Османском царству и Аустроугарској до почетка Првог светског рата . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179 7. Балкански ратови (1912–1913) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 8. Први светски рат (1914–1918) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189 9. Србија и Црна Гора у Првом светском рату . . . . . . . . . . 203

Сада знаш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221 Списак извора и литературе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223

VODIÅ KROZ UXBENIK Kqu~ne re~i

• Питања која се односе на већ обрађене и научене садржаје.

– На почетку сваке лекције скрећу пажњу на најважније појмове, појаве и личности.

Podseti se>

Iz istorijskih izvora

pr om

непознати појмови – издвојене и објашњене непознате речи у делу текста где се први пут помињу

Делови историјских извора на основу којих долазимо до сазнања о прошлости.

Istaknute li~nosti

Zanimqivost

Занимљиве чињенице о историјским личностима, догађајима и појавама које се обрађују у лекцији.

Saznaj vi{e...

Anegdota

uk a

Издвојени делови текста посвећени историјским личностима одређене епохе.

Додатни подаци, линкови, садржаји и задаци намењени ученицима који се посебно интересују за историју.

Кратке духовите приче из живота познатих личности.

Proveri nau~eno

SADA ZNA[...

1. Питања и задаци на крају сваке лекције за проверу знања.

Кратка систематизација градива на крају сваког поглавља (теме). 5

uk a

Ed o

pr om

uk a

pr om

I OSNOVI PROU^AVAWA PRO[LOSTI

U narednom poglavqu sazna]e[>

• koji istorijski period }e{ izu~avati ove {kolske godine< • za{to se pronalazak parne ma{ine smatra revolucionarnim otkri}em<

• koje su jo{ revolucije obele`ile ovo razdobqe i kako su one promenile svet<

• koja su nau~na i tehni~ka otkri}a unapredila dru{tveni razvoj< • kako je, i pored sveop{teg napretka, svet bio uvu~en u najve}i ratni sukob do tada<

• na osnovu ~ega su istori~ari do{li do svih ovih podataka.

1. Osnovne odlike novog veka (od po^etka industrijske revolucije do zavr[etka Prvog svetskog rata) Kqu~ne re~i

Podseti se>

• Наброј основне историјске периоде. • Који догађај означава почетак новог века?

pr om

– индустријска револуција – грађанске револуције – национални покрети – колонијална освајања и империјализам – Први светски рат – друштво

uk a

У овој школској години изучаваћеш историју новог века од по четка индустријског доба до завршетка Првог светског рата. Овај период обухвата време од друге половине 18. века до 1918. године.

1914–1918. г.

Ватова парна половина машина 18.века

Први светски рат

1492. г. 15. век

Oткриће Америке

476. г.

пад Западног римског царства

3500. г. пре н.е.

3000. г. пре н.е.

2000. г. пре н.е.

СТАРИ ВЕК ИСТОРИЈА

1000. г. пре н.е.

1. г.

V век

1000. г.

2000. г.

СРЕДЊИ ВЕК НОВИ ВЕК

САВРЕМЕНО ДОБА

Нови век је период који је започео значајним открићима у области науке и технике и упознавањем људи са својом планетом. Овај период обележиле су владавине појединих владара који су имали огромну моћ и утицај. Долази до развоја и јачања градова и грађанства и до великих промена у начину производње. Такође, на пољу културе и уметности, као и на подручју вере и цркве, десиле су се веома значајне промене.

Podseti se>

pr om

• Обрати пажњу на познате личности, изуме, културне покрете који су обележили почетак новог века. Испод слика упиши о коме или о чему је реч. Усмено објасни због чега су ове личности, проналасци и појаве значајни. Најважније техничко откриће (пол. 15. века) и његов проналазач:

uk a

значајни морепловци:

Најпознатији научници (астрономи):

Начин производње:

Име владара и тип владавине:

uk a

pr om

Верски покрет и име реформатора:

Име дела, аутора и уметничког правца:

Industrijska revolucija

pr om

Почетак индустријске револуције означио је проналазак и усавршавање парне машине (Џејмс Ват). Она је омогућила прелазак са ру чне на машинску производњу и настанак пр вих фабрика. Машине су у наредним деценијама своју примену нашле и у рударству, саобраћају и пољопривреди. Индустријска револуција дра стично је променила начин живота, допринела масовном досељавању људи из села у градове, општем порасту броја становништва (у Европи и Северној Америци) и бољим условима живота. Фабрика из 19. века Индустријско доба утицало је на јачање грађан ства и појаву новог друштвеног слоја – радничке класе. Зато инду стријска револуција представља велику прекретницу у историји.

Gra\anske revolucije i nacionalni pokreti

uk a

Упоредо са индустријском револуцијом одвијале су се и грађанске револуције. Њихови циљеви били су усмерени на рушење апсолути зма и феудалног поретка и борба за слободу и једнакост грађана, поштовање закона, слободу говора. Током последњих деценија 18. и у првој половини 19. века догодиле су се бројне револуције, али светски значај имале су Америчка (1775–1783) и Француска рево луција (1789–1799). нација – заједница људи који Деветнаести век често се назива и веком нација. Током овог раздоговоре истим језиком, имају бља многи народи Европе водили су борбу за ослобођење од туђинске заједничку прошлост, културу, власти и стварање националних држава. Тако су у другој половини обичаје и живе на одређеном простору 19. века настале Краљевина Италија (1861) и Немачко царство (1871). Током овог периода балкански народи водили су тешку и дуготрајну борбу против Османског царства. Прва се за своју независност изборила Грчка (1830). Борба српског народа за ослобођење од Турака почела је Првим српским устанком (1804–1813) под вођством Карађорђа. Та борба се наставила у Другом српском устанку (1815), за време Милоша Обреновића и његових наследника. Коначно, на Берлинском конгресу 1878. године призната је независност Кнежевине Србије. Исте године независност су добиле Грчки рат за независност Црна Гора и Румунија, а 1908. године и Бугарска.

Kolonijalna osvajawa i ratovi

империјализам – тежња за освајањем других народа и иско ришћавање њихових природних богатстава и радне снаге

Колонијална освајања и супарништво међу најмоћнијим држа вама главна су обележја друге половине 19. и почетка 20. века. Велике силе групишу се у два војно-политичка савеза: Тројни савез (Немачка, Аустроугарска и Италија) и Антанта (Велика Британија, Француска и Русија). Њихови супротстављени интереси и империјалистичке тежње условиће избијање Првог светског рата 1914. године.

pr om

На промене граница у Европи и наста јање нових држава утицали су бројни рато ви. Најзначајнији су били Наполеонови ра тови (1799–1815), Кримски рат (1853–1856), Грађански рат у САД (1861–1865), Српско-турски ратови (1876–1878) и Руско-турски рат (1877–1878), Балкански ратови (1912– –1913). Крај ове епохе обележио је највећи ратни сукоб у дотадашњој историји чов е чанства – Први светски рат (1914–1918).

uk a

Први светски рат, британски војници на фронту

Dru[tveni razvoj

Индустријска револуција и грађанске револуције донеле су огромне друштвене промене у државама Европе и Северне Америке. Током 19. и почетком 20. века грађанство је водило борбу за основна људска и грађанска права, право гласа и слободу политичког деловања. Радничка класа се упорно борила за осмочасовно радно време, боље услове рада, право на здравствену заштиту и образовање. Јављају се и покрети који се боре за бољи положај жена и њихово бирачко право. У другој половини 19. и почетком 20. века свет је кренуо путем општег напретка који се огледао у проналасцима нових машина, но вих извора енергије и сировина. Огромном брзином напредује развој железничког и поморског саобраћаја, а од 20. века започиње развој ваздухопловства. Бројни научни и технички проналасци – откриће громобрана, рендгенских зрака, наизменичне струје, вакцине против беснила, динамита, сијалице, телефона, филма – променили су живот људи.

• Појам људска и

грађанска права заснован је на идеји да сви људи имају универзална природна права. Размисли и поразговарај са наставником на која права се то односи. 12

pr om

Немерљив допринос науци дали су и Чарлс Дарвин, Никола Тесла, Алберт Ајнштајн, Пјер и Марија Кири, Михајло Пупин. У већини земаља Европе уведено је обавезно основно образовање. Главни центри науке, културе и високог образовања били су универзитети. Побољшање услова живота које се огледало у начину становања, исхрани, хигијени и здрављу утицали су на продужење животног века. Велики градови нису били само индустријски центри већ и средишта култ уре, науке и образовања. Живот на селу и даље је био веома тежак, а напредак спор. Сеоско становништво је већином било сиромашно и необразовано. То је проузроковало селидбу у градове. Тако је, почетком 20. века, у свету било шеснаест градова у којима живи преко милион људи. Дванаест милионских градова налазило се у Европи, а један у САД (Њујорк).

Proveri nau~eno

1. Обележи на временској линији део нововековног раздобља који ћеш изучавати у овој школској години. 1700. г.

1800. г.

1900. г.

2000. г.

uk a

1600. г.

2. У чему је значај Индустријске револуције? 3. Зашто се 19. век назива и веком нација?

4. Заокружи тачан одговор.

Друштвени слој који је током новог века доживео највећи напредак јесте: а) племство; б) грађанство; в) свештенство; г) сељаштво.

5. Објасни како су неки технички проналасци променили свакодневни живот људи. 13

2. Istorijski izvori za izu^avawe istorije novog veka Kqu~ne re~i

Podseti se> • Шта су историјски извори и како их делимо?

– материјални извори – писани извори – аудио-визуелни извори

pr om

Један од најзахтевнијих задатака у истраживању прошлости јесте проналажење и избор историјских извора, процена њихове веродо стојности и важности и њихово критичко тумачење.

Materijalni izvori

uk a

За проучавање периода од индустријске револуције до заврше тка Првог светског рата велики значај имају материјални извори. Чине их разне грађевине (утврђења, палате, зграде, цркве) и споме ници. Симболом индустријског доба сматра се Ајфелова кула у Па ризу (1889).

Zanimqivost Ајфелова кула је симбол Париза. Подигнута је 1889. године, када је у том граду организована Светска изложба. Направљена је од челика а висока је 300 метара и до 1930. године била је највиша грађевина на планети. Њена изградња изазивала је бројне критике. Уметнички свет Париза је сматрао да кула нарушава изглед града и називао је „трулом уличном светиљком”, а многи грађани су захтевали да се та „гомила гвожђа” поруши. Данас се ова грађевина сматра једним од ремек-дела светске архитектуре. Ајфелова кула у Паризу, 1889.

Остали материјални извори – оружје, уметничка дела, новац, одећа, накит, предмети из свакодневног живота чувају се у музејима широм света. Најзначајније збирке из овог периода могу се видети у Лувру и музеју Орсеј у Паризу, Британском музеју и Музеју науке у Лондону, те Метрополитен музеју у Њујорку. Код нас се вредне збирке могу видети у Народном, Етнографском и Војном музеју, у Конаку кнегиње Љубице и у другим музејима у Београду и многим градовима Србије.

Pisani izvori устав – највиши правни акт једне државе

Писани извори нам омогућавају да утврдимо и разумемо најзначајније историјске догађаје. Када говоримо о периоду који се изучава у овом разреду, реч је о уставима, декларацијама, законима, миров ним споразумима, разним државним и војним списима који се данас углавном чувају у архивима. У најзначајнија документа убрајају се: Декларација о независности САД (1776), којом је тринаест северноамеричких колонија прогласило независност; француска Декларација о правима човека и грађанина (1789), која садржи одредбе о основним људским и грађанским правима; Устав САД (1787), први грађански устав у свету који са извесним изменама важи и данас; француски Устав из 1791; којим је ограничена краљевска власт, те Грађански законик (1804), познатији као Наполеонов кодекс, који уређује основна грађанска права. За већину европских земаља, важан документ представљају и одлуке Бечког конгреса (1815), којима је успостављено територијално и правно стање које је постојало пре Наполеонових ратова. За српску историју највећи значај имају: Хатишериф из 1830. и Хатишериф из 1833. године, којима је Кнежевина Србија добила ауто номију у оквиру Османског царства и територијално проширење; Сретењски устав (1835), први устав кнежевине Србије и један од најстаријих демократских устава у Европи; Гра ђански законик (1844), којим су утврђена основна права гра ђана по угледу на развијене европске државе и Начертаније (1844), програм српске државне политике. У другој половини 19. века најзначајнији документ представља споразум потпи сан на Берлинском конгресу (1878), којим је Србији потвр ђена независност и територијално проширење. Током Првог светског рата усвојене су и донете Нишка декларација (1914), којом су прокламовани ратни циљеви Србије и Крфска декларација (1917), којом су и потврђени ови циљеви и донета одлука о стварању нове државе, а значајна је и Прокламација о стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918).

хатишериф – највиши правни акт у Османском царству са султановим потписом

uk a

pr om

декларација – објава, проглас

Српски грађански законик, 1844.

Сликовни извори – илустрације, фотог рафије, карикатур е и мапе чине драгоцено сведочанство о прошлости друге половине 19. и почетка 20. века.

Audio-vizuelni izvori

pr om

У аудио-визуелне изворе убрајају се звучни и видео-записи из прошлости. Они представљају важан историјски извор за крај 19. и почетак 20. век. Филмске камере забележиле су неке од најзначајнијих догађаја – први лет браће Рајт (1903), крунисање краља Петра I Карађорђевића (1904), испловљавање чувеног брода Титаник (1912), многе битке и догађаје из Балканских ратова и Првог светског рата. Закључујемо да су историјски извори за период од индустријске револуције до завршетка Првог светског рата веома бројни и разно врсни. Они сведоче о свим областима људског живота, пружају ин формације и омогућавају објективно сагледавање ове епохе.

Zanimqivost

uk a

Карикатура је настала још у 17. веку а, захваљујући техникама штампе, процват доживљава у 19. веку. Њоме се кроз цртеж на специфичан начин коментаришу друштвене појаве, догађаји или ли чности. Најзаступљенија је била у новинама и часописима, а слично је и данас. Карикатура често изражава критички став и има сатирички карактер.

Кина, посластица великих сила (карикатура с краја 19. века)

Proveri nau~eno

1. Повежи појмове са њиховим значењем уписивањем одговарајућег слова на празну линију.

а) устав

____ највиши правни акт у Османском царству са султановим потписом

б) декларација

____ законик

в) хатишериф

____ објава, проглас

г) кодекс

____ највиши правни документ у једној држави

2. Заокружи слово испред тачног одговора. Који документ из 19. века је био најважнији за Кнежевину Србију? а) одлуке Бечког конгреса

б) Нишка декларација

в) одлуке Берлинског конгреса

г) Наполеонов кодекс

pr om

3. У овом задатку дат је пример фотографије као сликовног извора. Ова фотографија снимљена је почетком 20. века у Њујорку и приказује једну радничку породицу. Шта све на њој можеш да уочиш? а) Како изгледа стан у коме ова породица живи? б) Наведи неколико детаља са слике који указују на лоше услове живота. Размисли о томе зашто се посуде налазе на поду.

SADA ZNA[...

• Ове школске године изучаваћеш историју новог века од индустријске

uk a

револуције (половина 18. века) до краја Првог светског рата (1918). • Крај 18. и 19. век обележиле су грађанске револуције (најзначајније су Америчка и Француска) које су укинуле апсолутизам и феудализам, а донеле слободу и једнакост грађана пред законом. Национални покрети европских народа (Италијана, Немаца, Срба) довели су до стварања њихових независних држава. • Бројни ратови – Наполеонови, Кримски рат, Грађански рат у САД, Бал кански ратови, Први светски рат – обележили су овај историјски период. • У другој половини 19. и почетком 20. века свет је закорачио путем оп штег напретка. То се огледало у развоју индустрије и саобраћаја, бројним научним и техничким проналасцима, напретку образовања и градова. • Поред грађанства, важну улогу у борби за побољшање свог друштвеног положаја и услова живота и рада имала је радничка класа. • Период од индустријске револуције до завршетка Првог светског рата обилује разноврсним историјским изворима (материјалним, писаним, сликовним и аудио-визуелним). Они сведоче о свим областима људског живота, пружају информације и омогућавају објективно сагледавање ове епохе. 17

uk a

Ed o

pr om

uk a

pr om

II EVROPA, SVET I SRPSKI NAROD NA PO^ETKU INDUSTRIJSKOG DOBA (do sredine 19. veka)

• • • • • • • • •

U narednom poglavqu sazna]e[>

kada je nastala parna ma{ina< kako je nastala ameri~ka nacija< {ta zna~i revolucionarni pokli~ “Liberté, égalité, fraternité”< kako je “mali kaplar” sa Korzike zavladao Evropom< zbog ~ega se 19. vek smatra vekom nacija< kako je ìveo srpski narod pod tu|inskom vla{}u< na koji na~in su se Kara|or|evi hrabri ustanici borili s Turcima< kako je Srbija od osmanske provincije postala autonomna kneèvina< kako je ìvelo stanovni{tvo Crne Gore do polovine 19. veka.

1. Industrijska revolucija Kqu~ne re~i

индустрија – грана привреде у

1800. г.

1900. г.

1700. г.

Револуција у најширем смислу представља велике, корените промене постојећег стања. Индустријска револуција била је велика прекретница у истори ји. Она је означила прелазак са ручне на машинску производњу. Индустријска револуција обележила је европски развој у другој по ловини 18. и првој половини 19. века. Свет у коме данас живимо много тога дугује настанку и развоју индустрије. Овај процес почео је у Енглеској у другој половини 18. века, да би се почетком 19. века проширио на Европу и Северну Америку. Напредак индустрије утицао је на развој саобраћаја, рударства, пољопривреде, али и на напредак градова и промене у начину живота.

uk a

којој машине и друга постројења прерађују сировине у готове производе

1600. г.

pr om

– револуција – индустријска револуција – Џејмс Ват – парна машина – Џорџ Стивенсон – фабричка производња – раднички штрајкови

•

Parna ma[ina

Током 18. века број становника у земљама западне Европе нагло се повећао, нарочито у Енглеској, Француској и Холандији. Пораст становништва захтевао је и повећање производње свих врста роба. Показало се да се у мануфактурама производило споро и да коли чине робе нису могле да задовоље потребе становништва. Људи су тако почели да трагају за новим техничким решењима и новим изворима енергије који ће заменити људски рад. Проблем је решио шкотски инжењер Џејмс Podseti se> Ват, који је 1769. године патентирао прву парну машину чија је употреба била могућа у различитим областима. Како је функционисала Његов генијални проналазак омогућио је прелазак са мануфактурна производња? ручне на машинску производњу. Овај догађај означио је почетак индустријске револуције.

Zanimqivost Парна машина је мотор који топлотну енергију водене паре претвара у механички рад, најчешће у ротационо кретање. Машина има котао у коме се вода загрева до кључања и претвара у пару (као извор топлоте најчешће се користио угаљ или дрва). Пара се под притиском шири и делује на клип, чије даље покретање окреће точак или други део машине.

Ватова парна машина

pr om

Istaknute li~nosti

uk a

Џејмс Ват (1736–1819) рођен је у Шкотској и радио је на Уни верзитету у Глазгову. Скоро две године је интензивно усавршавао парну машину и њену ефикасност. Тако је настала Ватова парна машина. Убрзо је нашао партнера са којим је основао прву фирм у за њихову производњу. Како би својим купцима предочио колико коња може да замени једна његова машина, Ват је увео и јединицу „коњска снага” (КС). За своје животно дело Џејмс Ват је добио бројна признања. Њему у част, јединица за снагу добила је назив ват (W).

Џејмс Ват

Парна машина је веома брзо почела да се користи, нарочито у рударству и производњи текстила. Власници мануфактура почињу да уводе машине и тако настају прве фабрике. Истовремено долази до наглог повећања потражње за гвожђем и угљем. Било је неопхоно обезбедити транспорт ових сировина, али и превоз људи и робе. Тако је парна машина условила унапређење саобраћаја.

Razvoj saobra]aja

Почетком 19. века појавили су се бродови на парни погон. Први паро брод под именом „Клермонт” запловио је реком Хадсон у САД 1807. године. Парна машина је окретала точкове са лопатицама које су покретале брод. Је дан од најзначајнијих догађаја у помор ском саобраћају било је успостављање прекоокеанске линије између Европе и Америке (1837).

Први пароброд (Клермонт, 1807.)

• Сети се како се звао један од највећих

пароброда који је потонуо на својој првој пловидби 1912. године. 21

• Прва железничка

pr om

пруга у Србији изграђена је 1884. године и повези вала је два најве ћа српска града. О којим градо вима је реч?

Хиљадама година најбржи вид транспорта на Земљи била је коњска запрега. Зато је праву револуцију у саобраћаја изазвао про налазак парне локомотиве. Њу је конструисао енглески инжењер Џорџ Стивенсон 1814. године. Могла је да се креће брзином од око 20 километара на сат, а касније и брже. Прва железничка пруга изграђена је 1825. године између енглеских градова Стоктона и Дар лингтона. Током 19. века мрежа железничких пруга шири се у Евро пи и Северној Америци, нарочито у индустријски развијеним обла стима јер су омогућавале брз и јефтин транспорт. Током индустријске револуције патентирани су многи важни изуми који се користе и данас. Најзначајнији су громобран (Бенџамин Френклин); Брајева азбука (Луј Брај) – писмо за слепе; телеграф (Семјуел Морзе) – служи за пренос порука на великој удаљености; фотографски апарат (Луј Дагер) и многи други.

Polo@aj fabri^kih radnika

uk a

Индустријска револуција утицала је на пораст производње, али је донела и велике промене у друштвеним односима. У првој поло вини 19. века у државама западне Европе и Северне Америке отвара се све више фабрика, па су потребе за радном снагом биле све веће. Сеоско становништво почиње масовно да се досељава у индустријске центре у потрази за послом и бољим условима живота. Ипак, живот фабричких радника био је веома тежак. Радили су и до 16 сати днев но шест дана у недељи и били су слабо плаћени. Услови у којима су

Zanimqivost

Брза индустријализација утицала је да многе занатлије у Енглеској остану без посла. То се на рочито осетило у текстилној производњи, где је дошло до масовног увођењa машина па су се по требе за ткачким радницима значајно смањиле. Незадовољни оваквом ситуацијом, радници су започели протест. Верујући да су машине главни кривци за њихово стање, почели су да их ломе и да уништавају фабрике. Сматра се да је побуна почела 1811. године у Нотингему када је радник Нед Луд сломио свој разбој. Његови следбеници Лудити су зато названи лудити. С обзиром на то да се њихов покрет распламсавао, енглеска влада била је принуђена на драстичне мере како би заштитила фабрике. Уз помоћ војске демонстранти су похватани и већина је осуђена на смрт вешањем или на доживотно прогонство.

обављали посао били су веома лоши. Радници су се суочавали са честим повредама и болестима због удисања отровних испарења и прашине. Поред тога, многи власници фабрика и рудника су запо шљавали и децу. Она су радила лакше послове, а била су плаћена знатно мање него одрасли. Безобзирно искоришћавање и тешки усло ви живота радника проузроковали су бројне протесте и штрајкове.

штрајк – организована обуста-

ва рада због неповољних услова

Proveri nau~eno 1. Објасни појам: индустријска револуција.

а) парне локомотиве;

pr om

2. Заокружи слово испред тачног одговора. Почетак индустријске револуције означио је проналазак: б) телеграфа;

в) парне машине.

3. Објасни какав је био положај фабричких радника у првој половини 19. века. 4. Зашто су лудити уништавали фабричке машине?

5. Повежи линијама личности са њиховим проналасцима:

парна машина

Џорџ Стивенсон

громобран

Бенџамин Френклин

локомотива

Џејмс Ват

фотографски апарат

uk a

Луј Дагер

6. Пажљиво погледај табелу, па одговори на питања.

Број становника у највећим градовима Велике Британије током индустријске револуције Градови

1750. г.

1801. г.

1861. г.

а) Који град је имао највећи број Бирмингем 24 000 74 000 296 000 становника и 1801. и 1861. Бристол 45 000 64 000 154 100 године? Ливерпул 22 000 80 000 443 900 б) У ком граду се у периоду од Лондон 675 000 959 000 2 804 000 1750. до 1801. године број Манчестер 18 000 90 000 338 300 становника увећао пет пута? в) Размисли шта је највише допринело порасту броја становника у градовима Велике Британије. 23

2. Ameri^ka revolucija (1775 —1783) Gra\anske revolucije

Kqu~ne re~i

Поред индустријске, грађанске револуције биле су једно од најв ажнијих обележја новог века. Покретачка снага револуција било је грађанство, незадовољно сво јим друштвеним положајем. Грађанске револуције доне ле су корените промене: у многим европским земљама срушени су апсолутизам и феудални друштвени поре дак. Као последица тога, успостављено је ново, грађанско друштво. Важну одлику ових револуција представља и упорна борба гра ђанске класе за слободу и равноправност свих грађана, поштовање закона, право гласа, слободу привређивања. Светски значај крајем 18. века имале су Америчка и Француска револуција.

• Шта је

револуција?

• Шта је апсолу

Po^etak Ameri^ke revolucije

тизам?

одлике апсолу тистичке владавине?

• Подсети се шта

• Шта су колоније? • Које европске државе су прве формирале своје колоније на тлу Америке? гувернер – управник

1770. г.

1780. г.

1790. г.

Америчка револуција или Амерички рат за независност представ ља сукоб између Велике Британије и њених 13 колонија у Северној Америци. Рат је трајао од 1775. до 1783. године, а завршен је победом америчких колониста и стварањем Сједињених Америчких Држава. Америчка револуција има велики значај зато што су први пут у исто рији неке колоније стекле самосталност и формирале своју незави сну државу. Енглеска је у 17. веку почела да ствара своје колонијално царство у Северној Америци, а већ средином 18. века на источној обали имала је 13 колонија. У јужним колонијама насељеници су се највише бавили гајењем памука и дувана уз помоћ робова довођених из Африке, а у северним су, поред пољопривреде, велики значај имале мануфактурна производња и трговина. Становништво колонија чинили су разни народи (Енглези, Ирци, Французи, Холанђани, Немци), али се код њих, временом, развило осећање заједништва.

су феудални друштвени односи.

1760. г.

uk a

• Које су основне

pr om

Podseti se>

– грађанска револуција – севрноамеричке колоније – рат за независност САД – Џорџ Вашингтон – Декларација о независности

uk a

pr om

Северна Америка у другој половини 18. века

Северноамеричке колоније биле су потчињене британском парламенту и влади, а гувернере колонија постављао је краљ. Колонисти су били незадовољни јер нису имали своје представнике у британском парламенту. Поред тога, велико огорчење становништва у колонијама изазвало је повећање постојећих и наметање нових пореза и царина. Били су то главни узроци за избијање Америчке револуције. Повод за револуцију био је догађај који је у историји познат као „Бостонска чајанка”. Децембра 1773. године у америчку бостонску луку стигло је неколико енглеских бродова натоварених чајем. Британска влада прописала је веће царине на увоз ове робе што је проузроковало велико незадовољство становника колонија. У знак протеста, група америчких колониста упала је у току ноћи на бродове и товаре с чајем бацила у море. Овај инцидент увешће америчке колоније у рат против Британије.

Zanimqivost На интернету потражи и погледај цртани филм „Нема више краљева” („No More Kings”), који на веома духовит начин приказује како су настале САД.

Бостонска чајанка

tOk Ameri^ke revolucije

декларација – објава, изјава,

pr om

изјашњење

Први сукоби почели су 1775. године. Колонисти су већ тада до нели одлуку о дефинитивном раскиду са Британијом. Представници 13 северноамеричких колонија окупили су се 1776. године на Кон гресу у Филаделфији и донели Декларацију о независности. Овим документом проглашена је независност и отцепљење од Велике Британије. Американци у почетку нису имали јединствену војску, већ се у свакој колонији борила локална милиција. Тешко су се одупирали нападима Енглеза, оскудевали су у наоружању и командном кадру. Ситуација се променила када је формирана заједничка војска под вођством Џорџа Вашингтона. Истовремено, америчка војска добила је значајну новчану и војну помоћ из Европе, нарочито од Француске.

Istaknute li~nosti

uk a

Џорџ Вашингтон (1732–1799) потекао је из богате фармерске поро дице у Вирџинији. Током рата за независност постао је врховни командант америчке војске где је стекао велики углед. Показао се као способан вој сковођа, човек велике храбрости и одлучности. По успешном окончању рата Џорџ Вашингтон изабран је 1789. године за првог председника Сједињених Америчких Држава. Два пута је биран на ту функцију, али је трећи пут одбио да се кандидује. Повукао се у заслужену пензију, оставивши иза себе стабилну државу. Џорџ Вашингтон, легендарни херој и „отац нације”, сматра се једном од најзначајнијих личности у историји САД. Њему у част, главни град државе добио је назив Вашингтон.

Коначно, у бици код Јорктауна (1781) Британци су претрпели тежак пораз и предали се. Мировни споразум склопљен је у Версају 1783. године, када је Велика Бри танија признала независност Сјед ињених Америчких Држава (САД).

Декларација о независности је историјски документ којим су први пут загарантована и основна људска права, право на живот и слободу. Четврти јули, дан када је усвојена декларација, прославља се као државни празник САД – Дан независности. И поред начела прокламованих у Декларацији, у САД је задржано ропство. Декларација о независности САД

Iz istorijskih izvora Одломак из Декларације о независности

pr om

„(...) Ми сматрамо ове истине очигледним: да су сви људи створени једнаки, да су обдарени од стране њиховог Творца одређеним неотуђивим правима, међу којима су живот, слобода и тежња за срећом. Са циљем обезбеђивања ових права, владе установљене међу људима изводе своје Прва застава САД са 13 звездица законите моћи из сагласности оних над којима се влада. Ако икада иједан облик владе постане препрека оствари вању ових циљева, право је народа да га промени или укине, да установи • Закључи шта нову владу, која ће лежати на темељима таквих начела, и организовати симболизује 13 своје моћи тако да најбоље утиче на народну сигурност и срећу (...)” звездица на „(...) Дакле, ми се као представници уједињених држава Америке, америчкој окупљени на генералној скупштини, обраћамо највишем суду света: застави. наше су намере честите и искрене и спроводимо их у име и под ауто ритетом доброг народа ових колонија; свечано објављујемо и изјављу • Колико данас јемо да ове уједињене колоније имају право да буду слободне и независне има звездица на државе, и да оне то јесу, да су оне ослобођене сваке верности британ америчкој ској Круни (...)”

застави?

uk a

ZNA^AJ I POSLEDICE Ameri^ke revolucije

Рат за независност и стварање САД имали су велики одјек ши ром света. Становништво шпанских и португалских колонија у Ју жној Америци видело је у томе путоказ и за своје ослобођење. У многим европским земљама, посебно у Француској, грађанство је прихватило идеје америчке револуције и кренуло у борбу против апсолутне моћи владара и заосталог феудалног уређења. Тако ће током 19. века револуционарна збивања потресати свет и утицати на стварање модерног доба.

Saznaj vi{e...

Устав САД

Устав Сједињених Америчких Држава је најстарији писани устав на свету. Донет је 1787. године и уз извесне допуне на снази је и данас. САД су уређене као република коју чини за једница више равноправних држава. На челу државе налази се председник. Устав је предвидео јасну поделу власти на законодавну, извршну и судску. Законодавну власт има Конгрес (иза брано представничко тело) који доноси законе. Извршну власт има председник, а судска власт је у рукама Врховног суда који контролише примену закона и устава. Сва три нивоа власти су независни и међусобно се контролишу. Устав САД поставио је темеље модерном уређењу држава.

Zanimqivost

1776. г.

uk a

Конгрес у Филаделфији

pr om

Прва средства плаћања код колониста у Се верној Америци била су дуван, пиринач, жито, индијански новац (шкољке нанизане као на огр лици). Повремено су се користили и шпански, енглески и француски златници и сребрњаци. На станком независне државе, министар финансија Новчаница од једног долара САД је 1785. године увео новчану јединицу – долар. У почетку је кован од сребра, а касније су у употребу ушли папирни долари. За подлогу је одабрана зелена боја јер се сматрало да она симболизује стабилност. Занимљиво је да су све новчанице, без обзира на вредност, исте величине.

1787. г. Устав САД

1775. г.

почетак Рата за независност

1783. г. признање независности САД

1773. г.

Бостонска чајанка

1770. г.

1780. г.

1790. г.

Proveri nau~eno 1. Америчка револуција или Амерички рат за неза висност представља сукоб између Велике Брита није и њених 13 колонија у Северној Америци. Шта је био узрок, а шта повод овом догађају? Узрок:

_________________________________

_______________

uk a

_______________

pr om

2. Која личност се налази на слици и у чему је њен историјски значај?

Повод: _________________________________

_______________

3. Прочитај одломак из Декларације о независности и одговори на питања. „(...) Ми сматрамо ове истине очигледним: да су сви људи створени једнаки, да су обда рени од стране њиховог Творца одређеним неотуђивим правима, међу којима су живот, слобода и тежња за срећом. (…)”

а) Која су основна људска права гарантована овом декларацијом? б) Сети се када је и где усвојена ова декларација. 29

2. FRANCUSKA revolucija (1789 —1799) Kqu~ne re~i – просветитељство – Луј XVI – друштвени сталежи – пад Бастиље – Декларација о правима човека и грађанина – устав из 1791. године – проглашење Француске републике – јакобинска диктатура – Директоријум

• Које су биле главне последице

Америчке револуције?

pr om

1780. г.

Podseti se>

1790. г.

1800. г.

1810. г.

uk a

Француска револуција није била ни једина ни прва револуција која је потресла стари поредак у Европи, али се сматра најзначајни јом. Избила је крајем 18. века у једној од највећих и најснажнијих европских земаља, доносећи велике промене француском друштву. Француска револуција има огроман цивилизацијски значај и зато што су се њене напредне идеје прошириле на значајан део човечан ства и допринеле стварању других држава по француском моделу.

Монтескје

Волтер

Русо

Saznaj vi{e...

Просветитељство је покрет који се појавио у Европи у 18. веку. Овом покрету припадали су угледни филозофи, књижевници и научници. Присталице просветитељства у својим делима залага ли су се за слободу мишљења и деловања, а критиковали све оно што спутава развој човекове мисли – традиционална схватања, заостале друштвене односе и свемоћ цркве. Посебно су истицали значај образовања и људског разума за напредак човечанства. Најзначајнији представници овог правца у Француској били су филозофи и писци Монтескје, Волтер и Русо. Просветитељи су својим идејама снажно утицали на француско друштво и тако припремили терен за револуцију 1789. године.

FRANCUSKA UO^I revolucije

банкротирати – доживети економску и финансијску пропаст

pr om

Француска је била апсолутистичка монархија у којој су владали феудални друштвени односи. Почетком 18. века, још током влада вине Луја XIV, држава је почела да запада у економску кризу. Она се све више продубљивала за време његових наследника Луја XV, а нарочито Луја XVI. Узроци таквог стања били су бројни: прескупи и неуспешни ратови, губитак колонија у Северној Америци и ра скошан живот на краљевском двору. Држава се осамдесетих година 18. века налазила у огромним дуговима и практично, пред банкрот ством. Пад производње, пораст незапосле ности и повећање цена хране само су погор шали и онако тешку ситуацију и појачали незадовољство становништва.

Istaknute li~nosti

uk a

Луј XVI

Луј XVI наследио је француски престо 1774. године. Савременици га описују као дебељушка стог, једноставног и добронамерног човека. Више је времена проводио у јелу, лову и доколици него за радним столом. Државни послови представљали су за њега терет и није имао снаге да се ухвати у коштац са нагомиланим проблемима у Француској. Био је ожењен Маријом Антоанетом, ћерком ау стријске царице Марије Терезије. Када су ступили у брак, она је имала четрнаест, а он петнаест година. Марија Антоанета није била омиљена у народу, по себно због свог расипништва. Углавном је трошила новац на одећу, накит и коцкање. Пошто је постала мајка (родила је четворо деце), променила је начин живота: посветила се породици, постала је скром нија и умеренија, али то није поправило њен углед. Током револуције обоје су ухапшени и оптужени за издају. Осуђени су на смртну казну и погубљени на гиљотини 1793. године.

гиљотина

Zanimqivost У време велике несташице хлеба у Паризу, када су грађани били на ивици глади, Марија Антоанета је наводно изјавила: „Ако немају хлеба, нека једу колаче.”

Марија Антоанета гиљотина – справа за извр-

шење смртне казне одсецањем главе. Названа je по француском лекару Гијотену, који је предложио њену употребу, тврдећи да изазива тренутну и безболну смрт.

Saznaj vi{e... О животу Мари је Антоанете прочитај заним љив текст на интернет страници Википедије.

Краљ Луј XVI (1774–1792) покушао је да наметањем нових поре за обнови државне финансије и тако нађе излаз из кризе. Ту одлуку морала је да донесе Скупштина коју су чинили представници плем ства, свештенства и трећег сталежа.

сталеж – класа, друштвени слој

Становништво Француске у другој половини 18. века Француска је имала око 25 милиона становника који су се делили на три основна сталежа: СВЕШТЕНСТВО

ТРЕЋИ СТАЛЕЖ

Око 2% од укупног броја становника

Око 1% од укупног броја становника

Око 97% од укупног броја становника

Сељаштво

Грађанство

Живе од прихода са својих поседа на којима раде сељаци.

Баве се пољопри вредом.

занатлије, трговци, банкари, учитељи, лекари и други

Не плаћају порез држави и имају привилегован положај у друштву.

Плаћају порезе и немају привилегован положај.

Имају политичка права (право да учествују у управљању државом).

Немају политичка права (немају право да учествују у управљању државом).

Скупштина државних сталежа састала се у Версају почетком маја 1789. године. Више од месец дана трајале су препирке и стални по кушаји краља и представника племства и свештенства да трећем сталежу наметну своја решења. Незадовољни радом Скупштине по сланици трећег сталежа су се одлучили на радикалан корак: прогла сили су себе Народном супштином и одбили да се разиђу док се у Француској не донесе устав. Луј XVI, уплашен оваквим развојем до гађаја, признао је Народну скупштину, али је истовремено почео да окупља војску. Ситуација у Паризу већ је била узаврела. Грађанско незадовољство због високе цене хлеба и несташице хране било је по јачано и вестима о најновијим збивањима у Версају. Разјарено ста новништво се наоружало и кренуло на париску тврђаву и затвор – Бастиљу. Четрнаестог јула 1789. године продрли су у тврђаву, а бра ниоци су били принуђени да се предају. Освајање Бастиље означио је почетак Француске револуције.

• На основу табеле

uk a

pr om

Феудална класа – власници земљишних поседа

ПЛЕМСТВО

упореди положај сталежа у француском друштву.

• Размисли и објасни шта су били главни узроци незадовољства припадника трећег сталежа. 32

Zanimqivost Париска тврђава Бастиља постала је почетком 17. века за твор, углавном за политичке осуђенике. Људи су ту затварани без суђења, по налогу краља и често на неодређено време. Зато је Бастиља постала омрзнути симбол монархије. Када су је 14. јула 1789. године побуњеници освојили на јуриш, затекли су само седам затвореника. Ипак, овај догађај означио је крах кра љевског апсолутизма и тираније. Данас се, у спомен на пад Ба стиље, 14. јул у Француској слави као национални празник. Јуриш на Бастиљу

TOK FRANCUSKE revolucije

Француска револуција 1789–1799

pr om

Француска револуција трајала је десет година и може се поделити на три периода: доба умерене револуције, јакобинска диктатура и владавина Директоријума.

Умерена револуција

1789–1792

Јакобинска диктатура

1793–1794

Владавина Директоријума

1795–1799

uk a

UMERENA revolucijA (1789 —1792)

После пада Бастиље краљ је изгубио контролу над Паризом. Гра ђани су формирали Народну гарду с циљем да обуздају немире и пруже отпор евентуалној војној акцији краља и племства. Примером Париза пошли су и други градови широм Француске. Истовремено, избио је и низ сељачких устанака у којима су паљени и рушени дворци племића. Да би завела ред у земљи, Народна скупштина по четком августа 1789. године доноси закон о укидању феудализма: кметство је престало да постоји, а племство и свештенство је изгу било старе привилегије. Други важан корак Народне скупштине био је усвајање Декларације о правима човека и грађанина (крај августа 1789). У њој је наведено да су људи рођени слободни и једнаки у правима, да су закони исти за све грађане, загарантована је слобода говора и писања, а лична својина је постала неповредиво право сваког појединца. Декларација о правима човека и грађанина је најзначајнији документ Француске револуције. Њоме су омогућене корените промене у Француској. Ипак, у француским колонијама није укинуто ропство ни након усвајања Декларације. Декларација је ударила темеље човековим правима и слободама без којих се савремена демократска друштва не могу замислити.

Podseti se> • У којој деклара

цији су први пут загарантована основна људска права? 33

Iz istorijskih izvora Наводимо неколико чланова из Декларацијe о правима човека и грађанина: Чл. 1. Људи се рађају и живе слободни и једнаки у правима (...) Чл. 4. Слобода се састоји у томе да свако може чи нити све што не штети другима (...)

pr om

Чл. 6. Закон је израз опште воље. Сви грађани имају право да учествују лично, или преко својих представ ника у његовом доношењу. Он мора бити исти за све, било да штити, било да кажњава (...) Чл. 11. Слободно изношење мисли и мишљења је једно од најдрагоценијих права човека: сваки грађа нин може слободно говорити, писати и штампати, с тим што одговара за злоупотребу те слободе у слу чајевима утврђеним законом.

Први Устав је донет 1791. године са циљем да се Француска даље преуреди. Држава је од апсолутистичке монархије постала уставна монархија. То значи да се на челу државе и даље налазио краљ, али је његова власт била ограничена уставом и законима које је морао поштовати. Право гласа нису добили сви грађани, већ само најбо гатији (од 25 милиона становника само 4,5 милиона је имало право гласа). Луј XVI тешко се мирио са променама које су захватиле Францу ску. Средином 1791. године краљ је, прерушен, са породицом поку шао да побегне из земље, али га је војска ухватила и приморала да се врати у Париз. Тим поступком Луј XVI још више је изгубио по верење народа. Када су, уз то, сазнали да краљ и део племства тајно сарађују са француским непријатељима, револтирани грађани упа ли су у двор и ухапсили краља и краљицу. Скупштина је укинула монархију и 1792. године Француску прогласила републиком. Луј XVI и Марија Антоанета су осуђени због издаје и погубљени на ги љотини 1793. године.

уставна монархија – држава у којој је власт владара ограничена уставом

uk a

Декларација о правима човека и грађанина

Podseti se> • Које су главне

одлике републи канског уређења? 34

Чл. 17. Власништво је неповредиво и свето право, својина се никоме не може одузети осим у случаје вима предвиђеним законом (...)

JAKOBINSKA DIKTATURA (1793 —1794) Током првих година Револуције почињу да се оснивају политички клубови. Они су функционисали слично данашњим партијама и имали су велики утицај на развој догађаја у Револуцији. После про глашења републике и погубљења Луја XVI, растао је значај јакобин ског клуба. Добили су име по манастиру св. Јакоба где су одржавали своје састанке, а њихов вођа био је Максимилијан Робеспјер.

Istaknute li~nosti

pr om

Максимилијан Робеспјер, правник и политичар, био је вођа јакобин ског клуба. Због његовог изразитог поштења присталице су му дале надимак Непоткупљиви. У време јакобинске диктатуре био је један од најутицајнијих политичара. Сматрао је да је терор неопходан како би се остварили циљеви и идеје револуције. Робеспјер је доживео сличну судбину као и већина његових противника које је прогањао. Приликом хапшења је рањен и већ сутрадан је без суђења погубљен на гиљотини.

uk a

Почетком 1793. године Француска се суочавала са све већом по литичком и привредном кризом. Средином године јакобинци су искористили народно незадовољство и преузели власт. Имали су подршку ситног грађанства, радника и сиротиње. Под Робеспјеро вим вођством јакобинци су спровели извесне реформе у корист најсиромашнијих. Ипак, заводе диктатуру у земљи, решени да се обрачунају са свим противницима револуције. На мети њиховог те рора били су племићи, свештеници, богати грађани, али и многи други. За годину дана, широм Француске, на гиљотини је страдало више од 20 хиљада „непријатеља револуције”. Истовремено, јакобин ска влада била је принуђена да води ратове са суседним земљама (Шпанијом, Аустријом). Иако су успели да одбране границе Фран цуске, незадовољство грађана због насиља и терора се све више поја чавало. Средином 1794. године Робеспјер и његови сарадници збачени су са власти, ухапшени и погубљени. Тако се завршио најстрашнији период Француске револуције познат као „владавина терора”.

Максимилијан Робеспјер

Француска застава „триколора” постала је симбол револуције. Већину застава данашњих европских држава чине „тробојке”.

Револуционарни плакат којим се прокламују слобода, једнакост и братство француског народа. На већини државних инсти туција у Француској и данас се налази овај натпис.

• Које боје се

налазе на застави Србије? 35

VLADAVINA DIREKTORIJUMA (1794 —1799)

Posledice i zna^aj Francuske revolucije Главне тековине Француске револуције jeсу укидање феудализма, увођење републиканског облика владавине, стварање француске наци је и успостављање грађанске једнакости. Преображај француског друштва и државе није остао изолован догађај. Рушење старог поретка изазвало је читав низ промена у целој западној Европи. Француска револуција је извршила огроман утицај на многе народе и подстакла их у борби за слободу и стварање грађанског друштва. Зато она има светски значај и представља велику прекретницу у историји.

uk a

Марсељеза, францу ска химна, настала је током револуције. Њен аутор био је композитор Руже де Лил, који је за само једну ноћ написао и текст и музику. Назив Марсељеза добила је по једном добровољачком одреду из Марсеја који је марширајући ка Па ризу певао ову патриот ску песму. Грађ ани су били одушевљени и за кратко време постала је веом а популарна. Про глашена је националном химном Француске 1795. године и то је остала до данас.

Престанком јакобинске диктатуре наступио је период у коме је вођена умеренија политика. Многи непријатељи јакобинаца пуште ни су из затвора и помиловани. Током 1795. године формирана је нова народна скупштина и петочлана влада која се звала Директо ријум. Власт се враћа у руке богатог дела становништва, што није био случај у време Јакобинске диктатуре. Ипак, Директоријум није могао да реши све нагомилане проблеме француског друштва. Гра ђани су и даље били незадовољни, посебно они сиромашнији. Честе побуне и завере приморале су Директоријум да тражи ослонац у војсци. Тако је 1799. године власт преузео генерал Наполеон Бона парта. Његовим доласком завршена је Француска револуција.

pr om

Zanimqivost

1791. г. први француски Устав 1789. г.

пад Бастиље, Декларација о правима човека и грађанина, укидање феудализма

Текст француске химне са нотама 1780. г.

1792. г. проглашење Француске републике

1790. г.

1793/4. г. Јакобинска диктатура 1795. г. увођење Директоријума

1800. г.

Proveri nau~eno

uk a

pr om

1. француско друштво у другој половини 18. века:



1% 2% 97%



____________________ ____________________ ____________________

а) Погледај графикон и на линијама напиши називе сталежа у Француској. б) Који сталежи су били задовољни својим положајем? в) Који су главни разлози незадовољства трећег сталежа?

2. Који догађај означава почетак Француске револуције? а) долазак јакобинаца на власт б) проглашење француске Републике в) пад Бастиље 37

3. Пажљиво прочитај изводе из Декларације о правима човека и грађа нина из лекције, затим одговори на питања. а) Која права човека и грађанина она прописује? б) Шта овај документ говори о слободи мишљења? 4. Поред тачне тврдње заокружи ДА, а поред нетачне НЕ. НЕ

ДА

pr om

• Француском је у периоду од 1774. до 1792. године владао краљ Луј XV

ДА

НЕ

• Јакобинска диктатура је позната и као „владавина терора”.

ДА

НЕ

• Први француски Устав донет је 1789. године.

ДА

НЕ

• „Триколора” је грб прве Француске републике.

ДА

НЕ

uk a

• Француска је током Револуције водила ратове са Шпанијом и Аустријом

5. Француска револуција донела је велике промене француском друштву и држави. Наведи три најзначајније. 6. Енглески књижевник Чарлс Дикенс овако је описао Француску револу цију: „Било је то најбоље од свих времена и најгоре од свих времена.” Како разумеш овај коментар?