Говор и језик, Српски језик и језичка култура са вежбањима за шести разред основне школе

Page 1

Др Јелена Журић Др Јелена Ангеловски

pr om

o

ГОВОР И ЈЕЗИК

Ed

uk a

Српски језик и језичка култура са вежбањима за шести разред основне школе

1


Др Јелена Журић Др Јелена Ангеловски Српски језик и језичка култура са вежбањима за шести разред основне школе

ГОВОР И ЈЕЗИК ГЛАВНИ УРЕДНИК

Др Бошко Влаховић ОДГОВОРНA УРЕДНИЦА

Др Наташа Филиповић ПРЕДМЕТНA УРЕДНИЦА

o

Др Моња Јовић РЕЦЕНЗЕНТИ

ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА

Споменка Трипковић ДИЗАЈН

pr om

Доц. др Драгољуб Перић, Филозофски факултет, Нови Сад Др Оливера Крупеж, професорка српског језика и књижевности, ОШ „Милица Павловић”, Чачак Јелена Мирковић, професорка српског језика и књижевности, ОШ „Бранко Радичевић”, Панчево

uk a

Ивана Перошевић Иван Танић, Агенција Мани два ИЛУСТРАЦИЈЕ

Ed

Младен Анђелковић Весна Лукић ИЗДАВАЧ

Едука д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs ЗА ИЗДАВАЧА

Др Бошко Влаховић, директор ШТАМПА

____________ ИЗДАЊЕ

____________ ТИРАЖ

____________


Драги ученици,

pr om

o

Да ли сте спремни за још једну језичку авантуру? И ви који једва чекате да се у њу упустите, и ви који много више волите авантуре друге врсте – спремите се! Како? Лако! Једино је важно да сачувате радозналост и труд, а да на страх и трему потпуно заборавите! Учићемо и вежбати заједно, а водич у уџбенику биће нам Исидора Секулић.

uk a

Ауторке

Ed

Да би човек говорио, треба му језик. Да би човек писао, треба му језик. Да би човек мислио, треба му језик. Да би човек ћутао, треба му језик.

Исидора Секулић

3


САДРЖАЈ

УВОД – ЗАШТО НАМ ЈЕ ВОДИЧ ИСИДОРА СЕКУЛИЋ..........................................................................................................................7

МАЛИ ГРАМАТИЧКИ ПОДСЕТНИК.............................................................................13 Обнављање градива петог разреда......................................................................................... 14

ГЛАСОВИ...........................................................................................................................................29

pr om

o

Говорни органи и настајање гласа............................................................................................ 30 Подела гласова на самогласнике и сугласнике................................................................... 32 Подела сугласника на шумне сугласнике и гласнике (сонанте)................................... 35 Подела сугласника по месту изговора.................................................................................... 39 Слог и подела речи на слогове; слоготворно р................................................................... 42 Акценат речи: дуги и кратки акценти....................................................................................... 45 Правилан изговор гласова ч, ћ, џ, ђ.......................................................................................... 48 ДА ПОНОВИМО: ПОДЕЛА ГЛАСОВА........................................................................................ 49 Правопис: Растављање речи на крају реда........................................................................... 50 Коришћење школског правописа........................................................................ 52

uk a

ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ.............................................................................................................53

Ed

Једначење сугласника по звучности........................................................................................ 56 Једначење сугласника по месту изговора............................................................................. 58 Губљење сугласника........................................................................................................................ 62 Палатализација................................................................................................................................... 65 Сибиларизација................................................................................................................................. 67 Јотовање................................................................................................................................................ 69 Промена л у о...................................................................................................................................... 72 Непостојано а...................................................................................................................................... 75 Правопис: Гласовне промене и правопис.............................................................................. 77 ДА ПОНОВИМО: ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ.................................................................................. 78

ЗАМЕНИЦЕ......................................................................................................................................81 Именичке заменице......................................................................................................................... 82 Личне именичке заменице (обнављање)......................................................................... 82 Неличне именичке заменице................................................................................................ 83 Придевске заменице....................................................................................................................... 86 Присвојне заменице.................................................................................................................. 86 Присвојна заменица за свако лице свој............................................................................ 89 Показне заменице...................................................................................................................... 90 Упитно-односне, неодређене, одричне и опште придевске заменице............. 92

4

Граматика за 6. разред / Садржај


Правопис: Писање одричних именичких и придевских заменица са предлозима............................................................................................................... 95 Писање заменица у обраћању – Ви, Ваш............................................................... 96 ДА ПОНОВИМО: ЗАМЕНИЦЕ....................................................................................................... 97

ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ......................................................................................................... 100

o

Аорист..................................................................................................................................................101 Имперфекат.......................................................................................................................................105 Плусквамперфекат.........................................................................................................................107 Подела глаголских облика..........................................................................................................110 Правопис: Писање глаголских облика...................................................................................111 ДА ПОНОВИМО: ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ................................................................................115

ТВОРБА РЕЧИ............................................................................................................................ 117

pr om

Извођење............................................................................................................................................120 Слагање................................................................................................................................................127 Правопис: Састављено и растављено писање речи........................................................130 Писање имена васионских тела (једночланих и вишечланих).............131 ДА ПОНОВИМО: ТВОРБА РЕЧИ................................................................................................134

РЕЧЕНИЦА.................................................................................................................................... 135

uk a

Независне предикатске реченице (обавештајне, упитне, заповедне, жељне и узвичне реченице)................................136 ДА ПОНОВИМО: РЕЧЕНИЦА......................................................................................................142

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА................................................................................................................ 143

Ed

Некњижевне речи и туђице – њихова замена језичким стандардом.....................144 Богаћење речника..........................................................................................................................147 Увећано и умањено значење речи..........................................................................................151 Разумевање текста, уочавање значајних појединости..................................................153 Сажимање текста.............................................................................................................................155 Нарација и дескрипција...............................................................................................................158 Дијалог и монолог...........................................................................................................................161 Хронолошко и ретроспективно приповедање.................................................................164 Портрет – из непосредне околине и из књижевног дела............................................167 Описивање унутрашњег и спољашњег простора (ентеријера и екстеријера)...................................................................................................169 Пејзаж – описивање статичких и динамичких појава у природи.............................172 Стилске вежбе...................................................................................................................................174 Обавештење, вест, извештај.......................................................................................................179 ДА ПОНОВИМО: ОБЛИЦИ КАЗИВАЊА У КЊИЖЕВНОМ ДЕЛУ...............................185 ИНДЕКС ПОЈМОВА..........................................................................................................................186 Граматика за 6. разред / Садржај

55


КАКО КОРИСТИТИ УЏБЕНИК РАЗГОВОР О ТЕКСТУ Запажај каква се моћ језика крије у тексту који је пред тобом. Образлажи своја запажања, размишљања и ставове – како би твоја моћ у језику порасла.

ЗАПИТАЈ СЕ Не заборави: пут до знања води кроз многа питања, која ћеш најпре поставити себи! Једино помоћу правих питања стижемо и до правих одговора.

УПОРЕДИ

o

Језичке појаве нису усамљене! Јављају се у разним облицима, спонтано и природно. Треба их се само сетити, а закључак се тада сам намеће.

ЗАКЉУЧИ

ДЕФИНИЦИЈА

pr om

Пре него што прочиташ дефиницију, потруди се да из сопственог размишљања и упоређивања донесеш закључак. Не оклевај, јер управо следи...

Прилика да провериш докле су те довела претходна размишљања, упоређивања и закључци. Сваку дефиницију читај пажљиво и са разумевањем. Немој учити напамет – знаћеш је ако ти је све претходно било јасно и разумљиво.

ОБРАТИ ПАЖЊУ

uk a

Као и у животу, и у језику постоје изузеци, неправилности, грешке... Ако не обратимо пажњу, може се десити да нам промакне нешто веома важно!

САЗНАЈ ВИШЕ

Следи своју радозналост, без ње нема ни правог знања ни стварања!

Ed

ВЕЖБЕ

Тек после вежбања можемо да утврдимо колико смо и како нешто научили! Треба их радити самостално – да би слика о томе како смо савладали лекцију била права.

ТЕМЕ ЗА РАЗГОВОР, ИСТРАЖИВАЊЕ, ПИСАЊЕ Књижевност је уметност речи и остварује се путем језика, као што се сликарство служи бојом. Настој да разговараш, истражујеш, пишеш – то искуство у језику не мора да од тебе начини писца: довољно ће бити ако научиш да правилно и лепо говориш! Тако ћеш лакше изразити своје мисли, осећања, знања... А то те већ приближава уметности!

ДА ПОНОВИМО Табеле су ту да ти олакшају обнављање и утврђивање градива! Али пази: оне не вреде ако се прескочи оно што им је претходило!

КЉУЧНЕ РЕЧИ

Подсећају те на најважније појмове и термине.

6


УВОД

ЗАШТО НАМ ЈЕ ВОДИЧ ИСИДОРА СЕКУЛИЋ

o

Пажљиво прочитај текст који следи. Пре него што се овде нашао, он је објављен у Политикином забавнику, једном од наших најзначајнијих часописа за децу. Потруди се да у тексту уочиш најважније чињенице из живота и рада Исидоре Секулић јер ћемо о томе разговарати.

pr om

Из Политикиног забавника

ЛИК СА „ЗАБАВНИКОВОГ” НОВЧИЋА – ИСИДОРА СЕКУЛИЋ ДЕВОЈЧИЦА У ЗАЧАРАНОЈ ШУМИ

Кад је била мала, вршњацима је сметало њено знање; кад је одрасла, сматрали су је једном од најумнијих жена Србије

Ed

uk a

Док у некој енциклопедији читате основне податке о књижевници Исидори Секулић, да је писала новеле, путописе, студије и есеје, да је била изванредан стилиста и преводилац, па затим да је докторирала у Берлину, да је била прва жена академик у Србији, први председник Удружења писаца Србије, оснивач југословенског ПЕН клуба, да је говорила седам језика и изванредно познавала књижевност и уметност, да је много путовала, да су Хроника паланачког гробља, Сапутници и Писма из Норвешке њена најпознатија дела, можда помислите – каква је она била док није постала све то што је била? Прича о Изи, како је Исидору звао тата, покушаће да одговори на то питање.

енциклопедија – научно дело систематизовано као речник које даје сажете податке из свих области знања или из једне области посебно

Исидора Секулић

Исидора мошоринска Рођена је 1877. године у Мошорину, бачком селу на обали Тисе тридесетак километара удаљеном од Новог Сада, и ту је провела само прву годину. Кад је много касније отишла да види тај Мошорин, ништа није било онако како је замишљала. „У дворишту, осетих да ми је најпријатније да се сневеселим. Муњевито се запитах: зашто? И муњевито одговорих у себи: зато што нема траве... Све сам замишљала: ако некад видим своје село, то ће бити: трава, трава, трава... У овом дворишту сад ниједног стручића од ње; него је двориште закрчено неким нередом који стоји преда мном као хијероглифи.” Исидорин отац Данило, мошоГраматика за 6. разред / Увод

7


uk a

pr om

o

рински бележник, добио је место градског већника у Руми па су се Секулићи преселили. Исидору је отац васпитавао неуобичајено за оно време: на њена дечја питања одговарао је стрпљиво али сложено, уверен да дечја памет може све да прихвати. Била му је мезимица и нада, нарочито након смрти Предрага, првог детета. Исидори је тада било четири године. Себе је описивала као малену, кржљаву девојчицу с којом нико није хтео да се игра. Памти и да се ноћу будила у плачу и да њени често нису успевали да је умире. Баш кад се Исидора уписала у први разред Опће пучке школе, њену мајку Љубицу савладала је туберкулоза. У школском дневнику пише да је Исидора била одлична у свим предметима, да је владање, ћудоредност – како се тада говорило – имала веома похвално. Њен отац је опет напредовао у служби, постао је градски капетан, па се са Исидором и њеним две године млађим братом Димитријем преселио у Земун, у Улицу три голуба, која излази на Дунав. Отац је Исидору уписао и у грчку школу, да научи језик. Земун је тада био пун грчких трговаца који су за своју децу ту довели грчке учитеље, па је Данило сматрао да та околност може бити од користи његовој радозналој и паметној кћерки. Један од учитеља био је ожењен Рускињом, па је Данило упутио Исидору и на руски језик. Касније, Исидора се сећала с каквим уживањем је слушала своју професорку док јој описује далеки завичај и док рецитује стихове Пушкина и Љермонтова. Кад је имала девет година, један очев пријатељ, желећи да му помогне, позвао је Исидору у Болоњу на годину дана. Исидора је желела да то време искористи да научи италијански, и њен домаћин успео је да је упише у школу. После две недеље на часовима је одговарала на италијанском као и сва деца. Касније је с поносом говорила да је у четрнаестој години знала пет језика. „Имала сам ретку срећу да од првих дана будем бачена у свет науке и рада, што ће рећи да сам зарана упућена на саму себе. Због таквог, друкчијег мојег живота, деца ме нису схватала и ја нисам налазила додирне тачке с њима”, испричала је педесетих година прошлог века књижевници Нади Маринковић.

Буре живота

Ed

Школски задаци нису јој задавали много бриге, све је било просто и лако и, како је записала, могло се већ у школи научити и запамтити. Али, та одлика имала је лошу страну: „Знала сам веома много и нехотице сам то показивала, није било могуће сакрити. Штрчала сам у својој средини и деца ме нису подносила. У школској торбици, долазећи кући, налазила сам подсмешљиве поруке, своје карикатуре, и све се сводило на то да забијам нос у књигу и да се правим важна. Ја нисам забијала нос у књигу, али су ми они око мене придавали важност коју сама себи нисам давала. Напротив, увлачила сам се у себе и бежала у последње редове, у најтамније углове. Осећала сам да сметам, да изазивам својом жељом за знањем. Лепоту и љупкост нису толико гонили, ње је било доста, а ваљда и због тога што је пролазна и краткотрајна. Била сам врло несрећна у тим годинама... Можда сам баш због тога толико волела Леопардија, тог грбавца који је упркос свом личном јаду умео да у свету открије толико лепоте. Читала сам га готово јецајући, и то ми је била сва утеха.” Ђакомо Леопарди, један од највећих песника италијанског романтизма, није био једина Исидорина лектира. У ствари, може се рећи да је она волела све књиге. „У библиотекама

8

Граматика за 6. разред / Увод


Ed

uk a

pr om

o

сам била као у зачараној шуми; књига је била моје опуштање, мој азил, књига и путовање.” О истој теми, забележила је следеће: „Седела сам, дакле, по цео дан сама у каквом кутићу и превртала шарене и светле картоне по лексиконима и књигама природних наука. Тамо се видело како букти поларна светлост, тамо је било оних чудних тропских биљака са физиономијама дивљих животиња, шуштало је море и возиле се по њему грдне галије асирских веслача, ишли су у бој египатски војници, све један као други, са запетим стрелама и са Исидорине на очаре оним чудним оштрим профилима главе на оба рамена...” Исидору је било могуће наћи с књигом по разним осамљеним местима куће, па и у – бурету. За расушену стару кацу коју је открила у дну дворишта везивале су је важне успомене. „Помишљала сам прво да у друштву продрем у буре, али сам се предомислила и решила да га сама испитам и по робинзонски освојим. Једног раног летњег јутра дограбим собне мердевине, чекић и секирицу, попнем се на кров и размакнем даске по њему да може сунце унутра, а затим иставим једну трулу даску с бока да бих и сама могла да уђем... Тог дана сам се уселила у буре. Прво сам унела малу столичицу и над њом разапела стари избељени кишобран с којим су млађи ишли у јесен да пазаре. Онда сам довукла сву моју баштицу у лонцима, између осталога и два лепа висока фикуса који су у бурету изгледали као палме... У тој трулој колибици научила сам да волим оно што не видим, оно што немам, и оно што мора да прође... Једне септембарске ноћи дигла се страховита олуја... Те септембарске ноћи увенуо је мој летњи сан. Вихор је покидао кров на бурету, разредио и почупао даске с бокова, порушио и покрхао моје покућство, и подавио лађице и избрисао Мадагаскар и Бразилију. Лонци с цвећем изврнути и разбијени, пуно мртвих буба, а моја столичица, као додола, затрпана мокрим, прозеблим и мртвим гранчицама... Отац ме је држао за руку и говорио да се буре не може оправити, да га је олуј уништио, и да ће сада и тако доћи зима. А ја сам вриштала. Вриштала и дрхтала с оним болесним очајањем сирочета које комшијске матере љуби и у бурету летује... То је место, заједно са кућом и двориштем, продато... Да ми је да га купим, да га узидам у кулу, да кулу забравим са девет кључева, да се могу зазидати трагови мртвих дана.”

Исидора Секулић је сматрала да де ци не треба повлађив ати

Граматика за 6. разред / Увод

9


Шта су Србину гусле?

Ed

uk a

pr om

o

После трећег разреда реалке, отац ју је послао најпре у Вишу женску школу у Нови Сад, па у Сомбор, у тада чувену српску Препарандију, школу за будуће учитеље. Била је међу најбољим ђацима. У Сомбору је објавила свој први рад: у Школском листу, у броју за март/април 1894. године, написала је чланак „Шта су Србину гусле?” Међутим, може се рећи да је њен први јавни литерарни покушај настао много раније. „Српско народно позориште давало је неку драму или трагедију, не сећам се више. Износила сам своје утиске пред пријатељима у очевој кући и неко је то објавио у Бранку. Историјски, и хронолошки, то би био почетак.” Кад је то тачно било, није ни важно. Испите је положила с одличним оценама, па је лако у Пешти уписала Виши педагогијум, математичко-физичке науке, како би постала професор. Студирала је три године, и завршила с одличним успехом. Земунски лист Ново време објавио је 29. јуна 1897. године следећу вест: „Госпођица Исидора, ћерка нашег уваженог градског капетана госп. Данила Секулића, свршила је у Будимпешти виши курс државне педагогије са скроз изврсним успехом. Иста госпођица свршила је од првог основног разреда све разреде основне школе, Вишу женску школу у Новом Саду и Препарандију у Сомбору са изврсним успехом. Честитамо и госпођици и оцу на тако сјајном успеху”. Недавно је обележено пола века од смрти Исидоре Секулић. У Београду, у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић”, постоји спомен-соба Исидоре Секулић. Отворена је за свакога, дакле није као већина соба великих људи ограђена дебелим свиленкастим канапом закаченим за месингане стубиће. У њој је Исидорина библиотека, радио „космај”, зидни сат, секретер, свећњаци, стона лампа, слике домаћих уметника, сточић, фотеља, писаћа машина, фотографије, много разгледница из музеја с репродукцијама уметничких дела, личне ситнице: наочари, пасош, мастионица, перо за писање, нож за сечење хартије и више од хиљаду признаница и рачуна за струју, воду, пензију, али највише за претплату на стране часописе. Писма је уништила, сачувана су само писма која је она писала другима. Никад није писала за децу. Зна се само шта је мислила како то треба чинити: „Људи који пишу за децу греше, свет и људе приказују дефектне и смањене, претерују са описима, често и са глупостима. Дете је потпун човек, веома рано, готово одмах, схвата оно шта је лепота. Дете треба васпитавати са поштовањем и озбиљношћу. Погледајте Киплингове бајке, и сад се узбуђујем кад их читам. Кажу да је у Француској најчитанија књига Мали принц Сент-Егзиперија. Ја то могу да схватим”. Умрла је 1958. године, сахрањена је без говора и венаца, увијена само у бели чаршaв. Соња Ћирић

Исидорин прибор

10

Граматика за 6. разред / Увод


РАЗГОВОР О ТЕКСТУ 1. Наведи које ти чињенице о Исидори Секулић пружа текст из Политикиног забавника. Образложи шта је на тебе, током читања, оставило најјачи утисак. 2. Запази у тексту делове који говоре о детињству Исидоре Секулић. Сажето препричај какво је било њено школовање и како су се према њој односила друга деца. Објасни њихово понашање према Исидори Секулић. Шта им је код ње сметало и због чега су јој се ругали? Изнеси своје мишљење о томе. Због чега некоме може сметати нечије знање?

цитат – део текста који се дословно преноси, наводи од речи до речи (са знацима навода и тачно наведеним изворима), навод

o

3. Како је изгледало њено осамљивање? Зашто су је привлачиле књиге? Шта је за њу представљало буре?

Ed

uk a

pr om

4. Исидора Секулић је део свог детињег света описала у приповеци „Буре”, која се налази у твојој читанци за шести разред. Уочи у тексту одломак из приповетке „Буре”. Зашто га је, по твом мишљењу, новинарка цитирала у свом тексту?

ТЕМЕ ЗА РАЗГОВОР, ИСТРАЖИВАЊЕ, ПИСАЊЕ

1. Образложи свој став према тврдњи да „дете треба васпитавати са поштовањем и озбиљношћу”. Шта је, по твом мишљењу, најважније у васпитавању деце? 2. У којој се врсти књига могу наћи основни подаци о Исидори Секулић, о њеним заслугама за књижевност и културу? 3. Да ли и ти понекад листаш енциклопедије? О чему највише волиш да читаш? 4. Представи у одељењу своју омиљену енциклопедију. Граматика за 6. разред / Увод

11


,,

,,

ЦИТАТИ

(Исидора Секулић)

o

„Књига м оже бит пуна греш ака, може и мо се не слагат и са ауто р о вим мишљењ има, али она још увек чува нешто св ето, нешто бо жанско, н е са празнове рним пош товањем, а ли свакак о са жељом д а нађемо срећу, да нађем о мудрос т.”

pr om

„Мој свет, моји једини рођаци, то су ми часописи и књиге, људи који у њима пишу, они које познајем и они које никад нисам видела. Какво задовољство општити с највећим умовима човечанства и разумети их!”

uk a

„Књига је вреднија од свих споменика укра м шених сликама, рељефо а и дуборезом јер она сам цу ср у е гради споменик онога који чита.”

Ed

(староегипатски писар)

12

Граматика за 6. разред / Мали граматички подсетник

(Хорхе Лу и

с Борхес)

„Цитирање спаја акт читања и акт писања. Цитирање понавља; оно омогућава читању да одзвони у писању.” (Сара Кофман)


МАЛИ ГРАМАТИЧКИ ПОДСЕТНИК Обнављање градива петог разреда ИВ Р С Т Е

И М Е Н С К Е

заменице придеви

глаголи

предлози везници речце

узвици

основни бројеви од пет и надаље

uk a

бројеви (основни бројеР ви један, два, три и Е четири, редни бројеви Ч и збирни бројеви) И

прилози (који немају компарацију)

o

именице

НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ

pr om

ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ

РЕЧИ

Ed

прилози (који имају компарацију)

Променљиве речи мењају облик, а непроменљиве не мењају. Постоје три врсте промене речи: деклинација, конјугација и компарација (поређење). Граматика описује те промене тако што каже: а) да је деклинација – промена по падежима, те да деклинацију имају именице, заменице, придеви и неки бројеви; б) да је конјугација – промена глагола по временима и лицима и в) да је компарација – промена по степену поређења, те да је имају придеви и променљиви прилози. Граматика за 6. разред / Мали граматички подсетник

13


ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ

ДЕКЛИНАЦИЈА Промена именских речи по падежима.

ИМЕНИЦЕ ЗАМЕНИЦЕ ПРИДЕВИ ПРОМЕНЉИВИ БРОЈЕВИ

КОМПАРАЦИЈА Промена по степену поређења.

ПРИДЕВИ ПРОМЕНЉИВИ ПРИЛОЗИ

ГЛАГОЛИ

pr om

КОНЈУГАЦИЈА Промена глагола по лицима и временима.

o

ВРСТЕ ПРОМЕНЕ

uk a

ВЕЖБЕ

1. У следећој реченици подвуци све променљиве речи:

Ed

Доле није било дна, а дно, окренуто навише као кров, све се изрешетало, свака се даска могла померити, а много главних дасака није више ни било. 2. У наредној реченици подвуци речи које се мењају по падежима:

Ја сам то звала буретом, али у ствари је то била једна грдна каца, расушена, раздрмана стара каца која је стајала у дну дворишта и без икаква опредељења полагано трунула и пропадала. 3. Подвуци глаголе и одреди им глаголски облик: Између дасака сам завиривала у њега, штапићем гуркала и пипала огромну и као камен тврду печурку, размицала лишће густог и угасито зеленог корова, и волела да слушам сиву мелодију ћутања и тишине.

14

Граматика за 6. разред / Мали граматички подсетник


ПАДЕЖИ ЛЕТО

pr om

Други падеж: КОГА, ЧЕГА? – Чега никад доста кад се шета, Кад се живи од цвета до цвета? – ЛЕТА!

o

Први падеж: КО или ШТА? – Шта је нежно и топло и све то, Као осмех над земљом наднето? – ЛЕТО!

Трећи падеж: КОМЕ, ЧЕМУ? – Чему хвала што по белом свету Невен шаље своју жуту чету? – ЛЕТУ!

uk a

Четврти падеж: КОГА, ШТА? – Шта чувамо, у јуну отето, На носиљци од снова донето? – ЛЕТО!

Ed

Пети падеж: ЗА ДОЗИВАЊЕ! – Позовимо, макар брзоплето, Оно време сунцем обузето! – О, ЛЕТО! Шести падеж: С КИМ, С ЧИМ? – Са чим треба путовати светом, Сав окићен жутим сунцокретом? – С ЛЕТОМ! Седми падеж: О КОМЕ, О ЧЕМУ? – О коме ћеш, уз танану сету, Плести риме у нежном сонету? – О ЛЕТУ! Љубивоје Ршумовић (Полетарац Душана Радовића) Граматика за 6. разред / Мали граматички подсетник

15 15


ОСНОВНА ЗНАЧЕЊА / СЛУЖБА У РЕЧЕНИЦИ

ПРЕДЛОЗИ

НОМИНАТИВ КО? / ШТА?

основни облик именских речи; облик имена, наслова и назива; падеж субјекта, именског дела предиката...

независни падеж нема предлоге

ГЕНИТИВ КОГА? / ЧЕГА?

припадање, део нечега, особина; логички субјекат, прави и неправи објекат, атрибут, прилошка одредба за време/место/ узрок...

С(А), ОД, ДО, ИЗ, ИЗА, ИЗНАД, ИСПОД, ИСПРЕД, ПОРЕД, ПРЕ, ПОСЛЕ, ОКО, КОД, ЗБОГ, РАДИ

ДАТИВ КОМЕ? / ЧЕМУ?

намена, усмереност (правац, циљ); логички субјекат, неправи објекат, прилошка одредба за место

К(А), ПРЕМА, УПРКОС, НАСУПРОТ

АКУЗАТИВ КОГА ?/ ШТА?

предмет радње, време, место...; логички субјекат, прави и неправи објекат, прилошка одредба за време, за место...

О, У, НА, ПО, УЗ, НИЗ, КРОЗ, НАД, ПОД, ПРЕД, МЕЂУ

ВОКАТИВ дозивање, обраћање

дозивање, обраћање, скретање пажње; нема службу у реченици

независни падеж нема предлоге

ИНСТРУМЕНТАЛ (С) КИМ? / ЧИМ, ЧИМЕ?

средство, друштво, особина, место, време, начин; неправи објекат, атрибут, прилошка одредба за место, време, начин...

С(А), ЗА, НАД, ПОД, ПРЕД, МЕЂУ

ЛОКАТИВ О КОМЕ? / О ЧЕМУ?

место, предмет разговора, време, начин; неправи објекат, прилошка одредба за место, време, начин...

О, У, НА, ПО, ПРИ, ПРЕМА

Ed

uk a

pr om

o

НАЗИВ

ВЕЖБЕ

1. Подвуци речи које се мењају по падежима и одреди у ком су падежу:

Једног раног летњег јутра дограбим собне мердевине, чекић и сикирицу, попнем се на кров и размакнем даске по њему да може сунце унутра, а затим иставим једну трулу даску с бока да бих и сама могла да уђем. 2. Одреди падеж и службу подвучених речи у реченици: Тога дана сам се уселила у буре. Прво сам унела малу столичицу и над њом разапела стари неки избељени кишобран с којим су млађи ишли у јесен да пазаре.

16

Граматика за 6. разред / Мали граматички подсетник


ДА ПОНОВИМО ПИСАЊЕ НАЗИВА УСТАНОВА, ПРЕДУЗЕЋА И ОРГАНИЗАЦИЈА

У читељски факултет

ОПШТЕ ИМЕ

Педагошки музеј

ОПШТЕ ИМЕ + ПОСЕБНО ИМЕ

Основна школа „Вук Караџић” Фудбалски клуб „Црвена звезда”

ПИСАЊЕ ВИШЕЧЛАНИХ ГЕОГРАФСКИХ ИМЕНА

Ј ужноафричка Република

o

Сједињене Америчке Државе Република Србија Бачко Петрово Село Сремски Карловци

pr om

ИМЕНА НАСЕЉЕНИХ МЕСТА И ДРЖАВА Све речи пишу се великим почетним словом: имена држава, насељених места – градова и села

ОСТАЛА ВИШЕЧЛАНА ГЕОГРАФСКА ИМЕНА

Б лиски исток

Ф Фрушка гора Балканско полуострво Јужна Морава Црно море

uk a

Прва реч пише се великим почетним словом, остале речи малим, осим ако су саме по себи властита имена: имена географских подручја, различитих облика рељефа, имена вода..

ВЕЖБЕ

Ed

1. Исправи грешке у писању великог слова:

Мој брат милош иде у основну школу „Мирослав антић”. Ми га зовемо брзи зато што је хитар и вредан. Он тренира фудбал у фудбалском клубу „партизан”. Са клубом често иде у врњачку бању на припреме. Пре тога оду у дом здравља на преглед код спортског лекара. Он би желео да се бави и планинарењем, али је до сада видео само фрушку гору и стару планину. 2. Заокружи слова поред правилно написаних имена: а) Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске б) северна Кореја в) црногорско приморје г) Јадранско море д) Основна школа „Доситеј Обрадовић” ђ) гимназија „Јован Јовановић Змај”

Граматика за 6. разред / Мали граматички подсетник

17 17


ДА ПОНОВИМО

ИМЕНСКЕ РЕЧИ

ИМЕНСКЕ РЕЧИ

ПРИМЕРИ

ИМЕНИЦЕ

властите заједничке збирне градивне апстрактне

Милош, Србија човек, жена, дете деца, дрвеће, дугмад вода, песак, со, шећер младост, лепота, певање

ЗАМЕНИЦЕ

Именичке (самосталне): личне неличне

pr om

uk a

БРОЈЕВИ (делом променљиве речи)

18

ја, ти, он...; ми, ви, они...; себе; упитно-односне – ко, шта; … учимо их у шестом разреду!

Придевске (несамосталне)

… учимо их у шестом разреду!

описни присвојни градивни месни временски

добар, племенит, учен Милошев, српски, мајчин златан, дрвен, стаклен доњи, горњи, леви, десни дневни, пролећни, данашњи

Главни (основни): збирни бројне именице на -ица бројни придеви Редни

два, оба, двадесет (и) пет двоје, обоје, двадесет (и) петоро двојица, обојица, двадесет (и) петорица двоја врата, троје рукавице други, двадесет (и) пети

Ed

ПРИДЕВИ

o

ВРСТЕ

Граматика за 6. разред / Мали граматички подсетник


ВЕЖБЕ 1. Подвуци именице и одреди им врсту и падеж: Покушала сам да у тањирићу оставим мрвица, од хлеба, од колача, воћа и шећера, али се птица увек једнако понашала и никад ништа није додирнула. Зашто је та животињица долазила, шта ју је привлачило, шта је гледала и шта је видела? Није ми се дало да разлог докучим, али сам ту птицу волела као што се воли симбол љубави и доброте.

o

2. Подвуци придеве и одреди им врсту и падеж:

pr om

Једног дивног летњег дана, кад се сва лепота једног годишњег времена свезала у лепо јутро, кад су голубови изгледали крупни, пластични и тешки, кад су изукрштани сунчеви зраци звечали као сребро, кад се говор чуо као смех, кад је светлост тако густа била да су је мушице и лептири крилима разбијали, кад сам ја сретна и весела дотрчала у буре – птица није дошла. 3. Подвуци именичке заменице, одреди им врсту и падеж:

uk a

а) И ако је требало да ме траже, тражили су ме у бурету, и ако је требало да ме нађу, нашли су ме у бурету. б) Попадаће, и врућина ће их спржити, и ја ћу можда сама изгазити осушене лешинице веселих мојих певача. 4. У следећој реченици подвуци бројеве и одреди им врсту:

Ed

У одељењу нас има двадесет и троје: једанаест дечака и дванаест девојчица. Ја сам трећи по висини, од дечака, и пети по успеху у одељењу. Заједно са још шесторицом дечака тренирам кошарку. Остала четворица тренирају фудбал.

Граматика за 6. разред / Мали граматички подсетник

19


ГРАМАТИЧКЕ ОСНОВЕ И НАСТАВАК ЗА ОБЛИК ПРОМЕНЉИВИХ РЕЧИ Граматичка основа именских речи добија се тако што се од њиховог облика генитива једнине одбије наставак за облик:

Граматичка основа

ЧОВЕКА

ЧОВЕК-

ДОБРОГ

ДОБР-

o

Генитив једнине

МОЈ-

pr om

МОЈЕГ

ДРУГ-

ДРУГОГ

uk a

Граматичка основа глагола може бити инфинитивна (аористна) и презентска. Инфинитивна (аористна) основа глагола добија се када одбијемо наставак -ти код глагола који се у инфинитиву завршавају наставком -ти, односно наставак -ох у 1. лицу једнине аориста код глагола који се у инфинитиву завршавају на -ћи или -сти:

Инфинитивна (аористна) основа

ХОДАТИ

ХОДА-

Ed

Инфинитив/ 1. лице једнине аориста

ПЕЋИ – ПЕКОХ

ПЕК-

СЕСТИ – СЕДОХ

СЕД-

Презентска основа глагола добија се када од глагола у 1. лицу множине презента одбијемо наставак -мо:

20

Инфинитив/ 1. лице множине презента

Презентска основа

ХОДАТИ –

ХОДАМО

ХОДА-

ПЕЋИ

ПЕЧЕМО

ПЕЧЕ-

СЕСТИ

СЕДНЕМО

СЕДНЕ-

Граматика за 6. разред / Мали граматички подсетник


ОБРАТИ ПАЖЊУ! Води рачуна о глаголском виду глагола: од глагола пасти, на пример, 1. лице множине презента гласи паднемо, а не падамо (што је облик за 1. лице множине презента глагола падати).

ВЕЖБЕ а) Одреди граматичку основу и наставак за облик следећих променљивих речи:

Граматичка основа

pr om

МАЈКАМА

Наставак за облик

o

Именске речи

ДОБРИХ СВОЈИМ ДРУГИМ

б) Одреди инфинитивну (аористну) и презентску основу следећих глагола:

ЧИТАТИ ЈЕСТИ

Презентска основа

Ed

СТИЋИ

Инфинитивна (аористна) основа

uk a

Глагол у инфинитиву

СРЕСТИ ЛЕЋИ

Граматика за 6. разред / Мали граматички подсетник

21


ДА ПОНОВИМО

ЗНАЧЕЊА ГЛАГОЛА, ГЛАГОЛСКИ ВИД И РОД ГЛАГОЛА РАДЊЕ – певати, пећи, плести СТАЊА – радовати се, стидети се, туговати ЗБИВАЊА – грмети, севати, наоблачити се

ГЛАГОЛСКИ ВИД трајање глаголске радње

НЕСВРШЕНИ – писати, певати, ићи СВРШЕНИ – написати, отпевати, отићи

ПРЕЛАЗНИ – писати, пећи, плести НЕПРЕЛАЗНИ – летети, лећи, седети ПОВРАТНИ прави повратни – умити се, чешљати се неправи повратни – смејати се, радовати се узајамно-повратни – љубити се, руковати се

ВЕЖБЕ

uk a

ИСПЛЕСТИ

pr om

ГЛАГОЛСКИ РОД прелазност глаголске радње

o

ЗНАЧЕЊА ГЛАГОЛА

1. Подвуци глаголе и одреди какви су по значењу:

Ed

Помишљала сам прво да у друштву продрем у буре, али сам се предомислила и решила да га сама испитам и по робинзонски освојим. Смркло се и захладнело. 2. Подвуци глаголе и одреди им глаголски вид:

Отац ме је држао за руку и говорио да се буре не може оправити, да га је олуј уништио, и да ће сада и тако доћи зима.

ПЛЕСТИ

3. Подвуци глаголе, издвој их и напиши у инфинитиву, а онда им одреди глаголски род: Једне септембарске ноћи дигла се страховита олуја. Те септембарске ноћи увенуо је мој летњи сан. Вихор је покидао кров на бурету, разредио и почупао даске с бокова, порушио и покрхао моје покућство, и подавио лађице и избрисао Мадагаскар и Бразилију.

22 22

Граматика за 6. разред / Мали граматички подсетник


ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ Примери

Врста глаголског облика у односу на промену по лицима, и у односу на састав

Инфинитив (неодређени глаголски облик)

певати пећи сести

нелични, прост; (основни облик глагола, служи за градњу других глаголских облика)

Презент (садашње време)

певам печем седнем

лични, прост; (презентска основа +- м, -ш, -; -мо, -те, -е/-у/-ју)

Перфекат (прошло време)

певао сам пекао сам сео сам

лични, сложен; (краћи облик презента помоћног глагола јесам + глаголски придев радни глагола који се мења)

Глаголски придев радни (као саставни део перфекта и других сложених глаголских облика)

певао пекао сео

нелични, прост; (инфинитивна основа + наставци за мушки, женски и средњи род: -о, -ла, -ло; -ли, -ле, -ла)

Футур I (будуће време)

певаћу/ ћу певати пећи ћу сешћу

pr om

o

Глаголски облик

uk a

лични, сложен; (краћи облик презента помоћног глагола хтети + инфинитив глагола који се мења; окрњени инфинитив (нпр. певат-) + краћи облик презента помоћног глагола хтети)

ВЕЖБЕ

Ed

1. У одломку из Аутобиографије Бранислава Нушића одреди називе подвучених глаголских облика: Ту бригу покушала је моја тетка да ублажи тиме што би завирила у моју будућност и стога је једнога дана откинула кончић са моје кошуље, дала га врачари, ова га бацила у пун тањир воде, промешала воду штапићем и задубила се дубоко читајући моју судбину: — Прележаће тешку болест, али ће се спасти; пашће у једну тешку беду, али ће се спасти; пашће у руке људи који би да га убију, али ће се спасти; доживеће тешку буру на мору, али ће се спасти; ожениће се, али се неће спасти! — изгледа да су биле пророчке речи врачарине, које су се све одиста и обистиниле у моме животу.

Граматика за 6. разред / Мали граматички подсетник

23 23


ДА ПОНОВИМО ДА ПОНОВИМО

НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ ВРСТЕ

ПРИМЕРИ

ПРИЛОЗИ

За место (Где?) За време (Кад?) За начин (Како?) За количину (Колико?) За узрок (Зашто?)

горе, доле, лево, десно, напред јутрос, данас, пролетос, јесенас брзо, лепо, пријатељски мало, много, веома, врло зато, стога

ПРЕДЛОЗИ

Уз генитив

Стоје уз одређени падежни облик и прецизирају његово значење.

ВЕЗНИЦИ

pr om

Делом променљиве речи јер неки прилози (за начин, место, количину) имају степен поређења. Одређују: глагол (мало прича); именицу (мало књига); придев (мало поспан); прилог (мало неспретно).

o

НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ

Уз датив Уз акузатив Уз инструментал Уз локатив

Повезују речи, скупове речи, независне и зависне реченице На почетку зависних реченица

РЕЧЦЕ

Ed

uk a

Повезују речи, скупове речи (синтагме) и предикатске реченице (независне и зависне).

Разнородна врста речи.

УЗВИЦИ

Могу стајати у реченици и ван ње.

24

с(а), од, до, из, иза, испред, изнад, поред, пре, после, због, ради, без, код, око, мимо к(а), према, упркос, насупрот о, у, на, по, за, над, под, пред, међу, уз, кроз с(а), за, над, под, пред, међу о, у, на, по, при, према – оловка и гумица; не оловка него гумица; ова оловка или она гумица – Седи и прича. – Док седи и прича... – Чим устане, одлази. – Стићи ћеш ако пожуриш. – Знала сам да ћеш доћи. – Да си ме позвао, дошао бих.

потврдна одрична упитне заповедна узвична модалне за истицање показне повратна

– да; – не; – ли, да ли, зар; – нека; – ала; – можда, вероватно, сигурно...; – баш, управо; – ево, ето, ено; – се

За изражавање осећања За дозивање За обраћање животињама Ономатопејски

– Ух! Јао! Ех! Леле! – Еј! Ој! – Мац! Пис! Шиц! – Дум! Фију! Трас! Крц!

Граматика за 6. разред / Мали граматички подсетник


ВЕЖБЕ 1. У следећем низу речи подвуци прилоге: од, али, мимо, много, међутим, веома, напред, вероватно, доле, јуче, или, чим. 2. Низове непроменљивих речи повежи са називима њихових врста: прилози предлози везници речце узвици

pr om

o

са, због, о, уз, на, међу а, чим, док, и, али јао, фуј, бућ, ој горе, лево, јуче, сад ево, се, нека, да

3. Одреди врсту подвучених речи:

uk a

ЛЕЛЕ, ДА ЛИ ГОРЕ ИЛИ ДОЛЕ?!

Чим директор, или неки професор, само намисли да некога од њих појединачно истакне, или одликује, сва тројица се дигну да протестују, и црвени у лицу сва тројица говоре у исти мах, све брже, све заплетеније. Директор би се чешће озбиљно љутио: — Шта хоћете! Да једаред већ положите ту матуру, и да ми се скинете с врата! Све којешта чујем! Не могу ја наредити да вам се изда заједничка сведоџба! — Наравно да је на дну душе директор волео што има такво нешто у својој гимназији.

ВРСТА РЕЧИ

Ed

НЕПРОМЕНЉИВА РЕЧ

(Исидора Секулић, Кроника паланачког гробља)

чим или да у брже заплетеније озбиљно наравно на

Издвој два примера у којима запажаш компарацију и препиши их:

Граматика за 6. разред / Мали граматички подсетник

25


ДА ПОНОВИМО ДА ПОНОВИМО

РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ

Прави (ближи, директни) уз прелазне глаголе, без предлога а) у акузативу (КОГА?/ШТА?) б) у генитиву (КОГА?/ЧЕГА?) може да се замени акузативом

uk a

ОБЈЕКАТ

Глаголски глагол у било ком личном глаголском облику Именски глагол јесам/бити у личном глаголском облику + именски део предиката

Ed

Неправи (даљи, индиректни) уз непрелазне и повратне и уз прелазне глаголе са предлогом

26

Исидора Секулић је рођена у Мошорину. Нема више Исидориног бурета. Исидори је било жао мале птице. Исидору је заболео њен нестанак.

Студирала је у Пешти.

o

ПРЕДИКАТ

Граматички: – у номинативу (КО?/ШТА?) Логички: – у генитиву (КОГА?/ЧЕГА?) – у дативу (КОМЕ?/ЧЕМУ?) – у акузативу (КОГА?/ШТА?)

pr om

СУБЈЕКАТ

АТРИБУТ

Именичка одредба

АПОЗИЦИЈА

Именица или именичка синтагма у истом падежу као именица о којој нешто додатно саопштава. У говору се одваја паузама, а у писању запетама.

ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ

Одређују глаголску радњу по: месту (ГДЕ?) времену (КАД?) мери (КОЛИКО? КОЛИКО ДУГО?) начину (КАКО?) узроку (ЗАШТО?) Граматика за 6. разред / Мали граматички подсетник

Исидора Секулић је била списатељица.

Читала је књиге. Купила је књига и часописа. Начитала се књига и часописа. Није се плашила самоће. С дивљењем је гледала у књиге. Волела је крхке лептире са дивним крилима. Исидора Секулић, српска списатељица, боравила је у Норвешкој.

Живела је овде. Студирала је у Пешти. У детињству је заволела књиге. Читала је по цео дан. Одлично је говорила неколико језика. Увек су је хвалили због одличних оцена.


• Пажљиво прочитај реченице испод илустрација. Одреди у њима врсту речи и службу тих речи у реченици.

ВЕЖБЕ

Анин сладолед је укусан.

Анина соба је неуредна.

o

Шврћа при шишању стоји мирно.

pr om

Марко милује Шврћу.

1. Одреди службу подвучених речи у реченици:

а) После трећег разреда реалке, отац ју је послао најпре у Вишу женску школу у Нови Сад, па у Сомбор, у тада чувену српску Препарандију, школу за будуће учитеље. б) Дете је потпун човек.

uk a

2. Подвуци субјекат у следећим реченицама:

а) Једне септембарске ноћи дигла се страховита олуја... б) Исидору је отац васпитавао неуобичајено за оно време.

Ed

3. а) Подвуци атрибуте у следећем тексту:

А после је Бранко Каленић много заволео Тису. Ишао је с дечацима да вреба сомчиће у муљу. Водио је девојчице да гледају Тисин водени цвет. Као шестошколац, улазио је у привезане чамце, и љуљао се и певао. После, највише је волео да посматра залазак сунца над реком. Тај залазак подсећа на заноћавање у баруштинским пределима. Светлосних ефеката нема много, јер тмола вода не распрскава и не ломи зраке. Али шумови су разни и тајанствени. Сува тужна песма рита и његове тршчане флоре. Зујање и цилик инсеката који болест сеју. Дуги меланхолични крици барских птица. Пуцкетање отровних мехура на устајалој води. И мртви ропац Тисиних тромих таласа који муљаву обалу полако троше.

тмола – тамна, мрачна

(Исидора Секулић, Кроника паланачког гробља)

б) У следећој реченици подвуци предикат и одреди му врсту: Али шумови су разни и тајанствени.

Граматика за 6. разред / Мали граматички подсетник

27


ДА ПОНОВИМО ДА ПОНОВИМО

РЕЧЕНИЦА ПРЕДИКАТСКА РЕЧЕНИЦА = Реченица која садржи предикат (формира се помоћу глагола у личном облику).

1. Завршила је Вишу женску школу.

ПРОСТА РЕЧЕНИЦА = Реченица која садржи један предикат (један глагол у личном облику).

1. Говорила је више језика.

2. Дигла се страховита олуја.

pr om

o

2. Каца је била пространа.

СЛОЖЕНА РЕЧЕНИЦА = Реченица која садржи најмање два предиката. Сложену реченицу чине најмање две предикатске реченице.

1. Знала сам веома много и нехотице сам то показивала.

2. Увлачила сам се у себе и бежала у последње редове.

uk a

ВЕЖБЕ

1. Пажљиво прочитај текст који следи. Одреди колико у њему има предикатских реченица.

Ed

Рођена је 1877. године у Мошорину, бачком селу на обали Тисе тридесетак километара удаљеном од Новог Сада, и ту је провела само прву годину. Кад је много касније отишла да види тај Мошорин, ништа није било онако како је замишљала. 2. Заокружи слова испред сложених реченица:

а) Брижно је чувала свој кутак. б) Читала је књиге и замишљала места на која ће тек много година касније отићи. в) Рано је остала без мајке, али ју је отац подржавао и охрабривао у стицању образовања. г) Олуја је била страшна и носила је све пред собом. д) После две недеље на часовима је одговарала на италијанском као и сва деца.

28

Граматика за 6. разред / Мали граматички подсетник


o

ГЛАСОВИ

pr om

► Говорни органи и настајање гласа ► Подела гласова на самогласнике и сугласнике ► Подела сугласника на шумне сугласнике и сонанте (гласнике) ► Подела сугласника по месту изговора ► Слог и подела речи на слогове ► Акценат речи – изговарање дугих и кратких акцената ► Правилан изговор гласова ч, ћ, џ, ђ

uk a

ДА ПОНОВИМО: ПОДЕЛА ГЛАСОВА

Ed

Правопис: Растављање речи на крају реда Коришћење школског правописа

ЕЕЕ?!

ЗЗз?!

ШШш!

ООо?!

ПСT...

Граматика за 6. разред / Мали граматички подсетник

29

29


ГОВОРНИ ОРГАНИ И НАСТАЈАЊЕ ГЛАСА ► Текст који следи преузет је из једног часописа о здрављу. Прочитај га пажљиво, трудећи се да запамтиш што више чињеница o говорним органима и настајању гласа.

Из Политикиног Забавника

Kako nastaje glas?

КЦС – Клинички центар Србије

Ed

фонијатрија – грана медицине која проучава поремећаје гласа и говора (вербалне усмене комуникације)

uk a

ОРЛ – оториноларингологија, део медицине који се бави болестима уха, носа и грла

pr om

o

Čarolija glasa nastaje kada glasnice u grlu, pod pritiskom vazduha koji izlazi iz donjih disajnih puteva (pluća, dijafragme i međurebarnog prostora), zavibriraju. To vibriranje čujemo kao glas, fenomen koji poseduju samo ljudi. Glavni organ glasa je u centralnom nervnom sistemu, a grkljan (larings) i glasnice, kao glavni generatori glasa, jesu periferni – objašnjava prof. dr Predrag Stanković, specijalista ORL i fonijatrije u Institutu za ORL KCS. – Grkljan u toku dana napravi 21.500 otvaranja i zatvaranja, a isto toliko puta se dve glasnice smeštene na ovom organu sastave i rastave. Samo kada se slobodne ivice glasnica potpuno približe, nastaje glas. Čim ovo poklapanje nije savršeno, zbog neke upale, polipa, papiloma, čuje se šum u govoru ili promuklost. Svaki čovek u grkljanu, koji je dugačak od 5 do 7 centimetara, ima dve glasnice. Njihova dužina, širina i težina utiču na kvalitet. U proseku su dugačke od 18 do 22 milimetra, a razmak između njih ženama i deci nikada ne prelazi 1 cm. Taj prostor između glasnica je, zapravo, najuži deo disajnog prostora. Glasnice rastu, uporedo sa čovekom, a konačno se formiraju nakon puberteta. – Osnovne karakteristike govornog glasa jesu visina, jačina, boja i postavljenost, a na promenu kvaliteta glasa mogu da utiču masa glasnica, pritisak koji se nalazi ispod glasnica i sposobnost spojivosti slobodnih ivica glasnica. Sve se, zapravo, zasniva na vazdušnoj struji. (Из текста „Vežbom do umilnog glasa", часопис Bilje i zdravlje, бр. 179)

РАЗГОВОР О ТЕКСТУ 1. На основу прочитаног текста укратко објасни како настаје глас. 2. Која је појава кључна (суштинска) за настајање гласа? 3. Изговори полако и изражајно било коју реч из претходног текста. Запази који органи у твом телу учествују у обликовању гласова.

30 30

Граматика за 6. разред / Гласови


Говорни органи човечјег тела деле се на три групе:

меко непце усна дупља усне

ждрело или грло

језик

гркљан

гласне жице

душник

o

гласне жице, језик, задње и предње непце, алвеоле, зуби и усне – служе томе да производе гласове покретом (гласне жице, усне, језик) или се на њима стварају гласови (непца, алвеоле, зуби);

мишићи и мека ткива грудног коша

pr om

3.

носна дупља

плућа

дијафрагма

трбушни мишићи и мека ткива

ждреона, усна и носна дупља – појачавају гласове и дају им посебан тон и боју, односно имају улогу резонатора.

uk a

2.

плућа, трбушни мишићи, дијафрагма и душник – служе за скупљање ваздуха (плућа), за истискивање ваздуха (трбушни мишићи и дијафрагма) и за спровођење ваздуха (душник);

ОБРАТИ ПАЖЊУ!

За сваки глас су карактеристични јачина, висина и боја. Боја гласа зависи од облика резонатора. Сваки глас има посебну боју јер је облик главног резонатора – усне дупље – при изговору сваког гласа друкчији, што важи за сваког говорника.

Ed

1.

ДЕФИНИЦИЈА Најмања јединица говора зове се глас. Део граматике који проучава гласове зове се фонетика. Слово је писани знак за глас. У српском језику сваком гласу у говору одговара једно слово у писању – јер има 30 гласова и исто толико слова. Зато се каже да је писање у српском језику углавном засновано на фонетском (или фонолошком) принципу – „пиши као што говориш”.

Граматика за 6. разред / Гласови

Кључне речи глас, говорни органи, фонетика

31


ПОДЕЛА ГЛАСОВА НА САМОГЛАСНИКЕ И СУГЛАСНИКЕ ► Читајући одломак из Аутобиографије Бранислава Нушића, обрати пажњу на то које су ти речи тешке за изговор, без обзира на то да ли ти је познато њихово значење. Објасни зашто је њихов гласовни састав тежак за изговор.

е Узпрт

Ку Аменемхат исар ду ал рн Тиглатп аг Навукод уп оносар та Наб о Асу полас рба ар нип ал

долдрма – некадашњи назив за сладолед

зена

Чан

дра

гупт а

o

Ed

ај

pr om

боза – турско освежавајуће, киселкасто пиће, прави се од кукурузног брашна, шећера и воде

Она трећа игра, јениџајес, остала нам је заједно са алвом, бозом и долдрмом од Турака и играла се на тај начин што би један од нас, на кога би пала коцка, повио се а остали га прескакали, старајући се да га не додирну ногама нити којим другим делом тела. Искупили би се нас пет-шест и стали у круг, а један би одбројавао, говорећи ове неразумљиве речи: Игис, Ипик, Ушур, Топидушур, Сојле, Манојле итд., или ове речи: ендем, дину, саракатину, саракатика, така, елен, белен, буф! На кога би пала последња реч: буф, тај би морао заузети турску позу а ми га остали прескакали, изговарајући при сваком скоку опет неке неразумљиве речи, које су, колико их се сећам, гласиле: јениџајес, манџебиргебирговац, бир мамузлари, бир капаклари, бир топузлари итд. Да би дакле могли научити она чудна историјска имена, ми смо пали на сретну мисао да њих употребљавамо у игри јениџајеса и тако смо, место досадањих речи у бројаници, употребили ова владалачка имена: Клеомброт, Кијаксар, Асерхедон, Сенохариб, Сезострис, Тахарку, Каракала, Артаксерксес! И на кога би пала ова последња реч, Артаксерксес, тај је морао повити леђа а ми смо га остали прескакали, и том приликом изговорили ова владарска имена: Кудурнагупта, Чандрагупта, Асурбанипал, Навукодоносар, Тиглатпалисар, Набополасар, Агезилај, Аменемхат, Узпртезен!

uk a

алва – халва, турска, источњачка посластица која се прави од брашна, масноће, шећера или меда и додатака (орашастог и сувог воћа, семенки итд.)

е Аг

л зи

РАЗГОВОР О ТЕКСТУ 1. Издвој две речи које су ти непознате, а лако их изговараш:

2. Издвој две речи које су ти најтеже за изговарање:

Неће бити необично ако су у првој групи речи јениџајес и Каракала, на пример, а у другој, свакако, Артаксерксес, и – рецимо – манџебиргебирговац! манџебирг

32

Граматика за 6. разред / Гласови


ЗАПИТАЈ СЕ Зашто је то тако? Реч је, наиме, о томе – да се једни гласови изговарају без формирања препреке, ваздушна струја пролази слободно и њихов је изговор лакши јер је сличан певању (ААААА, ЕЕЕЕЕ...), те се чују као тонови. То су самогласници. Други гласови имају тачно одређено место на ком се формирају (Т, С, К, Џ, Б), ваздушна струја наилази на препреке и они се чују као шумови. То су сугласници.

pr om

УПОРЕДИ

o

Већина речи у српском језику комбинована је складно са једним и другим гласовима, што не представља проблем у њиховом изговарању. А када су речи, као у претходном примеру, састављене тако да у њима има више шумова него тонова – то може представљати тешкоћу при изговарању, без обзира на то да ли је реч домаћа или страна.

У азбучном низу заокружи самогласнике:

АБВГДЂЕЖЗИЈКЛЉМНЊОПРСТЋУФХЦЧЏШ Гооооооооооол!

Ааааааааааааа! Вииидииииии!

Ed

uk a

Пууусти меееее!

ЗАКЉУЧИ

Самогласници или вокали су: А, Е, И, О, У.

ДЕФИНИЦИЈА Самогласници су гласови при чијем изговору ваздушна струја пролази слободно између говорних органа, што значи да су нелокализовани – немају посебно место изговора у говорном апарату. Они се зову и тонови; при њиховом изговору гласне жице трепере и због тога су самогласници звучни гласови. Приликом њиховог изговора помера се само језик и то напред-назад или горе-доле. Граматика за 6. разред / Гласови

33


Језик је најпокретљивији човечји орган и веома важан говорни орган. Приликом изговора самогласника, он се у усној дупљи може покретати водоравно и усправно. Водоравно може заузети предњи, средњи и задњи положај, а усправно високи, средњи и ниски положај. Сви остали гласови из азбучног низа спадају у сугласнике:

Б, В, Г, Д, Ђ, Ж, З, Ј, К, Л, Љ, М, Н, Њ, П, Р, С, Т, Ћ, Ф, Х, Ц, Ч, Џ, Ш ДЕФИНИЦИЈА

uk a

pr om

o

Сугласници су гласови при чијем изговору ваздушна струја наилази на препреку у усној дупљи и зато за њих кажемо да су локализовани – постоји место њиховог изговора у говорном апарату. Не изговарају се сви сугласници на исти начин: при изговору једних гласне жице не трепере, и зато су они безвучни; при изговору других сугласника гласне жице трепере, те су они звучни гласови. Осим тога, једни се чују као шумови, а други су тонови праћени шумом. Због тога сугласнике делимо на шумне (праве) сугласнике и на сонанте (гласнике).

ВЕЖБЕ

1. Подвуци вокале у следећој реченици:

Ed

Ако нас ухвате, обрали смо зелен бостан. 2. Подвуци све сугласнике у следећој народној пословици: Пријатељ се у невољи познаје као злато у ватри.

Кључне речи самогласници, сугласници, тонови, шумови, треперење гласних жица

34

Граматика за 6. разред / Гласови


ПОДЕЛА СУГЛАСНИКА НА ШУМНЕ (ПРАВЕ) СУГЛАСНИКЕ И НА СОНАНТЕ (ГЛАСНИКЕ) Сугласници се међу собом разликују по томе да ли се при њиховом изговарању чују шумови или тонови праћени шумом. Шумни (прави) сугласници настају тако што при њиховом изговору ваздушна струја наилази на препреку:

Б, Г, Д, Ђ, Ж, З, К, П, С, Т, Ћ, Ф, Х, Ц, Ч, Џ, Ш

o

ДОБРЕ ВИБРАЦИЈЕ!

pr om

УПОРЕДИ

Ако длан прислониш уз гркљан док изговараш ове гласове, приметићеш да некад осећаш треперење, а некад не. То је треперење гласних жица, од чега зависи да ли ће глас бити звучан или безвучан.

ДЕФИНИЦИЈА

Ed

uk a

При изговору неких шумних сугласника гласне жице трепере, па су они звучни,, док при изговору осталих гласне жице не трепере и зато су они безвучни шумни сугласници.

Подела шумних сугласника на звучне и безвучне:

ЗВУЧНИ

Б

Г

Д

Ђ

Ж

З

Џ

/

/

/

БЕЗВУЧНИ

П

К

Т

Ћ

Ш

С

Ч

Ф

Х

Ц

УПОРЕДИ Звучне сугласнике изговарај тихо и закључи који се гласови тада чују. Упореди како гласе следеће речи при тихом изговарању (шапутању): БАБА, РОГ, КОЗА, САД, ДЕДА, ДАМА.

Граматика за 6. разред / Гласови

35


ДЕФИНИЦИЈА Изговарај редом сугласнике: В, Ј, Л, Љ, М, Н, Њ, Р.

ШУМНИ (ПРАВИ) (консонанти) СОНАНТИ (гласници)

ЗВУЧНИ БЕЗВУЧНИ

Б

Г

Д

Ђ

Ж

З

Џ

/

/

/

П

К

Т

Ћ

Ш

С

Ч

Ф

Х

Ц

В, Ј, Л, Љ, М, Н, Њ, Р

(звучни)

uk a

С У Г Л А С Н И Ц И

pr om

o

Осетићеш да гласне жице трепере, што значи да су ови гласови звучни (изразито звучни) и да се делимично чују као тонови, по чему су слични самогласницима (вокалима). Али, чују се и као шумови јер их ствара додир говорних органа (локализовани су). Када изговараш сонанте М, Н, Њ, приметићеш да ваздушна струја пролази делимично и кроз носну дупљу. Зато се они зову још и носни (назални) сонанти. Сонанти или гласници изговарају се тако што ваздушна струја не пролази потпуно слободно (одређени говорни органи се додирују, локализовани су), али гласне жице трепере и зато се чују као тонови праћени шумом. Према томе, они су звучни гласови.

ВЕЖБЕ

Ed

1. Подвуци све звучне сугласнике у строфи из песме „Село” Јована Дучића: Све је утонуло у тишину вечну.

ласно – лако

Ни шума, ни гласа; само једнолико Избија часовник ког не чује нико.

Кључне речи 2. У наведеној пословици заокружи сонанте. шумни (прави) сугласници, сонанти (гласници), звучни гласови, безвучни гласови 36

Ласно је плитку воду замутити и будалу наљутити. 3. У наведеној пословици подвуци безвучне шумне сугласнике. Не пада снег да помори свет, већ да свака зверка свој траг покаже.

Граматика за 6. разред / Гласови


САЗНАЈ ВИШЕ ШТА ЈЕ ПАНГРАМ?

pr om

o

ПАНГРАМ је реченица која садржи сва слова алфабета. ПАНГРАМ на грчком значи СВЕСЛОВНИ (пан = све + грáмма = слово). Рођењем штампе у 16. веку појавила се потреба за каталозима у којима би били представљени типови слова којима штампарија располаже. Поред алфабета штампана је и нека „лажна” реченица да би се видело како та слова изгледају у књижном блоку. Требало је да буду присутна сва слова и да реченица буде што краћа, док значење није било нарочито важно. Међутим, панграм је игра речима, и циљ је да се склопи што краћа реченица, наравно, под условом да има смисао.

uk a

„ЗАБАВНИКОВ” КОНКУРС Панграме, иако тада нисам знао да се тако зову, први пут сам срео 1984. године, када је „Политикин забавник” (тада је В. Б. Виб био главни уредник) расписао конкурс за „Реченицу од најмање слова”. Првобитна правила игре била су да се сугласници у таквој (наравно, смисленој) реченици смеју појавити само по једанпут, а самогласници још толико пута да број слова не пређе 35. Кад је конкурс закључен, показало се да су захтеви били сувише оптимистички: првонаграђена реченица имала је 52 слова (више се ценила поетичност него дужина), а реченица са најмање слова на конкурсу садржала је тек 44 слова! Ево избора реченица са „Забавниковог” конкурса:

Ed

(I награда): Фијуче ветар у шибљу, леди пасаже и куће иза њих и гунђа у оџацима. (52 / Вера Гавриловић, Лешница) (II награда): Вук Његошу: „Не ломи џабе перо, дођи, тићу, чије се фаце зажељех”. (48 / Гордана Лекић, Стара Пазова) (III награда): Ниџо, чежњиво гледаш фотељу, а Ђура и Мика хоће позицију себи. (49 / Будимир Пуљаревић, Земун)... Првонаграђена реченица је била веома поетична, друга прилично родољубива, а трећа сасвим актуелна, али број слова у реченицама није се много примакао фантастичном задатом броју од 35, а камоли идеалном броју 30. Ја сам тада, морам да признам, такође послао пар реченица на конкурс, и то под именима разне деце из комшилука, али тада нису биле објављене: Љубичасти јеж из фиоке хоће да пецне рђавог миша Џоњала. (46) Џокеј Гаца диже пали фењер и махавши зађе у љубичасту ноћ. (47) Љубазни фењерџија чађавог лица хоће да ми покаже штос. (45) Г. Ђока Жутић из Доње Шљиве џабе спаја реченицу — фали му „х”. (45) Реците жељу и биће — мађија џиновског духа из флаше почиње. (47) Растко Ћирић

Граматика за 6. разред / Гласови

37


ДА ПОНОВИМО

САМОГЛАСНИЦИ И СУГЛАСНИЦИ А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л ЉМ Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш

С У Г Л А С Н И Ц И

ШУМНИ (ПРАВИ) (консонанти) СОНАНТИ (гласници)

А, Е, И, О, У

(звучни)

ЗВУЧНИ

Б

Г

Д

Ђ

Ж

З

Џ

/

/

/

БЕЗВУЧНИ

П

К

Т

Ћ

Ш

С

Ч

Ф

Х

Ц

В, Ј, Л, Љ, М, Н, Њ, Р

(звучни)

o

САМОГЛАСНИЦИ (вокали)

pr om

ВЕЖБЕ

1. Потруди се да саставиш бар један панграм.

коза

коса

2. Подвуци све звучне гласове у следећем благослову: Твоја се срећа родила, звездама сјајним росила!

uk a

3. Из следећих народних умотворина издвој: а) самогласнике (вокале): Уста ти се позлатила! (благослов)

сова

Ed

зова

б) звучне сугласнике: Дрво без гране и човек без мане — не могу бити. (пословица)

в) безвучне сугласнике: И најбогатији да прода све што има, не може да купи све што нема. (пословица) г) сонанте (гласнике) Мајчина љубав, дјетиње весеље. (пословица) У следећим речима звучне сугласнике замени безвучним и напиши добијене речи: зова

38

, брег

Граматика за 6. разред / Гласови

, коза

, џак

.


ПОДЕЛА СУГЛАСНИКА ПО МЕСТУ ИЗГОВОРА Већ ти је познато да су сугласници гласови при чијем се изговору говорни органи постављају у такав положај да представљају препреке проласку ваздушне струје. Препреке стварају усне, зуби, као и језик, који се креће по усној дупљи и заузима различите положаје у односу на зубе, предње непце, алвеоле и задње непце. ПРЕДЊОНЕПЧАНИ НАДЗУБНИ

Ј, Љ, Њ, Ђ, Ћ, Ж, Ш, Џ, Ч

o

Л, Р, Н

ЗАДЊОНЕПЧАНИ

К, Г, Х

pr om

ЗУБНИ

Д, Т, З, С, Ц УСНЕНИ

Б, П, М, В, Ф

uk a

УПОРЕДИ

Изговори глас Б. Шта примећујеш? Усне се прибијају једна уз другу, тако стварају потпуну преграду ваздуху, затим се усне растављају и ваздух нагло излази.

Ed

Изговори глас Д. Шта примећујеш? Врх језика се налази на зубима (секутићима), ваздушна струја се гомила иза препреке, која се потом нагло уклања при изговору гласа. Изговори глас Ђ. Шта примећујеш? Овај глас ствара се тако што препрека ваздушној струји настаје од предњег (тврдог) непца и горње површине језика. Изговори глас Л. Шта примећујеш? Језик додирује алвеоле (границу горњих секутића и десни), а ваздушна струја пролази боковима језика. Изговори глас Г. Шта примећујеш? Ваздушна струја наилази на препреку створену помоћу задњег дела језика и задњег (меког) непца.

Тако се сви сугласници деле по месту изговора (артикулације). Постоји и подела по начину изговора, али ћеш о томе учити у старијим разредима. Граматика за 6. разред / Гласови

39


Већ ти је познато да су сугласници гласови при чијем се изговору говорни органи постављају у такав положај да представљају препреке проласку ваздушне струје. Препреке стварају усне, зуби, као и језик, који се креће по усној дупљи и заузима различите положаје у односу на зубе, предње непце, алвеоле и задње непце.

Уснени (лабијални)

Двоуснени:

Б

П

Уснено-зубни:

В

Ф

Д

Т

З

Алвеоларни (језични, надзубни)

Л

Р

Н

Предњонепчани (палатални)

Ј

Љ

Њ

Задњонепчани (веларни)

К

Г

Х

С

Ц

o

Зубни (дентални)

Ћ

pr om

Ђ

М

Ж

Ш

Џ

Ч

• У горњој табели приказани су заједно шумни (прави) сугласници и сонанти. На основу табеле издвој:

uk a

а) уснене сонанте –

б) предњонепчане сонанте – в) алвеоларне сонанте –

Ed

г) уснено-зубни сонант –

• Упореди горњу табелу са наредном: Уснени

40 40

Сугласници:

Двоуснени

Уснено-зубни

а) Шумни сугласници

Б, П

Ф

б) Сонанти

М

В

Граматика за 6. разред / Гласови

Зубни

Алвеоларни

Д, Т, З, С, Ц Л, Р, Н

Предњонепчани

Задњонепчани

Ђ, Ћ, Џ, Ч, Ж, Ш

К, Г, Х

Ј, Љ, Њ


САЗНАЈ ВИШЕ У нашем језику има пет меких сугласника – два права сугласника: Ђ и Ћ, и три сонанта: Ј, Љ и Њ. Мекоћа се заснива на сужавању ваздушног пролаза под тврдим (предњим) непцем – од делимичног сужавања (ј), до потпуног приљубљивања горње површине предњег дела језика уз тврдо непце (љ, њ, ђ и ћ). Ова појава је важна нарочито када је реч о гласовима Ђ и Ћ, јер се у неким ЋУРКА ЈЕ деловима наше земље Ч изговара као Ћ и обрнуто. Зато се обично каже меко ћ ДОСТА и меко ђ. ЧУЧАЛА У Предњонепчани (палатални) меки сугласници јесу: Ј, Љ, Њ, Ђ, Ћ.

ЋИЋЕВЦУ.

ВЕЖБЕ

pr om

Дошао чича из Ћићевца и донео печену ћурку. Чоканчићем ћеш ме, чоканчићем ћу те.

o

Увежбај да правилно изговараш следеће реченице:

1. У следећим низовима гласова: а) препознај врсту сугласника по месту изговора и б) подвуци звучне сугласнике.

Врста сугласника по месту изговора:

uk a

а) Ј, Љ, Њ, Ђ, Ћ, Џ, Ч, Ж, Ш б) Д, Т, З, С, Ц в) Б, П, М, В, Ф

Ed

2. Подвуци гласове који не припадају низу: Ј, Ш, Љ, Њ, В, К, Р, М, Н, С, Л 3. Замени гласове да добијеш нове речи: ПАР

(Двоуснени безвучни сугласник замени зубним звучним сугласником чији је безвучни пар Т.) МАЈКА (Двоуснени сонант замени двоусненим звучним сугласником.) 4. Подвуци неправилно употребљене гласове ђ, ћ, џ, ч у следећој реченици: Стичи че наш ћића и речи че да си ђабе ставио џубре у ђак јер Џорџе свако веће скупља све џубре и односи га у контејнер на чошку.

Граматика за 6. разред / Гласови

Кључне речи сугласници, место изговора, врсте сугласника по месту изговора 41


СЛОГ И ПОДЕЛА РЕЧИ НА СЛОГОВЕ ► Сети се радио-драме Душана Радовића Капетан Џон Пиплфокс, коју смо читали у петом разреду, и сцене са Пећином. Обрати пажњу на то како она саветује капетана у следећем одломку: Из Политикиног Забавника

pr om

o

КАПЕТАН (нежно, мирније): Вештице, имала си срећу!... Реци сад – каква питања, каква питања да му поставим? ПЕЋИНА: Ви-ше те-шка не-го ла-ка!... ОДЈЕК: Више тешка него лака!... КАПЕТАН: И шта још? ПЕЋИНА: И ни-шта ви-ше! ОДЈЕК: И ништа више – И ништа више!

РАЗГОВОР О ТЕКСТУ

uk a

Објасни зашто Пећина раставља речи на слогове саветујући капетана. Размисли о томе у којим све ситуацијама на тај начин изговарамо речи. Како скандирамо, а како први пут читамо дуже и мање познате речи? Сети се својих првих корака у савладавању вештине читања – и срицања! Шта се дешава са речима док их сричемо?

УПОРЕДИ

Ed

Градско позориште Мркоњић Град, сцена из представе

1. Прочитај реченицу у којој су речи подељене на слогове:

Ви-ше те-шка не-го ла-ка!... Обрати пажњу на то како се креће вилица док на овај начин изговараш реченицу. Ако ставиш руку испод браде, осетићеш како се вилица „клацка” при сваком слогу. 2. Усправним цртама подели следећу реченицу на слогове: Вештице, имала си срећу!...

ЗАКЉУЧИ Из колико се гласова може састојати слог? Којом се врстом гласова најчешће завршава? Шта је, по твом мишљењу, слог? 42

Граматика за 6. разред / Гласови


ДЕФИНИЦИЈА Слог је гласовна језичка јединица која се остварује једним изговорним захватом (отварањем уста). То су обично један глас или два до три гласа који чине део говорног ланца.

ДЕФИНИЦИЈА

pr om

o

Када се завршава самогласником, слог је отворен (ве-шти-це), а када се завршава сугласником, слог је затворен (трам-вај). У једној речи могу бити и отворени и затворени слогови (Бе-о-град). Реч може имати онолико слогова колико има у њој самогласника (вокала). Самогласници су, дакле, носиоци слога; они су слоготворни гласови, за разлику од сугласника, који нису слоготворни.

Ed

uk a

Граница слога при подели речи на слогове обично долази после самогласника: ли-ва-да, шко-ла, пи-са-ти, до-бро, ја-сан. Уколико у речи имамо неколико узастопних сугласника, граница слога може доћи и између њих: зем-ља, лоп-та, ве-рид-ба, град-ски, брат-ство. Важно је правило при подели речи на слогове да раздвојени слогови буду лаки и природни за изговор.

Граматика за 6. разред / Гласови

43


Према броју слогова речи могу бити: – једносложне (кров, пут, ја, мој, чуј, жут, пет, крај, кост); – двосложне (ку-ћа, шко-ла, де-те, пишем, и-за, се-дам, ме-не, бе-о); – тросложне (те-ме-љи, у-че-ник, пи-сати, пле-ме-нит, ве-се-ло, два-де-сет). Када речи имају више од два слога, за њих кажемо да су вишесложне.

o

СЛОГОТВОРНО Р

pr om

Осим самогласника (вокала), носиоци слога могу бити и алвеоларни сонанти Р, Л и Н (врх, бр-до, Р-тањ; Пл-зен, Вл-та-ва, би-ци-кл; Њу-тн). Сонант Р је слоготворан:

uk a

а) када се налази између два сугласника (крв, прст, др-во, тр-ча-ти, твр-ди-ти); б) када се налази на почетку речи, испред сугласника (р-ђа-ти, р-ва-ти); в) када се у неким сложеницама нађе иза самогласника а испред сугласника (за-р-за-ти, по-р-ва-ти се)

ВЕЖБЕ

Ed

1. Усправним цртама подели следеће речи на слогове: испричати, бајка, звезда, јунак, миомирис, авион, мрдати, брзина.

2. Препиши следеће речи тако што ћеш их поделити на слогове користећи се цртицом (правописним знаком):

Кључне речи

вртови, црвенило, језик, књижевност, слобода, спектакл, башта, прекрстити.

слог, граница слога, носилац слога, слоготворно р

44

Граматика за 6. разред / Гласови


АКЦЕНАТ РЕЧИ ► Изражајно прочитај следеће реченице: На наш град сручио се крупан град. Додај ми тај лук са стрелом, а не црни лук! Зар се млади бег дао у бег (бекство)? Изашао је пред велики скуп људи и упитао да ли је скуп тај производ.

pr om

o

► Опиши шта примећујеш при изговарању наведених реченица. Да ли је интонација (реченична мелодија) у сва три примера иста? Које су речи у тим реченицама нарочито наглашене? Да ли се речи које су у тим реченицама исто написане – на исти начин и изговарају? Од чега зависи како ћемо разумети речи које су исто написане?

uk a

Примећујеш да у наведеним реченицама постоје речи које се исто пишу, али се њихово гласно изговарање и њихово значење умногоме разликује. Сигурно и иначе примећујеш да се у говору обично по једна реч или група речи нарочито истиче између осталих речи у реченици. Осим тога запажаш да се и поједини гласови (и то увек самогласници, укључујући и слоготворно р) јачином и тоном истичу између осталих гласова појединих речи. То наглашавање зове се акценат речи, а слог са самогласником који се јачином и тоном истиче изнад осталих слогова исте речи јесте акцентовани слог. Носилац акцентованог слога (слоготворни глас), дакле, јесте самогласник (односно слоготворни сонант).

УПОРЕДИ

Ed

ЛИ-ВА-ДА – ЛИ → акцентовани слог ЛИ → носилац акцентованог слога О-БР-НУ-ТИ (глагол) – БР → акцентовани слог БР → носилац акцентованог слога

ЗАКЉУЧИ У наведеним речима подвуци акцентовани слог и заокружи глас који је носилац слога. СЛОБОДА, ЉУБАВ, КРСТИТИ, БЕОГРАД. Граматика за 6. разред / Гласови

45


Присети се да смо о томе на часовима језика и књижевности учили и раније, посебно у петом разреду. Већ ти је познато да, према броју слогова, речи могу бити једносложне (град), двосложне (град-ски) и вишесложне (при-градски, бе-о-град-ски). Наглашени, акцентовани слогови – према правилима књижевног језика – могу да се изговарају на четири начина: дуго или кратко, са силазним или узлазним кретањем тона (с тоном који пада или који расте). У српском књижевном језику разликују се четири акцента (два дуга и два кратка), о чему ћеш више учити у наредним разредима. За сада је важно да разликујеш дуги и кратки акценат, односно дуго и кратко наглашавање одређеног слога у акцентованој речи.

pr om

град (кратко) – падавина

o

УПОРЕДИ

а гра ад (дуго) – насељено место

отворити (кратко) отварати (дуго)

uk a

мачка (кратко) мајка (дуго)

Ed

Прочитај наглас, пажљиво, следећа два низа речи. Читај изражајно и мало спорије. Ослушкуј јачину и мелодију свог гласа док изговараш речи. Вежбај у пару или сними свој глас, па преслушај. Забележи све што приметиш.

I

прст, коњ, спрат, брат, јабука, песма, киша, ветар, поље, исток, гледати, кућа, чекати, весело, Шабац; вода, читати, сањив, живот, земља, нога, јунак, жена, сестра, поток, ливада, отац, рђав, Београд

II пећ, кост, злато, месо, правда, радник, сено, сунце, гвожђе, суша, лепи, бели, тужан, кључ, цвет, град, зуби, Панчево; рука, крило, ждрело, врата, гладан, одело, сељаци, весеље, доказивати, радити, створење, генерација, Краљево

1. Опиши шта примећујеш при изговарању речи из првог низа. Заокружи самогласник који изговараш наглашеније од осталих у речи. Тај самогласник је носилац акцентованог (наглашеног) слога. Да ли је дуг или кратак? 46

Граматика за 6. разред / Гласови


Најлакше ћеш то утврдити ако покушаш да наглашени слог у речи најпре изговориш дуго, а затим сасвим кратко. Размисли о томе који је од та два начина ближи оном који уобичајено чујеш када се та реч изговара. 2. Опиши како ти звуче речи из другог низа. Пробај да их изговараш више пута, једну за другом, лакше ћеш уочити мелодију. Можеш ли да одредиш место нагласка? Да ли су акцентовани слогови дуги или кратки? Размисли и поразговарај са наставником и другарима из одељења о томе како се акценти у речима из првог низа разликују од оних у другом низу. Каква је мелодија наглашених слогова у речима из другог низа? Како би, по твом мишљењу, изгледао њихов графички приказ?

pr om

o

ВЕЖБЕ 1. Подвуци акцентовани слог у речима:

проговорити, пребацивати, рзати, Београд, спасавати, руке, детињство, слобода. 2. Заокружи носиоце акцентованог слога:

uk a

крстити, телевизија, чарапа, мотика, преписивати, висина, лепота, трска.

3. Једном цртом подвуци речи са кратким акцентом, а двема цртама оне са дугим акцентом: а) кров, сат, миш, цвет, стар, пет, дар, зид, сан, мост, мач, црв, прст;

Ed

б) црвен, дрво, брег, небо, поток, клупа, учионица, писмо, оставити.

4. Следеће речи изговори на два начина – с дугим и с кратким акцентованим слогом: седети (кратко) и седети (дуго), купити (кратко) и купити (дуго), налагати (кратко) и налагати (дуго). Објасни разлику у њиховом значењу.

Кључне речи интонација, акценат речи, акцентовани слог, носилац акцентованог слога (слоготворни глас), дуги и кратки акценат

Граматика за 6. разред / Гласови

47


ПРАВИЛАН ИЗГОВОР ГЛАСОВА ИЗГОВОР ГЛАСОВА Ч, Ћ, Џ, Ђ Од правилног изговора гласова зависи наше разумевање, споразумевање, али и утисак који остављамо на саговорнике. Добар изговор се вежба и поправља. Уколико је потребно, у тај процес могу бити укључени и стручњаци – логопеди.

УПОРЕДИ

pr om

o

Знаш ли ко је спавачица, а шта је спаваћица? Шта је ђон, а ко је Џон? Ко је ђак, а шта је џак? Чије су лепе куће, а чије је лепо куче? Шта може имати чар, а ко може стећи ћар? Како се врача, а како се враћа?

Потруди се да смислиш по две реченице за сваки пар речи у којима ће се та разлика видети.

џак

Ed

uk a

ђак

Кључне речи правилан изговор гласова, изговор гласова

48

ВЕЖБЕ

Правилан изговор гласова најбоље је вежбати изговарањем реченица у којима се често понављају и смењују сугласници који се „мешају”. Рецимо: Чашу ђуса даћу Ђорђу. Џак ђубрета избациће чистачи. Чучимо и ћаскамо; чекамо да чича ишчупа чичак. На Ђурђином ћебету чучи мачак. Покушај да изговориш реченице правилно, једном споро, а затим све брже. Смисли сличне реченице и задај их другу из клупе. Такмичите се у правилности, јасноћи и брзини изговора.

Граматика за 6. разред / Гласови


ДА ПОНОВИМО

ПОДЕЛА ГЛАСОВА ПОДЕЛА ГЛАСОВА НА САМОГЛАСНИКЕ И СУГЛАСНИКЕ А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л ЉМ Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш

o

А, Е, И, О, У (звучни) Нелокализовани су. Ваздушна струја тече слободно. Чују се као тонови – могу да се певају. Гласне жице трепере – звучни су.

С ШУМНИ (ПРАВИ) У (консонанти)

ЗВУЧНИ

Г

БЕЗВУЧНИ

Л

pr om

САМОГЛАСНИЦИ (вокали)

Б

Г

Д

Ђ

Ж

З

Џ

/

/

/

П

К

Т

Ћ

Ш

С

Ч

Ф

Х

Ц

Локализовани су. Ваздушна струја наилази на препреку. Спадају у шумове. При изговору једних гласне жице трепере (звучни су), а при изговору других не трепере (безвучни су).

А С Н

Ed

И

В, Ј, Л, Љ, М, Н, Њ, Р (звучни) Локализовани су и звучни (гласне жице трепере). Ваздушна струја делимично наилази на препреку. Чују се као тонови праћени шумом.

uk a

И СОНАНТИ (гласници) Ц

ПОДЕЛА СУГЛАСНИКА ПО МЕСТУ ИЗГОВОРА

Уснени (лабијални)

Двоуснени:

Б

П

Уснено-зубни:

В

Ф

Зубни (дентални)

Д

Т

З

Алвеоларни (језични, надзубни)

Л

Р

Н

Предњонепчани (палатални)

Ј

Љ

Њ

Задњонепчани (веларни)

К

Г

Х

С

Ц

Ђ

Ћ

Ж

М

Ш

Џ

Ч

Граматика за 6. разред / Гласови

49


ДА ПОНОВИМО

СЛОГ ПОДЕЛА РЕЧИ НА СЛОГОВЕ ШТА ЈЕ СЛОГ

Слог је гласовна језичка јединица која се остварује једним изговорним захватом (отварањем уста).

САМОГЛАСНИЦИ КАО НОСИОЦИ СЛОГА

У једносложним речима: ми, шест, ђак, зуб, број.

o

А, Е, И, О, У

pr om

У вишесложним речима: а-ви-он, у-о-бра-зи-ти, раз-ми-сли-ти

АЛВЕОЛАРНИ СОНАНТИ КАО НОСИОЦИ СЛОГА

Л, Р, Н

У двосложним речима: на-ма, ше-сти, ђа-ци, зу-би

Л / Вл-та-ва, би-ци-кл Н / Њу-тн, И-дн Р / прст, гр-ло, Ср-би-ја р-ђа-ти, р-за-ти, р-ва-ти се за-р-ђа-ти, за-р-за-ти, по-р-ва-ти се

uk a

Правопис: Растављање речи на крају реда Коришћење школског правописа

РАСТАВЉАЊЕ РЕЧИ НА КРАЈУ РЕДА

Ed

Колико пута ти се десило да ти наставник исправи поделу речи на крају реда у твом писменом саставу? Ако ти се то често дешава, значи да не мислиш на важно правило у српском језику – које није тако тешко усвојити и примењивати. За почетак, најједноставније правило састоји се у томе да реч на крају реда треба поделити тако да је лако изговорљив део који остаје у горњем реду и део који се преноси у други ред.

ТРАМ 50

Граматика за 6. разред / Гласови

-

ВАЈ


УПОРЕДИ ПРАВИЛНО

београ-дски дра-мски п-озориште тра-мвај бра-тски ло-пта проби-рљив аутоб-ус кућ-а мо-ст ljul-jaška bud-žak prislon-jen .................................споменплоча

београд-ски драм-ски по-зориште трам-вај брат-ски лоп-та пробир-љив ауто-бус ку-ћа мост lju-ljaška bu-džak prislo-njen .....................................спомен-плоча

pr om

o

НЕПРАВИЛНО

Запажаш ли да је у првој колони направљена, најпре, грешка у подели речи на слогове? Уколико, дакле, не знамо да делимо речи на слогове – нећемо моћи да се снађемо ни у подели речи на крају реда!

uk a

ОБРАТИ ПАЖЊУ!

Осим тога, при преношењу речи треба да се придржаваш одређених правила.

Ed

1. Једносложне речи се не растављају на слогове. (неправилно: *мо-ст) 2. Никада се не преноси само једно слово. (неправилно: *кућ-а) 3. Када се сугласник налази између два самогласника – он припада делу речи који се преноси у други ред. (неправилно – *аутоб-ус) 4. Када се између два самогласника нађе више сугласника, граница слога зависи од тога да ли је та група сугласника лака за изговор или не. (неправилно – *тра-мвај,* проби-рљив,* бра-тски) 5. Двојна слова у латиници никако се не раздвајају. (неправилно: *ljuljaška, *bud-žak, *prislon-jen) 6. Када на крају реда растављамо речи које се пишу са цртицом – цртицу пишемо и на крају реда где реч прекидамо и на почетку следећег реда. (неправилно: ......................................................................................*споменплоча) На крају реда може да остане један самогласник, а остатак речи преноси се у следећи ред: о-писати, и-пак, у-стајање, а-вијација. Граматика за 6. разред / Гласови

51


ВЕЖБЕ 1. У левој колони налазе се речи које су неправилно подељене. Твој задатак је да их правилно поделиш у десној колони.

*НЕПРАВИЛНО

ПРАВИЛНО

*грам-атика *јези-к *звез-да .......................................*ремекдело 2. Следеће речи подели усправним цртама поштујући правила о растављању речи на крају реда: а) председник; б) фиока; в) лесковачки; г) воћка; д) градски; ђ) марљивост; е) приповетка; ж) најзад; з) разљутити; и) odžak; ј) sanjar; к) brljiv.

pr om

Иван Клајн Речник језичких недоумица

o

*pol-jubiti

КОРИШЋЕЊЕ ШКОЛСКОГ ПРАВОПИСА

uk a

УЧЕНИК: Како се каже – био сам на журки или био сам на журци? УЧЕНИЦА: Ја мислим – журци! УЧЕНИК: А зар не кажемо тачки, мачки – а не тачци, мачци? УЧЕНИЦА: Па, ја сад стварно не знам! Хајде да погледамо шта каже Правопис...

Ed

Коришћење школског правописа треба да ти постане редовна навика и то не само када пишеш неки текст у оквиру наставе српског језика. Правописна култура стиче се само тако што увек обраћамо пажњу на то како се изражавамо у говору и писању. Према томе, и када пишеш било који текст, у оквиру било ког предмета у школи, и када пишеш за своје приватне потребе – користи школско издање Правописа српскога језика! Сваки овакав приручник, па и твој, састоји се из два обавезна дела: – правописних правила и објашњења и – правописног речника (са речима при чијој се употреби најчешће греши). 1. Правописна правила и објашњења односе се на: – писмо (обрати пажњу – неки ђаци мешају ћирилицу и латиницу!); – велико слово (најчешћи проблем – шта писати малим а шта великим словом!); – ијекавско и екавско књижевно наречје (да ли је рјечник или ријечник?); – гласовне промене и односе гласова (председник, претседник или прецедник?); – прилагођено писање имена из страних језика (КАТЕ – Кејт); – интерпункцију (правила о писању запете, на пример); – скраћенице (уч. – ученик; ОШ – основна школа); – поделу речи на крају реда.

2. Правописни речник омогућује нам да на најбржи начин проверимо како се нека реч пише или каже. 52

Граматика за 6. разред / Гласови


o

ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ

uk a

pr om

► Једначење сугласника по звучности ► Једначење сугласника по месту изговора ► Губљење сугласника ► Палатализација ► Сибиларизација ► Јотовање ► Промена л у о ► Непостојано а ДА ПОНОВИМО: ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ

Ed

Правопис: Гласовне промене и правопис

Ц

РУКА – РУКИ ! Граматика за 6. разред / Гласови

53


ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ Покушај да прочиташ следећи текст: Петар ми је рекал да је волел сладко од лубенице како га је правила његова бака. Он је одлазил у подкровје и седел на столицици док је кашикицом узимал залогаје сладка. Имал је једанога паса који је за то време махал репићем и очекивал с чезњом у окима од Петара макар један лиз. Мени је то било смехно, па смо се смејали и били радостни цел дан.

РАЗГОВОР О ТЕКСТУ

o

1. Примећујеш да су неке речи написане погрешно и да звуче, у најмању руку – смешно?

pr om

2. Исправи грешке и поново прочитај текст. Упореди који је текст лакши за читање наглас. У чему су се састојале твоје исправке? Опиши их.

ЗАПИТАЈ СЕ

uk a

Откуда такве „грешке” у лекцији која говори о гласовним променама? Шта су, по твом мишљењу, гласовне промене?

Ed

УПОРЕДИ

1. У облицима глагола на крају речи написано је а треба рекал, волел... рекао, волео 2. У облицима именица написано је а треба паса, Петара пса, Петра 3. У облицима именица написано је а треба сладко, подкровје слатко, поткровље 4. У облицима именица написано је а треба столицици, кашикицом, окима столичици, кашичицом, очима 5. У облику придева написано је а треба радостни радосни

54

Граматика за 6. разред / Гласовне промене


ЗАКЉУЧИ

o

Сигурно закључујеш да се у 1. примеру Л на крају речи заменило са О; да се А у основи речи, у 2. примеру, не налази у акузативу и генитиву једнине ових именица; да се звучни сугласник Д, у 3. примеру, замењује безвучним Т јер се налази испред безвучног К; да су се Ц и К, у 4. примеру, испред И заменили палаталним сугласником Ч, а да се у 5. примеру сугласник Т изгубио зато што се нашао у групи сугласника тешкој за изговор... Реч је, дакле, о гласовним променама – промени Л у О, непостојаном А, једначењу сугласника по звучности, палатализацији, губљењу сугласника...

ДЕФИНИЦИЈА

pr om

Гласовне промене су промене гласова које настају приликом промене облика речи и у грађењу (творби) нових речи.

uk a

Сети се да постоје три врсте промена у српском језику: – деклинација (по којој се мењају именске речи), – компарација (по којој се мењају неки придеви и променљиви прилози) и – конјугација (по којој се мењају глаголи). Осим тога, многе су речи настале грађењем од једне или двеју речи, као у примерима: стан – стамбени, лист – лишће, чупати – рашчупати и сл.

УПОРЕДИ

Ed

Шта је лакше изговорити: сладко или слатко, подкровје или поткровље, радостни или радосни, разчупати или рашчупати?

ЗАКЉУЧИ

Због чега долази до гласовних промена?

ДЕФИНИЦИЈА Гласовне промене се најчешће врше да би се олакшао изговор речи. Оне настају спонтано и природно у језику. Неке гласовне промене настале су у давној прошлости.

Граматика за 6. разред / Гласовне промене

Кључне речи гласовне промене, промена облика речи, грађење речи, изговор, развој језика

55


ВЕЖБЕ 1. Напиши: а) номинатив множине именице ЂАК – .................................. б) вокатив једнине именице ЂАК – ................................... в) генитив једнине именице ВРАБАЦ – .................................... г) генитив множине именице ВРАБАЦ – ................................ 2. Напиши компаратив следећих придева и прилога:

o

3. Напиши:

Прилози брзо ................. дуго .................. тихо ..................

pr om

Придеви сладак .................. висок ................... горак ..................

а) 1. лице једнине презента глагола ПИСАТИ – .......................... б) 1. лице једнине перфекта глагола РЕЋИ – ........................... 4. Напиши које речи настају на следећи начин:

uk a

раз- + чешљати = ...................................................................... с- + ћућурити се = .................................................................... уч- + беник = ............................................................................. Ниш + -ски = ............................................................................. под- + држати = ........................................................................ грозд + -је = .............................................................................

Ed

ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ

Да нема ове гласовне промене, писали бисмо, на пример: Видиш ли оног дрзког врабца у подкровљу? Ви Прочитај наглас ову реченицу. Шта запажаш?

УПОРЕДИ Ако упоредиш начин на који су речи написане (дрзког, врабца, под– кровље) са начином на који их изговараш – приметићеш да се у говору З заменило са С, Б са П, Д са Т. Какви су по звучности ови сугласници? Како је лакше изговорити наведене речи? 56

Граматика за 6. разред / Гласовне промене


ЗАКЉУЧИ Дакле, у наведеним речима звучни сугласници заменили су се својим безвучним паровима – и то због тога што су се нашли испред безвучних сугласника (дрског, врапца, поткровљу). Лакше је, наиме, изговорити један за другим два сугласника једнаке звучности него два сугласника неједнаке звучности. Према томе, услов за вршење ове гласовне промене јесте неједнакост – да се у оквиру речи нађу, један до другог, сугласници различите звучности. Запазићеш да се први увек управља према другом:

ДЕФИНИЦИЈА

испред безвучног ц испред безвучног к испред безвучног к испред звучног б испред звучног б испред безвучног ц испред звучног џ

o

б:п д:т ж:ш т:д ч:џ з:с п:б

pr om

Шабац > Шабца > Шапца сладак > сладка > слатка бележити > бележка > белешка сватови > сватба > свадба уч- + -беник > уџбеник из- + цепати > исцепати топ + -џија > тобџија

uk a

Једначење сугласника по звучности настаје када се два шумна сугласника неједнаке звучности нађу један поред другог у оквиру речи. Они тада теже да се изједначе (ради лакшег изговора) тако што се први управља према другом – први се са другим једначи по звучности.

Ed

Безвучни сугласници који немају своје звучне парове (ф, х, ц) остају непромењени, али сами утичу на промену: из + фризирати > исфризирати из + хранити > исхранити из + цртати > исцртати Не заборави да сонанти не утичу на промену! Дакле, изговара се и пише: с + мислити> смислити (сјатити се, сљубити, снаћи се, слетети, свући).

ОБРАТИ ПАЖЊУ! Ову гласовну промену нећеш добро научити ако не знаш поделу шумних сугласника на звучне и безвучне.

Граматика за 6. разред / Гласовне промене

57


ОДСТУПАЊЕ ОД ЈЕДНАЧЕЊА СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ 1. Сугласник Д испред сугласника С и Ш

pr om

o

Уочи како је написана реч ОДСТУПАЊЕ. Какви су по звучности сугласници Д и С? Такође, у речи ОДШТАМПАТИ имамо један до другог један звучни (Д) и један безвучни (Ш) сугласник.

ЗАПИТАЈ СЕ

uk a

Зашто у наведеним речима не долази до једначења сугласника по звучности?

УПОРЕДИ

Ed

Када један за другим, брзо, изговоримо сугласнике ТС или ТШ – чује се сугласник Ц (ТС), односно Ч (ТШ). Зато је правилно да се једначење сугласника по звучности не врши у овим и сличним примерима: ДС средство представа судство градски одсек

ДШ подшишати одшетати предшколски одшити одштета

ОБРАТИ ПАЖЊУ! Добро запамти да се Д испред С и испред Ш не замењује са Т. Али, Т остаје испред С ако је то део речи: братство, светски, хрватски, петсто, шестсто... 58

Граматика за 6. разред / Гласовне промене


2. Сугласник Ђ испред сугласника С у речи вођство У речи ВОЂСТВО уочи сугласнике неједнаке по звучности. Када би се они изједначили по звучности, добили бисмо реч ВОЋСТВО – која би упућивала на воће, а не на вођу – дакле, није правилна. Као у речи ВОЂСТВО, тако Ђ остаје и у следећем примеру: Лођ + ски > лођски 3. У сложеним речима где се осећа пауза на саставу између делова сложеница:

4. У неким властитим именима страног порекла:

o

субполаран, постдипломски, предтурски, подтекст, драгстор, гангстер, пингпонг.

uk a

pr om

Мусоргски, Питсбург, Вашингтон, Редфорд, Тбилиси, Мидхат.

ВЕЖБЕ

Ed

1. Речи из датог низа разврстај на оне у којима: а) јесте извршено једначење сугласника по звучности и б) није извршено једначење сугласника по звучности задужбина, безбрижан, бескрајан, потпредседник, кадшто, косидба, дршка, гристи, нокдаун, Мекдоналд.

Кључне речи

а) ................................................................................................................................. ; б) ................................................................................................................................ . 2. У наредним пословицама подвуци речи у којима запажаш једначење сугласника по звучности: Лашцу се истина не вјерује. Тешка је незаслужена казна. Док је човек здрав, и вода му је слатка.

Граматика за 6. разред / Гласовне промене

звучни сугласници, безвучни сугласници, изговор, једначење, одступања

59


ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО МЕСТУ ИЗГОВОРА Као што је тешко изговорити реч у којој су, један до другог, два сугласника неједнаке звучности – тако је тешко изговорити и речи у којима су један за другим два сугласника неједнака по месту изговора: – зубне З и С испред предњонепчаних сугласника и – алвеоларно Н испред усненог Б.

УПОРЕДИ

pr om

o

Покушај да изговориш речи – пазња, носња, расчешљати, возња, станбени, зеленбаћ... Шта закључујеш? Примећујеш да је лакше изговорити два предњонепчана сугласника један за другим (пажња, ношња), него један зубни и један предњонепчани сугласник (пазња, носња). 1. Зубни сугласници З и С испред предњонепчаних Љ, Њ, Ђ, Ћ, Џ, Ч, Ж, Ш замењују се предњонепчаним Ж и Ш:

uk a

З:Ж пазити > пазња > пажња чезнути > чезнја > чезња > чежња гроздје > грозђе > грожђе мираз > миразџика > миражџика сазвездје > сазвезђе > сазвежђе безживотан > бежживотан > беживотан

С:Ш носити > носња > ношња просити > просња > прошња листје > лисће > лишће разчешљати > расчешљати > рашчешљати сћућурити се > шћућурити се мастју > масћу > машћу

Ed

ОБРАТИ ПАЖЊУ!

ОДСТУПАЊЕ! С и З не мењају се испред Љ и Њ у речима: изљубити, разљутити, сљубити, изњушкати, посљедњи (као што се не мењају ни испред Ј – сјести, сјединити, сјекира).

2. Алвеоларно Н замењује се двоусненим М испред двоусненог Б у неким речима: Н:М стамбени (стан) прехрамбени (храна) одбрамбени (одбрана) зелембаћ (зелен)

60

Граматика за 6. разред / Гласовне промене

остаје Н једанпут странпутица црвенперка ванбрачни


ОБРАТИ ПАЖЊУ! Ова промена дешава се у речима које су настале од једне речи и додатка на крају речи (стан + - бени > станбени > стамбени). Међутим, ако имамо реч сложену од двеју речи – један + пут > једанпут – ова промена се не врши. У речима страног порекла треба пазити на то када се пише Н а када М јер се у томе често греши: Н Истанбул маскенбал конфета

М бомбона помфрит симбол

имперфекат импресија импулс

o

ДЕФИНИЦИЈА

pr om

Једначење сугласника по месту изговора врши се када се зубни сугласници З и С нађу испред предњонепчаних сугласника Љ, Њ, Ђ, Ћ, Џ, Ч, Ж, Ш тако што се З замењује са Ж, а С са Ш – што је лакше за изговор. Исто тако, алвеоларно Н испред двоусненог Б замењује се, ради лакшег изговора, двоусненим М. Сигурно ти није промакло да се у неким речима није извршило само једначење сугласника по месту изговора, него да је дошло и до неких других промена, о којима ће тек бити речи: гроздје > грозђе (дј > ђ – јотовање) > грожђе без + животан > безживотан > бежживотан (губљење сугласника) > беживотан

uk a

Такође, у многим се речима, пре једначења сугласника по месту изговора, најпре врши једначење сугласника по звучности, као у примеру: разчешљати > расчешљати > рашчешљати

Ed

ВЕЖБЕ

1. Подвуци речи у којима запажаш једначење сугласника по месту изговора: Са великом радошћу јављамо вам да је наш унук коначно шчепао једног зелембаћа, па је сада према њему пажљив и опрема му „стамбени” простор. 2. Подвуци речи у којима запажаш и једначење сугласника по звучности и једначење сугласника по месту изговора: размислити, ишчепркати, исцепати, ишчашити, шчепати, обрашчић. 3. Објасни како се извршило једначење сугласника по месту изговора у речима:

Кључне речи сугласници, место изговора, једначење, одступања

рашчистити, ишчаурити (се), вожња. Граматика за 6. разред / Гласовне промене

61 61


ГУБЉЕЊЕ СУГЛАСНИКА Проучи следеће примере и закључи у чему се састоји гласовна промена:

ДЕФИНИЦИЈА

o

Рус + -ски > русски > руски без + звучан > беззвучан > безвучан под + држати > поддржати > подржати без + жични > безжични > бежжични > бежични

pr om

Када се у речи нађу два иста сугласника (удвојени сугласници), најчешће се један од њих губи као сувишан. Пре губљења сугласника најчешће долази до још неких гласовних промена у истој речи. Проучи следеће примере и откриј које су гласовне промене претходиле губљењу сугласника: ГУБЉЕЊЕ СУГЛАСНИКА

ПРЕТХОДНЕ ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ

uk a

инат + -џија > инатџија > инадџија > инаџија

из + шетати > изшетати > исшетати > ишшетати > ишетати

Ed

од + терати > одтерати > оттерати > отерати

• У следећим примерима уочи губљење сугласника Д и Т: задатак > задатци > задаци сладолед + -џија > сладоледџија > сладолеџија писат- (окрњени инфинитив) + ћу > писатћу > писаћу отац > отче > оче

ДЕФИНИЦИЈА Зубни сугласници Д и Т губе се када се нађу испред сугласника Ц, Ч, Ђ, и Џ.

62

Граматика за 6. разред / Гласовне промене


• Запази и опиши губљење сугласника Т у примерима: растао > растла > расла болест + -љив > болестљив > болесљив > болешљив радостан > радостна > радосна листак > листка > лиска позориште > позориштни > позоришни

ДЕФИНИЦИЈА Зубни сугласник Т губи се и када се нађе у сугласничкој групи тешкој за изговор – стл, стљ, стн, стк, штн и сл.

pr om

ДЕФИНИЦИЈА

o

• Обрати пажњу на губљење сугласника С у наведеним примерима. Ниш + -ски > нишски > нишки младић + -ски > младићски > младићки Пећ + -ски > пећски > пећки Беч + -ски > бечски > бечки

Зубни сугласник С губи се у изговору и писању неких придева и прилога изведених наставком -ски.

ДЕФИНИЦИЈА

uk a

Губљење сугласника је гласовна промена која настаје када се у једној речи нађу, један до другог, исти или слични сугласници, или сугласничка група тешка за изговор.

ОДСТУПАЊА ОД ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ ГУБЉЕЊЕ СУГЛАСНИКА

Ed

– удвојени сугласник Ј остаје у суперлативу придева који почињу са Ј: најјачи, најједноставнији, најјаснији, најјевтинији, најјаднији, најјужнији; – у неким сложеним речима: преддржавни, поддијалекат, ваннаставни, суперревизија, нуззарада, пред– турски; – у именицама страног порекла са наставком -киња: пијанисткиња, виолинисткиња, антифашисткиња, студенткиња; – у придевима изведеним наставком -ни од именица страног порекла: контрастни, аористни, протестни, азбестни и сл.

ОБРАТИ ПАЖЊУ! Честа грешка у говору и писању везана је за употребу придева зависан односно независан, у значењу онај који зависи (или не зависи) од некога или нечега. Уместо тога неки говорници погрешно употребљавају реч завистан/независтан. Придев зависан изведен је од глагола зависити. Придев завистан изведен је од именице завист. Граматика за 6. разред / Гласовне промене

63


ВЕЖБЕ 1. Подвуци правилно написане речи: безживотан, двориштни, ишарати, најјаднији, потценити, напитци, болестна. чима:

2. Уочи гласовне промене извршене пре губљења сугласника у ре-

низа:

pr om

o

лупеж + -ски > лупежски > лупешски > лупешки ..................................................................................................................................... раз + ширити > разширити > расширити > рашширити > раширити ........................................................................................................................................ пет + десет > петдесет > педдесет > педесет ..................................................................................................................................... из + ситнити > изситнити > исситнити > иситнити .................................................................................................................................... 3. Према нашем моделу напиши како су настали облици речи из

Ed

uk a

енглески < Енглез + -ски > енглезски > енглесски > енглески ражалостити ишетати ..................................................................................................................... гозба ........................................................................................................................ тазбина ............................................................................................................ одвојити .............................................................................................................. младићки ..................................................................................................................

4. Подвуци речи у чијим облицима множине запажаш губљење сугласника: тренутак, решетка, загонетка, светац, добитак, метак, чланак, предак, отпадак.

5. У наредним пословицама подвуци речи у којима запажаш губљење сугласника:

Кључне речи сугласници, губљење, одступање

64

Свака корист није корисна. Гори су повраци, нег’ли почеци. Гдје новци, ту и масни лонци.

Граматика за 6. разред / Гласовне промене


ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА Напиши вокатив једнине следећих именица: ђак > ..................................................... друг > ................................................... дух > .....................................................

ЗАКЉУЧИ

ученик + -е > учениче књиг(а) + -ица > књижица смех + -ак > смешак

pr om

Доврши започету табелу:

o

Задњонепчани сугласници К, Г, Х заменили су се предњонепчаним (палаталним) сугласницима ........... , ............ и ................. .

К испред Е > Ч

учениче

Напиши 3. лице једнине презента следећих глагола:

uk a

тећи (тек-) ............................................... моћи (мог-) ............................................. врћи (врх-) .............................................

!!!

ШШШШ

Напиши речи које настају приликом грађења на следећи начин:

Ed

облак + -ић > момак > момк(а) + -ина ........................................ век + -ан > ................................................................ дуг + -ан > ................................................................ ковчег + -ић > .......................................................... ног(а) + -ица > ........................................................ прах + -ина > .......................................................... дах + -ак > .............................................................. мух(а) + -ица > ........................................................

МУХИЦА Ш

ДЕФИНИЦИЈА Палатализација је гласовна промена при којој су се задњонепчани сугласници К, Г и Х испред Е, И или А заменили предњонепчаним (палаталним) – Ч, Ж, Ш. Граматика за 6. разред / Гласовне промене

65


ОБРАТИ ПАЖЊУ! И када су зубни сугласници Ц и З замењени предњонепчаним сугласницима Ч и Ж – и та појава представља палатализацију: Ц:Ч З:Ж месец > месече, месечина витез > витеже Милица > Миличин кнез > кнеже деца > дечији (дечји) маркиз > маркиже Овде се јављају најчешће грешке у употреби присвојних придева изведених од именица са наставком -ица: правилно је искључиво – Маричин, Стевичин, Зоричин, Јовичин, краљичин, царичин, наставничин, а не *Марицин и сл.

o

ОДСТУПАЊА ОД ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ ПАЛАТАЛИЗАЦИЈЕ

pr om

– Сугласници К и Г не мењају се у облицима присвојних придева насталим од личних имена и неких заједничких именица: Бранка > Бранкин Дубравка > Дубравкин Анка > Анкин

Олга > Олгин Зага > Загин Драга > Драгин

Меха > Мехин Андромаха > Андромахин снаха > снахин

– У неким придевима насталим од именица са наставком -ица не долази до палатализације да би се избегло гласовно нелагодно -чичин:

uk a

девојчица > девојчицин; спремачица > спремачицин; Мирчица > Мирчицин.

ВЕЖБЕ

1. У следећем низу подвуци именице код којих се у вокативу једнине запажа палатализација:

Ed

Вук, враг, јеж, врач, миш, јунак, старац, сиромах, мач, нож, Предраг.

2. Напиши присвојне придеве изведене од следећих именица:

Кључне речи задњонепчани сугласници, предњонепчани сугласници (палатали), одступања

66

мајка ........................... слуга .... ................... Јелица ....................... Анчица .....................

отац ....................... Драга ....................... Стевица ............... царица ...........................

владика ................................ снаха ................................. продавачица ..................... стриц

3. Подвуци оне глаголе код којих у 3. лицу једнине презента уочаваш палатализацију: пећи, дићи, доћи, сећи, наћи, вући, стићи. 4. У наредним пословицама подвуци речи у којима запажаш палатализацију: Више виде очи него око. Свака вода с поточића јака. Свака вода к мору тече (иде). Граматика за 6. разред / Гласовне промене


СИБИЛАРИЗАЦИЈА Напиши номинатив множине следећих именица: ђак > ..................................................... подвиг > > ................................................... орах > .....................................................

ЗАКЉУЧИ

o

Задњонепчани сугласници К, Г, Х заменили су се зубним сугласницима ........... , ............ и ................. .

ученик + -и > ученици излог + -и > излози Чех + -и > Чеси

К испред И > Ц

ученици

uk a

ДЕФИНИЦИЈА

pr om

Доврши започету табелу:

Сибиларизација је гласовна промена при којој су се задњонепчани сугласници К, Г, Х испред самогласника И заменили зубним сугласницима Ц, З, С.

Ed

Сибиларизација је гласовна промена која се јавља у следећим облицима: 1. у номинативу, дативу, инструменталу и локативу множине именица мушког рода које се завршавају на к, г, х: облак (облаци, облацима), бубрег (бубрези, бубрезима), сиромах (сиромаси, сиромасима); 2. у дативу и локативу једнине женског рода чија се основа завршава сугласницима К, Г, Х: јабука (јабуци), књига (књизи), сврха (сврси); 3. у императиву (заповедном начину) неких глагола: пећи (пек-) > пеци, пецимо, пеците; лећи (лег-) > лези, лезимо, лезите и сл.

Граматика за 6. разред / Гласовне промене

67


ОДСТУПАЊА ОД ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ СИБИЛАРИЗАЦИЈЕ – У личним именима задњонепчани сугласници остају непромењени у дативу и локативу: Лука > Луки Драга > Драги

Милка > Милки Андромаха > Андромахи

Зага > Заги Меха > Мехи

– У називима становница насељених места и држава, као: Београђанки, Американки, Србијанки, Африканки, Смедеревки, Новосађанки, Шумадинки... – У многим заједничким именицама које у основи имају задњонепчане сугласнике, у облицима датива и локатива: журка > журки вага > ваги воћка > воћки

o

тачка > тачки лига > лиги психа > психи

мачка > мачки тетка > тетки колега > колеги

pr om

бака > баки сека > секи дека > деки

ОБРАТИ ПАЖЊУ!

Неке именице имају двојаке (дублетне) облике:

гуска > гуски и гусци слуга > слуги и слузи Пожега > Пожеги и Пожези маска > маски и масци кћерка > кћерки и кћерци

uk a

епоха > епохи и епоси приповетка > приповетки и приповеци битка > битки и бици снаха > снахи и снаси фреска > фрески и фресци

ВЕЖБЕ

Ed

1. Подвуци речи у чијој промени уочаваш сибиларизацију: свеска, професорка, кошарка, знак, рецка, праћка, мазга, унук, брига, звук, Волга.

2. У следећим народним пословицама подвуци речи у којима запажаш сибиларизацију:

Кључне речи задњонепчани сугласници, зубни сугласници, одступања

68

Испеци па реци. Да нема вјетра, пауци би небо премрежили. У опорој љусци слатка језгра. У туђој руци увек комад већи. Не једу вуци месо по поруци. 3. Подвуци речи у којима је, осим сибиларизације, извршено и губљење сугласника: зраци, отпаци, свеци, почеци, напици, учесници, добици. Граматика за 6. разред / Гласовне промене


ЈОТОВАЊЕ Напиши компаратив следећих придева:

pr om

Којим се наставком гради компаратив наведених придева? Који су се гласови променили у додиру са сонантом Ј?

o

бео > ....................................... танак > ................................... љут > ....................................... млад > .................................... висок > ................................... брз > ................................ јак > ................................ драг > ............................. тих > .............................

Сигурно запажаш да су се сугласници Л, Н, Т, Д, С, З, К, Г, Х заменили предњонепчаним Љ, Њ, Ћ, Ђ, Ш, Ж, Ч. Ова се гласовна промена у фонетици зове јотовање, по сонанту Ј, чије грчко име гласи „јота”. Осим наведених сугласника, јотују се и уснени сугласници Б, П, М, В тако што се замењују групама – БЉ, ПЉ, МЉ, ВЉ.

uk a

Напиши компаратив следећих придева: груб > скуп > сув >

Ed

ДЕФИНИЦИЈА

Јотовање је гласовна промена при којој су ненепчани сугласници С, З, Т, Д, Л, Н, у додиру с предњонепчаним сугласником Ј, прешли у предњонепчане сугласнике Ш, Ж, Ћ, Ђ, Љ, Њ, задњонепчани сугласници К, Г, Х прешли у предњонепчане Ч, Ж, Ш, а уснени сугласници П, Б, В, М дали сугласничке групе ПЉ, БЉ, ВЉ, МЉ.

Поред јотовања у компаративу придева, ова гласовна промена јавља се и у другим променама речи. Између осталог: – у инструменталу једнине именица женског рода које се звршавају сугласником (сол + -ју > сољу, глад + -ју > глађу, маст + -ју > мастју > масћу > машћу, крв + -ју > крвљу); – у презенту неких глагола – Граматика за 6. разред / Гласовне промене

69


Презент глод(ати) > глод- + -(ј)ем > глођем писати > пис- + -(ј)ем > пишем полетети > полет- + -(ј)ем > полећем везати > вез- + -(ј)ем > вежем – у грађењу речи: Придеви говед(о) + -ји > говеђи пилет(а) + -ји > пилећи риб(а) + -ји > рибљи крав(а) + -ји > крављи

Глаголи изградити > изграђивати подмитити > подмићивати порубити > порубљивати снизити > снижавати

pr om

o

Именице зел(ен) + -је > зеље прут + -је > пруће корен + -је > корење град + -јанин > грађанин

ОДСТУПАЊА ОД ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ ЈОТОВАЊЕ Вук Караџић је још 1839. године одустао од јотовања сугласника Д и Т у (и)јекавском изговору: уместо, на пример, облика ђевојка и ћерати – почиње да пише дјевојка и тјерати. То су и данас књижевни облици, као што су и речи (и)јекавског изговора у којима се јотују сугласници л и н:

uk a

Екавски изговор лето лепота нежан снегови

Ијекавски изговор љето љепота њежан сњегови

Ed

Према томе, правилни су само облици: видјети, сјекира, изјести, бјежати, пјевати, мјера, вјера и сл. У савременом књижевном језику не долази до јотовања и у речима попут ових: домаће речи објавити сјединити надјачати

стране речи инјекција конјугација катјон

ОБРАТИ ПАЖЊУ! Правилно је и уврштен и увршћен, упропаштен и упропашћен, али само – пуштен!

70

Граматика за 6. разред / Гласовне промене


ВЕЖБЕ

pr om

На млађима свет остаје. Порани мишљу, а покасни ријечју: нећеш се покајати. Човек је тврђи од камена, а слабији од јајета. Што је више брдо, то је дубља доља. Људи се не мере пеђу но памећу. Не дај умље за безумље. Несложна браћа, пропала кућа. Црње болести нема од глади. Сребрно је лијепо, а позлаћено још љепше. И пањ је леп обучен и накићен.

o

1. У следећим народним пословицама подвуци речи у којима запажаш јотовање:

2. Речи из следећег низа разврстај у три групе, на оне у којима је извршено а) јотовање, б) једначење сугласника по месту творбе и в) палатализација:

дишем, тиши, снашица, подношљив, ношен, мешина, уши, ишчепркати.

Ed

uk a

а) јотовање ........................................................................................................... б) једначење сугласника по месту творбе ............................................ в) палатализација .................................................................................................

Кључне речи ненепчани сугласници, сугласник ј, предњонепчани сугласници, одступања

Граматика за 6. разред / Гласовне промене

71


ПРОМЕНА Л У О Поред глагола у облику радног глаголског придева мушког рода једнине напиши како гласе у облику женског рода једнине: учио > .......................................... писао > .......................................... радио > ............................................ Напиши генитив једнине следећих именица:

pr om

o

петао > .......................................... котао > ........................................ део > ............................................ со > ............................................. сто > ..............................................

Поред придева у облику мушког рода једнине напиши како гласе у облику женског рода једнине: светао > .......................................... весео > ............................................ бео > ...............................................

uk a

ЗАКЉУЧИ

Ed

Шта се дешава са гласовима Л и О приликом промене наведених именица, глагола и придева? Некада давно, све до XIV века, глас Л се налазио на крају слога и на крају речи, те се писало: учил и училница, радил и радилница, дел, сол, бел и сл. Затим се Л на крају слога и на крају речи замењивало са О: учио, учионица, радио, радионица, део, со, бео и сл., као што је и данас у савременом српском језику.

Сонант Л се доследно заменио вокалом О у следећим случајевима: а) у облику једнине мушког рода радног глаголског придева: читао (: читала), писао (: писала), певао (: певала), рекао (: рекла), пекао (: пекла); б) у именицама које су изведене од радног глаголског придева наставком -ница: читаоница, учионица, чекаоница, радионица; в) у облицима именица изведених суфиксом -лац од инфинитивних основа (осим у номинативу једнине и у генитиву множине): 72

Граматика за 6. разред / Гласовне промене


читаоца, читаоцу (: читалац), слушаоца, слушаоцу (: слушалац), гледаоца, гледаоцу (: гледалац), браниоца, браниоцу (: бранилац), тужиоца, тужиоцу (: тужилац); г) у именицама изведеним наставком -ба: деоба (: делити), сеоба (: селити); д) у номинативу једнине неких именица: орао (: орла, орлови), пепео (: пепела), посао (: посла, послови), мисао (: мисли, мислити), угао (: угла, углови);

КИСЕО ОСМЕХ

ђ) у номинативу једнине неких придева у мушком роду: зао (: зла), весео (: весела), бео (: бела), смео (: смела), кисео (: кисела), чио (: чила).

o

ОДСТУПАЊА ОД ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ Л У О

pr om

Гласовна промена л у о није дуго трајала у прошлости, тако да данас у нашем књижевном језику има много речи у којима се сонант л налази на крају слога и није замењен вокалом о: а) именице које имају дуги вокал у слогу испред наставка, тј. испред л са краја слога: зналац – зналца (знал-ца), прелац – прелца (прел-ца), погорелац – погорелца (погорел-ца), неваљалац – неваљалца (неваљал-ца); речи:

б) неке именице и придеви који су под утицајем претходно наведених молба, молбени, жалба, жалбени, школски, силни, стални;

uk a

в) домаће речи попут: вал, ждрал, бијел, цијел;

г) речи страног порекла у српском језику: метал, фудбал, журнал, бокал, адмирал, маршал, генерал, конзул, канал.

Ed

ОБРАТИ ПАЖЊУ!

1. Најчешће грешке у савременом говору настају при промени именица које су изведене наставком -ац: Неправилно Правилно Он је добар *браниоц. Он је добар бранилац. (номинатив једнине) Јавило се шест *слушаоца. Јавило се шест слушалаца. (генитив множине) (Не заборави да је до броја пет једнина, а од броја пет множина: један/ два/три/четири слушаоца, али пет/шест/седам... слушалаца!) 2. У нашем књижевном језику постоји више двојаких (дублетних) облика: топао и топал, сеоце и селце, криоце (мајчино) и крилце (пилеће), арханђео и арханђел, анђеоски (лик, глас) и анђелски (анђелска крила), до и дол и сл. Граматика за 6. разред / Гласовне промене

73


ВЕЖБЕ 1. У следећим народним умотворинама подвуци речи у којима запажаш промену л у о: Бог ти придржао досадашње пријатеље, а друге примакао! Куд ходио, срећан био! Накићен као сеоска млада. Весео као да му кућа гори. Мио му је кô трн у нози. Орао се увијек на висине вије. Зао ум, готов суд.

o

2. Подвуци правилно написане речи:

pr om

мислилац, таоц, поштоваоц, вршилац, носиоц, преводилац, имениоц, бројилац, садржалац, староседеоц. 3. Промени по падежима, у једнини и множини, именицу читалац. У којим се облицима л замењује са о, а у којима остаје непромењено? ............................................................................................................................................

Ed

uk a

4. Следеће реченице допуни правилним падежним облицима именице гледалац: а) Јавио нам се један ................................. . б) Добили смо писмо једног ..................................... . в) Прва три ....................................... добиће карте за утакмицу. г) У биоскопу је било 256 ............................................ .

Кључне речи л на крају слога и на крају речи, промена у о, одступања

74

Граматика за 6. разред / Гласовне промене

Ко сам ја? Гледаоц или гледалац?


НЕПОСТОЈАНО А Напиши генитив једнине и множине следећих именица: НОМИНАТИВ ЈЕДНИНЕ пас ловац ребро усна

ГЕНИТИВ ЈЕДНИНЕ

ГЕНИТИВ МНОЖИНЕ

пса

паса

ЖЕНСКИ РОД

добар јасан сладак

СРЕДЊИ РОД

pr om

МУШКИ РОД НОМИНАТИВ ЈЕДНИНЕ

o

Наведене придеве напиши у облику женског и средњег рода:

Следеће глаголе у облику мушког рода једнине радног глаголског придева – напиши у облику женског и средњег рода: СРЕДЊИ РОД

Ed

стигао ушао рекао

ЖЕНСКИ РОД

uk a

МУШКИ РОД

ЗАКЉУЧИ

Шта се дешава приликом промене наведених речи? У којим облицима се у њиховој основи налази вокал а, а у којима се не налази? Шта закључујеш о постојаности вокала а?

ДЕФИНИЦИЈА Непостојано а је граматички назив (термин) за гласовну промену која се састоји у томе да се самогласник А из основе речи у једним облицима те речи јавља, а у другим облицима те исте речи не постоји.

Граматика за 6. разред / Гласовне промене

75


Непостојано а јавља се у следећим облицима: а) у номинативу једнине и генитиву множине именица мушког рода – врабац – врабаца (: врапца), почетак – почетака (: почетка), писац – писаца (: писца); б) у генитиву множине именица женског и средњег рода са основом коју чине групе сугласника – усна – усана, оловка – оловака, овца – оваца, тачка – тачака, битка – битака; једро – једара, ведро – ведара, јутро – јутара, седло – седала, клупко – клубака; в) у номинативу једнине мушког рода неодређеног вида придева – сладак (: слатки, слатка...), горак (: горки, горка), дрзак (: дрски, дрска); г) у придевским заменицама и појединим бројевима: сав (: сва, све), такав (: таква, такво), један (: једна, једно), осам (: осма, осмо);

ђ) у неким предлозима испред појединих речи –

pr om

ГЛАВОМ КРОЗ ЗИД ИЛИ ГЛАВОМ КРОЗА ЗИД?

o

д) у глаголским облицима: легао (: легла), секао (: секла), подигао (: подигла), ишао (: ишла), јесам (: јесмо); са мном, са сином, са женом, са зетом, са Светланом (: с њом, с мајком, с братом); ка кући, ка граду, ка Краљеву, ка Катарини, ка хриди (: к мени, к њој, к небу); уза зид, уза завесу, уза степенице, уза ме, уза њ (: уз мене, уз мајку, уз кућу); низа страну (: низ поток); кроза зид (: кроз прозор); преда мном, преда се, преда њ (: пред тобом, пред вратима), нада мном (: над тобом, над кућом).

ОБРАТИ ПАЖЊУ!

uk a

1. У савременом књижевном језику јављају се напоредо предлози са непостојаним а и без њега: с мајком / са мајком, к мени / ка мени, уз зид / уза зид, кроз зид / кроза зид.

Ed

ВЕЖБЕ

1. У следећим народним умотворинама подвуци речи у којима уочаваш непостојано а: Пас који лаје не уједа. Вредан као пчела. Кротак као јагње.

Кључне речи самогласник а из основе речи, непостојано, промена облика речи

76

Срећан уранак, миран данак! Чега се мудар стиди, тим се луд поноси. Паметан полако иде а брзо дође.

2. Подвуци речи у чијој промени запажаш непостојано а: огањ, гуска, башта, певао, рибњак, јунак, свеска, привезак, ратар, шестак, љубак. 3. У следећим речима уочи које су се гласовне промене – осим непостојаног а – извршиле и наведи их: копца (: кобац) ...................................................................................................... гледаоци (: гледалац) ............................................................................................. расла (: растао) ........................................................................................................ Граматика за 6. разред / Гласовне промене


Правопис

ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ И ПРАВОПИС

Најчешће грешке у писању јављају се управо због тога што се не познају добро правила о гласовним променама. Следеће вежбе треба да ти помогну да утврдиш своје знање о гласовним променама и да не грешиш у правопису.

ВЕЖБЕ

pr om

o

1. Поред наведених примера напиши која гласовна промена није извршена, а требало је, или се о њу огрешило: а) одхранити, изцепати, надприродни ......................................... б) изчашити, безживотан, станбени в) задатци, претци, напитци, светци ..................................................... г) таоц, гледаоц, читаоц, вршиоц ................................................................ д) бриги, туги, неги, књиги, руки .......................................................... ђ) три метара, шест метра ................................................................ е) Славчин (< Славка), Милицин ........................................................ ж) листје, гроздје, кравји, снопје .......................................................

uk a

2. У следећим реченицама подвуци погрешно написане речи: а) Није се на време јавила професорци. б) Она је преводиоц са руског језика. в) Упознала сам се са Новициним родитељима. г) Ветар дува четири метара у секунди. д) Убоо сам се шестаром. ђ) Мрњавчевићи су погинули у Маричкој битци. е) Прво сам се разхладила у базену, а после сам лепо разчешљала косу.

3. Поред наведених речи напиши које су гласовне промене у њима извршене:

Ed

ИСПРАВИТИ ............................................................................................................... СНОПЉЕ ...................................................................................................................... РУЧИЦА ....................................................................................................................... ИЗЛОЗИ ...................................................................................................................... ИЖЂИКАТИ .................................................................................................................. СЕОЦЕ .......................................................................................................................... ПОДРЖАТИ ................................................................................................................ ДЕВОЈАКА .................................................................................................................. 4. У свакој од следећих речи извршене су по две гласовне промене. Уочи их и напиши њихове називе: СПАСИОЦИ ............................................................................................................ БРИЖНА .................................................................................................................. ПАЋЕНИЦИ ............................................................................................................ ПРАШКОВИ ........................................................................................................... 5. Напиши које су гласовне промене извршене у следећим речима: сазвежђе (< са + звезд(а) + је) бешчашће (<без + част + је) преци (< предак > предки > претци) књижевношћу (< књижевност + ју) Граматика за 6. разред / Гласовне промене

77


ДА ПОНОВИМО

ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ Једначење сугласника по звучности

ПРИМЕРИ

ЗВУЧНИ

Б

Г

Д

Ђ

Ж

З

Џ

/

/

/

БЕЗВУЧНИ

П

К

Т

Ћ

Ш

С

Ч

Ф

Х

Ц

С, З испред предњонепчаних сугласника > Ш, Ж С:Ш носити > носња > ношња лист + - је > листје > лисће > лишће из+чашити > исчашити > ишчашити

uk a

Једначење сугласника по месту изговора

pr om

o

врабац > врабца > врапца б:п ћевап + -џија > ћевапџија > ћевабџија п:б раз + причати > разпричати > распричати з : с ОДСТУПАЊА ДС одсуство, градски ДШ подшишати, предшколски Сугласник Ђ не мења се у Ћ испред С: вођство. У примерима: предтурски, драгстор, Вашингтон, Питсбург, Мусоргски и другим.

Н испред Б > М стамбени (стан) прехрамбени (храна) одбрамбени (одбрана) зелембаћ (зелен)

остаје Н једанпут странпутица црвенперка ванбрачни

Рус + -ски > русски > руски без + звучни > беззвучни > безвучни од + држати > оддржати > одржати раз + ширити > разширити > расширити > рашширити > раширити радостан > радостна > радосна Тамиш + -ски > тамишски > тамишки

Ed

Губљење сугласника

З:Ж возити > возња > вожња грозд + - је > гроздје > грозђе > грожђе из + ђикати > ижђикати

ОДСТУПАЊА: ваннаставни, преддржавни, нуззарада протестни, аористни, контрастни преимућство, покућство Палатализација

К:Ч Г:Ж Х:Ш ђак > ђаке > ђаче друг > друге > друже дух > духе > душе

( : Ч, З : Ж) (Ц Милица > Милицин > Миличин кнез > кнезе > кнеже

ОДСТУПАЊА: Анкин, Олгин, Михин 78

Граматика за 6. разред / Гласовне промене


К:Ц Г:З Х:С ђак > ђаци бубрег > бубрези орах > ораси ОДСТУПАЊА : баки, деки, секи, тачки, црнки, журки, Бранки, професорки, лиги, ваги, Заги, психи и други. ДУБЛЕТИ: битки, бици; приповетки, приповеци; маски, масци; фрески, фресци; слуги, слузи; епохи, епоси.

Јотовање

Ненепчани сугласник + Ј > предњонепчани сугласник Л>љ бељи, сољу, зеље, мељем, запаљен, вољах Н > њ тањи, грање, жањем, склоњен, склањах Т>ћ жући, смрћу, пруће, мећем, плаћен, плаћах Д>ђ тврђи, глађу, грожђе, глођем, рођен, рађах С>ш виши, пишем, ношен, ношах З>ж бржи, вежем, мажен, вожах Задњонепчани сугласник + Ј: К > ч јачи Г > ж дражи, строжи Х > ш тиши Уснени сугласници Б > бљ грубљи, робље, порубљен, љубљах > сугласничке групе: П > пљ скупљи, капљу, снопље, скупљам, окупљах М > мљ грмље, сломљен, ломљах В > вљ сувљи, крвљу, крављи, стављах Л на крају слога или речи > О учил, мислил, радил > учио, мислио, радио (: учила, мислила, радила) училница > учионица сол > соо> со (: соли, солити) вол > воо > во (: вола, волови) сокол > сокоо > соко (: сокола) стол > стоо > сто (: стола, столови) мисал > мисао (: мисли, мислити) петал > петао (: петла, петлови) селити > селба > сеоба село > селце и сеоце (н. ј.) гледалац, (г. ј.) гледаоца; (н. мн.) гледаоци, (г. мн.) гледалаца

uk a

Промена луо

pr om

o

Сибиларизација

ОДСТУПАЊЕ: стрелца, зналца, неваљалца У номинативу једнине и генитиву множине именица мушког рода: Једнина Множина Н. пас пси Г. пса паса У генитиву множине именица женског и средњег рода: Н. девојка девојке ребро ребра Г. девојке девојака ребра ребара

Ed

Непостојано а

У промени придева (добар > добра), глагола (јесам > јесмо; рекао > рекла), неких заменица (сав > сва, овакав > оваква) и бројева (један > једна), У писању предлога: С и СА (с њом, са мном/сестром/женом…) К и КА (к мени, ка кући/граду…) ПРЕД и ПРЕДА (пред њом, преда мном) НАД и НАДА (над њом, нада мном)

Граматика за 6. разред / Гласовне промене

79


ВЕЖБЕ 1. Подвуци само звучне гласове: ДЕЦА СУ РАДОСТ СВЕТА. 2. Подвуци уснене (и уснено-зубне) сугласнике: Ветар фијуче, Тамиш се мешкољи и бућка – нема ништа од пецања.

pr om

o

3. У следећим речима извршена је по једна гласовна промена. За сваку реч напиши која је промена у њој извршена: ИСПРАВИТИ .................................................................................................................... СНОПЉЕ .......................................................................................................................... РУЧИЦА ........................................................................................................................... БУБРЕЗИ ........................................................................................................................... ИЖЂИКАТИ ..................................................................................................................... СЕОЦЕ ................................................................................................................................ ПОДРЖАТИ ........................................................................................................................ ОЛОВАКА ............................................................................................... 4. Подвуци само правилно написане речи: ТАЧКИ – ТАЧЦИ, ПОДЦЕНИТИ – ПОТЦЕНИТИ, ОДШТАМПАТИ – ОТШТАМПАТИ, БЕОГРАЂАНКИ – БЕОГРАЂАНЦИ, ЗАДАТЦИ – ЗАДАЦИ, БИТКИ – БИТЦИ – БИЦИ, ШМИНКИ – ШМИНЦИ.

uk a

5. У следећим речима извршене су по две гласовне промене. Напиши њихове називе:

Ed

БРИЖНА .................................................................................................................. ПАЋЕНИЦИ .................................................................................................................... СПАСИОЦИ ............................................................................................................... КОПЦИ ........................................................................................................................ ГОШЋА ..........................................................................................................................

6. Поред сваке наведене речи напиши назив гласовне промене од које се одступа: а) МИЛКИН .................................................................................................................... б) СЕКИ ....................................................................................................................... в) ЈЕДАНПУТ .................................................................................................................... г) ГРАДСКИ ...................................................................................................................... д) КОНТРАСТНИ .............................................................................................................. 7. У следећој реченици подвуци речи које су неправилно написане: Милицина сестра је пијанискиња, па смо јуће били на њеном концерту, а после смо изшетали до грацког кафеа, где су се служили топли напитци.

80

Граматика за 6. разред / Гласовне промене


o

ЗАМЕНИЦЕ

pr om

► Именичке заменице Личне именичке заменице (обнављање) Неличне именичке заменице

uk a

► Придевске заменице Присвојне заменице Присвојна заменица за свако лице свој Показне заменице Упитно-односне, неодређене, одричне и опште придевске заменице

Ed

Правопис: Писање одричних именичких и придевских заменица са предлозима Писање заменица у обраћању – Ви, Ваш ДА ПОНОВИМО: ЗАМЕНИЦЕ

Граматика за 6. разред / Гласовне промене

81


ЗАМЕНИЦЕ У одломку путописа Писма из Норвешке Исидоре Секулић уочи заменице и подвуци их.

одједаред – одједном

o

прнуше – прхнуше

Ми смо тада таман стигли на прелаз између висоравни и шуме. Иза нас бело брдо, а пред нама грдна јелова шума у снегу и под снегом. На небу руде уски облачићи, шиљасти као птичја крила. Снег почиње да бледи и да дише. У чула нам улазе белоћа и мирис јеловине и зиме. На једној снежној грани још дрема тетреб, али под вратом му свиће зора, голица га нешто топло, а кљун, као да је од црног седефа, почиње да се прелива и блиста. Одједаред заблебеташе, забрбљаше и засмејаше се читава јата тетребова, и прнуше испред нас дубоко у шуму носећи јој мало зимске зорице на грудима и на врату.

pr om

Заменице из овог одломка (ми, нас, нама, нам, му, га, јој) познате су ти као именичке заменице – које смо учили у петом разреду. Ове године ћемо обновити то знање да бисмо лакше схватили придевске заменице и разлику између ових двеју врста заменица.

ДЕФИНИЦИЈА

uk a

Заменице су врста речи коју је тешко обухватити једном дефиницијом. Зато се оне у целини одређују као речи које упућују (упућивачке речи) – на нешто што постоји у стварности или на појам који је споменут, усмено или писмено. Заменице се деле на именичке и придевске. Именичке заменице се у реченици понашају као именице (имају службу субјекта или објекта), а придевске заменице понашају се као придеви (имају службу атрибута, с именицом се слажу у роду броју и падежу).

ИМЕНИЧКЕ ЗАМЕНИЦЕ

Ed

ЛИЧНЕ ИМЕНИЧКЕ ЗАМЕНИЦЕ (обнављање)

Подсети се да су личне именичке заменице: ја, ти, он (она, оно) у једнини, а у множини – ми, ви, они (оне, она) и да повратна заменица сваког лица гласи себе. Промени те заменице по падежима. Уочи које од њих немају облике за све падеже, а које имају облике за сва три рода. Употреби их у реченици, провери да ли могу да стоје самостално. У одломку песме „Свашта умем” Мирослава Антића подвуци личне именичке заменице и образложи њихове особине: да су самосталне као именице, да се мењају по падежима (имају деклинацију), да неке од њих разликују род и број.

82

Граматика за 6. разред / Заменице

УПОРЕДИ Свашта умем, стварно умем, само себе не разумем. Ја чувао, људи, овце тамо негде на крај света. Мојој деци кајмак смета. Лук им смета. Све им смета.

(Мирослав Антић, „Свашта умем”, одломак)


НЕЛИЧНЕ ИМЕНИЧКЕ ЗАМЕНИЦЕ Прочитај наглас следеће народне умотворине и одреди које су од њих загонетке, а које пословице. Уочи и подвуци заменице које су у њима употребљене уместо именица. На пример: Ко воду гази а одјећу не пази? – где уместо именице стоји нелична заменица ко. (Провери: Жаба воду гази а одјећу не пази.) Ко воду гази а одјећу не пази? (Жаба у води) Шта је најбрже на свијету? (Ум) Некоме слама тоне, а некоме олово плута (плива). Ко свакога слуша, зло чини – ко не слуша, још горе. Нико се научен није родио.

pr om

o

Подвучене речи у загонеткама и пословицама (ко, шта, некоме, нико) по врсти су неличне именичке заменице. Одреди падеж у примеру: Некоме слама тоне, а некоме олово плута (плива). Како гласи та заменица у номинативу? А у множини? Да ли та заменица разликује лица? Образложи своје одговоре. Закључујеш, дакле, да су наведне заменице неличне зато што не разликују лица, да немају облик множине, али и да се мењају по падежима. Врсте неличних именичких заменица:

КО, ШТА (Ко говори, и шта говори?)

упитно

НЕОДРЕЂЕНЕ

НЕКО, НЕШТО (Неко нешто говори.)

непознато

ОДРИЧНЕ

НИКО, НИШТА (Нико ништа не говори.)

негација

ОПШТЕ

СВАКО, СВАШТА (Свако свашта говори.)

уопштено

uk a

УПИТНЕ

ОБРАТИ ПАЖЊУ!

Ed

УПИТНЕ заменице КО (за бића) и ШТА/ШТО (за ствари) употребљавамо и као питања за ............................................................ (који падеж). Оне се зову и упитно-односне заменице – јер их користимо у упитним и у односним реченицама (о чему ћеш учити касније): Упитне заменице Ко је дошао? Шта је донео?

Односне заменице Ко победи, добиће награду. Свако ће добити оно што је заслужио.

НЕОДРЕЂЕНЕ, ОДРИЧНЕ и ОПШТЕ (или одређене) заменице граде се уз помоћ упитних заменица КО и ШТА/ШТО: Врсте неличних заменица Упитно-односне Неодређене Одричне Опште (одређене)

За бића КО НЕКО НИКО СВАКО

За ствари ШТА/ШТО НЕШТО НИШТА СВАШТА Граматика за 6. разред / Заменице

83


Све ове заменице мењају се као упитне заменице КО и ШТА: Н. Г. Д. А. В. И.

ко кога ком(е) кога – ким(е)

шта чега чему шта, што – чим(е)

неко неког(а) неком(е) неког(а) – неким

нешто нечег(а) нечем(у) нешто – нечим

Л.

ком(е)

чем(у)

некоме

нечему

нико никог(а) ником(е) никог(а) – ни са ким

ништа ничег(а) ничему ништа – ничим (ни са чим) ни о коме ни о чему

свако сваког(а) сваком(е) сваког(а) – сваким

свашта свачег(а) свачему свашта – свачим

сваком(е) свачему

o

ОБРАТИ ПАЖЊУ!

pr om

Упитне заменице за лица и ствари ко и шта (што) и именичке неодређене, односно именичке одричне заменице неко и нико и опште заменице свако и свашта – мењају се у својој деклинацији као придевске заменице.

uk a

Остале заменице су: ико, ишта, било ко, било шта, ма ко, ма шта, ко год, шта год: Да ли ико ишта ради? Може да оде било ко и да уради било шта. Ма ко да је дошао, ма шта да је рекао – требало га је саслушати. Ко год да је дошао, шта год да је рекао – требало га је саслушати. Али, ако напишемо састављено когод и штогод, добићемо друго значење. У следећим реченицама откриј та значења и напиши их са стране:

Ed

Да ли је когод путовао? Да ли је .................................. путовао? Да ли је штогод донео? Да ли је ..................................... донео?

ОБРАТИ ПАЖЊУ на ПРАВОПИС

ПИСАЊЕ ОДРИЧНИХ ЗАМЕНИЦА НИКО И НИШТА С ПРЕДЛОЗИМА

Веома су честе грешке у употреби одричних заменица НИКО и НИШТА са предлозима. Њихови делови се уз предлоге пишу одвојено, а не састављено! Притом се предлог налази између тих делова, на пример: одрична заменица нико у инструменталу, са предлогом са гласи ни са ким. Неправилно Г. Није узео лопту *од никога. Д. Нема поштовања *према никоме. А. Не мисли *на ништа. И. Не дружи се *с никим. Л. Не прича *о никоме. 84

Граматика за 6. разред / Заменице

Правилно Није ни од кога узео лопту. Нема поштовања ни према коме. Не мисли ни на шта. Не дружи се ни са ким. Не прича ни о коме.


ВЕЖБЕ 1. На следећа питања одговори одрично. Из чега си добио јединицу? – Ни из чега. Према коме си била нељубазна? Од кога си чула ту вест? О коме сте причали? . Са ким си се посвађала? На кога си љута?

Падеж

pr om

Врста

uk a

Заменица (како је дата у тексту)

o

2. Одреди врсту и падеж подвучених неличних заменица: Неко је неком поручио: „Нико ни о коме не води бригу! То је јасно свакоме, али никоме се ништа не говори. Ни према коме нема поштовања. Не разговара се ни са ким. Само се разглаба о свачему.”

Ed

3. Издвој заменице, препиши их, одреди им врсту и падеж: а) Онда цар заповиједи да га преда њ доведу; дочека га на ногама па се с њиме пољуби и рече му: [...]. б) А она се почне клети да је нико не учи, јер и нема ко. [...] Она му све каже како још није могла дознати од Баш-Челика гдје му је јунаштво, а човјек јој одговори: – Кушај га опет – па оде. Заменица (како је дата у тексту)

Врста

Падеж

Кључне речи именичке заменице, личне заменице, неличне заменице

Граматика за 6. разред / Заменице

85


ПРИДЕВСКЕ ЗАМЕНИЦЕ УПОРЕДИ Упореди следеће примере: а) Неко те зове.

б) Неко дете те зове.

а) У првом примеру заменица неко замењује именицу, а пошто не знамо о коме је реч, употребили смо неодређену именичку заменицу – уместо именице (отац, мајка, Петар, Јасна...). Она стоји у реченици само( стално и има службу субјекта.

pr om

o

б) У другом примеру заменица неко замењује придев који би стајао уз именицу дете и ближе је одређивао по особини, припадности... Пошто нам је оно што је исказано именицом (дете) непознато, неодређеном придевском заменицом ми на то упућујемо (неко – не знамо које дете). Неодређену придевску заменицу неко употребили смо уместо придева; на пример, могли смо да кажемо: (једно) непознато дете... Овa заменица неко је зависан, несамосталан члан скупа речи (неко дете) јер му је служба да ближе одређује именицу уз коју стоји – дакле, има службу атрибута. Подсети се стихова из песме „Свашта умем” Мирослава Антића:

uk a

Мојој деци кајмак смета. Лук им смета. Све им смета.

Ed

Подвуци придевску заменицу, одреди у ком је падежу и коју службу (функцију) има у реченици.

ПРИСВОЈНЕ ЗАМЕНИЦЕ

Пажљиво прочитај одломак из приповетке „Буре” Исидоре Секулић:

О, мали моји никад невиђени цврчци! Како сам увек страховала да се не одселите, да не умрете од глади, да не престанете певати. Али тада је за сваким листом чучао по један певач, и снажно цирикање је натпевало моју лепу и срдачну бригу. О, мали моји цврчци, о велике моје варке!

РАЗГОВОР О ТЕКСТУ Којом речи је у овом одломку истакнута посебна присност са цврчцима? Каква је њена улога у истицању нежног осећања према њима? 86

Граматика за 6. разред / Заменице


ОБРАТИ ПАЖЊУ! Обрати пажњу на скупове речи моји цврчци, моје варке. Заменицом мој(-и, -е) означено је да оно што је исказано именицом припада лицу које говори – првом лицу једнине. Ова врста заменица може означавати припадање 2. и 3. лицу једнине (твој; његов, њен), као и 1, 2. и 3. лицу множине (наш, ваш, њихов). Осим тога, постоји и присвојна заменица сваког лица, којом се означава припадност субјекту – свој. Зато што означавају припадност, овакве се заменице зову присвојне заменице.

o

Присвојне заменице ближе одређују именицу и са њом се слажу у роду, броју и падежу. Према томе, и саме се мењају по падежима у једнини и множини, а род мењају у односу према именици коју одређују: Н. мој отац моја мајка моје дете Г. мојег(а)/мог(а) оца моје мајке мојег(а)/мог(а) детета

pr om

У реченици имају службу атрибута или именског дела предиката: Моји цврчци певају песму без строфа и одмора. АТРИБУТ Ови мали певачи су моји. ИМЕНСКИ ДЕО ПРЕДИКАТА Проучи промену присвојне заменице мој по падежима:

ЈЕДНИНА

МНОЖИНА

Средњи род

Женски род

Мушки род

Средњи род

Женски род

Н. мој

моје

моја

моји

моја

моје

Г. мојег(а)/ мог(а)

мојег(а)/ мог(а)

моје

мојих

мојих

мојих

Д. мојем/ мом(е)

мојем/ мом(е)

мојој

мојим(а)

мојим(а)

мојим(а)

А. мојег(а)/ мог(а) (за живо) мој (за неживо)

моје

моју

моје

моја

моје

Ed

В.

uk a

Мушки род

/

/

/

/

/

/

И. мојим

мојим

мојом

мојим(а)

мојим(а)

мојим(а)

Л. (о) мојем/ мом(е)

(о) мојем/ мом(е)

(о) мојој

(о) мојим(а)

(о) мојим(а)

(о) мојим(а)

Сигурно запажаш да су једнаки облици датива и локатива у једнини, као и облици датива, инструментала и локатива у множини – што је иначе одлика падежне промене именских речи у нашем језику.

Граматика за 6. разред / Заменице

87


Да ли си видео могг ново новогг форда мој нови форд?

ОБРАТИ ПАЖЊУ! У акузативу једнине присвојне заменице мој имамо двојаке облике: а) за живо – Да ли си видео мога (мојега) пса? б) за неживо – Да ли си видео мој кишобран? Честа је грешка у свакодневном говору: *Да ли си видео мог новог „форда”? уместо – Да ли си видео мој нови „форд”?

ЈЕДНИНА 2. лице

3. лице

1. лице

М. Р.

мој

твој

његов/њен

наш

Ж. Р.

моја

твоја

његова/ њена

наша

С. Р.

моје

твоје

његово/ њено

наше

2. лице

3. лице

ваш

њихов

ваша

њихова

ваше

њихово

pr om

1. лице

o

МНОЖИНА

ОБРАТИ ПАЖЊУ!

uk a

Заменица њен има још једну правилну али ређу варијанту – њезин.

ВЕЖБЕ

Ed

У следећим примерима уочи присвојне заменице и подвуци их: а) Морам ти рећи да овај кишобран није твој, него њен. б) Она ми је рекла да су њихови родитељи отпутовали на море. в) „Нисам примила Ваше писмо”, рече му она и благо се насмеши. г) Нисам нашла наше маказе на том столу. д) Петар је узео своју књигу и ставио је на клупу.

ДЕФИНИЦИЈА Присвојним заменицама (мој, твој, његов/њен; наш, ваш, њихов) означава се припадање 1, 2. и 3. лицу сва три рода (мој, моја, моје...) и оба броја (мој, моји...). Присвојна заменица свој означава припадање сваком лицу (своју књигу).

88

Граматика за 6. разред / Заменице


ПРИСВОЈНА ЗАМЕНИЦА ЗА СВАКО ЛИЦЕ СВОЈ УПОРЕДИ Упореди значење следећих двеју реченица: а) Милош је узео свој ранац.

б) Милош је узео његов ранац.

ЗАКЉУЧИ

ВЕЖБЕ

pr om

o

У којој је од ових двеју реченица јасно да ранац припада Милошу? Према томе, у реченици под б) исказано је да је Милош узео туђ, а не свој ранац.

Следеће реченице допуни одговарајућим обликом присвојне заменице свој, а са стране напиши у ком је падежу употребљена: Реченица

Падеж

Ed

uk a

1. Петар се никада не одриче . ......................... уверења. 2. Милица је помогла ................................. брату. 3. Они мисле на ................................... обавезе. 4. Наша екипа се поноси ............................... успехом. 5. Ви сте занимљиво причали о .............................. земљи.

ДЕФИНИЦИЈА

Присвојна заменица свој мења се по падежима исто као заменица мој и има облике за сва три рода и оба броја. Са именицом уз коју стоји слаже се у роду, броју и падежу.

ОБРАТИ ПАЖЊУ! Присвојна заменица свој увек означава припадност субјекту и тада замењује све остале присвојне заменице: ЈА САМ УЗЕЛА МОЈУ КЊИГУ. > ЈА САМ УЗЕЛА СВОЈУ КЊИГУ. Граматика за 6. разред / Заменице

89


Кључне речи присвојне заменице, припадање 1, 2. и 3. лицу сва три рода и оба броја, припадање сваком лицу (свој)

ВЕЖБЕ Заокружи слова испред реченица у којима треба да стоји присвојна заменица свој: а) Ви сте пропустили вашу прилику. б) Нисмо се срели са вашим пријатељима! в) Петар је захвалио његовом другу на помоћи. г) Ви сте прочитали моју књигу? д) Духовито је причао о његовим сопственим догодовштинама. ђ) Нисмо знали да је његова мајка професорка математике.

o

ПОКАЗНЕ ЗАМЕНИЦЕ

pr om

НАСТАВНИК: Петре, молим те, отвори овај прозор. Не, сачекај, можда је боље да отвориш тај који ти је ближи, а Милица ће отворити онај који је до ормана… УЧЕНИК: ??? Који прозор? тај прозор

овај прозор

uk a

онај прозор

Ed

Примећујеш да је у овом примеру наставник најпре показао на прозор који је њему најближи (овај), а потом на прозор који је ближи његовом саговорнику (тај) и на крају на прозор који је далеко и од њега и од његовог саговорника (онај). Дакле, реч је о показним заменицама помоћу којих упућујемо на бића, предмете или њихове особине. Оне одговарају на питања који, какав, колики:

КОЈИ?

КАКАВ?

КОЛИКИ?

90

ЈЕДНИНА

МНОЖИНА

овај, тај, онај ова, та, она ово, то, оно овакав, такав, онакав оваква, таква, онаква овакво, такво, онакво оволики, толики, онолики оволика, толика, онолика оволико, толико, онолико

ови, ти, они ове, те, оне ова, та, она овакви, такви, онакви овакве, такве, онакве оваква, таква, онаква оволики, толики, онолики оволике, толике, онолике оволика, толика, онолика

Граматика за 6. разред / Заменице


ДЕФИНИЦИЈА Показним заменицама упућује се на лица или предмете и неке њихове особине – у близини говорног лица (овај, овакав...), или лица ком се говори (тај, такав...), или трећег, неприсутног лица (онај, онакав...). Оне се тако индиректно везују за три лица (овај, тај, онај ...), а имају сва три рода (овај, ова, ово...) и оба броја (овај, ови...). ...). То су личне придевске заменице.

ТОЛИКИ?!

Осим тога, као и све придевске заменице, мењају се по падежима и у реченици најчешће имају службу атрибута.

o

ОВОЛИКИ?!

pr om

ВЕЖБЕ

У следећим реченицама подвуци показне заменице и одреди им падеж: Реченица

Падеж

uk a

а) Нисам се надала оволиким поклонима. б) Да ли познајеш тог дечака? в) Свиђа ми се она лутка у излогу. г) Шта ти мислиш о овим задацима? д) Волим да се дружим са таквим људима. ђ) Тај бицикл је веома леп. е) Сок волим да пијем из овакве чаше.

……….................... ……………............. …………................ …………............... ………...................... ................................ .............................

Ed

ОБРАТИ ПАЖЊУ!

Показне заменице могу да се употребљавају самостално у реченици, као именичке заменице. – Шта си ми ово донео? – Да ли знаш нешто о томе? – То се још није десило! Женски и средњи род заменице онај гласе исто као и одговарајуће личне заменице – она, оно, али се у свим другим падежима разликују јер припадају различитим врстама заменица.

Кључне речи

УПОРЕДИ Она је дошла. То сам чула од ње. Ја њој/јој верујем.

Она жена је дошла. То сам чула од оне жене. Ја верујем оној жени. Граматика за 6. разред / Заменице

показне заменице, промена по падежима, лице, род, број

91


НЕЛИЧНЕ ПРИДЕВСКЕ ЗАМЕНИЦЕ: УПИТНО-ОДНОСНЕ, НЕОДРЕЂЕНЕ, ОДРИЧНЕ И ОПШТЕ ПРИДЕВСКЕ ЗАМЕНИЦЕ Сети се упитно-односних, неодређених, одричних и општих именичких заменица које смо учили прошле године: Упитно-односне – ко, шта Неодређене – неко, нешто Одричне – нико, ништа Опште (одређене) – свако, свашта Остале: ико, ишта; ма ко, ма шта; ко год, шта год; било ко, било шта

pr om

o

Подсети се да ли оне разликују лице и род. Како се мењају по падежима?

УПОРЕДИ

Пажљиво прочитај следеће примере:

То је поклон какав желим!

Ed

uk a

Који ранац да понесем? Понеси ранац који има више преграда. Чији си ти пријатељ? То је дечак чији сам ја пријатељ. Какав поклон хоћеш за рођендан? То је поклон какав желим. Колики конопац нам треба за прескакање? То је конопац колики смо тражили.

ДЕФИНИЦИЈА Показним заменицама се означава на који појам се упућује, какав je и колики тај појам. Показним заменицама одговарају упитно-односне заменице (који, какав, колики), од којих се граде неодређене, одричне и опште (одређене) заменице. 92

Граматика за 6. разред / Заменице


Упитно-односним заменицама служимо се и у упитним реченицама (Који ранац да понесем?) и у зависним реченицама у функцији везника (Понеси ранац који има више преграда.).

ОБРАТИ ПАЖЊУ! Не заборави да упитно-односна заменица има различите облике у акузативу једнине за живо и за неживо: То је човек којег смо срели на мору. > за живо – којег(а), ког(а) > А = Г. То је ранац који смо купили на мору. > за неживо – који > А = Н (као у промени присвојне заменице мој). Неодређене

Одричне

Опште

Остале

КОЈИ?

некоји/неки

никоји/ ниједан

свакоји/ сваки

икоји, ма који, било који, који год

ЧИЈИ?

нечији

ничији

свачији

ичији, ма чији, било чији, чији год

КАКАВ?

некакав

никакав

свакакав

икакав, ма какав, било какав, какав год

КОЛИКИ?

неколики

uk a

pr om

o

Упитно-односне

николики

сваколики

иколики, ма колики, било колики, колики год

Ed

Неодређене заменице упућују на неодређене појмове: Неки човек доноси некакве новине и нечији шешир. Све то са неколиким коментарима. Одричним заменицама означава се одрицање: Ниједан и ничији савет он не прихвата. Тврди да му никаква и николика помоћ није потребна. Општим или одређеним заменицама упућује се на одређене појмове, који се тичу више одређених појмова или једног од њих: Сваки и свачији савет он пажљиво саслуша. У свему види свакакве и сваколике предности за себе. Осим ових, постоје заменице које се не могу сврстати ни у једну од претходних група, те их називамо осталим заменицама: ичији, ма чији, било чији, чији год... Граматика за 6. разред / Заменице

93


И оне се граде од упитно-односних заменица додавњем -и на почетку речи, или се уз њих, одвојено, употребљава ма, било, год: – Да ли си икада прихватио ичији савет? Имаш ли било какву идеју, ма какав предлог? Чији год и какав год је предлог, треба га саслушати. Све ове заменице имају мушки, женски и средњи род у једнини и множини, и падежну промену – као и све придевске заменице.

ОБРАТИ ПАЖЊУ!

Заменица сав (сва, све; сви, све, сва) нема облик *сво; иако се у говору често чује (*сво време), не треба га употребљавати јер је погрешан. Правилно је само: све време.

uk a

Све време, нема дилеме.

pr om

o

Нечији шешир.

ВЕЖБЕ

У следећим реченицама уочи придевске заменице, подвуци их, а затим им одреди врсту, род, број и падеж:

Ed

а) Нагледали смо се свакаквих чуда! б) Заноси се некаквим идејама. в) Ничији предлог не треба потценити. г) Сладолед је никакав. д) Не знам ко је дечак који нам је помогао.

Придевска заменица

94

Врста заменице

Граматика за 6. разред / Заменице

Род

Број

Падеж


Правопис

ПИСАЊЕ ОДРИЧНИХ ИМЕНИЧКИХ И ПРИДЕВСКИХ ЗАМЕНИЦА СА ПРЕДЛОЗИМА Присети се правила о писању одричних именичких заменица са предлозима – о чему смо учили у петом разреду: Неправилно *Према ником нема поштовања. Књиге не позајмљујем *од никога. Он *с никим не разговара.

Правилно Ни према коме нема поштовања. Књиге не позајмљујем Он .................................... не разговара.

o

ЗАКЉУЧИ

.

ДЕФИНИЦИЈА

pr om

Књиге не Како се са предлозима пишу одричне придевске заменице позајмљујем никоји/ниједан, ничији, никакав? од никога. Неправилно Правилно Није навикао *на никакав рад. Није навикао ни на какав рад.

uk a

Одричне придевске заменице пишу се тако што се предлог умеће иза ни, па оне тако чине три одвојене речи: ни о којем, ни о једном, ни за чије, ни о каквом и сл.

ВЕЖБЕ

Ed

1. Заокружи слова испред реченица у којима су ове заменице правилно написане: а) Не бих то дао за никакве паре. б) То није ни за чије добро. в) Да ли ти бринеш и о чијем добру? г) Он се не влада по ниједном правилу. д) Нисмо дошли ни до каквог закључка. 2. Подвуци одричне придевске заменице и одреди им падеж: Реченица

Падеж

а) Ни са којим предлогом није сагласан. б) Не расправљају ни о каквим важним питањима. в) Не меша се ни у чији посао. г) Ни од чијег дела нећу узети ништа. д) Ни за каквим благом он не жали. Граматика за 6. разред / Заменице

95


То сте ви?

ПИСАЊЕ ЗАМЕНИЦА У ОБРАЋАЊУ – ВИ, ВАШ Присети се правила о писању личне заменице Ви – када се обраћамо једној особи (непознатој или старијој) из поштовања:

То сте Ви?

– Да ли сте Ви звонили? – Да ли сте ви звонили?

ЗАКЉУЧИ

pr om

o

Како ћемо писати придевску заменицу ВАШ када се обраћамо само једној особи? Наставниче, извините, како је гласило ....................... питање?

ДЕФИНИЦИЈА

uk a

Заменица ВАШ пише се великим почетним словом (Ваш) када се обраћамо једној особи из поштовања.

ОБРАТИ ПАЖЊУ!

Када се обраћамо већем броју особа, некој установи или организацији, без обзира на поштовање и уважавање које им указујемо – заменицу ВАШ писаћемо малим словом:

Ed

Поштовани чланови Планинарског друштва „Јеленак”, Са задовољством смо размотрили ваше предлоге...

Кључне речи обраћање из поштовања, велико почетно слово, лична заменица, придевска заменица

96

ВЕЖБЕ Заокружи слова испред правилно написаних заменица ВИ и ВАШ: а) Господине, испала вам је марамица. б) Петре и Милице, зашто то нисте Ви урадили? в) Госпођо, да ли могу да Вам уступим место? г) Извините, чико, нисам видео Вашег пса. д) Децо, нисте нам показали Ваше цртеже. ђ) Учитељице, могу ли да станем испред Вашег стола? Граматика за 6. разред / Заменице


ДА ПОНОВИМО

ПРИДЕВСКЕ ЗАМЕНИЦЕ ПРИСВОЈНЕ ЗАМЕНИЦЕ мој твој његов, њен свој

наш ваш њихов

o

Множина

pr om

за 1. лице за 2. лице за 3. лице за свако лице

Једнина

ПОКАЗНЕ ЗАМЕНИЦЕ Блиско говорнику

Блиско саговорнику

Удаљено и од говорника и од саговорника

овај овакав оволики

Упитно-односне

Неодређене

Одричне

Опште

Остале

КОЈИ

некоји /неки

никоји/ ниједан

свакоји/ сваки

икоји, ма који, било који, који год

нечији

ничији

свачији

ичији, ма чији, било чији, чији год

КАКАВ

некакав

никакав

свакакав

икакав, ма какав, било какав, какав год

КОЛИКИ

неколики

николики

сваколики

иколики, ма колики, било колики, колики год

Ed

ЧИЈИ

тај такав толики

онај онакав онолики

uk a

КОЈИ? КАКАВ? КОЛИКИ?

Граматика за 6. разред / Заменице

97


самосталне као именице Личне – ја, ти, он, она, оно ми, ви, они, оне, она себе (за свако лице) Неличне Упитно-односне – ко, шта Неодређене – неко, нешто Одричне – нико, ништа Опште (одређене) – свако, свашта Остале – ико, ишта; ма ко, ма шта; ко год, шта год; било ко, било шта

ПРИДЕВСКЕ ЗАМЕНИЦЕ несамосталне, одредбене речи као и придеви Присвојне – мој, твој, његов, њен/њезин наш, ваш, њихов свој (за свако лице) Показне – овај, тај, онај овакав, такав, онакав оволики, толики, онолики Упитно-односне – који, чији, какав, колики

o

ИМЕНИЧКЕ ЗАМЕНИЦЕ

pr om

Неодређене – неки, нечији, некакав, неколики Одричне – никоји/ниједан, ничији, никакав, николики

uk a

Опште (одређене) – сваки/сав, свачији, свакакав, сваколики

Ed

Немају облике за сва три рода, осим личне заменице за 3. лице једнине и множине: он, она, оно; они, оне, она (за мушки, женски и средњи род; њима говорник упућује на лица и предмете о којима говори; пошто је реч о одсутним, неприсутним лицима, постоје облици за сва три рода). У реченици имају службу субјекта и објекта. Ја сам га позвала да дође. С О

98

Граматика за 6. разред / Заменице

Остале – икоји, ичији, икакав, иколики; ма који, ма чији, ма какав, ма колики; који год, чији год, какав год, колики год; било који, било чији, било какав, било колики Имају облике за сва три рода у једнини и множини. У реченици имају службу атрибута и именског дела предиката. Овај пас је наш. А именски део П Као и придеви, слажу се у роду, броју и падежу са именицом уз коју стоје.


ДА ПОНОВИМО

ГРАМАТИЧКЕ КАТЕГОРИЈЕ ЗАМЕНИЦЕ ИМЕНИЧКЕ Личне заменице разликују прво, друго и треће лице, осим повратне заменице себе, која је иста за сва лица.

ЛИЦЕ

o

ПРИДЕВСКЕ Присвојне заменице својим облицима означавају припадање 1, 2. и 3. лицу, осим заменице свој, која означава припадање сваком лицу.

pr om

Показне заменице се индиректно везују за три лица (овај, тај, онај) јер упућују на лица и предмете и неке њихове особине у близини првог, другог или трећег лица. ИМЕНИЧКЕ Лична заменица 3. лица има различите облике за сва три рода (он, она, оно).

РОД

uk a

ПРИДЕВСКЕ Све придевске заменице имају облике за сва три рода (као придеви).

ИМЕНИЧКЕ Личне заменице имају облике једнине и множине, осим личне заменице сваког лица себе. Неличне заменице немају облике множине.

БРОЈ

Ed

ПРИДЕВСКЕ Имају облике једнине и множине.

ПАДЕЖ

Све заменице се мењају по падежима, али неке од њих немају све падежне облике: вокатив (ја, ми, он/они...; себе; ко, шта...; свој, чији; који, овај) и номинатив (себе).

Граматика за 6. разред / Заменице

99


pr om

► Аорист ► Имперфекат ► Плусквамперфекат ► Подела глаголских облика

o

ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ

Правопис: Писање глаголских облика

Ed

uk a

ДА ПОНОВИМО: ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ

100

Граматика за 6. разред / Глаголски Заменице облици


АОРИСТ (пређашње свршено време) Обрати пажњу на то какву радњу означавају глаголи употребљени у следећем дијалогу: УЧЕНИК: Не видех данас разредну! УЧЕНИЦА: Па управо ти прође испред носа и замаче за угао!

Не видех данас разредну! А ни јуче, ни прекјуче...

УПОРЕДИ

pr om

o

Глаголи у ученичком дијалогу употребљени су да означе радњу која се десила непосредно пре тренутка говорења: видех, прође, замаче.. Радње означене глаголским обликом који се зове аорист припадају прошлом времену, али су почеле и завршиле се непосредно пре тренутка говорења о њима.

– Сад га баш сретох на степеништу. – Ма рекох ти малопре! – Гле, нестаде струја! – Управо се договорисмо о излету. – Дечак изненада побеже.

uk a

Сети се и Цезарове чувене реченице: – Дођох, видех, победих!

ЗАКЉУЧИ

Ed

Какви су по виду глаголи срести, рећи, нестати, договорити се, доћи, победити? Шта закључујеш на основу тога? Од каквих се глагола најчешће гради аорист?

ДЕФИНИЦИЈА

Аорист је прост и личан глаголски облик за означавање радње (стања, збивања) која се одиграла непосредно пре тренутка говорења. Углавном се гради од глагола свршеног вида јер најчешће означава радњу која је и започела и завршила се непосредно пре тренутка говора. Зато за аорист кажемо да је пређашње свршено време. Осим тога, као у Цезаровој реченици (Дођох, видех, победих!), овај глаголски облик користимо када хоћемо да дочарамо брзину одвијања догађаја о којима говоримо. Тада аорист уноси динамику у приповедање. Граматика Граматика за 6. разред за 6./разред Глаголски / Заменице облици

101


УПОРЕДИ Аорист: Он се окрете, скочи, потрча, али се саплете и паде... Перфекат: Он се окренуо, скочио, потрчао, али се саплео и пао... Прочитај одломак поеме „Ђачки растанак” Бранка Радичевића. Опраштајући се од Карловаца, лирски субјекат поеме опрашта се и од својих школских другова и заједничких враголија на Дунаву. Посебно обрати пажњу на то које глаголе песник користи да би дочарао дечју игру на реци:

Ed

uk a

pr om

o

Та заједно дане смо провели, Па бијасмо свакада весели, Истина је, грдне су нам бриге Задавале те проклете књиге, Ал’ кад књига понајвише тишта, Латисмо се красна шуровишта, Или чамац лагани узесмо Па с’ на Дунав ладни навезосмо, Свукосмо се па за часак тили Поскакасмо у водицу чили, Опружисмо ногу и мишицу, Пресекосмо воду и матицу, Испливасмо преко на обалу, Па зачесмо ону дивну шалу, Час скакасмо скока јуначкога, Час трчасмо што поднела нога, Час Дунаву до на дно ронисмо И у шаци песка износисмо. Играсмо се тако без престанка, Без престанка док трајало данка, Па кад беше сунце веће село И дан лице посакрио бело, Ми у чамац — па све певајући Отидосмо утруђени кући.

РАЗГОВОР О ТЕКСТУ Сажето препричај шта су дечаци радили на Дунаву. Издвој глаголе којима песник дочарава хитрост којом се дечаци – побегавши од учења – препуштају разним играма.

102

Граматика за 6. разред / Глаголски облици


УПОРЕДИ Глаголи у аористу узесмо навезосмо свукосмо се поскакасмо испливасмо

Исти глаголи, али у перфекту узели смо навезли смо свукли смо се поскакали смо испливали смо

pr om

o

Уочи разлику између аориста (пређашњег свршеног времена) и перфекта (прошлог времена) и објасни је. О аористу је већ било речи у петом разреду када смо учили о граматичкој основи глагола. Подсети се како добијамо граматичку основу глагола који се у инфинитиву не завршавају на -ти (певати), већ на -ћи (пећи) или -сти (сести). Научили смо да се основа ових глагола добија када од 1. лица једнине аориста одузмемо наставак -ох: пек-ох, сед-ох и сл.

СМО, СТЕ, ШЕ, ОСМО, ОСТЕ, ОШЕ!

Аорист се гради од инфинитивне (аористне) основе и наставака: а) ако се основа завршава самогласником као код глагола прочитати –

ПРОЧИТА- (-ТИ) -х прочита-х прочита прочита

-смо -сте -ше прочита-смо прочита-сте прочита-ше

uk a

Множина

Ed

за 1. лице за 2. лице за 3. лице за 1. лице за 2. лице за 3. лице

Једнина

б) ако се основа завршава сугласником као код глагола сести –

СЕД- (-ОХ) Једнина за 1. лице за 2. лице за 3. лице за 1. лице за 2. лице за 3. лице

-ох -е -е сед-ох сед-е сед-е

Множина -осмо -осте -оше сед-осмо сед-осте сед-оше Граматика за 6. разред / Глаголски облици

103


Образложи зашто за аорист кажемо да је лични и прост глаголски облик:

Аорист помоћних глагола БИТИ и ХТЕТИ:

бих би би хтедох, хтех хтеде, хте хтеде, хте

бисмо бисте бише хтедосмо, хтесмо хтедосте, хтесте хтедоше, хтеше

o

Множина

pr om

за 1. лице за 2. лице за 3. лице за 1. лице за 2. лице за 3. лице

Једнина

ВЕЖБЕ

1. Уочи аорист у следећим народним пословицама и подвуци га:

uk a

Зрно по зрно, ето погача; длака по длака, ето бјелача; камен по камен, ето палача; ногу пред ногу, дођох на гору. У радише свега бише, у штедише јоште више. Неста блага, неста пријатеља. Два лоша убише Милоша. Преста вјетар — стадоше галије. 2. У следећим народним загонеткама подвуци глаголе у аористу:

Ed

Пружих златну жицу преко белог света, па је савих у орахову љуску? (Очни вид) Два низа бисера позобаше сав род из села? (Зуби) Посијах колачиће, порастоше конопци, обрах клупчад? (Лук) Ја изиђох на сребрно гувно и ударих у златне свирале, свак ме чу, а нико не виде? (Ветар) Паде бисер у село, село бисер покупи? (Киша) Бијеле пчеле на тло сјеле; огањ паде, њих нестаде? (Снег и сунце)

Кључне речи глаголски облик, пређашње свршено време, лични, прост

104 104

3. Напиши како гласе облици аориста следећих глагола: а) лећи (2. лице једнине) ................................................... б) пасти (1. лице множине) .............................................. в) отпевати (3. лице множине) ......................................... г) записати (1. лице једнине) ............................................ д) појести (3. лице једнине) ............................................. ђ) доћи (2. лице множине) .............................................. е) рећи (2. лице једнине) ................................................... Коју гласовну промену запажаш у 2. и 3. лицу једнине глагола лећи и рећи?

Граматика за 6. разред / Глаголски облици


ИМПЕРФЕКАТ (пређашње несвршено време) Подсети се како почињу неке бајке: – Бијаше један цар, и имађаше три сина и три ћерке. („Баш-Челик”)

o

– Један сиромах живљаше у једној пећини и немаше ништа до једну шћер, која бијаше много мудра и иђаше свуда у прошњу, па и оца свога учаше како ће просити и паметно говорити. („Дјевојка цара надмудрила”)

pr om

РАЗГОВОР О ТЕКСТУ

Ја љубљах Милицу, и учах математику, и јеђах ужину целе године школске.

Издвој глаголе из наведених почетних реченица народне бајке и народне новеле. Опиши како они на тебе делују. На које се време односе? Колико се тај облик употребљава у савременом говору? Какви су по виду глаголи: имађаше, живљаше, немаше, иђаше...? Како они гласе у инфинитиву?

uk a

ДЕФИНИЦИЈА

Ed

Имперфекат означава радњу (стање, збивање) која је трајала неко дуже време у прошлости, често напоредо са другом радњом (стањем, збивањем). Гради се само од глагола несвршеног вида, зато за имперфекат кажемо и да је пређашње несвршено време. Имперфекат је прост и личан глаголски облик.

Имперфекат је глаголски облик који је готово сасвим нестао из савременог језика. Срећемо га највише у бајкама и другим делима усмене књижевности, као и у делима писаца ранијих епоха. Данас се он углавном замењује перфектом. У следећим примерима запази како су имперфекат користили писци када су желели да дочарају неко давно време и догађаје: – Велике промене на небесима дешаваху се пред њима; дуж реке се продужише густе шуме, у којима су ломили жбуње и рили по кишници дивљи вепрови; копци кружаху над њиховим главама и испраћаху их до подножја брда, на која почеше да се, изнемогли, успињу. (Милош Црњански, Сеобе) – Нигде не беше кутка таме у који би се склонила сен. Одсјаји олова са купола нависоко држаху мрак. Пред западне двери, од свакога који је имао гласа, пристизаху радосни повици... (Горан Петровић, Опсада Цркве Светог Спаса) Граматика за 6. разред / Глаголски облици

105


ЧИТА- (-ТИ) Једнина за 1. лице за 2. лице за 3. лице за 1. лице за 2. лице за 3. лице

Множина

-ах -аше -аше читаах > чит-ах чит-аше чит-аше

-асмо -асте -аху чит-асмо чит-асте чит-аху

ЖИВ (ЕТИ)

за 1. лице за 2. лице за 3. лице за 1. лице за 2. лице за 3. лице

pr om

Једнина

o

– додавањем наставака долази до јотовања –

-јах -јаше -јаше живјах > живљах живљаше живљаше

Множина -јасмо -јасте -јаху живљасмо живљасте живљаху

ПЕЋИ > ПЕК- (-ОХ)

за 1. лице за 2. лице за 3. лице за 1. лице за 2. лице за 3. лице

Ed

Ах, аше, аше, асмо, асте, аху!

Имперфекат се гради од глагола несвршеног вида, од инфинитивне или презентске основе, додавањем наставака за облик и личних наставака:

uk a

Обрати пажњу! Глаголи на -ати граде имперфекат од инфинитивне основе, додавањем наставака за облик -ах... (читах). Остали глаголи граде имперфекат од презентске основе – окрњене, наставцима -ах и -ијах (чујах, тресијах), и пуне, наставцима -јах, при чему ј јотује крајњи сугласник основе (носити – ношах, гонити – гоњах).

Једнина

-ијах -ијаше -ијаше пекијах > пецијах пецијаше пецијаше

Множина -ијасмо -ијасте -ијаху пецијасмо пецијасте пецијаху

Која је гласовна промена извршена у облицима имперфекта глагола пећи?

Имперфекат глагола БИТИ и ХТЕТИ:

за 1. лице за 2. лице за 3. лице за 1. лице за 2. лице за 3. лице 106

Једнина

Множина

бејах, бех бејаше, беше бејаше, беше хоћах хоћаше хоћаше

бејасмо, бесмо бејасте, бесте бејаху, беху хоћасмо хоћасте хоћаху

Граматика за 6. разред / Глаголски облици


ВЕЖБЕ 1. У првој реченици из народне бајке „Побратимски дарови” уочи глаголе у облику имперфекта и подвуци их: Причају људи да је у стара времена био некакав силан чоек који се никад Богу не мољаше, ни у цркву иђаше, нити се по закону исповиједаше ни причешћиваше, него у свака безакоња упадаше, да је цијели град од њега на јадима био. 2. Следеће реченице допуни глаголима у имперфекту:

pr om

o

а) Шта то ......... ................. ?(бити) б) Ми ........................ ..... бољем успеху. (надати се) в) Деца ....................... ....... заједничком летовању. (радовати се) 3. Разликуј аорист од имперфекта! Исте реченице допуни облицима аориста: а) Шта то ............ .............. ?(бити) б) Ми ................... .......... бољем успеху. (понадати се) в) Деца .................. ............ заједничком летовању. (обрадовати се)

4. Образложи зашто је имперфекат прост и лични глаголски облик. Прост глаголски облик ...................................................................................... Лични глаголски облик

Кључне речи глаголски облик, пређашње несвршено време, лични, прост

uk a

ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ (давнопрошло време)

Запази значење подвученог глаголског облика у следећим реченицама:

Ed

а) У разговору са Јабланом стиже Лујо кнежевој кући, гдје се бијаше доста свијета искупило. (Петар Кочић, „Јаблан”) б) Било је већ сасвим видно. Киша је била престала. (Милош Црњански, Сеобе) в) Сунце је било тек прешло половину неба кад су се чобани вратили.

(Иво Андрић, „Аска и вук”)

РАЗГОВОР О ТЕКСТУ Вероватно примећујеш да овај глаголски облик означава радњу која се одиграла у прошлости. Од прошлог времена, перфекта, разликује се по томе што означава прошлу радњу која се десила пре неке друге прошле радње: а) У кнежевој кући се најпре бејаше искупило доста света, а тек онда је стигао и Лујо. б) Киша је најпре била престала па је онда постало видно. в) Најпре је сунце било прешло половину неба, па су се чобани вратили.

Граматика за 6. разред / Глаголски облици

107 107


Ја бејах џемпере штрикала, пре но што сам брза кола открила.

УПОРЕДИ Запази како плусквамперфекат означава прошлу радњу пре неке друге прошле радње. Перфекат подвуци једном, а плусквамперфекат двема цртама: а) Таман сам био заспао када је зазвонио телефон. б) Ушао сам у учионицу кад је већ било звонило. в) Било се већ смркло када смо изашли из школе.

ДЕФИНИЦИЈА

pr om

o

Плусквамперфекат је сложен и личан глаголски облик за означавање радњи (стања, збивања) које су се догодиле у прошлости пре неке друге прошле радње. Зато кажемо да је плусквамперфекат глаголски облик који исказује давнопрошло време.

ЗАКЉУЧИ

Запази како се гради плусквамперфекат. Образложи зашто је овај глаголски облик лични и сложен.

uk a

Плусквамперфекат се гради на два начина:

А

(ја) сам био

+

перфекат помоћног глагола бити

Ed

Бесмо ушли, али нико не жељаше да се дружи са нама!

Б

бејах/бех

ушао радни глаголски придев глагола који се мења

+

ушао радни глаголски придев глагола који се мења

имперфекат помоћног глагола бити

=

(ја) сам био ушао плусквамперфекат

=

бејах/бех ушао плусквамперфекат

► Подсети се Облици глаголског придева радног

108

Једнина

Множина

мушки род: ушао

мушки род: ушли

женски род: ушла

женски род: ушле

средњи род: ушло

средњи род: ушла

Граматика за 6. разред / Глаголски облици


Једнина

Множина

за 1. лице био сам ушао били смо ушли за 2. лице био си ушао били сте ушли за 3. лице био је ушао били су ушли била је ушла биле су ушле било је ушло била су ушла

Једнина

Множина

бејах/бех ушао бејасмо/бесмо ушли бејаше/беше ушао бејасте/бесте ушли бејаше/беше ушао бејаху/беху ушли бејаше/беше ушла бејаху/беху ушле бејаше/беше ушло бејаху/беху ушла

Драга Милице, био сам заборавио да ти се јавим. Извини, молим те!

УПОРЕДИ

pr om

o

Осим лица и броја, плусквамперфекат разликује и род, као и радни глаголски придев од којег се гради, као и перфекат: Једнина (он) је био ушао (она) је била ушла (оно) је било ушло

Мушки род Женски род Средњи род

uk a

ВЕЖБЕ

Множина (они) су били ушли (оне) су биле ушле (она) су била ушла

1. Подвуци плусквамперфекат у реченици из Писама из Норвешке Исидоре Секулић: Решили смо се били да бродом пређемо цео Согнефјур да бисмо добили потпун утисак норвешке природне знаменитости која се зове фјур.

Ed

2. Следеће реченице допуни одговарајућим облицима плусквамперфекта глагола научити: а) Она ................................ ................ б) Деца .......................................... ..... в) Нас две ...................................... ........

све лекције из биологије. да возе бицикл. да садимо цвеће.

Кључне речи глаголски облик, давнопрошло време, лични, сложени

Граматика за 6. разред / Глаголски облици

109


ПОДЕЛА ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА Сви глаголски облици у српском језику деле се на личне (који се мењају по лицима) и неличне (који се не мењају по лицима). Лични глаголски облици деле се на глаголска времена (имају временска значења) и глаголске начине (означавају став говорног лица према неоствареној радњи). ГЛАГОЛСКА ВРЕМЕНА

o

Учићемо их наредне године императив (заповедни начин) потенцијал (могућни начин) футур II (предбудуће време – футур егзактни)

pr om

презент (садашње време) аорист (пређашње свршено време) имперфекат (пређашње несвршено време) перфекат (прошло време) плусквамперфекат (давнопрошло време) футур I (будуће време)

ГЛАГОЛСКИ НАЧИНИ

НЕЛИЧНИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ

читати

Учићемо их наредне године радни глаголски придев трпни глаголски придев глаголски прилог садашњи глаголски прилог прошли

читао читан читајући прочитавши

uk a

инфинитив (неодређени глаголски облик)

У зависности од тога како се граде, глаголски облици се деле на просте и сло-

Ed

жене.

Прости глаголски облици граде се додавањем наставака на граматичку основу глагола, а сложени се граде од два глагола: помоћног глагола (јесам/бити/ хтети) и глагола који се мења. Подела глаголских облика које смо досад учили:

ПРОСТИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ

110

СЛОЖЕНИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ (ја) сам певао/пекао

инфинитив

певати, пећи

перфекат

презент

певам, печем

аорист

(от)певах, (ис)пекох

плусквамперфекат био сам/бе(ја)х певао/пекао

имперфекат

певах, пецијах

Граматика за 6. разред / Глаголски облици

футур I

(ја) ћу певати, певаћу, пећи ћу


Правопис

ПИСАЊЕ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА 1. Писање речце НЕ уз глаголе Проучи како је написана речца не у следећим народним загонеткама: Што увек иде, а с места се не миче? (Часовник) Што уме свакога саветовати, а ни зборити не уме? (Књига) Шта не може сунце под ведрим небом обасјати? (Сенку) Који довек натраг ходи, а зло му се не догоди? (Рак) Шта прође кроз трње а не огребе се? (Зрак) Шта се чује а не види? (Ветар)

НЕМОЈ НЕЋУ НИСАМ НЕМАМ

(од моћи) (од хтети) (од јесам) (од имати)

pr om

o

Сети се да речцу не пишемо састављено уз именице (нерадник, несрећа), придеве (нејак, непријатан) и прилоге (нејасно, недовољно), а да је уз глаголе пишемо одвојено – не бих, не знам, не могу, не волим, не радим... Изузетак чине само следећи глаголи:

uk a

Ови глаголи су одрични (негирани) облици глагола моћи, хтети, јесам и имати. Осим њих, постоје и глаголи на чијем почетку стоји не, али они нису прави одрични облици јер њихов потврдни облик не постоји: недостајати негодовати нестати, нестајати (у значењу ишчезнути, ишчезавати) и сл.

Ed

ОБРАТИ ПАЖЊУ!

Потруди се да запамтиш ово правило о писању глагола у одричном облику, као и о писању речце не уз именице, придеве и прилоге, јер ћеш тако избећи једну од најчешћих грешака у писању!

ВЕЖБЕ Заокружи слова испред реченица у којима је облик футура I правилно написан: а) Пева ћемо на школској приредби, а ићићемо и у позориште. б) Доћи ћу на време из школе. в) Стићићеш да ми покажеш свој цртеж? г) Осветлићеш ми степениште да бих видела кад силазим? д) Снаћи ћемо се већ некако. Граматика за 6. разред / Глаголски облици

111


2. Писање перфекта ► Заокружи слова испред реченица у којима је облик перфекта правилно употребљен. а) Ушо сам тихо и заузо своје место. б) То сам ти реко већ сто пута! в) Мислио сам да си још јуче дошао. г) Нисам веровао да је тако нешто могуће. д) Прошо сам онако како сам и очекиво.

ОБРАТИ ПАЖЊУ!

uk a

pr om

o

Говорни језик у већој или мањој мери одступа од норме (правила) књижевног језика. Једно од најчешћих одступања јесте и сажимање групе -ао на крају мушког рода једнине радног глаголског придева помоћу ког се граде сложени глаголски облици перфекат и плусквамперфекат (између осталих): -ао се замењује, неправилно, са -о (дуго). То је одлика дијалеката који су ушли у основицу српског књижевног језика, али не и самог књижевног језика. Дакле, правилни су само облици: (ја) сам ушао (заузео, рекао, прошао, очекивао) итд. Исто важи и за писање плусквамперфекта: (ја) сам био ушао / бејах (бех) ушао, итд.

3. Писање футура првог

Ed

► Подсети се начина на које се гради футур први (будуће време): како се гради од оних глагола који се у инфинитиву завршавају на -ти, а како од оних на -ћи. На пример: Певати: (ја) ћу певати; певаћу Пећи: (ја) ћу пећи; пећи ћу

► Заокружи слова испред реченица у којима су облици футура првог правилно написани: а) Поћићу на време и стићићу на воз. б) Заврши ћеш то уместо ње? в) Радоваћемо се заједно. г) Организова ћемо приредбу! д) Наћи ћете се у парку?

112 112

Граматика за 6. разред / Глаголски облици


ОБРАТИ ПАЖЊУ! Сети се да је футур први сложени глаголски облик који се гради уз помоћ краћег облика презента помоћног глагола хтети и инфинитива глагола који се мења. Када краћи облик презента помоћног глагола хтети долази после инфинитива глагола који се завршавају на -ћи, обавезно се пише одвојено: пећи ћу, пећи ћеш, пећи ће; пећи ћемо, пећи ћете, пећи ће.

4. Писање аориста

а) ја би; б) ти би; в) ми би смо; г) ви бисте.

uk a

ОБРАТИ ПАЖЊУ!

pr om

o

► Заокружи слова испред примера у којима су облици аориста помоћног глагола бити правилно написани:

Ed

У првом лицу једнине аориста увек се пише х, иако се често у говору изоставља: бих, рекох, помислих, открих, видех, чух, шапнух, седох, хтедох... Најчешће се у говору и писању греши у употреби аориста помоћног глагола бити: Неправилно

Правилно

*Ја би ишо на море.

Ја бих ишао на море.

*Да ли би ми ви помогли?

Да ли бисте ми ви помогли?

*Ми би то волели да чујемо.

Ми бисмо то волели да чујемо.

Посебно обрати пажњу на писање облика аориста помоћног глагола бити у првом и другом лицу множине: бисмо, бисте. Дакле, никако их не треба писати: *би смо, би сте – како се често среће у недовољно писменим текстовима!

Граматика за 6. разред / Глаголски облици

Кључне речи правилно писање глаголских облика, писање негације уз глаголе, писање облика футура првог, писање облика аориста (пом. гл. бити и др.)

113


ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ ВЕЖБЕ Пред тобом је одломак из књиге Историја српског народа нашег историчара Владимира Ћоровића. Прочитај га пажљиво и одговори на задатак у вези са глаголским облицима.

Бој на Косову (одломак)

Ed

uk a

pr om

o

Одлучна, легендарна, борба на Косову збила се на Видовдан, у уторак, 15. јуна 1389. Појединости о целом току битке нису нам, нажалост, познате. Не знамо чак сасвим поуздано ни то, кад је у ствари погинуо турски хан, султан Мурат, што би нам знатно помогло да правилније реконструишемо ток борбе. Ни сами српски извори не слажу се међусобно. Најважнији наш писац, Константин Филозоф, казује да су једног српског племића неки завидници облагали кнезу да ће му учинити неверу. Да покаже ко је вера, тај племић, коме је, по доцније уписаном тексту, било име Милош, у згодном часу потрчао је Турцима претварајући се, да хоће да се преда. Ови му повероваше и пропустише га. Кад је дошао до султана, Милош је храбро кидисао и сјурио мач у Мурата. Турци су га, разјарени, сасекли на месту. Други наш стари споменик, Похвала кнезу Лазару, писана на самом почетку XV века, саопштава да је Мурат погинуо после борбе. Народно предање, врло живо и разгранато, развило је верзију да је Милош извршио своје дело пре почетка борбе. Из других домаћих извора знамо, да он свој подвиг није извршио сам, него да је имао и друштва. Једно писмо босанског краља Твртка помиње дванаест племића завереника, а народна песма два Милошева побратима Милана Топлицу и Ивана Косанчића, два иначе хисторијски сасвим непозната лица. Ни о самом Милошу хисторија не зна никаквих појединости. Његово презиме Кобиловић или Кобилић, које се од XVIII века мења у Обилић, унели су, по народном предању, тек писци од друге половине XV века. Турски извори говоре, међутим, о том друкчије. Да не би изгледали сувише лаковерни и да би свом великом владару приписали и ту победу, турски писци, сви из реда, приказују ствар тако, да је Мурат погинуо или после битке или мало пре њеног свршетка. Убијен је на превару од једног српског скривеног завереника или рањеног борца, кад је посматрао исход борбе, која је већ била одлучена у турску корист. Наведи личне глаголске облике који су присутни у овом одломку и поред сваког у загради напиши по један пример из текста.

114

Граматика за 6. разред / Глаголски облици


ДА ПОНОВИМО

ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ ГЛАГОЛСКИ ВИД И ГЛАГОЛСКИ РОД ПРИМЕРИ

НЕСВРШЕНИ

а) трајни: читати, писати б) учестали: скакати, трептати

СВРШЕНИ

а) почетно-свршени: поћи, запливати б) тренутно-свршени: скочити, сести в) завршно-свршени: доћи, допливати

pr om

o

ГЛАГОЛСКИ ВИД (трајање глаголске радње)

ПРИМЕРИ

ПРЕЛАЗНИ

скупљати, јести, пећи

НЕПРЕЛАЗНИ

ходати, сести, лећи

ПОВРАТНИ

а) прави повратни: умити се, обући се б) неправи повратни: смејати се, чудити се в) узајамно-повратни: руковати се, грлити се

uk a

ГЛАГОЛСКИ РОД (прелазност глаголске радње)

ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ КОЈЕ СМО ДОСАД УЧИЛИ НЕЛИЧНИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ

ВРЕМЕНА ПРЕЗЕНТ – читам, печем АОРИСТ – (про)читах, (ис)пекох ИМПЕРФЕКАТ – читах, пецијах ПЕРФЕКАТ – читао сам, пекао сам ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ – био сам читао/бе(ја)х читао био сам пекао/бејах пекао ФУТУР I – ћу читати/читаћу, пећи ћу

ИНФИНИТИВ – читати, пећи

Ed

ЛИЧНИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ

ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ РАДНИ (у градњи перфекта и плусквамперфекта) – читао, пекао

Граматика за 6. разред / Глаголски облици

115


Примери

Врста глаголског облика у односу на промену по лицима, и у односу на састав

Инфинитив (неодређени глаголски облик)

(про)читати

нелични, прост; (инфинитивна/аористна основа + -ти/-ћи)

Презент (садашње време)

(про)читам

лични, прост; (презентска основа + - м, - ш, - /; -мо, -те, -е/-у/-ју)

Аорист (пређашње свршено време)

(про)читах

лични, прост; (инфинитивна/аористна основа + - х, -/, -/; -смо, -сте, -ше или: -ох, -е, -е; -осмо, -осте, -оше)

Имперфекат (пређашње несвршено време)

читах

лични, прост; (презентска/инфинитивна основа + - ах, -аше, -аше; -асмо, -асте, -аху; -ијах, -ијаше, -ијаше; -ијасмо, -ијасте, -ијаху)

Перфекат (прошло време)

(про)читао сам

лични, сложен; (краћи облик презента помоћног глагола јесам + глаголски придев радни глагола који се мења)

Плусквамперфекат (давнопрошло време)

био сам (про)читао / бе(ја)х (про)читао

лични, сложен; (перфекат помоћног глагола бити + глаголски придев радни глагола који се мења; имперфекат помоћног глагола бити + глаголски придев радни глагола који се мења)

Футур I (будуће време)

ћу (про)читати/ (про)читаћу

лични, сложен; (краћи облик презента помоћног глагола хтети + инфинитив глагола који се мења; окрњени инфинитив + краћи облик презента помоћног глагола хтети)

Ed

uk a

pr om

o

Глаголски облик

116

Граматика за 6. разред / Глаголски облици


pr om

► Извођење ► Слагање

o

ТВОРБА РЕЧИ

Правопис: Састављено и растављено писање речи Писање имена васионских тела (једночланих и вишечланих)

Ed

uk a

ДА ПОНОВИМО: ТВОРБА РЕЧИ

зуб > зубић, зубар, зубарски, зубни, зубат > зубобоља, трозубац, зазубице, назубити Граматика за 6. разред / Глаголски облици

117


ТВОРБА РЕЧИ (грађење речи) лић:

Пажљиво прочитај одломак из Кронике паланачког гробља Исидоре Секу-

pr om

o

Мајстор Коста се у последње време некако све више и више у сликама изражавао. Мало срећа, мало читаоница, човеку се машта потхранила. Једном, кад је опет с одушевљењем говорио о живости своје деце, рече: „Шта граја, шта тутањ! кад се својски разиграју, у мојој је кући прави земљотрес!” Како ту реч једаред употреби, некако му се нарочито допаде, и више се од ње није одвајао. „Лепо каже онај у допису: Цар спава, новаца нема, а народ се буни. Одавно ја вама предсказујем да ће бити лома и земљотреса.” Ако је неред на столу за кројење: „Је ли земљотреса било овде?” Ако пијан човек на улици тетура и заплеће: „Овај мисли да по земљотресу гази.” И тако из најсрећнијих дана његова живота остаде човеку име Коста Земљотрес. Наравно, није се љутио. Од његово троје здраве деце је потекао израз.

РАЗГОВОР О ТЕКСТУ

Потруди се да само једном реченицом искажеш о чему говори овај одломак. Како је мајстор Коста добио надимак? А како је, по твом мишљењу, настала реч земљотрес? Сети се и наведи још неке речи које су настале на тај начин.

uk a

У наведеном одломку има још речи које су настале од других речи:

Ed

земљ(а) + -о- + трес(ти) > земљотрес под- + хранити > подхранити > потхранити жив + -ост > живост свој + -ски > својски раз- + играти > разиграти (се) до- + писати > дописати не- + ред > неред

Део граматике који проучава како се граде речи зове се творба или грађење речи. речи

УПОРЕДИ речи?

Какве су речи: зуб, пут, лек, миш, ићи? Да ли су оне настале од других

ДЕФИНИЦИЈА Речи које нису настале од других речи, а служе за грађење других речи – зову се просте речи. 118 118

Граматика за 6. разред / Творба речи


Покушај да објасниш како су од речи пут настале следеће речи: пут > путић, путар, путни, путовати > једанпут, двапут, трипут

ДЕФИНИЦИЈА Речи које настају од простих речи могу бити изведене (путић, путар...) и сложене (једанпут ...). Према начину на које су постале, речи се у српском језику деле на: ИЗВЕДЕНЕ

СЛОЖЕНЕ

ПОЉЕ

пољски

пољопривредник

МИШ

мишић

скочимиш

ДРВО

дрвце

pr om

o

ПРОСТЕ

дрворед

ПОРОДИЦА РЕЧИ

Постоје, дакле, два основна начина творбе (грађења) речи:

uk a

– извођење (деривација, којом настају изведене речи > изведенице) и – слагање (композиција, којом настају сложене речи > сложенице).

ДЕФИНИЦИЈА

Ed

Заједно са простом речи од које су постале, изведене и сложене речи чине породицу речи. Да речи припадају истој породици речи, препознајемо по томе што имају заједнички гласовни склоп (југ, јужни, југоисток...) и што су у значењској вези са простом речи од које су настале.

ДЕФИНИЦИЈА Најмањи део речи који је заједнички целој породици речи и који чува основно значење које их повезује – зове се корен речи. Смисли и напиши које би речи чиниле породицу речи са наведеним речима. У њима подвуци корен речи: лек > .......................................................................................................................... леп > ......................................................................................................................... кућа > ....................................................................................................................... Граматика за 6. разред / Творба речи

Кључне речи грађење речи, проста реч, извођење, изведена реч, слагање, сложена реч, корен речи, породица речи

119 119


ИЗВОЂЕЊЕ Напиши које речи настају од речи пут и предложених наставака за градњу нових речи: -ић ................................ ПУТ -ељак ............................... -ар .............................. -ни ............................... -ова(ти) ............................... Када речи градимо на овај начин, примењујемо начин творбе који се зове извођење, а новонастале речи зову се изведене речи или изведенице.

pr om

o

УПОРЕДИ МЛАД + -ост > младост РУК(А) + -ица > ручица ЗУБАР + -ка > зубарка

/ / /

+ -ић > младић + -ав > рукав + -ски > зубарски

ДЕФИНИЦИЈА

uk a

Извођење речи је начин творбе при којем узимамо једну реч (или њен део) и додајемо наставке за градњу нових речи. Реч (или њен део: корен речи или граматичка основа речи) на коју додајемо наставке за градњу нових речи зове се творбена основа. Наставци које додајемо творбеној основи да бисмо градили нове речи зову се суфикси.

Ed

ИЗВОЂЕЊЕ творбена основа

+

лептир

+

клуп(а)

реч (или њен део: корен речи или граматичка основа речи)

120 120

суфикс -ица

изведена реч =

наставак за грађење нове речи

Граматика за 6. разред / Творба речи

-ић

клупица нова реч

=

лептирић


ОБРАТИ ПАЖЊУ! Треба разликовати наставак за облик и творбени наставак – суфикс. 1. Наставак за облик реч добија приликом промене свог облика (по роду, броју и падежу, лицима и временима): ГРАД + -ОВ- + -И > ГРАДОВИ једнина множина РАДИМ 1. лице

ДОБАР > ДОБР-ОГ номинатив генитив

> РАДИ-Ш 2. лице једнине презента

РЕЧ ЈЕ ПРОМЕНИЛА ОБЛИК АЛИ НЕ И (ОСНОВНО) ЗНАЧЕЊЕ. творбена основа

+ суфикс > изведена реч

ГРАД(именица)

+ -ИЋ

ВЕЖБЕ

pr om

ГРАД+ -СКИ РЕЧ ЈЕ ПРОМЕНИЛА ЗНАЧЕЊЕ.

> ГРАДИЋ (мали град)

o

2. Суфиксима градимо нове речи:

> ГРАДСКИ (придев)

uk a

1. У следећем низу речи подвуци изведене речи:

путеви, путник, мостић, мостови, рекама, речни, дрветом, дрвца, руковати се. 2. Следеће речи раздвој на творбену основу и суфикс: ТВОРБЕНА ОСНОВА

СУФИКС

Ed

ИЗВЕДЕНА РЕЧ лепота учитељ

паметан прозорчић

ОБРАТИ ПАЖЊУ! Творбена основа за градњу нових речи – твореница – може бити реч (нпр.: пут, зуб, млад, од којих можемо градити творенице путић, зубар, младост), корен речи (нпр.: од глагола учити > уч- + -беник > учбеник > уџбеник) или граматичка основа речи (нпр.: од глагола учити > учи- + -тељ > учитељ). У неким речима се корен речи и граматичка основа речи поклапају. Потруди се да пронађеш пример за то. Граматика за 6. разред / Творба речи

121 121


ИЗВОЂЕЊЕ ИМЕНИЦА Запази шта је заједничко следећим именицама: ПАЛЧИЋ БИБЕРЧЕ СНЕЖАНА Осим тога што су наведене речи свима позната имена јунака најпопуларнијих бајки, оне су и добар пример за то како настају изведене именице. Поред сваког имена напиши како гласи именица од које је настало: Палчић < ............................... Биберче < .............................. Снежана < .............................

o

Напиши суфиксе помоћу којих су настала ова имена: ..................................

pr om

Изведене именице могу настајати од различитих врста речи и суфикса: именица (кућа > кућерак, лек > лекар, сунце > сунашце...); заменица (свој > својта, својина; какав > каквоћа...); придева (леп > лепота, млад > младост, скуп > скупоћа, топао > топлина...); бројева (шест > шестица, шестина, шестак; шесторо > шесторица...); глагола (учити > учитељ, певати > певач, пећи > пекар, глумити > глумац...); прилога (доле > долина; нигде > нигдина; позади > позадина...); узвика (трес > тресак, леле > лелек, шкрип > шкрипа...).

uk a

УПОРЕДИ

Ed

Проучи каква је веза у значењу између изведених именица и речи од којих су настале. На пример: шест > шестица, шестина, шестак.

ЗАКЉУЧИ

Постоји ли значењска веза између изведених именица и речи од којих су настале?

Изведене именице су увек у значењској вези са речима од којих су настале. Изведене именице могу да означавају: – вршиоца радње (мушког рода: учитељ, певач, глумац, пекар; женског рода: учитељица, певачица, глумица, пекарка...); – особину (лепота, младост, храброст, бистрина...); – умањено значење речи и речи које користимо за тепање(перце, детенце, носић, косица, зрачак, обрашчић, јагњешце); – увећано значење речи и речи са погрдним значењем (кућерина, зградурина, јуначина, момчина, ножурда, лажовчина, баруштина, жабетина...). 122 122

Граматика за 6. разред / Творба речи


кућерина

кућа кућерак

кућица

1. Подвуци суфиксе у следећим изведеним именицама:

o

ВЕЖБЕ

pr om

поштар, писац, докторка, чистач, студенткиња, бранилац.

Ове именице означавају ........................................................................................

2. Од именица мушког рода, додавањем суфикса, сачини именице женског рода:

uk a

професор > ...................................................... лав > ................................................................ пијаниста > ..................................................... песник > .......................................................... министар > ...................................................... грађанин > ........................................................

3. Од следећих именица додавањем одговарајућег суфикса сачини изведене именице са умањеним значењем или именице које користимо за тепање: + суфикс > изведена именица

Ed

огледало > .............................................................................. школа > .................................................................................. прут > ..................................................................................... облак > .................................................................................... књига > ..................................................................................

4. Од наведених именица додавањем суфикса сачини изведене именице са увећаним и/или погрдним значењем: + суфикс

> изведена именица

књига > ................................................................................... рука > ................................................................................... соба > ................................................................................... глас > .................................................................................... магла > ....................................................................................

Граматика за 6. разред / Творба речи

123 123


ИЗВОЂЕЊЕ ПРИДЕВА Поред сваког наведеног придева напиши врсту речи од које је настао: – лепушкаст – ђачки – говорљив – својствен – јединствен – изненадан

.......................................................... .......................................................... .......................................................... ........................................................ ......................................................... .........................................................

Подвуци суфиксе у овим изведеним придевима.

Постоји ли значењска веза између изведених придева и речи од којих су настали?

pr om

Црвенкаст, живахан, бакин.

o

ЗАКЉУЧИ

Изведени придеви могу да означавају:

uk a

– припадност (Милошев, Марков, Анин, дечји, братовљев, народни, школски); – особину (паметан, ломљив, чупав, друштвен, дрвен, клизав, травнат); – умањену особину (жућкаст, дрвенаст, плавичаст, живахан, слабашан, бледуњав, сивкаст).

ВЕЖБЕ

1. Следећим именицама додај одговарајуће суфиксе и сачини присвојне придеве:

Ed

– Ђорђе ......................................... – Павле ......................................... – Атлантик ...................................... – Ружица ....................................... – Новица ...................................... – мајка ........................................ – Африка .........................................

Провери правопис! Не заборави на правила која се тичу гласовних промена. 2. Од наведених речи сачини придеве који означавају:

124 124

а) особину

б) умањену особину

брига ............................... болест ........................... лепити ...........................

црвен ...................................... дебео ..................................... слаб .....................................

Граматика за 6. разред / Творба речи


ИЗВОЂЕЊЕ ГЛАГОЛА Поред сваког изведеног глагола напиши врсту речи од које је настао: лупкати ........................................................... школовати ...................................................... лудовати ...................................................... својатати ...................................................... десетковати ................................................... напредовати .................................................. шкљоцати ...................................................

ОБРАТИ ПАЖЊУ!

ЛУП+ творбена основа

-КА суфикс

УПОРЕДИ

pr om

o

Не заборави да је наставак -ти у наведеним примерима наставак за облик (инфинитивни наставак), а не суфикс! Суфикс се овде налази између творбене основе и наставка за облик -ти: + -ТИ > ЛУПКАТИ наставак за облик

uk a

Да је наставак -ти наставак за облик, види се и по томе што уместо њега можемо додати, на пример, наставак -м, који је наставак за други глаголски облик – 1. лице једнине презента: лупкам.

Ed

ЗАКЉУЧИ

Образложи значењску везу између изведених глагола и речи од којих су настали. Различитим суфиксима који се додају на творбену основу добијену од глагола, изведени глаголи могу променити вид.

УПОРЕДИ Несвршени глагол ЛУП-А-ТИ Свршени глагол ПРЕПИС-А-ТИ

Свршени глагол ЛУП-НУ-ТИ Несвршени глагол ПРЕПИС-ИВА-ТИ Граматика за 6. разред / Творба речи

125 125


ВЕЖБЕ 1. Поред сваке од следећих речи напиши којој врсти припада, а затим сачини изведени глагол: изненада – прилог > изненадити куцати – ...................... > ....................................... напред – ..................... > ....................................... јак – .......................... > ....................................... телефон – .................. > ....................................... 2. Додавањем одговарајућег суфикса промени вид следећим глаголима:

o

Несвршени вид ................................ савијати затварати ................................ .................................... севати

pr om

Свршени вид задати ...................................... ....................................... загрејати заљубити се .......................................

3. Напиши које су се гласовне промене извршиле у следећим изведеним речима:

Ed

uk a

а) уџбеник .................................................................................................... б) бурегџиница ............................................................................................. в) вучица ............................................................................................................ г) грађанин .................................................................................................... д) дворишни ............................................................................................ ђ) одбрамбени ............................................................................................ е) стони (стона лампа, нпр.) .................................................................

Кључне речи извођење, изведена реч, творбена основа, суфикс

126 126

Граматика за 6. разред / Творба речи


СЛАГАЊЕ Иво Андрић ВЕЧИТИ КАЛЕНДАР МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА (одломци) * Забележи и запамти реч чудесног смисла и богатог звука дангуба. Да ли и вама, као мени, изгледа занимљива, звучна и лепа реч дангуба – дангубити? У њој има, како се мени чини, и нечег моралистички прекорног и мргодног и, у исто време, нечег ведрог, насмејаног и прпошног, нечег романтичног.

o

*

Ed

uk a

pr om

Опет сам забележио једну од оних дивних и ређих речи које нас изненаде и обрадују као необичан минерал или редак цвет поред пута. Неки дан је то била дангуба, а данас је реч: скрасити се, богата и многострука смислом и звуком, и лепа као и она прва. Али поред речи које ме тако повремено озаре, обрадују и надахну, има и таквих које ме погоде као ударац из таме, забрину и растуже, и одведу моје мисли на зла беспућа, која ником не желим. Такве су, на пример, речи: смицалица, колега, промашај. Наводим само три, али то не значи да их нема још приличан број. * Разгалити (се), разгалина – код тих речи увек угледам површине модрог неба међу размакнутим белим облацима. За спарних летњих дана, на вашарима у Босни, орила се вика бозаџија: „Ево ладна, разгаљује!” Добра реч. * У питању је овде предметак (префикс). Ево како: Нису сви наши људи ни гори ни бољи од осталог света, али невоља је у томе што се у међусобним односима и пословима недовољно договарају, што више разговарају него што преговарају и уговарају, а после, кад виде да им договорени посао не одговара и кад међу њима настану неспоразуми и спорови, превише поговарају, приговарају и оговарају; изговарају се или настоје да једни друге подговоре или надговоре. говоре. Па онда није чудо што о чистим и разумним односима не може бити говора. Верујем да овде нису набројани сви префикси који могу да дају или да одузму смисао глаголу говорити.. Постоји, на пример, глагол разговорити, у значењу: утешити кога разговором у његовој невољи или жалости. Затим заговарати (неку ствар, неку идеју) итд., итд.

ДАНГУБА РАЗГАЉУЈЕ!

РАЗГОВОР О ТЕКСТУ О чему Иво Андрић говори у овим одломцима? Како овај писац доживљава речи и како о њима говори? Имаш ли ти речи које доживљаваш на посебан начин? Ако имаш, наведи их и објасни. Граматика за 6. разред / Творба речи

127 127


Вратимо се сада речима о којима је Андрић писао. На линији поред сваке наведене речи напиши како је настала: дангубити изговорити подговорити надговорити одговорити

................................................................................ ................................................................................. ............................................................................... ................................................................................ ................................................................................

pr om

o

Неке речи настају тако што их састављамо, спајамо од двеју речи. Такав начин грађења речи зове се слагање или композиција (као што композиција воза настаје од два вагона и више вагона). И у нашем језику има много сложеница, домаћег или страног порекла, али – ако учиш немачки језик – видећеш да их у том језику, на пример, има неупоредиво више.

УПОРЕДИ

чудотворац путописац југоисток

преписати залити причекати

uk a

миомирис чуваркућа бубамара

Сложенице могу да настају на два начина:

Ed

а) у неким сложеницама слагање се остварује тако што се две речи споје; такав вид слагања зове се просто срастање:

дан + губити > дангубити бео + град > Београд стар + мали > стармали памти + век > памтивек

б) велики број сложеница настаје тако што се између двеју творбених основа умеће спојни вокал о или е; такав облик слагања зове се срастање са спојним вокалом: чуд- + -о- + творац > чудотворац југ + -о- + исток > југоисток

ДЕФИНИЦИЈА Начин творбе при којем од двеју речи или двеју творбених основа настаје нова реч зове се слагање. Новодобијене речи зову се сложене речи или сложенице. 128 128

Граматика за 6. разред / Творба речи


Нарочито много нових речи настаје тако што се на почетку речи нађе додатак који се зове префикс. Префикс је творбени елемент који се додаје на почетак целовите речи образујући тако нову реч, префиксалну твореницу. Префикси су најчешће постали од предлога (али има и оних који нису: раз-, про-, не- и др.):

из- до- у- са- раз- пре+

градити

o

Помоћу префикса се у нашем језику најчешће граде глаголи: смислити, помислити, размислити, измислити; написати, преписати, исписати, уписати, расписати, дописати и сл. Осим глагола, тако се граде и неке именице и придеви, на пример: подстанар, нерадник; нејак, прохладан, превисок и сл.

ДЕФИНИЦИЈА

ВЕЖБЕ

pr om

Додавање префикса некој речи назива се префиксација. Пошто је у питању спој двеју речи (јер су префикси углавном постали од предлога), тај начин грађења речи обично се сврстава у слагање.

uk a

1. У следећем низу сложених речи подвуци оне које су настале помоћу спојног вокала: риболовац, даниноћ, Сланкамен, пароброд, глувонем, кремпита, бродоградња, кућевласник.

Ed

2. Подвуци префиксе у следећим речима: омален, невесео, потпуковник, припадати, саговорник, послушати, најести (се). 3. Поред следећих сложеница напиши називе гласовних промена које су у њима извршене: рашчешљати > ........................................................................................................... ишчашити > .............................................................................................................. ишарати > .................................................................................................................. иситнити > .................................................................................................................. потписати> .................................................................................................................. 4. Повежи префиксе са одговарајућим речима: приобезсане-

средњи брижан говорити природан осећање Граматика за 6. разред / Творба речи

129 129


Правопис

САСТАВЉЕНО И РАСТАВЉЕНО ПИСАЊЕ РЕЧИ Једна од најчешћих недоумица у писању односи се на састављено и растављено писање речи. Нарочито се то дешава приликом писања речи које су слагањем настале од других речи, чинећи сложеницу која тада постаје друга врста речи.

o

УПОРЕДИ

pr om

предлог + именица > прилог на + изглед > наизглед Она је наизглед добро. Али: Она пази на изглед. Закључи какво значење има реч наизглед, а какво конструкција на изглед. Она је наизглед лепа.

Упореди значења и у следећим примерима:

Па кад толико пази на изглед.

на + памет > напамет Немој да учиш напамет. Али: То ми није ни пало на памет.

uk a

низ + брдо > низбрдо Све је пошло низбрдо. Али: Спуштамо се низ брдо.

Ed

уз + пут > успут Објаснићу ти успут. Али: Цвеће расте уз пут.

ОБРАТИ ПАЖЊУ!

Обрати пажњу на грешке које најчешће настају у писању: Неправилно је растављено *Ни један ученик није дошао. Али: ни један ни други предлог + именица *Скакали смо у вис. *Срели смо се у сред парка. *Било ми је на врх језика. *Не буди на крај срца.

130 130

Граматика за 6. разред / Творба речи

Треба састављено Ниједан ученик није дошао. ниједан = нико од ученика >

прилог или предлог Скакали смо увис. Срели смо се усред парка. Било ми је наврх језика. Не буди накрај срца.


Уочи како растављено или састављено писање речи утиче на значење реченице: Цело поподне смо провели на реци. Доћи ћу у пет по подне. (именица = део дана; као вече) (предлог + именица > после поднева) Преподне је прошло зачас. Воз нам полази у седам сати пре подне. (именица = део дана; као јутро) (предлог + именица > пре поднева)

ОБРАТИ ПАЖЊУ! Обрати пажњу на још две веома честе грешке:

pr om

o

На улазу у многа насељена места пише Добродошли! А требало би да стоји ................................................... . Грешка је вероватно настала под утицајем енглеског (и немачког) језика, где се ова фраза пише састављено. Правилно је само – Добро дошли! јер има значење – Добро нам дошли! У питању су, дакле, прилог и глагол. Састављено се пише само када има значење придева: Такви су нам савети увек добродошли. (Какви су савети?)

Кључне речи састављено писање, растављено писање

uk a

ПИСАЊЕ НАЗИВА ВАСИОНСКИХ ТЕЛА (ЈЕДНОЧЛАНИХ И ВИШЕЧЛАНИХ)

У следећем одломку, у коме писац описује како је професор географије објашњавао планетни систем, подвуци називе васионских тела.

Ed

Бранислав Нушић АУТОБИОГРАФИЈА

ГЕОГРАФИЈА (одломак)

Још горе би било када би нам објашњавао планетни систем. — Нека изађу оне планете од прошлога часа — рекао би. Те планете били смо Живко, Сретен и ја. — Ти, Живко, као што се зна, ти си Сунце. Стани овде и тихо, мирно, окрећи се око себе! — Ти ћеш се, Сретене, такође окретати око себе, а, окрећући се око себе, да трчиш и око овога Живка који представља, као што знаш, Сунце. Затим стави мене у ред. — Ти си Месец. Ти ћеш се окретати најпре око себе, па, окрећући се око себе, окретаћеш се и око овога Сретена и, с њим заједно, окретаћете се око Сунца, односно око Живка. Граматика за 6. разред / Творба речи

131 131


Он то нама тако објасни, па онда узме штап и стане са стране као укротитељ зверова како би нас кврцнуо по глави ако ко погреши, и онда, на његову команду, стане једно окретање и трчање да те бог сачува. Окреће се Живко у месту, окреће се грешни Сретен око себе и око Живка, окрећем се ја око себе па око Сретена и с њим заједно оптрчавамо Живка. Не направимо ни први круг честито, а ми се сва тројица срушимо онесвешћени од вртоглавице. Најпре паднем ја као Месец, на мене се сручи Земља, а на њу Сунце. Направи се једна гомила, нити знаш ко је Месец, ко Сунце а ко Земља. Видиш само, вири једна нога Сунчева или нос Земљин или тур Месечев.

ДЕФИНИЦИЈА

o

Опиши шта те је насмејало у овом одломку из Аутобиографије Бранислава Нушића. Како је професор географије објашњавао Сунчев систем? Уочи како се пишу имена васионских тела.

pr om

Имена васионских тела и сазвежђа пишу се великим почетним словом: Марс, Венера, Јупитер, Сатурн, Андромеда, Орион, Сунце, Месец, Земља.

Ed

uk a

Када се име састоји од више речи, само се прва пише великим почетним словом: Мали медвед, Велика кола, Кумова слама, Халејева комета, Млечни пут.

ОБРАТИ ПАЖЊУ!

Именице СУНЦЕ, ЗЕМЉА и МЕСЕЦ пишу се великим почетним словом само када означавају небеска тела, а у свим другим случајевима пишу се малим почетним словом: Гледам како се земља испарава на сунцу. Извирио месец изнад језера па све посребрио месечином. Стави наочаре да ти не иде сунце у очи. Речи као што су универзум, космос, свемир, галаксија пишу се малим словом. 132 132 132

Граматика за 6. разред / Творба речи


САЗНАЈ ВИШЕ ШТА ЈЕ САЗВЕЖЂЕ? Сазвежђе или констелација звезда јесте део звезданог неба у којем група звезда блиских једна другој заједно образује неки имагинаран лик кад се међусобно споје замишљеним линијама. У обичном говору, сазвежђе представља оно што астрономи називају астеризам: групу небеских тела, најчешће звезда, која изгледају тако да образују одређени лик на небу или су барем визуелно повезана једна за друге. (преузето са Википедије)

pr om

КО ДАЈЕ ИМЕНА ЗВЕЗДАМА И ОСТАЛИМ НЕБЕСКИМ ТЕЛИМА?

o

Ево имена неких сазвежђа: Береникина коса, Близанци, Велики пас, Јужна круна, Јужни крст, Летећа риба, Велики медвед, Мала кола...

uk a

Međunarodna astronomska unija, skraćeno MAU (engl. International Astronomical Union — IAU, fr. Union astronomique internationale — UAI)) jeste organizacija koja ujedinjuje nacionalne astronomske organizacije iz svih delova sveta. MAU je u svetskoj naučnoj zajednici priznata kao ustanova odgovorna za imenovanje zvezda, planeta, asteroida i drugih nebeskih tela i pojava.

Ed

U radne grupe spada, između ostalih, i Radna grupa za imenovanje u planetarnom sistemu (engl. Working Group for Planetary System Nomenclature — WGPSN),), koja je odgovorna za imenovanje asteroida i planeta. MAU je odgovorna i za izdavanje Astronomskih telegrama, iako ih ona sama ne vodi. Minor Planet Center (MPC), središte za sva neplanetna i nesatelitska tela u Sunčevom sistemu, takođe deluje pod okriljem MAU-a. MAU je osnovana 1919, spajanjem različitih međunarodnih projekata, među kojima su „Nebeska karta” (fr. Carte du Ciel), „Sunčeva unija” (engl. Solar Union) i Međunarodni biro za vreme (fr. Bureau International de l’Heure). Prvi predsednik je bio Benžamen Belo. MAU danas povezuje 9040 pojedinačnih članova — profesionalnih astronoma, uglavnom doktora nauka, te 63 nacionalne organizacije koje sarađuju s MAU-om. Među njima je i Društvo astronoma Srbije. Aktuelni predsednik je Robert Vilijams. (преузето са Википедије)

Граматика за 6. разред / Творба речи

Кључне речи имена васионских тела, једночлана, вишечлана, велико слово

133 133


ДА ПОНОВИМО

ТВОРБА РЕЧИ СЛАГАЊЕ Сложенице (сложене речи)

творбена + суфикс основа

1. просто срастање творбена основа + творбена основа (реч или основа) (реч или основа) СЛАН + КАМЕН > СЛАНКАМЕН ДАН + ГУБИТИ > ДАНГУБИТИ

+ -ИЦА > РУЧИЦА

РУК(А)

+ -АВ > РУКАВ

ГРАД

+ -СКИ > ГРАДСКИ

ГРАД

+ -ЈАНИН > ГРАЂАНИН

УЧ-

+ -БЕНИК > УЏБЕНИК

УЧИ-

+ -ТЕЉ > УЧИТЕЉ

2. срастање са спојним вокалом творбена основа + -о-/-е- + творбена основа (реч или основа) (реч или основа) ПАР(А) + -О + БРОД > ПАРОБРОД КУЋ(А) + -Е- + ВЛАСНИК > КУЋЕВЛАСНИК

pr om

РУК(А)

o

ИЗВОЂЕЊЕ Изведенице (изведене речи)

uk a

ПРЕФИКСАЦИЈА префикс + реч РАЗ+ МИСЛИТИ > РАЗМИСЛИТИ НЕ+ ПРИРОДАН > НЕПРИРОДАН ПРА+ ДЕДА > ПРАДЕДА

Ed

Творбена основа може бити: – реч РОДИТИ > ИЗ+ РОДИТИ > ИЗРОДИТИ – корен речи РОД > РОД + -БИНА > РОДБИНА – граматичка основа речи РОДИ(ТИ) > РОДИ- + -ТЕЉ > РОДИТЕЉ Корен речи је најмањи део речи – заједнички целој породици речи: родити, род, род– бина, родитељ, рођак (< родјак), породица, сродник, народ, пород, изрод, препород... Корен речи „чува” основно значење на основу којег су речи повезане у оквиру породице речи. Речи се у творби речи разврставају на просте (кућа), изведене (кућерак) и сложене (кућевласник). Разликуј! Наставак за облик (реч мења облик, а не основно значење) Н. добар Г. добр-ог инфинитив: чита-ти презент: чита-м 134 134

Граматика за 6. разред / Творба речи

Суфикс (реч мења основно значење) добар: добр-

+ -ота > доброта

читати: чита+ -лац > читалац читан- + -је > читање


● обавештајне ● упитне ● заповедне ● жељне ● узвичне

pr om

► Независне предикатске реченице:

o

РЕЧЕНИЦА

Правопис: Писање узвичника и упитника

Ed

uk a

ДА ПОНОВИМО: НЕЗАВИСНЕ ПРЕДИКАТСКЕ РЕЧЕНИЦЕ

Граматика за 6. разред / Творба речи

135 135


НЕЗАВИСНЕ ПРЕДИКАТСКЕ РЕЧЕНИЦЕ

дикција – начин изговарања речи, слогова и гласова у говору, рецитовању и певању; разговетан односно неразговетан изговор (добра дикција/лоша дикција)

ЈЕЛИЦА: Ах, татице, шкода, шкода што не знате немецки! МАРКО: Моја ћерко, зато сам те и послао у Беч да ти научиш, кад ја нисам мого. ЈЕЛИЦА: Ах, како је лепо, ја вам не могу доста исказати, верујте, не могу: како је била једна принцеса, ах сирота, како је за својим љубезним швермовала! МАРКО: А шта је то швермовала? ЈЕЛИЦА: Ах, швермовати је то што у Бечу кажу швермерај. Колико сам пута ја швермовала, не могу вам исказати, љубезни татице. МАРКО: Али шта је то швермовати? ЈЕЛИЦА: Та кажем вам, то је швермерај. Тако је Амалија швермовала за Мором, кад сам Шилера читала; о, тај вам пише! Кад би само њега читали, слатки татице, коса би вам расла: како је Карл Мор Амалију убио – то је било срце! Пак је баш својим дегном убио. Тако и ова сирота принцеса страдала је и швермовала, а није ни знала да је принцеса. МАРКО: Кажи ти мени: зашто читаш те књиге? ЈЕЛИЦА: О, татице, како не би кад по Бечу прве фрајле и највеће даме читају. Само узмите на ум кад се која разговара, одма ћете приметити чита ли или не; јер она која чита говори хохтајч. МАРКО: Зато ти српски тако говориш. ЈЕЛИЦА: О, молим вас, татице, у Бечу се ретко чује српски; све немецки и француски. То су вам језици! Кад говоре, мислите мед им тече из усти. Ја једнако жалим што ме нисте дали да и француски учим. МАРКО: А с ким би овде говорила? ЈЕЛИЦА: О, молим вас, татице, имала би ја доста хасне од тога. Какви романа они имаду! Ево и ова је с француског иберсецована, па да се сакрију сви немецки романи пред њом… Пак какве би јошт несрећне принцесе и хелдове нашла, како су се заљубили, како су страдали, како су се убијали – ах, и шта не би читала, кад би знала француски! МАРКО: Шта би се помогла тиме? ЈЕЛИЦА: О, татице, млого; јер говорити по моди, унтерхалтовати се с највећом господом, штеловати се и знати шта је бон-тон, то се све из романа учи. МАРКО: Тако? А има ли у тим твојим руманима како се готови ручак, како треба бити добра газдарица и ред у кући држати?

Шилер – познати немачки песник дегно – достојанство, моралност, отменост

фрајла – неудата женска особа, госпођица

Ed

хохтајч (хохдојч): немачки књижевни језик

uk a

швермовати – уздисати, чезнути за ким

pr om

o

шкода – штета немецки – немачки

► У следећем одломку из комедије Лажа и паралажа Јована Стерије Поповића разговарају отац и кћи: постављају једно другом питања, настоје да своје ставове изложе што убедљивије, изражавајући своја осећања. Одломак увежбајте да читате по улогама. Обратите пажњу на дикцију. Читајте изражајно, водећи рачуна о реченичној интонацији, како би реплике које изговарате звучале природно и уверљиво.

хасна – корист иберсецован – преведен хелд – јунак унтерхалтовати се – забављати се штеловати се – удешавати се

136 136

Граматика за 6. разред / Реченица


гемајн – просто, обично, банално штумадла – собарица фруштук – доручак неглиже – кућна хаљина парадно – свечано пенџер – прозор визита – посета нобл – отмено аусфаровати – извести се театер – позориште

uk a

pr om

o

ЈЕЛИЦА: А, то је сасвим гемајн, то само просте жене раде. МАРКО: Хм! А госпође? ЈЕЛИЦА: У Бечу прве даме и отмјене фрајле не знају шта је посао, него спавају до девет сати; у полак десет донесе им штумадла фруштук; затим устану и даду се обући у неглиже. – О, татице, тај неглиже да видите! Тек у полак дванаест обуку се парадно, пак или с књигом седе код пенџера, гледајући како пролазе млади официри на коњма и пешице, или праве до два сата визите. МАРКО: Зар не ручају? ЈЕЛИЦА: Ручају, али нобл, у три сата, пак до пет. Потом устану с ручка, аусфарују, у полак осам иду у театер, после тога вечерају, или, ако је бал, иду на бал. МАРКО: Ако то није лудо, онда не знам шта је. ЈЕЛИЦА: Ју, татице, немојте тако говорити, јер ће вам се у Бечу смејати сви као највећем простаку. Како би то могло бити лудо што прве даме у Бечу раде? Камо среће да се и ми тако уредимо! МАРКО: А зар би ти хтела тако живити? ЈЕЛИЦА: Ја не знам која не би хтела. Ах, татице, по моди живити, нобл живити, то вам је Genuss. МАРКО: Моја ћерко, ја видим да је теби Беч сасвим обрнуо мозак. Друго су прве госпође у Бечу, а друго си ти; зато баци те беспослице, па гледај те буди добра газдарица, и онога што те је испросио љуби као верна супруга. ЈЕЛИЦА: Ах, татице, ви јошт не знате шта је љубов. Друго је просто и паорски љубити, а друго је љубити бечки и по књишки. Оно је љубов, љубезни татице, кад се који краљ у какву принцесу заљуби! МАРКО: Јес чула ти, гиздушо, немој ти мени мозак завртати с тим твојим принцезама. Нисам ни ја никакав принц ни краљ, пак сам, фала богу, лепо с твојом матером живио. Зато баци те лакрдије, па гледај преслицу, ако мислиш да будеш честита и срећна.

Genuss – задовољство, уживање

паори – сељаци

гиздуша – каћиперка, кицошкиња, особа која много полаже на изглед

Ed

РАЗГОВОР О ТЕКСТУ

Објасни у чему се састоји сукоб у овој драмској ситуацији из комедије Лажа и паралажа. Образложи ставове које заговарају ликови. Искажи своје мишљење о опречности њихових схватања љубави и среће. Опиши језик којим говори кћи. Потруди се да одгонетнеш значење речи које користи Јелица, а које њен отац не разуме.

УПОРЕДИ 1. Истражи у тексту какве реченице најчешће изговара отац, а какве његова кћи. Којим се интерпункцијским знацима најчешће завршавају очеве, а којим кћеркине реченице? 2. Запази какве се говорне улоге (комуникативне функције) могу изразити независним предикатским реченицама.

Граматика за 6. разред / Реченица

137 137


ОБРАТИ ПАЖЊУ! 1. У наведеној драмској ситуацији ликови разговарају тако што постављају питања, одговарају на њих, чуде се, негодују, исказују своје ставове… Лику оца, у највећој мери, припадају упитне и заповедне реченице, а лику његове кћери обавештајне (изјавне) и узвичне реченице.

pr om

а) Обавештајне (изјавне) реченице

o

2. У различитим говорним ситуацијама људи једни другима упућују питања, обавештења, заповести, молбе, дозволе, жеље и изражавају сопствена стања и осећања. Тако се, према томе шта изражавају, све независне предикатске реченице по комуникативној функцији (говорној улози) деле на: обавештајне (изјавне) реченице, упитне реченице, заповедне (императивне) реченице, узвичне реченице и жељне (оптативне) реченице.

– Ручају, али нобл, у три сата, пак до пет. – Моја ћерко, ја видим да је теби Беч сасвим обрнуо мозак.

ДЕФИНИЦИЈА

uk a

Обавештајним (изјавним) реченицама изјављује се, односно исказује, одређено обавештење, као основна комуникативна функција. Интонација ових реченица на самом почетку је узлазна, док при крају прелази у силазну, те се оне завршавају тачком. Уколико је у њима исказано и посебно осећање, изговарају се узвичном интонацијом и завршавају се узвичником.

► Препиши из драмског текста обавештајну реченицу која се завршава тачком: ............................................................................................................................................

Ed

► Препиши обавештајну реченицу која се завршава узвичником: ............................................................................................................................................

б) Упитне реченице – Како би то могло бити лудо што прве даме у Бечу раде? – А зар би ти хтела тако живити?

ДЕФИНИЦИЈА Упитне реченице имају комуникативну функцију питања. Њихова интонација је упитна, а на крају стоји знак питања. Када се питање комбинује са узвичном интонацијом, пишу се оба знака – упитник и узвичник.

138 138

Граматика за 6. разред / Реченица


► Препиши једну упитну реченицу из наведеног текста: ............................................................................................................................................ ► Препиши реченицу која би поред знака питања могла да има и знак узвика:

ОБРАТИ ПАЖЊУ! Постоје реченице које личе на упитне, али су заправо узвичне. То су реторска питања: она служе за то да говорник исказује сопствени став, а не да заиста поставља питања. Зато се обично каже да је у њима садржан одговор.

o

– Ко то не зна! (У значењу: То свако зна.)

pr om

САЗНАЈ ВИШЕ

По типу питања све се упитне реченице деле на опште и посебне. Опште упитне реченице постављају питање о остварењу целе ситуације – да ли је она истинита или није. Основни тип одговора на такво питање јесте: Да/Не. ► Пронађи такву упитну реченицу у тексту и препиши је:

uk a

Посебном упитном реченицом тражи се информација о само једном делу одређене ситуације. Обично почињу упитним заменицама и прилозима – ко, шта, који, какав, колики, чији; где, куда, камо, одакле, докле, кад, откад, како, колико. ► Препиши из текста реченицу која представља пример за посебну упитну реченицу:

Ed

в) Узвичне реченице – Какви романа они имаду! – Ала су то језици!

ДЕФИНИЦИЈА

Узвичним (ускличним) реченицама испољава се експресивни (емоционални) став према ономе што се изражава реченицом. Њима се може исказати усхићеност, задивљеност, згражање, зачуђеност… Препознатљиве су по упитним заменицама и прилозима (што, како, колико), по упитно-узвичној речци ли и узвичној речци ала. Интонација ових реченица је узвична и на крају стоји узвичник. ► Препиши једну узвичну реченицу: Провери да ли би на њеном почетку могла да стоји узвична речца ала, напиши је и објасни разлику. Граматика за 6. разред / Реченица

139 139


г) Заповедне (императивне) реченице – Ју, татице, немојте тако говорити! – Баци те беспослице!

ДЕФИНИЦИЈА

pr om

o

Заповедним (императивним) реченицама – у виду молбе, захтева, заповести, забране, савета, дозволе – подстиче се или забрањује ситуација исказана реченицом. Одликује их употреба императива (заповедног начина) и специфичне интонације, која се некада може завршити узвичником, а некада тачком. Одвраћање од неке радње може се исказати императивом у одричном облику, конструкцијом нека + одрични презент, или немој + инфинитив/да + презент: – Нека тата не долази! – Немој тако говорити! – Немој тако да говориш. ► Препиши из текста реченицу са заповедном комуникативном функцијом:

д) Жељне (оптативне) реченице

uk a

– Жив ми био, синко! – Нека живи наш народ! – Да живи свет игре! – Добро дошли! – Нека бољи победи!

ДЕФИНИЦИЈА

Ed

Жељне (оптативне) реченице имају у комуникацији функцију изражавања жеље да се оствари оно што је њима исказано. Препознају се по томе што је у њима глагол у облику крњег перфекта (перфекта без помоћног глагола) или конструкција: нека + презент, односно да + презент.

Имају узвичну интонацију и завршавају се узвичником.

► Протумачи о каквим је жељама реч у следећим народним благословима: – Здраво био, а младости се наносио! – Куд ходио, срећан био! – Све ти се по добру познавало! – Срећан ти пут и од њега се похвалио! Независне предикатске реченице могу да стоје самостално јер саме носе целовите поруке (имају одређене говорне улоге). 140 140

Граматика за 6. разред / Реченица


ОБРАТИ ПАЖЊУ... на правопис Вероватно понекад имаш недоумицу у вези с писањем упитника и узвичника. Да ли можемо да их бескрајно умножавамо (као у примерима: Он????? или: Доста!!!)? Који има предност када их пишемо заједно? По правилу, није добро гомилати интерпункцијске знаке: довољно је да их напишемо једном (Он? – Доста!). Прочитај правило о писању упитника и узвичника заједно: Узвичник и упитник заједно пишу се иза упитно-узвичних реченица и исказа када се њима пита о нечему што изазива чуђење, неверицу, неслагање, запрепашћење и сл. :

o

И стварно мислиш да се упустиш у такву ствар?! – Није ваљда баш то рекао?! – Ах, зар вам није доста драма?! – Пустио ме на пола дана у Лувр. Шта да ти кажем о њему?! – Да се одселимо?! Како?! Где?! – Толико?! (Из Правописа српскога језика)

pr om

Напомена: Редослед ова два знака у овој служби је слободан.

ТЕМЕ ЗА РАЗГОВОР, ИСТРАЖИВАЊЕ, ПИСАЊЕ

uk a

Напиши један дијалошки текст у ком ћеш употребити све врсте независних предикатских реченица. Потруди се да представиш све комуникативне функције ових реченица и њихова обележја. Изабери два лика и једну ситуацију коју добро познајеш. Разговор у школи, пре или после часа контролног, на пример, или за време великог одмора у школском дворишту, на спортском терену – може ти добро послужити за ову вежбу. Можеш представити и неки разговор у кући, са једним чланом породице.

Ed

ВЕЖБЕ

1. Напиши којој врсти припадају наведене независне предикатске реченице. Независне предикатске реченице Врста А с ким би овде говорила? Ах, ви не знате шта је љубав! Како је то дивно! Покажи ми те своје романе. Жива била и велика ми порасла! 2. Напиши којој врсти припадају наведене независне предикатске реченице. Независне предикатске реченице Како смо се обрадовали! Срећа те пратила! Немој да закасниш! Отвори ми врата! Мама је стигла!

Врста

Граматика за 6. разред / Реченица

141 141


ВЕЖБЕ 3. Поред наведених упитних реченица напиши да ли су опште или посебне. Врста

o

4. Заокружи слова испред узвичних реченица. а) Почела је представа! б) Како глуме! в) Искључи мобилни! г) Ала је лепо! 5. Заокружи слова испред обавештајних реченица. а) Долази разредна! б) Додај ми сунђер! в) Немој да трчиш! г) Ми је веома поштујемо! 6. Заокружи слова испред упитних реченица. а) Шта ми о томе знамо! б) Где све нисмо били! в) Где су ми књиге? г) Идете ли с нама на излет?

uk a

независна предикатска реченица, говорна улога (комуникативна функција), обавештајна, упитна, узвична, заповедна и жељна реченица, реченична интонација (мелодија), интерпункција

Упитне реченице Долазиш ли данас код нас? Зар не долазиш данас? Да ли данас долазиш? Када долазиш? Како долазиш до нас?

pr om

Кључне речи

ДА ПОНОВИМО ГОВОРНЕ УЛОГЕ

ПРИМЕРИ

ОБАВЕШТАЈНЕ

обавештење

Отац саветује своју кћер. Кћи се противи!

УПИТНЕ

питање

А зар би ти хтела тако да живиш? Имаш ли времена?

УЗВИЧНЕ

емоционални став (осећања, стања, расположења)

Какве романе они имају! Ала су то језици!

ЗАПОВЕДНЕ

заповест молба/забрана/ савет/дозвола

Молим те, прочитај ми то. Ју, татице, немојте тако говорити! Баци те беспослице!

ЖЕЉНЕ

жеља

Добро дошао! Жива била!

Ed

ВРСТЕ

142 142

Граматика за 6. разред / Реченица


o

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

Ed

uk a

pr om

► Некњижевне речи и туђице – њихова замена језичким стандардом ► Богаћење речника ► Увећано и умањено значење речи ► Разумевање текста, уочавање значајних појединости ► Сажимање текста ► Нарација и дескрипција ► Дијалог и монолог ► Хронолошко и ретроспективно приповедање ► Портрет – из непосредне околине и из књижевног дела ► Описивање унутрашњег и спољашњег простора (ентеријера и екстеријера) ► Пејзаж – описивање статичких и динамичких појава у природи ► Стилске вежбе – Из ученичких бележница ► Обавештење, вест, извештај ДА ПОНОВИМО: ОБЛИЦИ КАЗИВАЊА У КЊИЖЕВНОМ ДЕЛУ

Граматика за 6. разред / Реченица

143 143


НЕКЊИЖЕВНЕ РЕЧИ И ТУЂИЦЕ ЊИХОВА ЗАМЕНА ЈЕЗИЧКИМ СТАНДАРДОМ СЕДМИЦА Понедељак – штикла, уторак – шнуфтикла, среда – цвикла, четвртак – штрикла, петак – муштикла, субота – портикла, недеља – фасцикла! Штикла, цвикла, штрикла и муштикла.

шнуфтикла – џепна марамица цвикла – уметак, клин; сукња са цвиклама штрикла – црта, линија

pr om

o

муштикла – направа за пушење у облику цеви у коју се ставља цигарета

Душко Радовић

РАЗГОВОР О ТЕКСТУ

uk a

1. Шта најпре запажаш при читању песме „Седмица”? 2. Да ли песму можеш да разумеш без објашњења непознатих речи? 3. За које речи у песми постоји одговарајућа српска реч, а за које не?

ЗАПИТАЈ СЕ

Ed

1. Причајући о томе како је провела дан, једна ученица шестог разреда употребила је, између осталих, и речи: шопинг, корнфлекс, бас, бајс, лајк и шер. Потруди се да за те речи пронађеш одговарајуће речи у српском језику. 2. Разговарај са другарима и са наставником о томе које речи користимо свакодневно, или их често чујемо а осећамо да не одговарају духу нашег матерњег језика. Издвојте их и запишите на табли, а касније можете да направите пано.

УПОРЕДИ Улазак речи страног порекла, такозваних позајмљеница, у један језик природан је и неизбежан процес. Прилагођавање таквих речи језику у којем „гостују” подразумева промену њиховог облика, начина изговора појединих гласова, акцента (нагласка). Такве су речи, на пример: 144

Граматика за 6. разред / Језичка култура


А ивент, хепенинг, бекграунд, кул, мејнстрим?! У овој граматици нема најважнијих појмова! Дислајк!

Милице, едуј ме као френда!

uk a

ЗАКЉУЧИ

pr om

o

– јастук, боја, чамац, топ, олук, бакар, џезва (из турског језика); – икона, манастир, хор, анђео, хиљада, атмосфера, библиотека (из грчког језика); – астал, ашов, соба, лопов, ципеле, вашар, гулаш, салаш (из мађарског језика); – шминка, шалтер, фарба, пегла, вага, шраф (из немачког језика); – спорт, фудбал, филм, викенд, џемпер, трамвај, трактор (из енглеског језика); – акција, литература, доктор, опера, балкон, балет, булевар (из романских језика). Некад позајмљенице промене и значење у односу на оно које имају у језику из којег су потекле. Постоје, међутим, речи страног порекла које се нису у потпуности уклопиле у наш језик. Оне нису позајмљенице, већ туђице. Само значење тог термина објашњава основну разлику – туђице су речи које су туђе духу нашег језика, не уклапају се у његов гласовни систем, као ни у акценатску норму (правило), а њихов облик не одговара граматици српскога језика. Због тога се сматрају некњижевним речима, те их у говору и писању треба избегавати као неправилне.

Ed

Са туђицама се можемо „борити” на два начина: 1. Избегавајући коришћење стране речи где год је могуће употребити српску, на пример није него Едуј ме као френда. Додај ме на листу пријатеља. 2. Тамо где је неопходно користити позајмљену реч, употребити њен транскрибован, или пресловљен облик. То значи – писати реч приближно онако како се чита и изговара у српском језику, а не онако како се пише у језику из којег је потекла. није него e-mail, web-site, chat имејл, веб-сајт, чет

ДЕФИНИЦИЈА Туђице и некњижевне речи нису прилагођене граматичким својствима и правилима српског језика, те их треба избегавати служећи се притом или домаћом речи или прилагођеним обликом стране речи.

Граматика за 6. разред / Језичка култура

145


ОБРАТИ ПАЖЊУ!

САЗНАЈ ВИШЕ

o

У некњижевне речи спадају и други, бројни облици (било домаћег, било страног порекла) које често можемо чути, па и прочитати, а не уклапају се у норму српског књижевног језика – неправилне су! Неправилно: фем, сенгвич, бломба, бицикло, брезобразан, вазна, хелихоптер, вишљи, пејсаж, дезерт, понфри. Правилно: фен, сендвич, пломба, бицикл, безобразан, ваза, хеликоптер, виши, пејзаж, десерт, помфрит.

uk a

pr om

Ако си у недоумици шта нека страна реч или израз тачно значи, како се пише или изговара, од помоћи ти може бити Велики речник страних речи и израза Ивана Клајна и Милана Шипке. Такође, за свакодневну употребу практичан је Речник језичких недоумица Ивана Клајна. Ако нисмо сигурни који облик речи је правилан (књижевни), а који је некњижевни, речници попут овог могу нам бити од помоћи. Што се тиче речи које смо овде најчешће помињали, а које су пореклом из енглеског језика, и везане су највише за рачунарску технологију, драгоцену помоћ у разрешавању дилема може ти понудити приручник Du yu speak anglosrpski? Rečnik novijih anglicizama Вере Васић, Твртка Прћића и Гордане Нејгебауер.

Ed

ВЕЖБЕ

1. Поред некњижевног облика речи напиши онај који више одговара норми српског језика: сумљам ____________ ондак ______________ сконцентрисати се ____________________ багминтон ____________________ флизура ___________________ бити.

146

2. Повежи туђицу са српском речју коју уместо ње можемо употребраузер хендловати ивент таговати

Граматика за 6. разред / Језичка култура

претраживач обележити снаћи се, решити неки проблем догађај


БОГАЋЕЊЕ РЕЧНИКА Тингоизам

Ed

uk a

pr om

o

Шта може натерати неког да преврне вишe од два милиона речи и стотине речника? Човек који је чинио баш то, Адам Жако де Боано, тврди да се његово занимање за чудне изразе развило онога тренутка кад је отворио албански речник и открио да у њему постоји ни мање ни више него двадесет седам речи за обрве и исти број за бркове, почев од mustaqe madh, односно жбунаст, до mustaqe posth, бркови који падају с обе стране усана. Од тог тренутка, Жако више није могао да прође поред неке књижаре а да не потражи неки страни речник. Почео је и да прави списак својих омиљених: на пример, nakhur је персијска реч за коју нису чули ни многи Персијанци, у значењу „камила која неће да дâ млеко док јој се не заголицају ноздрве” [...] Друге су изражавале појаве које су свима познате. Наиме, сви смо се срели с особом за коју се каже Zechpreller, што је немачка реч за „особу која оде а не плати рачун”. Сви смо упознали ataoso, што на средњоамеричком шпанском означава „неког ко у свему види проблем”. А можда је баш ваш колега с посла neko-neko, што је на индонежанском „особа која има креативну идеју од које све само постаје горе”. Његова страст убрзо је прерасла у опсесију. Завирио је у језике народа сваког ћошка света, од језика фуего с крајњег југа Чилеа, до језика народа Инуит, с најсевернијег дела Аљаске. Неке од њих у „његовом” енглеском нису имале тачан израз. [...] Уживао је у директној логици данског, прецизног малајског, изузетној ексцентричности јапанског, и схватио да речници понекад могу да кажу више о култури неког народа него туристички водичи. Неке речи описивале су доживљаје који се тичу одређеног краја, попут хавајског kapau’u, „сатерати рибу у мрежу ударањем по води лиснатом граном”. Друге су биле универзалне, као индонежанска mangu, „тужни и не знамо шта бисмо са собом” , или јапанска mukamuka, што значи „толико љут да би се исповраћао”, преко чешког nedovtipa, „мало глуп да би схватио наговештај” [...] Међутим, сам назив овог занимљивог речника крије у себи, чини се, и одређену количину критике. У паскенском језику Ускршњег острва реч tingo означава „позајмљивати ствари из куће пријатеља, једну по једну, све док ништа у њој не остане”. Дакле, узимајући тај назив за своју збирку, Боано прави циничан коментар, усмерен према водећим светским језицима који, по његовим речима, „имају дуготрајну и грамзиву наклоност да натурализују најбоље стране речи, штрпкајући вековима по другим културама”. У исто време, „тинго” може да се примени и на све видове модерног друштва који су „љубавно-лоповска самопослуга језика и појмова”. [...] Штавише, одређену врсту „тингоизма” примењује и сам аутор. Јер, Жако је успео да једном речју, коју је позајмио, а која значи одређено срамно позајмљивање, опише модерну „позајмљивачку” културу. Данас, кад мали потрошачи гутају филозофију великих потрошача, и кад жаргон, који вуче корене из тих језика, прети да отрује сваки, па и наш, ова збирка страних израза право је освежење у мору разних разводњених мирођија. [...] Граматика за 6. разред / Језичка култура

147


За крај смо сачували једну посластицу. У мору разних израза нашли смо и један наш, па уживајте. Инат – став поносног отпора, тврдоглавости, самозаштите, понекад на штету других, али чешће на сопствену штету. Дарко Стојановић Политикин забавник, бр. 2935

РАЗГОВОР О ТЕКСТУ

У моје време нисмо били кул. Били смо ладни!

pr om

o

1. Који ти је израз најсмешнији од свих описаних у тексту? 2. Издвој реч чије ти се објашњење чини најзанимљивијим и покушај да објасниш због чега је то тако. 3. Шта о говорницима једног језика, дакле о народу, говоре речи које користе и значења која им приписују? Поткрепи своје тврдње примерима из текста.

ЗАПИТАЈ СЕ

Ed

uk a

– Вероватно запажаш да се у свакодневном говору често користи реч „кул”. Разговарајте о томе у одељењу и пробајте да побројите сва значења која та реч може имати у свакодневном говору. Колико сте речи набројали? – Покушај да се сетиш речи које најчешће користиш када описујеш неког или говориш о нечему (рецимо, када неком причаш о свом пријатељу или преносиш утиске о филму који је на тебе оставио утисак). Који су то изрази?

УПОРЕДИ

– Када пође у школу, дете зна између 5000 и 6000 речи. Стручњаци процењују да се током сваке године школовања тај речник богати за још око 1000 речи, те би крајем основне школе тај фонд могао износити близу 15 000 речи. Истраживања показују да ученици узраста око 13 година не користе више од 10 000 речи. – Процес богаћења речника непрестано траје. Он се не односи само на учење нових речи, већ и на усвајање нових значења речи које већ познајемо, као и на прецизирање значења речи које користимо погрешно. – Значења многих речи мењају се временом, па и на ту појаву треба обратити пажњу.

148

Граматика за 6. разред / Језичка култура


ЗАКЉУЧИ Проширивањем фонда речи којим се служимо у говору и приликом писања постижемо много: – боље нас разумеју; – лепше се изражавамо и пишемо (лакше проналазимо „праву реч”); – боље разумемо друге људе (и оно што читамо, слушамо или гледамо на филму и телевизији).

o

Најважније: језик којим се изражаваш много, можда и највише, говори о томе ко си ти. О томе сведочи и текст о необичним речима у различитим језицима.

pr om

Предлажемо ти неколико начина на које можеш обогатити речник. Уживаћеш и забавићеш се, обећавамо ти.

1. Покушај да искључиш телевизор и рачунар на недељу дана. Не знаш шта да радиш? Читај! Ако ти читање прве књиге иде тешко, не одустај, пробај са неком другом. Када нађеш праву, зачараће те. Обележи приликом читања речи чије ти је значење непознато или ти није сасвим јасно. Потражи њихова значења у речнику. Ако немаш речник код куће, у школској или градској/сеоској библиотеци сигурно га можеш наћи.

uk a

2. Размисли о речима које у говору или у писменим задацима понављаш јер не можеш да се сетиш других које би имале исто значење. Речи различитог облика а истог значења зову се синоними. У тражењу нових синонима који ће обогатити твој говор и помоћи ти да лакше и лепше срочиш писани састав, од великe користи може ти бити Речник синонима Павла Ћосића.

Ed

3. Пробај да сваког дана научиш по једну нову реч српског језика. Окрени неку страну речника насумице, потражи непознату реч и научи њено значење. Можеш организовати и такмичење с друговима у томе ко ће више речи научити за месец дана. Најпрактичнији за овакву употребу јесте свакако Речник српског језика Матице српске. 4. Играј се игара речима – решавај укрштенице, погађај „вешалице” (загонетна реч, погађа се слово по слово, за сваку грешку нацртаном „обешењаку” додаје се по један део тела), играј „на слово, на слово”, „калoдонт” (нову реч треба почети последњим слогом задате речи, с тим што се нова реч не сме завршити слогом „ка”). Поделите се у две групе – нека свака група смисли по пет речи. Задајте речи другој екипи. Они погађају њихова значења. Победници су они који знају више речи. Упозорење! Ако се поделите по принципу дечаци : девојчице, може се десити да добијете по пет фудбалских и пет модних термина са којима нико неће знати шта да ради, боље се мало „измешајте”!

Граматика за 6. разред / Језичка култура

149


ОБРАТИ ПАЖЊУ!

чистота (морална исправност, доброта, племенитост)

чистоћа (одржавање хигијене уклањањем прљавштине)

интерес (корист)

интересовање (занимање за одређену тему, област)

o

Милице, због тебе сам болешљив, буди мало болећива!

Постоје речи које слично звуче, али им се значење разликује. Обрати пажњу на њих како ти се не би десило да их замениш – твоји саговорници те у том случају неће добро разумети. Ево неколико примера.

страшљив (који се лако уплаши)

болешљив (који се често разбољева)

болећив (сажаљив)

црвенети (постајати црвен – рецимо, у лицу)

црвенити (бојити нешто у црвено)

Ed

uk a

pr om

страшан (који некога може уплашити)

ВЕЖБЕ

1. Поделите се у три групе. Свака група има задатак да смисли што више придева који ће, на различите начине, описати једну од ове три речи: ауто, пријатељ, пас. Кад завршите, запишите придеве на табли, па покушајте да замените појмове на које се односе. Добићете необичан, често смешан ефекат. 2. Ова игра се игра у паровима. Један члан пара добија од супротстављеног пара задатак – реч која означава неки кућни предмет. Треба свом пару да објасни како тај предмет изгледа, где се налази, чему служи, наводећи га тако да погоди о ком предмету је реч за што краће време, не помињући, разуме се, назив предмета.

150

Граматика за 6. разред / Језичка култура


УВЕЋАНО И УМАЊЕНО ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ ► Упореди следеће две реченице: Та дечачина је ставила капетину на своју разбарушену главурду и истрчала из кућерине на пољанчину. Тај дечачић је ставио капицу на своју разбарушену главицу и истрчао из кућице на пољанче. ► Закључи по чему се разликују наведене реченице. Подвуци речи које уносе ту разлику. Упореди их: шта означавају једне, а шта друге.

pr om

o

Као што можеш да приметиш, подвучене речи настале су од истих речи. То су именице дечак (дечачина, дечачић), капа (капетина, капица), глава (главурда, главица), кућа (кућерина, кућица) и пољана (пољанчина, пољанче). У првој и другој реченици од тих именица изведене су друге именице, али са измењеним значењем: увећаним односно умањеним. У њима није казано само нешто што има везе са величином, већ је, у извесној мери, исказан и лични (субјективни) став. Зато се те именице зову именице субјективне оцене и деле се на две основне врсте: аугментативе (с пејоративима) и деминутиве (с хипокористицима).

АУГМЕНТАТИВИ С ПЕЈОРАТИВИМА

uk a

► Упореди следећа два низа речи: а) момчина, јуначина, људина, другарчина; б) официрчина, мангупчина, простачина.

Закључи у чему се њихово значење разликује, иако имају исте суфиксе: -ина или -чина.

ДЕФИНИЦИЈА

Ed

Аугментативи су именице са значењем увећаног појма који означава именица од које су изведени; аугментативи који су негативно обојени, понекад и са погрдним значењем, зову се пејоративи. Најчешћи суфикси за извођење ових речи јесу: -ина, -етина, -урина, -уштина, -чина.

ВЕЖБЕ 1. Од следећих именица изведи аугментативе: трава, облак, лонац, књига, ципела. 2. У низу речи подвуци оне које се могу сматрати пејоративима: маглуштина, лажовчина, жабетина, будалчина, коњина, гласина. Граматика за 6. разред / Језичка култура

151


ДЕМИНУТИВИ С ХИПОКОРИСТИЦИМА ► Упореди следеће два низа речи: а) клупица, књижица, облачић, кућица, гранчица; б) окице, рукица (и ручица), ногица (и ножица), обрашчић, детенце. Размисли о томе које од тих речи користимо и када не желимо само да искажемо умањено значење, већ и да њима назначимо личну наклоност, симпатију, љубав.

ДЕФИНИЦИЈА

pr om

o

Деминутиви су именице са значењем умањеног појма који означава именица од које су изведени; када осим умањеног значења постоји и одређено позитивно осећање, онда су те речи хипокористици. Најчешћи суфикси за њихово извођење (творбу) јесу: -ић, -ица, -ак, -це, -анце и др.

ОБРАТИ ПАЖЊУ!

Ed

uk a

Некада се и умањенице користе с негативним (погрдним) значењем, с намером да се умањи вредност онога о коме се говори. На пример, у Јазавцу пред судом, Петар Кочић једног од службеника суда назива писарчићем – и то не с намером да укаже на његову младост колико на његову карактерну особину: на понизни, удворички однос који има према аустријској власти. У обичном говору често се из садржаја реченице открива то негативно значење: Он ти је неки бедни службеничић. – Удала се за једног официрчића.

Кључне речи

аугментатив, пејоратив, деминутив, хипокористик, лични (субјективни) став

152

ВЕЖБЕ

1. Користећи суфиксе -ић, -ица, -ак, -це, -анце изведи по три именице за сваки суфикс. -ић: ____________ -ица: ______________ -ак: ____________________ -це: ____________________ -анце: ___________________ 2. У следећем низу подвуци хипокористике: иглица, травица, каменчић, синчић, перце, коленце, псетанце, детенце. 3. Размисли о томе колико наша осећања утичу на то које ћемо речи употребити. Разговарајте на часу о томе зашто није добро користити речи с погрдним значењем.

Граматика за 6. разред / Језичка култура


РАЗУМЕВАЊЕ ТЕКСТА И УОЧАВАЊЕ ЗНАЧАЈНИХ ПОЈЕДИНОСТИ ZLATNI DODIR

pr om

o

Titula osvajača svetskog prvenstva je, verovatno, najpoželjnija počast u fudbalu, ali postoji nešto što nacija koja pobedi ne može da poseduje – stvarni trofej. Statua od osamnaestokaratnog zlata se uglavnom čuva pod ključem i katancem na tajnom mestu, pošto je njen prethodnik, trofej Žila Rimea, za vreme Drugog svetskog rata skrivan ispod kreveta, držan zbog otkupa i povraćen, a onda zauvek ukraden u Brazilu 1983. godine. Ta statua je prvi put ukradena marta 1966. godine na izložbi u Londonu, koji je bio domaćin finalne utakmice te godine. Srećom, pas po imenu Pikls pomogao je svom narodu da sačuva obraz tako što je trofej umotan u novine našao u vrtu, što mu je donelo mesto uz premijera kada je Engleska tog leta slavila svoje osvajanje svetskog prvenstva. Od tada ga nije osvojila. Pobednici ovogodišnjeg turnira u Južnoj Africi će dobiti na čuvanje samo pozlaćenu kopiju postrimeovskog trofeja. Ali, mnoštvo fudbalskih navijača retko je imalo priliku da izbliza vidi pravi trofej. Sadašnji trofej, koji je u upotrebi od 1974. godine, bio je u središtu pažnje nedavne velike turneje kroz 83 zemlje. „Samo poglavari država i osvajači svetskog prvenstva mogu da drže trofej”, kaže portparol FIFA Aleks Stoun. Mi ostali možemo samo da gledamo – i sanjamo.

uk a

Luna Šajer Nacionalna geografija,, br. 44

РАЗГОВОР О ТЕКСТУ

Ed

Потруди се да у неколико речи одговориш на следећа питања: 1. О чему је реч у тексту из Националне географије? 2. Због чега се трофеј светског првенства држи „под кључем и катанцем на тајном месту”?

ЗАПИТАЈ СЕ 1. Зашто се данашњи трофеј у тексту назива „постримеовски”? 2. Којим редом су се десили догађаји који су утицали на данашње скривање оригиналног трофеја? 3. Којом приликом је тај трофеј могао бити виђен? 4. Зашто текст носи наслов „Златни додир”? Какав наслов ти предлажеш? Који би поднаслов одговарао другом пасусу? Граматика за 6. разред / Језичка култура

153 153


ЗАКЉУЧИ

uk a

pr om

o

Читање је активност која обухвата највећи део нашег времена посвећеног школи. Када учимо, ми заправо читамо текст покушавајући да га разумемо, а затим и запамтимо најважније податке. Зато је важно да најпре научимо како да што боље разумемо текст који читамо, као и како да разликујемо оно што је у њему битно од оног што је мање важно. Следећих неколико савета може ти у томе помоћи. 1. Када први пут прочиташ текст, размисли да ли разумеш значења свих речи. Уколико ти није сасвим јасан смисао неке речи или израза, потражи објашњење у речнику. 2. Размисли најпре о теми. Постави себи питање: „О чему је реч у овом тексту?” Потруди се да у свега неколико речи сажмеш тематику. Ако штиво обухвата више мањих тема, издвој пасусе (делове одвојене мало увученим првим редом) и покушај да им даш поднаслове. То ће ти олакшати сналажење у тексту. 3. Када издвојиш теме, обрати пажњу на детаље који поткрепљују основну идеју текста. Обележи их – подвуци или заокружи, како би се јасно уочавали. Детаљи који нису у директној вези са темом, идејом или поруком текста одвраћаће ти пажњу и трошити енергију ако покушаш све да их савладаш. 4. Пошто издвојиш најважније чињенице, потруди се да их распоредиш временски или узрочно-последично. Такав низ даће ти јаснију слику, па ћеш лакше донети закључке или уочити законитости. Дошавши до тог нивоа разумевања, стижеш и надомак потпуног савладавања текста! 5. Уколико у тексту није дат исход неке ситуације, процеса или низа догађаја, покушај да га предвидиш. Ако ти је текст разумљив, то ти неће представљати проблем.

Ed

ОБРАТИ ПАЖЊУ!

За правилно разумевање текста веома је важно да обратиш пажњу на околности (време, место, услови), миље у који су догађаји смештени. Једна иста прича може имати сасвим различит смисао у другачијем окружењу.

ВЕЖБЕ 1. Пронађи тражени податак у тексту „Златни додир”, а затим одреди да ли је та појединост значајна. Битне детаље означи знаком +, а мање важне знаком –. Где је и када заувек украден Римеов трофеј? Како гласи име енглеског пса који је пронашао трофеј? Шта ће добити победници актуелног првенства? Ко је Алекс Стоун? 154

Граматика за 6. разред / Језичка култура


САЖИМАЊЕ ТЕКСТА У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ (народна приповетка)

Ed

uk a

pr om

o

Био је један цар који се звао Тројан. У тога цара биле су уши козје, па је редом звао бербере да га брију; али како је који ишао, није се натраг враћао, јер како би га који обријао, цар Тројан би га запитао шта је видео на њему, а берберин би одговорио да је видео козје уши; онда би га цар Тројан одмах посекао. Тако дође ред на једног берберина, али се овај учини болестан, па пошље свога момка. Кад овај изиђе пред цара, запита га цар што није мајстор дошао, а он одговори да је болестан. Онда цар Тројан седе те га момак обрије. Момак, бријући цара, опази да су у њега козје уши, али кад га Тројан запита шта је у њега видео, он одговори да није видео ништа. Онда му цар да дванаест дуката и рече му да одсад увек долази он да га брије. Кад момак отиде кући, запита га мајстор како је у цара, а он му одговори да је добро и да му је цар казао да га свагда он брије и покаже му дванаест дуката што је од цара добио, али му не каже да је у цара видео козје уши. Од то доба овај је момак једнако ишао и Тројана бријао, и за свако бријање добијао по дванаест дуката, и није никоме казивао да цар има козје уши. Али га најпосле стане мучити и гристи где не сме никоме да каже, те се почне губити и венути. Мајстор то опази, па га стане питати шта му је, а он му на много запиткивање најпосле одговори да има нешто на срцу, али не сме никоме казати, „а да ми је — вели — да коме год кажем, одмах би ми одлакнуло”. Онда му мајстор рече: — Кажи мени, ја нећу никоме казати; ако ли се бојиш мени казати, а ти иди духовнику, па кажи њему; ако ли нећеш ни њему, а ти изиђи у поље иза града, па ископај јаму те завуци главу у њу, па у три пута земљи кажи шта знаш, па онда опет јаму затрпај. Момак изабере ово треће: отиде иза града у поље, па ископа јаму, те у њу завуче главу и у три пута рекне: — У цара Тројана козје уши! — Па онда загрне земљу, и тако се смири и отиде кући. Кад после тога прође неко време, али из оне јаме никла зова, и три прута нарасла лепа и права као свећа. Чобанчад, кад нађу зову, одсеку један прут и од њега начине свиралу, али кад почну свирати, свирала издаје глас: — У цара Тројана козје уши! То се одмах разгласи по свему граду, а најпосле и цар Тројан сам собом чује како деца свирају: — У цара Тројана козје уши! Чувши то, цар Тројан одмах дозове онога берберског момка, па га запита: — Море, шта си ти огласио народу за мене? Граматика за 6. разред / Језичка култура

155


РАЗГОВОР О ТЕКСТУ

o

А он се сиромах стане правдати да није никоме ништа казао, али да је видео шта он има. Онда цар истргне сабљу да га посече, а он се препадне, па све по реду искаже како се земљи исповедао, па како је сад на ономе месту нарасла зова, од које свака свирала издаје опаки глас. Онда цар седне с њим на кола, и пође на оно место да види је ли истина, кад тамо, али још само један прут нађу. Цар Тројан заповеди да се начини свирала од онога прута да види како ће свирати. Кад они начине свиралу и почну свирати, а свирка издаје глас: — У цара Тројана козје уши! Онда се цар Тројан увери да се на земљи не може ништа сакрити, па ономе берберину опрости живот, и после допусти да сваки може долазити да га брије.

uk a

pr om

1. Зашто је цар Тројан пажљиво бирао берберина? Чега се плашио? 2. Како је младић задобио Тројаново поверење? 3. Шта је младог берберина мучило? Како се људи, по твом мишљењу, осећају у таквој ситуацији? 4. Опиши начин на који је момак олакшао себи. 5. Шта се десило након што су из рупе у земљи израсла три зовина прута? 6. Означи у тексту реченицу која казује шта је цар Тројан закључио након што је чуо какав глас излази из свирале.

ЗАПИТАЈ СЕ

Ed

1. Замисли да те неко замоли да му препричаш народну приповетку „У цара Тројана козје уши”. Које делове приче никако не би требало изоставити? 2. Прецртај делове текста (речи или реченице) за које мислиш да би у препричавању приповетке били вишак. Обрати пажњу – то треба да буду они сегменти који нам не казују ништа што је сувише важно за даљи ток приче или за њено разумевање.

УПОРЕДИ Сажимање текста јесте његово скраћивање, тачније, свођење на најбитније одреднице. – Упореди целовити текст приповетке са оним што би од њега остало након изостављања делова који, по твом мишљењу, нису толико важни. – Образложи шта је постигнуто сажимањем текста. 156

Граматика за 6. разред / Језичка култура


ЗАКЉУЧИ Сажимањем текста постижемо два важна циља: 1) боље разумемо прочитани текст; 2) лакше га савладавамо (учимо). Због тога се сажимање сматра једним од најделотворнијих поступака приликом читања и учења. Дакле, учећи како да сажимамо, учимо како да учимо!

ОБРАТИ ПАЖЊУ!

САЗНАЈ ВИШЕ

pr om

o

Текст ћеш најлакше сажети користећи се планом текста – издвој поред сваког пасуса реченицу (или део реченице) за коју мислиш да је најважнија. Када поређаш те записе један испод другог, добићеш план – укратко препричан, сажет текст.

uk a

Многи велики писци сведоче о томе да је брисање, скраћивање, сажимање – најважнији део писања. Сети се тога приликом писања следећег писменог задатка. Након што напишеш оно што желиш, посвети неко време прецртавању делова текста који ти се учине сувишним. Видећеш, састав ће остављати много бољи утисак. Пажљиво прочитај шта писац Мирко Ковач каже о свом колеги Данилу Кишу и о његовој љубави према брисању:

Ed

„Сјећам се његова доласка на Блед када је у торби донио најмање тисућу страница рукописа романа Пешчаник. У једној собици старога хотела Парк, Парк почео је сређивати рукопис. Пратио сам његов поступак сажимања. Гледао сам како пажљиво чисти и тријеби реченице, сабија редове, повезује удаљене пасусе, или фломастером крижа цијела поглавља. Та задивљујућа селекција само је једна страна његова талента коју је и сам његовао и од које је направио не само врлину већ и препознатљив знак властитог књижевног поступка. Умио је каткад наљутити се на самога себе, на своју ’брбљаву и преопширну причу’, а исто тако и похвалити се како с лакоћом одбацује све што је непотребно, а ’непотребно је све оно што није точно’. [...] Данила Киша опсједао је поступак сажимања, годило му је да слуша о писцима који успјешно крате своје текстове, а често се позивао и на Андрићеве анегдоте о предности гумице над оловком, о већем ужитку у ’брисању него у писању’. Тко зна скратити, зна и писати. Киш је анализирао многе Андрићеве приче, а једном ми је, сав озарен, рекао да је Проклета авлија у првој верзији имала преко шест стотина страница и да је тај процес сажимања трајао неких десетак година.” Мирко Ковач, „Прилог естетици сажимања”, Арс, бр. 4–5 Граматика за 6. разред / Језичка култура

157


ВЕЖБЕ Потруди се да напишеш сажетак приповетке „У цара Тројана козје уши”. Од помоћи ти, уз претходне савете, може бити и један трик – пробај да нацрташ стрип који би радњу приповетке приказао у свега неколико сцена. Свака од тих слика представља једну етапу радње, ослобођену сувишних детаља.

Растко Петровић

o

НАРАЦИЈА И ДЕСКРИПЦИЈА

синкопа – прекид у правилном наглашавању јединица такта, спајање у један тон слабог дела такта с јаким

Ed

жижица – шибица

Чудо је настало кад нам је допловило читаво јато малих пирога са деранима од четрнаест до шеснаест година, аполонски грађеним, лепих, широко отворених очију. Почеше певати неку енглеску песму, било какву, сасвим глупу, али од њих самих савршено ритмично разрађену; са безброј упадања, синкопа, допевања, понављања, у масу разних гласова. У своја кратка, широка весла удараху као у гитаре. То беше прави концерт, најлепше младежи у најлепшем пејзажу. Кад су завршили, пироге осташе празне. Певачи су били у води, ронећи за новцем којим смо их наградили. Више од сата слушали смо их како певају, весели, радосни, сложни и музикални до несвесности. Бацали смо им цигаре, које ће после исушивати, писаљке, жижице, све што бисмо нашли у џепу, а што би они после ређали по својим пирогама, одакле би, и пре но што се сва вода слије са њих, почињали нову песму у хору. Песме црквене, католичке са латинским речима, енглеске ратне и црначке, све су биле подједнако чаробне и узбудљиве из њихових уста. Вуије је био приморан да призна да је то дивно, и да је то Африка. [...] Нове три пироге четвртастих једара на непомичноме индиго мору. Пристајемо. Пристаниште, као и сва светска, са безбројним магазинима, вагонима, стовариштима, наслагама: вате, кафе, дрва, вина и коже; доковима; гвозденим конструкцијама за утовар и истовар; бродовима из свих крајева света и са тмом црнаца одевених најфантастичније. Ту су црнци увијени у простране бубуе, пошто је ту много помуслимањених племена, који онда своје традиције пркосно чувају. Смешно је да у Африци, између два црнца који се прихвате одевања, много је ближе примитивности и голотињи онај који носи европску одећу, састављену од најчуднијег комађа, но онај који усваја своје традиционалне плаштеве, чуване дотле само за празнике.

uk a

пирога – чамац добијен дубљењем стабла дрвета, у употреби код разних домородачких племена

pr om

АФРИКА (одломци)

индиго – природна плавољубичаста боја тма – велика количина, велики број бубу – врста афричке дуге одеће сличне хаљини коју носе и мушкарци и жене

158

Граматика за 6. разред / Језичка култура


РАЗГОВОР О ТЕКСТУ 1. Сажето искажи о чему приповедач говори у првом одломку. Која збивања помиње? 2. Одреди тему другог одломка. Има ли у њему збивања?

ЗАПИТАЈ СЕ

УПОРЕДИ

pr om

o

1. Да ли више уживаш у читању текста који описује како неко или нешто изгледа, или оног који представља збивања, догађаје? Образложи због чега је то тако. 2. О чему радије пишеш – о догађајима или о спољашњим особинама људи, предмета, предела...? Умеш ли да у писменом задатку користиш и приповедање и описивање?

uk a

Пажљиво прочитај два одломка из путописа Растка Петровића Африка. Плавом бојом означи делове текста који описују (како неко/нешто изгледа), а црвеном оне који приповедају (о неком збивању). Након што их тако обележиш, моћи ћеш врло једноставно, већ на први поглед, да препознаш поступак који преовлађује.

ДЕФИНИЦИЈА

Ed

Нарација је излагање помоћу којег се представља један догађај, или више збивања. Другачије се нарација може означити и као приповедање. Најлакше ћеш је у тексту препознати ако тражиш оне делове који се најлакше дају препричати, у којима преовлађује радња, акција. У наративним деловима запазићеш и већи број глагола. Постоји много начина на које се о једном истом догађају може приповедати. Како ће нарација изгледати, много зависи од приповедача или наратора. То је онај ко приповеда у тексту. Дескрипција је описивање, представљање особина живих бића, предмета, предела, свега онога што чини свет књижевног дела. Када писац осмисли свет у који ће сместити радњу свог дела, он прибегава дескрипцији како би читаоцима што јасније и прецизније представио тај свет. Од уверљивости описивања зависи снага читалачког доживљаја.

Граматика за 6. разред / Језичка култура

159


ОБРАТИ ПАЖЊУ!

pr om

o

Приповедач или наратор јесте онај који нам у књижевном делу прича – али, обрати пажњу, он није исто што и писац! Наратор је део измишљеног света дела, као и било који други јунак. Дакле, у књижевноуметничком делу наратор је део фиктивног (измишљеног) света чак и онда када нас писац уверава у супротно (да је он само приређивач пронађеног рукописа некога ко припада стварном свету, да је дело настало на основу истинитих догађаја и сл.). Такво дело је, на пример, авантуристички роман Робинсон Крусо Данијела Дефоа. Знаш ли и ти да наведеш неки пример? Образложи свој одговор. Може се рећи како се чак ни у књижевно-научним делима (аутобиографији, мемоарима, путописима итд.) не могу у потпуности изједначити писац (аутор) и наратор. На пример, писац Африке је Растко Петровић, али је приповедач, ипак, за ту прилику створен, његов измишљени лик који има улогу да нам приповеда.

САЗНАЈ ВИШЕ

Ed

uk a

Неки од првих проучавалаца књижевности, као што је био Платон, правили су оштру разлику између описивања (звали су га мимеза – подражавање, имитирање стварности) и чистог приповедања (које су звали дијегеза). Веровали су да један текст може или да описује, или да приповеда. Да ли ти приликом читања примећујеш разлику између дескриптивних (описних) и наративних (приповедних) делова текста? На шта обраћаш више пажње? Због чега?

ВЕЖБЕ

Пронађите у школској свесци један од својих састава. Обележите различитим бојама делове у којима сте описивали, као и оне у којима преовлађује приповедање. Затим поновите задатак, али овога пута замените свеску са другом из клупе. Упоредите – ко више воли нарацију, а ко дескрипцију. ► Подвуци део текста у ком је заступљена дескрипција: Вањка управи поглед на мрачни прозор у коме је светлуцао одсјај његове свеће, и јасно замисли свога деду Константина Макарича који је служио као ноћни чувар код господе Живарјових. Био је то ситан, мршав, али врло жустар и бодар старчић од својих шездесет пет година, вечито насмејаног лица и пијаних очију. (Антон Павлович Чехов, „Вањка”)

160

Граматика за 6. разред / Језичка култура


ДИЈАЛОГ И МОНОЛОГ Бранислав Нушић

ГОСПОЂА МИНИСТАРКА (одломци)

Ed

uk a

pr om

o

САВКА (седи крај стола): Шта си се замислила? стоји иза стола, о врату јој виси сантиметар, а у руци ЖИВКА (стоји велике маказе. Наслонила маказе на усне и замислила се гледајући ледајући у панталоне):): Гледам, знаш, како да избегнем ово место што се излизало. САВКА: Не можеш га избећи, него подметни парче. ЖИВКА: Готово, а ионако ће му трајати од петка до суботе. САВКА: А цепа, а? Па знаш како је, нека је само жив и здрав, па нека цепа. ЖИВКА: Ју, није да цепа, тетка, него дере као вук јагњећу кожу. И купуј, и прекрајај му, и никад ништа на њему цело ни двадесет и четири сата. САВКА: Несташан, много несташан! [...] ЖИВКА: [...] А гризе ме нестрпљење, не могу просто да издржим. И где је молим те сад онај твој, што не долази? (Одлази на прозор.) Забио се извесно у кафану, а што ми овде горимо на жеравици, то се њега не тиче. (Нервозно шета и крши прсте.) Ух, да ми је да се сад претворим у муву па да улетим у Двор да својим ушима чујем како краљ каже Сими: „Позвао сам вас, господине Симо, да вам понудим један портфељ у кабинету!” А онај мој шмокљан – место да каже: „Хвала, Ваше Величанство!” – сигурно ће почети да муца. Убио га бог са суклатом, сигурна сам да ће муцати.

портфељ – посао појединог министра у влади, ресор шмокљан – ограничен човек; сметењак суклата – неспретна, незграпна особа, клипан

РАЗГОВОР О ТЕКСТУ

1. Можеш ли да закључиш на основу одломка из комедије која је тема разговора Живке и Савке? Препричај њихов разговор. 2. Коме се обраћа Живка у другом одломку? 3. По чему препознајеш да је реч о драмском тексту?

ЗАПИТАЈ СЕ 1. Шта заједничко имају два понуђена одломка из комедије Госпођа министарка? 2. Која је најочигледнија разлика међу њима? Граматика за 6. разред / Језичка култура

161


ЗАКЉУЧИ 1. У каквим ситуацијама лик обично говори сам (себи или публици)? 2. Шта се постиже изменом питања и одговора, разговором између два лика у књижевном делу? Можда ће ти у одговору на ово питање помоћи ако се сетиш због чега волиш да читаш баш те делове. Вероватно ти се десило да, читајући приповетку или роман, тражиш места у којима препознајеш разговор ликова. Размисли и објасни зашто је то тако.

ДЕФИНИЦИЈА Начини излагања у књижевном делу код којих се реч даје ликовима, називају се дијалог и монолог.

pr om

o

Дијалог је разговор између два књижевна јунака. У њему откривамо осећања, идеје и карактер ликова. Говор представља још један важан елемент у обликовању јунака, а најбоље се огледа управо у дијалогу. Такође, дијалози имају улогу и да развијају радњу – у њима ликови могу рећи или сазнати нешто што ће значајно променити ток приче.

Ed

uk a

Монолог је разговор јунака са собом. Може се одвијати пред публиком, или без ње, у сценама где лик говори самом себи. Као што је често у дијалозима присутна напетост и живост проистекла из сукоба међу ликовима (па је зато те одломке занимљиво читати), и монолози могу бити веома узбудљиви. Разлог томе јесте унутрашња напетост и сукоб који изнутра раздире јунака. Монолози су најчешћи у тренуцима када је књижевни лик пред неком одлуком, у дилеми, опхрван тешкоћама, или понесен радошћу. Из његовог говора тада читалац може сазнати како се јунак осећа, може много закључити о његовом карактеру, а могуће је из монолога и наслутити даљи ток радње или боље разумети оно што се претходно десило.

ОБРАТИ ПАЖЊУ!

Дијалози и монолози су основни начини излагања у драмским делима. Међутим, они се могу јавити и у другим књижевним родовима, нарочито у епици. Неке лирске песме (нарочито народне) испеване су у форми дијалога, или имају облик монолога или монолошког казивања.

САЗНАЈ ВИШЕ Речи дијалог и монолог потичу из грчког језика – mónos значи један, а lógos значи говор. Dialógos је означавало разговор. 162

Граматика за 6. разред / Језичка култура


ВЕЖБЕ 1. Прочитај одломак из приповетке Бранка Ћопића „Башта сљезове боје”. Обележи део у којем је дат дијалог између јунака.

o

Mушкарци обично слабо разликују боје, али један такав незнајша у бојама какав је био мој дјед, е, таквог је било тешко наћи. Његов спектар сводио се на свега четири основне боје, а оно остало — то није ни постојало или се сводило, у најмању руку (ако је чича добре воље!), на неки врло неодређен опис: „Жуто је, а као и није жуто, него нешто онако — и јест и није.” Како је на овоме нашем шареном свијету већина створења и предмета обојена „и јест и није” бојом, то је с мојим дједом око тога увијек долазило до неспоразума и неприлика. У једно од најпријатнијих доба године, скоро преко ноћи, расцвјетао би се у баштици крај наше куће црни сљез и љупко просинуо иза копљасте поцрњеле ограде. Он је у мирна сунчана јутра зрачио тако повјерљиво и умиљато да то није могло измаћи чак ни дједову оку и он би удобровољено гунђао мајући се по дворишту. — Пазидер га, сва се башта модри као чивит. Оно, истина, на сљезову цвијету једва да је негдје и било трагова модре боје, али ако је дјед казао да је модра, онда има да буде модра и квит. Исто се тако могло десити да неке године дјед рекне за ту исту башту да се црвени, и онда за ту годину тако и важи: сљез мора остати црвен. Дједов рођак Сава Дамјановић, негдашњи крадљивац ситне стоке, а под старост испичутура и причалица, и ненамјерно је знао да наједи мог доброг дједа. Док дјед прича, он ти га истом зачуђено прекине: — Откуд лисица црвена кад је жута! — Хм, жута? — бечи се дјед. — Жут је твој нос. Сава забринуто пипне свој ружичаст бабураст нос и вречи: — Црвена! Та све нације одавде до Бихаћа знају да је жута, а ти... Савин свијет простире се до Бихаћа, јер је чича неколико пута тамо лежао у апсу, али чак ни ти простори не могу да разувјере мог дједа. — Хм, Бихаћа! И други су људи лежали у бихаћкој „Кули” па не веле да је лисица жута. Боље ти је пиј ту моју ракију и ћути, не квари ми унучади. А унучад, нас троје, набили се у ћошак близу стараца и чекамо кад ће Сава започети са својим лоповским доживљајима. Препирка о бојама баш нас нимало не интересује, лисица је лисица, па ма какве фарбе била. Због дједове тврдоглавости у погледу боја и ја сам, већ на првом кораку од куће, упао у неприлику.

Ed

uk a

pr om

чивит – модра, плава боја, модрило, индиго

апс – затвор

2. Сети се неке своје велике дилеме. Потруди се да напишеш монолог који би осликао твоја осећања и размишљања у том часу. Нека наслов буде Пред огледалом. Граматика за 6. разред / Језичка култура

163


ХРОНОЛОШКО И РЕТРОСПЕКТИВНО ПРИПОВЕДАЊЕ Пажљиво прочитај наведене одломке.

uk a

довлет – част, поштовање

o

ревизор – надгледник, прегледач, контролор

pr om

руменика – румено, црвено вино

На столу се црвене лепо обојена, ишарана, па затим зејтињавом крпом обрисана ускршња јаја, што их је вредна и марљива домаћица брижљиво наслагала на округлу тањиру. Унаоколо се поређали судови са печењем, колачима, тестом и свима ђаконијама, са којима обично изобилује свака добра српска трпеза о Ускрсу. Ја и домаћин, после онако добра ручка, пушимо и сркућемо по мало руменике... Дим од цигара колута се, стомак усрдно вари и изазива дрем, од кога се тешко бранити... — Перо, причај штогод, да не заспимо. За твога дуга учитељевања, ваљда си доживео штогод занимљиво... необично... — Тхе... не знам, вала — поче домаћин, домишљајући се, ваљда сад први пут, да ли је у свом двадесетогодишњем раду имао какав необичан догађај. — Ха! — узвикну он после краћег мишљења. — да ти причам о једном ревизору. То је заиста занимљиво и... како ти желиш, необично. По његовом изразу лица, које се одједном измени чим се сети шта ће ми причати; по ономе, како му се очи засветлеше а усне се развукоше у некакав полуироничан, полузанимљив осмех, ја закључих да му причање мора бити занимљиво. — Било је то, богме — поче учитељ — пре својих петнаест година... А биће, кâ да, и више... У почетку ти нисам био богзна какав радник. Знаш сам: неспреман, неупућен ни у чему... провео младост у муци и сиротињи, па се одједном нашао на господском комаду, и што но веле, довлету. Од једног пуког сиротана, постао господин човек! Пред тобом је све, а пуста младост без бриге, без икаквих тегоба! Прохтело ми се да живим, да накнадим оно што је изгубљено дугом патњом. Па... није ни чудо, што ми у почетку није срце много пријањало за рад... (Одломак из приповетке „Учитељева прича” Светолика Ранковића)

Ed

*** Тек се сунце смирило, а Радан Радановић из Крнића измиче с празним колима из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, далеко му је... Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари па виче: „Стани, брале! Хеј, брале, стани!” и маше на њ руком да стане. Окрете се Радан и устави волове. Приђе му господин омален, буљавих очију, с постриженом брадом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста на једну страну: — А шта ти је то, брале? — Које? — Ово овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи. — Па ето видиш шта је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му се хита.

чибучић – деминутив од: чибук (лула) сврдо – сврдло, сврдао; алатка за бушење рупа јармењак – сврдло којим се буши јарам дивани – прича, разговара

(Одломак из приповетке „Глава шећера” Милована Глишића)

164

Граматика за 6. разред / Језичка култура


РАЗГОВОР О ТЕКСТУ 1. Испричај како замишљаш наставак првог одломка. О чему би даље могло бити речи? 2. Ко у првом тексту прича причу која следи? 3. Како изгледа почетна ситуација у другом тексту? 4. Са ким разговара Радан Радановић?

o

УПОРЕДИ

uk a

ЗАКЉУЧИ

pr om

1. У ком тренутку почиње први одломак? А када се дешава радња учитељеве приче? Покушај да представиш та два тренутка на временској оси. 2. Одреди редослед којим су изложена два приповедачка сегмента у другом тексту: – излазак Радана из Ш. „с празним колима”, – сусрет са господином.

Ed

1. Којим су редом изложени догађаји у ова два текста, с обзиром на њихов временски след? 2. У чему је разлика? 3. Који ти се начин излагања чини узбудљивијим?

ДЕФИНИЦИЈА

Хронолошко приповедање: приповедачка техника којом се догађаји излажу оним редом којим су се одиграли. Приповедач се, дакле, води временским следом (хронологијом) дешавања и прича не нарушавајући тај редослед. Ретроспективно приповедање: накнадно приповедање о догађајима који су се десили у прошлости. Retrospectio на латинском значи „гледање уназад”. Приповедач (или јунак којем је дата улога да исприча причу) говори о збивањима која претходе времену дешавања радње. На тај начин, радња се враћа уназад.

Граматика за 6. разред / Језичка култура

165


ОБРАТИ ПАЖЊУ! Ретроспективно приповедање се користи како би се ритам приповедања успорио. Прича из прошлости која је у том случају испричана служи најчешће као нека врста објашњења или допуне радњи из „главног” тока. Такође, постоје приче у којима срж приповедања представља управо ретроспекција, док збивање у садашњем приповедачком времену служи само као оквир. „Учитељева прича” је пример таквог случаја.

o

САЗНАЈ ВИШЕ

pr om

Некад ћете у приказима књига прочитати да се писац служио техником флешбека. Иза тог необичног англицизма крије се ништа друго до – ретроспективно приповедање! Тај термин преузет је из филмске критике, у којој се користи како би се описало враћање на претходна збивања којима се прекида основна радња.

uk a

ВЕЖБЕ

1. Прочитај пажљиво следећа два одломка. Одреди у којем је примењено хронолошко, а у којем ретроспективно приповедање.

Ed

Читаву ноћ, затим, држао ју је прислоњену на ухо. Читаву ноћ лутала је небом бисерна кугла Месеца. Дечаку се чинило да у шуму шкољке слуша шум мора. Седефна ружа је веровала да то небом лута отета њена тајна. Више, све више, пењао се Месец. Нежно, све нежније, шумела је шкољка. А ујутро, сунце провири кроз прозор и виде како наслоњени једно на друго спавају дечак и шкољка. Иза склопљених очију пловио им је сјај бисерног зрна. (Гроздана Олујић, „Седефна ружа”)

Вањка грчевито уздахну и поново се загледа у прозор. Он се сети: по јелку за господу у шуму је ишао увек деда и водио унука са собом. Беху то срећна времена! Деда је хуктао, и мраз је хуктао; угледајући се на њих, хуктао је и Вањка. Пре но што посече јелку, деда попуши лулу, дуго шмрче бурмут, задиркује прозеблог Вањушку. (Антон Павлович Чехов, „Вањка”)

2. Покушај да напишеш причу користећи технику ретроспективног приповедања.

166

Граматика за 6. разред / Језичка култура


ПОРТРЕТ Бранко Ћопић

ОРЛОВИ РАНО ЛЕТЕ (одломци)

pr om

o

Стричево право име било је Стево, али су га у разреду прозвали Стрицем зато што је био највиши у читавој школи, па је личио на неког заједничког ђачког стрица. Осим тога увијек је носио чакшире, прслук и сламни шешир свог мршавог ситног стрица, а зими, богме, и стричеве старе цокуле, крут црн гуњ и дугачак шал којим би се омотао око врата једно четири пута. Дјечак је био сироче, без оца и матере, стриц га је отхранио и подигао уз помоћ дјечакова дједа и никад га није, колико се зна, истукао. [...] Луња је била тиха ћутљива десетогодишња дјевојчица, великих мирних очију, Стричева прва комшиница. Увијек је ћутке, и непозвана, ишла за дјечацима, посматрала шта раде и како се играју, проналазила их у рибарењу око ријеке, у крађи лубеница, у потрази за птичијим гнијездима. Викали су на њу, пријетили јој и чак је тјерали камењем, али тиха радознала дјевојчица склонила би се само за кратко вријеме и тек је дјечаци сметну с ума, а она већ вири иза неког жбуна или шушкајући излази из висока кукуруза.

Ed

uk a

[...] Лазар Мачак био је омален пргав дјечак, готов увијек на свађу и бој, ако га само неко наљути. Није се бојао ни много старијих и већих од себе и смјело се залијетао на њих фрчући као срдит мачак. Другови су га вољели зато што је био веселе ћуди, окретан, отворен и велики мајстор за прављење најразличитијих играчака: пушака и прскалица од зове, замки за птице и зечеве, разних вртешки, чигри, стријела, праћки и безброј других мудролија. У кући свог оца, колара, он је на тавану имао читаву малу радионицу у којој је ђацима поправљао ножеве, полупане таблице и кутије од пера, пернице. Поправио је чак и стари школски глобус, само је на њему Земљину куглу мало и сувише накривио, па је личила на пијанца, који се управо спрема да легне.

РАЗГОВОР О ТЕКСТУ 1. Ко је описан у три одломка из романа Орлови рано лете? 2. Како је изгледао Стриц? Шта је обично радила Луња? Због чега је Лазар Мачак био омиљен међу друговима? 3. Имаш ли ти омиљеног књижевног јунака? Изабери један лик из свог омиљеног књижевног дела и опиши га. Образложи свој избор. Граматика за 6. разред / Језичка култура

167


ЗАПИТАЈ СЕ Шта те прво занима кад упознајеш неку особу? На основу чега доносиш закључке о њој? Постоје ли детаљи на које обавезно обраћаш пажњу?

УПОРЕДИ

o

Поред имена ликова упиши елементе (изабери их из низа који смо ти понудили) којима се писац служи како би обликовао њихове описе: физички изглед, порекло надимка, начин одевања, понашање, способности, нарав.

pr om

Стриц: ............................................................................................................. Луња: ............................................................................................................... Лазар Мачак: ...................................................................................................

ЗАКЉУЧИ

uk a

Шта све треба да садржи опис неког књижевног лика? Размисли о томе како писац може да учини опис лика животнијим – тако да, читајући, имамо утисак да би то могла бити особа коју познајемо, „од крви и меса”. Образложи своја запажања.

ДЕФИНИЦИЈА

Ed

Портрет је приказивање књижевног лика. При таквом представљању писац се труди да што живље и детаљније опише његове особине.

У оквире књижевног портрета улази физички опис лика, као и његове карактерне особине. Постоје и многи други детаљи који доприносе обликовању портрета – говор јунака, његово име или надимак, начин облачења, навике, гестикулација, склоности...

ОБРАТИ ПАЖЊУ! Особине једног јунака може у делу представљати приповедач, али и неки други јунак. Такође, елементи портрета не морају бити сабрани на једном месту, већ се најчешће налазе расути по целом делу – у дијалозима, поступцима, утисцима других јунака. Тако читалац, пролазећи кроз књижевно дело, обликује своју слику одређеног лика. 168

Граматика за 6. разред / Језичка култура


САЗНАЈ ВИШЕ Термин портрет потиче из ликовне уметности, где означава слику на којој је представљена нека особа. Француска реч portrait значи слика или опис. Постоје књижевна дела (углавном романи и приповетке) која представљају неког веома необичног јунака. У тим случајевима, писац може посветити читав текст описивању тог јунака у различитим ситуацијама, па можемо рећи да је тада цело дело проширени портрет. Роман Доживљаји Тома Сојера Марка Твена пример је такве књижевне творевине.

o

ВЕЖБЕ

pr om

Изабери неку особу коју виђаш често, готово свакодневно. Нека то не буде члан твоје породице, нити неко од твојих другара, већ неко о коме не знаш толико много – поштар, продавачица у оближњој пиљари, сусед. Покушај да осмислиш и напишеш његов или њен портрет. Оно што знаш и што си запазио/запазила, искористи. Што не знаш, домаштај!

uk a

ОПИС УНУТРАШЊЕГ И СПОЉАШЊЕГ ПРОСТОРА (ЕНТЕРИЈЕРА И ЕКСТЕРИЈЕРА) Пажљиво прочитај следећа два одломка из романа Борисава Станковића, а посебно обрати пажњу на то како су у њима описана два различита простора. Борисав Станковић

Ed

НЕЧИСТА КРВ (одломак)

Једнако је онако стојећи пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломуновим словима. Он је целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу. Морао се око крајева да подавија. Около по соби миндерлук са јастуцима а покривен уским чупавцима, меким и црвеним који су под додиривали. По рафовима поређани сахани, нарочито ибрици, шоље и судови за пиће и послуживање. И све то, истина од старог злата, сада орибано и очишћено, јасно је одударало својом жутином од црвенила намештаја. Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила је собу и она множина по бело окреченим зидовима повешаних свилених и као вал лаких пешкира. Сви ишарани старинским Граматика за 6. разред / Језичка култура

Стара турска кућа споља и унутра

асура – простирка исплетена од рогозине миндерлук – диван, софа, канабе; врста лежаја за одмарање сахан – послужавник ибрик – бакрен суд попут врча (посуде за течност), с уским грлом и поклопцем, за воду и кафу

169 169


шарама и старим златом. И мада су били већ почађавели, али, услед свога њихања, покрета при сваком улазу, отварању и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада. Борисав Станковић

ГАЗДА МЛАДЕН (одломак)

трем – предворје куће, обично на стубовима шимшир – зимзелено украсно дрво чардаклија – винова лоза која се пење уз чардак

uk a

чардак – балкон, већа летња просторија на спрату источњачке куће

o

бој – спрат дирек – стуб

Кад се из Чаршије улазило у улицу, одмах би се наилазило на њихну капију. Она се истицала како својом величином тако и зидом уличним, који је био од осталих виши и увек покривен здравим, јаким ћерамидама. И поред тога, ту, до капије, испод ње, навек нагомилано, истовремено по неколико кола греда и камења што је ту и зими и лети заривено у земљи стајало, чекало за нека зидања, потребу ако се укаже. Али кад би се капија отворила, па у њу ушло, човек би се трзао. Бунила би га она удаљеност куће и големо дуго двориште. Чисто као да би се упадало, тако би се силазило и дугом калдрмисаном путањом ишло ка кући. Кућа је била тамо, у дну. Висока, на два спрата. Са капије видела би се само њена једна страна, и горњи бој који, окренут наниже, окречен, белео се, док од доњег спрата само се видели диреци трема и тамо унутра у полутами кујна, собе. Лицем куће, целом њеном ширином, испред ње, протезала се башта и губила наниже. Супротни, комшијски зид није се видео од силног дрвећа које је било велико, старо, разгранато. А одмах испред саме куће, где је био трем, плоче, чесма, шимшири, биле су лозе чардаклије које су, пењући се до горњег спрата, разграњујући, ширећи се и мешајући се са лишћем и дрвећем из баште, чиниле један зелени свод који је од куће наниже једноставно, густо, протезао се а саму кућу као половио и чинио да се иначе тамни доњи спрат готово не види а да се више тог зеленог свода горњи бој јаче, више истиче и бели са редом окречених соба.

pr om

ћерамида – цреп за покривање кућа

Ed

РАЗГОВОР О ТЕКСТУ

1. Шта је заједничко за оба одломка? Како називамо књижевни поступак којим се представљају спољашња својства неког или нечег? 2. Запази шта је све описано у првом одломку. 3. На који начин је у другом тексту осликана спољашњост куће? Покушај да скицираш двориште у свесци на основу датог описа.

УПОРЕДИ

Турски ћилими

170

Потруди се да пронађеш основну разлику између првог и другог описа. Можеш ли да наслутиш нешто о власницима и онима који живе у описаним кућама и собама? Опиши те људе онако како их ти замишљаш.

Граматика за 6. разред / Језичка култура


ЗАКЉУЧИ Размисли о томе због чега опис спољашњег или унутрашњег простора може да помогне и допуни опис ликова. Објасни своја запажања. Замисли да снимаш филм Нечиста крв или Газда Младен. Која би музика одговарала у сценама које приказују унутрашњи или спољашњи простор описан у два текста? Објасни шта се таквим избором музике постиже.

ДЕФИНИЦИЈА

uk a

pr om

o

Описујући унутрашњи простор – ентеријер, писац користи детаље, боје, светлост и сенку, облике, распоред предмета како би створио слику. Међутим, дескрипција ентеријера има улогу и да допринесе опису јунака – унутрашњост куће у којој неко живи, нарочито нечија соба, начин на који је уређена, много говори о тој особи. Такође, слика унутрашњег простора обликује одређену атмосферу – ведру и пријатну, тмурну и напету, хладну и строгу или загушљиву и оптерећену – све је то могуће постићи дескрипцијом ентеријера. Екстеријер је спољашњи простор. Дескрипција екстеријера обично је преплетена са описом природе. Писац осликава спољашњи простор користећи сличне елементе као у опису ентеријера.

ОБРАТИ ПАЖЊУ!

Кућа Вука Караџића у Тршићу

Ed

Када у својим писменим задацима обликујеш описе ентеријера, обрати пажњу на детаље! Ево најједноставнијег примера. Размисли о томе која ти реченица звучи убедљивије, коју слику можеш лакше да замислиш. а) На столу су стајале неке ствари. б) На столу су стајали стара платнена перница загаситоцрвене боје, блок за цртање и чаша са соком.

ВЕЖБЕ 1. Играјте игру „Погоди власника собе”. Нека свако од ученика напише на папиру кратак опис ентеријера своје собе. Обрати при писању пажњу на детаље који ће другима помоћи да претпоставе да је реч баш о твојој соби. Помешајте све папире. Један ученик чита описе, а остали имају задатак да погоде ко је аутор описа.

Граматика за 6. разред / Језичка култура

171


ПЕЈЗАЖ – ОПИСИВАЊЕ СТАТИЧКИХ И ДИНАМИЧКИХ ПОЈАВА У ПРИРОДИ

Растко Петровић

ЉУДИ ГОВОРЕ (одломак)

uk a

pr om

o

Улица излази скоро на језеро и одмах се претвара у само утабану путању по трави, дуж језерске обале. Са стране је још једино велика једноспратна зграда која није никада завршена. Испод траве је велико камење; из ње излазе стене покривене маховином, тако да се тешко корача. Уз острво је врло живописна шумица пуна птичије граје. Горе, са врха, за час још вири поцрнела црквена звонара која је наврх села, затим је апсолутна усамљеност. Корачам ивицом острвском, удишући дубоко мирис влаге, шуме и трава. Вече се сасвим неприметно замотава око Мањег острва чија је густа шума одмах преко пута. Између ова два острва, сасвим близу мене, дижући тихи и ведри шум, пролазе две рибарске барке. Људи на њима су ћутљиви и лаганих покрета. Ја прво чујем њихове мреже, кад падају у воду, и весла, и тек се онда појављују барке и рибари иза траве и трске.

РАЗГОВОР О ТЕКСТУ

Ed

1. Заокружи све утиске које можемо пронаћи у овом опису: боје, мириси, звуци, сенке, облици, распоред детаља, покрети. 2. Коју појединост можеш најживље да замислиш?

ЗАПИТАЈ СЕ

Како би изгледао цртеж на којем би били приказани исти елементи као у овом књижевном опису? Скицирај призор у свесци, водећи рачуна о просторним односима.

УПОРЕДИ Прочитај поново одломак. Упореди последње три реченице са остатком текста. Примећујеш ли неку разлику? Ево мале помоћи: обрати пажњу на глаголе и њихова значења! 172

Граматика за 6. разред / Језичка култура


ЗАКЉУЧИ Шта писац постиже обликујући слику природе помоћу елемената (тачније, мотива – то су, подсећамо те, најмање тематске јединице) којима се одражава некакво кретање? Како, с друге стране, на читаоца делује опис грађен помоћу „мирнијих” слика?

ДЕФИНИЦИЈА

o

Пејзаж је слика или опис природе у књижевном делу. Исти термин користи се и за дела ликовне уметности, на којима је приказан неки призор из природе.

uk a

pr om

Писац може приказати различите природне појаве у оквиру пејзажа. Користећи слике мировања у природи, обликоваће пејзаж који одише миром, равнотежом, спокојем. Ако се определи за динамичке мотиве (слике кретања у природи), може постићи различите ефекте, од веселости и раздраганости, до немира, па чак и неизвесности, ужаса. Пејзаж може представљати неки специфичан простор, предео, али може бити и временски одређен. Такви су јутарњи, вечерњи, или зимски, летњи, олујни пејзажи.

ОБРАТИ ПАЖЊУ!

Ed

Многи писци користе опис природе како би приказали стање душе свог јунака, или приповедача. У описним (дескриптивним) песмама, слика природе је врло често одраз расположења лирског субјекта.

Граматика за 6. разред / Језичка култура

173


ВЕЖБЕ 1. Подвуци најупечатљивије мотиве пејзажа у следећем одломку из романа Хајдук Станко Јанка Веселиновића. Нешто зашушта иза њeгa... Teлo му прожма језа... Заустави дах, напреже уво и — не чу ништа!... Погледа нада се... небо се осуло звездама; а оне звезде гледе га хладно и подругљиво као очи уходине, који је пронашао кривца, па се прави да га не види, него дремљиво трепће... Али кривац као да чита из тога погледа, који му вели: знам те, видим те!... Ти си... не можеш побећи!... И звезде му улише страх...

pr om

o

И опет нема тишина... И листак стоји, и птица ћути, и све је занемело, само из дубоке дубраве јекне понеки глас... Али то није глас ни човечји ни животињски... то је глас тавне ноћи: дубок и таван, и неодређен и силан, и тајанствен; глас који те раздрага, али ти од њега и памет стане, и крв се следи; глас који те убија, али и крепи — према расположењу душе твоје... И од ове горе ухвати га страх. Од горе у коју је побегао!... Ухвати га страх усред луга где, можда, није никад крочила нога човечја...

uk a

2. На која осећања јунака упућују елементи пејзажа које си подвукао/ подвукла? .............................................................................................................................................. ................................................................................................................................................ ...............................................................................................................................................

Ed

СТИЛСКЕ ВЕЖБЕ

ИЗ УЧЕНИЧКИХ БЕЛЕЖНИЦА

Ако се припремаш за писмени задатак или говорну вежбу и размишљаш о томе шта би свакако требало да примениш, а шта да избегнеш, странице које следе могу ти бити од помоћи. На њима ћеш наћи примере из свезака својих вршњака. Покушаћемо да ти укажемо на нека од основних правила и поступака који ће твој стил писања учинити занимљивим, јединственим и упечатљивим. Пре него што почнемо, подсетимо се – реч стил потекла је од латинске речи stilus, која је означавала писаљку. Данас ту реч користимо кад желимо да обухватимо скуп језичких изражајних особености неког писца или књижевне епохе. Такође, чућеш је и у свакодневном говору (стил облачења, стил живота) – и ту означава посебне и препознатљиве одлике једне особе или групе људи. 174

Граматика за 6. разред / Језичка култура


1. ДЕСКРИПЦИЈА Испред моје зграде налази се једна мала шљива. Она никад није нарасла, тако да током ноћи изгледа као мали флуоресцентни ринглов. Поред њега засађен је цео један мали жбун ружа. Када је мрачно, месечева светлост истиче њихову розе и белу боју и руже постају благе и нежне, као у сну. Као какви краљевски свици, око канти за отпатке облећу ситне уличне мушице. У трави се чује шушкање гуштера и песма зрикаваца. Мале баре сада постају велика месечева огледала. Светли месечев одраз кваре мале, љигаве слузаве жабе! Само иза себе чујеш љигаво шљап-шљап, или промукло кре-кре, а оне ти већ пузе уз ногу. Има их свуда! У трави, у бари, или на згради.

ОБРАТИ ПАЖЊУ!

pr om

o

Наталија Филиповић, одломак из приче „Предвечерје у мојој улици”

Обрати пажњу на то како је компонован овај одломак. Сваки детаљ налази се на свом месту с разлогом – како би заједно чинили потпуну слику, коју читалац може живо да замисли и тако доживи једну од највећих радости читања. Розе и беле руже на месечини представљају контраст мрачној ноћи, на чијој се позадини њихова белина још више истиче.

Ed

uk a

Поређења која је Наталија одабрала такође су пажљиво промишљена. Њој је сигурно познато да поређења која користи не треба да буду уобичајена, већ виђена (жут као сунце, храбар као лав). Оно што је познато, уљуљкаће пажњу читаоца – необично и ново ће је тргнути! Твоја машта је ризница таквих поређења, само се ослободи и размисли о томе на шта те нешто подсећа – нећеш погрешити. Наталија је написала да су уличне мушице које облећу око смећа... као краљевски свици – неочекивано поређење, које садржи и контраст, дакле, додатно изненађење. Када описујеш, укључи сва чула – тако ће слика бити вернија и потпунија. У одломку можемо прочитати да се чује шушкање гуштера – у звучању ових речи ми већ чујемо оно што оне изражавају. Овде је, дакле, спретно употребљена стилска фигура ономатопеја (подражавање звукова из природе), али и још једно стилско средство о којем се говори тек у старијим разредима – алитерација (понављање сугласника у реченици, стиху) чиме се и звуковно дочарава оно о чему говоримо. Присутност оваквих стилских средстава у Наталијиној причи показује да су она садржана у самом језику и да их ми често, са жељом да сликовито говоримо, несвесно и спонтано користимо. Најзад, Наталијина дескрипција идиличног предвечерја на крају доноси мотив... љигавих жаба! То је нешто што нико није очекивао и што освежава, онеобичава опис улице. Погледај пажљиво реченице којима се описује најезда жаба. Уочи како ауторка самим ритмом реченице ствара утисак брзог и језивог надирања љигавих створења. Граматика за 6. разред / Језичка култура

175


– Ипак, и том сјајном одломку добро би дошло мало брисања. Погледај прве три реченице. Преброј колико пута се понавља придев мали/мала/мало. Три пута, у свакој реченици по једном! У другом пасусу, у две суседне реченице Наталија је поновила придев љигав. То је превише. Добар стил подразумева штедљиво баратање речима, поготово онима које имају исто или слично значење. Разуме се, тешко је описати мало дрво и мали жбун, а да се реч мали не понови. Тад треба да прибегнеш синонимима – уместо мала, можеш рећи сит– на, кржљава, невелика. У таквим случајевима од велике помоћи може ти бити Речник синонима.

2. НАРАЦИЈА

uk a

pr om

o

Ветар је почео све јаче да дува. Муње су севале. Киша је падала све јаче и јаче. Бујна зелена трава је утонула у воду. Жбуње је изгледало као да ће се ишчупати из корена и скочити на нас. Дугачке гране дрвећа ломио је ветар. Убрзо смо биле мокре до голе коже. Трчати више није вредело. Дрвеће нам није било никакав заклон. Једна грана је пала испред нас. Јако смо се уплашиле. Решиле смо да нађемо неки заклон док киша не престане. Наишле смо на најстарије дрво у шуми које је имало огромну крошњу. Киша је ту мање падала. Одатле смо посматрале шуму која се претворила у језеро. Уплашене птице прелетале су изнад наших глава и тражиле помоћ. То је све био један тужан и застрашујући призор. Полако је постајало светлије. Шуштање кише је престало. Кренуле смо према кући. Сунце је обасјавало пут пун бара. Свуда по путу лежале су поломљене гране дрвећа. Све је изгледало као неред у мојој соби. Миљана Мирковић, одломак из приче „Изненадни пљусак”

Ed

Када имаш задатак да испричаш причу о неком догађају, имај на уму да твом читаоцу/слушаоцу треба да буде занимљиво и узбудљиво готово као да је и сам учествовао. Кључ постизања напетости јесте у поступности грађења приче. Само стрпљиво! Опиши сваки детаљ развоја радње, не брзај, одлагање најузбудљивијег момента додатно ће заинтересовати читаоца. Погледај како је Миљана пажљиво градила причу о олуји која постаје све снажнија, а затим јењава. Потражи слике које се могу замислити чим склопиш очи – посматрај Миљанине мотиве (трава, жбуње, дрвеће). Слике природе су персонификоване, оживљене, и тиме још драматичније и упечатљивије. Звучање речи и реченица у књижевности некад може бити једнако важно и снажно као и значење. Миљанине реченице су кратке, брзо се смењују и то даје утисак убрзаног збивања. Компликоване реченице честа су бољка ученичких радова. Оне су попут предугих ногавица, ђаци се саплићу и упетљавају и на крају ни сами не знају шта су хтели да кажу. За почетак, пиши краће реченице, и води рачуна о томе да свака јасно говори оно што треба.

176

Граматика за 6. разред / Језичка култура


Док пишеш о неком догађају, размишљај о томе како се јунаци осећају, шта мисле. Ауторка одломка о олуји то је успешно описала – причу о непогоди преломила је кроз свест својих јунакиња, те нам ју је тако још више приближила. – Фразе – често употребљавани изрази, велики су непријатељи доброг стила. Миљана је написала да су јунакиње биле мокре до голе коже – то је једна од фраза коју треба избегавати. Осим тога, јављају се непотребна понављања, на пример: све јаче (прилошка одредба за начин). Треба изабрати синонимне изразе попут: (све) снажније, силовитије и сл.

3. ОПИС УНУТРАШЊЕГ ПРОСТОРА

uk a

pr om

o

Мала пећ, налик пудлици, стоји мирно, а њен реп иде чак до оџака. На супротној страни је стари кревет на којем скачем кад ме моји не виде. Цела соба је као петоугла фигура, а на свакој страни стоји нешто и заклања плавичасту боју зидова. Поред моје „пудлице”, шепури се још један кревет, брат близанац оног са друге стране. Ниски сто је испред тог кревета и стоји тако као понизни слуга фотеље на којој чврсто спава мој мачак. Мама полуди кад га види ту, како каже, ленштину лоповску. Иза фотеље и ниског стола је дугачак орман на којем су плишане играчке које је моја сестра добијала као поклон. Као мала војска, око седамнаест различитих играчака, брани врх од ноћне таме. Са друге стране је накривљено велико огледало, као и многобројна шминка и парфеми. На средини собе је персијски тепих који непрестано мисли о својој земљи и описује нам земљу мора и боја. Поред ормана је жућкасти сто за учење којем фале две фиоке, а поред њега мрки и лепо прелакирани сто који се свом другару смеје и каже: „Ја сам моћан и снажан, а ти си стар и јадан”. Овде се одмарам, мислим, радим. То је за мене светлост која не јењава ни у тами.

Ed

Живица Ранисављев, одломак из приче „Игра Игра светлости и таме у мојој соби”

Одломак који је пред нама представља одличан пример успешног поигравања необичним поређењима и персонификацијом. Живица је „оживео” сав намештај у соби и тако учинио да слика једне, рекло би се, обичне собе, постане налик на сцену неке помало смешне, помало страшне позоришне представе. Добри писци упијају све што чују и виде око себе – сваки детаљ може им касније помоћи у обликовању света књижевног дела. Многи од њих уз себе стално имају бележницу или диктафон – како не би заборавили речи и реченице које чују у пролазу. Аутор текста одлично је искористио мамине речи ленштина лоповска и тиме нам приближио слику симпатичног мачка. Свака дескрипција, а нарочито опис унутрашњег простора, захтева детаљност и пажљивост – ситнице могу имати дубље значење, а све заједно дају верну слику. Обрати пажњу на то како је Живица описао столове. Граматика за 6. разред / Језичка култура

177


4. ПЕЈЗАЖ ЗИМСКО ЈУТРО Мраз је. Јутро је тихо, мирно и хладно. Јутро је покривено белим покривачем.

o

Вуци из шуме спавају у овчијој кожи.

pr om

Бојан Жестић

Ed

uk a

Ево нечег другачијег. Пред собом имамо дескриптивну песму. На писање песама, поготово у оквиру школских задатака, ретко се ко одважи. Треба покушати, резултати могу бити заиста одлични. Бојанова песма успева да помоћу мало речи обликује атмосферу зимског јутра. Готово да одмах можемо замислити тренутак који описује. Користећи тек неколико пажљиво одабраних придева, Бојан даје уводну слику која изазива мноштво асоцијација. Завршница песме нуди загонетку и оставља нас замишљене. Почетак и крај сваког књижевног дела представљају истурена, повлашћена места. Труди се да буду достојна такве позиције. Наставници српског много, много пута прочитају прву реченицу: Био је леп и сунчан дан, или завршну: Пробудих се и схватих да је све био само сан. Покушај да пронађеш нешто другачије. Ако ти је тешко да почнеш, напиши реченицу о лепом и сунчаном дану, па кад завршиш причу, прецртај је – видећеш да друга реченица може бити сасвим добра прва реченица! На крају, покушај да читаоца подстакнеш на размишљање, а не да му нудиш готове одговоре или објашњења која би требало да схвати из твоје приче. – Бојан је написао одличан почетак и крај песме, и нешто слабији средишњи део. У поезији нарочито треба водити рачуна о звучању. Понављање речи јутро у наслову, у првој, а затим и у другој строфи, квари тај утисак.

ОБРАТИ ПАЖЊУ! Грађење књижевног стила никада се не завршава, стил се увек може усавршавати. Да би тај процес био што успешнији, кључно је: много читати и доста брисати. Читати, зато што тако, чак и несвесно, усвајамо добре реченичне склопове, фина сазвучја речи, мудре и ефектне књижевне поступке... Брисати, зато што након написаног текста велики посао тек предстоји – треба прецртати сваку сувишну реч, па и реченицу, променити сваки израз који не звучи добро – тек ту се препознаје прави писац, у могућности да слободно брише и мења оно што је једном написао. 178 178

Граматика за 6. разред / Језичка култура


ОБАВЕШТЕЊЕ, ВЕСТ, ИЗВЕШТАЈ ► Обрати пажњу на три речи које се налазе у наслову: обавештење, вест, извештај. Запази шта им је заједничко. Објасни како се, са становишта творбе речи, именица вест налази у речима обавештење и извештај. На основу свог претходног знања потруди се да укратко наведеш и објасниш главне карактеристике по којима препознајеш те форме изражавања.

pr om

o

Вероватно ти је већ из искуства познато да су вест и извештај облици новинарског изражавања. Новинари их пишу (и усмено изговарају на телевизији и на радију) с намером да пруже најважније информације у вези с догађајем од општег, јавног интереса. Обавештење је краће од вести, а извештај је проширена вест. За разлику од вести, извештаја и других облика новинарског изражавања, обавештење је вид саопштавања важних информација које новинари, у штампаним и електронским медијима, обично само преносе, а пишу их други: установе, институције, организације и други.

ОБАВЕШТЕЊЕ

► Прочитај обавештења која следе и закључи ко их је и с каквим циљем написао. Завршни испит за ученике осмог разреда одржаће се 11, 12. и 13. јуна 2019. године. Због болести глумаца отказује се представа Лажа и паралажа у Позоришту на Теразијама.

uk a

Због квара на мрежи, остали су без струје житељи улица Милана Ракића и Стевана Сремца. Размисли о томе шта се казује (саопштава) у наведеним обавештењима. Које су информације дате, а које су изостављене? Састави и ти неколико обавештења у вези са школским активностима.

Ed

ДЕФИНИЦИЈА

Обавештење је званична сажета информација од јавног значаја.

ВЕСТ

Прочитај невероватну, али истиниту вест! СТУДЕНТ НАПРАВИО НЕВИДЉИВИ ПЛАШТ ХАРИЈА ПОТЕРА Жеља да постанемо невидљиви дуго је присутна у филмовима и бајкама. Плашт који нас „брише” можда ће постати реалност захваљујући 22-годишњем студенту. Јанош Перцел је мађарски дипломац на Сент Ендрјус универзитету у Енглеској. Он тврди да оптичка сфера може ствари да учини невидљивим. Успоравајући светло оптичком илузијом, светло се обавије око предмета и „брише” га. Граматика за 6. разред / Језичка култура

179


До сада је било неколико покушаја стварања невидљивог плашта, али ниједан није достигао успех због тога што је огртач радио само испред појединих позадина. Успоравајући светлосне зраке, Перцел тврди да онај ко носи плашт може да мења локације и амбијенте и све то захваљујући успоравању светлосних зрака. Јаношев тутор је професор Улф Леонхардт, експерт за невидљивост, који на универзитету предаје физику и астрономију. Студент је препознао потенцијале невидљиве сфере и провео је осам месеци радећи на том пројекту. Кључ је у способности сфере која је оптички уређај, не само да и сама постане невидљива, већ да успори светлост. Blic, 11. 8. 2011, прилагођено

o

► Прочитај текст пажљиво, па покушај да одговориш на следећа питања:

pr om

– Ко је млади научник, главни јунак ове вести? – Шта је он открио? – Где се десило откриће невидљивог плашта? – Како тај плашт функционише?

УПОРЕДИ

uk a

Замисли да треба да пренесеш вест о догађају са великог одмора другарима који су остали у учионици. Које основне информације та вест треба да садржи да би твоји слушаоци имали јасну слику о томе шта се десило? Којим редом ћеш догађај испричати? Шта можеш да изоставиш?

Ed

ЗАКЉУЧИ

Вест је облик писаног и усменог саопштавања. Садржи одговоре на пет основних питања: ко, шта, где, кад и како. Може, у појединим случајевима када су узроци познати, одговарати и на питање зашто. Догађај о ком се саопштава у вести обично се не описује оним редом како се одвијао (хронолошки), већ се најпре, већ у првим реченицама, истакну најважније информације, док се у остатку текста додају мање важни подаци. Постоје два разлога за такав начин писања. Прво, пажњу читалаца треба привући првом реченицом и зато се ту смешта најзанимљивији део вести. Друго, некада у новинама нема довољно простора, а у телевизијској или радијској емисији нема довољно времена за целу вест. Тада уредник скраћује текст, остављајући оно најбитније – почетак. Новинар не изражава свој став, осећање или мишљење у вести. Извештавање је само преношење догађаја онако како су се догодили. Такво писање зовемо објективним.

180

Граматика за 6. разред / Језичка култура


ОБРАТИ ПАЖЊУ! Када пишеш вест, води рачуна о следећим правилима: • • • • •

у наслову истакни суштину вести; наслов би требало да буде кратак и да привуче пажњу; одвој пасусе који говоре о различитим деловима вести; не заборави да у први пасус сместиш најважније податке; нека ти реченице буду кратке и јасне; пиши прецизно, избегавај сувишне детаље; користи језик који већина читалаца разуме, избегавај речи које би могле да буду непознате ширем кругу људи.

o

ВЕЖБЕ

ЖЕТВА ШПАГЕТА

ти уочи Дана шале. Невероватно је да су гледаоци Би-Би-Сија заиста поверовали да су у једном швајцарском селу на граници с Италијом сељаци задовољно трљали руке јер им је те године пошло за руком да на дрвећу узгоје шпагете. Многи су након тога звали уредништво телевизијске станице распитујући се како и они да набаве то дрвеће које рађа шпагете.

Ed

uk a

Најчешће навођена подвала за 1. април била је вест која се на британској телевизији Би-Би-Си појавила 1957. године. У Забавнику је недавно објављена рубрика „Машта може свашта” и, подсећајући се те обмане, наговестили смо да ћемо о још неким измишљеним „вестима” писа-

pr om

Даћемо ти примере три вести које су информативне агенције смислиле као првоаприлску шалу. Разуме се, многи читаоци и слушаоци су поверовали! Прочитај примере, па изабери најзанимљивији. Напиши вест на основу тог примера, онако како замишљаш да је гласила. Можеш да направиш и игру – поделите улоге у одељењу, нека неко пише вест, неко други нека је прочита као спикер, одредите ко ће бити уредник који ће вест преправити ако је потребно, ко сниматељ, ко шминкер... Нека спикер обавезно обрати пажњу на правилан и јасан изговор!

ОПЕРАЦИЈА „ПАРАЛАКСА”

стаје за остатком света читавих четрдесет осам сати. Да би се то поправило, влада је одлучила да исте године укине два дана – 5. и 12. април. Да ли треба нагласити да су многи слушаоци усијали телефонску везу распитујући се шта да раде. На пример, један послодавац желео је да зна да ли он своје раднике треба да плати за те „непостојеће дане”, док је нека жена молила да је посаветују шта ће с рођенданом који пада баш једног од тих „укинутих” дана.

АЈФЕЛОВА КУЛА СЕ СЕЛИ

него, ни мање ни више, у „Евро Дизни”, парк с Дизнијевим јунацима. На месту где је стајала кула биће изграђен стадион с тридесет пет хиљада места, који ће се користити за зимске Олимпијске игре 1992. године у Албервилу, у Француској. Граматика 6. разред / Језичка култура Извор:заПолитикин забавник

Првог априла 1979. године британска државна радио-станица објавила је да влада Уједињеног Краљевства мора да спроведе операцију названу „Паралакса”. Куцнуо је час да се британски календар коначно уједначи с важећим календарима у осталим земљама света. Следило је и објашњење: од 1945. године, откако су Енглези почели да мењају летње и зимско време, Британија зао-

Дневни лист Паризијен запрепастио је своје читаоце кад је 1. априла 1986. године објавио да се спрема чудо невиђено – премештање Ајфелове куле у други део Париза. И то не било где

Кључне речи обавештење, вест, извештај, информација, јасност, прецизност, тачност; одговори на питања: ко, шта, кад, где, како (зашто) 181


ИЗВЕШТАЈ Прочитај извештај о једној необичној звезди.

MLADUNČE IMA SVOG „DRUGARA”

pr om

o

Mladunče mandrila, koje se ne odvaja od svoje plišane igračke, postalo je glavna atrakcija u jednom kineskom zoološkom vrtu. Još goluždravo majmunče staro je tek šesnaest dana, ali već je naučilo da, pogledom koji razoružava, pozira fotoreporterima. Omiljena zanimacija malog mandrila je žuti plišani majmun tek malo manji od njega. Uživa da ga grli, baca po postelji, slika se sa njim ili ga, po potrebi i, iskoristi kao zaklon. „Drugara” ponekad ostavi dok spava, a tada mu je, kao kod ljudske bebe, palac obavezno u ustima. Sićušna životinjica ipak neće dugo ostati takva. Predstavnici njegove vrste obično su visoki oko 90 centimetara a mogu da budu teški i do 50 kilograma. Zbog „papagajskih” boja, posebno na licu i stražnjici, važe za najšarenije sisare na planeti. Žive u tropskim prašumama Kameruna, Gabona, Ekvatorijalne Gvineje i Konga. Smatraju se ugroženom vrstom. V. M. Novosti, 19. avgust 2011.

РАЗГОВОР О ТЕКСТУ

Ed

uk a

1. Прочитај текст пажљиво и потруди се да одговориш на следећа питања: – Ко је главни „јунак” извештаја? – Шта он ради? – Када се младунче родило? – Где се то догодило? – Како се звезда зоолошког врта радо забавља? 2. Обележи места у тексту где можеш да пронађеш одговоре на питања. Шта примећујеш? 3. Искажи шта још сазнајемо у тексту, осим одговора на поменута питања. Зашто су нам ти подаци важни? Да ли су једнако важни за разумевање догађаја као одговори на пет постављених питања? 4. У наведеном тексту пронађи и подвуци реченице које би се могле наћи у енциклопедији.

ЗАПИТАЈ СЕ Замисли ситуацију – неко ти прича о једном догађају који те веома занима. Шта ће те нарочито интересовати у вези са тим збивањем? Већ је било речи о томе како се пише вест и шта она треба да садржи. Покушај да се присетиш основних правила. 182

Граматика за 6. разред / Језичка култура


УПОРЕДИ Вест има улогу да јави да се нешто десило. Притом, одговара на пет питања: ко, шта, где, кад, како или зашто. Извештај је другачија новинска врста. Некада, он може садржати више вести. У другим случајевима, извештај полази од једне вести, али има задатак да нас детаљније обавести о току догађаја о ком се извештава.

ЗАКЉУЧИ

uk a

pr om

o

Извештај полази од вести, али новинар затим проширује основне информације о догађају. То може учинити тако што ће нас упознати са претходним збивањима, укључити цитате сведока, представника за медије, званичника, стручњака... Може да опише ток догађаја са више детаља, који би нам омогућили да догађај живље замислимо. Најважнији део извештаја јесте увод. У новинарском жаргону назива се „глава” или „лид” (од енглеске речи to lead – водити). Прва реченица извештаја треба да садржи одговоре на пет питања, да буде „мамац” који ће привући пажњу читаоца (слушаоца, гледаоца) и усмерити је ка наставку текста. Потом следи такозвани „труп”, у ком се представља ток догађаја.. Извештавање обично подразумева присуство новинара на месту догађаја.

ДЕФИНИЦИЈА

Ed

Када новинар жели да напише детаљан текст о неком догађају, користиће форму која се назива извештај. Уколико желиш да се окушаш у писању извештаја, држи се следећих правила: – језик извештаја треба да је прецизан, јасан, једноставан; – пронађи макар један живописан детаљ и помени га; – избегавај китњасте описе, придеве користи штедљиво; – труди се да не користиш новинарске фразе (устаљене, „излизане” склопове речи) – зуб времена, боља оловина, зелено свело...; – размишљај о онима који ће текст читати, и њима прилагоди тему и начин излагања; – ако је могуће, треба да присуствујеш догађају о којем ћеш писати, и то од почетка до краја, тако ћеш моћи на прави начин да представиш ток догађаја; – кад напишеш текст, прочитај га – обриши непотребне речи и све информације које се чине небитним; – буди информисан/информисана, прати штампу и друге медије.

Граматика за 6. разред / Језичка култура

183


ОБРАТИ ПАЖЊУ! Брисање је некад најважнији део писања. У новинарским текстовима та истина има посебан значај. Све речи без којих текст може да задржи првобитно значење, треба прецртати. Такође, треба избегавати понављање речи и израза.

pr om

Правило о пет основних новинарских питања (или, на енглеском, 5W – Who, What, Where, When, Why), верује се, успоставио је један амерички новинар. Он је 14. априла 1865. у Асошијетед пресу реченицом: „Председник је јуче у једном позоришту погођен метком и, можда, убијен” започео вест о атентату на Абрахама Линколна.

o

САЗНАЈ ВИШЕ

ВЕЖБЕ

uk a

1. Крени у потрагу за новинарском причом. Процуњај по суседству, парку, школском дворишту. Приметиш ли нешто необично, занимљиво, узбудљиво... лати се своје бележнице и оловке. Забележи основне податке. Испитај присутне и оне који би о догађају могли знати више од тебе. Кад дођеш кући, подсети се правила за писање извештаја и – баци се на посао!

Ed

2. Потруди се да напишеш вест која се састоји од само једне предикатске реченице. У тој реченици треба да постоји субјекат (КО?), предикат (ШТА?) и прилошке одредбе за време (КАД?), место (ГДЕ?), начин (КАКО?) и узрок (ЗАШТО?). На пример: У петак, 25. априла, ученици наше школе организовано су учествовали у акцији „Улепшај свет у коме живиш” садећи цвеће у оближњем парку.

Пошто у нашем примеру недостаје прилошка одредба за узрок, напиши је ти у посебној реченици:

Ако се потрудиш да ову вест допуниш занимљивим појединостима и информацијама – она ће прерасти у извештај. 184

Граматика за 6. разред / Језичка култура


ДА ПОНОВИМО

ОБЛИЦИ КАЗИВАЊА У КЊИЖЕВНОМ ДЕЛУ

ПРИПОВЕДАЊЕ (НАРАЦИЈА)

ХРОНОЛОШКО (ПО РЕДОСЛЕДУ ДОГАЂАЊА)

ОПИСИВАЊЕ (ДЕСКРИПЦИЈА)

Ed

ПОРТРЕТ

РЕТРОСПЕКТИВНО (УНАЗАД)

uk a

У ТРЕЋЕМ ЛИЦУ (ОН)

pr om

o

У ПРВОМ ЛИЦУ (ЈА)

ПЕЈЗАЖ

МОНОЛОГ

ЕНТЕРИЈЕР

ЕКСТЕРИЈЕР

ДИЈАЛОГ

Граматика за 6. разред / Језичка култура

185


ИНДЕКС ПОЈМОВА

Б

безвучни сугласници 34, 35, 38, 49, 55, 57, 58, бројеви 13, 14, 76

В

Г

Ed

генитив 16, 20, 24, 26, 55, 56, 72, 73, 75, 76, 79, 121 глаголска времена 115, 116 глаголски вид 21, 22, 115 глаголски облици прости 110 сложени 110 глаголски род 22, 115 глас 30, 31 гласници в. сонанти говорна улога 137, 138, 140, 141, 142 говорни органи 30, 31, 33, 34, 36, 39 грађење речи в. творба речи граматичка основа 21, 134 глагола 20, 103, 110

186

Д

давнопрошло време в. плусквамперфекат датив 24, 67, 68, 87 двоуснени сугласници 41, 60, 61 деклинација 13 деминутив 152 дескрипција в. описивање дијалог 162, 163

именичке заменице 19, 82, 83, 84, 85, 91 именске речи 18, 55, 82 имперфекат 105, 107, 108, 110, 116 инструментал 24, 69, 84, 87 интонација 45, 47, 138, 142 инфинитив 20, 21, 23, 103, 110, 112, 113, 116, 134, 140 инфинитивна основа 20, 21, 23, 103, 116 инфинитивни наставак 125

Ј

Е

екстеријер 171 ентеријер 171

једначење сугласника по звучности 55, 56, 57, 58, 59, 61, 78 једначење сугласника по месту изговора 60, 61, 80 јотовање 61, 69, 71

З

К

uk a

везници 13, 25 велико слово 17, 52, 96, 131 вест 179, 180, 181, 182, 183, 184 вокали в. самогласници вокатив 16, 56, 61, 65, 66, 99

граматичке категорије заменица 98, 99 граница слога 43, 44, 51 губљење сугласника 61, 64, 68

o

акузатив 24, 26, 55, 88, 93 акценат речи 45, 46 алвеоларни сугласници 40, 44, 49 аорист 20, 101, 103, 104, 107, 110, 113, 116 аористна основа 20, 21, 23, 103, 116 апозиција 26 атрибут 16, 27, 86, 87, 91, 98 аугментатив 151, 152

pr om

А

задњонепчани сугласници 65, 66, 67, 68 заменице 13, 19, 98 звучни гласови 33, 34, 35, 36, 38, 49 сугласници 38, 41, 55, 57 значења глагола 22 зубни сугласници 40, 41, 49, 60, 61, 66, 67, 68

И

изведене именице 72, 73, 122, 123, 151 изведене речи, изведенице 119, 120, 121 извештај 179, 182, 183, 184 извођење глагола 125 извођење придева 66, 124 извођење речи 131, 132, 146 излагање 159 именице 13, 18, 19

компарација 13, 55 комуникативна функција в. говорна улога конјугација 13, 14, 55 консонанти в. сугласници корен речи 119, 134

Л

локализовани гласови 34, 36, 49 локатив 24, 67, 68, 87

М

меки сугласници 41 монолог 162

Н

надзубни сугласници 40, 49 наратор в. приповедач


О

П

Ed

uk a

обавештење 179 објекат 16 неправи 16, 26 прави 16, 26 одричне заменице именичке 84, 95 придевске 92, 95 описивање 160, 171, 175 опште заменице именичке 83 придевске 92

падежи 13, 14, 15, 16, 82, 83, 87, 89, 91, 92, 99 палатализација 65, 66, 78 пејзаж 173, 174 пејоратив 151 перфекат 23, 108, 109, 110, 112, 116 план текста 157 плусквамперфекат 107, 108, 109, 110, 112, 116 подела глаголских облика 110

слагање речи 119, 127, 128, 130, 134 слог 42, 43, 44, 47, 51, 72, 73, 79 слоготворни гласови 44, 45, 46, 47 сложена реченица 28 сложенице 119, 128, 134 сонанти 36, 38, 40, 49, 57 срастање са спојним вокалом 128, 134 субјекат 16, 26, 27 сугласници 38, 49 суфикс 72, 120, 121, 122, 123, 124, 125, 126, 134, 151, 152

Т

o

показне заменице 91 поређење ст. фигура 175 породица речи 119, 134 портрет 168, 169 предикат глаголски 26 именски 26 предикатска реченица 28 предлози 13, 16, 24, 25 предњонепчани сугласници 39, 40, 49 презент 20, 23, 66, 69, 110, 113, 116, 125, 140 презентска основа 20, 21, 23, 106, 116 префикс 127, 129, 134 придеви 13, 18, 55, 73, 98, 99, 124, 129 придевске заменице 82, 84, 91, 94, 95, 99 прилози 13, 24, 25, 55, 139 прилошке одредбе 26 приповедање 159 приповедач 159, 160 присвојне заменице 93 присвојна заменица за свако лице 87, 88, 89 промена л у о 55, 72, 73, 74 променљиве речи 13, 14, 18, 24, 82 просте речи 118, 134 просто срастање 128, 134

pr om

нарација в. приповедање наставак за облик 20, 21, 121, 125, 134 независне предикатске реченице 136, 137, 138, 140, 141, 142 заповедне 140, 142 жељне 140, 142 обавештајне 138, 142 узвичне 139, 142 упитне 138, 142 некњижевне речи 145, 146 нелокализовани гласови 33, 49 неодређене придевске заменице 91, 92, 93 непостојано а 75, 76, 79 непроменљиве речи 13 номинатив 16, 26, 72, 73, 76, 79, 99, 121 носилац слога 44, 45, 46, 47

Р

радни глаголски придев 23, 108, 109, 110, 116 ретроспективно приповедање 164, 165, 166 реченични акценат 45 реченични чланови 26 речца не 111 речце 13, 25

С

самогласници 33, 36, 38, 49 сибиларизација 67, 79, 80

творба речи 118, 119, 134 творбена основа 120, 121, 125, 126, 134 туђице 144, 145

У

узвици 13, 24, 25 упитно-односне заменице именичке 18, 83, 92, 98 придевске 92, 93, 97, 98 уснено-зубни сугласници 40, 49 уснени сугласници 39, 40, 49

Ф

фонд речи 148, 149 фонетика 31 футур први 112, 113, 115, 116

Х

хипокористик 152 хронолошко приповедање 164, 165, 166

Ц

цитат 11, 12, 183

Ш

шумни сугласници 35, 36, 40, 49

Граматика за 6. разред / Индекс појмова

187


uk a

Ed o

pr om


Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.