Биологија 6, уџбеник за 6. разред основне школе

Page 1

Вера Матановић | Весна Милетић

o

БИОЛОГИЈА

Ed

uk a

pr om

УЏБЕНИК ЗА ШЕС ТИ РАЗРЕ Д ОСНОВНЕ ШКОЛЕ


Вера Матановић Весна Милетић БИОЛОГИЈА УЏБЕНИК ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ГЛАВНИ УРЕДНИК Др Бошко Влаховић ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Др Наташа Филиповић

ДИЗАЈН Марија Хајстер ИЛУСТРАЦИЈЕ Марко Карађиновић

uk a

ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА Вуле Журић

pr om

o

РЕЦЕНЗЕНТИ Ивана Вуков, професор биологије, ОШ „Жарко Зрењанин”, Зрењанин Александра Крстић, професор биологије, ОШ „Никола Тесла”, Нови Сад и Медицинска школа „7. април”, Нови Сад Душица Комановић, професор биологије-хемије, ОШ „Краљ Александар Карађорђевић” , Прњавор

Ed

ИЗДАВАЧ Едука д. о. о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел. /факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: www. eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs ЗА ИЗДАВАЧА Др Бошко Влаховић, директор ШТАМПА Ротографика, Суботица Издање бр.: 1, Београд, 2021. година Тираж: 1500

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:57(075.2) МАТАНОВИЋ, Вера, 1933Биологија 6 : уџбеник за шести разред основне школе / Вера Матановић, Весна Милетић. - 1. изд. - Београд : Едука, 2021 (Суботица : Ротографика). - 200 стр., [8] стр. : илустр. ; 29 cm Тираж 1.500. - Речник појмова: стр. 194-195. - Решења тестова: стр. 196-200. - Библиографија: стр. [8]. ISBN 978-86-6013-428-0 1. Милетић, Весна, 1968- [аутор] COBISS.SR-ID 40513545

© Едука д.о.о. Београд

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника Решењем број: 650-02-00315/2020-07. Није дозвољено: репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику. Наведене радње представљају кршење ауторских права.


o pr om

Здраво!

Ed

uk a

Пред тобом је уџбеник који ће ти помоћи да упознаш живу природу преко наставног предмета – Биологије. Поред основног текста, у њему ћеш наћи занимљивости, задатке које треба да радиш самостално, у пару или у групи, или као активност на часу. Они ће ти помоћи да потпуније упознаш и разумеш законитости природе и живог света. Занимљиве књиге и интернет странице подржаће те да развијаш своју радозналост и негујеш истраживачки дух. Тако ћеш сазнати још више о живој природи. Пре него што почнеш да учиш, погледај Водич кроз уџбеник, који ће ти помоћи у раду. Верујемо да ће ти учење бити занимљиво и лако. Надамо се да ћеш уџбеник користити не само за учење биологије већ и као основу за сазнавање чудесно лепог света живе природе. Ауторке


САДРЖАЈ Водич кроз уџбеник_______________________________________________ 6

ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА_____________________ 7

ГРАЂА ЖИВИХ БИЋА – СПОЉАШЊА И УНУТРАШЊА ________________________________8 ГРАЂА ЉУДСКОГ ТЕЛА – ОД ОРГАНИЗМА ДО ЋЕЛИЈЕ ________________ 13 ОТКРИЋЕ ЋЕЛИЈЕ И МИКРОСКОПА_________________________________ 20 ЋЕЛИЈА_________________________________________________________ 26

pr om

o

Облик и величина ћелије ____________________________________________________ 26 Грађа ћелије________________________________________________________________ 28 Разлика између биљне, животињске и бактеријске ћелије _____________________ 30 Бактеријске ћелије__________________________________________________________ 31

ФОТОСИНТЕЗА, ЋЕЛИЈСКО ДИСАЊЕ, СТВАРАЊЕ ЕНЕРГИЈЕ___________ 37 ЈЕДНОЋЕЛИЈСКИ ОРГАНИЗМИ_____________________________________ 41 Бактерије __________________________________________________________________ 42 Модрозелене бактерије _____________________________________________________ 43 Амебе _____________________________________________________________________ 44 Квасци ____________________________________________________________________ 45

uk a

ВИШЕЋЕЛИЈСКИ ОРГАНИЗМИ ГЉИВЕ, БИЉКЕ И ЖИВОТИЊЕ ____________________ 50 ГЉИВЕ __________________________________________________________ 53 Буђи _______________________________________________________________________ 54 Печурке ___________________________________________________________________ 56

БИЉКЕ _________________________________________________________ 59

Вегетативни органи биљака_________________________________________________ 60 Репродуктивни органи______________________________________________________ 62

Ed

ЖИВОТИЊЕ_____________________________________________________ 70 ОСОБИНЕ ЖИВИХ БИЋА__________________________________________ 78

Исхрана, дисање и транспорт супстанци______________________________________ 78 Излучивање, надражљивост и размножавање________________________________ 86

РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ БИЉAКА, ЖИВОТИЊА И ГЉИВА __________________ 92

Живот у екосистему_____________________________ 99

ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ__________________________________________ 100 ПОПУЛАЦИЈА___________________________________________________ 103 ЖИВОТНА ЗАЈЕДНИЦА __________________________________________ 107 ЕКОЛОШКA НИШA______________________________________________ 112 АДАПТАЦИЈЕ И ЖИВОТНЕ ФОРМЕ________________________________ 116 ОДНОСИ ИСХРАНЕ – ЛАНЦИ ИСХРАНЕ ____________________________ 123 АБИОТИЧКИ И БИОТИЧКИ ФАКТОРИ______________________________ 128


Абиотички фактори (утицаји неживе природе)_______________________________ 128 Биотички фактори – међусобни утицаји живих бића__________________________ 132

АНТРОПОГЕНИ ФАКТОР_________________________________________ 135

НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА___________________________ 143

КАКО СЕ НАСЛЕЂУЈУ ОСОБИНЕ___________________________________ 144

Наследни материјал, ДНК, гени и особине ___________________________________ 144 Бесполно размножавање___________________________________________________ 146 Полно размножавање______________________________________________________ 146

ПРИРОДНА СЕЛЕКЦИЈА__________________________________________ 149 ВЕШТАЧКА СЕЛЕКЦИЈА__________________________________________ 155

pr om

o

Шта је вештачка селекција (одабирање)_____________________________________ 155 Значај култивисаних биљака и гајених животиња_____________________________ 157

Порекло и разноврсност живота на Земљи_____________________ 163

uk a

КАКО ЈЕ НАСТАО ЖИВОТ НА ЗЕМЉИ ______________________________ 164 ДРВО ЖИВОТА (ЗАЈЕДНИЧКО ПОРЕКЛО И ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ СРОДНОСТИ И СЛИЧНОСТИ) _____________________________________ 168

Ed

ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ_______________________________ 171

ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ – УЗРОЧНИЦИ И ПРЕНОСИОЦИ _________________ 172

Заразне болести – узрочници и преносиоци _________________________________ 173 Преносиоци узрочника заразних болести____________________________________ 174

БАКТЕРИЈЕ И АНТИБИОТИЦИ ПУТЕВИ ПРЕНОШЕЊА ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ ________________________ 177 ПОВРЕДЕ И ПРВА ПОМОЋ________________________________________ 181 Повреде коже_____________________________________________________________ 181 Тровање храном___________________________________________________________ 183 Сунчаница и топлотни удар_________________________________________________ 183

ПОНАШАЊЕ У СКЛАДУ СА КЛИМАТСКИМ ПРОМЕНАМА ____________ 185 ПОСЛЕДИЦЕ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ – АЛКОХОЛИЗАМ _____________ 189 Самостална годишња провера знања_____________________________ 191 Речник појмова_________________________________________________ 194 Решења тестова________________________________________________ 196


Водич кроз уџбеник

Брзо и кратко, учи се лако

Кључне речи: Oсновни појмови које ћеш научити у лекцији.

Појмовне мапе помажу ти да боље разумеш, лакше учиш и дуже памтиш оно што је у лекцији најважније.

Важни појмови

Кратак преглед лекције.

Објашњења најважнијих нових појмова које треба да усвојиш.

pr om

Занимљива биологија

o

Биолози паметнице

Биолози креативци

Занимљиве идеје из биологије које помажу да испољиш своју креативност.

Ed

uk a

Текстови, занимљивости, презентације везане за тему, које се не уче, али проширују твоје знање из биологије. Овде се налазе и задаци које можеш урадити код куће као домаћи задатак.

Питања за проверу разумевања градива.

Биолози истраживачи Активност – самосталан рад

Задаци које треба да урадиш самостално.

Биолози истраживачи Активност – рад у пару

Вежбе које се раде у пару.

Биолошке мозгалице Провери знање

Задаци за размишљање и тестови за проверу знања.

* ** ***

6

Разумеш ли...

Звездице поред питања у тесту означавају ниво тежине задатака.


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

упознаћеш грађу живих бића;

врста живих бића одвијају исти животни процеси; научићеш да користиш микроскоп и лабораторијски прибор за рад;

o

обновићеш и проширићеш своје знање о живом свету;

грађена од ћелија и да једноћелијски и вишећелијски организми обављају исте функције: једноћелијски у једној ћелији, а вишећелијски у групама ћелија (ткива, органи, системи органа, организам);

pr om

У овом делу уџбеника:

допунићеш своје знање о ћелији;

научићеш да правиш микроскопске препарате;

схватићеш да су сва жива бића

разумећеш да се у свим ћелијама различитих

уживаћеш у резултатима свога рада.

Ed

uk a

упоредићеш грађу различитих врста живих бића и наћи њихове заједничке одлике;

7


ГРАЂА ЖИВИХ БИЋА – СПОЉАШЊА И УНУТРАШЊА Кључне речи: организам, спољашња грађа, унутрашња грађа

Да те подсетимо @@ Под природом се подразумева нежива природа (вода, камен, ваздух итд.) и жива природа (биљке, животиње, гљиве и микроорганизми). Човек је такође део живе природе.

o

У доступној литератури потражи податке о спољашњој грађи кенгура. Напиши кратак састав о спољашњој грађи кенгура и нацртај ову животињу у свесци.

Ове школске године проширићеш своје знање о живим бићима/живој природи стечено у млађим разредима.

pr om

Занимљива биологија

@@ Жива бића имају особине које их одвајају од неживе природе: раст и развој, исхрана, дисање, излучивање, размножавање, надражљивост, старење и смрт. Научници су пронашли и описали велики број разноврсних врста биљака, животиња, гљива и микроорганизама, а сматрају да их има много више.

uk a

Живи свет на Земљи веома је богат. Научници су досад описали око три милиона врста, а сматра се да само инсеката има преко милион врста.

Ed

Без обзира на толику разноликост, сва жива бића имају заједничке особине које их повезују. Наравно, сва жива бића имају и властите одлике. Ти већ познајеш многа жива бића и умеш да их сврсташ у царства према њиховом спољашњем изгледу.

бактерије

протисти

гљиве

биљке

Жива бића су груписана у 5 царстава

8

животиње


Посматрај своје другове у учионици и уочи колико се међусобно разликују. Није потребан велики труд да разликујеш поједине врсте биљака и животиња. Довољно је да посматраш њихову спољашњу грађу. Занимљива биологија

Ако пажљивије посматраш јединке исте врсте, на пример чопор паса, уочићеш да се јединке паса у једном чопору разликују по неким особинама, као што су боја длаке, величина или облик ушију.

У свесци нацртај жабу, а у доступној литератури потражи податке о њеној спољашњој грађи. Уз помоћ добијених података обележи спољашњу грађу жабе.

pr om

o

Спољашњу грађу биљака и животиња већ познајеш. Овом приликом обогатићеш своје знање о живим бићима тако што ћеш упознати и њихову унутрашњу грађу.

Пажљиво посматрај спољашњу грађу жабе.

Ed

uk a

Биљке, било да су дрвенасте или зељасте и било да живе на копну или у води, обављају све животне функције као и животиње, али на нешто другачији начин. И оне дишу, хране се, расту и развијају се, излучују, размножавају се, реагују на дражи, старе и умиру.

Све животиње, било да су велике или мале, да живе у води или на копну, да ходају или лете... поседују све особине живих бића, које их сврставају у живу природу.

Како тако различите врсте живих бића обављају своје животне функције?

Занимљива биологија На слици посматрај унутрашњу грађу жабе и уз помоћ наставника препознај и обележи органе.

Систем органа чини група органа са заједничком улогом у организму. Сви системи органа складно функционишу, чинећи организам. На примеру система органа за варење уочићеш да сваки орган обавља своју функцију, а сви органи који га чине заједно учествују у варењу хране.

9


Говеда су преживари. Хране се биљном храном. Када су на испаши, обухватају бусенчић траве, кидају га језиком и убацују у уста и одмах гутају и смештају у највећи део желуца, бураг. Када га напуне, престају да пасу и из бурага враћају траву у уста и полако је жваћу, преживају, па је поново гутају. Отуда им и потиче назив преживари. Шта мислиш колико би времена говеда морала да проведу на испаши када би одмах жвакала траву?

уста са зубима и језиком дебело црево танко црево

ждрело

гуштерача

једњак

Желудац човека и многих врста животиња није тако сложене грађе.

анални отвор желудац Систем органа за варење код мачке јетра

храна улази 3

преживање 2 4

1

3

1. бурак 2. мрежавац

2

Ed

4

Систем органа за циркулацију или транспортни систем путем крви разноси кисеоник и хранљиве супстанце до свих ћелија, а од ћелија односи угљен-диоксид и штетне супстанце. Крв тече кроз систем крвних судова захваљујући раду срца, који је шупаљ мишићни орган. Код различитих организама је тај мишићни орган различито грађен. Неки организми као што је кишна глиста имају леђни и трбушни крвни суд; они су на предњем делу повезани са више попречних судова који обављају улогу срца.

uk a

1

o

Немају све животиње исту грађу желуца. Све зависи од начина исхране.

pr om

Занимљива биологија

У варењу/разлагању хране учествује више органа, као што су: зуби, уста са језиком, једњак, желудац, црева (танко и дебело). Иако су ти органи различити, сви имају заједничку функцију, а то је разлагање хране на простије састојке. Зуби сецкају храну која се у устима почиње варити, а једњак. Храна долази до ждрела, а затим једњак проводи храну до желуца. Желудац натапа храну желудачним соком. Јетра и гуштерача су жлезде које у танко црево луче супстанце за варење хране. У танком цреву се завршава варење хране и разложена храна улази у крв. У дебелом цреву се упијају вода и минералне супстанце. Анални отвор служи за избацивање несварених остатака хране.

3. листавац 4. сириште

Ток хране кроз систем за варење преживара

леђни крвни суд Занимљива биологија Да ли знаш? Плави кит је највећа животиња – достиже дужину до 33 м.

„срца ”

Најмањи сисар је једна врста ровчице која достиже дужину око 4 цм.

Крвни систем кишне глисте

10

трбушни крвни суд


Биолози истраживачи Aктивност – самосталан рад

Унутрашња грађа срца кичмењака Срце је орган који омогућава кретање крви кроз организам. Оно потискује крв кроз крвне судове. Улога крви јесте да преноси кисеоник и хранљиве супстанце до ћелија, а да односи штетне супстанце и угљен-диоксид из ћелија. Срце се састоји из шупљина: преткомора и комора. На илустрацији су приказана срца различитих кичмењака.

риба

Сличности:

жаба

uk a

Разлике:

pr om

o

Пажљиво посматрај илустрацију и потражи неке сличности и разлике у унутрашњој грађи срца ових животиња. преткомора комора

Ed

У систему органа постоји подела рада, сваки орган врши део посла, а сви заједно обављају заједничку функцију (варење, дисање, кретање). Орган је део организма који има своје место и улогу у организму.

Биљке имају вегетативне органе који им служе за обављање основих животних функција. Вегетативни органи су: корен, стабло и лист. Репродуктивни органи су: цвет, плод и семе. Они учествују у размножавању. Немају их све биљке. Органи су изграђени од различитих ткива, која су међусобно повезана. У зависности од улоге у телу, разликује се и грађа ткива. Коштано ткиво гради кости и веома је чврсто, а крвно ткиво гради крв и течно је. Ткива су изграђена од ћелија које су исте грађе, улоге и порекла. Више о ћелији биће речи нешто касније.

гуштер

птица

човек

. .

цвет

лист

семе

плод стабло корен

Организација биљке

11


Живи свет је разноврстан, али и тако разноврстан има нека заједничка својства. Можеш ли да замислиш да лептир и крокодил имају нешто заједничко? Кроз следећу активност утврди да и друге, наизглед потпуно различите животиње, имају и заједничке особине.

Биолози истраживачи Aктивност – самосталан рад

Грађа живих бића, сличности и разлике

pr om

o

Можда ће ти се, на први поглед, учинити да међу животињама на илустрацији има више разлика, а мање сличности.

uk a

Биолози паметнице Основне одлике живих бића јесу да се рађају, расту, развијају, хране, излучују, реагују на дражи, размножавају, дишу, старе и умиру. Без обзира на то којој врсти припадају, сва жива бића имају наведене одлике. Животне функције код животиња обављају системи органа: за варење (разлагање) хране, за дисање, за излучивање, за размножавање... Сваки систем органа грађен је од органа. Oргани својим радом доприносе функцији одређеног система органа. На пример, у варењу хране учествују: зуби, језик, једњак, желудац итд. И биљке имају органе: корен, стабло, лист, цвет, плод и семе. Сваки орган има одређену функцију и сви заједно омогућавају живот организма.

Захваљујући раду органа и система органа, свако живо биће се креће (или прави покрете), храни се, дише, размножава се и обавља све друге функције значајне за живот. Може се рећи да је јединка здрава све док њени органи и системи органа складно функционишу.

Треба да знаш да је свако живо биће (јединка) јединствено и непоновљиво по комбинацији особина које поседује.

Ed

Поступак: ~ упореди спољашњу грађу животиња на илустрацији; ~ пронађи неке сличности и разлике у њиховој спољашњој грађи.

Разумеш ли...

1. Како се хране биљке када немају органе за варење хране? 2. Да ли се зелене жабе хране као и зелене биљке? Објасни. 3. Које сличности имају комарац и ајкула? 4. Наведи сличности између паприке у башти и миша на њиви.

Спољашња грађа животиња приказаних на илустрацији Сличности су: __________________________________________ . Разлике су: ____________________________________________ .

Брзо и кратко, учи се лако спољашња грађа жива бића унутрашња грађа

12


ГРАЂА ЉУДСКОГ ТЕЛА – ОД ОРГАНИЗМА ДО ЋЕЛИЈЕ Кључне речи: систем органа, орган, ткиво Човек је део природе и као такав поседује особине које имају сва жива бића. Спољашњу грађу тела човека познајеш од раније. Као и већина организама из царства животиња, човек је изграђен од система органа.

o

Биолози истраживачи Активност – самосталан рад

Спољашња грађа људског тела Поступак

pr om

Провери колико познајеш спољашњу и унутрашњу грађу људског тела.

Ed

uk a

Обележи спољашњу грађу људског организма. Ми смо ти помогли фотографијом, а ти на празне линије упиши називе органа и делова тела.

Спољашња грађа људског тела

13


Унутрашња грађа људског тела Организам човека се састоји из система органа. Систем органа има своју улогу у организму и састоји се од органа.

систем за дисање

мишићни систем

крвни систем

систем за варење

pr om

скелетни систем

o

Сви органи који чине један систем органа имају одређене улоге које обављају у оквиру тог система. Органи заједничким радом доприносе улози коју неки систем обавља. Неки органи могу да обављају више функција, као на пример гуштерача: она лучи супстанце које регулишу ниво шећера у крви, али и супстанце које се изливају у танко црево и помажу варење хране. Ако системи органа усклађено раде, организам је здрав.

нервни систем

Системи органа код човека. У свесци напиши функције система органа које познајеш. Наставник ће ти помоћи да листу допуниш преосталим информацијама.

кичмена мождина

uk a

мозак

Нервни систем усклађује рад организма. Он преко чулног система прима информације из спољашње и унутрашње средине, а затим те информације преноси до кичмене мождине и мозга, где се информације обрађују. Мозак преко мреже нерава прима и шаље информације у све делове тела. Чулни систем обавештава организам о стању у спољашњој и унутрашњој средини. Човек информације прима преко чула вида, слуха, додира, мириса и укуса. Чулни систем је тесно повезан са нервним системом тако што добијене информације преводи у електричне сигнале који су разумљиви нервном систему.

Ed

нерви

чуло вида

нервни систем човека

14

Основна чула код човека

чуло слуха

чуло мириса

чуло укуса

кожа, чуло додира

Систем за дисање омогућава размену гасова између спољашње и унутрашње средине. Основни орган за размену гасова, кисеоника и угљен-диоксида, код човека су плућа. Ваздух улази кроз нос, а затим пролази кроз ждрело, душник и душнице, које се у плућима гранају на најситније цевчице.


Цевчице се завршавају плућним мехурићима алвеолама, у којима се врши размена гасова. Алвеоле су обавијене крвним капиларима. Из алвеола кисеоник одлази у крв. Kрв носи кисеоник до свих ћелија у организму. Угљен-диоксид, који је продукт разлагања у ћелијском дисању, излази из ћелија и путем крви долази до плућа. Из крви у алвеоле улази угљендиоксид и издисајем се избацује у спољашњу средину.

Важни појмови алвеоле – плућни мехурићи у којима се врши размена гасова крвна плазма – течни део крви, састављен од воде, органских и неорганских супстанци артерије – крвни судови који излазе из срца аорта – највећи крвни суд који излази из леве коморе вене – крвни судови који се уливају у срце

душник душнице

алвеоле

Занимљива биологија Уз помоћ наставника, у литератури пронађи како ради срце човека. Уочи грчење преткомора и комора. У свесци нацртај грађу срца и обележи преткоморе и коморе.

o

Плућа човека

највећа артерија – аорта лева преткомора

вене

uk a

pr om

Крвни систем преноси гасове и храну до сваке ћелије. Састоји се из срца, које је четворокоморно, изграђено од две преткоморе и две коморе. Кроз систем крвних судова, који чине артерије, вене и капилари, тече крв. Ако ставиш руку на своју надланицу, осетићеш пулсирање. То срце потискује крв ритмичним покретима кроз систем крвних судова. Крв се састоји из крвне плазме и крвних ћелија. Свака врста ћелија крви има своју улогу. Црвена крвна зрнца, еритроцити, транспортују гасове. Бела крвна зрнца, леукоцити, учествују у одбрани организма од инфекције. Тромбоцити су крвне плочице које имају улогу у згрушавању крви приликом повреде. Скелетни систем даје чврстину и ослонац организму. Граде га кости главе, трупа и екстремитета. За скелетни систем су везани мишићи.

Ed

кости главе

кости трупа

десна преткомора

лева комора

десна комора

кости екстремитета

Скелетни систем човека Мишићни систем човека Мишићни систем покреће наше тело. Скелетни мишићи су везани за кости, па тако учествују у кретању. Друга врста мишића учествује у раду унутрашњих органа.

крвни судови срца грађа срца

15


Систем за излучивање којим се избацује вишак воде и штетне супстанце чине бубрези, мокраћоводи и мокраћна бешика и мокраћна цев. бубрези мокраћоводи мокраћна бешика мокраћна цев Репродуктивни систем служи за размножавање. Код човека се мушки и женски полни систем разликују. У тестисима (семеницима) мушкарца стварају се мушке полне ћелије сперматозоиди. Код мушкараца се семеводи (изводни канали) спајају са мокраћном цеви. У јајницима жене ствара се женска полна ћелија (јајна ћелија). Из јајника, јајна ћелија преко јајовода доспева до материце. Материца је орган у коме се развија плод за време трудноће. Кроз родницу пролази беба приликом рођења. jајник

Важни појмови

хормон – супстанца коју луче посебне, ендокрине, жлезде у крв

мокраћна цев

семевод

тестис (семеник)

родница

Женски и мушки полни систем

Ендокрини систем лучи хормоне и усклађује рад наших органа заједно са нервним системом. За твој улазак у пубертет одговорни су хормони које луче ендокрине жлезде.

Ed

ендокрини систем – систем жлезда са унутрашњим лучењем

јајовод

uk a

материцa

pr om

o

Човеков систем за излучивање

епифиза

хипоталамус

хипофиза

семевод – канал који спаја семеник са мокраћном цеви

жене

штитна жлезда и параштитне жлезде грудна жлезда надбубрежна жлезда гуштерача тестис јајник

Ендокрини систем човека

16

мушкарци


Биолози истраживачи Активност – самосталан рад

Биолози креативци

Органи човека

Орган

скелетни систем

нервни систем

систем за дисање

Систем органа

Ed

мозак

систем за циркулацију

uk a

pr om

o

Обележи на слици органе човека. У доњој табели напиши којим системима органа припадају наведени органи.

Поделите се у групе тако да обухватите све системе човека. Истражите у литератури од којих органа се састоје људски системи органа и које су им улоге. Нацртајте на хамеру тело човека и обележите органе и њихове улоге. Кад завршите радове у групи, направите постере на зиду. Постери могу да изгледају овако.

плућа срце

јетра

бубрег црева мокраћна бешика

Резултат активности @@ На завршетку активности треба да препознајеш неке органе човека и да разумеш повезаност органа у системе органа, а система органа у организам.

систем за варење

17


Биолози истраживачи Активност – самосталан рад

Човекови органи за варење Допуни текст следећим речима: танко црево, желудац, зуби, анални отвор, уста, језик, дебело црево, укуса. Кад то завршиш, знаћеш више о варењу хране.

uk a

pr om

Означи органе за варење хране:

Ed

Биолози креативци У свесци направи задатак за свог друга/своју другарицу тако што ћеш користећи литературу смислити питалицу, загонетку, мозгалицу или укрштеницу која помиње неки орган или систем органа. Да ти помогнемо, ово су старе народне загонетке, а у решењима смо измешали слова: Беле коке испод стрехе вире? (бузи) Кад се кућа прави, где се први ексер удари? (у лувга)

o

Храна улази на ........................, а ту се налазе ......................... који сецкају и мељу храну, и ......................... орган који меша храну и служи као орган чула ......................... . Храна пролази кроз ................................................ и долази до једњака. Из желуца храна одлази у ....................................., где се и даље вари и где се упијају сварене супстанце. Остаци хране одлазе у ........................, у којем се упија вода, а несварени остаци се преко ............................................... избацују у спољашњу средину.

Сада када знаш шта су системи органа и шта су органи, подсети се шта су ткива (погледај у уџбенику за пети разред). систем органа

организам орган

ћелија

ткиво

Органи су грађени од више различитих ткива која су међусобно повезана одређеном функцијом.

18


Ткиво је скуп ћелија заједничког ембрионалног порекла, сличног облика, величине, грађе и заједничке функције.

Занимљива биологија

На пример, покровно ткиво гради кожу и облаже унутрашње шупљине. Везивно ткиво повезује ткива и органе, даје им чврстину. Мишићно ткиво гради мишиће. Нервно ткиво гради нервни систем који омогућава организму да одговори на промене у спољашњој и у унутрашњој средини.

Кожа је највећи орган човека, има површину око 2м2.

Да ли знаш који је највећи човеков орган?

Ткива су грађена од ћелија. На следећим часовима ћеш проширити своје знање о ћелији. хрскавица

везивно ткиво мишићно ткиво

pr om

o

масно ткиво

Биолози паметнице Спољашњу грађу људског тела већ познајеш. Сваки систем органа је грађен од више различитих органа повезаних заједничком функцијом. Органи су грађени од различитих ткива, а свако ткиво је грађено од више ћелија сличних по облику и величини. На пример, срце је орган који припада систему органа за крвоток. Срце је грађено од различитих ткива. Свако ткиво чине ћелије које су сличне по облику, величини и функцији. Организам чине: системи органа, органи, ткива и ћелије.

нервно ткиво

uk a

покровно ткиво

коштано ткиво

крвно ткиво

Ed

Врсте ткива код човека. Обрати пажњу на облик ћелија од којих су изграђена различита ткива.

Брзо и кратко, учи се лако

организам

систем органа орган

ткиво ћелија

Разумеш ли... 1. Које системе органа познајеш? 2. Који органи граде систем органа за дисање? 3. Шта је сложеније грађе: ткиво или орган? Објасни. 4. Шта је ћелија?

19


ОТКРИЋЕ ЋЕЛИЈЕ И МИКРОСКОПА Кључне речи: микроскоп, ћелија, ћелијска теорија

o

Иако је ћелија основна јеgиница грађе и функције свих живих бића, она је веома сложена. Када боље упознаш ћелију, открићеш како функционише живот на нашој планети, како жива бића gишу и хране се и како се ствара и троши енергија. На тај начин ти се отвара простор за истраживање живог света, али пре него што кренеш у истраживање, сазнај како је све почело.

Дешава се да се до великих научних открића дође сасвим случајно. Тако се десило и са открићем ћелије. У 17. веку је у Холандији живео брусач стакла Антони ван Левенхук. Правио је квалитетна увеличавајућа стакла за слабовиде људе. Он је и творац првог, веома једноставног, микроскопа.

Ed

uk a

Важни појмови Микроскоп је оптички инструмент који увеличава предмете и бића иначе невидљиве голим оком.

pr om

Када се, и како, сазнало да је свако живо биће грађено од ћелија?

Антони ван Левенхук и модел најстаријег микроскопа

20


У истом веку у Енглеској је живео научник Роберт Хук. Док је под микроскопом посматрао комад плуте, уочио је да се она састоји од малих преграда, коморица које су га подсетиле на монашке ћелије. Због тога је ове коморице назвао ћелије (од латинске речи cellula).

o

Плута коју је Роберт Хук посматрао под микроскопом део је стабла храста плутњака по коме је добила име. То је она иста плута од које се праве затварачи за флаше или ђонови летњих сандала.

pr om

Ћелије које је видео Роберт Хук нису биле живе јер је плута мртав део коре храста. Због тога је видео само ћелијски зид (који није живи део ћелије). Остале делове ћелије могао је да види само да је посматрао живу ћелију.

Занимљива биологија

Биљне ћелије онако како их је видео Роберт Хук

Занимљива биологија

uk a

Али, то нису једина изненађења у вези са открићем ћелије. У почетку се мислило да се биљне и животињске ћелије међусобно веома разликују.

Ed

Два немачка научника, зоолог Теодор Шван и ботаничар Матијас Шлајден (19. век), разговарајући о резултатима својих истраживања, закључили су да нема великих разлика између биљних и животињских ћелија. Они су дали основу за формулисање ћелијске теорије, по којој су сви живи организми изграђени од ћелија, које представљају јединице живота на планети Земљи. Двадесетак година касније ову теорију је допунио немачки научник Рудолф Вирхов.

Eнглески физичар и секретар Краљевског друштва у Лондону Роберт Хук је 1665. године, користећи микроскоп од коже и злата, открио ћелију, којој је дао име по монашкој соби. Израз је први пут употребљен у Хуковом раду „Микрографика“ (ситно цртање), у коме је описао своја микроскопска и телескопска посматрања.

Матијас Шлајден и Теодор Шван

21


Научник Вирхов је допунио ћелијску теорију закључком који гласи: Свака ћелија из ћелије, што значи да је свака ћелија настала деобом мајке ћелије.

Цитологија је наука о грађи и функционисању ћелије.

o

Сети се основне грађе ћелије коју сте у петом разреду посматрали лупом. Ручна лупа увеличава од два до двадесет пута, а бинокуларна лупа увеличава од двадесет до двеста пута. Ове школске године упознаћеш се са микроскопом, који има много веће увеличање па ћеш делове ћелије много лакше уочити. Микроскоп је оптички инструмент који увеличава од 50 до милион пута. Светлосни микроскопи увеличавају 400–2000 пута. За разлику од њих, електронски микроскопи увеличавају до милион пута, и зато их користе научници у својим истраживањима. Детаљније упознавање ћелије увек је повезано са усавршавањем микроскопа.

Ed

uk a

Правилно руковање микроскопом

Временом су научници све боље упознавали грађу и функцију ћелије, па се развила биолошка наука цитологија. Усавршавањем и употребом све савршенијих микроскопа, цитологија се врло брзо развијала, тако да су научници открили чудесну грађу ћелије.

pr om

Важни појмови

Од најједноставнијег до најпрецизнијег микроскопа – од светлосног до електронског микроскопа

Сада ћеш се упознати са микроскопом и научити да радиш са њим; најпре упознај његове основне делове и технику микроскопирања. Потребно ти је мало вештине и стрпљења да упознаш теби до сада непознат и чудесан свет ћелија. 22


Биолози истраживачи Вежба – рад у пару/групи

Руковање микроскопом

окулар

Најпре упознај основне делове микроскопа, а затим и рад са микроскопом.

цев микроскопа

завртањ

Сваки микроскоп има оптичке и механичке делове.

објектив

Оптички делови су: @@ окулар – увеличавајуће стакло кроз које се гледа;

@@ огледало – прима и усмерава светлост на микроскопски препарат;

o

сточић са држачима за микроскопски препарат кондензатор огледало

постоље

Делови микроскопа

uk a

@@ кондензатор – налази се испод сточића, а састоји се од низа сочива, који служе да сакупе светлосне зраке и усмере их на препарат.

pr om

@@ објективи – увеличавајућа стакла која се постављају према микроскопском препарату;

ручица микроскопа

Механички делови су: @@ постоље; @@ ручица;

АНАТОМСКА ИГЛА

СТАКЛЕНИ ШТАПИЋ НОЖИЋ

Ed

МАКАЗЕ

ПИНЦЕТА

ЧАША

КАПАЛИЦА ТЕГЛА МИКРОСКОПСКЕ ПЛОЧЕ

лабораторијски прибор

Сада када познајеш основну грађу микроскопа, сазнаћеш и како се с њим ради.

штипаљка МЕНЗУРА

@@ завртњи, велики и мали – њиховим померањем изоштрава се слика;

Инструменти и прибор који су потребни за рад са микроскопом: пинцета, скалпел, ножић, маказице, капаљка, микроскопско стакло, покровне љуспе и др.

ПИПЕТА СТАКЛЕНА ЦЕВ

СКАЛПЕЛ

@@ сточић са држачима за стављање микроскопских препарата;

@@ тубус – цев микроскопа која носи окулар и објектив.

ТЕРМОМЕТАР

ЛАНЦЕТА

БРИЗГАЛИЦА

ПОКРОВНЕ ЉУСПЕ

КАДИЦА ЗА ДИСЕКЦИЈУ БОЦА САХАТНО СТАКЛО

ПЕТРИЈЕВА ШОЉА

КАШИЧИЦА И СПАТУЛА ЧЕТКИЦА

ТЕГЛИЦА

ЛЕВАК

СТАЛАК СА ЕПРУВЕТАМА

Од ког материјала је изграђен лабораторијски прибор?

23


Биолози истраживачи Вежба – рад у пару /групи

Микроскопирање Потребан прибор и материјал: микроскоп, трајни препарат

Занимљива биологија

Припреми микроскоп за рад – пажљиво прати упутства:

Можеш да провериш колико је увећање микроскопа који користиш. Израчунаћеш га тако што ћеш помножити број који пише на окулару са бројем који пише на објективу.

~ постави микроскоп на радно место;

uk a

pr om

o

Важни појмови трајни препарат – већ направљен (готов) препарат који је потребно само ставити под микроскоп и посматрати га

~ пронађи објектив са најмањим увећањем и постави га изнад отвора на сточићу;

Ed

~ пронађи видно поље тако што ћеш једним оком гледати кроз окулар и померати огледало док не добијеш светао круг;

Резултат показује увећање микроскопа.

А шта ће се десити ако окренеш објектив? Хоће ли се променити и увећање? Колико је сад увећање микроскопа?

~ трајни препарат постави на сточић микроскопа; ~ помоћу завртња спусти цев микроскопа у најнижу тачку, али пази да не поломиш препарат јер тако можеш да се повредиш; ~ полако подижи цев микроскопа све док не угледаш слику, а затим малим завртњем изоштри слику; ~ приликом микроскопирања оба ока држи отворена; ~ оно што видиш нацртај у свесци без обележавања.

24


Биолошке мозгалице Провери знање

3. Ако је тврдња тачна, заокружи Т, а ако је нетачна, заокружи Н.**

Провери шта знаш о открићу ћелије .

Заокружи слово испред тачног одговора.* 1. Први микроскоп је конструисао: а. Роберт Хук; б. Антони ван Левенхук; в. Шлајден и Шван.

Ћелија је основна јединица живих бића и неживе природе. Т

Н

Свака ћелија настала је деобом мајке ћелије.

Т

Н

Ћелијску теорију су поставили Шлајден и Шван. Т

Н

Светлосни микроскоп увеличава до милион пута.

Н

Т

o

Одговори на питања.***

а. Роберт Хук;

pr om

4. Објасни ћелијску теорију. ____________________________________

2. Ћелију је открио:

____________________________________

б. Антони ван Левенхук; в. Шлајден и Шван.

____________________________________

5. Како се рачуна увеличање микроскопа?***

uk a

____________________________________ ____________________________________

Ed

____________________________________

Брзо и кратко, учи се лако

откриће ћелије

микроскоп

електронски микроскоп

светлосни микроскоп

Биолози паметнице Проналазак увеличавајућих стакала и микроскопа омогућио је развој биолошке науке о ћелији, цитологије. Како су научници усавршавали грађу микроскопа, тако су се знања о ћелији проширивала. Грађу ћелије ћеш упознати тек када научиш да рукујеш микроскопом.

25


ЋЕЛИЈА

Кључне речи: једро, ДНК, митохондрије, хлоропласти, вакуоле

За почетак, подсети се грађе ћелије о којој сте учили у 5. разреду. Шта је ћелија? _______________________________________________ Који су основни делови ћелије?__________________________________

o

____________________________________________________________

pr om

____________________________________________________________ Сада, када знаш како су откривене ћелије, умеш да рукујеш микроскопом и познајеш основне делове ћелије, хајде да се бавимо науком о ћелији, цитологијом. Почећемо од спољашњег облика и величине, а онда ћемо се бавити унутрашњом грађом, па на крају функцијама које се обављају у самој ћелији.

Облик и величина ћелије

uk a

Ћелија је обично лоптастог облика

Ed

Посматрајући микроскопске препарате, уочаваш различите облике ћелија. Најчешће су ћелије лоптастог облика, мада могу бити и коцкасте, плочасте или неправилног облика. Ћелија се не може замислити као круг или квадрат зато што она има три дим­ ензије, које могу бити исте или различите.

Различити облици ћелија

26


Занимљива биологија

Однос величине јајне ћелије и сперматозоида

Нервна ћелија

Ed

uk a

pr om

o

Јаја гмизаваца и птица представљају најкрупније ћелије и то захваљујући великој количини резервних хранљивих супстанци, које служе за развој ембриона. Тако на пример, кокошије јаје је дуго око 6 cm, а широко око 4,5 cm. Нојево јаје представља највећу ћелију: дугачко је око 17 cm, а широко око 13,5 cm. Може бити тешко и до једног килограма.Ћелије сочног дела лубенице и ћелије појединих алги имају величину од неколико центиметара.

Најмање ћелије животиња су човекова црвена крвна зрнца. на једном кубном милиметру има их око пет милиона. Ако човек има око пет литара крви, а у сваком милиметру око пет милиона ћелија, можеш само да замислиш колико су ситне.

Ћелије коже

Облик и величина ћелија зависе од улоге коју имају. На пример, ћелије коже имају заштитну улогу, па су мање-више правилног облика. За разлику од њих, нервне ћелије преносе информације у телу вишећелијских организама, па им је и облик издужен. Ћелије крви омогућавају преношење кисеоника до свих ћелија, одбрану организама, а имају и друге значајне функције.

27


Грађа ћелије Иако се ћелије разликују по облику и величини, све имају ћелијску мембрану, цитоплазму, једро и органеле. Ћелијска мембрана је граница између ћелије и њене околине. Она је опна која ограничава ћелију, даје јој облик и штити је. Захваљујући мембрани, ћелија чува своју унутрашњост. Ћелијска мембрана је селективно пропустљива, што значи да само неке супстанце пропушта из ћелије у ванћелијски простор, а друге прима из околине, задржава их и користи за своје потребе. Тако се кроз ћелијску мембрану обавља размена супстанци између ћелија. уношење крупних честица у ћелију ванћелијски простор

o

супстанца која не може да прође кроз мембрану

pr om

ћелијска мембрана

унутарћелијски простор

супстанце које улазе у ћелију кроз мембрану

супстанце које излазе из ћелије

Важни појмови

Мембрана је веома сложене грађе и о њој ћеш више сазнати у старијим разредима. једро ћелијска мембрана

Ed

Једро је органела која управља радом ћелије и учествује у размножавању.

uk a

Пренос супстанци и крупних честица кроз мембрану

Вакуоле су органеле ћелије у којима се чувају резервне супстанце. Митохондрије су органеле у ћелији у којима се врши ћелијско дисање.

вакуола

митохондрије

цитоплазма органеле Грађа ћелије са означеним основним органелама

28


Цитоплазма је безбојна течна супстанца налик беланцету јајета која испуњава ћелију. Сачињавају је вода и у њој растворене ми­ нералне соли, масти, протеини и шећери. У цитоплазми се налазе и сићушни делови, органеле (једро, митохондрије, хлоропласти и други). Једро је органела која контролише све процесе у ћелији. Обавијено је са две мембране. У мембранама се налазе поре (ситни отвори) које омогућавају размену супстанци између једра и цито­ плазме. Једро је испуњено једровом плазмом. У једровој плазми се налази ДНК, која је наследни материјал ћелије. Делови ДНК називају се гени. Они преносе особине са родитеља на потомке.

Занимљива биологија Уз помоћ наставника на интернету пронађи филм о биљној ћелији и уочи кретање цитоплазме. Нацртај биљну ћелију и облежи делове које познајеш.

uk a

pr om

o

Важни појмови ДНК (дезоксирибонуклеинска киселина) – наследни материјал у ћелији изграђен од два дуга спирално увијена ланца. Гени су делови ДНК који преносе наследне информације са родитеља на потомке.

Грађа једра у којој се види наследни материјал – ДНК

Ed

Митохондрије су обавијене са две мембране, спољашњом и уну­ трашњом, између којих се налази међумембрански простор. Унутра­ шња мембрана образује наборе, гребене, чиме се повећава њена по­ вршина. Отуда карактеристичан изглед митохондрија на попречном пресеку.

спољашња мембрана

унутрашња мембрана са наборима

Митохондрије су органеле у којима се ствара енергија.

Занимљива биологија У телу сисара, црвена крвна зрнца представљају ћелије које немају једро. Од свих сисара једино црвена зрнца камиле и ламе имају једро, а то је највероватније прилагођеност условима живота у којима живе ове животиње. ДНК у свакој нашој ћелији има дужину два метра. Ако знамо да у нашем телу има 10 14 ћелија, добије се дужина која је неколико пута већа од обима Земље. Можеш ли то да замислиш?

29


Разлика између биљне и животињске ћелије Између биљне и животињске ћелије постоје разлике у грађи.

Хлоропласти су органеле фотосинтетичких организама у којима се врши фотосинтеза.

Вакуоле су органеле у ћелији у којима се налази ћелијски сок. Раније се мислило да вакуоле имају само биљке. Каснија истраживања су показала да и у животињским ћелијама постоје вакуоле, знатно мање од биљних, и у њима се налазе масне супстанце. У вакуолама ћелија чува ове супстанце и користи их када су јој потребне. Неке једноћелијске животиње имају хранљиве и контрактилне вакуоле (више о њима сазнаћеш нешто касније). Хлоропласти су обавијени са две мембране, спољашњом и уну­ трашњом, а између њих је међумембрански простор. У унутрашњости хлоропласта мембрана гради структуре налик на наслагане новчиће. У њима се налази пигмент хлорофил.

o

Контрактилне вакуоле код једноћелијских праживотиња имају улогу да избацују вишак воде и штетних супстанци.

pr om

Важни појмови

Ћелијски зид биљака се налази око мембране и изграђен је од целулозе. Размисли. Од чега се прави папир? Ћелијски зид биљака није непропусан, а ћелије могу да комуницирају преко нити цитоплазме које пролазе кроз поре на зиду.

uk a

Пигмент је супстанца у боји која се налази у биљним и животињским ћелијама. Хлорофил је зелени пигмент у хлоропластима.

спољашња мембрана

унутрашња мембрана

Ed

Грађа хлоропласта који се налазе у зеленим деловима биљке У процесу фотосинтезе хлорофил везује енергију Сунца, што омогућава одвијање овог најзначајнијег процеса у природи. У току фотосинтезе се ствара шећер, који биљка користи за животне процесе, и кисеоник, који се ослобађа. Кисеоник сва жива бића користе за дисање.

Занимљива биологија У којим се органима дрвенастих и зељастих биљака налази пигмент хлорофил?

Нису хлоропласти једине органеле у којима се налазе пигменти. У биљним ћелијама се налазе и други пигменти: црвени, жути и безбојни. У којим се деловима биљке они налазе, сазнај за следећи час и то представи својим друговима и другарицама у одељењу.

Биљне ћелије испуњене хлоропластима

30


ћелијски зид

хлоропласт

вакуола

једро ћелијска мембрана органеле цитоплазма

биљна ћелија

животињска ћелија

Занимљива биологија Бактерије су једноћелијски организми који се уочавају микроскопом. Имају релативно једноставну ћелијску структуру у којој недостају ћелијско једро и органеле . Практично су биле непознате све до 20. века, када су Луј Пастер и Роберт Кох потврдили улогу бактерија у варењу хране и многим болестима људи и животиња. Најстарији су и најбројнији организми на нашој планети. Сматра се да су настале пре око 3,4 милијарде година. Присутне су у свим врстама станишта, укључујући и људски организам. Живе у води, ваздуху и земљишту. Неке бактерије су становници усне дупље, носне слузокоже и црева животиња. Од 1500 описаних врста бактерија, само стотинак врста изазива болести код људи. Особине бактерија, њихов раст, метаболизам и генетику проучава део микробиологије који се зове бактериологија.

Бактеријске ћелије

pr om

o

Сличности и разлике између животињске и биљне ћелије

Бактеријске ћелије се разликују од биљних и животињских ћелија.

Неке бактеријске ћелије штити слузави омотач – капсула. Испод капсуле се налази ћелијски зид. Ћелијски зид бактерија није исти као код биљне ћелије. Испод њега се налази ћелијска мембрана.

uk a

капсула

бичеви

Ed

ћелијска мембрана

ћелијски зид

ДНК

цитоплазма Бактеријску ћелију испуњава цитоплазма и једров материјал, који није ограничен једровом мембраном. Наследни материјал ДНК бактерија налази се у цитоплазми.

31


Биолози истраживачи Активност – рад у пару

Бактеријске, биљне и животињске ћелије На основу свог знања нађи сличности и разлике између биљне, животињске и бактеријске ћелије. Табелу попуни стављањем знака +/– Биљна ћелија

Животињска ћелија

Бактеријска ћелија

ћелијски зид једро хлоропласти митохондрије

Биолози истраживачи Вежба – рад у пару/групи

pr om

органеле

o

вакуоле

Биљне ћелије под микроскопом

Ed

uk a

Потребан прибор и материјал: микроскоп, предметно и покровно стакло, главица црног лука, скалпел, пинцета, игла, чаша са водом.

Поступак: ~ припремите микроскоп; ~ поставите микроскоп и припремите га за рад, и осветлите видно поље; ~ на предметно стакло ставите неколико капи воде;

32

~ уздужно исеците главицу црног лука; ~ пинцетом скините покорицу која се налази између сочних листова црног лука; ~ део покорице маказицама исеците и уз помоћ пинцете ставите на предметно стакло; ~ изравнајте покорицу и ставите још неку кап воде, покријте покровним стаклом;

~ микроскопски препарат је припремљен; ~ поставите препарат на сточић микроскопа; ~ препарат посматрајте најпре са најмањим увећањем, а затим са већим; ~ померањем завртња на тубусу микроскопа добићете јасну слику. Резултат Видећете основне делове ћелије, а ако микроскоп нема довољно увећање, видећете само ћелијске мембране. У сваком случају, видећете да је покорица лука грађена од ћелија.


Биолози истраживачи Вежба – рад у групи

Поступак:

Посматрање ћелија – стома

~ припремите материјал и микроскоп за рад;

Увод у активност

~ припремите микроскопски препарат:

Стоме су ситни отвори на наличју листа кроз које пролазе гасови и водена пара. Током дисања, кроз стоме у биљку улази кисеоник, а ослобађа се угљен-диоксид. У процесу фотосинтезе, кроз стоме улази угљен-диоксид, а ослобађа се кисеоник. Вишак воде се у виду водене паре кроз стоме одаје процесом транспирације.

@@ наличје листа премажите безбојним лаком за нокте и преко тога ставите комадић лепљиве траке; @@ после неколико минута повуците лепљиву траку са листа и ставите на микроскопско стакло – микроскопски препарат је припремљен;

o

~ на микроскопу осветлите видно поље;

pr om

~ препарат поставите на сточић микроскопа;

~ објектив подесите тако да најбоље видите микроскопски препарат. Резултат

Уочићете ћелије и међу њима и по две ћелије пасуљастог облика. Ако ваш микроскоп има довољно увеличање, у тим ћелијама ћете уочити пасуљасте ћелије стоме и у њима зелена зрна – хлоропласте.

uk a

Стоме Стоме се по грађи разликују од осталих ћелија у спољашњем слоју ћелија листа. Сваку стому чине две ћелије пасуљастог облика између којих се налази стомин отвор.

Ed

Потребан прибор и материјал: микроскоп, предметна стакла, безбојни лак, лепљива трака, пинцета и лист неке биљке.

Све што сте видели нацртајте у свесци.

Биолози истраживачи Вежба – рад у пару

Мере опреза: хлорал користите пажљиво, у присуству наставника.

Како да видите органеле, хлоропласте, у ћелији?

Поступак:

Да вас подсетимо: у хлоропластима се налази пигмент хлорофил. Потребан прибор и материјал: стабљичица маховине, раствор хлорала (супстанца која се користи у различите сврхе, али и за припремање микроскопских препарата – потражите је заједно са наставником у кабинету за хемију), микроскоп.

~ припремите микроскоп за рад; ~ листић маховине и кап хлорала ставите на микроскопско стакло, па покријте покровним стаклом; ~ припремљен препарат ставите на сточић, подесите објектив. Видећете ћелије са зрнцима хлоропласта.

33


Биолози истраживачи Вежба – рад у групи

~ затим их ставите у посуду са алкохолом и оставите их да стоје један дан;

Како из листа издвојити хлорофил?

~ у посуди остаје зелена течност која на светлости има тамноцрвену нијансу.

Разумеш ли...

1. Који су основни делови сваке ћелије? 2. Зашто се ћелијска мембрана означава као селективно пропустљива? 3. Може ли ћелија да опстане без мембране? 4. У којим органелама се врши фотосинтеза? 5. Шта је заједничко у улози митохондрије и хлоропласта?

34

o

~ У посуду налијте петролејски етар (или бензол) и приметићете да ће се издвојити два слоја: горњи – површински, зелен од хлорофила, и доњи, жутонаранџаст, од других биљних пигмената.

pr om

Потребан прибор и материјал: листови свеже коприве, алкохол, петролејски етар, стаклена посуда, мала цедиљка.

Тај зелени слој јесте слој хлорофила.

Поступак:

хлорофил

uk a

Мере опреза: Са хемијским супстанцама радите опрезно, уз присуство наставника.

~ листове коприве оставите да се мало просуше;

Ed

Биолози паметнице Сва жива бића грађена су од ћелија. Основни делови ћелије јесу мембрана, цитоплазма и органеле (једро, митохондрије, хлоропласти, вакуоле). У једру се налази ДНК, чији су делови, гени, носиоци наследних особина. И поред велике сличности, постоје разлике између биљних и животињских ћелија. Биљне ћелије поред мембране имају и ћелијски зид и хлоропласте у којима се налази зелени пигмент хлорофил. Бактерије имају прокариотску грађу. На површини ћелије се налази ћелијски зид различит од ћелијског зида биљака. У цитоплазми нема органела. Днк се налази у цитоплазми.

~ процедите течност, листове коприве одстраните;

Брзо и кратко, учи се лако

ћелијска мембрана

цитоплазма Ћелија, основна јединица грађе и функције

једро

органеле


Биолошке мозгалице 1. Заокружи Т ако је тврдња тачна и Н ако је нетачна. ** Ћелијска мембрана је селективно пропустљива. Цитоплазма је контролни центар ћелије. Једро имају сва жива бића. Органеле имају своју улогу у ћелији.

Т Т Т Т

Н Н Н Н

2. Повежи делове ћелије и њихову улогу. **

се наследни материјал ■ налази врши се дисање ■ део ћелијећелијско у коме се налазе органеле ■ делови ћелије који имају одређене улоге ■ селективно пропустљиви део ћелије ■ у биљним ћелијама врши фотосинтезу ■ чување резервних супстанци ■

3. Реши укрштеницу.***

pr om

o

1. мембрана 2. цитоплазма 3. једро 4. органеле 5. митохондрије 6. хлоропласти 7. вакуола

1.

Ed

uk a

1. Хоризонтално: 2. 1. скуп ћелија које су 3. исте по облику, 4. величини 5. и функцији; 2. делови ћелије са 6. одређеном улогом; 7. 3. апарат за посматрање микроскопски ситних ћелија; 4. презиме проналазача микроскопа; 5. течни део ћелије; 6. биљне органеле у којима се врши фотосинтеза; 7. део ћелије који јој даје облик и штити је од спољашње средине. Усправно: Органеле у ћелији испуњене резервним материјама.

4. Заокружи тачан одговор.* Да би се човек кретао, неопходан је рад његових мишића. Овај рад се остварује захваљујући енергији која потиче из: a. једра; б. митохондрија; в. хлоропласта; г. цитоплазме. 5. На сликама је представљена:* а. биљна ћелија; б. животињска ћелија.

Биолози креативци Од хартије, кутија и пластелина направите моделе биљне и животињске ћелије. Идеје можете наћи ако на интернету укуцате „модели ћелија“. Ученици једне школе задатак су решили овако:

На црте испод слике упиши одговарајуће слово.

35


6. Обележи основне делове ћелије.***

7. Грађа ћелије***

pr om

o

1. Ћ Е Л И Ј С К А М Е М Б Р А Н А 2. ЦИТОЛО Г И Ј А 3. С Т ОМА 4. ЦИ Т ОП Л А ЗМА 5. Х ЛО Р ОФИ Л 6. Ј ЕДРО 7. ФО Т О С ИН Т Е З А 8. ДНК 9. ХЛОРОПЛАС Т И 10. Ћ Е Л И Ј С К И З И Д 11. ЋЕ ЛИ Ј А 12. ВАК УОЛЕ

uk a

Објасни шта значе наведени појмови.

1. _________________________________________________________________________ 2. _________________________________________________________________________ 3. _________________________________________________________________________

Ed

4. _________________________________________________________________________ 5. _________________________________________________________________________ 6. _________________________________________________________________________ 7. _________________________________________________________________________ 8. _________________________________________________________________________ 9. _________________________________________________________________________ 10. ________________________________________________________________________ 11. ________________________________________________________________________ 12. ________________________________________________________________________ 13. Шта значи појам означен црвеном бојом? ___________________________________ ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________

36


ФОТОСИНТЕЗА, ЋЕЛИЈСКО ДИСАЊЕ, СТВАРАЊЕ ЕНЕРГИЈЕ Кључне речи: фотосинтеза, проводни судови, дисање

pr om

Како се биљке хране

o

Ако у домаћинству имаш пса или мачку, чиме их храниш? А ако имаш цвеће у саксији, чиме ћеш га хранити? Биљке и животиње, иако се хране на различите начине, расту, развијају се и обављају све животне функције. Да би обављали све животне функције, организми морају имати енергију коју узимају храном.

uk a

Биљке процесом фотосинтезе везују енергију Сунца која им омогу­ ћава да од воде, минералних супстанци (из подлоге) и угљен-диокси­ да (из ваздуха) стварају хранљиве супстанце – шећере. Фотосинтеза се врши у ћелијским органелама, хлоропластима, и при том процесу се ослобађа кисеоник. Модрозелене бактерије и алге имају хлоропласте, па такође врше фотосинтезу.

сунчева светлост

ослобађа се кисеоник

Ed

угљен-диоксид

шећер

вода Шта биљка користи у процесу фотосинтезе? Шта биљка ствара у процесу фотосинтезе?

Занимљива биологија Прва фотосинтеза Хемијска анализа древног камења са Гренланда показала је да је фотосинтеза на Земљи постојала и пре 3,7 милијарди година, приближно милијарду година пре него што се раније веровало. Анализу су спровели научници са Универзитета у Копенхагену у Данској. Највећи лист Највећи лист има биљка адам из Сабаха у Малезији. Један примерак пронађен 1966. био је дугачак 3,02 м, широк 1,92 м, а имао је површину од 3,17 м2.

Воду и минералне супстанце биљка упија кореном, а оне проводним су­ довима доспевају до зелених делова биљке. Угљен-диоксид до ћелија са хло­ рофилом доспева преко стома. Уз помоћ сунчеве енергије у хлоропластима биљка од воде и угљен-диоксида прави шећере и ослобађа гас кисеоник. Шећер који се добија фотосинтезом биљка проводним судовима преноси до својих делова, где се користи за животне процесе. Шећере које не потроши складишти као резервну супстанцу скроб, а кисеоник се отпушта у атмосферу. Ови шећери су храна коју користе сва остала жива бића за своју исхрану. Кисе­ оник је гас који је за дисање неопходан скоро свим живим бићима на планети.

37


Шта се дешава са храном коју узимају животиње? Занимљива биологија Уз помоћ наставника, истражите на интернету везу између фотосинтезе и ћелијског дисања укуцавањем у претраживач кључних речи.

Храна, коју жива бића узимају низом процеса, у посебним органима се разлаже на простије супстанце доспева до сваке ћелије. Осим хранљивих супстанци, за све процесе у ћелијама потребан је кисеоник. Када хранљиве супстанце и кисеоник доспеју до ћелија, у митохондријама се одвија процес ћелијског дисања. Кисеоник служи као гориво које помаже да се шећер који је доспео до митохондрија разложи на саставне делове. Подсети се из чега биљка ствара шећер. Шећер се у митохондријама разлаже на воду и угљен-диоксид уз ослобађање енергије. Вода се избацује преко система за излучивање, коже и система за дисање, или се троши у организму. Угљен-диоксид је штетан и избацује се преко система за дисање. Енергија се троши за све животне процесе.

uk a

светлосна енергија

pr om

o

Направи шему повезаности фотосинтезе и дисања.

Животиње се хране разноврсном храном и на различите начине долазе до ње. Кисеоник усвајају помоћу различитих органа (целом површином тела, шкргама, трахејама или плућима).

фотосинтеза

угљен-диоксид и вода

Ed

шећер и кисеоник

ћелијско дисање митохондрија хемијска енергија

Повезаност процеса фотосинтезе и ћелијског дисања

38


Билози истраживачи Вежба – рад у пару

Процесом фотосинтезе настаје хранљива супстанца – скроб, врста шећера. Увод у вежбу Скроб је супстанца која се обоји плаво када дође у додир са јодом. Као што знаш, скроб настаје процесом фотосинтезе.

Поступак:

~ сада преко белог листа ставите неколико капи јода. Резултат Од понуђених речи направи тачну тврдњу: има, нема

Лист је поплавео зато што _________ скроба. Лист је остао бео зато што _________ скроба.

uk a

~ биљку у саксији ставите на осунчано место, а један лист или више листова покријте тамним папиром као на илустрацији;

~ када извадите лист из тањирића са алкохолом, лист ће бити блед, а алкохол зелен;

pr om

Мере опреза: Вежбу радите у присуству наставника.

~ скуван лист ставите у тањирић са алкохолом;

o

Потребан прибор и материјал: биљка у саксији, тањирић, лонче, решо, парче тамног папира, алкохол, јод, дестилована вода.

~ сутрадан скините папир, откините лист, ставите га у лонче са водом и прокувајте;

Ed

Дакле, када хранљиве супстанце доспеју до сваке ћелије, део хранљивих супстанци се троши за изградњу (синтезу) нових супстанци. Те новоизграђене супстанце су градивне супстанце и оне учествују у изградњи ћелије. Тако се синтеза градивних супстанци обавља у свакој ћелији, тако сваки организам расте и развија се. Процеси изградње или разградње супстанци у ћелији уз везивање или ослобађане енергије називају се ћелијски метаболизам. Енергија која је ослобођена у процесу ћелијског дисања користи се за обављање животних процеса, у свакој ћелији и у организму као целини. Део те енергије неке животиње користе за одржавање телесне температуре.

Важни појмови метаболизам – скуп процеса који се одигравају у ћелијама у току којих се врши изградња супстанце уз утрошак енергије, или разградња супстанце уз ослобађање енергије

Фотосинтеза и ћелијско дисање су два супротна, али међусобно повезана процеса која одржавају живот на Земљи. Фотосинтезом биљке и микроорганизми са хлорофилом стварају шећер и ослобађају кисеоник. Ћелијским дисањем у митохондријама свако живо биће разлаже шећер који су створиле биљке и у том процесу се ослобађа енергија, угљен-диоксид и вода.

39


Биолози паметнице Жива бића се хране различитом храном и на различите начине долазе до ње. Када хранљиве супстанце доспеју у сваку ћелију, део тих супстанци се уграђује у супстанце ћелије, а део доспева до митохондрија, где се троши за стварање енергије за животне процесе. За све ове процесе потребан је кисеоник, који преко листова (код биљака), коже или органа за дисање доспева до сваке ћелије. Процеси који се обављају у ћелији представљају ћелијски метаболизам.

Веза између животних процеса

o

На илустрацији обрати пажњу на смер стрелица, од исхране (означене смеђом бојом) и дисања (означене љубичастом бојом) до ћелије и излучивања (означене сивом и плавом бојом). На основу илустрације објасни шта се догађа у ћелијама.

pr om

@@ Шта долази у сваку ћелију (смеђа и љубичаста боја)? @@ Шта се дешава у митохондријама?

@@ Шта се дешава са угљен-диоксидом и другим штетним супстанцама насталим у току многобројних процеса у ћелији (плава и сива боја)?

uk a

Процесе разградње шећера и ослобађања енергије у ћелијама живих бића зовемо ћелијско дисање.

Разумеш ли...

1. Шта се дешава са храном коју користе животиње?

Ed

2. Како биљке долазе до хранљивих супстанци?

3. Како до сваке ћелије са хлорофилом доспевају вода и минералне супстанце?

4. Шта се дешава са органским супстанцама које доспевају до сваке ћелије живих бића? 5. У којим се органелама ћелије ствара енергија? 6. Које супстанце се ослобађају из ћелија приликом ћелијског дисања? 7. Шта је ћелијско дисање?

Брзо и кратко, учи се лако

ФОТОСИНТЕЗА У ХЛОРОПЛАСТИМА

вода и минералне супстанце

+

угљен-диоксид

+

шећер

сунчева енергија

= +

кисеоник ЋЕЛИЈСКО ДИСАЊЕ У МИТОХОНДРИЈАМА

шећер 40

+

кисеоник

=

вода

+

угљен-диоксид

+

енергија


ЈЕДНОЋЕЛИЈСКИ ОРГАНИЗМИ

o

Кључне речи: ћелијски зид, пигмент, хлорофил, разлагачи, хранљива вакуола, контрактилна вакуола, циста

pr om

Сва жива бића су грађена од ћелија, а разликују се по њиховом броју. Код једноћелијских организама једна ћелија обавља све животне функције, од исхране, кретања до размножавања.

Ed

uk a

Овом приликом упознаћеш неколико врста једноћелијских организама и разумећеш како једна ћелија једноћелијског организма обавља све животне функције.

Модрозелене бактерије

Амеба

Једноћелијски организми могу самостално да обављају све животне функције – да се хране, дишу, ослобађају штетних супстанци, расту, размножавају се и реагују на промене у спољашњој средини. Једноћелијски организми имају органеле, делове ћелије који обављају животне функције. Вишећелијски организми имају органе и системе органа за дисање, варење хране итд. На примеру неколико једноћелијских организама, разумећеш разлике између једне ћелије и једноћелијског организма.

41


Бактерије Чини се да у природи скоро и да нема места на којима нема бактерија. Има их у води, ваздуху, земљишту, у живим бићима и на живим бићима. Бактерија не сме да буде у операционим салама и на инструментима којима се врше операције. Због тога што могу да изазову различите болести, уништавају се високим температурама и притиском. Тај процес назива се стерилизација. Бактерије су једноћелијски организми чија се величина мери микронима (један микрон је хиљадити део милиметра).

Важни појмови Ферментација је процес врења који врше бактерије.

У свакодневном животу бактерије се најчешће помињу када се неко разболи. Ипак, треба да знаш да већина бактерија није штетна за друге организме. Неке бактерије обављају ферментацију, па су заслужне што на столу имамо кисело млеко или јогурт, а зими кисели купус и краставце.

pr om

o

У условима који им не одговарају, бактерије се учауре и чекају за себе боља времена, што значи довољно топлоте, влаге и хране. У повољним условима, кад има довољно влаге, топлоте и хране, бактерије се размножавају деобом. Занимљива биологија

Деоба бактерија се одвија веома брзо, тако да сваких 20 минута настају две нове бактерије. Израчунај колико бактерија настаје од једне бакте­ рије за два сата. Можеш ли да замислиш колико се милиона бактерија развије у току 24 часа?!

uk a

Занимљивости о бактеријама уз наставникову помоћ потражи на интернету. на основу пронађених информација направи пано или ПП презентацију.

Ed

Без обзира на то каквог су облика, бактерије су једноћелијски организми.

коке

бацили

остали спирили

вибриони

По облику бактерије могу бити лоптасте (коке), као штапићи (бацили), спиралне (спирили), у облику запете (вибриони).

42


1. ћелијски зид 2. ћелијска мембрана 3. цитоплазма 4. кружна ДНК 5. капсула 6. бич 7. трепље

uk a

Многобројне врсте бактерија, паразити, живе на живим бићима и узрочници су многих болести.

Занимљива биологија Истражи како се добија каријес на зубима гледајући филм на интернету.

o

Бактеријске ћелије имају цитоплазму, мембрану и ћелијски зид, као и једров садржај који нема своју мембрану.

pr om

Неке врсте бактерија живе на угинулим животињама и биљкама и изазивају њихово разлагање/ труљење. Због тога у природи припадају разлагачима („чистачима природе”). Разложене супстанце са водом улазе у земљиште, одакле их биљке усвајају и користе у процесу фотосинтезе. Најновија истраживања су показала да неке врсте бактерија разлажу пластичне материјале, па и моторна уља.

Бактерије улазе у ћелију

Ed

Модрозелене бактерије

Модрозелене бактерије су становници водених станишта или влажних места. Оне су најстарији организми који су могли да обављају процес фотосинтезе. Као и код бактерија, њихове ћелије имају ћелијску мембрану и ћелијски зид и испуњене су цитоплазмом са супстанцом ДНК, одговорном за наслеђивање особина са родитеља на потомство. У цитоплазми се налази зелени пигмент хлорофил, који им омогућава да обављају процес фотосинтезе.

Напиши кратак састав о хигијени зуба.

Важни појмови паразити – организми који живе на рачун неког другог организма, од кога узимају хранљиве супстанце (храну) колонијални организми – једноћелијски организми који живе у заједници

Занимљива биологија

Модрозелене бактерије су једноћелијски, али и колонијални организми.

У својим стаништима, процесом фотосинтезе, модрозелене бактерије ослобађају кисеоник. Ако у води има превише хранљивих супстанци, модрозелене бактерије се превише размноже и тако угрозе остали живи свет у води. Та појава назива се цветање воде.

Цветање воде започиње тако што са њива доспевају ђубрива (обично спирана кишом) у воду. Та ђубрива су богата минералним супстанцама од којих модрозелене бактерије почињу да бујају. Када њихов број достигне максимум оне угину и распадају се. Тако опада концентрација кисеоника у води и самим тим долази до гушења и масовног помора водених организама који кисеоник троше у процесу дисања.

43


Амебе Амебе су становници водених станишта, влажног земљишта, а могу се наћи и на плодовима воћа и поврћа. Припадају царству протиста, заједно са бичарима и трепљарима. Међу њима има и паразита који изазивају болести животиња и човека.

Важни појмови

Амебе су једноћелијски организми са врло танком ћелијском мембраном, па немају сталан облик тела.

pr om

o

лажне ножице – израштаји цитоплазме за кретање код амебе

Хране се хетеротрофно тако што лажним ножицама обухватају бактерије и друге ситније организме и увлаче их у цитоплазму. Око хране се формира хранљива вакуола.

Занимљива биологија Истражи у литератури како се крећу и хране амебе.

Ed

uk a

Нацртај стрип о кретању и исхрани амебе.

Важни појмови

хранљива вакуола – органела у којој једноћелијски организми варе храну

Амебе храну разлажу у органели – хранљивој вакуоли, у једној или у више њих. Разложене супстанце користе за изградњу и одржавање свог једноћелијског организма, а неразложене избацују из тела.

амебе дишу целом површином тела, а избацују вишак воде и штетне супстанце помоћу контрактилних вакуола.

контрактилне вакуоле – органеле једноћелијских организама за избацивање вишка воде и штетних супстанци

Размножавају се деобом свог једноћелијског тела на два дела. Новонастале амебе се раздвајају и свака од њих живи свој живот, храни се, дише, креће се и размножава. И када дође време, и оне се деле на два дела и тако се живот наставља.

циста – структура у коју се затвара организам када је у стадијуму мировања

Кад наступе неповољни услови, као што су високе и ниске температуре или недостатак воде, амеба прелази у фазу мировања, цисте (опна око амебе). Цисте су лаке и због тога их ветар разноси. Кад наступе повољни услови, циста пуца и амеба наставља живот. Као што видиш, амебе су грађене од једне ћелије, крећу се, хране, дишу, размножавају се, све као и вишећелијски организми.

44


Квасци Познато ти је да јабуке и други плодови воћа, ако дуго стоје, почињу да пропадају уз ослобађање киселог мириса. То је процес ферментације, а изазивају га гљивице квасца. Квасци су једноћелијски организми који припадају царству гљива. На плодовима воћа се налази воћни квасац.

Важни појмови ферментација – (алкохолно врење) – процес при коме настају алкохол и угљен-диоксид

o

Квасци се размножавају пупљењем. Потруди се да на основу претходног знања и илустрације објасниш размножавање квасаца.

Пекарски квасац када му се додају шећер и вода

uk a

pr om

У домаћинству се користи пекарски квасац, набављен у продавници. Производи се у индустријским објектима. Пекарски квасац разлаже шећер на угљен-диоксид и алкохол. Осим у домаћинству користи се и у пекарској индустрији. У природи, квасци разлажу шећер у плодовима воћа на угљен-диоксид и алкохол. Отуда потиче мирис и укус ферментисаног воћа. Угљен-диоксид се ослобађа, а алкохол остаје. На тај начин се производи вино. Биолошке мозгалице

Ed

Прочитај текст и потом заокружи тачан одговор.*** Пекарски квасац се састоји од једноћелијских микроскопских гљивица. Најчешће се квасац користи за припрему хлеба и производа од теста. Квасац, који се ставља у тесто, основни је разлог што тесто нарасте. Ипак, просто мешање квасца са брашном, киселим или свежим млеком и другим намирницама неће довести до аутоматског нарастања теста. Ћелије квасца се хране пре свега шећером. У процесу исхране оне претварају шећер у угљен-диоксид и алкохол. Управо ослобођени угљен-диоксид је разлог што се формирају мехурићи у тесту, а то проузрокује његов раст. Ћелије квасца се размножавају пупљењем веома брзо и на тај начин тесто брзо расте и удвостручује запремину. Веома је важно за активирање квасца и да вода или млеко у којима се квасац раствара буду топли. Квасац који се користи у пекарству: Да би квасац подигао тесто: 1. једноћелијски је организам, 1. треба додати шећер и држати тесто 2. вишећелијски је организам, на топлом месту; 3. није живо биће. 2. треба додати со и држати тесто на топлом месту; 3. треба додати шећер и тесто држати у фрижидеру. Квасац разлаже шећере на: 1. кисеоник и брашно; 2. кисеоник и алкохол; 3. угљен-диоксид и алкохол.

Квасци се размножавају: 1. деобом; 2. пупљењем; 3. полним размножавањем. 45


Биолози истраживачи Вежба – групни рад

Посматрање амеба и ћелија квасца Амебе и квасци су једноћелијски организми. Потруди се да боље упознаш оба једноћелијска организма док их посматраш под микроскопом. Пре него што почнеш да рукујеш микроскопом, запамти да се истовремено гледа у препарат и у свеску у којој се црта оно што се види.

Квасци Потребан прибор и материјал: чаша са мало млаке воде, мало шећера и комадић пивског квасца, микроскоп и прибор за рад са микроскопом. Поступак:

o

Амебe

pr om

~ у чашу са млаком водом ставите мало шећера и измрвљени комадић квасца; ~ после неколико минута, када квасац у чаши почне да бубри, капаљком узмите мало квасца и ставите га на предметно стакло, па покријте покровним стаклом.

Припрема:

uk a

Потребан прибор и материјал: микроскоп и прибор за рад, мања тегла воде, сува трава (за посматрање амеба)

Овако припремљен препарат ставите на сточић микроскопа, подесите објектив и посматрајте. Видећете ћелије квасца и пупољке на њима. Све што видите, нацртајте у свесци.

Ed

~ у теглу ставите мало барске воде или воде у коју сте ставили мало суве траве; ~ затворену теглу оставите да стоји на осветљеном месту неколико дана; ~ припремите микроскоп за рад, на предметно стакло ставите кап воде из тегле, покријте покровним стаклом и препарат је готов; ~ препарат ставите на сточић и посматрајте садржај капи воде.

Видећете неке ситне организме, а међу њима и амебе. Све што видите, нацртајте у свесци. Квасци под микроскопом

46


Биолози истраживачи Активност – рад у пару

Упоређивање Поступак: попуните табелу: Размножавање

Тип ћелије: са једром/без једра

o

бактерије

Исхрана

uk a

Ed

квасци

амебе

pr om

бактерије

модрозелене

Кретање

Биолози паметнице Модрозелене бактерије су једноћелијски или колонијални организми без једра. Имају ћелијску мембрану и ћелијски зид. У цитоплазми се налази ДНК и зелени пигмент хлорофил. Бактерије су једноћелијски организми, без једра. На површини тела имају ћелијски зид. Хране се хетеротрофно или аутотрофно. Бактерије у природи обављају улогу чистача јер разлажу организме. Амебе су једноћелијски организми са танком ћелијском мембраном. Храну хватају лажним ножицама, разлажу је у хранљивој вакуоли. дишу целом површином тела. Квасци су једноћелијски организми који разлажу шећер на гас угљен-диоксид и алкохол. За разлику од других једноћелијских организама који се размножавају деобом, квасци то чине пупљењем.

Када попуните табелу, нађите шта је слично, а шта различито између ових једноћелијских организама у кретању, исхрани и размножавању. Сличности

_______________________________________________________ ________________________________________________________ ________________________________________________________ Разлике _______________________________________________________ ________________________________________________________ ________________________________________________________

47


Биолошке мозгалице Реши укрштеницу.** Водоравно: 1. једноћелијски организам који се користи у производњи хлеба; 2. процес врења који врше бактерије; 3. омотач око ћелије који имају бактерије, гљиве и биљке; 4. бактерије у облику зареза;

o

5. део ћелије који врши неку улогу у ћелији. Усправно

1.

2.

uk a

1.

3.

Ed

4.

5.

48

pr om

1. Једноћелијски организам који се креће лажним ножицама.


Биолошке мозгалице Заокружи ДА ако сматраш да је тврдња тачна или НЕ ако сматраш да је нетачна.* 1. Орган је исто што и органела.

ДА

НЕ

2. Контрактилна вакуола је орган.

ДА

НЕ

3. Желудац вишећелијских организама има исту функцију као и хранљива вакуола код једноћелијских. ДА

НЕ

Размисли и одговори на питања.*** 1. Да ли је реп мачке орган или органела? Објасни. 3. Како настаје „цветање“ стајаћих вода?

o

2. Може ли да ферментише плод јабуке на дрвету? Објасни.

Разумеш ли... 1. Које једноћелијске организме познајеш? 2. Где живе једноћелијски организми? 3. Шта су органеле? 4. Објасни значај бактерија у природи. 5. Да ли сви једноћелијски организми имају потпуно исту грађу? 6. Како се хране амебе? 7. Где можеш да нађеш квасце? 8. Објасни значај квасаца у природи.

pr om

4. Зашто се грожђе не пере приликом прераде за добијање вина? 5. Како би природа изгледала када не би било бактерија које разлажу угинуле организме?

Повежи појмове тако да упишеш одговарајући број на линије испред једноћелијског организма. ** 1. ћелијски зид

uk a

________ бактерије

2. лажне ножице

_________ амеба

3. једро 4. бич

Ed

_________ квасац

5. пупољак

Брзо и кратко, учи се лако бактерије модрозелене бактерије једноћелијски организми

квасци амебе

49


ВИШЕЋЕЛИЈСКИ ОРГАНИЗМИ ГЉИВЕ, БИЉКЕ И ЖИВОТИЊЕ

Кључне речи: колонијални бичар, удруживање ћелија у колонију, епител Вишећелијски организми имају тело изграђено од већег броја ћелија. Код вишећелијских организама ћелије су специјализоване за обављање различитих функција.

pr om

o

О настанку вишећелијских организама постоји више мишљења. И поред разлика у мишљењу, научници се слажу да су вишећелијски организми настали од једноћелијских. Немачки биолог Ернест Хекел (19. век) дао је теорију о настанку вишећелијских организама. По Хекеловом мишљењу, једноћелијски бичари се нису раздвојили деобом (једноћелијски организми се иначе размножавају деобом ће­ лије), већ је временом дошло до њихових удруживања у колонијалне бичаре. Доказ је постојање становника слатких вода, волвокса.

Волвокс може да садржи и до 50.000 јединки бичара. У колонији бичара дошло је до груписања ћелија и до поделе рада међу њима. Поједине групе јединки бичара удруживале су се за обављање животних функција. Током дугог времена, од тих група ћелија развили су се ткива и органи и системи органа.

Ed

Волвокс се састоји од јединки које су повезане цитоплазматичним наставцима и уроњене у пихтијасту материју, градећи колонију. Колонија изгледа као шупља зелена лопта која има пречник 2 мм. Све јединке имају по 2 бича, који служе за кретање. Волвокси углавном живе у барама.

uk a

Занимљива биологија

Пронађи податке за још колонијалних организама сличних волвоксу.

Колонијални организам волвокс

Тако су се, од тих најстаријих колонијалних бичара, развили вишећелијски организми. Више о настанку вишећелијских организама сазнаћеш у старијим разредима. 50


Зелена еуглена – једноћелијски организам

Занимљива биологија

pr om

o

Да поновимо: једноћелијски организми обављају све животне функције као и вишећелијски. Они то чине помоћу органела, делова ћелија које обављају функције дисања, исхране и друге.

Слон – вишећелијски организам

систем органа

органела

Ed

ћелија

uk a

орган

организам

ткиво

Сунђери припадају вишећелијским животињама, али нису прави вишећелијски организми јер немају ткива и органе. Састоје се од ћелија које су у високом степену независне, што се може доказати врло једноставним експериментом. Тело сунђера се пропусти кроз најфиније сито од свиле, чиме се буквално раздвоји на појединачне ћелије. Ако се тако исецкани сунђер врати у природну средину, појединачне ћелије ће се након око три седмице поново удружити у целовиту јединку.

Подсети се грађе и организације вишећелијских организама на примеру човека

За разлику од једноћелијских организама, код којих је једна ћелија читав организам, вишећелијски организми су много сложеније грађе. Код њих ћелије исте по облику и функцији граде ткива. Различита ткива која обављају неку функцију граде орган (нпр. зуб, језик, срце...). Различити органи који су својим функцијама удружени чине систем органа (нпр. систем органа за варење хране, систем органа за дисање...). Сви системи органа који су својим функцијама повезани и зависни граде организам – јединку. У чему се онда састоји разлика између ћелија удружених у колонију и вишећелијских организама?

51


Важни појмови

Сада, када разумеш сличности и разлике између једноћелијских и вишећелијских организама, време је да упознаш врсте вишећелијских организама.

pr om

o

епител – спољашњи слој ћелија који обично прекрива површину тела, унутрашњих органа и телесних шупљина

Код једноћелијских организама свака ћелија може самостално да обавља све животне функције, као и да самостално опстане у животној средини. Код вишећелијских организама постоје ћелије које су специјализоване за неки посао и током еволуције су изгубиле способност да самостално живе. Али постоји још нешто! Неке ћелије које се налазе у спољашњем слоју преузимају заштитну улогу и одвајају вишећелијски организам од спољашње средине. Реч је о епителу, који је вишећелијским организмима омогућио да брже напредују и да освајају друга станишта.

uk a

Вишећелијски организми су гљиве, биљке и животиње

Ed

Можда ти се, на први поглед, учини да између биљака, гљива и животиња нема много сличности, осим што су грађене од више ћелија. Ко би рекао да печурке, жирафе и липе имају нешто заједничко? Када упознаш неке гљиве, биљке и животиње, моћи ћеш да одговориш на претходно питање.

Брзо и кратко, учи се лако гљиве вишећелијски организми ИМАЈУ ЕПИТЕЛ

биљке

животиње

52


ГЉИВЕ Кључне речи: хитин, мицелијум, плодоносно тело, хифе, симбиоза, споре У царство гљива не спадају само печурке које су ти познате из ранијих разреда. Гљива има много више и научници су до сада пронашли и описали око 100.000 врста. Без гљива живи свет на Земљи не би био овакав какав је данас.

Упознај гљиве у нашим шумама претражујући интернет адресу националног парка Фрушка гора http:// www.fruskagora.rs/html/ otrovne_gljive.html и научи које гљиве Фрушке горе су јестиве, а које отровне.

Најпознатије гљиве су печурке

pr om

o

Гљиве су велика група једноћелијских и вишећелијских организама који имају неке одлике биљака, а неке животиња. Због тога су сврстане у посебно царство гљива (подсети се класификације живих бића из 5. разреда).

Занимљива биологија

По чему се гљиве разликују од биљака и животиња?

uk a

И на први поглед, по спољашњем изгледу, гљиве се разликују од других вишећелијских организама, биљака и животиња. Тешко је поверовати да печурке имају нешто заједничко са мачком, крокодилом или крушком.

У Орегону, у Северној Америци, постоји џиновска гљива медењача, која је стара 2400 година. Њен мицелијум прекрива површину од око 890 хектара, полако убијајући дрвеће у тој шуми. То је највећи живи организам на Земљи.

Ed

Оно по чему су гљиве сличне са другим вишећелијским организмима јесу ћелијска грађа и размножавање спорама.

Занимљива биологија

Кордицепс је гљива која живи као паразит у инсектима.

53


Важни појмови хитин – супстанца од које је изграђен ћелијски зид гљива и оклоп инсеката

Разлике су: ~Ћелијски зид гљива није грађен од целулозе (као код биљака) него од супстанце хитина, који им даје чврстину.

паразити – организми који узимају храну или друге супстанце од организма у коме или на коме живе.

споре хифа

Занимљива биологија

pr om

o

Можеш ли да замислиш да неке врсте гљива на тржишту имају незамисливо високу цену? То су тартуфи.

мицелијум

Грађа гљиве Ћелије гљива, хифе, издужене су, кончасте. Више хифа гради мицелијум. Мицелијум гљива се налази у земљи или у подлози у којој гљива живи.

uk a

~ У својим ћелијама гљиве немају хлорофил, па им је исхрана хетеротрофна. ~ Могу се наћи на угинулим организмима и на живим бићима (паразити).

Буђи

У домаћинствима буђ није пожељна. Знаш из искуства да се хлеб убуђа ако није осушен, а дешава се и да пекмез у тегли покрије буђ. Буђи су грађене од издужених ћелија хифа које заједно граде паучинасту творевину мицелијум.

Ed

Тартуфи, црни и бели, расту најчешће на корену храста. Производе јак мирис, а имају веома пријатан укус. Због тога су изузетно цењени у кулинарству. Сакупљачи тартуфа користе свиње и псе за проналажење ових гљива. Њих привлачи мирис тартуфа. ~ Знаш ли шта је вилино коло?

Када спора неке врсте печурака доспе на погодно место, проклија и шири свој мицелијум у свим правцима. Током времена старије хифе изумиру, а млађе опстају, па се и оне шире. Тако настаје спољашњи круг печурака који личи на коло.

54

Буђ на воћу и сиру И поред тога што у домаћинству буђи нису пожељне (на пример, буђ на јагодама), неке буђи се користе у индустрији у производњи неких врста сирева.


спорангије са спорама

Важни појмови хифа – кончаста ћелија која изграђује тело гљива

мицелијум

мицелијум – тело гљиве изграђено од хифа

Изглед буђи са органима за размножавање

спорангија – плодоносно тело у коме се формира већи број спора

pr om

o

Mицелијум се развија у подлози и по површини подлоге. На појединим деловима мицелијума издижу се усправне хифе на чијем се врху налазе спорангије са спорама. Споре служе за бесполно размножавање. Црна, зелена или жута боја буђи потиче од њихових спора.

Можеш ли да замислиш да је од буђи која се развија на лимуну или кукурузној каши добијен први антибиотик пеницилин?

uk a

Биолози истраживачи Вежба – рад у пару

Упознајте буђи

Буђи ћеш наћи на хлебу, сиру, лимуну и другим намирницама које стоје на топлом и влажном месту.

Ed

Потребан прибор и материјал: микроскоп и прибор за рад са микроскопом, лупа, хлеб или лимун, вода Поступак:

~ у посуду ставите парче хлеба; ~ добро га поквасите и оставите на топлом месту. После неколико дана приметићете да је хлеб почела да покрива буђ. Буђ посматрана лупом Помоћу лупе пажљиво посматрајте грађу буђи и пратите како се шири по хлебу. Све што видите нацртајте и означите неколико хифа и мицелијум. Буђ под микроскопом: ~ направите микроскопски препарат од неколико хифа или малог дела мицелијума буђи; ~ препарат ставите на сточић, подесите објектив микроскопа и посматрајте.

55


Нацртајте и упоредите буђи посматране лупом и буђи под микроскопом. Разумећете због чега је микроскоп толико важан у биолошким истраживањима.

Опишите грађу буђи.

pr om

o

Простор за цртеж

uk a

___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________

Ed

Печурке

Печурке су гљиве богате хранљивим супстанцама и у исхрани људи могу да замене месо. Због тога их људи сакупљају у природи или их узгајају. Ако одеш у шуму, шумицу или на пашњак, печурке можеш видети на опалом лишћу, сломљеним гранама, пањевима посечених стабала или на земљи. Ако не познајеш печурке, само их гледај, уживај у њиховој лепоти и разноврсности, али их не дирај. Зашто? Сазнаћеш мало касније.

Печурке на пању

56


Оно што видиш изнад земље, дршку и шешир, представља плодоносно тело печурке. У подлози се налази више хифа које граде мицелијум.

Занимљива биологија

Изнад подлоге се налази плодоносно тело гљиве – печурка

Ed

uk a

Спорангије са спорама код печурака

pr om

o

На доњој страни шешира развијају се споре, којима се печурке размножавају. Споре су лаке и разноси их ветар. Из спора, које доспеју на одговарајућу подлогу (неки пањ, сломљене гране...), развијају се нова плодоносна тела.

Најотровнија гљива на свету, зелена пупавка, има леп и безазлен изглед као јестиве гљиве. И укус јој је веома пријатан (никако се не препоручује испробавање), а симптоми тровања се јављају веома касно, тек кад је уништила јетру и бубреге. Довољан је само један малени шеширић ове гљиве да убије одраслог човека. Будите врло опрезни и, ако желите да берете гљиве у природи за јело, прво научите све о отровним гљивама!

Својом активношћу печурке разграђују подлогу и тако изазивају њено труљење. Те разложене супстанце са водом улазе у земљу, одакле их биљке усвајају и користе за процес фотосинтезе.

57


Код сакупљања печурака постоји само један проблем: мора да их сакупља само особа која их добро познаје.

Биолози паметнице Гљиве представљају посебно царство живих бића. Ћелијски зид им је грађен од хитина, а не од целулозе као код биљака. Хране се хетеротрофно тако што упијају хранљиве супстанце из подлоге. Њихов значај у природи је велики. Неке гљиве изазивају труљење биљака и њихових делова, при чему их разлажу на минералне супстанце. Ове супстанце са водом улазе у земљиште, одакле их биљке усвајају и користе за процес фотосинтезе.

Тешко је разликовати неотровне од отровних печурака.

смрчак

вргањ

рудњача

pr om

o

Јестиве печурке

Разумеш ли...

бљувара

зелена пупавка

лудара

мухара

Отровне печурке

uk a

Не постоји потпуно сигуран начин за разликовање отровних од неотровних печурака. Ако се ипак догоди да неко у твојој близини поједе отровну печурку, треба да препознаш знаке тровања и да пружиш прву помоћ. Знаци тровања су: мучнина, главобоља, тешкоће при дисању, болови у стомаку и нагон за повраћањем. Има и других показатеља тровања: успорени рад срца, сужавање или ширење зеница, лучење слузи из носа. Запамти барем неке од ових показатеља и потруди се да, у случају потребе, пружиш прву помоћ. Пре него што дође лекар, отрованој особи дај да пије млеко и пробај да изазовеш повраћање.

Ed

1. По чему се гљиве разликују од биљака и животиња? 2. Како се хране гљиве? 3. Објасни везу између печурки и фотосинтезе. 4. Како би Земља изгледала да нема гљива?

лисичарка

Брзо и кратко, учи се лако

једноћелијске квасци

хифе

мицелијум

гљиве буђи вишећелијске печурке

58


БИЉКЕ

Кључне речи: вегетативни органи, репродуктивни органи, опрашивање, оплођење, пелцер, вегетативно размножавање Да су биљке у данашње време услов опстанка живота на Земљи, познато је сваком човеку.

Ed

uk a

pr om

o

Ако се осврнеш око себе и обратиш пажњу на биљни свет, изненадиће те његова разноврсност. Неке биљке су ситне, неке високе, има и оних које имају лепе цветове, а и оних чији цветови нису баш за украс.

Занимљива биологија У Русији је, у 19. веку, живео научник, биолог, Климент Тимирјазев. Он је предлагао да, када човек наиђе на биљку (пре свега дрвенасту), треба да скине шешир (у то време шешир је био обавезан део гардеробе) и поклони се Господину Хлорофилу. Ти не мораш да се клањаш биљкама, довољно је да их не уништаваш. Шта мислиш зашто?

Ма како биле различите, биљке се од осталог живог света разликују по многим одликама, пре свега по томе што не мењају место, али праве покрете. Најзначајнија разлика између биљака и осталих организама ипак је у томе што обављају процес фотосинтезе и тако себи стварају храну (аутотрофна исхрана). Захваљујући процесу фотосинтезе, биљке обезбеђују храну и кисеоник, који су неопходни свим живим бићима. Из млађих разреда знаш основне делове биљке. Биљкама припадају неки организми једноставније грађе, као што су маховине, и неке са сложенијом грађом, као што су папрати, које немају цвет. У биљке спадају голосеменице, које имају семе. Семени заметак се налази на оплодним љуспама. Најпознатије голосеменице су четинари. Скривеносеменице или цветнице имају све репродуктивне органе.

Важни појмови голосеменице – биљке чији семени заметак није затворен у плодник, већ се налази на оплодним љуспама оплодне љуспе – део женске шишарке на којој се налази семени заметак скривеносеменице – класа биљака код којих се семени заметак налази унутар плодника семени заметак – део плодника из кога се након оплођења развија семе; у себи садржи јајну ћелију

59


Занимљива биологија Најчудније биљке на свету

Већина биљака (осим маховина) има вегетативне органе (корен, стабло и лист), а биљке цветнице имају и репродуктивне органе (цвет, плод и семе). Сваки орган има своју улогу.

Дрво кобасица Ово дрво је добило назив по дугим плодовима који подсећају на кобасице које се суше.

цвет

лист

pr om

стабло

o

плод

семе

корен

Вегетативни и репродуктивни органи биљака

uk a

Вегетативни органи биљака

Ed

Вегетативни органи (назив потиче од латинске речи vegetus – који има способност растења) развијају се из клице која се налази у семену.

сунч ева свет лост

д си к о -ди н е угљ

кисеоник Важни појмови клица – нова биљка која се развија у семену. Грађена је из коренка, стабаоцета и пупољчића.

хлоропласти

вода Корен упија воду и минералне супстанце из подлоге. Оне проводним судовима стабла доспевају до листова, а у листовима се обавља процес фотосинтезе. Вегетативни органи омогућавају живот биљке (исхрана, дисање, растење... ).

60


Корен је орган биљке који се развија из коренка клице. Расте увек у правцу силе Земљине теже. Улога корена је да причвршћује биљку за подлогу и да упија воду и минералне супстанце из земљишта. Код неких биљака као што су шаргарепа и цвекла служи за магационирање резерви хране.

Занимљива биологија Венерина мухоловка је биљка која врши фотосинтезу, али лови и инсекте. Како то ради, пронађи у доступној литератури.

pr om

o

Различити облици корена: осовински корен код пасуља, вретенаст код шаргарепе, репаст код цвекле и жиличаст код траве

Стабло је вегетативни орган који се развија из стабаоца клице. Улога стабла је да проводи воду и минералне супстанце из корена до листа и органске супстанце од листа до свих делова биљке. Стабло носи пупољке, листове и цветове. Оно даје чврстину биљци.

Истражи зашто венерина мухоловка хвата инсекте.

ПРЕМА ГРАЂИ ЗЕЉАСТА

uk a

∙ чврста ∙ често мрке боје ∙ вишегодишња ∙ расте неограничено

Ed

∙ мекана ∙ савитљива ∙ зелене боје ∙ ограниченог раста ∙ у средини шупља

ДРВЕНАСТА

ЛИЈАНЕ

∙ танке ∙ зељасте ∙ могу да одрвене ∙ расту у потрази за светлом

Стабла се према грађи деле на зељаста, дрвенаста и лијане

Лист је вегетативни орган зелене боје. Развија се на стаблу из лисних пупољака. Улога листа је да у процесу фотосинтезе ствара шећер. Преко стома на листу усваја се угљен-диоксид, а ослобађа кисеоник. У процесу транспирације (испаравања) ослобађа се вишак воде у виду водене паре.

Важни појмови лисни пупољак – део на стаблу биљке из којег расте лист

облик листова је различит, али сви имају исту улогу.

61


Анђеоска труба садржи отровне састојке, познате као алкалоиди. Неке врсте лептира једу анђеоску трубу и чувају алкалоиде у телу да би повећали своје могућности за преживљавање у дивљини. Висок ниво алкалоида у телу лептира чини их горким за већину грабљиваца.

Цвет је репродуктивни орган биљака цветница који се развија из цветног пупољка. Цветни пупољак је део стабла (изданка) из кога ће се развити цвет. Већина биљака које нас окружују има крупне или ситне, лепе или мање лепе цветове. Иако се наизглед разликују, цветови имају сличну грађу. Биљке које имају цветове називамо цветнице. Многе врсте цветница имају потпуне цветове. То значи да имају чашицу (штити цвет док је у пупољку), круницу (бојом и мирисом привлачи инсекте), прашнике (мушки полни органи) и тучак (женски полни орган). За разлику од њих, има и биљака чији цветови немају чашицу и круницу, већ само прашнике и тучак. То су непотпуни цветови.

o

Ова врста цвећа у пуном цвату има облик трубе и изузетно је лепа. Цветови висе и могу да достигну дужину од 30 цм. Могу бити различитих боја: розе, жути, наранџасти, црвени, зелени или бели. Нектар је смештен на дну дугог, закривљеног цвета. Труба воли сува и сунчана места. Цветови имају пријатан мирис, који је нарочито јак ноћу.

Репродуктивни органи биљака (назив потиче од латинске речи reproductivus – онај који поново производи) служе за размножавање биљака цветница. Као и сва друга жива бића, и биљке се размножавају и остављају потомство. Органи који омогућавају те процесе су цвет, плод и семе.

pr om

Анђеоска труба

Репродуктивни органи биљака

тучак

круницa

uk a

Занимљива биологија

плодник са семеним заметком

чашица

цветна ложа

цветна дршка Грађа цвета

Иако су цветови по спољашњем изгледу различити, сви имају нешто заједничко. У њима се налазе женски и мушки органи, тучак и прашници.

Ed

Посматрај слику цвета, размисли о тексту који си прочитао/прочитала, па одговори:

прашник

Да ли на цвету постоји место на које се опрашивач може спустити и по коме се може кретати?

Која животиња ће лакше доћи до нектара из овог цвета: колибри, ноћни лептир или пчела? Образложи зашто тако мислиш.

прашник са поленом

тучак са јајном ћелијом

Важни појмови цветни пупољак – део стабла из кога ће се развити цвет

62

У тучку се налази женска полна ћелија (јајна ћелија), а у прашницима полен са мушком полном ћелијом.


Занимљива биологија Потражите на интернет адреси https:// zbornikradova.mtt.gov.rs/ detaljnije/552 рад на тему цвет. Научите грађу цвета и забавите се радећи задатке.

делови и разноврсност разноврсност елови и

елови и разноврсностЉуди Људи користе користе плодове плодове ии семена семена уу Људи користе плодове и семена у свакодневној исхрани и за прераду. се после после оплођења оплођења развија из плодника плодника тучка. тучка. се развија из „Савршени цветови“ Да би дошло до оплођења (спајања женске и мушке полне ћелије), Плод је орган биљке: који се срећу код је орган потребно је да поленов прах доспе наПлод жиг тучка. Процесбиљке: преношењаорган биљке који Плод је репродуктивни трешњиног и јаворовог полена са цвета на цвет назива опрашивање. Опрашивање којем се развија развија семе; најчешће •• уусекојем се семе; дрвета имају и мушке и се после оплођења биљака развија из плодника тучка. обављају инсекти или ветар. Поред њих, опрашивање врше женске делове. којикоје омогућава разношење семена. •• који омогућава разношење семена. животиње, птице или човек. Биљке живеје у води опрашују се тако Плод орган биљке:

o

Плод је репродуктивни репродуктивни орган биљке биљке који биологија Плод је орган који Плод ће се развити само од опрашеног цвета. Занимљива

pr om

да да

свакодневној исхрани исхрани ии за за прераду. прераду. свакодневној

што вода носи њихов полен до жига тучка друге биљке. • у којем се развија семе; Плод настаје после оплођења из плодника тучка. У плоду се ракоји омогућава звија семе. Плод омогућава •разношење семена. разношење семена.

има плодов плодов омотач омотач ии семе. семе. дд има да

Многи цветови имају шаре које привлаче медоносне пчеле. Ми их не можемо приметити јер се виде само под ултраљубичастим светлом.

uk a

д има плодов омотач и семе.

Ed

Цвет биљке титан арум, која расте у тропским шумама Суматре, може да достигне висину од 2,5 метара. Титан арум семе семе има специфичан облик који му омогућава да плодов омотач омотач плодов помоћу коморе смештене на дну хвата муве које довом омотачу, омотачу, плодови плодови се се групишу групишу на сочне сочне (меснате) (меснате) ии сушне. сушне. семе на довом су опрашивачи. Муве одови имају дебео дебео меснат меснат омотач, сушни тврд тврд ии сув. сув. Сочни Сочни плодови плодови су:непријатан дови имају омотач, аа сушни су: плодов омотач привлачи мирис који производи од грожђа), грожђа), коштунице коштунице (шљива, (шљива, бресква, бресква, кајсија), кајсија), јабучасти јабучасти (јабука, (јабука, крушка). крушка). од довом омотачу, плодови се групишу на сочне (меснате) и сушне. цвет.

дови имају дебео меснат омотач, а сушни тврд и сув. Сочни плодови су: од грожђа), коштунице (шљива, бресква, кајсија), јабучасти (јабука, крушка).

Сваки плод је грађен од плодовог омотача и семена. Плодов омотач може бити сочан (јабука, бресква...) или сушан (грашак, кестен...).

бобица бобица

коштуница коштуница

јабучаст јабучаст

63


Која семена људи користе? _____________________________________ Семе спада у репродуктивни орган биљке. Развија се из семеног заметка, после оплођења.Семе У семенима је смештена мала је репродуктивни биљни орган који се развија из семеног биљчица, клица*, зачетак биљке. У семену се налази клица која је зачетак заметка посленове оплођења.

Важни појмови котиледон – клицин листић, део семена у коме се налазе хранљиве супстанце потребне за развој клице семени заметак – део плодника из кога се након оплођења развија семе; у себи садржи јајну ћелију

биљке. Како јенове грађено семе? Клица се храни из котиледона док не почне да врши Семе ијепажљиво заштићено опном семењачом. На сто фотосинтезу. стави семенке пасуља их раздвој на–делове. семењача

котиледон У семену се

налази клица, мала „успавана“ биљка.

Занимљива биологија

клица

Да ти помогнемо

o

Како се распростиру и семена? Нова биљка ћеплодови се развити само из клице када семе на неки од начина доспе на влажно, топло земљиште. Тада се клица „пробуди“ и живот нове Да би се почиње. из семена развила нова биљка, оно мора на неки биљке начин да доспе на довољно влажно и топло место. Мало семена ће доспети то таквог места. Процес разношења плодова и семена назива се расејавање.

Биолози истраживачи

Како се преносе плодови и– семена? Активност самосталан рад

Птице се хране сочним омотач сваре, Примени својеплодовима. знање оПлодов биљкама а семена избацују из тела. За то време птица је прелетела неки простор и пренела семе. основне органе биљака па се потруди да, уз помоћ Познајеш

uk a

Овај цвет има пречник око 1 м и тежину око 10 кг. Паразитира на корењу лијана, па зато нема корен, стабло ни листове. У почетку је биљка скривена. Влакнима ураста у ткиво лијане, а када је накупила довољно хране, образује пупољак величине рукометне лопте. Расцветавајући се, отвара пет огромних, црвених, круничних листића, ишараних белим тачкама, који окружују пехар запремине седам литара.

– Чврст омотач беле или неке друге боје је семењача*. Она има заштитну улогу. – Два велика бубрежаста дела пуна резервне хране су котиледони – клицини листови. – Између котиледона се налази клица. – На клици се јасно уочавају коренак, стабаоце и пупољчић. Нацртај делове семена и обележи их.

pr om

Рафлезија – најкрупнији цвет на свету

илустрација, на неколико зељастих и дрвенастих биљака примениш своје познавање биљног света.

Ed

Тајна рафлезије је у томе што шири непријатан мирис труљења меса који привлачи муве. Инсект упада у један канал са бодљама, а одатле у још дубљи прстенасти левак. Усмерена финим длачицама, зунзара доспева до прашника. Ту јој леђа прекрије лепљиви поленов прах. Када излети, мува преноси полен на тучак другог цвета и тиме опрашује рафлезију. Након оплођења она развија од два до четири милиона семенки, а огроман цвет увене.

64

коприва

маслачак

малина

бреза

јабука

На илустрацији је приказано неколико зељастих и дрвенастих биљака. Изабери неке од њих и опиши их. Опис биљке треба да садржи одговоре на следећа питања: ~ Коју биљку описујеш? ~ Да ли је биљка коју описујеш зељаста или дрвенаста? ~ Пронађи у литератури облик листа који има биљка коју описујеш. ~ Како се биљка храни; на основу чега то можеш да закључиш? ~ Ако има цвет или плод, опиши их или нацртај. ~ Распитај се или потражи податке у енциклопедијама о природи лековитости или јестивости биљака које описујеш.

77


Биолози истраживачи Вежба – рад у пару

Ток рада Први корак – истраживање:

Други корак – провери своје знање о цвету 1. Шта је заједничко посматраним цветовима? 2. Које су разлике између тих цветова? 3. Шта има потпун цвет, а нема непотпун?

Ed

uk a

~ у школском дворишту или оближњем парку потражи биљку која има потпун цвет (кестен) и једну која има непотпун цвет (топола, бреза); ~ потпуни цвет пинцетом растави на основне делове;

Непотпун цвет перунике

Занимљива биологија Канадски фестивал лала Фестивал је настао у част 100.000 лала које је 1945. године холандска краљевска династија послала у Отаву као знак захвалности за то што је Канада понудила холандској принцези Јулијани и њеним ћеркама сигурно уточиште током Другог светског рата.

o

Потребан прибор и материјал: пинцета, лупа, свеска за биологију, цветови.

~ помоћу лупе посматрај делове цвета; ~ нацртај делове потпуног цвета и обележи их; ~ потражи непотпуне цветове, њихову грађу посматрај помоћу лупе; ~ нацртај их и обележи.

pr om

Грађа цвета

Потпун цвет јабуке

Вегетативно размножавање Биљке могу да се размножавају без семена, помоћу вегетативних органа, корена, стабла или листа. Такав начин размножавања назива се вегетативно размножавање. Неке повртарске и украсне биљке (кромпир, лук, парадајз, мушкатла, бегонија...) размножавају се вегетативно.

Током боравка у Канади, принцеза Јулијана је родила девојчицу Маргриет. Принцеза је због свега била толико захвална да је послала додатних 20.500 лала, замоливши да буду засађене испред болнице у којој се породила. Холанђани и даље, сваке године шаљу своју захвалницу у виду неколико милиона лала за годишњи фестивал. Принцеза Маргриет је 2002. године дошла у Отаву како би прославила 50 година овог фестивала. Пронађи на интернету податак о томе која европска земља је највећи произвођач и извозник цвећа. Објасни у презентацији ПП како се производи цвеће у тој земљи. Направите изложбу слика најлепшег гајеног цвећа.

Проучи и научи вегетативно размножавање из листа и стабла. 65


Као што знаш, биљке се размножавају семеном, али постоји и вегетативно размножавање.

Резултат:

Кроз неколико дана појавиће Размножавање се ситни корени. помоћу листа Оставите их још неколико дана да се развију. Потребан прибор и материјал: оштар нож или За то време припремите маказе, чаша са водом и лист саксију. На дно ставите љубичице или бегоније. неколико каменчића па тек тада земљу. Поступак: У тако припремљену саксију посадите пелцер (лист који је ~ припремите чашу са водом; пустио ситне корене). ~ оштрим ножем или маказама Имате нову биљку. На исти исеците лист љубичице коју начин од једне љубичице у већ имате у саксији и ставите саксији можете да допуните га у чашу са водом; и остале саксије и тако украсите учионицу или своје ~ тако припремљен пелцер домаћинство. поставите на осунчано место.

uk a

Биолози креативци Направите цвет од папира техником оригами или на неки други начин и од другог материјала. Направите изложбу у школи, а најбољи рад нека буде награђен... наравно цветом. Уз помоћ наставника потражите добре идеје на интернету: укуцавањем питања: Како да направим цвет од папира? добићете мноштво идеја.

Вегетативно размножавање

o

пелцер – део биљке (изданак, гранчица или лист) који служи за вегетативно размножавање

pr om

Важни појмови

Биолози истраживачи Вежба – рад у пару

Размножавање резницама (гранчицама стабла)

Ed

Око скоро сваке школе налази се жива ограда од биљке калине. Дешава се да на неким местима биљке калине буду уништене. На тим местима можете посадити нову ограду на следећи начин. Ископајте канал довољне дубине да корен ожиљених резница буде у земљи. Ожиљене резнице ћете добити држећи одрезане гранчице биљке у води, док не формирају корен. Редовно заливајте и резнице ће за врло кратко време почети да расту.

66


Биолози истраживачи Активност – групни рад

@@ Које разлике сте уочили између листопадног и четинарског дрвета?

Биљке у нашем школском дворишту

@@ Које сличности уочавате између листопадног и четинарскиг дрвећа?

Потребан прибор и материјал: свеска, оловке у боји, лупе.

@@ Шта је заједничко свим биљкама које сте изучавали?

Поделите се у три групе.

@@ Да ли сматрате да су биљке услов опстанка живота на Земљи? Образложите.

Прва група – упознаје и описује дрвенасту листопадну биљку. Друга група – упознаје и описује дрвенасту четинарску биљку.

pr om

Поступак

o

Трећа група – упознаје и описује зељасту биљку.

Све што уочава, свака група бележи у свеску, текстом и цртежом. Посматрајте и одговорите на питања:

1. Коју биљку посматрате (назив биљке)?

2. Да ли је биљка дрвенаста или зељаста?

uk a

~ Које делове разликујете на биљци? Нацртајте (означите) делове биљке.

Платан

~ Ако је дрвенаста, да ли је дрво листопадно или четинарско? Нацртајте лист биљке коју истражујете.

Ed

Податке о биљци које сте прикупили прикажите презентацијом ПП или плакатом. Резултат

После овог истраживања и излагања сваке групе одговорите на наведена питања.

Бели бор

@@ Које органе биљака сте упознали? @@ У којим органима се врши фотосинтеза? @@ Које разлике сте уочили између зељастих и дрвенастих биљака? @@ По чему су сличне зељасте и дрвенасте биљке?

Црни слез

67


Биолози истраживачи Активност – рад у групи

Упознајте четинарске биљке у школском дворишту или у оближњем парку. Увод у активност Четинари су дрвенасте, а ређе жбунасте биљке. Занимљива биологија

Како да их разликујеш?

Постоје дрвенасте биљке високе неколико центиметара. На просторима крајњег севера наше планете, скоро приљубљене уз земљу, те биљке могу да поднесу јаке ветрове који тамо дувају. За разлику од овако малих дрвенастих биљака, постоје и оне много, много више. У Северној Америци научници су пронашли биљку високу 115,72 м, а та висина одговара 25. спрату солитера.

Бор

pr om

Смрча

o

@@ Шишарке су троугласте. @@ Крошња има облик купе.

@@ Доње гране су сабљасто савијене нагоре. @@ Листићи (четине) су кратки и на врху зашиљени и спирално распоређени. @@ Шишарке су висеће и целе опадају. Јела

@@ Крошња стабла као пирамида.

@@ Листићи (четине) су кратки и на врху мало усечени а на наличју имају две беле пруге. @@ Четине су распоређене у два реда. @@ Шишарке стоје усправно и никада не опадају.

Ed

Шта да радиш ако се нађеш у природи, немаш сат а желиш да знаш колико је сати? Ако се у близини налазе неке зељасте биљке, обрати пажњу на њих.

@@ Листићи су игличасти и дуги и до 15 цм у пару.

uk a

Отварање и затварање цветова показује време (колико је сати).

@@ Крошња подсећа на кишобран.

Тиса

Време затварања цветова

Биљка

Време отварања цветова

@@ Расте као дрво или као жбун.

сати сати 7–8 дивља ружа 4–5 после ујутро подне 2–3 сата 5 сати мак после ујутро подне маслачак кромпир локвањ

68

сата 5–6 сати 2–3 после ујутро подне 2–3 сата 6–7 сати после ујутро подне сати 7–8 сати 5 после ујутро подне

@@ Листићи (четине) су рашчешљани и на врху зашиљени. @@ Немају шишарке већ појединачне семене заметке обавијене сочним омотачем па подсећа на црвену бобицу.

Клека @@ Жбун, крошња, у облику је јајета. @@ Листићи, четине, бодљикави, по три заједно. @@ Семе клеке се налази у сочном омотачу плаве боје.


Потребан материјал: илустрација четинара из уџбеника, оловка, свеска и лупа. Поступак: ~ прошетајте школским двориштем или крајем и потражите неку четинарску биљку; ~ обратите пажњу на облик круне и положај грана; ~ затим погледајте листиће, њихов облик и распоред; ~ на крају обратите пажњу на шишарке, на њихов облик и положај (из даљине по положају шишарки можеш да разликујеш смрчу и јелу);

Ed

uk a

pr om

o

~ када нађеш неку четинарску биљку, нацртај је и укратко опиши.

Биолози паметнице Биљке се по спољашњем изгледу на први поглед разликују: неке су дрвенасте, неке зељасте, неке су високе, друге нису... И поред тих разлика, већина има вегетативне и репродуктивне органе. Вегетативни органи су корен, стабло и лист. Репродуктивни органи су цвет, плод и семе. Они омогућавају размножавање биљака. У цвету се налазе мушки и женски органи (прашници и тучак). Постоје цветови који имају само тучак или само прашнике. Плод ће се развити из цвета на који је доспео поленов прах. Процес спајања мушке и женске полне ћелије назива се оплођење. Сваки плод има плодов омотач и семе, а у семену малу биљку, клицу. Биљке могу да се размножавају и помоћу неког вегетативног органа: корена, стабла или листа.

Брзо и кратко, учи се лако вегетативни биљни органи

корен

стабло

лист

биљке

цвет репродуктивни биљни органи

плод

семе

Разумеш ли... 1. Који су основни органи биљака? 2. По чему разликујеш дрвенасте и зељасте биљке? 3. Која је улога корена? 4. Коју улогу умају зелени листови биљака? 5. Којим путем вода из корена стиже до листова? 6. Зашто су биљке услов опстанка живог света на планети Земљи? 7. Која је улога репродуктивних органа?

69


ЖИВОТИЊЕ Кључне речи: животиње, бескичмењаци, кичмењаци У природи живи велики број различитих врста животиња. Насељавају копно, ваздух, воду и земљиште. Разликују се по величини, спољашњем изгледу, типовима исхране, дисању и размножавању. Животиње, за разлику од биљака, имају хетеротрофан начин исхране и већина се креће.

uk a

pr om

o

Животињско царство је веома богато и разноврсно. У свакодневном животу срећеш се са многим животињама, од кућних љубимаца па до гајених животиња и животиња у зоолошким вртовима. Многе од њих познајеш, а за многе ћеш тек сазнати. По начину кретања, броју ногу и спољашњим карактеристикама можеш да одредиш којој групи животиња припада.

Вук

Ако им је тело покривено длаком, припадају сисарима.

Слон је сисар иако му није цело тело покривено длаком.

Ној Ако имају перје, летеле или не летеле, припадају птицама.

Пингвини А пингвин? Има ли перје? Без обзира на то што не лети, пингвин је птица јер има перје.

Ed

70

Слон


Ако гмижу, а имају унутрашњи скелет и кичму, без обзира на то да ли имају ноге или их немају, то су гмизавци.

Кобра

Корњача Представници гмизаваца су кобра и корњача

Занимљива биологија

Пажљиво посматрај паукову мрежу. Уколико је нађеш у природи, фотографиши је и додатно проучи.

Крпељ Крпељ, који ти је познат као преносилац лајмске болести, има четири пара ногу. Крпељ је пауколика животиња јер има четири пара ногу.

Ed

uk a

Паук Ако имају четири пара чланковитих ногу, припадају пауцима.

pr om

o

Потражи на интернет адреси: http://www. digitalnaskola.rs/ konkurs/dc4/zbornik/ brojPrijavaPoPredmetuI Razredu/razred_6/ Biologija/ 1403.html рад о пауцима. Упознај свет паука и одиграј игрицу која се налази у раду.

Инсект јеленак

Ако имају три пара чланковитих ногу, припадају инсектима.

Бува

Лептир

Да ли и јеленка и лептира и буву можемо сврстати у групу инсеката ако знамо да се крећу на различите начине? Бува и лептир, без обзира на то што различито изгледају и различито се крећу, припадају инсектима јер имају три пара ногу. 71


Важни појмови бескичмењаци – група животиња које немају кичму хордати – организми који имају унутрашњи скелет, хорду; овој групи припадају кичмењаци

Основна подела животиња јесте на бескичмењаке и хордате, међу којима су најпознатији кичмењаци. Бескичмењаци су врло бројна група животиња и обухватају 97 одсто свих врста на нашој планети. Сунђере већ познајеш, знаш да воде сесилан начин живота, причвршћени су за подлогу и немају ткива ни органа. Заједно са сунђерима у морима живе дупљари или жарњаци, врло занимљива група животиња која има дупљу у којој се вари храна, али имају и жарне ћелије којима паралишу плен. Дупљари имају нервни систем којим осете вибрације воде и плен који долази.

кичмењаци – животиње које имају унутрашњи скелетни орган, кичму

uk a

pr om

o

сесилан – причвршћен за подлогу, не креће се

Ed

Да ли знаш да неке врсте дупљара граде коралне гребене? Велики корални гребен у Аустралији види се чак из свемира.

Црви (глисте) врло су разнолика група организама, међу којима има врста које живе у води (планарија) или у земљи (кишна глиста), али и много врста које су паразити биљака, животиња и човека. Већ знаш шта је пантљичара, али постоје још неке, као што су дечје глисте, човечија глиста и метиљи.

72

планарија

човечија глиста

кишна глиста

Пљоснати црв – планарија

Ваљкасти црв – човечија глиста

Чланковити црв – кишна глиста


Мекушци су водене, ређе копнене животиње, са меким телом и љуштуром која их штити. Свака група мекушаца има посебан план грађе. Изгледају врло разнолико јер овој групи припадају пужеви, шкољке и главоношци.

Биолози креативци Пројекат – групни рад Дигитални инсектаријум

pr om

o

Услови живота су код различитих мекушаца довели до прилагођавања грађе тела тим условима. Зато пуж на копну и сипа у мору другачије изгледају, а припадају мекушцима.

Проучите инсекте и њихову разноврсност. Поделите се на онолико група колико пронађете група инсеката. Одредите вођу групе и поделите послове. Ваш задатак је да направите инсектаријум у дигиталном облику тако што ћете проучити литературу и пронаћи слике и најзанимљивије инсекте у области коју истражујете. Неко међу вама се боље сналази у књигама, неко спретније налази слике на интернету, а неко све то уме да уреди и организује. Кад прикупите радове свих група, имаћете инсектаријум.

Ed

uk a

Зглавкари су организми чије тело је изграђено од чланака (сегмената). Имају чланковите ноге и спољашњи скелет изграђен од хитина. Овој групи припадају ракови, инсекти, пауколики зглавкари и стоноге.

Рак и лептир су својом спољашњом и унутрашњом грађом прилагођени средини у којој живе.

Бодљокошци су животиње које живе искључиво у морској води, углавном на дну, где се крећу пузањем или су заривени у подлогу, а има и сесилних врста. На скелетним плочама бодљокожаца формирају се квржице и бодље, а код неких од њих (морске звезде и јежеви) бодље се могу завршавати као мала клешта, и тиме добити улогу у чишћењу оклопа, у исхрани или се чак на њима могу налазити одбрамбене отровне жлезде. Овој групи припадају: морске звезде, морски јежеви, морски кринови, морски краставци и морске змијуљице.

Морска звезда на коралном гребену

73


Шта без ногу бежи, а без руку граби? И б ра _ _ _ _ Ко поцрвени кад умре? Арк ___

Да ли је јединка са ногама

без ногу

без љуштуре

без чланака

са љуштуром

са чланцима

6 ногу

8 ногу

пуж

пуж голаћ

Шта на зиду без ексера виси? У ч ип а ун _ _ _ _ _ _ _

један пар ногу по сегменту

два пара ногу по сегменту

стонога

кишна глиста паук

милипеда (подврста стонога)

Ed

Милипеде се се разликују од обичних стонога јер на сваком чланку имају по два пара ногу. Једну врсту ових стонога неки још зову и „аутобус“ који се, када га дирнемо, скупи у куглицу како би се заштитио. Ове стоноге се хране трулим лишћем и биљним остацима.

преко 14 ногу

мокрица

инсект

uk a

У нашега солдата сва кошуља од злата. Р а з ун з а _ _ _ _ _ _ _

Занимљива биологија

14 ногу

o

Танко нева иза брда пева: Не дајте ме кокошима, а паса се не бојим. Ијзма _____

Као што видиш, разноликост света бескичмењака је огромна. Како ћеш се снаћи и препознати којој групи припада неки организам? Помоћи ће ти ова слика.

pr om

Биолози креативци Направите квиз на тему животиња и смислите пословице, мозгалице, ребусе, загонетке и асоцијације. Поделите се у групе и такмичите се. Ми ћемо вам помоћи неким старим народним загонеткама, а ви покушајте да нађете одговор тако што ћете сложити слова испод загонетке.

Мокрица је врста копнених ракова која спада у зглавкаре. Мокрица живи на копну, на мрачним местима где има много влаге која им је потребна за опстанак. Могу се наћи испод камења,балвана на ђубриштима, а понекад, мада ретко, могу се наћи у кућама или другим објектима, ако има повољних услова за живот и хране.

74

Животиње са кичмом и унутрашњим скелетом јесу кичмењаци. Неки од њих су ти већ познати. Кичмењацима припадају рибе, водоземци, гмизавци, птице и сисари. Више о кичмењацима учићеш у старијим разредима. Кроз наредну активност пронађи неке сличности и разлике у њиховој грађи.

Биолози истраживачи Пројекат – групни рад Одаберите један организам који припада бескичмењацима и одредите којој групи припада на основу горње илустрације. Опишите ту животињу и њен начин живота. Представите своје резултате истраживања плакатом или презентацијом ПП.


Биолози истраживачи Активност – рад у пару

Грађа тела животиња 1. Пажљиво посматрај спољашњу грађу тела мачке и кокошке, а можеш да се одлучиш и за неку другу животињу.

Занимљива биологија

o

~ Шта је заједничко мачки и кокошки?

pr om

________________________________________________________ ________________________________________________________ ________________________________________________________ ~ По чему се разликују?

Захваљујући кишним глистама, многи предмети из старих времена су сачувани. Сталним копањем земље оне су омогућиле да предмети које су користили људи давних времена (посуде, накит...) упадају све дубље, где их проналазе археолози.

________________________________________________________

uk a

________________________________________________________

Ed

________________________________________________________

2. Обратите пажњу на костуре (скелете) ових животиња. ~ Шта им је заједничко?

Малена бува може да скочи 30 цм увис, а скакавац 100 цм. Мрав може да носи терет 30 пута тежи од сопствене тежине. Пужеви су коришћени за чајеве који су ублажавали болове у грудима и стомаку и астматичне нападе. Данас се зна да би пужеви могли да се користе у медицини за побољшавање имунитета, лечење тетануса, па чак и рака. Тропска бубашваба може да достигне брзину и до 60 км на сат. Пас дахће не зато што се уморио већ се тако расхлађује. На његовом језику налазе се знојне жлезде, те се он исплаженим језиком зноји и тако се хлади.

________________________________________________________ ________________________________________________________ ________________________________________________________

75


~ По чему се разликују? Биолози паметнице Животињски свет је богат и разноврстан. Насељава земљиште, копно и воду, а многе врсте су освојиле ваздух. Тако велики број различитих врста има и многобројне сличности које их сврставају у посебно царство. То је пре свега хетеротрофна исхрана. Према пореклу и грађи групишу се у бескичмењаке и кичмењаке.

________________________________________________________ ________________________________________________________ Изабери једну врсту кичмењака и опиши је. Можеш да направиш презентацију ПП, плакат или напишеш семинарски рад.

pr om

o

Брзо и кратко, учи се лако

животиње

бескичмењаци

сунђери

Ed

1. По којим особинама организме сврставамо у животиње? 2. Можеш ли по некој особини да направиш класификацију животиња? 3. По којој особини делимо животиње на бескичмењаке и кичмењаке? 4. Шта су бескичмењаци? 5. Шта су кичмењаци?

uk a

Разумеш ли...

дупљари црви

кичмењаци

рибе водоземци гмизавци

мекушци

птице

зглавкари

сисари

бодљокошци

76

хордати


Биолошке мозгалице Активност – самосталан рад

1. Пажљиво посматрај ноге и кљунове птица У празна поља изнад кљунова упиши број изнад ногу птица.

2.

3.

4.

5.

pr om

1.

o

~ Када повежеш кљунове и ноге, пронађи у литератури чиме се хране ове птице и како долазе до плена.

2. Чији су зуби?

2.

3.

5.

Ed

1.

uk a

Дата је илустрација зуба и различитих животиња. Повежи грађу зуба са животињом којој зуби припадају тако што ћеш испред слике животиње уписати број испред лобање. Сазнај користећи доступну литературу, како се те животиње хране.

6.

7.

4.

77


ОСОБИНЕ ЖИВИХ БИЋА Кључне речи: исхрана, дисање, транспорт супстанци

o

Природа је све што нас окружује и може бити жива и нежива. Жива природа обухвата сва жива бића, а нежива природа обухвата сунце, ваздух, воду и земљиште. Особине живе природе разликују се од особина неживе. Особине живих бића јесу: исхрана, дисање, раст и развиће, транспорт супстанци, излучивање, одржавање унутрашње равнотеже, надражљивост и размножавање. Исхрана. Сва жива бића се хране. На основу начина исхране организми могу бити аутотрофни и хетеротрофни. Аутотрофни организми сами себи стварају храну и то су биљке. Хетеротрофни организми користе већ готову храну коју су створиле биљке. Према врсти хране коју једу организми могу бити: биљоједи, месоједи и сваштоједи.

uk a

Крпељ је сићушна пауколика животиња величине 1 мм која се храни крвљу сисара. Када се закачи за неког сисара и почне да му сише крв, уме да буде веома прождрљив. Толико се наједе да може да повећа дужину 10 пута а запремину и до 100 пута.

Исхрана, дисање и транспорт супстанци

pr om

Занимљива биологија

Крпељ

Ed

Организми се хране јер им је за обављање животних процеса потребна енергија коју у процесу ћелијског дисања добијају из хране. Део хране животиње троше за метаболичке процесе, а део уграђују у своје тело и тако расту и развијају се. Човек је хетеротрофни организам и има добро развијен систем органа за варење.

једњак

уста ждрело

јетра

жучна кеса танко црево

пљувачне жлезде једњак

желудац

гуштерача дебело црево анални отвор

Систем органа за варење код човека

кљун

жлездани желудац бубац црево клоака

отвор клоаке

78

вољка

Систем органа за варење осталих кичмењака веома је сличан. Разлика се испољава у грађи зуба и дужини црева. Код водоземаца, гмизаваца и птица задњи део црева се завршава органом који се назива клоака. У њу се уливају и изводни канали система за излучивање и размножавање.

Систем органа за варење код птица


Храна код кичмењака увек улази кроз усну дупљу. У усној дупљи се храна механички обрађује уз помоћ језика и зуба. Зуби су коштане творевине у устима које помажу сецкању, кидању или дробљењу хране. У зависности од начина исхране, развијени су и зуби различитог облика и величине.

Зуби зеца

o

Зуби лава

pr om

У усној дупљи кичмењака се налазе пљувачне жлезде. Ове жлезде стварају слузну супстанцу која помаже да храна пролази кроз усну дупљу. Код неких врста, уз помоћ пљувачних жлезда, почиње и разлагање хране. Код змија од оваквих жлезда настају отровне жлезде.

Кроз ждрело и једњак храна доспева у желудац. Желудац је мишићни орган у коме се уз помоћ сокова које луче жлезде највећим делом вари храна. Одатле храна даље иде у црева.

дупља за варење

усни отвор

Ed

uk a

Храна се у цревном каналу креће увек у једном правцу, од усног према аналном отвору, што омогућава специјализацију појединих делова цревног система. Тако се у предњем делу одвија уношење и ситњење хране. Код кичмењака грађа цревног система зависи од начина исхране животиње. У танком делу црева храна се вари. Храна се вари уз помоћ цревних жлезда, које су смештене у зидовима органа или су као посебан орган у вези са цревима. Улогу разношења сварене хране до свих ћелија преузима транспортни систем. У дебелом делу црева скупљају се несварени остаци хране који се избацују у спољашњу средину. Бескичмењаци имају једноставније грађене органе за варење од кичмењака. Код дупљара постоји усни отвор окружен пипцима, који води у централну дупљу. У дупљи се вари храна. Несварена храна се избацује кроз усни отвор у спољашњу средину.

Пљоснати црви као планарија имају уста на трбушној страни тела. усни отвор води у разгранато црево без аналног отвора. Кроз усни отвор избацују ждрело и заривају га у тело плена. Храну разгранато започињу да варе изван тела, а затим је усисавају и нацрево стављају да варе, делом у цревима, а делом у посебним ћелијама. Паразитски облици као пантљичара немају систем за варење, већ храну из црева домаћина упијају целом површином тела.

хидра се храни планктонским рачићима усни отвор

Цревни систем планарије

79


Код ваљкастих црва се први пут у току еволуције јавља анални отвор. Њихов систем за варење је у облику праве цеви. На глави се уочава усни отвор. црево

Занимљива биологија Како се хране пауци Према начину живота, односно, углавном према начину хватања инсеката, пауке је могуће сврстати у два основна типа: • скитнице, који хватају инсекте у трку или скоку, и • мрежаре, који у те сврхе плeту мреже од паучине.

усни отвор анални отвор

Усни органи су прилагођени врсти хране. У ждрелу мекушаца налази се треница или радула, назубљени орган који има улогу да струже храну. Код инсеката, усне ножице формирају различите усне апарате, за гризење (термити), бодење (комарци), лизање (пчеле) и сисање (лептири).

uk a

pr om

o

Већина паукова су месоједи и хране се углавном различитим инсектима које хватају у мреже исплетене од паучине.

Цревни систем ваљкасте глисте

грицкање

лизање

сисање

Гљиве су организми који се хране тако што разлажу остатке организама (опало лишће, гране, стабла или угинуле организме). Разложене остатке упијају површином тела. Заједно са бактеријама, гљиве су чистачи наше планете.

Врста гљива – печурке

80

бодење

Усни апарати код инсеката

Ed

Када се неки инсект уплете у мрежу, паук га убија отровом, обмота паучином и у њега излучује сокове за варење. На тај начин, варење инсекта почиње ван тела паука. Када се инсект делимично свари и претвори у полутечну кашу, паук из њега исиса хранљиве састојке. Оно што није сварљиво одбаци, поправи мрежу и чека следећу жртву.


Биљке се хране аутотрофно процесом фотосинтезе. Уз помоћ слике подсети се и објасни процес фотосинтезе.

сунчева енергија

кисеоник

угљен диоксид

створен шећер у листу

хлоропласти

pr om

Фотосинтеза

Дисање је процес при коме жива бића узимају кисеоник, а испуштају угљен-диоксид. Ако жива бића живе на копну, онда из ваздуха узимају кисеоник, ако живе у води, тада узимају кисеоник растворен у води. Кисеоник који удишу омогућава да се из хране ослободи енергија неопходна за све животне процесе у организму.

Ed

uk a

Човеков систем за дисање чине: нос, ждрело, душник, душнице и плућа. Код осталих кичмењака који живе на копну систем за дисање веома је сличан човековом. Кисеоник улази кроз нос. Пролази кроз ждрело и душник. Душник се грана на две душничке цеви, душнице, од којих једна иде у лево, а друга у десно плућно крило. Оне се даље гранају на још ситније цевчице. На њиховом крају се налазе плућни мехурићи, алвеоле, обавијене најситнијим крвним судовима капиларима. носна шупљина

Рибе дводихалице или плућашице појавиле су се још у давним временима и имале су способност да, осим дисања на шкрге, удишу и атмосферски ваздух. Самим тим и њихов организам, а нарочито срце, другачији су него код обичних риба јер срце мора пумпати крв и у плућа. Живе у слатким водама тропских крајева, које у одређено доба године пресушују. Тада ове рибе прелазе на удисање атмосферског ваздуха помоћу рибљег мехура, који је богато снабдевен мрежом крвних судова и функционише као плућа.

o

вода

ждрело плућно крило душнице

Занимљива биологија

крвни капилари нос

душник

ситне цевчице алвеоле ситне цевчице Човеков систем за дисање

Рибе дишу шкргама. Нежан шкржни апарат састоји се од шкржних листића и најчешће је заштићен шкржним поклопцем. Шкрге су повезане са ждрелом.

плућа сисара Риба дише шкргама, а човек плућима.

81


Риба гута воду, која доспева у шкрге, где кроз танке зидове шкржних листића кисеоник улази у крв, а угљен-диоксид излази из крви у воду. Проток воде кроз шкрге код брзих пливача, као што је ајкула, мора бити велики, јер јој је потребно много енергије, па самим тим и кисеоника. Зато ајкула плива отворених уста. Спорије рибе наизменично отварају уста а затварају шкрге, и обратно.

шкржни поклопац

шкржни листићи

вода улази кроз уста

отварају се шкржни поклопци

вода излази кроз шкржне поклопце

o

Начин дисања риба

шкржни листићи

Занимљива биологија

pr om

uk a

Шкржни листићи рибе црвени су од крви, која транспортује гасове.

Код неких морских црва, мекушаца, бодљокожаца и ракова постоје спољашње шкрге у виду листоликих перастих продужетака коже. Такве шкрге се зову кожне шкрге. спољашње шкрге

Пауци дишу помоћу две врсте органа, а ретко која врста има само једну врсту респираторних органа.

Инсекти размењују гасове преко разгранатих цевчица трахеја, којима ваздух из спољашње средине веома брзо долази до свих ћелија. Трахеје имају отворе на боковима трбуха, гранају се кроз цело тело и, гранајући се, смањују се у пречнику. Дакле, кисеоник до ћелија допремају трахеје, а не транспортни систем.

Ed

Листолика плућа су органи кесастог облика који се налазе у предњем делу трбуха. Неки пауци дишу преко трахеја. Трахеје су систем разгранатих цевчица које прожимају читаво тело и обложене су кутикулом која је спирално задебљала. Почињу отворима, стигмама.

Кожне шкрге код морског црва

трахеје трахеје отвор трахеје

листолика плућа

82

Трахеје код скакавца Већина бескичмењака, као што су сунђери, дупљари и црви, дише преко површине тела. Биљке немају посебне органе за дисање. Важну улогу у размени гасова код биљака имају отвори на листовима, стоме, и отвори на стаблу и корену биљака који се називају лентицеле.


Транспорт супстанци Важни појмови

У телу већине живих бића постоји систем којим се транспортују гасови, хранљиве супстанце, али и штетне супстанце. То је транспортни систем или систем органа за циркулацију. Систем органа за циркулацију код човека чине међусобно повезани судови кроз које протичу телесне течности. У телу човека постоје две телесне течности: крв и лимфа. Оне се крећу кроз организам захваљујући грчењу и опружању мишића срца, које их потискује кроз судове, у одређеном правцу.

оксигенисана крв – крв богата кисеоником дезоксигенисана крв – крв богата угљен-диоксидом

Занимљива биологија

uk a

pr om

o

Затворен крвни систем имају чланковити црви, главоношци и кичмењаци. Затворен крвни систем се налази код организама којима је потребна већа количина енергије. А то значи да кисеоник и шећер морају брзо да стигну до сваке ћелије. Услед тога се развија систем крвних судова: артерије, кроз које протиче крв богата кисеоником, и други судови, вене, кроз које протиче крв богата угљендиоксидом.

крв – течно ткиво које циркулише кроз затворен крвни систем

Затворен крвни систем

Ed

Крв циркулише затвореним системом захваљујући пулсирањима срца. Срце се код бескичмењака увек налази на леђној страни тела. Код кичмењака срце је увек смештено са трбушне стране. Код крокодила, птица и сисара срце је четворокоморно. Изграђено је од две преткоморе и две коморе. Између преткоморе и коморе налазе се залисци који не дозвољавају враћање крви из комора. Вене су крвни судови који доводе крв у срце, а артерије крвни судови који одводе крв из срца. Кроз леву страну срца пролази крв богата кисеоником, а кроз десну крв богата угљен-диоксидом. Срце потискује крв кроз систем крвних судова. Артерије и вене се гранају по читавом телу човека на мање крвне судове, капиларе, који се налазе у ткивима. Осим крви, код човека

Морске животиње главоношци, у које спадају октопод, лигња и сипа, имају три срца. Два срца смештена бочно у телу главоножаца допремају кисеоник у крв тако што је испумпавају кроз крвне судове, а срце у центру организма испумпава оксигенисану крв од шкрга до осталих органа. Немају све животиње црвену крв. Код главоножаца, крв је плава.

Положај срца у телу човека

83


Важни појмови хемолимфа – телесна течност организама који имају отворен крвни систем хидролимфа – течност спољашње средине која циркулише кроз тело сунђера и дупљара оскулум – централни отвор на дупљи сунђера

струји и друга телесна течност, лимфа. Она не циркулише већ тече увек у једном смеру, према главним лимфним судовима, који се уливају у венски крвоток. Лимфа упија хранљиве супстанце, вишак воде и штетне супстанце из црева и преноси ћелије које нас штите од штетних микроорганизама. Тече лимфним судовима, који се гранају на лимфне капиларе, у међућелијским просторима. За мекушце, зглавкаре и неке црве, карактеристичан је отворен систем за циркулацију, којим телесна течност хемолимфа протиче делом кроз систем судова, а делом се излива у просторе међу ткивима. Овакав транспортни систем је спор и мало ефикасан, па су животиње које га поседују мале и спорог метаболизма.

pr om

Шематски приказ отвореног крвног система

Сунђери и дупљари у свом телу имају телесну течност спољашње средине у којој животиња живи. Код сунђера вода улази кроз поре и носи кисеоник и хранљиве супстанце. Те супстанце и кисеоник улазе у ћелије, а у централну шупљину се избацују штетне супстанце и угљен-диоксид. Они заједно са водом излазе кроз централни отвор.

проводни судови

Ed

uk a

Исхрана омогућава сваком живом бићу да обавља све животне функције, да расте и развија се. За обављање животних функција потребна је енергија, а организам је добија из хране. Храна није довољна за опстанак. Свако живо биће мора да усваја и кисеоник за дисање. Дисањем се усваја кисеоник, а избацује угљен-диоксид. Осим хране и кисеоника, неопходна је вода јер без воде нема живота. Кисеоник и храну до свих ћелија доноси транспортни систем. Он односи штетне супстанце и вишак воде до система за излучивање.

o

Биолози паметнице

вода излази кроз оскулум

вода улази кроз поре

централна шупљина Вода у тело сунђера улази кроз поре, а излази кроз централни отвор

вода и минералне супстанце Проводни судови биљке којима се вода и минералне супстанце проводе до листа 84

Једноћелијски организми транспорт супстанци врше помоћу цитоплазме. Биљке имају проводне судове који прожимају тело биљке од корена, преко стабла до свих делова биљке. Вода и минералне супстанце одлазе до листова једном врстом проводних судова, а хранљиве супстанце стижу до свих делова биљке другим проводним судовима.


Биолози истраживачи Вежба – самосталан рад

Пролазак воде кроз биљку Потребан прибор и материјал: бели каранфил, две стаклене чаше, вода, две различите боје. Поступак: ~ у сваку чашу сипај воду; ~ у једну стави неколико капи црвене, а у другу плаве боје; ~ цветну дршку уздужно исеци, као на илустрацији;

o

~ један део цветне дршке стави у чашу са црвеном бојом, а други са плавом.

Разумеш ли... 1. Зашто се жива бића хране? 2. Објасни како су дисање и исхрана повезани процеси. 3. Како су повезани транспортни систем и систем за дисање и варење?

Резултат

pr om

Убрзо ћеш приметити обојене танке линије на цветној дршци, то су проводни судови, а нешто касније део цвета постаје црвен, а део плав.

Ed

uk a

Обојене мале линије на дршци и цвету јесу проводни судови.

Брзо и кратко, учи се лако

исхрана ОСОБИНЕ ЖИВИХ БИЋА

транспорт супстанци

дисање

85


ОСОБИНЕ ЖИВИХ БИЋА Кључне речи: излучивање, надражљивост, размножавање

Излучивање, надражљивост и размножавање Излучивање

o

Током многобројних процеса у ћелији се производе и штетне супстанце које морају да се избаце у спољашњу средину, као и вишак воде. Ту улогу у организму човека и кичмењака има систем органа за излучивање.

pr om

uk a

Знојењем се организам брани од прегревања

Копнени кичмењаци узимају воду путем пића и хране. Вишак воде и штетне супстанце избацују се из организма углавном преко мокраће. Такође, вода испарава и преко коже и дисањем, преко плућа. Све копнене животиње суочавају се са проблемом чувања воде у организму. Гмизавци и птице имају малу количину мокраће која је получврста, јер се у клоаки вода враћа у крв. Код сисара крвни систем доноси крв у бубреге, где се она филтрира и преко мокраће се штетне супстанце избацују у спољашњу средину. У бубрезима се део воде враћа у крв, а само се вишак воде са штетним супстанцама избацује из организма. На тај начин се вода чува у телу.

Ed

Бубрези сисара су главни органи за одржавање сталности унутрашње средине, хомеостазе. Осим тога , бубрези имају улогу и да избацују штетне супстанце које су крајњи производи метаболизма ћелије.

бубрег

Бубрези сисара су парни органи пасуљастог облика. Смештени су у трбушној дупљи са обе стране кичменог стуба. Крв у бубреге доноси штетне супстанце из ћелија. Оне се у бубрезима прерађују и настаје мокраћа, светложута течност. Из бубрега мокраћа, кроз мокраћоводе, иде у мокраћну бешику, где се сакупља. Касније се, путем мокраћне цеви, мокраћа избацује у спољашњу средину. Животиње на разне начине регулишу избацивање вишка воде и штетних супстанци.

мокраћна бешика

мокраћоводи

мокраћна цев Положај бубрега у телу човека 86

У зависности од тога да ли живе у слаткој или у сланој води, рибе али и остали водени организми одржавају сталност своје унутрашње средине различитим начинима. Рибе у реци имају проблем да сачувају соли у организму и да ограниче улазак воде у организам.


Да не би дошло до превеликог уласка воде у организам, рибе које живе у слатким водама, стварају слуз на површини коже и мокраћу која је веома разблажена избацују преко бубрега у спољашњу средину. Губитак минералних супстанци надокнађују храном. Рибе у морској води имају проблем да сачувају воду у организму и да се ослободе велике количине соли. Мoрске рибе пију воду, а вишак соли избацују преко мокраће, које је веома мало. Крокодили и морске птице се вишка соли ослобађају преко соних жлезда. Многи бескичмењаци имају органе за излучивање у виду каналића и цевчица. Код пљоснатих глиста и кишне глисте излучивање се обавља у спољашњу средину, а код инсеката у црево.

контрактилна вакуола

Малпигијеве цевчице

pr om

црево

o

цевчице за излучивање

Крокодили се вишка соли ослобађају преко соних жлезда у угловима очију.

Цевчице за излучивање код планарије и цевчице инсекта које се изливају у црево

Једноћелијски организми се ослобађају вишка воде преко контрактилних вакуола. Надражљивост

Контрактилна вакуола папучице

Ed

uk a

Жива бића осећају промене у спољашњој средини и реагују на промене у тој средини. Човек осећа промене које се дешавају у спољашњој средини, али и промене у свом организму захваљујући чулима. Чује звук, осећа мирисе, бол или поветарац на кожи.

Органи којима осећамо промене из спољашње средине: око, ухо, нос, језик у устима и кожа

Покушај да у свесци напишеш све сигнале које примаш из спољашње средине, али и из свог организма. Осећаш да те боли стомак, да су ти мишићи истегнути, да ти је хладно, то су информације из твог организма. Мама пече колаче, сестра гласно слуша музику, тата гледа филм, а ти те информације прикупљаш чулима слуха, мириса, укуса или вида. Свака информација, или сигнал из спољашње и унутрашње средине, на коју организам делује, назива се драж, а само реаговање на драж назива се надражљивост. Свака чулна ћелија из које су изграђени чулни органи има тачно одређену јачину дражи на коју реагује. Та минимална јачина дражи која може да изазове одговор чулне ћелије зове се праг дражи. Чуло вида подразумева пријем светлосних зрака, док су чула додира

Важни појмови Малпигијеве цевчице – органи за илучивање код инсеката у виду цевчица које се уливају у црево. Чулна ћелија или рецептор прима дражи из спољашње средине и преноси их нервном систему који их обрађује.

87


Занимљива биологија Кртица, која њушка по мрачним тунелима, живи у свету мириса и додира. Већина животиња углавном добија информације које региструје преко неколико чула истовремено.

мозак – део нервног система

Занимљива биологија

o

и слуха механичка. Код неких животиња додир је примарно чуло. Морж, који копа по замућеној води, тражећи шкољке, ослања се на осетљивост коже њушке и својих 450 длачица у „брковима”. Бркови су му повезани са мрежом нервних влакана која преносе мозгу скоро „визуелну” слику морског дна.

Морж

Риба има специјално чуло додира, које се назива бочна линија. Са обе стране тела, испод коже, налазе се канали са чулним ћелијама, помоћу којих рибе осећају струјање воде. Чулне ћелије помоћу нервних влакана преносе информације до мозга. Бочна линија омогућава рибама да лакше пронађу плен, осете препреку и побегну од непријатеља. бочна линија

Ed

Док сова нечујно лебди на месечини, њене уши реагују и на најмање шушкање у трави, а очи – на скоро неприметни покрет. Миш њушка кроз влати траве и проналази пут до хране помоћу својих дрхтавих бркова, увек ослушкујући да ли ће чути замах крила. Да би опстали, и сова и миш ослањају се на своја чула. Ако их чула изневере, врста се неће продужити. Генерације потичу од ових који преживе, јер су им чула изузетно изоштрена. Њихови младунци наслеђују ту предност. Тако чула и нападача и плена постају истанчанија у борби за опстанак и све се више развијају.

Овај спори лори је ноћна животиња, тј. активан је ноћу; има веома крупне очи, које прикупљају што је могуће више светлости, тако да може да види и по најмрклијој ноћи.

pr om

Важни појмови

Код змија ћелије које региструју температуру имају 100 пута нижи праг дражи него човек, па змије и у мраку могу да осете температуру плена на неколико метара.

uk a

За нас је вид најважније чуло, али неке животиње се савршено сналазе без њега у мрачном свету, где владају чула мириса и додира, мада и ова створења реагују на неки начин на светлост. Глиста нема очи, али њено тело свом површином реагује на светлост дана, када копамо башту, осећа је и брзо се крије у мрак земље, где је не могу напасти гладне птице.

88

Бочна линија код рибе

Размножавање је особина живих бића да после сазревања и одрастања дају потомке сличне себи. Овом особином продужава се врста, али и целокупан живот на Земљи. Циљ размножавања, без обзира на то како се оно остварује, јесте остављање потомства, јер тако


свака јединка преноси потомству свој наследни материјал, своје особине. Неке врсте само положе јаја, а има и оних које се старају о свом потомству, хране га, чувају и уче вештинама преживљавања. Размножавање може бити бесполно и полно. За бесполно размножавање потребна је само једна јединка и оно води стварању потомака који су идентични. За полно размножавање су неопходне две јединке, осим у неким изузецима као што је самооплођење. Оно подразумева формирање полних органа у којима се стварају полне ћелије, гамети. Спајањем гамета две јединке различитих полова настаје зигот, који после низа деоба даје нову јединку. Код човека разликујемо мушки и женски полни систем или систем органа за размножавање. Мушки полни систем чине: семеници (тестиси), пасеменици, семеводи, простата, мокраћна цев и полни уд (пенис).

Бујни бркови на лицу, које имају многи сисари, од мачака до фока, веома су осетљиви рецептори додира. Могу да буду толико осетљиви да ће реаговати чак и на ваздушна струјања. Длаке код многих животиња играју сличну улогу. Инсекти осећају додир преко осетљивих длачица клешта на пипцима. Код мајмуна и човека врхови прстију су додирна област. Код пужева рецептори додира се налазе на врховима покретљивих пипака. Барске птице имају мноштво рецептора на врху свог истуреног кљуна.

pr om

o

Семеници (тестиси) јесу парне полне жлезде смештене изван трбушне дупље заштићене кожним кесицама (мошницама). У њима се ствара мушки полни хормон под чијим дејством настају мушке полне ћелије, сперматозоиди. Сперматозоид је најмања ћелија у организму, величине око 0,05 mm, тако да се може видети само под микроскопом. Састоји се од главе са једром, врата и репа. У оба тестиса дневно сазри и до двеста педесет милиона сперматозоида. У семеној течности сперматозоиди се крећу 18 cm/h.

Занимљива биологија

uk a

мокраћна бешика простата

семевод

Ed

мокраћна цев полни уд

пасеменик семеник

Занимљива биологија Афрички слон Просечна дужина ушију афричког слона јесте 120–125 cm, док им пречник може доћи и до 2 m. Слонови немају знојне жлезде и не зноје се, па им уши служе за расхлађивање. Они могу да региструју веома дубоке тонове, које човек не може да осети. Зелембаћ Гуштери уопште немају спољашње ухо. Њихови слушни органи налазе се у глави и повезани су са спољашњим светом преко бубне опне.

мушки полни органи

У женске полне органе спадају: јајници, јајоводи, материца, родница и стидница. Јајници су парни репродуктивни органи жене. Они стварају и ослобађају јајне ћелије. Јајоводи су парни органи у облику канала, дужине од 14 до 16 cm. Основна функција јајовода јесте да спроведе јајну ћелију од јајника до материце, али он спроводи и сперматозоиде према јајнику. У јајоводима се обавља оплођење јајне ћелије. Материца је непарни мишићно-слузокожни орган крушкастог облика, уметнут између јајовода и вагине. Она је смештена у доњем делу трбушне дупље. 89


Улога материце је да прихвати оплођену јајну ћелију из које ће се развити нова јединка. јајовод

материца

јајник

јајник

грлић

материца

родница положај полних органа у телу жене

o

Женски полни органи

Процес спајања мушке и женске полне ћелије назива се оплођење. Оплођењем настаје оплођена јајна ћелија, зигот. Из зигота се затим развија ембрион и на крају нова јединка. Према месту одвијања, разликују се два основна типа оплођења. Приликом унутрашњег оплођења, спајање мушке и женске полне ћелије дешава се у полним каналима женке. Спољашње оплођење је тип оплођења при коме се полне ћелије избацују у спољашњу водену средину, где се спајају. Да би се повећала успешност оплођења, животиње су стекле многе прилагођености као што су велики број полних ћелија и сазревање полних ћелија у исто време код јединки које живе на истом станишту (мрест риба).

uk a

Рибе се размножавају полно. Полови су раздвојени. Размножавање риба (мрест) одвија се често близу дна. Женка полаже неоплођена јаја (икру) а мужјак преко јаја избацује семену течност (млеч). Оплођење се врши у води. Јаја су најчешће ситна, али изузетно бројна. Многа поједу разни водени организми. Велики број положених јаја неопходан је да би свега неколико примерака доживело полну зрелост. У наставку је приказан приближан број положених јаја при једном мрешћењу код различитих врста риба. Врста Број положених рибе јаја при једном мрешћењу 4 000 000 Бакалар до 5 000 000 Шаран 200 000 до 700 000 Јегуља 500 000 Деверика 200 000 до 300 000 Липљан 3 000 до 6 000 Патуљасти грегорац 80 до 100 Ража каменица око 20

pr om

Занимљива биологија

Ed

Брига о потомству код риба врло је слабо изражена. Постоје и изузеци од овог правила, нпр. риба грегорац и морски коњић.

Биолози паметнице Штетне супстанце и вишак воде животиње избацују преко органа за излучивање, али и преко система за дисање, варење и преко коже. Надражљивост је особина примања дражи из спољашње и унутрашње средине. Већина животиња прима дражи чулима у којима се налазе ћелије рецептори. Размножавање је особина живих бића да остављају потомство. Размножавање може бити бесполно и полно.

90

Спољашње оплођење код жаба и оплођена јаја жабе

Систем органа за размножавање сисара састоји се од полних жлезда, изводних канала и полних органа. Бесполно размножавање код живих бића може бити: деобом ћелије, пупљењем и вегетативним органима. Деобом ћелије се размножавају једноћелијски организми. Пупљење је карактеристично за водене организме причвршћене за подлогу, нпр. хидру. Биљке се размножавају вегетативним органима.


Биолози истраживачи Активност – рад у пару

Занимљива биологија

Једноћелијски и вишећелијски организми Познајете неколико једноћелијских организама и много више вишећелијских. Изаберите по две врсте, опишите их и објасните како једноћелијски и вишећелијски организми имају све одлике живих бића (исхрана, дисање, размножавање и друге), а на први поглед немају ништа заједничко. Припрема Одлучите се за врсте које ћете упоређивати, на пример крокодил и амеба, или бактерија и жирафа или неке друге. У природи има много једноћелијских организама. Можете да се одлучите за неке који нису описани у уџбенику, као што су парамецијум, бичари... Потребан материјал: енциклопедије, телевизија, интернет

o

Поступак:

Док покушавају да „заведу“ женку, кајмани прелазе у необичан положај у којем им је глава постављена укосо, а реп у облик лука. Телом праве таласе, од којих површина воде подрхтава на величанствен начин. Ова занимљива појава назива се „водени плес“, а истраживач Националне географије овековечио је како она изгледа у Еверглејдсу, мочвари на југу Флориде. Погледај видео на страници Националне географије и потражи још података о размножавању гмизаваца. Направи пано када сакупиш податке.

pr om

~ нађите сличице одабраних животиња и залепите их у свеску; ~ упоредите како обављају животне функције: како се крећу, како се хране, како долазе до хране, како дишу, како се размножавају. Све што сте сазнали упишите у табелу. Животне функције

Једноћелијски организам назив:

Вишећелијски организам назив:

исхрана дисање размножавање

Ed

излучивање

uk a

кретање

Разумеш ли... 1. Како човек излучује вишак воде и штетне супстанце? 2. Шта су Малпигијеве цевчице? 3. Шта су рецептори? 4. Какво се потомство добија бесполним размножавањем?

~ Објасните како једноћелијски организми успевају да обављају све ове функције као и вишећелијски.

Брзо и кратко, учи се лако

излучивање ОСОБИНЕ ЖИВИХ БИЋА

надражљивост

размножавање

91


РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ БИЉАКА, ЖИВОТИЊА И ГЉИВА Кључне речи: ћелије, особине живих бића, царства На крају ове теме, провери шта знаш. Подсети се! Знаш да живи свет чине једноћелијски и вишећелијски организми који су сврстани у царства.

pr om

o

Царству бактерија припадају једноћелијски организми без једра. Царство протиста обухвата једноћелијске организме са једром. Царству биљака и животиња припадају вишећелијски организми чије ћелије имају једро. У царство гљива су сврстани неки једноћелијски организми као што су квасци и буђи и неки вишећелијски организми (печурке). Ћелије гљива имају једро. Ако попуниш ову табелу, моћи ћеш да упоредиш начине на које различите групе организама обављају своје животне процесе.

Ed

љубичица

Исхрана

бактерија

амеба

вук

печурка

квасац

92

Дисање

uk a

Организам

Транспорт супстанци

Излучивање

Размножавање


Биолози истраживачи Активност – рад пару

uk a

pr om

o

Пред вама је илустрација становника листопадне шуме. Ваш задатак је да у табели разврстате организме са слике и да напишете одлике биљака, гљива и животиња.

Биљке

врста

Гљиве

Ed

грађа ћелије

Животиње

спољашња грађа (органи) покретљивост надражљивост исхрана дисање излучивање размножавање

93


Биолози истраживачи Активност – рад у групи

pr om

o

Биолози паметнице Биљке су организми са аутотрофном исхраном и главни су произвођачи хране и кисеоника на Земљи. Животиње се хране другим организмима, тј. имају хетеротрофан начин исхране. Гљиве упијају готове хранљиве супстанце из подлоге. Већина животиња је покретна, док су биљке и гљиве непокретне. Животиње имају нервни систем којим реагују на промене спољашње средине.

Риђи шумски мрав

Хипотеза (претпоставка) о значају риђих шумских мрава у природи Кратак увод у активност

Разумеш ли...

uk a

Мраве често можете да видите како се у великом броју скупљају око неке хране. У природи има више врста мрава. Једна од њих је врста риђег шумског мрава.

Овом приликом ти нудимо две хипотезе (претпоставке):

1. Риђи шумски мрави су ситни становници четинарских шума без неког већег значаја за остали живи свет у шуми.

Ed

1. Чиме се хране једноћелијски организми? 2. Наведи укратко сличности између биљака и гљива. 3. Наведи разлике између биљака и животиња.

Хипотезе о риђим шумских мравима

2. Опстанак риђих шумских мрава у шумама толико је значајан, да су њихови мравињаци заштићени законом. Истраживање, потврђивање једне од хипотеза. Упознајте живот риђих мрава. У томе ће вам помоћи интернет, литература за децу, а посебно енциклопедије о природи. Обратите пажњу на њихово станиште, начин кретања и исхране. Резултат Све што сте сазнали прикажите презентацијом ПП или плакатом. Важно је да том приликом потврдите прву или другу хипотезу и да то детаљно објасните. Исто тако, објасните због чега она друга хипотеза, по вашем мишљењу, није тачна.

94


Брзо и кратко, учи се лако

Вишећелијски организми

упијају готову храну

ћелиски зид од хитина

гљиве непокретне

pr om

o

споре

ћелијски зид од целулозе

аутотрофи

биљке

опрашивање

Ed

uk a

непокретне

хетеротрофи

без ћелијског зида

животиње крећу се јаја, младунци

95


Биолошке мозгалице

Јединство грађе и функције живих бића Самостална провера Понудили смо ти неколико начина на које можеш да провериш колико познајеш садржаје теме Јединство грађе и функције живих бића. Питања су разноврсна, груписана у пет целина. Пажљиво прочитај питања, размисли и одговори. Сваки тачан одговор вреди 1 бод. 1. Заокружи Т ако сматраш да је тврдња тачна и Н ако сматраш да је нетачна.* Т

Н

~ Бактерије могу бити корисне за човека.

Т

Н

~ Желудац је део органа за варење амеба.

Т

Н

Т

Н

pr om

~ Волвокс је колонијални бичар.

o

~ Биљке имају системе органа.

Колико имаш тачних одговора? _____

Ed

uk a

2. Препознај системе органа код човека и напиши њихову улогу.**

Колико имаш тачних одговора? _____

96


3. Заврши започету мапу ума која приказује разноврсност животиња. Твој задатак је да допишеш групе бескичмењака и кичмењака.** Ако тачно довршиш мапу ума, освојићеш 1 бод. животиње

бескичмењаци

pr om

o

кичмењаци

uk a

4. Допуни реченице.***

Системом за дисање из ваздуха се усваја ____________ који стиже до _____________________, ћелијских органела. У њима се обавља процес __________________________________. У том процесу се ослобађа енергија и _________________________ који се преко система за дисање

Ed

избацује у спољашњу средину.

Ако сваку реченицу допуниш тачним одговорима, добијаш 3 бода. Ако тачно завршиш три реченице, добијаш 2 бода. Ако имаш само једну тачну реченицу, добијаш 1 бод. 5. Повежи појмове – ко где припада.** ~ бактерије

~ хифе

~ биљке

~ вегетативни органи

~ животиње

~ органеле

~ гљиве

~ немају једро ~ системи органа ~ лажне ножице

97


6. Своје знање вреднуј и на овај начин. Питања су груписана у три нивоа, корака. У првом кораку су најлакша, а у трећем најтежа. Најпре одговори на најлакша питања, а затим пређи на она све тежа. Сваки тачан одговор даје ти 1 бод. Први корак* 1. Која је основна јединица грађе и функције сваког живог бића? 2. Наведи једноћелијске организме које познајеш. 3. Које групе вишећелијских организама познајеш? 4. Који су основни процеси које обавља свако живо биће? 5. Како хранљиве супстанце доспевају до сваке ћелије?

1. 2. 3. 4.

pr om

Други корак**

o

6. Наведи вегетативне и репродуктивне органе биљака.

Наведи органе за варење и објасни њихову улогу. Наведи нивое организације живих бића, почев од најсложенијег. Објасни процес фотосинтезе. Како се биљке, а како животиње ослобађају сувишне течности и других штетних супстанци? 5. Који су репродуктивни органи биљака?

uk a

Трећи корак***

Ed

1. Објасни како то да једноћелијски организми могу да обављају све животне функције као и они коју су грађени од више ћелија. 2. Које особине повезују биљке, животиње и гљиве? 3. Шта се дешава са хранљивим супстанцама које доспевају до сваке ћелије? 4. Повежи процес фотосинтезе и дисања. 5. У којим органелама се ослобађа енергија? 6. Шта је опрашивање, а шта оплођење? Самовредновање

Ако имаш 18 или 17 тачних одговора, твоје знање је одлично. Ако имаш 16, 15, 14 или 13 тачних одговора, твоје знање је врло добро. Ако имаш 12, 11, 10 или 9 тачних одговора, твоје знање би могло да буде мало боље. Ако имаш 8, 7, 6 или 5 тачних одговора, потруди се мало више. Али то није све, ако овим бодовима додаш и оне из претходних група питања, добићеш коначан број бодова. Резултате своје самосталне провере упореди са паром из клупе и исправи грешке ако их имаш.

98


Живот у екосистему

подсетићеш се онога што знаш о животним заједницама и проширићеш знање о њима;

разумећеш утицај фактора спољашње средине на живи свет и међусобни утицај живих бића, посебно све већи утицај човека.

Ed

uk a

схватићеш разлику између животне заједнице, екосистема и животне средине;

обновићеш своје знање из млађих разреда о односима исхране у животној заједници;

o

научићеш основне еколошке појмове (животна средина, станиште, популација, еколошка ниша и еколошка форма);

разумећеш повезаност и међусобну условљеност живих бића и станишта, као и адаптације;

pr om

У овом делу уџбеника:

99


ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

Кључне речи: екологија, екосистем

uk a

pr om

o

У природи се издвајају две животне средине: вода и копно. Услови живота у слаткој и сланој води и на копну (у земљишту, на земљишту и у ваздуху) нису исти, па се разликује и живи свет који их насељава. Али, то није све. Услови живота у слатким водама, рекама, потоцима, барама и језерима слични су, али нису потпуно исти. Слично је и са копном: разликују се услови живота на планинама и у равницама, на мањим и већим просторима. Како се разликују услови живота, тако се разликује и живи свет.

Око 71 % планете Земље чине мора и океани повезани у Светско море.

Ако пажљивије посматраш географску карту света или глобус, уочићеш различите географске облике на копну (равнице, брда, планине...).

Ed

животна средина

вода

слана

копно слатка подземна

мора океани

стајаћа

баре

потоци

мочваре

реке

језера 100

текућа

надземна


o

Разноврстан рељеф и географски положај на копну пружају различите услове за живот.

Ed

uk a

pr om

У природи, на различитим местима, владају различити услови неопходни за живот: температура, влажност, сунчева светлост и састав земљишта. Сви ти услови чине једно станиште. Може се рећи да је станиште простор на којем опстају и развијају се жива бића.

Нека станишта су богата водом, друга је немају довољно, а има и оних где је температура висока, на другима је ниска итд. Ипак, на сваком станишту опстају жива бића прилагођена постојећим условима.

101


Станиште је мањи или већи простор на којем владају одређени услови за живот. На сваком станишту опстају и развијају се жива бића која су прилагођена условима живота које станиште пружа. Какав живи свет ће живети на одређеном станишту, зависи пре свега од услова живота на том станишту. Живи свет који живи на једном станишту назива се животна заједница, биоценоза. Биолози паметнице Жива бића су прилагођена условима станишта. Станиште и животна заједница која се развија на станишту граде екосистем. Екологија је наука која проучава међусобне односе живих бића и односе живих бића и средине.

трска

o

дивља патка

рода

pr om

чапља

лептир

корњача

вилин коњиц

локвањ жаба

сом

Разумеш ли...

Наука која изучава међусобне односе живих бића и односе живих бића и средине назива се екологија. Назив потиче од грчких речи oikos – дом и logos – наука. Треба да разумеш и прихватиш чињеницу да екологија није само наука, већ начин мишљења и понашања. Ако је већ тако, потруди се да освојена еколошка знања примењујеш у свакодневном животу зато што у природи постоје законитости које морамо да поштујемо да бисмо опстали.

Ed

1. Постоји ли разлика између животне средине и станишта? Објасни. 2. Да ли су екосистем и животна заједница исто? Објасни. 3. Шта је предмет изучавања екологије?

uk a

Станиште и живи свет на њему граде нераскидиву целину – екосистем. Може се рећи да екосистем представља јединство неживе и живе природе.

Више о основним појмовима екологије сазнаћеш у наредним разредима.

Брзо и кратко, учи се лако жива бића екосистем станиште

102


ПОПУЛАЦИЈА Кључне речи: популација Ако одеш на излет у неку шуму или у оближњи парк и пажљивије погледаш биљке и животиње, изненадиће те њихова велика разноврсност. Видећеш различите врсте дрвенастих и зељастих биљака, врапце, а можда и славује, а ако и не видиш детлиће, чућеш како својим кљуном лупају по кори стабала. Пажљивијим посматрањем уочићеш да су јединке на станишту међусобно повезане.

Занимљива биологија Истражи у доступној литератури како пингвини подижу своје младе у суровим условима Јужног пола.

Ed

uk a

pr om

o

Треба да знаш да јединке било које врсте у животној заједници не живе саме. Чак се и јединке врста које иначе воде усамљенички живот придружују групи у време размножавања.

Јелени углавном живе усамљени, али се ипак за време парења придружују женкама своје врсте, кошутама.

Популација пингвина

Група јединки исте врсте које у исто време живе на истом станишту, и међусобно се размножавају, чине популацију. Ако на излету или у парку обратиш пажњу на број јединки појединих популација, видећеш да су неке популације бројније од других. На пример, у шуми зечева има више од птица грабљивица, или инсеката више од свих других животиња. И није значајна само разлика у броју јединки у популацији. За опстанак популације важан је и однос броја мужјака и броја женки, као и млађих и старијих јединки. Јелен са кошутама

103


Занимљива биологија Истражи на интернет адреси: https://www. gimnazijaso.edu.rs/gornjepodunavlje/zivotinje/sisari/ slepi-mis.php популације слепих мишева у Србији.

pr om

o

Неке јединке у популацији су брже од других, неке имају гушћу длаку или перје, неке боље виде, а неке боље чују итд. Значи да организми, и када припадају истој популацији, нису потпуно исти.

Засад је важно да разумеш како је, на пример, чопор дивљих свиња у ритским шумама поред Дунава иста врста као чопор дивљих свиња на Вршачким планинама, али нису иста популација.

Ed

uk a

Слепи мишеви живе у јатима

Исто су тако врапци на Авали и врапци на Копаонику иста врста, али нису иста популација. Шта мислиш зашто?

Као што је наведено, на неком станишту живе популације различитих врста. Све популације на једном станишту, на различите начине повезане и међусобно условљене, граде животну заједницу.

Популација дивљих свиња

104


Биолози истраживачи Активност – рад у пару

Датум истраживања __________________

Популације маслачка/боквице у школском парку или у парку близу школе

2. мерење ________ број јединки _____ м2 3. мерење ______ број јединки _____ м2 итд. Активност – истраживање ~ На означеној површини неколико пута баците квадрат и избројте јединке биљки, једне врсте или више врста.

o

У пролеће, жуте цвасти маслачка представљају украс сваке ливаде, а поред путева и на другим местима уочљиви су крупни листови боквице.

1. мерење ________ број јединки _____ м2

pr om

~ Запишите, у табелу број јединки на 1м2.

Све добијене вредности саберите и поделите бројем мерења и добићете средњу вредност, број јединки популације једне или две врсте _______ _______ по 1м2 у околини школе.

uk a

Можете да се одлучите да истражујете популације неких других врста, као што су мртва коприва, трава попино прасе и друге. Поделите се у групе па нека свака група истражује бројност једне врсте.

~ Бројање поновите више пута на различитим местима и резултате упишите у свеску.

Потребан прибор и материјал: квадрат чије су странице 1 м (као на слици), свеска, оловка.

Ed

Квадрат направите уз помоћ наставника технике и технологије. Поступак

Припрема активности: ~ одредите популацију једне врсте коју ћете истраживати; ~ одредите површину на којој ћете истраживати број јединки у популацији;

Резултат: број јединки у популацији ________ (навести врсту) У школским парку популација _________________ није/јесте бројна (подвуците шта је тачно). Мерење можете поновити неколико пута у размацима од две недеље, можда и дуже. Таквим мерењем сазнаћете како се број јединки у популацији временом мења. Упоредите број различитих врста и резултате представите табеларно и дијаграмом.

~ у свесци направите табелу за једну врсту биљака чији број јединки истражујете. Направите колону за уписивање бројности, Ако у школском или оближњем места и датума и броја јединки по парку видите гнезда птица, можете да квадратном метру. их избројите на већој површини, али их Назив биљке: _________________________ не дирајте и не узнемиравајте њихове становнике. Размислите о чињеници да Место истраживања: __________________ већи број гнезда малих птица има везе са бројношћу популација инсеката. 105


Биолози паметнице Популацију чине јединке исте врсте које у истом времену живе на истом станишту. Бројност јединки у популацији је различита. Величина популације зависи од услова живота на станишту, али и од других фактора о којима ћеш више сазнати у старијим разредима.

Биолошке мозгалице Кратке биолошке мозгалице – самосталан рад

Зашто животиње живе у мањим или већим групама? Размисли и одговори. ~ Шта би јелени и кошуте у некој шуми без других јелена? ~ Шта би једна ласта без свог јата? ~ Шта би једна пчела на ливади без свог роја, а шта дивља свиња у шуми сама, а не у чопору?

o

Допуни реченице тако што ћеш написати назив групе у којој дата животиња живи.

pr om

Реч је о популацијама вукова, кошута, скакаваца и дивљих гусака. Вукови живе у ___________________________________________. Кошуте живе у __________________________________________. Скакавци живе у ________________________________________. Дивље гусаке живе у _____________________________________.

Ed

1. Подвуци тачне тврдње и објасни зашто тако мислиш. Популација ће се развијати ако има: ~ више мужјака него женки; ~ више женки него мужјака; ~ исти број мужјака и женки, ~ више старијих јединки него младих; ~ више младих него старијих; ~ исти број младих и старијих јединки. 2. Припадају ли истој популацији шаран и смуђ зато што су рибе и што живе на истом станишту? Објасни.

uk a

Разумеш ли...

Вукови Јелени ливаде Живи свет на ливади чини животну заједницу

Скакавци

106

Гуске


ЖИВОТНА ЗАЈЕДНИЦА

uk a

Мање или веће групе различитих популација биљака, животиња, гљива и микроорганизама на станишту су, на неки начин, повезане у животну заједницу.

pr om

На неком станишту живе популације различитих врста живих бића. Неке популације су бројније од других. И поред разлика у бројности, у свакој популацији има старијих и млађих јединки, мужјака и женки, боље или слабије прилагођених условима живота.

o

Кључне речи: биоценоза, спратовност

Ed

Животну заједницу (биоценозу) граде популације различитих врста биљака, животиња, гљива, бактерија и других микроорганизама које живе на истом станишту. Назив биоценоза потиче од грчких речи bios – живот i koinos – заједница. Ма колико се животне заједнице разликовале, постоје неке заједничке одлике. То су, пре свега, структура животне заједнице и промене у току времена.

Живи свет на ливади чини животну заједницу ливаде.

107


o

pr om

Једна од најуочљивијих структурних одлика јесте распоред врста по спратовима, спратовност. То значи да различите врсте биљака исте висине чине један спрат. Сваки спрат биљака има своје животињске становнике. На пример, орао насељава највише спратове, док кртице живе у земљишту, у „подруму“.

uk a

У пролеће и лето буја живот, у јесен опадају листови, а многе врсте животиња се спремају за сеобу или за зимски сан. Има врста које и преко зиме остају у својим стаништима. Промене у току године можеш да видиш и у бари, на ливади и у другим животним заједницама. Промене се дешавају у току дана (дан и ноћ), у току године (годишња доба) и у току дужег времена.

Ed

Птице грабљивице живе на највишим спратовима шуме.

Колико спратова можеш да издвојиш на овој илустрацији шуме?

Промене изгледа шуме у току различитих годишњих доба

108


Биолози истраживачи Активност – рад у пару

pr om

o

Препознај различите врсте биљака и животиња које живе у шуми и напиши по једну њихову прилагођеност на средину у којој живе. То може бити боја, начин кретања или нека друга особина којом је организам прилагођен.

Прилагођеност

Ed

uk a

Организам

У пролеће најпре цветају биљке најнижег спрата (кукурек, висибаба, јагорчевина...), затим нешто више биљке, а последње цветају и листају биљке највишег спрата. Љубичица у шуми цвета пре него што олиста дрвеће. 109


Објасни како су промене у изгледу шуме, од раног пролећа до касног лета, повезане са променама услова живота.

Сада када знаш да су спратовност и временске промене заједничке одлике животних заједница, треба да упознаш и међусобне односе популација различитих врста у животној заједници, од станишта до исхране.

pr om

Како популације зависе једне од других

o

Биолошке мозгалице Рад у пару

Последњих деценија је опстанак пчела угрожен. Нису забринути само пчелари.

uk a

Постоји ли веза између броја кишних глиста и плодности земљишта?

Ed

Шта мислиш зашто је број пчела важан за опстанак човека? Да ли је само због меда?

Нова реч Еколошка ниша је место и функција коју једна популација заузима у биоценози.

110

На који начин је наш кућни љубимац повезан са разношењем плодова чичка?

Печурке и друге гљиве својим животним активностима разлажу пањ. Потруди се и објасни на који начин гљиве својим активностима утичу на раст биљака.

Сличних примера има много. Потруди се да са паром из клупе нађеш још неке примере узајамне повезаности различитих популација у некој животној заједници. Иако у животној заједници различите популације живе на истом станишту, свака од њих заузима посебан простор. То је њихова еколошка ниша.


Самосталан рад Одреди шта је станиште а шта животна заједница у следећим примерима.

Мале рибе и водене корњаче, водени пужеви и водене биљке у акваријуму су _____________ __________________________. Дакле, акваријум је __________ __________________________. И у Дунаву и у акваријуму вода је станиште, а и живи свет је сличан. У чему је онда разлика?

__________________________. Живи свет у Дунаву је ________ __________________________. Дакле, Дунав је _____________ У акваријуму

Парк у твом у школском дворишту по свему личи на шуму. Слични су, а опет нису једнаки. У чему је разлика?

uk a

__________________________.

pr om

У реци Дунав вода је _________

o

Део реке Дунав

Вода у акваријуму је _________

Биолози паметнице Животна заједница је заједница биљака, животиња, гљива и микроорганизама на неком станишту. Сваку животну заједницу одликују структура и временске промене. Структура се огледа у спратовности, а временске промене у времену током дана и током године и током више година.

Ed

__________________________.

Брзо и кратко, учи се лако

Разумеш ли... 1. Објасни разлику између животне заједнице и екосистема. 2. Које су одлике животне заједнице? 3. Да ли се спратовност односи само на биљке? Објасни. 4. Када ти се за одећу закачи плод чичка, а ти га скинеш и бациш, да ли тиме уништаваш плод или омогућаваш да се биљка чичак прошири? Објасни.

БИОЦЕНОЗА

временска организација

просторна организација (спратовност)

111


ЕКОЛОШКA НИШA

Кључне речи: еколошка ниша Свака врста у животном станишту заузима одређен простор у којем обавља своје животне активности: гради скровишта, полаже јаја, рађа младе, тражи храну... И, као што знаш, никада нећеш видети кртицу на дрвету, а слепог миша како тражи храну на земљишту.

uk a

pr om

o

Места у животном станишту која заузимају јединке популација представљају њихову еколошку нишу. Али, сем простора који заузимају јединке различитих популација, еколошка ниша подразумева и улогу коју јединке те популације имају у животној заједници. Како то?

Роде своја гнезда граде на високим стаблима или на оџацима.

Ed

То је њихов простор (стан) или еколошка ниша. У том екосистему роде лове рибе, жабе, змије, што значи да регулишу њихову бројност. То је њихова улога у екосистему. Може се рећи да је станиште „адреса“ (место на коме живе) јединке популације, а „занимање“ јој је улога (начин исхране) у животној заједници.

Роде храну траже у води.

Према томе, део простора који у станишту користе јединке популација и улога коју имају у животној заједници представљају њихову еколошку нишу.

Која је „адреса“ орлова, а које је њихово „занимање“?

112


Исту„адресу“ могу да имају популације различитих врста. На пример, исту „адресу“ (земљиште) имају кртице (сисари), ровци (инсекти) и кишне глисте (црви). Различите врсте могу да имају исту „адресу“ али различито „занимање“. У једном станишту никад не могу да живе две популације које имају потпуно исто„занимање“, јер би међу њима дошло до борбе за исту храну и једна популација би нестала. За разлику од биљака, које не мењају место (адресу), животиње су покретне па у потрази за храном или за другим потребама напуштају своју еколошку нишу (свој стан), али не за стално. На пример, веверице у шупљинама стабла рађају и чувају младе, а плодове којима се хране траже по читавој шуми.

Која је „адреса“ веверице, а које јој је „занимање“ у екосистему?

pr om

o

Размисли или се распитај о томе зашто за веверицу кажу да је њена улога у животној заједници као и улога „младих горана“ или чланова еколошке секције у школи.

Објасни „адресу“ и „занимање“ лисице у животној заједници.

Ed

uk a

Као што видиш, свака врста заузима одређен простор и има одређену улогу у животној заједници. Нико, дакле, није вишак, свака врста је важна макар била мала као мрав или велика као слон; свако има своју „адресу” и „занимање”. И то човек мора да поштује.

Посматрај фотографију и уочи шта је уништено.

Сад знаш да свака популација у екосистему заузима одређену еколошку нишу, што значи да се она разликује од друге популације по простору који заузима, али и по начину исхране и времену активности. Начин на који једна популација користи простор, какви су њени односи са другим популацијама, такође представља еколошку нишу. Да би једна врста могла да заузме једну еколошку нишу, потребно је да буде прилагођена условима на станишту низом особина које се називају адаптације. 113


Биолози истраживачи Активност – рад пару

Еколошке нише Увод у активност У станишту јединке различитих врста заузимају одређен простор. Та места представљају њихове еколошке нише. На илустрацијама су приказана два станишта: вода (бара) и копно (шума). Живи свет тих станишта само је наведен и означен бројевима. Живи свет у бари

Ed

Биолози паметнице У животној заједници популације различитих врста заузимају одређен простор и имају одређену улогу. Може се рећи да имају своју „адресу” (део станишта у животној заједници) и своје „занимање” (улога у животној заједници). На тај начин су јединке различитих популација у животној заједници међусобно повезане и узајамно зависне. Неке популације заузимају највиши спрат у животној заједници, а неке нешто ниже спратове или најнижи спрат. Ипак, иако заузимају различите спратове, не могу да опстану једне без других.

uk a

pr om

o

У празна поља на илустрацији упиши број под којим се налазе следећи организми: трска (1), локвањ (2), врба (3), барска змија белоушка (4), барска корњача (5), барска шкољка (6), инсект гњурац (7), рода (8), чапља (9), риба гргеч (10).

114


Живи свет у шуми У празна поља на илустрацији упиши број под којим се налазе следећи организми: зец (1), дивља свиња (2), веверица (3), детлић (4), кртица (5), славуј (6), храст (7), јастреб (8), змија (9). Када сте све наведене биљке и животиње вратили у њихове еколошке нише, допуните следећу реченицу:

~ Да ли је опстанак вукова у шуми повезан са биљкама? Објасни.

uk a

Биолошке мозгалице Самосталан рад

pr om

На крају уџбеника налазе се три екосистема и картице које треба да исечете. Са својим паром у клупи смести организме на картицама у одређене екосистеме и њихове еколошке нише.

o

Животна заједница и станиште на којем се развија граде ______________.

Размисли и одговори на питања. Своје одговоре запиши у свеску.

Ed

~ Ако људи посеку шуму, птице грабљивице ће се одселити. Да ли ће приноси на њивама у близини бити богатији?

Како би преживели орлови без мишева а фазани без кишних глиста? Да ли багрем може да опстане без пчела?

~ Постоји ли веза између пијаце у твом месту и кромпирове златице у повртњацима? ~ Које „занимање” имају жабе у некој бари? ~ Ако исушимо баре, жабе ће изгубити еколошку нишу. Да ли ће популације које не живе у води имати проблема? Објасни. ~ Како рода лови плен у води, а не може да плива?

Брзо и кратко, учи се лако УЛОГА ПОПУЛАЦИЈЕ Еколошка ниша МЕСТО ПОПУЛАЦИЈЕ

Разумеш ли... 1. Наведи неколико популација и објасни њихову „адресу” и „занимање” у животној заједници. 2. Објасни еколошку нишу веверице у шуми.

115


АДАПТАЦИЈЕ И ЖИВОТНЕ ФОРМЕ Кључне речи: адаптација, прилагођеност, животна форма

Занимљива биологија

Како кишна глиста пролази кроз земљиште, а да се не изгребе? зашто пуж голаћ излази само ноћу? како пингвин преживљава ниске температуре на Антарктику? како слепи миш лови инсекте у сумрак и ноћу, а да се у мраку не повреди и не залута? како камила данима може да прелази пустињу без воде? Сличних примера и питања има много. Ако размислиш, схватићеш да су организми прилагођени условима средине у којој живе.

pr om

o

Истражи на интернет адреси Завода за заштиту природе https://www.zzps.rs/wp/ np-kopaonik/?script=lat које птице живе и како су прилагођене животу у шумама Копаоника.

Адаптације

Из искуства знаш да се услови живота на станишту мењају у току дана и ноћи, у току године или у дужем временском периоду.

Занимљива биологија Ноћна фрајла отвара цветове ноћу.

uk a

Да би опстала, жива бића се прилагођавају, адаптирају на условe живота на станишту. Назив потиче од латинске речи adapto – прилагодити. Обрати пажњу на неколико примера прилагођавања живих бића па ћеш разумети како су жива бића прилагођена условима живота у станишту.

Ed

Прилагођавање на дневне/ноћне и сезонске промене

Ноћна фрајла

Шафран у сумрак затвара цветове

Ноћна фрајла тек у сумрак отвара цветове, онда када их шафран затвара. Ако ове биљке опрашују инсекти, зашто своје цветове затварају и отварају у различито доба дана? 116


Важни појмови

pr om

o

Зечја соца своје листове, а сунцокрет своје цвасти окрећу према сунчевој светлости.

Подземно стабло је преображено стабло у коме биљка чува резервну храну. Служи и за вегетативно размножавање. Може бити кртола, луковица и ризом.

uk a

Неке врсте вишегодишњих зељастих биљака имају подземна стабла у облику луковице (лук, лала...) или кртоле (кромпир). У јесен, делови биљака изнад земље се осуше, а на пролеће следеће године из њих се развијају нови надземни делови биљке.

Ed

Четинарске, зимзелене биљке прилагођене су ниским температурама. Њихови листови, четине, игличасти су, вишегодишњи. Оне, у јесен не одбацују све листиће и биљке своје животне активности спуштају на најмању меру.

У јесен, како се температура ваздуха снижава, тако листопадне биљке одбацују своје листове и прелазе у фазу мировања. На пролеће, повећавањем температуре спољашње средине, биљке се буде, развијају се нови листови и цветови и живот се наставља.

Постоји ли веза између спољашњег изгледа надземних делова листопадних и четинарских биљака и услова живота станишта на којем живе? Да ти помогнемо, четинарске биљке расту на великим надморским висинама где током зиме пада много снега... Размисли па настави.

117


Биолошке мозгалице Самосталан рад

Адаптације животиња Истражи у литератури или на интернету како су животиње адаптиране на услове живота и одговори на питања испод слика.

pr om

Шта мислиш које су предности нечујног лета и одличног слуха животиња које у лов полазе у сумрак или ноћу, по мраку? Како птице станарице преживљавају током зиме?

Ed

uk a

Знаш да постоје птице селице и птице станарице. У јесен птице станарице остају, а птице селице одлазе у топлије крајеве. На основу свог искуства и предзнања објасни да ли се селе у топлије крајеве због хладноће или због хране.

o

Животиње које у лов одлазе током ноћи имају веома развијено чуло слуха.

Птице у лету приближавају ноге телу, а тек при слетању их исправљају. Шта мислиш, како су птице адаптиране на летење?

Тело медведа, било где да живе, покривено је густом длаком, белом или смеђом. Где живе мрки а где бели медведи? Објасни зашто је боја длаке адаптација на услове живота.

118

Сисари у пролеће одбацују вишак длака (лињају се), а птице одбацују вишак перја (митаре се). То су адаптације на ___________________________ (доврши реченицу).


Прилагођавање стаништима Сваком живом бићу је потребна вода. Ипак, чак и веома сува станишта имају своје биљне и животињске становнике. Како су се биљке и животиње прилагодиле недостатку воде у тим стаништима? Млечика нема трнове, али и она чува воду у сочним листовима па личи на кактусе. Размисли, повежи њихову спољашњу грађу и услове у станишту у којем живе.

Пустињска млечика

Које су адаптације камила на живот у пустињи?

pr om

o

Кактус се обликом и бојом стабла и листовима преображеним у трнове адаптирао на услове суше.

Обрати пажњу на облик тела камиле, на грбу, дуге трепавице, па ћеш добити одговор. Објасни која је улога дугих трепавица камиле, најдужих у животињском свету.

Ed

uk a

И водена станишта насељавају жива бића прилагођена условима живота у води.

Локвањ је биљка која је ризомом причвршћена за дно баре, а листови и цветови пливају по површини воде. Ако из воде извадиш лист локвања, видећеш да се лисна дршка савија, нема чврстину као док је била у води. Шта мислиш зашто?

Ако желиш да видиш пужа голаћа, мораћеш да га потражиш у сумрак или ноћу, на влажним местима. Шта мислиш због чега пуж голаћ тражи влажна места?

Ово су само неки примери који показују како су ова бића прилагођена условима живота које станиште пружа. Погледај око себе па уочи још неке примере адаптација и објасни их. Животне форме Пре него што више сазнаш о животним формама, уради предложену активност. Када завршиш, биће ти много лакше да разумеш шта је адаптација, а шта животна форма.

119


Биолози истраживачи Активност – рад у групи

Занимљива биологија Да ли знаш да постоје рибе селице? Међу њима су најзанимљивије јегуље.

Животне форме Потребан прибор и материјал: дужи канап, оловке (може и у боји), свеска и хамер или већи бео папир Поступак: ~ уз помоћ наставника технике и технологије измерите и нацртајте (скицирајте) део површине у којој ћете истраживати животне форме у школском дворишту или у оближњем парку, ливади или шуми;

o

~ одабрану површину означите канапом или на неки други начин; ~ све активности обављајте у том обележеном простору. Сакупљање података и извештај

Животне форме биљака могу бити дрвенасте, жбунасте, зељасте и лијане. Најпре обратите пажњу на биљке: дрвенасте, жбунасте, зељасте и повијуше (лијане). Скицирајте у свескама дрвенасте и жбунасте биљке, зељасте и повијуше (лијане), ако их има. Резултат

uk a

Јегуље живе у рекама које се уливају у море. Сваке године у јесен женке јегуље крећу низводно према ушћу, где их чекају мужјаци. Кретање женки низводно нико не може да заустави. Ако наиђу на препреке, прескачу их или излазе на копно и заобилазе их. Када пређу све препреке, заједно са мужјацима крећу на свој свадбени пут, пливају, без одмора, према Атлантском океану, тачније до места у близини Бермудских острва. Када стигну до циља, женке на дубини од око 1000 м положе јаја, мужјаци их оплоде и нестају, угину.

pr om

Јегуља

Наведите које сте животне форме биљака нашли у школском дворишту или у оближњем парку. ________________________________________________________ ________________________________________________________

Ed

Из оплођених јаја развијају се млади, који се враћају у реке из којих су дошли њихови родитељи. Када стигну, мужјаци остају у близини ушћа, а женке се крећу узводно. У слаткој води проведу око пет година и онда крећу низводно. На ушћу реке у море дочекују их мужјаци са којима су и дошле и тада сви заједно крећу на путовање без повратка. Али, то није све. Књигу о путовању јегуље написао је наш светски познат математичар Михаило Петровић Алас. Осим што је био математичар, Михаило Петровић је био познати рибар (алас). Отуда потиче његов надимак Мика Алас. Михаило Петровић Алас живео је у Београду крајем 19. и у првој половини 20. века. За јегуљу је рекао: „Јегуља је створ коме нико не зна ни почетак ни крај.”

120

Животне форме животиња у оближњем парку или ливади и шуми обратите пажњу на различита кретања животиња. Разврстајте уз помоћ наставника уочене животиње на: ~ животиње које лете: ____________________________________ _______________________________________________________. ~ животиње које трче _____________________________________ _______________________________________________________. ~ животиње које гмижу ___________________________________ _______________________________________________________. ~ животиње које скачу ____________________________________ _______________________________________________________. Резултате истраживања прикажите плакатом и нацртајте биљке и животиње које сте видели.


Примери животних форми Различите врсте, које живе у сличним условима средине, могу да се адаптирају на сличан начин. Животна форма настаје током дугог периода прилагођавања неке врсте условима средине. Током тог процеса дешавају се постепене промене наследних особина те врсте.

Орао је птица, слепи миш је сисар, лептир је инсект, а сви имају исту животну форму. Објасни.

pr om

o

Одлике врста које омогућавају прилагођавање (адаптацију) чине њихову животну форму.

uk a

Кртица (сисар) и ровац ( инсект) имају ријућу животну форму.

Ed

Иста врста може истовремено припадати већем броју животних форми. На пример, кртица припада ријућој животној форми јер живи у земљи. Такође припада и сисарима, а по начину исхране је месојед. Шта мислиш, којим животним формама припада ровац?

Ајкула је риба, делфин је сисар, прилагођени су животу у води.

Ајкула и делфин су брзи пливачи, па имају и сличне особине: вретенасто, снажно тело са зашиљеним предњим делом. По спољашњој грађи и кретању личе: иако су различите врсте, имају исту животну форму. Код биљака се у односу на изглед организма јављају животне форме: дрвећа, жбунова, зељастих биљака и лијана. Као што видиш, различите врсте живих бића могу да имају исту животну форму иако нису у сродству. Према томе, животну форму чини скуп адаптација које омогућавају различитим врстама опстанак у условима живота на станишту.

Опиши животне форме биљака на илустрацији.

121


Кратке мозгалице о адаптацијама ~ Када вукови лове, које срне ће преживети? ~ Ако је зима дуга и веома хладна, које срне ће успети да преживе? ~ Које ће жабе, у животној заједници, успети да преживе, да ухвате плен и на време побегну од својих непријатеља (роде, водене змије)? ~ Објасни како то да у природи, на пример, жабе не угину од старости, а лавови умиру природном смрћу.

o

~ Како медведи преживе зиму ако знамо да се претежно хране биљкама?

pr om

У близини Сремске Митровице зимују птице из северних крајева Европе. То су: речни галебови, арктички гњурци, корморани и многе друге врсте. Оне налазе храну у незалеђеној води реке Саве. За то време неке наше птице селице одлазе на југ у топлије крајеве. Како објашњаваш да птице северних крајева могу да опстану зими у нашим крајевима, а наше морају да се селе?

Ed

uk a

Биолози паметнице Када се каже адаптација, мисли се на прилагођености које омогућавају живим бићима да опстану под условима које станиште пружа. У природи има различитих станишта, па и различитих адаптација. Својим обликом тела, исхраном, кретањем и понашањем жива бића се адаптирају на услове станишта. Скуп адаптација које омогућавају врстама да преживе називамо животне форме. Исту или сличну животну форму могу имати различите врсте.

Биолошке мозгалице Самосталан рад

Разумеш ли...

1. Шта су адаптације? 2. Да ли орао и врабац имају исту животну форму? Објасни. 3. Ако сипаш воду преко листа локвања, вода ће само склизнути и лист се неће поквасити. Објасни у чему је то адаптација на живот у води. 4. Наведи птице које немају исту животну форму.

Корморани зимују у Србији на реци Дрини.

Брзо и кратко, учи се лако АДАПТАЦИЈЕ

ЖИВОТНА ФОРМА

ОРГАНИЗАМ

122


ОДНОСИ ИСХРАНЕ – ЛАНЦИ ИСХРАНЕ Кључне речи: биљојед, месојед, произвођач, потрошач, аутотроф, хетеротроф, редуцент, сапротроф, ланци исхране, пирамида исхране Подсети се знања стеченог у петом разреду. Допуни наведене реченице.

Занимљива биологија

Фотосинтеза је _____________________________________________

Истражи у литератури на који начин биљке у процесу фотосинтезе стварају органску супстанцу, и како та супстанца пролази кроз ланце исхране.

___________________________________________________________.

o

Аутотрофни организми су ____________________________________

pr om

___________________________________________________________. Хетеротрофни организми су __________________________________

___________________________________________________________.

Сапротрофни организми су ____________________________________

Напиши кратак састав на тему „Исхрана живих бића”.

___________________________________________________________.

uk a

У животној заједници се између јединки различитих популација успостављају многобројни и различити односи који омогућавају да се животна заједница одржи и развија. Те односе ћеш још боље разумети помоћу односа исхране.

Ed

У свакој животној заједници, с обзиром на односе исхране, постоје три групе организама. У односима исхране први чланови су биљке које процесом фотосинтезе стварају шећере, који су храна свим осталим живим бићима, и због тога се називају произвођачи. Биљке у процесу фотосинтезе из подлоге усвајају воду и минералне супстанце, а из ваздуха угљен-диоксид и уз помоћ енергије Сунца стварају хранљиве супстанце. Немој заборавити да енергију Сунца веже биљни пигмент, хлорофил. Сви остали чланови животне заједнице су потрошачи (хетеротрофи). произвођачи

биљојед

месојед

сваштојед

Важни појмови произвођачи – организми који у процесу фотосинтезе стварају хранљиве супстанце потрошачи – организми који се хране готовим хранљивим супстанцама

разлагачи

Типови и начини исхране организама

123


Животиње које се хране биљкама јесу биљоједи. Биљоједима се хране месоједи. У ову групу спадају и паразити животиња. Сваштоједи не бирају, хране се и биљкама и животињама. У свакој животној заједници постоје и организми разлагачи (редуценти). То су бактерије и гљиве. Гљиве разлажу угинуле организме и њихове делове до једноставнијих супстанци. Бактерије обављају потпутну разградњу до минералних супстанци. Минералне супстанце са водом улазе у земљу, одакле их биљке, опет заједно са водом, кореном усвајају и користе у процесу фотосинтезе. Као што видиш, произвођачи, потрошачи и разлагачи повезани су односима исхране.

Ed

uk a

pr om

o

Стрелицама означи повезаност исхраном ове три групе организама у екосистему.

124


Јединке свих популација у животној заједници односима исхране повезане су у ланце исхране. Биљке су први члан ланца исхране (осим ретких изузетака о чему ћеш сазнати у старијим разредима). Биљкама се хране потрошачи биљоједи, а биљоједима месоједи.

Занимљива биологија

Ланац исхране увек почиње од произвођача који ствара храну. Биљоједи су увек потрошачи првог реда. На крају ланца исхране налази се нека грабљивица или крупна животиња која нема природне непријатеље.

Белоглави суп пуж

лисица

бактерија

сваштоједи

месождери

разлагачи

pr om

произвођачи биљоједи

птица

uk a

Знаш фотосинтезу и ћелијско дисање. Објасни зашто се организми морају стално хранити. Шта се дешава са хранљивом супстанцом која је створена фотосинтезом, а шта са енергијом која се добија ћелијским дисањем? Различите врсте могу да буду чланови више ланаца исхране, јер се већина потрошача храни различитом храном. Зато се многи ланци исхране у једном екосистему међусобно преплићу и стварају мреже исхране .

сове

змије

Ed

лисице

птице које једу бубе

Као и све птице грабљивице, белоглави суп се храни животињама и њиховим лешевима и на тај начин чисти природу. Све мање гајених животиња па и њихових остатака, а и немаран однос становништва према овим птицама, угрозио је њихов опстанак. Да би се ова птица спасла, основана је Фондација белоглавог супа. Захваљујући Фондацији, број јединки белоглавог супа се повећао. Истражи на интернет адреси http://www.uvac. org.rs/specijalni-rezervat-prirode-uvac живот белоглавог супа у кањону реке Увац.

o

биљка

жабе

пауци зечеви веверице мишеви птице које једу семенке

биљке

биљке

биљке

бубе које једу биљке

бубе које једу месо

биљке

На илустрацији је представљена мрежа исхране на једној ливади. У свесци издвој све ланце исхране у оквиру ове мреже. У животној заједници популације су повезане у ланце исхране, а ланци у мреже исхране.

125


Односи исхране могу се приказати трофичком пирамидом. Занимљива биологија Прича се да су некада Кинези одређивали цену земљишта које су продавали према броју кишних глиста које су купци налазили у делу земљишта. Цена земљишта се мењала како су се мењали и временски услови. Како то разумеш? Да ти помогнемо

pr om

Основу пирамиде граде биљке и њих има највише. Биљоједа има мање, а још мање месоједа који се хране биљоједима и другим месоједима. На врху пирамиде су месоједи који се хране само другим месоједима. То су врсте који немају природних непријатеља (пре свега грабљивице).

uk a

~ У току године кишне глисте са једног хектара обрадивог земљишта на површину изнесу око 15 тона земље. Тако кроз неколико година читав површински слој земље прође кроз тело кишних глиста.

o

~ Кишне глисте пролазе кроз земљу тако што „једу свој пут”, а каналићи, које праве, омогућавају да вода и ваздух улазе у земљиште и повећавају његову плодност.

Зато, чувај кишне глисте, немој да их газиш!

~ Шта би се десило са биљоједима и месоједима када би нестале све биљке?

Ed

~ Како би опстала животна заједнице када би трофичка пирамида изгледала обрнуто? ~ Шта би се десило када би нестале животиње, пре свега биљоједи? Шта мислиш да ли би биљкама било боље?

Говеда су биљоједи

126


Биолошке мозгалице Самосталан рад 1. Исхрана чланова биоценозе. Одговори на захтеве у табели.* ТИП ИСХРАНЕ

МЕСТО У ЕКОСИСТЕМУ

БИЉКЕ ЖИВОТИЊЕ ГЉИВЕ И БАКТЕРИЈЕ

pr om

3. Заокружи Т ако је тврдња тачна или Н ако је нетачна**

o

2. Са паром из клупе смисли још неколико мозгалица. ***

Нестанак месоједа би у једној биоценози повећао број биљака.

Т Н

Од броја биљака у биоценози зависи опстанак грабљиваца.

Т Н

Организми су на једном станишту повезани односима исхране.

Т Н Т Н

Односи исхране могу се приказати и трофичком пирамидом.

Т Н

uk a

У једном станишту не могу да живе две популације које се хране истом храном.

Ed

4. Повежи појмове тако да повежеш организме и њихову улогу у животној заједници *

■ ■ ■ произвођачи 2. кишна глиста ■ ■ ■ потрошачи 3. храст ■ ■ разлагачи 1. медвед

4. топола 5. вргањ 6. љубичица 7. лисичарка 8. зец

Биолози паметнице Међу члановима животне заједнице успостављају се различити односи, па и односи исхране који омогућавају да заједница опстане. У сваком ланцу исхране биљке су почетна карика. Биљкама се хране животиње биљоједи, а њима месоједи. Животна заједница опстаје и развија се када има највише биљака, нешто мање биљоједа, а најмање месоједа. Односи исхране могу се приказати мрежама исхране и пирамидама исхране.

Разумеш ли... 1. Објасни односе исхране у животној заједници. 2. Зашто су на почетку ланаца исхране биљке? 3. Да ли уништавање месоједа (на врху пирамиде) угрожава опстанак животне заједнице? Објасни. 4. Наведи неколико биљака и животиња на ливади и повежи их у ланце исхране. 5. Зашто се биолози труде да у природи сачувају тигрове па и друге велике грабљивице? 6. Замисли да у твом месту пољопривредницима сметају птице грабљивице па их, на неки начин, униште. Да ли ће се нешто у околини променити, на пример, да ли ће се повећати принос на њивама и у повртњацима? Објасни. 7. Постоји ли повезаност између исушивања бара и мочварних терена и опстанка рода и чапљи?

127


АБИОТИЧКИ И БИОТИЧКИ ФАКТОРИ Кључне речи: абиотички фактори, биотички фактори, еколошки фактори, фенологија

ЕКОЛОШКИ ФАКТОРИ

утицај живе природе

утицај неживе природе

узајамни односи свих живих бића која настањују исто станиште

физички или хемијски утицаји неживе природе

На сваком станишту живе различите популације живих бића прилагођених условима живота станишта. И не само то, знаш и да су у животној заједници све популације, на неки начин, међусобно повезане. Без зечева нема ни вукова, као што ни без грабљивица нема довољно приноса на њивама.

o

АБИОТИЧКИ

На опстанак живих бића утичу фактори спољашње средине, као што су утицаји климе, састава земљишта, надморске висине, нагиба подлоге. Сви ти утицаји који долазе од неживе природе јесу абиотички фактори.

pr om

БИОТИЧКИ

Осим њих на популације утичу и све друге популације у животној заједници.

uk a

Утицаји који долазе од живе природе су биотички фактори. Посебан утицај на живи свет и на спољашњу средину има човек, антропогени фактор.

Биотоп са абиотичким факторима

Дакле, на сва жива бића заједно делују абиотички и биотички фактори и означавају се као еколошки фактори.

Ed

Абиотички фактори (утицаји неживе природе) Погледај табелу коју смо започели, па додај начине на које абиотички фактори могу да утичу на жива бића.

Значај неких абиотичких фактора Абиотички фактори Како утичу на жива бића клима (Сунчево зрачење, светлост, температура, вода, Сунчево зрачење учествује у фотосинтези. ветрови) Од температуре зависи распрострањеност живих бића. земљиште

Земљиште је животна средина за неке организме.

рељеф

Другачије биљке расту на јужној него на северној страни планине.

Више о абиотичким факторима сазнаћеш у старијим разредима. 128


Биолози истраживачи Вежба – рад у групама

Утицај абиотичких фактора на раст и развој биљака Активност се припрема две недеље пре часа на којем ћете разговарати о утицају неживе природе на опстанак биљака. Потребан прибор и материјал: осамнаест семенки пасуља, шест мањих саксија или кутија од маргарина, мало земље, вода, центиметар, фломастер и цедуљице за обележавање саксија. Поступак: саксије/кутије означите бројевима 1, 2, 3, 4, 5, 6 и у сваку ставите земљу и посејте по три семенке пасуља. Саксију означену бројем 1 ставите на осунчано, топло место и заливајте је.

o

Саксију број 2 ставите на осунчано, топло место и не заливајте је.

pr om

Саксију бој 3 ставите на осунчано, хладно место и заливајте је.

Саксију број 4 ставите на осунчано, хладно место и не заливате је. Саксију број 5 ставите на мрачно, топло место и заливајте је.

Саксију број 6 ставите на мрачно, топло место и не заливајте је. Пажљиво их посматрајте и свака два дана мерите њихов раст.

После две недеље све саксије поставите на сто и упоредите њихов изглед.

uk a

Измерите висину биљака у центиметрима и упишите поред броја саксије. Број 1 ________________________ Број 2 ________________________ Број 3 ________________________

Ed

Број 4 ________________________ Број 5 ________________________ Број 6 ________________________

На основу података о расту биљака и на основу спољашњег изгледа сваке биљке, закључите која се биљка најбоље развијала. Резултат активности. Објасните. 1. Који су услови живота омогућили најбољи раст и развој биљака? 2. У којим посудама су биљке биле највише, а у којим су биљке најбујније? 3. Које биљке су имале јаркозелену боју, а које су биле бледозелене? Запишите у свеску који су услови неопходни за раст и развој биљака.

129


Биолози истраживачи Активност – самосталан рад

Сезонске промене – фенолошке промене Циљ ове активности је да уочаваш и бележиш промене у току године у екосистемима у окружењу, у свом дворишту/својој башти, у школском или оближњем парку. Ако пажљиво пратиш промене, изненадићеш се. Обрати пажњу и на роде (ако их има у близини) и ласте или на неке друге птице селице. Одлучи на којој ћеш биљци пратити промене. Припреми табелу слично овој, а можеш да осмислиш и своју табелу, у зависности од тога коју биљку истражујеш.

Током јесени птице селице одлазе на југ.

Почело опадање листова

Датум

Опао последњи лист

Појавио се пупољак

Биљка је процветала

uk a

Важни појмови

Промене изгледа дрвета током различитих годишњих доба

130

Биљка је олистала

Резултате својих фенолошких истраживања можеш да прикажеш и на други начин. Све зависи од твоје маште.

Ed

фенолошке промене – периодичне промене изгледа и активности у живом свету

pr om

o

Име биљке _______________________________


Биолози истраживачи Активност – рад у пару/групи

Зашто у школском дворишту/парку на свим местима у исто време није иста температура ваздуха и земљишта? Потребан прибор и материјал: мали ашов, метар, термометар, компас. Поступак: ~ компасом одредите стране света, а ако немате компас, обратите пажњу на излазак и залазак сунца (сећате се: сунце излази на истоку, а залази на западу); ~ температуру земљишта и ваздуха треба да мерите на северној и на јужној страни; ~ урадите четири мерења на истом месту и у различито време, у размаку од неколико сати.

На површини земље

Мерење температуре

На висини од 5 цм

На висини од 1 м

pr om

Место и време

o

Добијене вредности упишите у табелу.

Упоредите разлике у температурама земљишта и ваздуха. У које време мерења је мања разлика а у које већа? Због чега је значајно да се то зна?

uk a

Како време мерења утиче на резултате?

Резултати

____________________________________ ____________________________________ Да ли страна света утиче на резултате?

Ed

____________________________________ ____________________________________ ____________________________________ ____________________________________ Да ли се приликом мерења разликује температура ваздуха и земљишта? __________________ На којој страни има више ситних зељастих биљака, на јужној или на северној? Зашто?

Постоје биљке које траже вишу температуру и оне који могу да опстану на нижој темератури. Исто тако, многе врсте биљака захтевају дужи сунчани дан, за разлику од оних којима треба мање сунчеве светлости. Запамти: пре него што одлучиш да гајиш биљке у саксијама или у врту, мораш да знаш који су им услови за живот потребни.

Који је узрок разлике између ове две биљке мушкатле ако их држимо на истом месту?

131


Биотички фактори – међусобни утицаји живих бића Као што већ знаш, у животној заједници, према начину исхране, разликују се три групе живих бића: произвођачи, потрошачи и разлагачи. Међу популацијама у животној заједници неко је ловац, а неко плен. Није редак случај да су јединке многих популација и ловци и плен. Као што видиш, у природи ништа није једноставно. Неке врсте су само ловци (лавови), или само плен (кишне глисте), а неке могу да буду и једно и друго. Ако ово разумеш, онда ћеш умети да објасниш зашто у природи има много више ситних животиња него њихових ловаца. На пример, шуми има више зечева него вукова или више мишева него птица грабљивица итд. Те односе између живих бића називамо биотички фактори. Али то није све.

pr om

o

Биљке су услов опстанка животне заједнице и екосистема. Прекомерна сеча или потпуно уништавање шума и ливада доводи до нестанка животиња, а самим тим доводи и до поремећаја у ланцима исхране у екосистему.

uk a

Уочи и објасни која животиња може да буде и ловац и плен.

Ed

Посебна група организама у животној заједници јесу паразити, врсте које храну узимају и од живих животиња и од биљака. На слици је 3Д приказ буве која паразитира на телу човека и других сисара.

Објасни како зечеви у шуми зависе од других зечева, затим од биљака којима се хране, као и од својих природних непријатеља (вукова, лисица). И не само од њих. Шта мислиш како зечеви зависе од светлости, температуре, влаге и других абиотичких фактора станишта на којем живе?

132


pr om

o

Биолози паметнице На сва жива бића делују фактори спољашње средине (абиотички фактори) и друга жива бића (биотички фактори). Абиотички фактори се мењају током дана и ноћи, током године или у дужем временском периоду. Биотички фактори подразумевају међусобне утицаје живих бића. У тим односима неко је ловац, неко плен, а неко и једно и друго, а има и оних који живе на рачун других (паразити).

Организми у екосистемима зависе од других организама, али и од услова који владају у станишту.

Свако живо биће у екосистему зависи:

• од услова средине (абиотичких фактора);

•о д других јединки исте врсте; имају исте потребе: сличну храну, склониште... (биотичких фактора);

Ed

uk a

•о д јединки других врста: неке врсте су ловци, друге плен, а неке су и ловци и плен (биотичких фактора).

Мали миш може да преживи само ако је способнији од других мишева, па брже дође до хране и побегне од непријатеља. И не само то, мора да преживи и услове на станишту.

Разумеш ли... 1. Шта су биотички фактори? 2. Како фактори спољашње средине утичу на животну заједницу? 3. Објасни међусобне односе ловаца и плена и њихове адаптације. 4. На који начин жива природа мења услове станишта?

Нека жива бића као што су гљиве и бактерије разлажу угинуле организме и тако обогаћују земљиште минералним супстанцама. То нас доводи до закључка да су сви организми у једном екосистему међусобно повезани. 133


Биолози истраживачи Активност или вежба – самосталан рад Повежи животиње и екосистем којем припадају.

pr om

o

Задатак: линијама повежи животиње и екосистем у којем живе.

Биолошке мозгалице

uk a

У следећем тексту има много грешака. Исправи их. Прецртај сваку грешку која се у њему налази и изнад погрешне речи напиши тачну.

Ed

Реке, језера и баре убрајају се у слане воде. У средишњим деловима језера и бара расте трска и гнезде се патке. Шаран

је честа риба сланих вода. Жабе живе и на копну, а јаја полажу само на копну. Роде и друге птице налазе храну у близини бара. Ако човек исуши бару, све роде ће угинути, а жабе ће се одселити. Сви остали животињски становници остаће да живе у муљу.

Брзо и кратко, учи се лако АБИОТИЧКИ УТИЦАЈИ НЕЖИВЕ ПРИРОДЕ НА ОРГАНИЗМЕ ЕКОЛОШКИ ФАКТОРИ БИОТИЧКИ МЕЂУСОБНИ УТИЦАЈИ ЖИВИХ БИЋА

134


АНТРОПОГЕНИ ФАКТОР Кључне речи: загађење природе, антропогени фактор, заштита природе

Занимљива биологија Размисли о томе да ли постоји загађење ваздуха, воде и земље у твом крају. Разговарај о загађењу природе са укућанима и са наставником. Напиши састав у ком ћеш обрадити ту тему.

Ed

uk a

pr om

o

Подсети се онога што из прет– ходних разреда знаш о загађењу природе. Наведи примере. Ко је за то највише одговоран? Како се може спречити загађење природе? Који су ти примери заштите природе познати?

Да ли је ово место на којем желиш да живиш?

Последњих деценија утицај човека на природу, антропогени фактор (од грчке речи antropos – човек), и на животну средину све је израженији. Све више становника на Земљи и све веће животне потребе неповољно и утичу на жива бића, па и на човека.

У природи су загађени ваздух, земљиште и воде (реке, језера, мора, океани). Самим тим је угрожен и сав живи свет, и сам човек, који је за такво стање и одговоран.

135


Ове школске године ћеш само мало завирити у проблеме опстанка живих бића. Више о узроцима и последицама угрожавања животне средине и опстанка живих бића сазнаћеш у старијим разредима.

Занимљива биологија

Ради својих потреба, изградње насеља, мостова, путева... човек уништава станишта живих бића: сече дрвеће, преорава ливаде и на том земљишту гаји култивисане биљке, загађује водене токове, укратко мења природу према својим потребама и не мисли о томе да планета не припада само човеку. Замисли птице које немају где да граде гнезда, рибе које у загађеној води немају ваздуха, корњаче које се заплићу у пластичне кесе, гладне зечеве у опустошеној шуми и још много сличних примера. Зашто се ове птице гнезде на електричном стубу, а не на дрвећу?

pr om

o

Истажи на интернет адреси https://www. gimnazijaso.edu.rs/gornjepodunavlje/zivotinje/ ptice/bela-roda.php роде које се гнезде у Горњем Подунављу.

Живи свет није угрожен само уништавањем станишта већ и неким другим променама. Понекад човек свесно унесе неке нове врсте, а често се то дешава и случајно.

uk a

Прекоокеански бродови, камиони, али и ветар могу да буду случајни преносиоци семена или ситнијих животиња. На тај начин они прелазе велике даљине и доспевају на станишта на којима немају природних непријатеља.

Ed

Понекад, човек намерно унесе неке нове биљке и животиње, можда и њихова семена или јаја. Приликом уношења семена црвене детелине и луцерке, из Америке је код нас доспело и семе амброзије.

црвенa детелинa

луцеркa

136

За кратко време амброзија је угрозила опстанак других биљака и постала проблем. То је зељаста биљка која цвета у августу. Поленов прах ветар разноси и код људи изазива алергијске реакције. Сличних примера има много.


Како заштитити живи свет?

Лик велике панде знак је Светског фонда за заштиту природе. Када видиш овај амблем, знаћеш да је нека врста угрожена.

pr om

IUCN (организација која помаже друштвима широм света да штите природу).

o

Научници истражују угроженост живог света и предлажу мере заштите. Одржавају се многобројни међународни и локални састанци на којима се доносе предлози и задаци који се односе на заштиту. Посебан део тих састанака односи се на припрему најмлађих за правилан однос према живој природи и животној средини у целини.

uk a

Угрожене врсте научници уписују у „Црвене књиге“. Те врсте су строго заштићене па је њихово уништавање кажњиво. У свакој Црвеној књизи налазе се илустрације угрожених врста, опис спољашње грађе и станиште као и онога што их угрожава.

У Србији постоји Црвена књига ишчезлих и угрожених биљних врста и Црвена књига дневних лептира. Објављене су и црвене књиге птица, водоземаца и гмизаваца Србије.

Ed

Ако разумеш због чега се научници труде да обавесте, опомену и предложе промену односа становника Земље према живом свету и тако ублаже даље угрожавање, разумећеш зашто и ти у свом окружењу мораш да се потрудиш и допринесеш колико можеш. Шта можеш да урадиш?

Ако мислиш да немаш одговорност према живом свету, грешиш. Ти си члан заједнице у којој живиш, имаш одређена права, али и одговорност. Постоје многе активности у којима можеш да учествујеш. Твоје обавезе могу бити: да не разараш гнезда птица, не ломиш млада стабла и гране биљака, не разбацујеш амбалажу од сокова и да на крају школске године поклониш своје књиге уместо да их цепаш. Треба да знаш да сва жива бића имају право да живе на планети Земљи и потруди се да не угрожаваш њихов опстанак. Уосталом, сва жива бића су настала много година пре човека. 137


Биолози истраживачи Активност – дебата (расправљање, разговор)

~ Изаберите ученика који ће да руководити дебатом и представника сваке групе.

Често можеш чути у медијима или прочитати у штампи о еколошким проблемима у свом месту. Дешава се да уместо парка или шуме неко жели да направи паркинг за све већи број аутомобила. Некада се изгради фабрика која у воду испушта штетне супстанце или чврст отпад. Следећа активност ће те научити како у таквим ситуацијама треба да поступиш.

Поступак ~ На табли нацртајте табелу са три колоне. Зашто се слажемо, а зашто не? Не слажемо се

Може, уз услове

o

Слажемо се

~ Ток дебате

pr om

Представник сваке групе износи ставове чланова своје групе и записује их у одговарајућу колону. ~ Договор и закључак

uk a

Увек, после сваког пријатног или непријатног разговора мора да дође до договора.

Шта ће птице, инсекти и друге ситне животиње без дрвећа? А, замисли, шта ће рибе или корњаче ако се заплету у отпад у води?

Ed

Замислите да се поред школе, на вашем простору за игру, припрема изградња неког великог објекта. А то није ледина, већ пропланак или шумица богата живим светом и хладовином, баш одличан простор за игру и одмор. Шта ти и остали ученици можете да урадите и да одбраните овај простор за игру и спортске активности? Пре него што се обратите старијима, организујте дебату, разговор, да бисте сазнали шта ученици мисле. Припрема дебате

~ Поделите се на три групе: чланови једне групе се слажу да изгубе простор за игру, друга група се не слаже, а трећа се слаже уз неке услове.

138

Имате став о могућем проблему и, уз помоћ наставника биологије и разредног старешине направите план могућих акција. Напишите петицију која би могла да разреши проблем и сачува простор за живи свет и за вашу игру. То је ваше право. Пошто сте схватили да ваш простор за игру може бити стварно угрожен, потрудите се да га средите и бринете о њему. Замолите одрасле да вам помогну да посадите још неколико стабала или жбунова и да направите и поставите кућице и хранилице за птице. Ускоро ће се ту населити птице, а можда и веверице. Ваша је обавеза да бринете о свом простору. И не заборављајте да свако право има и своје обавезе. Ако имате простор за игру (то је ваше право), онда морате и да бринете о том простору (то је ваша обавеза). Запамтите: не можете имати само права без обавеза.


Биолози истраживачи Активност – рад у групи

Има ли птица у твом месту и ближој околини? Помозите птицама. Птице нестају: мењају се климатски услови, људи им уништавају станишта и лове их. Припрема активности Упознајте неке птице у околини. Податке о њима потражите у енциклопедијама за децу. Потребан прибор и материјал: свеска, оловка, двоглед, мобилни телефон или фотографски апарат. Поступак Ако у близини постоји река или бара, потражите гнезда рода на околним стаблима, а ако нема водених станишта, обратите пажњу на гнезда ласта или врабаца.

o

~ Поделите се у групе и одредите где ћете тражити гнезда птица.

pr om

~ Када угледате гнездо, снимите га или нацртајте, а ако желите, пратите долазак и одлазак птица, али их немојте узнемиравати, уплашиће се. Резултате својих истраживања прецизно запишите.

Датум и време истраживања: _________________________________________________ Чланови групе: _____________________________________________________________ Место истраживања: ________________________________________________________ Упознали смо птицу/птице: ___________________________________________________

uk a

Видели смо ____________________ птица.

Ed

Нацртајте гнездо и птицу коју сте посматрали. Можете и да снимите фото-апаратом или мобилним телефоном а одштампану слику да залепите у свеску.

Све што сте сазнали из литературе и истраживања у свом месту и околини, прикажите. И још нешто: ако не видите ниједно гнездо, а ни птицу, забрините се. Помозите малим птицама. Направите и поставите кућице за птице и кутије са храном, ставите разне семенке, надамо се да ће се неке птице вратити. Размисли о томе зашто је присуство малих птица у екосистему значајно. 139


• да су путници кроз Шумадију од Београда до Крагујевца пролазили само кроз храстову шуму; • да јака бука угрожава опстанак живих бића, а ни човек није поштеђен; • да људи сваке године посеку 125 000 квадратних километара тропских кишних шума; • да је Београд једини град у Европи у којем се гнезди строго заштићена врста орла белорепана; • да је идеје за многе производе које данас користи човек узимао и узима посматрајући и копирајући природу.

Увод у активност Ако не размишљајући одговориш на питање из наслова, одмах ћеш рећи да аутомобили и птице немају никакве везе, али... Замисли људе који перу аутомобиле поред реке, веће баре или језера. Успут оперу ауто или неке делове и промене уље, а све што им више не треба баце у воду. Аутомобил је сређен, људи задовољни одлазе, а роде, дивље патке, чапље и друге птице остају да тугују. Шта ће се десити са овим птицама и њиховим перјем ако уђу у воду? Шта ће се десити са рибама и осталим живим светом у таквој води? Како ће то утицати на птице?

o

• да су простори око Средоземног мора, данашње Грчке, Италије и Египта, пре неколико хиљада година, били покривени шумом;

Постоји ли веза између аутомобила и опстанка птица?

pr om

Замисли:

Како им ви, деца, можете помоћи? Урадите предложену активност, а резултате покажите одраслима. Потребан прибор и материјал: два одбачена пера (може и више) неке птице, две мање посуде, уље (из домаћинства) и мање парче неке тканине (крпа). Поступак:

~ у сваку чашу ставите по jедно перо;

uk a

Занимљива биологија

Биолози истраживачи Активност – рад пару

~ у једну сипајте чисту воду, а у другу пола чаше воде, а пола неког уља.

Ed

Оставите их да стоје неколико сати.

Разумеш ли...

Резултат

1. Зашто је последњих деценија утицај човека, антропогени фактор, постао тако значајан чинилац за опстанак живе природе и животне средине у целини? 2. Зашто у насељеним местима, посебно у великим градовима, има све мањe врабаца? 3. Како ти можеш да допринесеш заштити биљака и животиња у свом крају? 4. Осмислите акције уређења школе и околине школе.

Из чаша извадите пера и ставите их на тканину. Пажљиво их посматрајте, упоредите их. Е, сад замислите птицу која је била у чистој води (перо у чаши са водом), а другу птицу која се нашла у мешавини уља и воде (у другој чаши).

140

После овог огледа одговорите на питањe: Која ће од ових птица моћи да настави живот, а којој је опстанак угрожен? Акција Покажите одраслима пера птица, оно које је било у чистој води и оно које је било у води загађеној уљем. Замолите одрасле да више брину о птицама, јер је њихов опстанак већ угрожен.


Биолози истраживачи Мозгалице – самосталан рад Напиши састав о повезаности живих бића у природи, и повезаности утицаја спољашње средине и човека на жива бића. Опиши повезаност:

Биолози паметнице Број становника на Земљи се повећава па се повећавају и њихове потребе. Свесно или из незнања човек искоришћава живу природу, уништава и загађује њихова станишта и изловљава их. Уништавањем макар само једне врсте у животној заједници, мења се њен састав и ремети равнотежа између различитих популација.

Биолошке мозгалице Провери своје знање

pr om

o

~ зечева, орлова и броја ловаца; ~ преоравања ливада и броја зечева; ~ змија, рода и жаба;

~ исушивања бара и броја чапљи; ~ уништавања малих птица и приноса у пољопривреди; ~ крчења шумарака (међа) између њива и коришћења хемијских средстава у пољопривреди; ~ површине шума и количине падавина у некој области; ~ одбацивања отпада у реке и потоке и поплава.

Самостално провери своје познавање садржаја теме Живот у екосистему на нешто другачији начин.

1. Линијама повежи производ и животињу од које су људи узели идеје.** ПРОИЗВОДИ

uk a

ПРИРОДА

чамац

Ed

вилин коњиц

риба

патка (ноге)

чамац са веслима

хеликоптер

141


Биолошке мозгалице Провери своје знање 2. Заокружи Т ако је тврдња тачна, а Н ако је нетачна.** Човек својим деловањем не уништава природу. Човек је господар планете, може да ради шта жели. Антропогени фактор је биотички еколошки фактор. Човек увозом нових врста у екосистем доводи до његовог пропадања. Негативно деловање човека може довести и до пропадања људске популације.

Т Н Т Н Т Н Т Н Т Н

3. Реши укрштеницу.***

pr om

o

Водоравно 1. Фактор живе природе. 2. Најважнија супстанца на Земљи. 3. Књиге у којима су описане угрожене врсте једног подручја. 4. Присуство загађујућих супстанци у природи. 5. Заштитни знак Светског фонда за заштиту природе.

uk a

Усправно 1. Антропогени фактор.

1.

1.

Ed

2.

3.

4.

5.

Брзо и кратко, учи се лако ЗАГАЂЕЊЕ ПРИРОДЕ АНТРОПОГЕНИ ФАКТОР ЗАШТИТА ПРИРОДЕ 142


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

схватићеш како је и зашто човек током времена припитомљавао животиње и стварао нове сорте биљака и расе животиња, па и нове врсте.

истраживаћеш утицај средине на испољавање особина;

Ed

uk a

научићеш да разликујеш наследне особине и особине које су резултат деловања средине;

разумећеш како настају нове врсте;

поштоваћеш принципе истраживачког рада;

o

обновићеш и прoширићеш своје знање о наслеђивању особина;

увежбаћеш како се прикупљају подаци о варијабилности организама;

pr om

У овом делу уџбеника:

143


КАКО СЕ НАСЛЕЂУЈУ ОСОБИНЕ

Кључне речи: ДНК, ген, зигот Каква ти је боја очију и на кога личиш? Можда се питаш како то да имаш плаве очи, а твоји родитељи смеђе? Како је то могуће? Ако желиш да сазнаш, провери боју очију својих рођака, пре свега бака и дека.

pr om

o

У овом делу уџбеника сазнаћеш како се преносе особине са родитеља на потомство. Схватићеш и да није необично да боја твојих очију није као боја очију твојих родитеља.

Наследни материјал, ДНК, гени и особине У једру вишећелијских еукариотских организама налази се наследни материјал изграђен од ДНК. Делови ДНК, гени, носиоци су наслед– них особина. Код прокариота се ДНК налази у цитоплазми.

Ed

uk a

ДНК изграђена од два ланца

ДНК се код еукариота налази у једру, а код прокариота у цитоплазми. Важни појмови Зигот је оплођена јајна ћелија која ће деобама дати нов организам.

Приликом полног размножавања долази до спајања мушке и женске полне ћелије, при чему настаје зигот. У зиготу се налази једна количина наследног материјала добијена од мајке и иста количина наследног материјала од оца. Можеш се запитати зашто онда не личиш потпуно на своје родитеље.

144


Зашто сви чланови породице нису исти, сазнаћеш када мало боље упознаш процес наслеђивања особина. Али, пре тога треба да знаш нешто више о полним ћелијама и о процесу оплођења.

Занимљива биологија Уз наставникову помоћ, у енциклопедији и доступној литератури, истражите од чега зависи боја очију.

pr om

o

Направи родословно стабло за боју очију у својој породици.

Чланови породице личе по неким особинама, али нису исти.

Телесне и полне ћелије

Ed

uk a

Свака телесна ћелија, свих организама, садржи ДНК, а делови ДНК, гени, носиоци су наследних особина. Гени имају тачно одређено место и улогу и носе информацију о некој особини. Телесне ћелије имају дуплу количину ДНК, од којих једна потиче од мајке а једна од оца. Деобом телесних ћелија настају „ћерке“ ћелије које су по садржини наследног материјала идентичне „мајци” ћелији од које су настале. Тако твој и сваки други вишећелијски организам расте и развија се. На тај начин обнављају се ткива и органи, па организам може нормално да функционише.

За разлику од телесних ћелија, свака полна ћелија (гамет), женска јајна ћелија, и мушка – сперматозоид, има само половину наследног материјала. Оплођењем, спајањем јајне ћелије и сперматозоида, долази до спајања обе половине од једног и другог родитеља и настаје зигот (оплођена јајна ћелија).

женска полна ћелија

мушка полна ћелија

145


Познато ти је да се наследни материјал, ДНК, преноси на потомке бесполним и полним размножавањем.

Бесполно размножавање

pr om

o

Бесполно се размножавају бактерије, неки једноћелијски протисти и неки простији вишећелијских организми као што су сунђери и дупљари. Пошто нема комбиновања наследног материјала од родитеља, бесполним размножавањем настају идентичне копије родитеља. Да ли ти то личи на деобу телесних ћелија?

Бесполно размножавање једноћелијског организма Оплођење

Полно размножавање

Ed

uk a

Код полног размножавања наследни материјал се преноси спајањем мушке полне ћелије (сперматозоида) и женске јајне ћелије, при чему долази до спајања једара која свако у себи носи јединствену комбинацију гена. Ако знаш да ДНК носи јединствену комбинацију гена, неће ти бити тешко да замислиш колико је то много комбинација. Због тога, код полног размножавања (за разлику од бесполног) постоји огромна варијабилност (разноврсност) јединки у оквиру једне врсте. Та варијабилност је основ разноликости и начин да нека јединка преживи у измењеним условима средине.

Приликом бесполног размножавања добијају се јединке које су идентичне копије родитеља.

Полним размножавањем у наредној генерацији добијају се различите јединке. Особине јединке не зависе само од наслеђених гена већ и од утицаја спољашње средине. На неке особине, као што је боја очију, спољашња средина не може да утиче, а на неке особине може у већој или у мањој мери, на пример у телесној маси.

Да наслеђивање особина зависи и од утицаја спољашње средине, можеш да провериш када урадиш предложене активности.

146


Биолози истраживачи Активност – рад у пару

Утицај спољашње средине на човека Треба да знате да наследни материјал и утицај спољашње средине од сваке јединке на овој планети стварају јединствену непоновљиву јединку. Зато се потомци донекле разликују од својих родитеља и своје породице, а због сличних комбинација наследног материјала и међусобно личе. Запамти: свако од вас у разреду (и шире) јединствена је особа на целом свету.

pr om

o

Потребан прибор: вага за мерење тежине, метар за мерење висине, апарат за мерење крвног притиска. Потрудите се да уз помоћ одраслих научите како се мери крвни притисак.

Мерење пулса и крвног притиска

Поступак

Наследне особине тежина

Твоје наведене вредности

Утицај спољашње средине

Ed

висина

uk a

Попуните табелу тако што ћете уписати своје вредности а онда их упоредити са вредностима пара из клупе. Поразговарајте и уочите који утицаји спољашње средине делују на дате особине. Упишите их.

боја коже

крвни притисак пулс

Резултат Упоредите своје одговоре са паром из клупе и објасните на које ваше наследне особине (које су наведене) утиче и спољашња средина. Одговоре запишите у свеску. Питајте одрасле и размислите о томе можете ли својим поступцима да утичете на неке своје особине, на пример, на крвни притисак, тежину (телесну масу). Измерите притисак и пулс у мировању а затим направите 10 чучњева, па опет измерите. Да ли притисак и пулс зависе од спољашње средине?

147


Биолози истраживачи Активност – рад у пару

Утицај наследног материјала родитеља и средине на особине организама

Биолози паметнице У једру се налази наследни материјал ДНК, чији делови, гени, носе информације о особинама. Телесне ћелије имају дуплу количину наследног материјала који наслеђују од родитеља. Полне ћелије имају дупло мању количину наследног материјала. Спајањем полних ћелија настаје зигот, који опет има дуплу количину наследног материјала. Да ли ће се нека особина испољити или не, зависи не само од гена већ и од утицаја спољашње средине.

o

Између јединки истих врста уочавају се разлике у боји длаке, перја или коже, као и у неким другим одликама. Али, не само то, многе разлике између јединки истих врста настале су као адаптација на услове живота. Поларна лисица

pr om

Да је то тачно, уверићете се на примеру лисица приказаних на илустрацији. Потребан прибор и материјал: уџбеник географије, илустрације, енциклопедије о животињама, интернет, свеска.

Разумеш ли...

uk a

~ Који услови живота владају у пустињским крајевима?

Ed

1. Зашто полним размножавањем настају јединке које се разликују у неким особинама? 2. Зашто велика разноврсност не постоји код организама који се бесполно размножавају? 3. Наведи особине на које утиче спољашња средина.

~ Који услови живота владају у северним крајевима, у близини Арктика?

Пустињска лисица

~ Пажљиво посматрајте спољашњу грађу пустињске и поларне лисице и упоредите особине ове две врсте. ~ Упоредите боју длаке, облик и величину ушију пустињске и поларне лисице. ~ Објасните повезаност боје длаке, облика и величине ушију са условима станишта на којима лисице живе. ~ Ако бисмо поларну лисицу преселили у пустињу, да ли би јој порасле уши? Објасни. (Да ти помогнемо, сети се шта је адаптација.) ~ По којим особинама се још разликују ове две лисице и по којим особинама су прилагођене средини у којој живе?

Брзо и кратко, учи се лако ДНК са генима једро 148

наслеђивање особина

утицај спољашње средине


ПРИРОДНА СЕЛЕКЦИЈА Кључне речи: варијабилност, селекција Откуда толика разноврсност живих бића? Знаш да приликом оплођења долази до спајања полних ћелија (мушке и женске) оба родитеља од којих свако носи различите варијанте гена.

Ed

uk a

pr om

o

Комбиновањем гена оба родитеља развија се јединка која има своју непоновљиву комбинацију гена и која је, бар по некој особини, другачија од осталих јединки исте врсте (боље види или чује, брже трчи, има другачије шаре по телу итд.).

Зебре на илустрацији припадају истој врсти, а да ли су потпуно исте?

Та јединственост коју поседује свака јединка назива се индивидуална варијабилност. То је оно што јединка носи записано у генима и што преноси својим потомцима.

сваки тигар има карактеристичну шару крзна.

Зашто је варијабилност значајна за опстанак популације? Различитост јединки исте популације омогућава да у промењеним условима средине неке јединке преживе. На пример, у природи ће снажније, брже и спретније срне побећи грабљивицама. Остале, спорије, постаће плен. Ако је зима снежна са ниским температурама, преживеће оне срне које су боље ухрањене, које имају гушће крзно, јаче ноге и боље развијену способност за проналажење хране које у природи има мало. Остале ће постати плен. Слично је и са другим животињама.

Важни појмови варијабилност – разноликост између јединки у популацији, али и између родитеља и потомака

Јединке неких популација својим обликом тела или бојом имитирају друге опасније животиње или боју средине у којој живе, па се и на тај начин бране. Познат је пример инсекта богомољке. 149


Али, хоће ли баш свака срна побећи грабљивици и хоће ли свака богомољка ухватити плен? Наравно да неће, и ту се испољава варијабилност: само најспособније јединке (које имају најбољу комбинацију гена) преживеће и успети да пренесу своје гене у наредну генерацију.

Важни појмови Мутација је наследна промена изгледа или функције организма.

pr om

o

Зелена боја богомољки у зеленој трави омогућава им да лакше дођу до плена и да буду слабије видљиве.

Варијабилност

Ed

uk a

Јединке се у популацији разликују по својим особинама.

Занимљива биологија Истражи у литератури живот творца теорије еволуције Чарлса Дарвина. Нацртај стрип о његовом путовању и истраживању.

150

Селекција

Неке јединке ће живети дуже и оставити више потомака.

Адаптација Гени преживелих јединки постају чешћи у популацији.

Пажљиво посматрај илустрацију популације јелена и кошута, смеђе и тамносмеђе боје. Прати стрелице које показују кретање крда и објасни како је (на крају пута) дошло до промене броја светлијих и тамнијих јединки. Шта је утицало на ту промену? Да ти помогнемо: обрати пажњу на рељеф станишта преко којег прелазе.

Промене које се дешавају у популацији не настају намерно, већ се мутација случајно деси у генима родитеља и пренесе се на наредну генерацију. У зависности од услова средине, јединке са промењеним особинама ће или пропасти или преживети. Некада је промењена особина врло битна ако се деси у време када се промене и услови средине. У промењеним условима средине, преживеће оне јединке које су најбоље прилагођене, и оне ће бити носиоци нових промена у популацији. Када би све јединке биле исте, променом спољашњих услова пропала би цела популација.


Занимљива биологија Деловање природне селекције

o

Неки зечеви ће преживети хладну зиму.

На малим океанским острвима дувају јаки ветрови. Многе врсте инсеката које тамо живе, на пример муве и лептири, изгубили су способност летења. Деловањем селекције кроз дуги низ година од крилатих инсеката настали су бескрилни, јер су инсекти који су летели, ношени ветром, падали у море и умирали. Инсекти који су имали неку мутацију и нису могли да лете скривали су се у трави, били су боље заштићени од ветра и ту своју особину су преносили наредним генерацијама. Према томе, елиминацијом крилатих облика а ширењем наследне промене бескрилности селекција је деловала у правцу стварања нове врсте без крила.

pr om

Замисли дугу снежну зиму, а у популацији зечева све јединке су исте, имају исто ретко крзно и све друге особине, као што су вид и слух. Хоће ли неки зец преживети? Потом замисли ту исту шуму и велику популацију зечева у њој. Неке јединке брже трче, неке имају гушће крзно, неке боље виде и чују, међу њима, дакле, постоји разноврсност (варијабилност). Хоће ли нека од њих преживети у промењеним условима живота током дуге и снежне зиме или сушног лета? Ако мислиш да хоће, објасни.

Ed

uk a

У природи се могу видети многобројни примери деловања природне селекције.

Бели медвед и гризли различитом бојом и грађом тела прилагођени су различитим стаништима и различитим условима живота. Због тога се нису ни укрштали. Међутим, због глобалног отопљавања ове две врсте се чешће срећу и могле би међусобно да се укрштају.

Шта ће се догодити ако се промене услови живота па глобално отопљавање доведе до тога да се станиште белог медведа измени? Топљење леда на Арктику већ је почело! За разлику од мутација, постоје и промене које се не наслеђују, али о њима ћеш сазнати нешто касније.

151


Биолози истраживачи Активност – рад у пару

Утицај услова спољашње средине на живи свет Ако пажљиво припремите предложену активност, сигурно ћете разумети негативне последице загађивања животне средине на живи свет и природну селекцију. Увод у активност

Који ће лептири са стабала преживети?

Временом, како се развијала индустрија, број светлих лептира у популацији се смањивао, па су се на стаблима претежно могли видети тамни лептири. Како се и зашто то десило?

Ово је пример природне селекције/одабирања. У природи преживљавају јединке које су прилагођеније условима живота. На тамној кори стабла бели лептир нема будућност.

uk a

Биолози креативци Ако разумеш градиво, неће ти бити тешко да смислиш и нацрташ стрип о нестанку белог медведа.

pr om

o

Пре индустријске револуције у Енглеској (18. век) популација једне врсте лептира била је већином светле боје и живела је на белим лишајевима на кори дрвета. Међу њима је било и тамнијих јединки (варијабилност) које су биле уочљиве птицама и постајале су њихов плен.

Задатак: Објасните како се и зашто та промена лептира догодила.

Ed

Потребан прибор и материјал: књиге о природи, интернет Поступак: ~ на интернету потражите податак о томе кад је пронађена парна машина и податке о утицају гасова (дима) из димњака на животну средину; ~ објасните насталу разлику у боји коре: можда се то дешава поред железничке пруге или неке фабрике, које испуштају црне, штетне гасове; ~ објасните како је и зашто дошло до нестајања лептира, најпре оних са црним крилима а затим оних са белим крилима. Замислите шта би се десило када би људи у овом веку смањили количину штетних гасова и индустријских објеката и саобраћаја. Који би се лептири населили на околна стабла, бели или тамни? Своја запажања представите презентацијом ПП или плакатом.

152


Биолози истраживачи Активност – рад у пару

Примери природне селекције На илустрацијама су приказани неки примери адаптација насталих природном селекцијом.

1. Инсект паличњак имитира гранчицу. Откриј зашто.

pr om

o

Објасните их.

Биолози паметнице Сваки организам у популацији се по некој особини разликује од осталих јединки. Та особина може да помогне јединки да преживи измењене услове средине и омогући јој да остави више потомака. Та појава се назива природна селекција. Накупљањем тих особина кроз генерације јединке се прилагођавају условима своје животне средине. Те прилагођености зову се адаптације.

2. Кртица живи у земљи. Како је прилагођена својој животној средини?

Ed

uk a

3. Објасни прилагођеност пастрмки брзим планинским водама са шљунковитим дном.

Разумеш ли... 1. Коју газелу може да ухвати лав? Ону која је млада и брза или ону која је стара, болесна или изнемогла? Како то има везе са селекцијом? 2. Зашто неке змије имају јарке боје? 3. Ако мишевима одсечемо реп, да ли ће и њихови потомци бити без репа? 4. Да ли ће потомци краве која даје много млека (око 50 литара дневно) давати исто толико млека ако их слабо хранимо?

4. Које су адаптације кактуса на живот са мало воде? Које особине су им то омогућиле?

153


Још неки примери природне селекције

pr om

o

5. Можеш ли да замислиш да врат жирафе има исти број пршљенова (7) као и врат миша?

Ed

uk a

На основу илустрације и претходног знања потруди се и објасни како се природним одабирањем код данашње жирафе развио овако дуг врат.

Дивљи коњ, коњ за трке и коњ за вучу. Које су најуочљивије разлике међу њима?

Брзо и кратко, учи се лако адаптација варијабилност организма

природна селекција изумирање

154

даља еволуција


ВЕШТАЧКА СЕЛЕКЦИЈА

Кључне речи: вештачка селекција, оплемењивање

вук

pr om

Шта је вештачка селекција (одабирање)

o

Већ ти је познато шта је природна селекција, а сад ћеш сазнати шта је вештачка селекција и како су наши давни преци вршили вештачку селекцију. И данас, на пољопривредним добрима и у научним институцијама, људи разноврсним методама добијају нове сорте биљака и расе животиња, па и нове врсте.

Селекција се не дешава само у природи. Одгајивачи су од давнина за сетву или приплод одабирали семена биљака и младе животиње које су гајили, а које су имале неке особине корисне за човека (нпр. количина млека, јаја итд.). Одабране јединке су укрштали и у свакој следећој генерацији чинили то исто, настављали су селекцију у истом правцу. Тако су кроз неколико генерација настале јединке са особинама које су одгајивачи желели.

Ed

uk a

Одабирање које обавља човек представља вештачку селекцију. Дакле, вештачка селекција је најстарији начин који је човек користио у гајењу биљака и животиња, а обавља се и данас. Осим пољопривредника, вештачку селекцију обављају стручњаци у научним установама (Институт за пољопровредна истраживања, Институт за кукуруз и многе друге). Вештачком селекцијом настале су данас познате сорте биљака и расе животиња.

купус

Треба да знаш да данашње биљке и животиње имају свог дивљег претка. Вук је предак паса.

прокељ Важни појмови

кељ

карфиол

приплод – остављање животиња за размножавање сорта – гајена варијанта једне врсте биљака, нпр. шљива пожегача и шљива чачанка

броколи

дивља горушица

келераба

Све ове биљке, купусњаче, имају заједничког дивљег претка.

раса – гајена варијанта једне врсте животиња, нпр. свиња ландрас и свиња мангулица.

155


Одабирањем, укрштањем и другим научним методама људи су од дивљих свиња добили више раса домаћих свиња.

pr om

o

Фарма кокошака

Одгајивачи су од крава које су давале неколико литара млека дневно, вештачком селекцијом и другим методама, добили јединке које дневно дају око 50 литара.

Ed

uk a

Буша и сименталско говече

Упореди величину и тежину кокошака на илустрацији. Потруди се да објасниш како су, за неколико деценија, кокошке исте старости повећале тежину скоро пет пута.

(б)

Шта мислиш како је човек од дивље биљке успео да одгаји овако крупне плодове (самоникла и култивисана јабука)?

Да би јединке нове сорте или расе које је одгајивач добио дале очекиване особине, морају да имају одговарајућу негу, пре свега храну и смештај. Ниједна кокошка неће давати очекивани број јаја ако нема довољно квалитетне хране, воде и одговарајући смештај. То значи: да би биљке и животиње са најбољим особинама давале квалитетан производ, морају имати и квалитетну негу, заштиту од паразита, довољно хране и воде и надзор стручног лица. Као што видиш, гајење биљака и животиња (пољопривреда) јесте озбиљан посао и од одгајивача тражи много труда.

156


Значај култивисаних биљака и гајених животиња Вештачким одабирањем, укрштањем и другим научним методама људи су добили нове сорте биљака и расе животиња, па и нове врсте, које су давале већи принос.

uk a

pr om

o

Успеси које је човек постигао вештачким одабирањем (селекцијом) омогућили су опстанак све више људи. Треба да знаш да се број људи на Земљи повећава, па се повећавају и потребе за храном, водом, одећом, стаништима и многе друге потребе. Можеш ли да замислиш да је почетком 19. века на Земљи живело око милијарду људи, а већ почетком овог века око седам милијарди? Претпоставља се да ће крајем овог века око једанаест милијарди људи насељавати планету Земљу.

Ed

Научници се и даље труде да добију нове сорте биљака и расе животиња које би давале још већи принос, а све с циљем да становништво на Земљи има довољно хране и да задовољи друге потребе.

Као што видиш, потребе се повећавају, па се повећава и труд научника да човечанству обезбеди потребну количину хране. Нажалост, немају сви становници на Земљи довољно хране, многи гладују, а да не говоримо о недостатку воде за пиће. Сети се ових чињеница када бациш комад хлеба или пустиш да вода у твом домаћинству беспотребно отиче.

У пољопривредним институтима научници одгајају нове сорте биљака, вештачком селекцијом.

157


Последњих деценија све више се говори о генетички модификованој храни, ГМО. Неке државе су прихватиле ГМО храну, а многе нису због тога што се она добија деловањем на гене биљака. Више о ГМО сазнаћеш у старијим разредима. Како је и зашто почело припитомљавање самониклих биљака и дивљих животиња?

o

Различите сорте воћа и поврћа

Пре него што добијеш одговор на претходно питање, да почнемо од данашњих дана.

Занимљива биологија

А како је све почело?

Наши давни преци нису имали могућност избора. Узимали су све што су нашли ближе или даље од својих станишта. Мушкарци су свакодневно одлазили у лов, жене и деца су сакупљали семена и плодове. У случају непогоде остајали су без хране. Прошло је много времена док нису схватили да биљке и животиње могу да имају у својој близини па не морају непрекидно да иду у потрагу за њима. За сетву и приплод остављали јединке које су имале најбоље особине за њихове потребе, значи више семена, више меса и млека итд. Може се рећи да су тако, постепено, настајали услови за развој и процват цивилизације.

Ed

На сајту Центра за очување аутохтоних раса http://www. cepib.org.rs/?page_id=163 истражите домаће расе оваца у Србији.

pr om

генетски модификована храна – храна која је добијена од биљака и животиња којима је промењен генетски материјал

Ако одеш у продавницу или на пијацу, можеш да бираш јабуке, грожђе и друго воће и поврће. Неке сорте јабука су слатке, друге киселе, а има и оних чији је укус помешан, ти само треба да одлучиш које ћеш изабрати.

uk a

Важни појмови

Сврљишка праменика

Жене су поред својих насеобина почеле да гаје биљке тек када су схватиле да семена која случајно остану на земљи дају нове биљке.

158


Најстарије животиње које је човек почео да бира и у оквиру њих да обавља селекцију били су пас и коњ. Припитомљени вук постао је пас који је човеку помагао у лову. Међу дивљим коњима човек је припитомљавао (вршио вештачко одабирање) најкрупније. Снажан коњ је морао да вуче, али и да носи ратника са свом његовом опремом. Тек касније је гајио коње за друге потребе, као што су орање земље, трке, вожња кола.

Камилица

Босиљак

o

Нана

pr om

Последњих година многе самоникле биљке човек гаји због лековитих својстава која имају.

Прошле су године и године док људи од самониклих биљака нису одгајили култивисане биљке, а од дивљих животиња гајене животиње (домаће животиње и кућне љубимце). Међутим, има животиња које човек гаји али својим деловањем не мења њихове особине, као што су пчеле.

Поступак

uk a

Биолози истраживачи Дебата

Пчеле у кошници

Да ли је медоносна пчела домаћа или дивља животиња?

Ed

Кратак увод у активност

Домаће животиње човек гаји и одабирањем, укрштањем и другим методама мења њихове особине према својим потребама. Тако су од дивљих предака биљака и животиња добијене нове сорте и расе. И не само то. Човек животињама обезбеђује довољно хране, воде, смештај и здравствену контролу. Због тога их називамо домаће животиње. Циљ дебате је да утврдите да ли је медоносна пчела домаћа или дивља животиња. Људи гаје пчеле, брину о њима, али ће оне ипак, бранећи своју кошницу, неопрезног пчелара убости својом жаоком.

Поделите се на три групе: ~ свака група треба да има представника који ће заступати мишљење њених чланова; ~ једна група заступа мишљење да је медоносна пчела домаћа животиња, човек брине о њој, храни је, али...; ~ друга група тврди да је медоносна пчела дивља животиња иако човек брине о њој; ~ трећа група нема став: медоносна пчела могла би да буде и домаћа, али и дивља животиња.

159


Чиме су ловили, како су припремали храну и чиме су се хранили? Уз помоћ наставника биологије, историје и географије припремите пројекат и упознајте ученике у одељењу са животом људи у давна времена.

1. Шта је вештачка селекција? 2. У чему је разлика између природне и вештачке селекције? 3. Како се врши вештачка селекција? 4. Наведи неколико примера вештачке селекције. 5. Да ли је миш дивља или домаћа животиња? Размисли: живи у кући, храни се у домаћинству, ту рађа младе. 6. Може ли домаћа животиња, нпр. крава, да преживи самостално у природи? Објасни. 7. Када је и зашто човек почео да врши вештачку селекцију? 8. У каквој су вези вештачка селекција и развој цивилизације?

160

~ какав је значај имала ватра у развоју цивилизације; ~ чиме су се хранили, како су припремали храну; ~ од којег материјала су правили посуђе; ~ са којих континената су донесени кукуруз, кромпир, пасуљ, парадајз, дуван, свиња, мачка и кокош; ~ ако су наведене биљке и животиње донете у наше крајеве, чиме су се хранили становници у доба династије Немањић.

pr om

Не морају сви ученици да се укључе у припрему пројекта, пожељно је да сви учествују у разговору/дискусији приликом презентације.

~ каква су им била станишта;

o

Како су живели људи у давна времена?

Шта треба да садржи пројекат:

Ако током истраживања сазнате још нешто занимљиво, запишите.

~ где се код нас налазе остаци насеобина наших давних предака;

Све што сте сазнали, прикажите по могућности презентацијом или плакатом.

Ed

Разумеш ли...

Биолози истраживачи Пројекат – рад у две групе

uk a

Биолози паметнице Вештачком селекцијом добијене су нове сорте биљака и расе животиња. Вештачку селекцију људи су почели неколико хиљада година пре нове ере тако што су дивље животиње доносили у своја станишта, а за размножавање су остављали јединке које су имале особине потребне човеку. Најпре су припитомили вука и добили пса, који је постао и остао човеков најбољи пријатељ. Касније су припитомили дивљег коња, који им је помагао у ношењу терета и ратника са њиховом ратничком опремом. Може се рећи да све сорте и расе биљака и животиња имају свог претка међу самониклим биљкама и дивљима животињама.

Брзо и кратко, учи се лако

СОРТЕ БИЉАКА ВЕШТАЧКА СЕЛЕКЦИЈА

РАСЕ ЖИВОТИЊА


Биолошке мозгалице Активност – провери научено 1. Заокружи слово испред тачног одговора.* Потомци настали бесполним размножавањем: А. идентични су својим родитељима; Б. међусобно се разликују; В. разликују се од својих родитеља. Човек ствара нове врсте:

pr om

Б. да би се прехранио све већи број људи на планети;

o

А. случајно;

В. зато што научници сматрају да је на Земљи мало врста биљака и животиња.

2. Ако сматраш да је тврдња тачна, заокружи Т, а ако сматраш да је нетачна, заокружи Н. ** Н

Вукови ће у крду јелена уловити најбржу јединку.

Т

Н

Адаптацијама се организми прилагођавају променама у спољашњој средини. Т

Н

Еволуција је постепена промена врсте кроз дуги низ година. Т

Н

Ed

uk a

На неке особине осим наслеђа може да утиче и спољашња средина. Т

Еволуција човека

161


3. Наведите адаптације следећих организама на животну средину.***

Пастрмка ____________________________ _____________________________________ _____________________________________ _____________________________________ _____________________________________

Пустињска лисица

o

_____________________________________

pr om

_____________________________________ _____________________________________ _____________________________________

Жирафа__________

_____________________________________ _____________________________________ _____________________________________

Ed

uk a

_____________________________________

4. Повежи појмове и објашњења тако што ћеш на линије уписати слово испред тачног појма. *** А. Свака популација тежи да произведе јединке које могу да преживе. Б. Јединке у популацији се разликују по својим особинама. В. Неке јединке ће живети дуже и оставити више потомака. Г. Гени преживелих јединки постају чешћи у популацији. _____ варијабилност _____ адаптација ______ природна селекција _____ борба за опстанак

162


Порекло и разноврсност живота на Земљи

научити шта је еволуција и како су настајали различити организми током тог процеса;

повезивати еволутивне промене са наследном варијабилношћу.

Ed

uk a

pr om

истраживати утицај средине на испољавање особина;

сврставати организме у царства живих бића;

o

У овој теми ћеш:

163


КАКО ЈЕ НАСТАО ЖИВОТ НА ЗЕМЉИ Кључне речи: теорија, хемија, еволуција

o

Како је у топлим морима настала жива супстанца, а од ње једноћелијски и временом вишећелијски организми, па овако богат и разноврстан живи свет, сазнаћеш ове школске године.

pr om

Постоје различита мишљења о пореклу живота на планети Земљи. По мишљењу неких научника, живот је настао сам од себе, други сматрају да је живот доспео са неке друге планете, а неки су присталице теорије да је живот на Земљи настао у топлим морима од различитих минералних супстанци.

Ed

Још у старој Грчкој, пре више хиљада година, филозофи су постављали питања о постанку живота на Земљи. Неки од њих су сматрали да је живот настао од воде, други од ватре, а Емпедокле је тврдио да су основни елементи живота вечни, и да су то вода, ваздух, земља и ватра. Порекло и разноврсност живота на Земљи лакше ћеш разумети ако, у основним цртама, сазнаш како је настала планета Земља. Уз помоћ наставника географије направите плакат о настанку планете Земље.

uk a

Биолози креативци

Научна истраживања су показала да је наша планета Земља настала пре око четири и по милијарде година, док су се први облици живота појавили у топлим морима пре око 3,8 милијарди година.

Земља се пре 4 милијарде година веома разликовала од Земље данас.

Важни појмови Хемијски процеси су промене при којима настају нове супстанце.

Пре око четири милијарде година, велике површине планете Земље налазиле су се под водом, која је у то време још увек била топла. Атмосфера се разликовала од данашње, била је пуна супстанци које су отровне за данашње организме.

У 20. веку, руски научник Александар Опарин поставио је теорију о постанку живота на планети Земљи. У топлој води, у тим првим морима, налазиле су се различите хемијске супстанце, једноставније грађе. Од њих су, низом хемијских процеса, у веома дугом временском периоду 164


настајале све сложеније супстанце. Од тих сложених супстанци, пре око 3,8 милијарди година, опет многобројним хемијским процесима, формирала се прва беланчевина. Сматра се да је прва супстанца морала да има способност да се мења и да даје себи сличне потомке (морала је да има способност еволуције и репродукције ). Неке од тих првих супстанци око себе су изградиле врећице са танким мембранама. Мембране су и тада биле изграђене од два слоја масти као и данашње мембране. Питаћеш се зашто од масти. Размисли о томе да ли се маст раствара у води и присети се која је улога ћелијске мембране. Тако је настала првобитна ћелија. Осим што су преносиле особине својим потомцима, ове ћелије су размењивале и генетски материјал са осталим ћелијама. Тако је настала разноликост или варијабилност међу њима.

Опаринову теорију су доказала експериментом два научника: Милер и Ури. Они су конструисали уређај у који су ставили различите минералне супстанце. Затим су те супстанце загревали пошто је првобитна вода била топла. Али то није све, требала им је и атмосфера пуна различитих минералних супстанци. Све то су прикључили на струју и тако добили муње јер су сматрали да их је у то време било много на Земљи. После недељу дана проверили су резултате свог експеримента. Оно што су добили потврдило је Опаринову теорију. Милер и Ури су добили саставне делове протеина, које су, као што знаш из петог разреда, градивне компоненте сваког живог организма. Међутим, без обзира на овај експеримент, нико још није успео да створи живи организам у лабораторији.

pr om

o

Прва беланчевинаста супстанца окружена мембраном била је у облику капљица. Од таквих првобитних ћелија развила су се три домена живота на Земљи: археа, бактерије и еукарије.

Занимљива биологија

Ed

uk a

Најстарији организми били су слични данашњим бактеријама и њихови окамењени остаци, фосили, стари три и по милијарде година, пронађени су у Аустралији. Као и археа, били су једноћелијски организми са ћелијским зидом, без једра и без органела. Бактерије су биле једини облик живота током две милијарде година и развиле су се у огроман број врста, облика и величина. У прво време, већина бактерија је користила за живот различите минералне супстанце које би данашњим живим организмима биле отровне. Међу толиким мноштвом, појавиле су се модрозелене бактерије које су имале способност да од сунчевог светла, угљен-диоксида и воде створе шећере у процесу фотосинтезе. Вршећи фотосинтезу, ослобађале су кисеоник који се почео накупљати у атмосфери. Од првих најстаријих једноћелијских организама живи свет се развијао и мењао. Неке врсте су нестајале, а настајале су нове. Модрозелене бактерије стварале су храну и кисеоник процесом фотосинтезе, па су тако мењале и услове живота на Земљи.

Модрозелене бактерије

165


Фагоцитоза бактерија симбиоза – узајамно корисна заједница два жива бића

Друга група еукариотских ћелија створила је заједницу са модрозеленим бактеријама, које су постале хлоропласти у којима се врши фотосинтеза. Тако су настале биоенергетске органеле. Како научници знају да је то баш тако? Хлоропласти и митохондрије имају много сличности са бактеријама. Њихова ДНК је слична бактеријској, а могу да се деле независно од деобе ћелије у којој живе.

o

фагоцитоза – процес уношења крупних честица у ћелију кроз ћелијску мембрану

pr om

Важни појмови

Научници сматрају да првобитне еукариотске ћелије нису имале ћелијски зид већ само танку мембрану. Еукариотске ћелије имају органеле и једро у коме се налази ДНК. Пошто нису имали ћелијски зид, први еукариотски организми су могли да се хране хетеротрофно, фагоцитозом. Најчешће су гутали различите бактерије и десило се да неке бактерије нису могли да сваре. Те бактерије су остале да живе у еукариотским ћелијама и развиле су са њима узајамно користан однос који се назива симбиоза. У овом односу ћелија је снабдевала бактерије храном, а оне су ту храну (шећере) разлагале и из ње ослобађале енергију. Током времена бактерије су изгубиле способност да живе саме и постале су органеле ћелије, митохондрије, у којима се врши ћелијско дисање.

Ed

uk a

биоенергетске органеле – органеле у којима се веже и ослобађа енергија неопходна свим живим бићима

Бактерије су фагоцитозом ушле у еукариотску ћелију и током времена постале биоенергетске органеле.

унутрашња мембрана спољашња мембрана

унутрашња мембрана

Хлоропласти и митохондрије имају много сличности са бактеријама: две мембране, ДНК која се налази у цитоплазми и способност деобе.

166


Како се ћелије удружују и граде ткива? Биолози паметнице Живот на Земљи је настао пре око 3,8 милијарди година у топлим морима из различитих минералних супстанци. Првобитна ћелија није имала једро већ јој је генетски материјал био расут у цитоплазми. Од таквих ћелија еволуцијом су настала данашња три домена живих бића. Биоенергетске органеле – митохондрије и хлоропласти су настали од бактерија које су фагоцитозом ушле у еукариотску ћелију и ту наставиле да живе у симбиотском односу. Колоније прокариотских организама, за разлику од вишећелијских, немају епител.

pr om

o

Протекло је осамсто милиона година док су једноћелијски еукариотски организми почели да се удружују и да граде прве вишећелијске организме. Ти први вишећелијски организми били су слични данашњим сунђерима. По чему се примитивни вишећелијски организми разликују од колонија прокариотских организама? Спољашњи омотач епител омогућио je вишећелијским организмима да свој организам одвоје од спољашње средине. Прокариотске колоније могу да имају поделу посла између ћелија, али немају епител.

uk a

Сунђери су причвршћени за подлогу. Тело им је грађено од великог броја ћелија, али немају органе. Као такви, сунђери су најстарији вишећелијски организми.

Ed

Вишећелијски организми имају довољно ћелија да поделе посао. Читаве групе ћелија преузимају специјализоване послове како би помогле организму да се ефикасније прилагоди спољашњој средини. Те повезане групе ћелија, исте по облику, величини и функцији, представљале су првобитна ткива чијим су удруживањем настали органи. Вишећелијски организми ће се развити у три велика царства – гљиве, биљке и животиње.

Брзо и кратко, учи се лако

минерална супстанца

Разумеш ли... 1. Како је настала прва ћелија? 2. Шта су биоенергетске органеле? 3. У чему је разлика између колоније и вишећелијског организма?

беланчевине

ћелија

еукариотска ћелија

прокариотска ћелија

хлоропласти симбиоза

митохондрије

167


ДРВО ЖИВОТА (ЗАЈЕДНИЧКО ПОРЕКЛО И ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ СРОДНОСТИ И СЛИЧНОСТИ) Важни појмови филогенија – развој живих бића кроз историју Земље

o

Наука која се бави развојем живог света кроз историју назива се филогенија (наука о настанку сродности). Филогенија је наука која се стално допуњава, јер научници стичу нова знања развојем других биолошких дисциплина. Повезана са њом је систематика, наука која се бави сврставањем сродних организама у систематске групе. Познато ти је да је основна систематска група врста, у коју се сврставају слични организми, који размножавањем дају плодно потомство. На основу типа грађе сви организми на Земљи су сврстани у три домена.

Ed

Другу теорију је поставио зоолог Јован Хаџи и по њој су преци вишећелијских организама били изумрли вишеједарни трепљари.

pr om

Према Хекеловом размишљању, вишећелијске животиње су настале од предака данашњих колонијалних бичара сличних волвоксу. То значи да су вишећелијски организми настали удруживањем једноћелијских бичара у колоније, унутар којих је дошло до поделе рада. И данас међу бичарима налазимо такве организме.

Од постанка првих организама, живи свет се развијао, прилагођавао и мењао под утицајем спољашње средине. Као резултат овог процеса настала је велика биолошка разноврсност – биодиверзитет. Без обзира на то што се организми разликују по спољашњој и унутрашњој грађи, имају особине живих бића и ћелијску грађу.

uk a

Занимљива биологија

Кључне речи: филогенија, сродност

Бактерије су једноћелијски прокариотски организми (немају једро) са ћелијским зидом и ДНК која се налази у цитоплазми. Присети се да су неке бактерије уласком у еукариотску ћелију постале и органеле. То су биоенергетске органеле од којих зависи живот на овој планети.

Бактерије

Ти трепљари су слични данашњем организму папучици. Хаџи сматра да се међу трепљарима налазе једноћелијски организми са више једара и да се при деоби само цитоплазма, једро и органеле деле унутар мембране. Тако настају вишећелијски организми.

168

Други домен су археје, које су једноћелијски организми врло слични бактеријама. Занимљиво је да живе на врло чудним местима, као што су вулкани, дубине мора, кисели извори, јер подносе високе температуре и велику количину соли и киселина у подлози. Археје могу да живе у врућим изворима Националног парка Јелоустон у Северној Америци.


Домен еукарија се прилично разликује од бактерија и археја. Њихова ћелија има ДНК у једру, а све животне активности у ћелији обављају се на нивоу органела. Еукарије су веома разноврсна група којој припадају и једноћелијски и вишећелијски организми. Присети се једноћелијских организама из царства протиста. Амеба и папучица су ти познате. Оне су хетеротрофни организми. Али у овој групи једноћелијских организама има и оних који могу да врше фотосинтезу. То су једноћелијске алге и зелени бичар. Једноћелијска еукарија, алга хлорела и зелени бичар, које могу да врше фотосинтезу.

pr om

o

Пре приближно милион и по година, неке групе еукариотских једноћелијских организама почеле су се удруживати и градити вишећелијске организме. У вези с тим како се то тачно десило научници се и данас споре.

Биолози паметнице Сва жива бића на Земљи сврстана су према сродности у три домена: археја, бактерија и еукарија. Организми који припадају домену археја и бактерија немају једро, а организми који припадају домену еукарија у својим ћелијама имају једро. Еукарије могу бити једноћелијске и вишећелијске.

Оно што већ знаш јесте да је епител (скуп ћелија које одвајају организам од спољашње средине) оно што разликује колонију прокариотских организама од вишећелијског организма.

Вишећеличност и подела посла међу ткивима и органима омогућиле су невероватан степен прилагођавања и варијабилности живих бића. Како се вишећеличност појавила у више група еукариота, оне су се разделиле на три царства.

uk a

Биљке и вишећелијске алге имају хлоропласте и у њима пигмент хлорофил, па врше фотосинтезу, стварајући шећере који су основа сваког ланца исхране на Земљи. Познато ти је да се биљке не крећу, већ само покрећу неке делове.

Ed

Животиње су врло покретне и хране се другим организмима, хетеротрофне су. Животињски свет је, као и биљни, изузетно разноврстан. Гљиве су организми без хлорофила, тако да се хране разлагањем обично угинулих организама. Непокретне су и имају особине и биљака и животиња.

Брзо и кратко, учи се лако једноћелијске еукариоте

вишећелијске еукариоте биљке

са хлорофилом без хлорофила

првобитна ћелија археје

Разумеш ли... 1. Шта проучава филогенија? 2. На које домене се деле жива бића? 3. На основу које особине су жива бића подељена на три домена? 4. Како су настали вишећелијски организми? 5. Које разлике постоје између биљака, животиња и гљива?

животиње гљиве

бактерије еукарије

169


Биолози истраживачи Активност – рад у пару

pr om

o

пред вама је „дрво живота“ или филогенетски приказ постанка живог света. На крају књиге се налазе картице, које сте користили за активност еколошке нише – вратите наведене врсте живих бића на њихову „адресу“ и формирајте екосистем. Разврстајте организме на картицама у домене и царства, према њиховим основним особинама.

Царство гљива

Царство биљака

uk a

Царство животиња

Ed

Вишећелијске еукарије

Домен археја

Једноћелијске еукарије Царство протиста

Домен еукарија

Првобитна ћелија

170

Домен бактерија


ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ У овом поглављу уџбеника:

упознаћеш вирусе и бактерије као узрочнике заразних болести;

научићеш како да пружиш прву помоћ код неких повреда у природи, школи или у свом домаћинству;

умећеш да се одупреш понуди да користиш алкохол и друге непожељне супстанце;

o

разумећеш зашто и како мораш да чуваш своје здравље;

pr om

проверићеш колико познајеш и примењујеш правила личне хигијене;

Ed

uk a

схватићеш истинитост народне изреке да је „здравље највеће богатство”.

171


ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ – УЗРОЧНИЦИ И ПРЕНОСИОЦИ Кључне речи: паразит, вирус, циста, праживотиња, косопасица, атлетско стопало, дизентерија Можеш ли да замислиш да су, пре проналаска микроскопа, становници читавих села умирали од заразних болести као што су куга, колера, богиње? Истини за вољу, хигијена становништва у тим временима и није била на некој висини. Када би се у селу појавила нека заразна болест, становници су бежали у друга села. Нису знали да тако шире заразу.

o

Занимљива биологија

pr om

Овом приликом ћеш упознати неке узрочнике заразних болести. То су бактерије, једноћелијске гљиве, вируси као и амебе (једноћелијски организми из групе праживотиња). Изазивачи заразних болести могу се пренети на неколико начина. Често се заразна болест пренесе директним контактом између оболеле и здраве особе. Некада се изазивачи болести преносе путем хране, воде или преко неке животиње. Преносиоци могу бити птице, мишеви, пацови или инсекти.

uk a

Жива бића, дакле, могу да се заразе на два начина: у контакту са изазивачима болести или преко преносиоца.

Ed

Проналазак микроскопа открио је разноврстан свет микроорганизама, међу којима и узрочнике многобројних заразних болести. Тек тада су научници нашли начине да спрече настанак и ширење зараза. Али никад није крај. Куга, колера и друге заразне болести тог времена су сузбијене, али се јављају друге. И тако се трка човека и многобројних узрочника болести наставља.

Директно преношење инфекције

Индиректно преношење инфекције

172


Узрочници заразних болести

Занимљива биологија

pr om

o

Када, на неки начин, паразитске бактерије доспеју у жив организам, почињу да се размножавају деобом и својим великим бројем „нападају“ неке органе, изазивају инфекције, запаљење плућа, шарлах, туберкулозу и многе друге болести.

У литератури и на интернет адреси Института за плућне болести Сремска Каменица http:// www.institut.rs/rs/zapacijente/o-plucnimbolestima/tuberkuloza истражите чињенице о туберкулози. Напиши састав о овој болести.

Занимљива биологија

Ed

uk a

Вируси су, до проналаска електронског микроскопа, били непознати. Захваљујући електронском микроскопу, утврђено је да немају ћелијску грађу. Можемо се запитати како су онда живи.

Вируси су „живи“ само када њихов садржај, ДНК, уђе у живу ћелију.

Када вируси доспеју до живе ћелије, улазе у њу и почињу да се размножавају на рачун ћелије у коју су ушли. Вируси у организам могу да уђу преко слузокоже носа и грла, преко коже или полним путем. Последица је да се ћелије распадају и из њих излазе новостворени вируси, па и они траже нове ћелије и тако се циклус опстанка вируса наставља. Вируси изазивају кијавицу, грип, заразну жутицу, сиду и многе друге болести. И паразитскe гљивице изазивају болести биљака, животиња и човека. Једна врста гљивица паразитира на корену длака и код човека доводи до опадања косе, болести косопасице.

Често се гљивице развијају на стопалу човека, између прстију, и изазивају обољење атлетско стопало. Код такве инфекције, кожа између прстију стопала пуца, јавља се свраб. Атлетско стопало можеш да добијеш ако носиш обућу неког ко је заражен гљивицом која изазива ово обољење.

173


У усној дупљи, цревима, на ноктима и полним органима паразитира гљивица кандида. Паразитске амебе су једноћелијски организми, а неки од њих изазивају болести.

pr om

Преносиоци узрочника заразних болести Домаће животиње, кућни љубимци и друге животиње у окружењу, могу бити преносиоци неких паразита.

Ed

uk a

Кандида је гљивица која паразитира у систему за варење и другим органима.

o

Дизентерична амеба је паразит у цревима човека. Човек се зарази амебом ако једе неопрано воће и поврће, или пије воду у којој се налазе цисте дизентеричне амебе. Оне се хране ткивом унутрашњег слоја ћелија црева на којима изазивају ранице. ЗараДизентерична амеба жена особа има крвави пролив, нема довољно снаге, а ни апетит. Ова болест се назива дизентерија. Све то исцрпљује организам оболеле особе. Последице су тешке, а могу бити и смртоносне.

Ако имаш пса којег волиш, своју љубав према њему треба да показујеш тако што ћеш га правилно неговати. То значи да пас мора да има своје посуђе и свој лежај, редовне шетње и посете ветеринару. Дешава се да се пас, на неки начин, зарази беснилом. Треба да знаш да бесан пас може да зарази човека беснилом, које је тешка, смртоносна болест.

Како да препознаш зараженог пса? Пса зараженог беснилом препознаћеш по томе што је уплашен, тешко се креће, из уста му цури пљувачка. Да се то не би десило и твом псу, редовно га води на вакцинацију и на преглед код ветеринара. Пас оболео од беснила

174

Пас код ветеринара


Маларични комарац је инсект, преносилац изазивача болести маларије. Пре неколико година се код нас појавио комарац западног Нила. Убод овог инсекта може да буде смртоносан, нарочито код старијих особа.

Маларични комарац

Маларичног комарца ћеш препознати по издигнутом трбуху. Док сиса крв, са пљувачком у крв човека убацује узрочнике болести маларије.

Мувa це-це

Ed

uk a

Беле ваши преносе узрочнике тешке болести пегавог тифуса. Живе у одећи човека, посебно нa местима на којима се комади одеће спајају (шавовима). Док се хране крвљу човека, у крв убацују узрочнике тешке болести, пегавог тифуса.

pr om

o

Муве це-це су распрострањене у Африци. Преносе изазиваче болести спавања. Заражени људи, поред других проблема, имају неодољиву жељу за спавањем.

Биолози паметнице Осим врста живих бића које изазивају заразне болести, постоје и оне које их преносе. На пример, бактерије су узрочници заразних болести, а комарци су преносиоци узрочника болести. Инсекти и друге животиње (пацови, мишеви, птице, крпељи) такође су преносиоци; и њих можеш да видиш и разним методама да се одбраниш. Али, микроорганизме узрочнике заразних болести (вирусе, бактерије, амебе...) не видиш. Због тога треба да познајеш и најчешће узрочнике и преносиоце заразних болести и да научиш како да се од њих одбраниш.

Белa ваш

Буве се хране крвљу човека. Преносе узрочнике болести запаљења мозга, тифус, кугу.

Бувa

Како да се сачуваш од непријатних сусрета са изазивачима и са преносиоцима изазивача болести, научићеш нешто касније. Пре тога треба да понешто сазнаш о научницима који су својим истраживањима упознали неке уз- Мишеви и пацови су преносиоци рочнике заразних болести и тако многих заразних болести. помогли човечанству. Овог пута сазнаћеш ко су били научници др Едуард Џенер, Луј Пастер и др Роберт Кох. О другим, исто тако познатим научницима, сазнаћеш у старијим разредима.

Разумеш ли... 1. Наброј узрочнике заразних болести. 2. Како вируси могу да изазову многе тешке болести? 3. Да ли је исушивање бара и мочвара повезано са обољевањем људи од маларије? Објасни. 4. Како ћеш препознати бесног пса и како при том сусрету треба да се понашаш? 5. Како ћеш се обући када пођеш на излет и зашто баш тако?

175


Биолози истраживачи Активност – рад у групама

Семинарски радови: Научници који су својим истраживањима допринели здрављу људи Овог пута упознаћете др Едуарда Џенера, шкотског научника који је спасао човечанство од често смртоносне болести, великих богиња, и Луја Пастера, француског микробиолога и хемичара, који је пронашао вакцину против беснила. И, на крају, али не по значају, др Роберта Коха, немачког научника који је пронашао узрочнике туберкулозе, што је смањило број оболелих.

Едуард Џенер

Извори: интернет, енциклопедије.

o

Поступак: поделите се у три групе; свака група истражује живот и рад по једног научника.

pr om

Мала помоћ:

~ у првом делу рада опишите живот научника (нагласите прва њихова интересовања, школовање и слично);

Луј Пастер

~ у другом делу рада објасните како су дошли до резултата својих истраживање и чиме су задужили човечанство.

Ed

uk a

Све што сте сазнали, прикажите плакатом или презентацијом ПП. Можете да направите изложбу у холу школе.

Роберт Кох

Брзо и кратко, учи се лако

изазивачи

преносиоци

амебе

комарци

бактерије

буве

гљивице

муве

вируси

176

болести


БАКТЕРИЈЕ И АНТИБИОТИЦИ, ПУТЕВИ ПРЕНОШЕЊА ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ Кључне речи: инфекција, антибиотици, имунитет, вакцине

o

Познати су ти најчешћи изазивачи заразних болести, а сада ћеш сазнати и како се они преносе и како се лече, а пре свега како треба да се понашаш и да избегаваш заразу.

pr om

Путеви преношења изазивача заразних болести су разноврсни, па се чини као да се увек појављују нови. Можда се питаш шта да радиш, како да се понашаш да се заштитиш од инфекција? Хигијена је на првом месту. Подсети се песмице Чика Јове Змаја да „пре и после јела треба руке прати... “ Осим тога, разноврсна исхрана, пре свега поврће и воће, а мање слаткиша, основ је здравог живота.

инфекција – зараза или продор страних паразитских бактерија и вируса у тело домаћина при чему изазивају болест вакцине – ослабљени вируси или бактерије који се примају у малим дозама и у организму изазивају стварање имунитета

Ed

uk a

И, не заборави физичку активност. Не мораш да будеш врхунски спортиста, али и свакодневне физичке активности су довољне. Важно је да, мање времена проводиш за компјутером, а више времена у дворишту у игри са друштвом из школе или из краја у којем живиш.

Важни појмови

Ако водиш здрав начин живота, постоји мања могућност да се разболиш. Можеш да се заразиш, али ћеш се својом снагом и имунитетом (отпорношћу организма), уз помоћ лекара и лекова, брзо опоравити. Свој имунитет ћеш појачати вакцинама.

177


Вакцинама се у организам уносе ослабљени вируси и бактерије који не могу да изазову болест, али могу да изазову стварање имунитета.

o

Како се још преносе заразне болести?

pr om

Ed

Инфекција се преноси са оболеле особе која кашље и кија, преко ваздуха.

uk a

вакцина

Заразе најчешће настају због коришћења неисправне хране, преко предмета које је користила оболела особа, ваздухом (ако оболели кашље у твојој близини), неисправном водом за пиће, земљом (ако после игре у дворишту не опереш руке), здравствено непожељним понашањем према кућним љубимцима итд.

Да бисмо спречили могућност преношења заразних болести, неопходно је правилно прати руке.

Много више о заразним болестима сазнаћеш у старијим разредима, сад је довољно да знаш како можеш да се заштитиш и како да твоја евентуална болест прође у блажој форми. 178


Занимљива биологија

1. извор заразе

4. количина вируса и бактерија

2. путеви преношења и ширења

3. улазно место

o

ЗАРАЗНА БОЛЕСТ

pr om

5. осетљивост (диспозиција)

uk a

Вограликов ланац ти показује шта је све неопходно да би неко оболео од заразних болести.

Ed

Васа Пелагић, народни учитељ, живео је и радио у Србији у 19. веку. Учио је становништво како да се лечи природним лековима, пре свега биљкама. У једној од својих књига, Народни учитељ, давао је рецепте за лечење природним путем. Између осталог, предлагао је да ране на кожи које тешко зарастају оболели прекрије буђи са проје (хлеб од кукурузног брашна). Није знао за антибиотик који се налази у тој врсти буђи, али је из искуства знао да буђи помажу.

Ако ипак оболиш од болести коју изазивају бактерије, помоћи ће ти лекови, антибиотици. Назив антибиотик долази од две речи anti – против, bios – живот. Први антибиотик, пеници лин, пр онашао је шкотски научник др Александар Флеминг у првој половини 20. века. Он је гајио гљивицу пеницилијум на плоду лимуна и установио да та гљивица убија бактерије.

Александар Флеминг, проналазач првог антибиотика

Занимљива биологија Пионир свих антибиотских лекова, пеницилин, представља једно од највећих открића свих времена. За његов проналазак заслужан је шкотски микробиолог Александар Флеминг (1881–1955). Одрастао је у скромној сеоској породици. Након завршених студија медицине, 1914. године учествује у Првом светском рату радећи у болницама на западном фронту у Француској. Током овог периода, Флеминг уочава да већи број војника умире од инфекције него од самих повреда. Два научника са Универзитета у Оксфорду, Ховард Флори и Ернест Борис Чејн, настављајући Флемингов рад, успели су 1939. године да издвоје лек у чистом облику чак милион пута активнији од Флемингове сирове супстанце. Лек су потврдили експериментално 1940. године, а већ 1942. изводе потпуно успешан тест на човеку. Затим је уследила масовна производња овог лека, прво за војне, а касније и за цивилне потребе. Нобелову награду за допринос медицини поделила су три научника 1945. године.

179


Биолози истраживачи Активност – групни рад

Семинарски рад – Антибиотици Извори: енциклопедије и интернет Припрема рада: формирајте три групе ученика.

~ Друга група упознаје антибиотике, истражује зашто се, када и како користе. ~ Трећа група истражује шта је Нобелова награда, ко добија ту награду, а пре свега када је и где живео Алфред Нобел.

o

Све што сте сазнали, прикажите осталим ученицима у разреду презентацијом ПП или направите изложбу плаката у холу школе. Важно је да сви ученици сазнају када је и како је пронађен први антибиотик, пеницилин, да разумеју да се антибиотици не смеју користити без упута лекара и зашто је проналазач пеницилина 1945. за свој проналазак добио Нобелову награду. И не мање важно, ко је био Алфред Нобел. И још нешто веома важно. Треба да запамтиш да антибиотици делују само на бактерије, а не и на вирусе.

uk a

1. Шта је имунитет? 2. Како се стиче имунитет? 3. Због чега је важна вакцинација? 4. Шта су антибиотици? 5. Зашто антибиотике смеш да користиш само по препоруци лекара у одређеном времену? 6. Зашто млеко које куваш треба да оставиш да ври неколико минута?

pr om

Разумеш ли...

~ Једна група упознаје ученике са животом и радом проналазача првог антибиотика, пеницилина.

Ed

Брзо и кратко, учи се лако

извор заразе

осетљивост организма

количина бактерија

180

путеви преношења

улазно место


ПОВРЕДЕ И ПРВА ПОМОЋ Кључне речи: повреде коже, тровање храном, сунчаница Знаш све о мобилном телефону, интернету, фејсбуку... Важно је и да знаш себи да помогнеш када си у невољи.

pr om

Прва помоћ представља скуп поступака којима се помаже повређеној или оболелој особи до доласка хитне помоћи, лекара или обучених спасилаца Црвеног крста или неке друге организације.

o

Најпре ћеш научити како долази до повреда коже и тровања храном, а затим и како да помогнеш себи и другима у таквим ситуацијама.

Материјал за прву помоћ

Повреде коже

uk a

Кожа је спољашњи омотач па је, као таква, изложена многобројним повредама, убодима инсеката и ситнијих али и крупнијих животиња (нпр. паса, змија...).

Ed

Као спољашњи омотач тела, кожа је стално у непосредном додиру са спољашњом средином, и изложена је различитим повредама, као што су посекотине, опекотине или промрзлине. Код мањих посекотина потребно је очистити рану дезинфекционим средством. Стерилном газом треба обрисати део око ране, увек од ране према споља. Потом рану треба заштитити завојем или фластером од даљег повређивања и инфекција. Пажљиво посматрај илустрације прве помоћи код повреда коже.

Уколико је посекотина већа и дубља и крварење је јако, рану треба прекрити стерилном газом и увити завојем и што пре отићи лекару.

181


o

Опекотину за разлику од посекотина смеш испирати хладном водом.

Промрзлине настају као последица дужег излагања коже ниској температури. Кожа постаје црвена, затегнута и сјајна, а могу се појавити и пликови. Обично промрзну периферни делови тела: уши, нос, брада, прсти руку и ногу. промрзлу особу треба утоплити и дати јој топле напитке, а промрзла места постепено одмрзавати. повређене делове тела не треба масирати, већ их завити стерилном газом и потражити помоћ лекара.

Ed

uk a

Ако у твом домаћинству већ имате кутију за прву помоћ, замоли одрасле да ти покажу како се користи садржај кутије. Повреде коже нису једине повреде којима је човек изложен. То могу бити тровања, сунчаница и топлотни удар. Са наставником биологије вежбај пружање прве помоћи код повреда коже.

Опекотине могу да настану услед дејства високе температуре, електричне струје, хемијских средстава или УВ зрачења. Ако је опекотина блага, довољно је ставити хладне облоге или лед. Код тежих опекотина долази до оштећења ткива и формирају се пликови. Опечени део треба мазати кремом против опекотина, прекрити стерилном газом и потражити помоћ лекара.

pr om

Биолози креативци

Код већих повреда треба прво зауставити крварење тако што се рана притисне чистом тканином или стерилном газом, бар 15 минута. Ако се у рани налази неки каменчић, не одстрањуј га, можда је покрио неки, макар и мали, крви суд. Преко ране стави чисту газу, остало ће урадити лекар или медицинска сестра.

Промрзлине на рукама

И још нешто. Треба да знаш како да поступиш ако доживиш непријатан сусрет са неким инсектима.

Убод инсекта

Симптоми

Лечење

комарац

оток од 1цм, свраб

хладне облоге од соде бикарбоне

пчела, оса

оток са рупицом, жарење

испирање топлом водом

стршљен

оток са рупицом у средини, свраб

кортикостероидна маст

црвени мрав

оток, свраб, бол

хладне облоге

бува

црвени оток, свраб, жарење

кортикостероидна маст

Место убода пчеле, осе или стршљена очисти сапуном и топлом водом. Уз помоћ тврдог предмета (може да буде и тврђи картон) нежно загреби по кожи и извади жаоку. Не треба да притискаш и не покушавај да је ишчупаш. Након тога обавезно треба отићи лекару, јер убод пчеле и стршљена може да изазове јаку алергијску реакцију. Поред свих ствари у домаћинству, обавезно је да имате и кутију за прву помоћ. 182


Тровање храном Дешава се да поједеш хигијенски неисправну храну, најчешће лети. Намирнице којима је истекао рок трајања не смеју се користити. Врло је битно и правилно чување намирница. Покварена храна и храна којој је истекао рок трајања могу да изазову тровање.

pr om

o

Први знаци тровања су: мучнина, повраћање, сува уста, болови у стомаку, дијареја (пролив).

Приликом куповине обрати пажњу на рок трајања. На сваком производу мора да пише када је производ припремљен и време до којег је исправан за исхрану.

uk a

Како себи, или неком другом, можеш да пружиш прву помоћ?

Ed

Већ знаш како да пружиш прву помоћ код тровања печуркама. Код тровања храном је слично: потруди се да поједену храну повратиш колико можеш, да пијеш доста воде или припремљену супу из кесице, да једеш по мало куваног пиринча и двопека. За почетак је то довољно, остало ће одредити лекар.

Сунчаница и топлотни удар

На високим температурама ваздуха неопходно је узимати велике количине течности.

Шта мислиш да ли су људи свесни последица које могу имати после претераног излагања сунчевом зрачењу? У летњем периоду дуготрајно излагање сунчевом зрачењу изазива сунчаницу и топлотни удар. 183


Биолози истраживачи Активност – рад у групи Сунчаница и топлотни удар Циљ активности је да научите када и како да се сунчате и како да пружите прву помоћ у случају да неко доживи сунчаницу или топлотни удар. Потребан прибор и материјал: интернет, уџбеник прве помоћи Предлажемо вам да проблем истражујете пратећи следећа питања: када долази до сунчанице и топлотног удара?

o

Како се препознаје да ли је у питању сунчаница или топлотни удар?

pr om

Како треба да поступите када неко добије сунчаницу, а како ако је у питању топлотни удар? Зашто дуго сунчање више није и не сме да буде „у моди“? Кога треба да обавестите и од кога да тражите помоћ ако дође до сунчанице или топлотног удара? Шта одрасли у окружењу знају о овим проблемима?

uk a

Проблем

Знаци/симптоми

Прва помоћ

сунчаница

топлотни удар

Ed

Биолози паметнице У свакодневном животу човек је изложен разним повредама и опасностима по његово здравље. Због тога је важно да научиш како да пружиш прву помоћ себи и другима пре него што дођете до лекара или медицинске сестре. Најчешће су повреде коже, посекотине и опекотине. Код посекотина најпре очисти околину ране и покриј је газом. Код опекотина повређено место изложи текућој хладној води и одмах се јави лекару. И још нешто. Свако домаћинство треба да има кутију за прву помоћ а ти, иако си дете, треба да знаш шта све има у тој кутији и како се употребљава. О сунчаници и топлотном удару треба само да знаш да је претерано излагање сунцу штетно и да је неопходно пити довољно течности. Важно је и да запамтиш како да пружиш прву помоћ.

Припремите табелу на табли и у својој свесци.

Разумеш ли...

1. Зашто код посекотина не смеш да дираш саму рану већ само да обришеш део око ране? 2. Како да препознаш ујед пчеле и како да пружиш прву помоћ? 3. Како ћеш разликовати сунчаницу од топлотног удара? 4. Како ћеш пружити прву помоћ код сунчанице и топлотног удара?

Са резултатима истраживања група упознаје ученике у одељењу. На табли у две колоне напишите симптоме и начине пружања прве помоћи. Пре тога ученици треба да изнесу своја искуства, добра или лоша, у вези са сунчањем. Можда неко од ученика има неку занимљиву а поучну причу из свог искуства.

посекотине Брзо и кратко, учи се лако

повреде 184

опекотине уједи инсеката


ПОНАШАЊЕ У СКЛАДУ СА КЛИМАТСКИМ ПРОМЕНАМА Можда се питаш зашто се толико говори о климатским променама. Разлога за то има више, а све се може сажети у један велики разлог, а то је да промена климе угрожава опстанак биљака и животиња и човека.

Због свог доприноса изучавању климатских промена и других истраживања, проф. др Милутин Миланковић уврштен је међу 15 највећих научника 20. века!

Ed

uk a

pr om

o

Знаш да на планети Земљи живи око осам милијарди људи, а по неким прогнозама тај број се стално повећава. За све те људе потребан је смештај, храна, чиста вода и незагађен ваздух. То су само основне потребе, а потреба има много више. Да би задовољио своје потребе, човек користи живу и неживу природу. Гасови из индустријских објеката, саобраћаја и других активности људи подижу се у атмосферу, где стварају омотач који утиче на климатске промене на читавој планети.

Загађење ваздуха је велики проблем у свету.

Проблем загађивања ваздуха у вези са повећавањем температуре на Земљи (глобално загревање) лакше ћеш разумети ако са својим друштвом из одељења предузмеш кратке активности наведене на следећој страни уџбеника. О узроцима и последицама климатских промена сазнаћеш више у старијим разредима, на часовима биологије, физике, хемије и географије. Ове школске године ћеш научити како да се понашаш у условима климатских промена, пре свега при повећању температуре на Земљи, и како својим понашањем можеш да допринесеш њиховом ублажавању. Већ ти је познато шта су сунчаница и топлотни удар, а сада треба да научиш како да се ипак сунчаш, а да ти кожа не „изгори“ и да не добијеш сунчаницу. 185


Пред тобом је табела која показује јачину ултраљубичастог зрачења (УВ) Сунца. Пажљиво је прочитај и, када на радију или телевизији чујеш која је јачина УВ зрачења, знаћеш како треба да се заштитиш. Индекс УВ зрачења

11 и више

8–10

6–7

3–5

1и2

Категорија

екстремна

врло висока

висока

средња

ниска

Излагање сунцу

екстремна заштита

екстремна заштита

потребна заштита

потребна заштита

слободно

pr om

Постоји ли повезаност индустрије и саобраћаја и других активности људи с повећавањем температуре на Земљи?

~ Тамно платно симулира (имитира) загађену атмосферу, а бело платно незагађену атмосферу.

o

Биолози истраживачи Активност – рад у групи

Поступак:

uk a

Потребан прибор и материјал: парче тамног и парче светлог платна 1x1 m, две пластичне флаше од 2 л са замрзнутом водом, две посуде.

Ed

~ На земљу ставите две пластичне флаше са замрзнутом водом. Покријте прву флашу светлим платном, а другу флашу тамним платном.

~ Оставите их да стоје један сат; ~ После сат времена подигните оба платна. Истресите отопљену воду из флаша у посуде и премерите у којој флаши има више отопљене воде. Резултат

Обратите пажњу на лед испод платна: који се више отопио, а који мање. Потрудите се да објасните разлику и повежите то са глобалним повећавањем температуре на Земљи/глобалним загревањем.

Како да се заштитиш од прејаког УВ зрачења? Приликом топлог сунчаног дана, мораш поштовати правила облачења и понашања. То је начин да заштитиш организам од прегревања и штетног деловања УВ зрака који изазивају рак коже. Потребна ти је широка памучна одећа са рукавима, шешир са ободом, наочари са тамним стаклима, заштитна крема за лице и шаке.

На сунцу су неопходни заштитна одећа и крема за сунчање.

186

Потражи хладовину и не сунчај се од 10 до 17 часова. За време сунчања обавезно користи крему за сунчање са високим заштитним фактором, шешир и наочаре за сунце.


Како да се понашаш ван куће, у природи Када одлазиш у природу, мораш се придржавати неких правила облачења и понашања. Ево шта ти је потребно за одлазак у природу: широке панталоне, широка мајица са рукавима без цветних шара да не би привлачила инсекте. Капа је потребна да те заштити од УВ зрачења, а одговарајућа обућа да би те одбранила од повреда стопала и уједа змија. Увек са собом носи флашицу воде и ташницу У природу мораш ићи у прикладној одећи. са првом помоћи.

o

Биолози истраживачи Анкета – самосталан рад

Биолози паметнице Од свог настанка човек користи природу. Све више становника на Земљи има све веће потребе, а да би их задовољио, све што му треба човек узима од природе. Претерано коришћење живе и неживе природе (рудног богатства), развој индустрије и саобраћаја и друге активности људи имају за последицу климатске промене. Ти, као дете, можеш својим понашањем да допринесеш ублажавању тих промена. Ако не расипаш воду, не разбацујеш храну, свеске, књиге, амбалажу од пића и слаткиша, тим поступцима већ значајно доприносиш ублажавању климатских промена.

pr om

Да ли својим понашањем доприносиш климатским променама? Искрено одговори на тврдње, а затим своје одговоре упореди са одговорима свог пара из клупе. Сваку тврдњу прочитај, размисли и заокружи ДА или НЕ.

Ed

uk a

Волиш када су ти све просторије у домаћинству осветљене иако у њима нико не борави. ДА НЕ Када излазиш из куће, искључујеш телевизор и рачунар. ДА НЕ Не волиш да пешачиш и најбоље се осећаш када те родитељи возе у школу, иако је школа близу. ДА НЕ Највише волиш да се купаш у кади пуној топле воде, туширање није уживање, размишљаш да воде увек има. ДА НЕ Књиге и свеске цепаш и бацаш када ти нису потребне. ДА НЕ Не волиш да своју одећу коју не носиш поклониш неком. ДА НЕ Много волиш нову одећу, нарочито ако је од природних материјала. ДА НЕ Не одвајаш се никада од свог мобилног телефона. ДА НЕ Сматраш да је нормално газити и уништавати биљке. ДА НЕ Уништавање школског намештаја нема никакве везе са сечом шума. ДА НЕ Колико тврдњи је означено са ДА а колико са НЕ? ДА____, НЕ____. Шта даље?

Најпре, упореди своје одговоре са паром из клупе, а после организујте разговор, дебату. Утврди да ли грешиш (и где) у свом односу према животној средини. Потруди се да одговориш на питање постоји ли повезаност између понашања најмлађих и климатских промена.

Разумеш ли... 1. Наведи узроке климатских промена које знаш. 2. Које последице климатских промена познајеш? 3. Постоји ли повезаност између понашања деце у школи или на излету и климатских промена? Објасни. 4. У неким крајевима света људи одлазе на плажу и купају се скоро одевени, посебно обраћају пажњу на рамена, руке и главу. Има ли такво понашање везе са климатским променама? 5. Ко је био др Милутин Миланковић и због чега треба да запамтиш његово име?

187


~ Ако разбацујеш ужину по ходницима и учионицама, опет утичеш на већу потрошњу воде, електричне енергије и хране. Немој да заборавиш да на свету има много људи који су полугладни или гладни. ~ Ако бацаш и цепаш свеске и књиге, опет повећаваш потрошњу воде, електричне енергије и дрвета за израду папира.

Особу која је имала топлотни удар : 1. треба утоплити; 2. треба расхлађивати; 3. давати јој да пије воде; 4. пустити је да се сама опорави.

2. Заокружи Т ако је тврдња тачна и Н ако је нетачна.

Ed

~ Ако уништаваш гнезда малих птица, уништаваш и одрасле, па се повећава број инсеката који се хране биљкама, а без биљака нема фотосинтезе... и даље знаш.

Топлотни удар настаје због: 1. излагања сунцу; 2. излагања високим температурама и спарном времену; 3. због немогућности знојења; 4. тачно је 2 и 3.

o

~ Ако дозволиш да вода у ходницима и тоалетима отиче без потребе, троши се вода које нема довољно и која за сваку државу представља богатство.

1. Прочитај пажљиво текст и на основу прочитаног текста заокружи тачан одговор. Топлотни удар настаје ако је човек изложен врло спарном, врућем времену без могућности презнојавања. Топлота се прекомерено накупи у телу, лице се зацрвени, настаје главобоља, слабост, немоћ и губитак свести. Прва помоћ: раскопчати одећу, скинути горње теже одевне предмете, ставити хладне облоге на теме и потиљак, а лице освежавати влажном газом; лаганим проветравањем (вентилатор, промаја) убрзати испаравање тела. Док је унесрећена особа без свести, пазити на упадање језика (бочни положај!).

pr om

И на крају, а можда је могло да буде и на почетку, знаш ли да и твоје понашање у школи утиче на климатске промене?

Биолошке мозгалице Активност – провери научено

uk a

Занимљива биологија

Као што видиш, ако само мало-помало мењаш неке своје навике, много ћеш доприносити ублажавању климатских промена.

Човек је својим негативним деловањем Т пореметио климу на Земљи. Милутин Миланковић се бавио изучавањем Т климатских промена. Дуго излагање сунчевим зрацима може да Т доведе до рака коже. При сунчању не треба користити заштитне креме. Т Свака особа може да допринесе побољшању стања климатских промена. Т

Брзо и кратко, учи се лако сунчаница понашање у складу са климатским променама 188

топлотни удар

Н Н Н Н Н


ПОСЛЕДИЦЕ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ – АЛКОХОЛИЗАМ Често ћеш чути да се каже да је алкохол штетан, али да једна чашица може да поправи здравље. Треба да знаш да је алкохол отров који мења човеково расположење, понашање и расуђивање. Под дејством алкохола човек често ради ствари које иначе не би радио, и којих се не сећа. Алкохол утиче на нервни систем и успорава реакције организма. Никад не седај у ауто са особом која је користила алкохол.

Ed

uk a

pr om

o

Осим на нервни систем, алкохол делује и на остале органе у телу, изазива пропадање јетре и подиже крвни притисак.

Алкохол је због посебне осетљивости младог организма изузетно опасан по здравље деце и омладине.

Алкохолизам се данас сматра болешћу зависности. Он мења не само организам алкохоличара већ утиче на целу породицу. Алкохоличари не могу да контролишу своје понашање, па су у породици честе свађе и насиље. Проблеми се јављају и на послу, па алкохоличари често остају без посла и извора прихода за породицу. 189


Велики проблем представља алкохолизам међу тинејџерима, који из забаве, досаде или на наговор својих другова почињу да пију алкохол. Ако ти твоји другови понуде алкохол, одбиј их, јер постоје много лепши начини забаве.

pr om

o

Често ћеш видети и да родитељи дају алкохол деци јер сматрају да им не може нашкодити или им је то једноставно занимљиво. Не заборави: алкохол код младих људи често доводи до тровања, које се заврши лечењем у болници. Кад знаш нешто више о штетности алкохола, можеш да постанеш популаран међу друговима и без употребе алкохола и на тај начин усавршиш или побољшаш квалитет свог живота и живота особа око тебе.

Алкохолизам разара породицу.

uk a

Биолози истраживачи Радионица, рад у групи

Циљ радионице: треба да разликујеш истине и заблуде које најчешће чујеш о употреби алкохола.

Ed

Потребан материјал: картице са истинама и заблудама о алкохолу

Поделите се у групе, извуците једну картицу, истражите на адреси Клинике за психијатрију ВМА file:///C:/Users/User/Downloads/Alkoholizam.pdf, направите плакат и докажите да ли је тврдња на вашој картици истина или заблуда. Откријте разлоге зашто заблуда постоји, и зашто многи људи верују да је истина. Тврдње које треба да докажете или оповргнете су: @@ Здраво је пити пиво. @@ Лекари препоручују једну чашу алкохола на дан. @@ Са алкохолом је боља забава. @@ Људи који пију црно вино живе дуже и немају проблем са високим крвним притиском. @@ Смеш возити ауто ако си попио малу количину алкохола. @@ Ако не пијеш, ниси популаран. После излагања група, схватићеш да постоји много заблуда везаних за алкохол. Кад разговарамо са неким ко позитивно прича о алкохолу, звучи нам да је свака реченица тачна. Међутим, кад мало размислимо, и кад проучимо шта каже наука, шта су чињенице, а шта заблуде, уочавамо да те тврдње нису тачне. Понекад људи који пију покушавају тиме себе и друге да утеше и оправдају. 190


Самостална годишња провера знања Провери своје знање из биологије стечено у шестом разреду. Пред собом имаш разноврсне задатке. Потруди се да одговориш на постављена питања и тако провериш колико познајеш садржаје које смо учили у шестом разреду. А. Заокружи тачан одговор.*

а. основна јединица грађе живих бића;

в. Оба одговора су тачна.

2. Ћелијски зид имају: а. биљна и животињска ћелија; б. ћелија гљива и биљна ћелија;

pr om

б. основна јединица функције живих бића.

o

1. Ћелија је:

uk a

в. животињска ћелија и ћелија гљива.

3. У митохондријама се:

а. налази хлорофил за процес фотосинтезе;

Ed

б. ослобађа енергија. в. И једно и друго.

Б. Заокружи тачну тврдњу. **

1. Биоценоза је исто што и животна заједница.

ДА

НЕ

2. Опстанак животиња грабљивица зависи од количине падавина.

ДА

НЕ

3. Претерана сеча биљака у џунглама Јужне Америке не утиче на живи свет код нас.

ДА

НЕ

4. Ако човек болује од грипа који изазивају вируси, треба да пије антибиотике.

ДА

НЕ

5. Гени су делови ДНК који носе шифру за неку особину.

ДА

НЕ

191


В. У сваком низу речи прецртај уљеза.* 1. цитоплазма, једро, бактерија, мембрана 2. печурке, амебе, квасци, модрозелене бактерије 3. археја, еукарија, бактерија, животиње 4. биљке, животиње, вируси, гљиве 5. маларични комарац, мува цеце, пацов, амеба

Г. Допуни следеће реченице. ** 1. Станиште и ___________________ граде _______________.

o

2. Јединке исте врсте које живе на _____________________ чине

pr om

______________________ те врсте.

3. У једноћелијском организму животне функције обављају се у ___________, а код вишећелијских у ____________ и __________________. 4. Аутотрофни организми се хране тако што ______________________ ____________________________________________________________.

uk a

5. Екологија је наука која проучава ______________________________ ____________________________________________________________.

Ed

Д. Одговори на следећа питања. *** 1. Какво потомство се може очекивати код бесполног размножавања? ____________________________________________________________ 2. Шта означава појам природна селекција? ____________________________________________________________ 3. По чему се биљке издвајају од осталих вишећелијских организама? ____________________________________________________________ ____________________________________________________________ 4. Ко је био др Александар Флеминг?_____________________________ 5. Зашто уништавање неких врста у животној заједници утиче на све остале врсте? ___________________________________________________________

192


Ђ. Где ко живи или само тражи храну?***

pr om

o

У једном реду се налазе животиње, а у другом њихова станишта. Линијама повежи животињу и станиште на којем живи или само долази да тражи плен. Црвеном оловком повежи животињу и место где живи, а плавом животињу и место где долази по храну.

Ed

uk a

Е. Повежи кљунове и ноге датих птица.***

193


Адаптација – прилагођавање организама условима живота на станишту. Аутотрофни организми – организми који сами стварају храну (погледај фотосинтезу). Бактерије – једноћелијски организми без једра. Бескичмењаци – група животиња које немају орган кичму, који телу даје чврстину и потпору. Биоценоза – животна заједница, скуп организама различитих врста које живе у истом станишту.

Животна средина – насељени део Земље у којем је могућ опстанак живих бића. Зигот – оплођена јајна ћелија из које се развија нов организам. Имунитет – способност организма да се брани од инфекција бактеријама и вирусима. Инфекција – зараза или продор страних паразитских бактерија и вируса у тело домаћина, при чему изазивају болест. Јајна ћелија – женска полна ћелија. Једарце – део једра.

pr om

Борба за опстанак – борба између јединки истих или различитих врста за задовољавање основних животних потреба.

Екосистем – еколошки систем који обухвата жива бића и станиште које она насељавају.

o

Речник појмова

Вакцине – ослабљени узрочници заразних болести који код организма стварају отпорност/имунитет.

Капсула – омотач који се јавља на површини код бактерија. Кичмењаци – животиње које имају чврст потпорни орган – кичму.

Вишећелијски организми – организми грађени из више ћелија.

Колонија – група блиско повезаних јединки које се заједно крећу, хране и размножавају.

uk a

Варијабилност – разноврсност јединки унутар исте врсте.

Ed

Вештачка селекција/одабирање – одабирање јединки биљака и животиња за одгајање које врши човек. Врста – скуп јединки сличних по спољашњем изгледу које могу међусобно да се укрштају и дају плодно потомство.

Контрактилна вакуола – органела која код једноћелијских организама служи за избацивање вишка воде. Култивисане биљке – биљке које човек гаји.

Гљиве – једноћелијски и вишећелијски хетеротрофни организми.

Лажне ножице – делови цитоплазме којим се амебе крећу и хватају плен.

Дијареја – пролив због инфекције органа за варење хране.

Ларва – фаза у развићу неких животиња.

Дисање – процес при којем жива бића усвајају кисеоник, а ослобађају угљен-диоксид. Еволуција – процес постепеног развоја живог света. Екологија – наука о међусобним односима живих бића и односима живих бића и спољашње средине. 194

Једноћелијски организам – организам који је грађен од једне ћелије.

Маларија – болест коју изазива маларични паразит. Малокрвност – смањен број црвених крвних зрнаца. Материца – орган сисара у којем се одвија развиће плода. Месојед – организам који се храни другим животињама.


Микроскоп – справа која увеличава посматране предмете или жива бића.

биљака.

Мимикрија – појава у природи када нека врста имитира другу по облику, боји, изгледу и понашању, нпр. гуштер слепић имитира змију.

Стоме – по две ћелије пасуљастог облика кoje на наличју листа граде отворе. Ткиво – више ћелија истих по облику, грађи и функцији.

Минералне супстанце – супстанце које потичу из неживе природе.

Транспирација – испаравање сувишне воде, преко стома, код биљака.

Мицелијум – тело гљиве, изграђено од хифа.

Трепљар – праживотиња која се креће израштајима цитоплазме, трепљама.

Наследни материјал – налази се у једру и наслеђује се преко полних ћелија родитеља.

Оплођење – спајање женске и мушке полне ћелије. Органеле – делови ћелије који обављају неке животне функције. Орган – више различитих ткива која обављају сличну функцију.

Ферментација – процес врења који обављају бактерије.

pr om

Опрашивање – преношење поленовог праха са цвета на цвет, са прашника на жиг тучка, исте биљне врсте.

Ћелијско дисање – процес који се обавља у ћелији при којем се у митохондријама разградњом шећера ослобађа енергија.

o

Мутације – наследне промене код организама које се дешавају на наследном материјалу.

Фотосинтеза – процес при којем биљке од воде, минералних сусптанци и угљен-диоксида уз помоћ сунчеве светлости стварају органске супстанце. У процесу фотосинтезе биљке ослобађају кисеоник. Фосили – окамењени остаци изумрлих живих бића.

Пигменти – бојене материје у ћелији.

Хифе – издужене ћелије гљива.

Пластиди – органеле у ћелији које у себи садрже бојене супстанце (зелене, жуте, црвене и безбојне).

Хлоропласти – органеле у биљним ћелијама у којима се врши процес фотосинтезе.

Природна селекција/одабирање – скуп природних фактора који неке организме елиминишу, док неки организми који им се прилагоде преживљавају (опстанак најспособнијих).

Хормони – материје које се луче у организму и имају улогу да регулишу бројне животне процесе.

uk a

Паразит – организам који живи на рачун свог домаћина и при томе му наноси штету.

Хитин – органска материја од које су изграђени кутикула инсеката и ћелијски зид гљива.

Ed

Организам – јединка.

Прашник – део цвета у којем се налазе поленова зрна.

Хранљива вакуола – ћелијска органела у којој се вари (разграђује) храна код једноћелијских организама.

Приплод – остављање животиња за размножавање.

Циста – мешколика структура у коју се затвара организам у стадијуму мировања.

Раса - гајена варијанта једне врсте животиња.

Цитологија – наука о ћелији.

Синтеза – спајање. Сорта – гајена варијанта једне врсте

Црвена књига – књига која садржи податке о угроженим и ретким врстама неког подручја. 195


Решења тестова

3. Реши укрштеницу.*** 1 Т К И В О 2 О Р Г А Н Е Л Е 3 М И К Р О С К О П 4 Л Е В Е Н Х У К 5 Ц И Т О П Л А З М А 6 Х Л О Р О П Л А С Т И 7 М Е М Б Р А Н А

Звездице означавају нивое постигнућа: * основни ниво ** средњи ниво *** напредни ниво Решења за Тест на 25. страни Провери шта знаш о открићу ћелије. Заокружи слово испред тачног одговора.* 1. Први микроскоп је конструисао а. Роберт Хук, б. Антони ван Левенхук, в. Шлајден и Шван.

4. Заокружи тачан одговор.* Да би се човек кретао, неопходан је рад његових мишића. Овај рад се остварује захваљујући енергији која потиче из: a. једра, б. митохондрија, в. хлоропласта, г. цитоплазме.

uk a

pr om

3. Ако је тврдња тачна, заокружи Т, а ако је нетачна, заокружи Н. ** Ћелија је основна јединица и живих и неживих бића. Т Н Свака ћелија настала је из ћелије деобом. Т Н Ћелијску теорију су поставили Шлајден и Шван. Т Н Светлосни микроскоп увеличава до милион пута. Т Н Одговори на питања .***

5. На сликама је представљена:** а. биљна ћелија, б. животињска ћелија.

o

2. Ћелију је открио: а. Роберт Хук, б. Антони ван Левенхук, в. Шлајден и Шван.

Ed

4. Објасни ћелијску теорију. Сва жива бића су изграђена од ћелија, без обзира на то да ли су биљни или животињски организми. Ћелија је основна јединица грађе и функције свих живих бића. 5. Како се рачуна увеличање микроскопа? Увеличање микроскопа се рачуна као увеличање окулара X увеличање објектива. Страна 35. и 36.

1. Заокружи Т ако је тврдња тачна и Н ако је нетачна.** Ћелијска мембрана је селективно пропустљива. Т Цитоплазма је контролни центар ћелије. Т Једро имају сва жива бића. Т Органеле имају своју улогу у ћелији. Т 2. Повежи делове ћелије и њихову улогу.* 1. мембрана 3 2. цитоплазма 5 3. једро 2 4. органеле 4 5. митохондрије 1 6. хлоропласти 6 7. вакуола 7

196

Н Н Н Н

__________Б_________

__________А__________

6. Обележи делове ћелије.*** ћелијска мембрана једро цитоплазма митохондрије 7. Објасни шта значе наведени појмови укрштенице. *** 1. Ћелијска мембрана је граница између ћелије и њене околине. Штити ћелију и одређује које материје могу да уђу у ћелију или изађу из ње. 2. Цитологија је наука о ћелији. 3. Стоме су отвори на наличју листа, који су окружени са две ћелије затварачице. 4. Цитоплазма је течност која испуњава ћелију и у којој се налазе органеле. 5. Хлорофил је биљни пигмент. 6. Једро је органела која управља радом ћелије и учествује у размножавању. 7. Фотосинтеза је процес стварања шећера у хлоропластима. 8. ДНК се налази у једру и њени делови су гени, којима се преносе наследне особине. 9. Хлоропласти су биљне органеле у којима се врши фотосинтеза.


Страна 48.

Ed

1.* НЕ; НЕ, ДА 2. Мачка је вишећелијски организам, значи има органе. Плод јабуке може ускиснути на дрвету јер на себи има квасце који изазивају ферментацију. Цветање воде настаје када се у загађеној води развије велика количина модрозелених бактерија. грожђе се не пере да се не би спрали квасци који се налазе на плоду. Сапротрофске бактерије су организми који разлажу угинуле организме. Када њих не би било, угинула материја не би могла иструнути. 3. Повежи појмове тако да повежеш организам са делом тела

1, 4 бактерије ________ 2, 3 амеба ________

3, 5 квасац ________

2. Препознај системе органа код човека и напиши њихову улогу. Редом Скелетни систем – даје потпору организму и учествује у кретању. Систем за дисање – преко њега се врши размена гасова. Мишићни систем – учествује у кретању. Систем за циркулацију – преноси путем крви кисеоник и храну до свих ћелија, а од ћелија односи штетне материје. Систем за варење – вари храну до најситнијих супстанци које ћелија може да користи. Нервни систем – усклађује рад целог организма. 3. Заврши започету мапу ума која приказује разноврсност животиња. Твој задатак је да допишеш групе бескичмењака и кичмењака.

uk a

К В A С А Ц Ф Е Р М Е Н Т А Ц И Ј А Ћ Е Л И Ј С К И З И Д В И Б Р И О Н И О Р Г A Н Е Л А Страна 49.

Страна 96. 1. Заокружи Т ако сматраш да је тврдња тачна и Н ако сматраш да је нетачна. Т Н ~ Биљке имају системе органа. ~ Бактерије могу бити корисне за човека. Т Н Н ~ Желудац је део органа за варење амеба. Т Т Н ~ Волвокс је колонијални бичар.

pr om

Страна 45. Квасац који се користи у пекарству је: 1. једноћелијски организам Да би се тесто са квасцем подигло: 1. треба додати шећер и држати тесто на топлом месту Квасац разлаже шећере на: 3. угљен-диоксид и алкохол Квасци се размножавају: 2. пупљењем

Страна 77. 1. Повежи кљунове и ноге птица: 4, 1, 5, 2, 3. 2. Повежи зубе и животињу: 7, 5, 6, 1, 3, 4, 2.

o

10. Ћелијски зид је додатни омотач око биљне и бактеријске ћелије који има заштитну улогу. 11. Ћелија је основна јединица грађе и функције сваког живог бића. 12. Вакуоле су органеле у ћелији које могу бити испуњене резервним материјама. 13. Шта значи појам означен црвеном бојом Митохондрије су органеле у којима се из шећера ослобађа енергија, која се користи за све животне процесе.

животиње бескичмењаци сунђери дупљари

кичмењаци рибе водоземци

црви мекушци зглавкари бодљокошци

гмизавци птице сисари

4. Допуни реченице. Системом за дисање из ваздуха се издваја кисеоник који стиже до митохондрија, ћелијских органела. У њима се обавља процес ћелијског дисања. У том процесу се ослобађа енергија и угљен-диоксид, који се преко система за дисање избацује у спољашњу средину.

197


5. Повежи појмове – ко где припада. ~ бактерије хифе ~ биљке вегетативни органи ~ животиње органеле ~ гљиве немају једро системи органа лажне ножице

Први корак*

1. Која је основна јединица грађе и функције сваког живог бића? Ћелија 2. Наведи једноћелијске организме које познајеш. Амеба, квасац, модрозелена бактерија, бактерија.

Ed

uk a

3. Које групе вишећелијских организама познајеш? Биљке, животиње и гљиве. 4. Који су основни процеси које обавља свако живо биће? Дисање, излучивање, размножавање, рађање, исхрана. 5. Како хранљиве супстанце доспевају до сваке ћелије? Преко проводних судова код биљака или путем телесних течности код животиња. 6. Наведи вегетативне и репродуктивне органе биљака. Вегетативни су: корен, стабло, лист; репродуктивни органи су: цвет, плод и семе.

Други корак** 1. Наведи органе за варење и објасни њихову улогу. У варењу/разлагању хране учествује више органа, као што су: зуби, језик, желудац, црева (танко и дебело). Иако су ти органи различити, сви имају заједничку функцију, а то је разлагање хране на простије састојке. Зуби сецкају храну, желудац је натапа соковима за варење и започиње варење. У танком цреву се храна разлаже и улази у крв. У дебелом цреву се упија вода и минералне материје. Анални отвор служи за избацивање несварених остатака хране.

198

3. Објасни процес фотосинтезе Биљке процесом фотосинтезе везују енергију сунца која им омогућава да од воде, минералних супстанци (из подлоге) и угљен-диоксида (из ваздуха) стварају органске супстанце – шећере. Притом ослобађају кисеоник. Модрозелене бактерије и алге имају хлоропласте па такође врше фотосинтезу. 4. Како се биљке а како животиње ослобађају сувишне течности и других штетних супстанци? Биљке се вишка воде ослобађају преко отвора на наличју листа који се називају стоме. Животиње се вишка воде и штетних материја ослобађају преко коже, дисањем и системом органа за излучивање.

pr om

6. Своје знање вреднуј и на овај начин. Питања су груписана у три нивоа, корака. Распоређена су у нивое по тежини. У првом кораку су најлакша, а у трећем најтежа. Најпре одговори на најлакша питања, а затим пређи на она све тежа. Сваки тачан одговор даје ти 1 бод.

2. Наведи нивое организације живих бића почев од најсложенијег. Организам–систем органа–орган–ткиво– ћелија

o

Ако сваку реченицу допуниш тачним одговорима, добијаш 3 бода. Ако три реченице завршиш, добијаш 2 бода. Ако имаш само једну тачну реченицу, добијаш 1 бод.

5. Који су репродуктивни органи биљака? Репродуктивни органи биљке учествују у размножавању и то су цвет, плод и семе. Трећи корак*** 1. Објасни како то да једноћелијски организми могу да обављају све животне функције као и они коју су грађени од више ћелија. Једноћелијски организми имају органеле, делове ћелије који обављају животне функције. 2. Које су то особине које биљке, животиње и гљиве сврставају у један домен? Њихове ћелије имају једро. Припадају домену еукарија. 3. Шта се дешава са хранљивим супстанцама које доспевају до сваке ћелије? Када хранљиве супстанце и кисеоник доспеју до ћелија, у митохондријама се одвија процес ћелијског дисања. Кисеоник служи као гориво које помаже да се шећер који је доспео до митохондрија разложи на саставне делове. 4. Повежи процес фотосинтезе и дисања. Шећер који је створен фотосинтезом у митохондријама се разлаже на воду, угљен-диоксид и енергију. Вода се избацује преко система за излучивање или се троши у организму. Угљен-диоксид је штетан и избацује се преко органа за дисање у спољашњу средину. Енергија се троши за све животне процесе.


6. Шта је опрашивање, а шта оплођење? Опрашивање је процес преношења полена на жиг тучка, а оплођење је спајање мушке и женске полне ћелије. Страна 106. Вукови живе у чопору. Кошуте живе у крду. Скакавци живе у роју. Гуске живе у јату. Страна 127. 1. Исхрана чланова биоценозе. Доврши започету табелу.* МЕСТО У ЕКОСИСТЕМУ

БИЉКЕ

аутотрофан

произвођач

ЖИВОТИЊЕ

хетеротрофан

потрошач

ГЉИВЕ И БАКТЕРИЈЕ

хетеротрофан сапротрофи могу бити и аутотрофне

разлагачи

Б И О Т И Ч К И Ф А К Т О Р В О Д А Ц Р В Е Н Е К Њ И Г Е З А Г А Ђ Е Њ Е В Е Л И К А П А Н Д А Страна 161. и 162. 1. Заокружи слово испред тачног одговора. Потомци настали бесполним размножавањем: А. идентични су својим родитељима, Б. међусобно се разликују, В. разликују се од својих родитеља.

pr om

ТИП ИСХРАНЕ

2.Човек својим деловањем не уништава Н природу. Т Човек је господар планете, може да ради шта жели. Т Н Антропогени фактор је биотички еколошки фактор. Т Н Човек увозом нових врста у екосистем доводи до његовог пропадања. Т Н Негативно деловање човека може довести и до пропадања људске популације. Н Т 3.

o

5. У којим органелама се ослобађа енергија? У митохондријама.

Човек ствара нове врсте: А. случајно, Б. да би се прехранио све већи број људи на планети, В. зато што научници сматрају да је на Земљи мало врста биљака и животиња.

Ed

uk a

3. Заокружи Т ако је тврдња тачна или Н ако је нетачна** Нестанак месоједа у једној биоценози би повећао број биљака. Т Н Од броја биљака у биоценози зависи опстанак грабљиваца. Т Н Организми на једном станишту су повезани односима исхране. Т Н У једном станишту не могу да живе две популације које се хране истом храном. Т Н Односи исхране могу се приказати и трофичком пирамидом. Т Н

4. Повежи појмове тако да повежеш организме и њихову улогу у животној заједници * произвођачи ____3, 4, 6____ потрошачи ____1, 2, 8____ разлагачи _____5, 7_____ Страна 141. и 142. Линијама повежи производ и животињу од које су људи узели идеје. ** 1. вилин коњиц и хеликоптер риба и чамац патка и весла

2. Ако сматраш да је тврдња тачна, заокружи Т, а ако сматраш да је нетачна, заокружи Н. ** На неке особине осим наслеђа може да утиче и спољашња средина. Т Н Вукови ће у крду јелена уловити најбржу јединку. Т Н Адаптацијама се организми прилагођавају променама у спољашњој средини. Т Н Еволуција је постепена промена врсте кроз дуги низ година. Т Н 3. Наведите адаптације следећих организама на животну средину.*** Пастрмка – вретенаст облик тела, боја која одговара каменитој и шљунковитој подлози. Пустињска лисица – велике уши за хлађење, боја крзна која је слична песку. Жирафа – дуг врат да може да дохвати лишће са високих грана.

199


Страна 189. 1. Прочитај пажљиво текст и на основу прочитаног текста заокружи тачан одговор. Топлотни удар настаје због: 4. тачно је 2 и 3. Особу која је имала топлотни удар : 2. треба расхлађивати;

В. У сваком низу речи прецртај уљеза. * 1. цитоплазма, једро, бактерија, мембрана 2. печурке, амебе, квасци, модрозелене бактерије 3. археја, еукарија, бактерија, животиње 4. биљке, животиње, вируси, гљиве 5. маларични комарац, мува цеце, пацов, амеба Г. Допуни следеће реченице. ** 1. Станиште и живи свет граде екосистем. 2. Јединке исте врсте које живе на станишту чине популацију те врсте. 3. У једноћелијском организму животне функције обављају се у органелама, а код вишећелијских у органима и системима органа. 4. Аутотрофни организми се хране тако што у процесу фотосинтезе стварају храну. 5. Екологија је наука која проучава међусобне односе живих бића као и односе живих бића и неживе природе.

pr om

2. Заокружи Т ако је тврдња тачна и Н ако је нетачна. Човек је својим негативним деловањем пореметио климу на Земљи. Т Н Милутин Миланковић се бавио изучавањем климатских промена Т Н Дуго излагање сунчевим зрацима може да доведе до рака коже Т Н При сунчању не треба користити Т Н заштитне креме. Свака особа може да допринесе побољшању стања климатских промена Т Н

4. Ако човек болује од грипа који изазивају вируси, треба да пије антибиотике. ДА НЕ 5. Гени су делови ДНК који носе шифру за неку особину. ДА НЕ

o

4. Повежи појмове и објашњења тако што ћеш на линије уписати слово испред тачног појма. *** б варијабилност г адаптација а природна селекција в борба за опстанак

Страна 191.

uk a

Самостална годишња провера знања

Ed

А. Заокружи тачан одговор.* 1. Ћелија је: в. Оба одговора су тачна. 2. Ћелијски зид имају: б. ћелија гљива и биљна ћелија, 3. У митохондријама се: б. ослобађа енергија.

Б. Заокружи тачну тврдњу. ** 1. Биоценоза је исто што и животна заједница. ДА НЕ 2. Опстанак животиња грабљивица зависи од количине падавина. ДА НЕ 3. Претерана сеча биљака у џунглама Јужне Америке не утиче на живи свет код нас. ДА НЕ

Д. Одговори на следећа питања. *** 1. Какво потомство се може очекивати код бесполног размножавања? Потомци су идентични родитељима. 2. Шта означава појам природна селекција? Скуп природних фактора који неке организме елиминишу, док неки организми који им се прилагоде преживљавају (опстанак најспособнијих). 3. По чему се биљке издвајају од осталих вишећелијских организама? Биљке имају аутотрофан начин исхране. 4. Ко је био др Александар Флеминг? Научник који је пронашао први антибиотик, пеницилин – лек против бактерија. 5. Зашто уништавање неких врста у животној заједници утиче на све остале врсте? Зато што су све врсте у једном екосистему повезане мрежама исхране, па уништавање једне врсте доводи до уништавања целог екосистема.

Ђ.*** Жаба – бара Белоушка – бара Маслачак – ливада Храст – шума Вук – шума Е. *** Чапља – друге ноге Детлић – треће ноге Патка – прве ноге Соко – четврте ноге

200


201

uk a

Ed o

pr om


202

uk a

Ed o

pr om


uk a

Ed o

pr om


uk a

Ed o

pr om


локвањ

врба

барска корњача

барска шкољка

шаран

инсект гњурац

чапља

барска перуника

зец

дивља свиња

детлић

веверица

леска

славуј

маслачак

јастреб

рода

модрозелена бактерија

висибаба

срна

змија

љубичица

папучица

бува

амеба

еуглена

бактерија

квасац

кртица

речни рак

вук

бор

печурка

сом

uk a

храст

Ed

pr om

o

трска


uk a

Ed o

pr om


Коришћена литература

o

•С пасић, М., Слијепчевић, Д., Вујовић, С. (2003), Водич кроз зависности, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. • Т уцић, Н. (2003), Еволуциона биологија, ННК Интернационал, Београд. •Ц ветковић, Д., Лакушић, Д., Матић, Г., Кораћ, А., Јовановић, С. (2005), Биологија за четврти разред гимназије природно-математичког смера, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. •Ц ветковић, Д., Лакушић, Д., Матић, Г., Кораћ, А., Јовановић, С. (2005), Биологија за четврти разред гимназије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. •Ш колски биолошки атлас (2003), Креативни центар, Београд • https://www.nationalgeographic.rs/ • https://www.animalplanet.com/ • http://www.torlakinstitut.com •h ttp://www.zdravlje.org.rs/index.php/ savetovaliste/imunizacija • https://vesnamiletic.weebly.com/ • http://zbornikradova.mtt.gov.rs/ •h ttp://www.osmihajlopupin.edu.rs/vesnamiletic. html • https://sr.wikipedia.org/wiki/

Ed

uk a

pr om

• Аttеnborough, D. (1986), Život na Zemlji, Prosvjeta, Zagreb. • Аttеnborough, D. (1990), Živi planet, Prosvjeta, Zagreb. • Бјегојевић, В., Вуковић, Д., Живковић, М., Лазановић, Д., Пауновић, П., Рајин, Г. (1996), Здравствено васпитање у основним школама, Катедра социјалне медицине Медицинског факултета Универзитета у Београду. • Брем, А. (1956), Живот животиња, друго издање, Народна књига, Београд. • Grebner, K. E. (1971), Природа позната и непозната, „Вук Караџић”, Београд. • Dawkins, R. (2004), Priče naših predaka, Laguna, Beograd. • Матановић, В. (2005), Биологија за осми разред основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево. • Матановић, В., Станковић, М., Биологија за осми разред основне школе, Герундијум, Београд. • Матановић, В., Игић, Р., Радоњић, С. (2012), Биологија за пети разред основне школе, Едука, Београд. • Маринковић, Д., Ћурћић, Д., Петровић, В., Пашић, М., Стефановић, Б. (1992), Биологија за трећи и четврти разред гимназије, Завод за уџбенике, Нови Сад. • Петровић, Ј. (2008), Секс за почетнике, Издавaчка кућа Креативни центар, Београд. • Радоњић, С., Матановић, В. (2000), Биологија, одабрана поглавља за студенте Учитељског факултета, Унирекс, Подгорица. • Радоњић, С., Матановић, В. (2007), Биологија за шести разред основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево. • Радоњић, С., Матановић, В. (2007), Биологија за девети разред основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево. • Симоновић Милошевић, Л. (2006), Занимљиви свет животиња, Просветни преглед, Београд.


Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.