Nove tehnologije menjaju industrije i globalnu ekonomiju

Nije tajna da je svetu očajnički potreban ubrzani tehnološki napredak i da stratezi već u bliskoj budućnosti predviđaju revolucionarne promene. Očekuje se da će već do 2025. godine dodatnih 4,3 milijarde ljudi imati pristup mobilnoj vezi.

Strokovnjaki napovedujejo, da bomo kmalu videli, kako mobilne računalniške naprave prevladujejo nad internetno povezljivostjo in širše. Vmesniki, senzorji in aplikacije se bodo hitro razvijali, da bodo ustrezali tej veliki potrebi po zahtevni tehnološki prilagoditvi. Tehnologija že danes omogoča hitrejše spremembe in napredek ter povzroča pospešitev hitrosti sprememb. Računalniška moč si je danes že utrdila svoje mesto v digitalni dobi, saj so skoraj vse naprave računalniško podprte. Strokovnjaki za podatkovno znanost so napovedali, da se bo računalniška infrastruktura, ki jo trenutno gradimo, v prihodnjih letih razvijala le še hitreje in bolje. Danes imamo že možnost uporabe 5G-omrežji v (določenih okoljih). Strategi pa se že pripravljajo na obdobje izgradnje 6G in tudi na obdobje, ki bo sledilo, imenovano postdigitalna doba. Računalniška moč danes ustvarja več tehnoloških delovnih mest v industriji, vendar bo zahtevala vedno več specializiranih kvalifikacij in specifičnih znanj zaposlenih. Od znanosti o podatkih do robotike in upravljanja informacijske tehnologije bo to področje omogočilo največji odstotek zaposlovanja skoraj v vsaki državi. Ena bistvena veja na tem področju, ki se je lahko učimo že danes, je RPA (Robotic Process Automation), tj. avtomatizacija robotskih procesov. RPA je namenjena programski opremi za računalništvo in avtomatizacijo, ki nas lahko usposobi za visoko plačano vlogo v industriji IT. Kot najboljša delovna mesta na področju RPA se danes že omenjajo; vodje IT, podatkovni strokovnjaki, produktni vodje, strokovnjaki za testiranje zahtevnih izdelkov, inženirji avtomatizacije, IT-raziskovalci in drugi. Vse pogosteje se danes omenja tudi pomembnost Datafikacije (Datafication), kar preprosto pomeni spremembo človeških opravil in nalog, ki temeljijo na podatkih. Datafikacija spreminja vse v našem življenju v naprave ali programsko opremo, ki jo poganjajo podatki. Od naših pametnih telefonov, industrijskih strojev, pametnih naprav in pisarniških aplikacij do naprav, ki jih poganja umetna inteligenca, in tudi bionskih sistemov in naprav, ki spreminjajo zdravstvo in sodobno medicino. Čeprav Forrester Research ocenjuje, da bo avtomatizacija RPA ogrozila preživetje mnogih, bo RPA na drugi strani ustvarjala tudi številna nova delovna mesta in hkrati spreminjala obstoječa. McKinsey ugotavlja, da je manj kot 5 odstotkov poklicev mogoče popolnoma avtomatizirati, približno 60 odstotkov pa jih je mogoče delno avtomatizirati.

Veštačka inteligencija u vezi sa tehnologijama konvergencije

Veštačka inteligencija (AI) je dobila veliku pažnju u poslednjoj deceniji i jedan je od novih tehnoloških trendova, jer su njeni efekti na naše živote i rad sve uočljiviji. Veštačka inteligencija je već poznata po svojoj superiornosti u prepoznavanju slike i govora, aplikacijama za navigaciju, ličnim asistentima za pametne telefone i raznim drugim aplikacijama. Takođe se koristi za analizu interakcija da bi se utvrdile fundamentalne veze i uvidi u složene procese, za pomoć u predviđanju potražnje za uslugama, uključujući u zdravstvu, medicini i dijagnostici. Posebno postaje značajna za industriju u vezi sa konvergentnim tehnologijama DARQ i NBIC. Forrester predviđa da će veštačka inteligencija, mašinsko učenje i automatizacija stvoriti 9 odsto novih radnih mesta u SAD do 2025. godine, uključujući stručnjake za robotiku, naučnike za podatke, stručnjake za automatizaciju i druga polja. Industrija virtuelne i proširene stvarnosti trenutno je tržište od 7 milijardi dolara. Goldman Sachs se kladi da će do 2025. godine iznositi 80 milijardi dolara. Tehnološka infrastruktura će doživeti velike nadogradnje, dok će se ekosistem aplikacija oblikovati prvenstveno za potrošače i preduzeća. AI i ML, kao i korisnički interfejsi kao što su govor, prepoznavanje pokreta, glas, neuronska mreža, itd. će tokom zajedničkog napretka doživeti odličnu saradnju i konvergentne interakcije. Ovo će povećati produktivnost i povećati efikasnu automatizaciju. Napredna robotika će biti revolucionarno povezana sa veštačkom inteligencijom. Veštačka inteligencija će unaprediti mašinski vid, kompjuterski vid (takođe bionički vid), pametne senzore, kontrolere, motore, hidrauliku, materijale, kao i inteligentne egzoskelete (robotska odeća koja se može nositi). Doći će do promena u načinu na koji se isporučuju proizvodi i usluge. Naravno, uskoro će doći do porasta tehnoloških talenata za izgradnju, rad i održavanje naprednih robota. Stižu i hibridne robotske tehnologije (hybrot). Hibrot je (skraćeno od „hibridni robot”) kibernetički organizam u obliku kompjuterski kontrolisanog robota sastavljenog od elektronskih i bioloških elemenata. Danas se hibrotom nazivaju i novi hibridni neuronski mikrosistemi. Mnogi pravci razvoja takođe su usmereni na predstojeću biodigitalnu konvergenciju. Na vidiku je i Nekrobotika (Necrobotics) kao praksa korišćenja biotičkih materijala kao gradivnih blokova robotskih komponenti. Ovaj razvoj je u ranoj fazi i takođe će se fokusirati na oblast bionike i humanoidne robotike. Sa današnjim hibrotima danas se uglavnom pokušava otkriti koja su neuronska svojstva od suštinskog značaja za tipove kolektivne dinamike koja bi se mogla koristiti u veštačkim inteligentnim sistemima. Danas je više od 10 milijardi uređaja povezano na Internet stvari (IoT), a očekuje se da će ovaj broj porasti na između 50 milijardi i 100 milijardi već u ovoj novoj deceniji. To znači da će organizacije biti suočene sa potrebom da nadgledaju i štite proizvode, sisteme, uređaje, pa čak i ljude. Ovde se, naravno, susrećemo i sa biometrijskom tehnologijom, koja se ubrzano širi u različite oblasti, posebno u vezi sa bionikom i biomimetikom. Nedavno istraživanje stručnjaka za bezbednost otkrilo je da 72 odsto kompanija planira da odbaci tradicionalne lozinke do 2025. godine. To će dovesti do porasta broja novih usluga autorizacije. Uključivaće identifikaciju lica, očiju, glasa, ruke, potpisa i još mnogo toga. U prošlosti smo i ovde veoma uspešno i efektno isticali tehnološke trendove, posebno u okviru dana tehnologije i nanotehnologije, koje već dugi niz godina uspešno organizujemo u okviru Obrtničke komore Slovenije (OZS) uz podršku fakulteta, univerziteta i instituta. Danas se tehnološki i razvojni trendovi redovno predstavljaju samo u okviru projekta MIZŠ „Ukrštanja nauke i privrede“.

Janez Škrlec je bio dugogodišnji član Saveta za nauku i tehnologiju Republike Slovenije, osnivač je Odbora za nauku i tehnologiju pri OZS. Bavi se elektronikom, mehatronikom, bionikom i nanotehnologijom.