INTERVJU S FINALISTKOM ZA INŽENJERK OGODINE: Željana Grbović

Balans između posla, porodice i hobija je moguć

Željana Grbović je istraživač u Institutu Biosens i doktorantkinja elektrotehnike na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Bavi se razvojem algoritama mašinskog i dubokog učenja sa primenom u oblasti poljoprivrede. Njen master rad odnosi se na detekciju klasova pšenice na termalnim slikama korišćenjem dubokih neuronskih mreža.

Željanin cilj je da približi nauku industriji. Njena prva iskustva u oblasti mašinskog učenja datiraju iz 2016. godine kada je njen studentski tim rangiran među prvih pet od ukupno 52 tima iz 23 zemlje na prestižnom IEEE SP Cup takmičenju. Nagrade osvaja i danas, a kontinuirano se usavršava na prestižnim evropskim i svetskim naučnim skupovima, gde ima priliku da razmenjuje ideje sa istraživačima iz renomiranih institucija kao što su Stanford i MIT i kompanija poput Google i Meta. Osim ljubavi prema nauci, ona je veliki ljubitelj zimskih i letnjih sportova, uključujući snowboarding i surfovanje, a i majka je dvoje dece. „Nadam se da moja sposobnost da balansiram između karijere, porodičnih obaveza i hobija može biti inspiracija za mlade devojke. Svojim angažmanom u naučnim istraživanjima i uspehom u poslu, uporedo sa aktivnim životom van radnog okruženja, pokazujem da se uspešno može postići ravnoteža između profesionalnih i ličnih ciljeva“, kaže Željana.

Pre svega, čestitke za izbor među 10 prvoplasiranih „Inženjerki godine“. Kako Vi gledate na sve to?

Hvala. Zaista je lep osećaj biti prepoznata među mnogim impresivnim pričama i karijerama i odabrana u 10 prvoplasiranih. Veoma mi je drago zbog ovog priznanja. Lepo je ukazati mladim ljudima na istrajne i inpspirativne primere koji su oko nas i mogu pomoći u odabiru na putu u daljem obrazovanju i karijeri.

Kako ste doživeli celokupan događaj, posebno samu dodelu priznanja u Privrednoj komori Srbije?

Dodela priznanja je bila odlično organizovana, uz obraćanja predstavnika iz važnih institucija koji dodatno doprinose i daju na značaju ovoj inicijativi. Istakla bih takođe i priliku za dodatno predstavljanje koje su u opuštenoj, ali svečanoj atmosferi imale sve kandidatkinje, da još jednom ukažu na važnost inženjerstva i doprinos žena u ovoj širokoj i važnoj oblasti.

Kada ste saznali da želite da postanete inženjerka i odakle Vam inspiracija za inženjersku profesiju?

Nisam oduvek znala da želim da budem baš inženjerka. Prirodne sklonosti ka matematici i fizici su bile samo uvod u inženjerstvo, a dalje usmeravanje u obrazovanju kroz Prirodno-matematički smer u Gimnaziji J.J.Zmaj je vodilo ka konačnom izboru Elektrotehnike i računarstva na Fakutetu Tehničkih Nauka u Novom Sadu. Radoznalost i lakoća u izvršavanju ovakvih zadataka je bila glavni motiv za konačan odabir. Kroz obrazovanje sam oduvek imala podršku, pored porodice, i učitelja koji je podsticao takmičarski duh, kasnije nastavnica matematike, pa profesor fizike u gimnaziji… Zahvaljujući tome, nije bilo sumnje da ću ja naći svoje mesto u ovoj struci.

Prema Vašem mišljenju, šta čini dobrog inženjera?

Dobrog inženjera čini radnoznalost da istraži moguća rešenja, znanje da odabere pravo, i hrabrost i spretnost da ga implementira. Osim toga, inženjeri bi trebalo da budu uže specijalizovani za određenu oblast, i da se trude da svakodnevno u njoj napreduju i budu što bolji. Osim toga, treba da poseduju sposobnost za sagledavanje šire slike, kako bi našli svoje mesto i doprineli svojim znanjem nekom većem projektu/rešenju ili inovaciji.

Možete li nam ukratko predstaviti kompaniju/instituciju u kojoj trenutno radite?

BioSens Institut je mlada institucija, i svakako jedno od najinspirativnijih mesta za rad ljudi u nauci zahvaljujući osnivačima dr Vesni Bengin i dr Vladimiru Crnojeviću koji su sa svojim saradnicima uspeli da okupe tim mladih ljudi, spoje naizgled nespojivo – elektrotehniku i poljoprivredu i pokrenu, naizgled pomalo uspavanu nauku u Srbiji. Pored najvećeg projekta – ANTARES koji je finansiran od strane Evropske Unije, ukupne vrednosti ~30 M eura, BioSens je danas Centar Izvrsnosti, Institut gde se radi vrhunska nauka. Naši istraživači saradjuju sa institucijama iz celog sveta. Kroz evropske i nacionalne projekte, studenti doktorskih studija imaju priliku da borave na univerzitetima i laboratorijama širom Evrope i sveta, i da razmenjuju znanja sa najvećim stručnjacima iz oblasti. Naučne rezultate koje ostvare kroz pomenute saradnje imaju priliku da prezentuju na najvažnijim konferencijama u oblasti koje se održavaju širom sveta. Osim toga ono što krasi Insitut je multidisciplinarnost koja je zastupljena i pospešuje saradnju istraživača iz oblasti poljoprivrede, biologije, ekologije, geografije elektrotehnike, računarstva, hemije, tehnologije itd. Ono što smatram najvećom vrednosti, pored gore navedenog, je i akcenat na rezultate projekta koji unapređuju čitav lanac prozvodnje hrane na različite načine, te rad na samim projektima nije samo nauka radi nauke, nego sav rad ima viši cilj - da doprinose poboljšanju kvaliteta života hrane i ljudi.

Šta je konkretno Vaš deo posla i kako izgleda jedan Vaš radni dan?

Na Institutu se bavim razvijanjem algoritama baziranih na veštačkoj inteligenciji za detekciju objekata od interesa i prediktivnih modela za ciljane pojave/događaje na slikama različitih modaliteta (hiperspektralne, termalne, RGB, slike sa pametnih telefona i bespilotnih letelica itd.). Rešenja koja razvijam su u celosti zadatak manjih projekata ili deo većih evropskih, nacionalnih ili saradnje sa privredom. Kako bih uspešno obavljala svoj posao, potrebno je da se usavršavam svakodnevno, čitam naučne radove i pratim trendove koji se primenjuju u industriji, uočavam prostor za napredak i radim na razvijanju dopuna i unapredjenja postojećih resenja.

Tokom doktorskih studija, imala sam priliku da boravim na Univerzitetu u Vageningenu, koji je rangiran kao prvi u svetu u ovoj oblasti primene veštačke inteligencije u poljoprivredi, sa akcentom na poboljšanje kvaliteta hrane. Zahvaljujući ovom, ali i iskustvu sa mnogih terenskih aktivnosti koje sam stekla radeći na mnogim projektima, dobila sam priliku da rukovodim prvom i za sada jedinom ovako opremljenom laboratorijom za fenotipizaciju biljaka vrednom ~ pola miliona eura u kojoj možemo analizirati reakciju biljaka na stres, potencijalnu pojavu bolesti i pomoći bržem razvoju novih sorti koje mogu biti otpornije na klimatske promene. Pored generisanja inovativnih rešenja i pisanja naučnih radova, zadatak mi je i da učestvujem u pisanju projekata. Trenutno rukovodim projektom koji je deo moje doktorske disertacije i finansiran je od strane Invacionog Fonda, kroz program Transfer Tehnologije. Neizmerno mi je drago što je jedno od rešenja moje doktorske teze prepoznato kao nešto što svakako ima veliki potencijal za komercijalizaciju i što mi je data prilika da budem i glavni istraživač i rukovodilac na ovom projektu. To podrazumeva rukovođenje i raspolaganje dobijenim sredstvima i budžetom, raspodelom aktivnosti, nabavkom potrebne opreme i angažovanje eksperata koji su potrebni da se projekat realizuje. Osim naučne strane, zanima me i oblast preduzetništva te se i u toj sferi sve više obrazujem učestvovanjem na raznim takmičenjima gde se predstavljaju ideje i MVP sa ciljem dobijanja finansiranja za dalji razvoj proizvoda. Srećni smo kada nam pristignu novi studenti, pa takođe učestvujem u osmišljavanju zadataka za nove doktorante.

Da li je i koliko je Vaš posao fizički zahtevan?

Moj posao je više intelektualne prirode, ali često uključuje i odlazak na terene, dizajniranje eksperimenta na terenu, obilazak poljoprivrednih parcela i voćnjaka kroz saradnje na projektima gde vršimo istraživanja, uzorkovanje zemljišta, skeniranje parcela bespilotnim letelicama itd. tako da često može biti i fizički zahtevan, budući da terenske aktivnosti diktiraju ciljane fenološke faze biljke, a takođe zavise i od vremenskih uslova. U određenom periodu godine ih może biti često, ali čini lep balans sa radom na računaru.

Na koji profesionalni uspeh ste posebno ponosni?

Ono što bih izdvojila je to što je Inovacioni Fond prepoznao potencijal teme istraživanja moje doktorske disertacije i omogućio mi rukovođenje gore pomenutim projektom, uz poverenje i podršku koje mi je ukazao mentor sa BioSens Instituta (iako još nisam doktorirala, a to je često jedan od glavnih uslova za dobijanje finansiranja). Osim toga, istraživanja u kojima sam učestvovala, a prepoznati su od strane OPEN CV organizacije, koja je u oblasti Kompijuterske vizije jedan od lidera u svetu. Pored toga, ideja i rad na doktorskoj tezi je doprinela i zainteresovanosti Media Lab grupe sa MIT-a, koja je jedna od najprestižnijih u ovoj oblasti. Ponosna sam na rezultate istraživačke grupe u kojoj radim, grupe za Kompijutersku viziju na Institutu BioSens koji se prepoznaju drugu godinu za redom kao vrhunski za predstavljanje na najvažnijoj konferencji u oblasti, počev od 2023. godine gde imamo priliku da pokažemo naše rezultate rame uz rame sa najvećim naučnim institucijama Stanford, Kembridž, MIT, ali i velikim kompanijama kao što su Google, Microsoft, Meta, Amazon, NVIDIA, Apple…

Šta je najveći izazov u Vašem radu?

Najveći izazov je svakako biti korak ispred onoga što je trenutno aktuelno. To je ono što nauka zahteva, da se razvijaju nove stvari, ispituju i kreiraju novi koncepti realizacije, u mom slučaju softverskih rešenja i algoritama kako bi u najboljem svetlu odgovorili zahtevima indsutrije, ali je i unapredile.

Šta biste (najverovatnije) radili u životu da niste inženjerka?

Jako zanimljivo pitanje. Više mi je ponekad žao što dan traje samo 24h za sve ono što bih volela da realizujem. Volim da se bavim sportom. Nosilac sam crnog pojasa u karateu i navikla sam na disciplinu tako da 1h svakodnevno posvećujem intenzivnom treningu, u Health Club-u u Novom Sadu. Volela bih da se više posvetim trčanju i da imam više vremena da uživam aktivno u zimskim sportovima, da usavršim vožnju daske kako na snegu, tako i na talasima (snowboard i surfovanje). Osim toga volim da kuvam, u tome zaista uživam i smatram takođe jednim vidom nauke, budući da volim da istražujem i kombinujem razne ukuse i začine.

Na koji način možete biti primer i inspiracija mladim devojkama?

Volela bih da ih moja količina energije i volja inspiriše da veruju da mogu da budu zaista šta god požele i da ih ka tom cilju mogu vodiiti najvise znanje i snaga volje. Takođe, volela bih da ne budu ograničene na izbor, nego da žive život kako privatni tako i poslovni. Da kreiranje porodice za one koje to žele, ne stavljaju na čekanje, zbog karijere ili zapostave karijeru zbog porodice, jer jednostavno nije pitanje da li se nešto može uklopiti, jer se može sve, samo je bitno istrajati u tome, i dovoljno hteti i jednu i drugu stranu medalje. Predstavila bih taj životni balans između dece i porodice i posla, kako perpetum mobile. To je jedna beskonačna energija koja kruži i nadopunjuje jedno drugo.

Šta bi po Vašem mišljenju još trebalo uraditi da više devojaka bira naučna ili tehnička zanimanja?

Svakako je inicijativa za Inženjerku godine pravi put za tako nešto. Ono što bih pored toga dodala, je promocija i približavanje nauke i tehničkih zanimanja na prilagođen način u najranijem uzrastu: u vrtićima, osnovnim školama. Od samog starta intenzivnije prezentovati znanje i obrazovanje kao nešto što je neizmerno važno i neophodno, jer nam to daje priliku da učestvujemo da kreiramo svet po našoj meri i činimo ga boljim i lepšim mestom za sve nas.

I za sam kraj razgovora - Koja je Vaša poruka mladima?

Poruka za mlade je da budu odlučni i hrabri, da slobodno ističu svoje kvalitete, ali i budu svesni i odgovorni prema sebi i konstantno rade na svom usavršavanju; Da budu toliko dobri u onome što rade, da nikakve diskriminacije, rodne, verske, socijalne, po nacionalnoj pripadnosti, invaliditetu ili seksualnoj orijentaciji ne mogu da utiču na njihovu izvrsnost.