INTERVJU S FINALISTKOM ZA INŽENJERKO GODINE: Jovana Stanojević

Budite uporne i ne odustajte od svojih snova

Jovana Stanojević je inženjerka elektrotehnike i računarstva. Osnovne studije završila je na Elektronskom fakultetu u Nišu na kojem upravo završava i master. Poslednjih šest godina zaposlena je u kompaniji „Johnson Electric“ u Nišu na poziciji senior procesne inženjerke.

Kako kaže, ova pozicija omogućila joj je da radi u automobilskoj industriji. Ponosna je na činjenicu da je prošla ceo proces, od proizvodnje i montiranja štampanih ploča sa elektrostatičkom zaštitom, a sada radi na razvoju i testiranju tih ploča, kreiranju mašina i alata potrebnih za njihov rad. Kroz celu karijeru bila je posvećena učenju i dodatnom usavršavanju u Evropi i Aziji, a svako od tih iskustava donosilo joj je bogato stručno ali i lično iskustvo koje joj je pomoglo da gradi svoj životni put.

„Ne zaboravite da nije bitno koliko puta padnete, već koliko puta ustanete nakon toga. Svaki neuspeh je samo lekcija koja nas priprema za veće uspehe koji su pred nama. Naučite iz svojih grešaka, budite uporne i nikada ne odustajte od svojih snova. Verujte u sebe, budite hrabre i idite napred sa sigurnošću da možete promeniti svet svojim talentima i radom. Ne dozvolite da vas ikada obeshrabre niti da vam neko kaže da ne možete. Jer, verujte mi, možete i više od toga“, poručuje Jovana mladim devojkama.

Pre svega, čestitke za izbor među 10 prvoplasiranih „Inženjerki godine“. Kako Vi gledate na sve to?

Hvala vam na čestitkama! Izuzetno sam počastvovana što sam izabrana među 10 prvoplasiranih “Inženjerki godine”. Ovaj uspeh vidim kao potvrdu ne samo mog ličnog truda i rada, već i kao priznanje za sve žene u inženjerstvu, koje se svakodnevno suočavaju sa izazovima i pomeraju granice u ovoj industriji. Smatram da je ovo prilika da se dodatno promoviše važnost inkluzije i raznolikosti u inženjerskim profesijama. Nadam se da će ovaj uspeh inspirisati mlade devojke da se odluče za karijeru u inženjerstvu i pokaže im da je sve moguće uz posvećenost i strast.

Kako ste doživeli sam događaj, posebno samu dodelu priznanja u Privrednoj komori Srbije?

Sam događaj je za mene bio izuzetno inspirativan. Bila sam okružena neverovatnim koleginicama iz različitih oblasti inženjerstva, i to mi je dodatno pokazalo koliko smo svi zajedno važni u oblikovanju budućnosti tehnologije i inovacija. Dodela priznanja je bila veoma emotivan trenutak – osećala sam ogromnu zahvalnost, ali i ponos što mogu biti deo zajednice koja prepoznaje i vrednuje doprinos žena u ovom sektoru. Atmosfera je bila puna podrške i entuzijazma, a energija u sali je bila neverovatna. Taj trenutak je za mene bio podstrek da nastavim da radim i inspirišem druge, kao što su mene inspirisali.

Kada ste saznali da želite da postanete inženjerka i odakle Vam inspiracija za inženjersku profesiju?

U osnovnoj školi, nakon prvog susreta sa informatikom, shvatila sam da rešavanje određenih problema donosi osećaj zadovoljstva. Međutim, prilikom odabira fakulteta, suočila sam se s dilemom da li da se bavim društvenim naukama, koje se često smatraju pogodnijim za devojke. U toj fazi, podrška mog brata pomogla mi je da prevaziđem tu dilemu, i odlučila sam se za Elektronski fakultet u Nišu, hrabro kročeći u inženjerske vode.

Ova odluka nije bila samo izbor karijere; ona je označila početak mog putovanja ka razbijanju stereotipa o ženama u STEM oblastima. Moje iskustvo na fakultetu, kao i aktivno bavljenje sportom, dodatno su oblikovali moj pristup izazovima.

Bavim se rukometom više od 15 godina. Iako rukomet kao timski sport i inženjerski posao na prvi pogled deluju različito, oboje zahtevaju efikasnu saradnju, koordinaciju, komunikaciju i timski rad kako bi se postigli zajednički ciljevi i rešavali složeni problemi. Na terenu se suočavam sa izazovima u realnom vremenu, dok u inženjerskom svetu te izazove rešavam u kancelariji ili radionici. Ove paralelne veštine ne samo da doprinose mom profesionalnom razvoju, već i oblikuju moj pristup životu, pokazujući koliko je važno raditi u timu, bilo da se radi o sportu ili inženjeringu.

Prema Vašem mišljenju, šta čini dobrog inženjera?

Po mom mišljenju, dobar inženjer mora pre svega da bude radoznao i strastven prema učenju. Inženjering je oblast koja se stalno menja i razvija, pa je važno stalno biti u toku sa novim tehnologijama i pristupima. Takođe, dobra analitička sposobnost i kritičko razmišljanje su ključni, jer inženjeri svakodnevno rešavaju kompleksne probleme i donose odluke koje utiču na veliki broj ljudi. Pored tehničkog znanja, smatram da su komunikacione veštine i sposobnost za timski rad jednako važne. Često radimo u multidisciplinarnim timovima, pa je sposobnost da ideje prenesemo jasno i efikasno veoma važna. Na kraju, strpljenje i upornost su osobine koje zaista izdvajaju dobrog inženjera – rešavanje problema često zahteva više pokušaja i ne odustajanje kada stvari postanu izazovne.

Možete li nam ukratko predstaviti kompaniju/instituciju u kojoj trenutno radite?

Naravno! Trenutno radim u kompaniji Johnson Electric, globalnom lideru u proizvodnji elektromehaničkih rešenja, sa fokusom na automobilski sektor. Naša kompanija se bavi razvojem i proizvodnjom naprednih motora, aktuatora i sistema za kontrolu pokreta, koji se koriste u različitim industrijama, ali su posebno prisutni u automobilskoj industriji. S obzirom na to da automobilska industrija prolazi kroz velike promene, uključujući prelazak na električna vozila i autonomnu vožnju, naš cilj je da doprinesemo inovacijama koje će vozila učiniti energetski efikasnijim, sigurnijim i pametnijim. U Johnson Electricu, uvek smo usmereni na tehnološki napredak i održivost, a rad u ovakvom okruženju je zaista inspirativan i dinamičan.

Šta je konkretno Vaš deo posla i kako izgleda jedan Vaš radni dan?

Trenutno radim kao Senior Porcesni i Test Inzenjer u Johnson Electricu, gde sam fokusirana na razvoj testnog okruženja (testnih alata), kao i testiranje samih proizvoda (PCBA). Moje radno iskustvo je krenulo od proizvodnje samih proizovda (PCBA) do njihovog testiranja, a sad radim i na razvoju samog testnog okruženja (testnih alata i programa). Konkretno, moj posao uključuje razvoj i optimizaciju programa za primenu u automobilskoj industriji, sa posebnim fokusom na efikasnost i pouzdanost proizvoda. Moj tipičan dan počinje sastankom sa timom kako bismo pregledali napredak projekata i postavili dnevne prioritete. Nakon toga, veliki deo dana provodim analizirajući podatke iz testova, razvijajući nove dizajnerske koncepte ili rešavajući tehničke izazove. Često sarađujem sa kolegama iz različitih odeljenja, kao što su proizvodnja i R&D, kako bismo osigurali da su naši proizvodi tehnički ispravni. Osim toga, radim na projektima koji su direktno povezani s unapređenjem efikasnosti u našim rešenjima, što je jedan od ključnih ciljeva kompanije.

Da li je i koliko je Vaš posao fizički zahtevan?

Moja pozicija nije preterano fizički zahtevna u smislu manuelnog rada, jer većina mog posla podrazumeva analizu podataka, dizajniranje rešenja i saradnju sa timovima. Međutim, radim u industriji gde je često potrebno biti prisutan u laboratorijama ili proizvodnim pogonima kako bih nadgledala testiranja ili proveravala prototipove. Ovi trenuci mogu uključivati stajanje duži vremenski period ili rad u dinamičnim uslovima. Iako nije u potpunosti fizički naporno, posao zahteva mentalnu budnost, fokusiranost i spremnost da budem na terenu kad je to potrebno. Takođe, važno je uskladiti rad u kancelariji i vreme provedeno u proizvodnim okruženjima kako bih efikasno pratila sve aspekte projekta.

Na koji profesionalni uspeh ste posebno ponosni?

Jedan od profesionalnih uspeha na koji sam posebno ponosna je optimizacija procesa testiranja PCB pločica u našoj proizvodnji. Uočila sam da su određeni delovi procesa testiranja bili sporiji od očekivanog, što je dovodilo do uskih grla i kašnjenja u isporuci. Nakon što sam analizirala uzroke, predložila sam nekoliko tehničkih i proceduralnih poboljšanja, uključujući bolju koordinaciju sa SMT i THT timovima, kao i uvođenje dodatnih automatizovanih alata za testiranje.

Jos jedan od profesionalnih uspeha na koji sam posebno ponosna je kreiranje samostalnog programa za testiranje PCB pločica na Fly Probe mašini. Fly Probe mašina je ključni alat za funkcionalno testiranje u situacijama gde standardne test fixturе nisu praktične. Zahtevalo je duboko razumevanje mašine, kao i dizajna pločica koje smo testirali.

Tokom ovog projekta, uspela sam da razvijem i implementiram program koji je omogućio precizno testiranje PCB-ova različitih kompleksnosti, identifikaciju grešaka u ranim fazama i smanjenje potrebe za ručnim intervencijama. Ovaj program je značajno ubrzao proces testiranja i povećao pouzdanost rezultata, što je dovelo do bržeg otklanjanja grešaka i poboljšane kvalitete proizvoda. Rezultat mog rada je bio smanjenje vremena potrebnog za testiranje , što je značajno doprinelo efikasnosti celokupne proizvodnje.

Ove promene rezultirale su značajnim smanjenjem vremena potrebnog za testiranje, kao i povećanjem tačnosti detekcije grešaka. Na kraju, postigli smo povećanje efikasnosti procesa, što je omogućilo da isporučimo proizvode u kraćem roku, uz zadržavanje visokog nivoa kvaliteta. Ponosna sam što sam doprinela poboljšanju performansi tima i proizvodnog procesa, a time i uspehu kompanije.

Šta je najveći izazov u vašem radu?

Najveći izazov u mom radnom danu na odseku za testiranje PCB pločica je identifikacija i dijagnostikovanje složenih kvarova ili nepravilnosti koje se mogu pojaviti tokom procesa testiranja. Elektronske pločice prolaze kroz različite testove, a ponekad se pojave greške koje nisu očigledne ili su rezultat kombinacije različitih faktora, poput varijacija u komponentama, kvaliteta lemljenja ili softverskih anomalija.

U takvim situacijama, potrebno je brzo prepoznati uzrok problema, koristeći različite alate za testiranje i metode dijagnostike, kao što su ICT (In-Circuit Testing) ili Funkcionalno testiranje. Brzo rešavanje ovih problema je ključno kako bi se izbegla kašnjenja u proizvodnji, ali i kako bi se osiguralo da krajnji proizvod ispunjava sve standarde kvaliteta.

Koordinacija sa različitim timovima, poput inženjerskog, kvalitativnog i logističkog, može biti zahtevna, ali je ključno za postizanje zajedničkih ciljeva i održavanje visokog standarda proizvodnje. Upravo te dinamične situacije zahtevaju efikasno donošenje odluka i prilagođavanje, što predstavlja izazov, ali i deo posla koji mi omogućava kontinuirano profesionalno usavršavanje.

Šta biste (najverovatnije) radili u životu da niste inženjerka?

Da nisam inženjerka, verujem da bih se bavila nekom profesijom koja uključuje kreativno rešavanje problema i saradnju s ljudima. Možda bih se posvetila radu u obrazovanju ili mentorstvu, gde bih mogla da inspirišem i podstaknem mlade ljude da se zainteresuju za nauku i tehnologiju. Takođe, fascinira me interdisciplinarni pristup, pa bih mogla da se vidim i u ulozi projekt menadžera u nekoj inovativnoj industriji. Na kraju, verujem da bih uvek tražila način da ostanem u okruženju gde se stvaraju nove ideje i gde mogu da doprinosim nekom pozitivnom cilju, bilo da je to inženjering ili neka druga oblast.

Na koji način možete biti primer i inspiracija mladim devojkama?

Verujem da mogu biti primer i inspiracija mladim devojkama na nekoliko načina. Prvo, svojim radom i postignućima u inženjeringu želim da pokažem da su devojke i žene jednako sposobne da se uspešno bave tehnologijom i naukom. Kroz deljenje svojih iskustava, bilo kroz razgovore u školama, radionice ili mentorstvo, nastojim da podstaknem mlade devojke da se ne boje da sanjaju velike snove i da se bore za svoje ciljeve.

Takođe, smatram da je važno biti vidljiv i aktivan u zajednici, posebno u programima koji se fokusiraju na STEM (nauku, tehnologiju, inženjering i matematiku). Učestvujem u raznim inicijativama koje promovišu obrazovanje devojaka u ovim oblastima, kao što su radionice ili takmičenja. Na taj način ne samo da pružam podršku, već i učim od njih i stičem uvid u njihove perspektive i izazove.

Na kraju, nastojim da pokažem koliko je važno biti strastven i posvećen onome što radimo, i da ne odustajemo od svojih snova, bez obzira na prepreke koje se mogu pojaviti. Verujem da kroz svoj rad i angažman mogu inspirisati mlade devojke da se upuste u karijeru u inženjeringu i ostvare svoje snove.

Šta bi po Vašem mišljenju još trebalo uraditi da više devojaka bira naučna ili tehnička zanimanja?

Da bi više devojaka biralo naučna ili tehnička zanimanja, mislim da je ključno unaprediti edukativne i kulturne pristupe koji će podržati njihov interes.

Važno je da devojke već u osnovnoj i srednjoj školi imaju priliku da se susretnu s naukom i tehnologijom kroz praktične projekte i eksperimente. Radionice i takmičenja koja se fokusiraju na STEM oblasti mogu biti odličan način da ih motivišu i inspirišu.

Povezivanje mladih devojaka s ženama koje su već uspešne u nauci i tehnologiji može pružiti dragocenu podršku i inspiraciju. Mentorke mogu deliti svoja iskustva, savete i pomoći im da prevaziđu prepreke.

Medijski sadržaji i obrazovni programi treba da promovišu pozitivne uloge žena u nauci i tehnologiji, kako bi se devojkama prikazale uspešne žene koje su postigle značajne rezultate u tim oblastima. Uključivanje ženskih likova u obrazovne materijale može značajno uticati na percepciju. Roditelji i zajednica igraju ključnu ulogu u oblikovanju interesovanja mladih. Informisanje roditelja o važnosti podrške devojkama u izboru STEM karijera može pomoći u stvaranju okruženja koje podstiče njihov razvoj.

Obrazovni programi koji uključuju praktične veštine, kao što su kodiranje, robotika ili inženjering, mogu učiniti nauku i tehnologiju pristupačnijim i zanimljivijim. Radionice i letnje škole su sjajan način za to.

U suštini, kombinacija obrazovanja, podrške, i medijskog predstavljanja može stvoriti kulturu koja podstiče devojke da istraže i odaberu naučna i tehnička zanimanja.

I za sam kraj razgovora - Koja je vaša poruka mladima?

Moja poruka mladima je da veruju u sebe i svoje snage. U današnjem svetu, mogućnosti su beskrajne, a važno je da se ne boje da slede svoje snove, ma koliko veliki ili izazovni bili. Budite radoznali i otvoreni za nova saznanja; učenje nikada ne prestaje.

Takođe, ne zaboravite da su neuspesi deo puta ka uspehu. Svaka prepreka je prilika za rast i učenje. Okružite se pozitivnim ljudima koji vas podržavaju i inspirišu. I ne zaboravite, važno je da se bavite onim što volite i što vas ispunjava.

Na kraju, ne zaboravite da nije bitno koliko puta padnete, već koliko puta ustanete nakon toga. Svaki neuspeh je samo lekcija koja nas priprema za veće uspehe koji su pred nama. Naučite iz svojih grešaka, budite uporne i nikada ne odustajte od svojih snova. Verujte u sebe, budite hrabre i idite napred sa sigurnošću da možete promeniti svet svojim talentima i radom. Ne dozvolite da vas ikada obeshrabre niti da vam neko kaže da ne možete. Jer, verujte mi, možete i više od toga.

Na kraju, ne zaboravite da nije bitno koliko puta padnete, već koliko puta ustanete nakon toga. Svaki neuspeh je samo lekcija koja nas priprema za veće uspehe koji su pred nama. Naučite iz svojih grešaka, budite uporne i nikada ne odustajte od svojih snova. Verujte u sebe, budite hrabre i idite napred sa sigurnošću da možete promeniti svet svojim talentima i radom. Ne dozvolite da vas ikada obeshrabre niti da vam neko kaže da ne možete. Jer, verujte mi, možete i više od toga.