КРИТИЧКА АНАЛИЗА ДИСКУРСА РАТА ПРОТИВ ТЕРОРИЗМА
Један од зачетника критичке анализе дискурса, социолингвиста Норман Ферклаф (Norman Fairclough), уочава дубоке економске и политичке прoмјене у савременом друштву на глобалном нивоу и карактерише их и као „трансформације у језику и дискурсу“ (Fairclough, 1995, 2004) чији је ефекат, између осталог, и представљање и доживљавање тих промјена као самонасталих природних појава, а не као резултата дјеловања људског фактора. У овом смислу он налази могућност за допринос критичке анализе дискурса у постављању одређеног теоријског оквира за објашњење настанка промјена, за освјешћивање онога што се догађа, како је дошло до тога што се догађа, те шта то што се догађа још може да постане како би људи могли да ‘уређују и преуређују свој живот’. Ферклаф идентификује три међусобно повезана момента у развоју савременог друштва: 1) „савремено друштво је ‘пост-традиционално’“ (Giddens, 1991 у Fairclough, 1995: 137) – традиције се више не подразумијевају већ се морају „оправдавати пред алтернативама“ што се рефлектује и у поимању властитог идентитета на нивоу појединца који „више није својство дате позиције и улоге, него се рефлексивно гради кроз процес преговарања“; 2) „рефлексивност, у смислу систематске употребе знања о друштвеном животу у његовој организацији и трансформацији је темељно обиљежје савременог друштва“ – све више постајемо зависни од „експерата“ и њиховог специјализованог знања; 3) „савремена култура се карактерише као култура ‘промовисања’, односно ‘конзумеризма’“ – „општа реконструкција друштвеног живота на тржишној основи“ (Fairclough, 1995: 137-138). Када су у питању критичке теорије модерног друштва, Хулиараки и Ферклаф (1999: 74) наводе као њихову „упечатљиву“ карактеристику „степен у којем се оне усредсређују на језик“ тиме му придајући битну улогу у друштвеном животу. У том смислу посебно се осврћу на теорије Хар26