КРИТИЧКА АНАЛИЗА ДИСКУРСА РАТА ПРОТИВ ТЕРОРИЗМА
Анализи корпуса посвећено је у четврто поглавље, а унутар пет потпоглавља са сљедећим приписаним макропропозицијама: тероризам на домаћем тлу; тероризам ван граница Сједињених Америчких Држава и Велике Британије; контекстуализација ‘рата против тероризма’ у законодавно-политички контекст Сједињених Америчких Држава и Велике Британије; контекстуализација ‘рата против тероризма’ у новинским извјештајима о рату у Ираку; Алкаида као отјеловљени ‘други’ у ‘рату против тероризма’. Унутар сваког потпоглавља (осим потпоглавља посвећеног извјештавањима о тероризму извана граница САД и Велике Британије) посебно су анализиране макростуктуре америчких и британских медија. Имајући у виду улогу наслова као резимеа вијести, на самом врху макроструктуре, у петом поглављу резимирамо пропозицијски садржај наслова као облик ‘паковања’ информација. Ова синтеза има за циљ да сагледа језичке начине дефинисања догађаја о којима се извјештава у свјетлу когнитивних ограничења, односно захтјева који дефинишу ваљаност вијести – новост (актуелност); скорашњост; релевантност; одступање и негативност; пресупозиција; склад или консонанца. Шесто поглавље садржи графичке приказе концептуализованих дискурсних онтологија у америчким и британским медијима о теми ‘тероризам’. Слиједећи Чилтонову дефиницију дискурсне онтологије, односно, дискурсног свијета као реалности коју говорник намеће употребом језика пројектујући ко шта коме ради, када и гдје (Chilton, 2004: 54), графички прикази илуструју позиционирање ентитета у дискурсу унутар менталних простора са координатама простора, времена и модалности. Седмо поглавље представља резиме теоријских и емпиријских анализа овог истраживања у међуодносу. 24