О предмету и задацима лингвокултуролошких испитивања у славистици
25
шући одређен начин понашања или га осуђујући. С обзиром на то да су засноване на животном искуству стеченом у одређеној средини, пословице одсликавају виђење света у оквирима заједнице, и могу имати специфичности које су искључиво мотивисане актуелним културним обрасцима, или могу бити заједничке за више заједница. Није ретка појава да су паремије противуречне, што значи да пружају могућност сагледавања ситуације са различитих аспеката. На овај начин релативизацијом се даје могућност идентификације или самоидентификације свим члановима заједнице, што истраживачима омогућује боље разумевање стања у одређеном друштву. Пошто су у пословицама фиксиране ситуације до којих је долазило у свакодневном животу, и пошто су се те ситуације понављале, што је и изазвало потребу стварања пословица – оцена, савета, препорука или коментара, на основу њих можемо реконструисати слику света која је била актуелна у време настанка пословица. Пословице, изреке и фразеологизми пружају слику о стању у традиционалној породици, која је чувала наслеђен систем вредности и правила организације живота и рада у сеоској задрузи. У даљем излагању навешћемо неке пословице које су забележене у зборнику Српске народне пословице и изреке Вука Стефановића Караџића и у зборнику Пословицы русского народа В. И. Даља, a које је по семантичком критеријуму груписала проф. др Марија Стефановић1. У пословицама и изрекама проналазимо конкретизацију онога што мајка обично чини, што је њена обавеза или дужност, и можемо идентификовати својства које је језичка заједница сматрала најтипичнијим за мајку, као и уобичајене ситуације до којих је могло да дође у заједници а повезане су са мајком и њеним односом са потомством или ширим окружењем. Овде ћемо навести неке примере пословица из српског и руског језика које се односе на мајку, систематизованих по принципу блискости смисла. Мајка је еталон доброте: Жена для совета, теща для привета, а нет милей родной матери; Нет такого дружка, как родная матушка; При солнце тепло, а при матери добро; Тепло, да не как лето; добра, да не как мать; Слепой щенок и тот к матери ползет; Није нико милији од мајке; Пуна су уста мајке; Свакоме је своја мајка мила; Мајка ли је, сунце ли је? Док имаш матер, имаш све. Мајка се брине за исхрану деце: Была кабы матка, была б и увятка (т.е. пища); Мамка не матка. Мать – кормилица, а кормилица не мать; Жива ти је мати. Кад ко стигне баш када хоће да се једе. 1 Одломак из монографије: Стефановић, М. Језичка слика породице у руском и српском језику. Нови Сад: Филозофски факултет, 2012, стр. 71-84.