Zlata Frajzman - Pupa OTAC MOJ Prateči njega več godinama … Može se za sigurno reći, da se radi o biću, meni dragom, poštovanom, ljubljenom ocu mom. Frajzman je bio prepoznatljiv, ali i uvek s korakom napred, kada je u pitanju ono njegovo … Žena, deca … njegova pupa. U onim vremenima, kada je izuzetno težko ostati svoj, zadržati vlastiti stil, svoj svet, izdržavati svoju familiju, biti za volanom, kilometrima udaljen od svojih najdražjih … to uspeva! Sagraditi zid, stati iza njega i pokušati u svojim granicama moči, svet nama učiniti lepšim i boljim. U njegovom svetu - u središtu smo postojali samo mi, njegova familija – njegova pupa! VIŠNJA Tvoja snaga je ostala u meni … Jaka sam! Kuća u kojoj živim, dišem, koračam tvojim stopama … Pod drvetom, kojeg smo posadili, je hlad. Prikaže se sena tvoja, Izpružena ruka tvoja. Sečam se lepih dana, Čega sada nemam.
137