2
АКТУЕЛНО
2.новембар 2017.г.
КРУПАН КОРАК КА ОТВАРАЊУ КОПА РАДЉЕВО
ДОБИЈЕНА ДОЗВОЛА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ РУДАРСКИХ РАДОВА Завршена комплетна документација која је неопходна за почетак рада новог копа Министарство рударства и енергетике одобрило је ЈП „Електропривреда Србије“, односно Огранку РБ „Колубара, изградњу рударских објеката и извођење рударских радова по главном пројекту за Површински коп „Радљево Север“. Ова дозвола неопходна је за несметано извођење свих, пројектом предвиђених, послова и представља круну рада Центра за стручне послове ПК „Радљево“ у оснивању. Обимна документација, у оквиру припремних активности, за отварање новог копа комплетирана је средином октобра, а добијање дозволе био је повод за свечану атмосферу у просторијама Дирекције која је стационирана у главној улици на Убу.
Центар за стручне послове ПК „Радљево“ - Ова вест је изузетно значајна за све нас, јер смо добијањем дозволе дошли у ситуацију да можемо да реализујемо све активности које су предвиђене Главним пројектом. На тај начин заокружен је изузетно велики посао нашег техничког центра који броји десетак запослених- рекао је у свом излагању пред окупљеним медијима Влада Ивош, директор Центра за стручне послове ПК „Радљево“. Подсећања ради, Ивош је додао да је, најпре, урађена студија изводљивости, на основу које је, од стране стручних служби ресорног министарства, обезбеђено експлоатационо право за овај угљенокоп. Након тога, прикупљене су све неопходне сагласности, које су заједно са главним рударским пројектом и извештајем о техничкој контроли предате са захтевом за издавање дозволе. Како је истакао, завршетак прикупљања обимне документације означава нову фазу у развоју отварања копа „Радљево“, који ће, по почетку производње угља, додатно осигурати стабилност производње угља и електричне енергије. Ових дана започето је измештање постојеће трафостанице која се налази на самом почетку угљенокопа и изградња нове, након чега се очекује прво истражно бушење и постепено обезбеђивање свих неопходних машина и људства који ће опслуживати овај коп, сазнали смо током неформалног разговора са предстваницима Центра за стручне послове ПК „Радљево“. Почетком пролећа кренуће и радови на изградњи Урбаног насеља „Мургаш“, где ће се организовано пресељавати становништво са простора обухваћеног будућим површинским копом "Радљево”. Први у низу инвестиционих објеката је изградња основне саобраћајнице, дужине 1,3 километра, уз коју ће се одмах опремити 50 кућних плацева. М.М.М.
НОВИ ВЕК
п
риближава се и крај друге деценије 21.века, а неки као да су остали, по навикама и начину размишљања, у прошлости. Уб је изменио свој лик. Осамдесетих година прошлог века веровали смо да ће Главна улица, изгледом, остати заувек иста. То је било регулисано и Детаљним урбанистичким планом који је био неприкосновен када се радило о изменама спратности, габарита, па и изгледа фасада. Није било могуће добијање грађевинске дозволе уколико је изглед будуће зграде одступао од стила, а поговоту спратности околних зграда. Е, сад! Они који су у то време отишли у свет ‘’трбухом за крухом’’, или из других разлога, данас једва препознају језгро вароши. Полако, старе зграде, неке и из претпрошлог века, уступају место објектима од савремених материјала. Тако, сада имамо мешавину разних стилова градње. А оправдана је бојазан да ће Уб да ‘’расте у висину’’ и у оном делу који је већина старих вароши успела да сачува у оном облику у којем је био деценијама (па и више од века) препознатљив, на пример, Обреновац. Наши носталгичари још нису прежалили парк. Убљани, који су сачували сећања на онај Уб ‘’који је имао душу’’, мирисао на праве Србине, Сиљине и Симине ћевапе, лети освежаван цистерном коју су вукли државни коњи (служили и са погребна кола којима су Убљани, из својих кућа, одвожени на Вучијак, у своје ‘’нове станове’’), сећања на ликове малих-великих људи, који су, својим духом и оригиналношћу, сада су, углавном ван Уба. Чини се да их је више од овдашњих - оних који се са сетом сећају Макијеве воскарске радње, кломферске радње испод ње, Старог хана када је био кафана (затим и пекара), низа малих дућана, Живкићеве метражне робе, парка, а изнад њега посластичарнице Ибраима Ибраимија, дућана Пере грнчара... У тој улици је била и Радојицина абаџијска радња (шивење народних одела, гуњева и сукнених чакшира), стара Робна кућа, берберница у Лазића кући и, преко пута, Драгослав сликар... То је само мали део некадашње главне улице Уба, која се протезала од Вучијака до Преко насипа, а једно време је прва половина носила име Маршала Тита, а друга, Југословенске неродне армије. Признајем, тешко се и сам мирим са чињеницом да су промене Детаљног урбанистичког плана нешто као виша сила. Има пуно разлога, почев од оног да су неке старе зграде склоне паду, до податка да њихова архитектура не представља никакву вредност. ‘’Свако време носи своје бреме’’, каже се у народу. Бреме овог времена сви осећамо. Додуше, неко мање, неко више. Градитељи би, ипак, требало да имају у виду да је пуно простора на којем би могао да се подиже ‘’нови Уб’’. Пример је ‘’нови центар’’, са зградама полиције, општинских служби, комуналним центром, новима хотелом, планираним парком и пратећим улицама. И - то је аргумент пред којим се скида капа. Стигло је ново време и нови развој Уба.