Uistinu sam ja vidio jedanaest planeta i Sunce i Mjesec. Vidio sam ih sebi potčinjene." [12.5] Reče: "O sičiću moj! Ne kazuj snoviñenje svoje braći svojoj, pa da ti ispletu spletku. Uistinu! Šejtan je čovjeku neprijatelj otvoreni." [12.6] I tako te je odabrao Gospodar tvoj i poučio te tumačenju hadisa, i upotpunjuje blagodat Svoju nad tobom i na porodici Jakubovoj, kao što ju je upotpunio na precima tvojim prije, Ibrahimom i Ishakom. Uistinu! Gospodar tvoj je Znalac, Mudri. [12.7] Doista su u Jusufu i braći njegovoj znaci za one koji pitaju. [12.8] Kad rekoše: "Sigurno su Jusuf i brat njegov draži ocu našem od nas, a mi smo družina. Uistinu, naš otac je u zabludi očitoj. [12.9] Ubijte Jusufa ili ga odbacite u (neku) zemlju, biće samo za vas lice oca vašeg, i bićete poslije toga narod pravednih." [12.10] Govornik izmeñu njih reče: "Ne ubijte Jusufa, a bacite ga na dno bunara; pokupiće ga neki karavan, ako ste radini." [12.11] Rekoše: "O oče naš! Šta ti je, ne vjeruješ nam za Jusufa, a uistinu, mi smo njegovi iskreni savjetnici? [12.12] Pošalji ga s nama sutra da se provede i izigra, a uistinu, mi ćemo biti njegovi čuvari." [12.13] (Jakub) reče: "Uistinu, mene žalosti da odete s njim, i bojim se da će ga pojesti vuk, a vi biti o njemu nemarni." [12.14] Rekoše: "Ako ga pojede vuk - a mi družina - uistinu bismo mi tad bili gubitnici." [12.15] Pa pošto odoše s njim i saglasiše se da ga smjeste na dno bunara, i objavismo mu: "Sigurno ćeš ih obavijestiti o odluci njihovoj, a oni neće opaziti." [12.16] I doñoše ocu svom uz jaciju plačući, [12.17] Rekoše: "O oče naš! Uistinu, mi smo išli da se utrkujemo, a ostavili smo Jusufa kod opreme naše, pa ga je pojeo vuk. A nisi ti taj koji će nam povjerovati, iako istinu govorimo." [12.18] I doñoše s košuljom njegovom sa krvlju lažnom. Reče: "Naprotiv, zavele su vas duše vaše (toj) stvari. Pa strpljivost je lijepa,
a Allah je Taj od kojeg se traži pomoć protiv onog šta opisujete." [12.19] I doñe karavan, pa poslaše vodonošu svog, te spusti svoju kofu. Reče: "O radosne vijesti! Ovo je dječak." I sakriše ga (kao) robu, a Allah je Znalac onog šta su uradili. [12.20] I prodaše ga po niskoj cijeni, dirhema nekoliko; a bili su o njemu uzdržljivi. [12.21] I onaj iz Misra koji ga je kupio reče ženi svojoj: "Časnim učini boravište njegovo, možda će nam koristiti ili (da) ga uzmemo djetetom." I tako učvrstismo Jusufa na Zemlji, i da bismo ga naučili tumačenju hadisa. A Allah je Pobjednik nad stvari Svojom, meñutim, većina ljudi ne zna. [12.22] I pošto dostiže zrelost svoju, dadosmo mu sud i znanje; a tako nagrañujemo dobročinitelje. [12.23] I htjede da ga zavede ona u čijoj je on kući bio i zamandali (sva) vrata i reče: "Doñi ti!" Reče: "MeazAllah! Uistinu, on je gospodar moj, najljepšeg boravka. Uistinu, to neće uspjeti zalimi." [12.24] A doista ga je željela i poželio bi (on) nju da nije vidio jasan znak Gospodara svog. Tako je bilo, da bismo otklonili od njega zlo i razvrat. Uistinu, on je bio od robova Naših iskrenih. [12.25] I potrčaše vratima, i razdera košulju njegovu otpozadi, i zatekoše gospodara njenog kod vrata. Rekla je: "Šta je plaća onom ko tvojoj porodici poželi zlo, osim da bude zatvoren - ili kazna bolna?" [12.26] (Jusuf) reče: "Ona je htjela da me zavede." I posvjedoči svjedok iz porodice njene: "Ako je košulja njegova razderana sprijeda, onda je istinu rekla, a on je od lažaca. [12.27] A ako je košulja njegova razderana otpozadi, onda je slagala, a on je od onih koji istinu govore." [12.28] Pa pošto vidje košulju njegovu razderanu otpozadi, reče: "Uistinu, to je neka vaša (ženska) spletka. Uistinu, spletka vaša je strašna." [12.29] Jusufe! Ostavi se ovog; i traži (o ženo) oprost za grijeh svoj. Uistinu, ti si od 77