Agata kristi bijabajabuf

ne! Ja svoje poslove abavljam sama i nitko neće u njdh zabadati nos, jeste li me čuli? Ne, gosp~ofto, kakoli-vas-ono-zovu - Radoznalice!

- Kako vas volja - reče gospođa Hubbard ogorčeno.

- Vi ste špijun - ja sam to oduvijek znala. - špijun? A što ja špijuniram?

- Ništa - odgovoni g~ospoda Niooletis. Ovdje se nema što špijunirati. A ukoliko vi mislite da ima, onda ste vi tome krivi. Ako se o meni šire kakve laži, ja ću saznati tko dh priča.

- Ako želite da odem - reče gospotla Hubbard - vi samo recite.

173 y,. i.; - Ne, vi nečete atići. Ja vam ~Go zabranjujem. Ne u ovom ~trenutku. Ne dok imam na grbači sve te brige s policijom, s umorstvam i k~ojeđum drugim. Ja vam neću ~dopustiti da me sada napustite.

- l~T~o, d.ob.ro - reče gosp~ođa Hubbard bespomočno. - Ali zaista je teško znati što vi zapravo želite. Kadikad mislim da rri vi sami ne ~nate što hoćate. Bilo bi vam bolje d~a legnete na mo j krevet i da odspavate . . .

174 T, Trinaesto poglavlje Hercule Poirot iziđe iz taksija u Hiokory R,oadu pred brojem 26.

Vrata mu otvori Geronimo, pozdraviv~d ga kao starog znanca. U predvorju je stajao policajac i Gerox~i~xno povede Poirota u blagovaonicu te zatvori vrata.

- To je strašno - šapnu, pomažući Poirotu da skine ogrtač. - Stalno je policija kod nas!

Ispituju, idu ovamo, ddv. ona,mo, zaviruju u ormare, zaviruju u ladice; dola~e čak i u Marijinu kuhinju. ZViarija veoma ljuta. Ona veli, ona bi htjela udariti policajca valjkom, ali ja velim bolje ne. Ja velam policajci ne vole da ih se udara valjcima i oni će nam napraviti još više neprilika ako Marija to učini.

- Vi ste vrlo razboriti - reče Poi~nat pohvalno. - Je li gospo~a Hubbard slobodna?

- Odvest ću vas gore k njoj.

- Sam~o trenuta.k - P~oarot ga zaustavi. Sjećate li se vi onog dana kad je nestalo ne~koliko žarulja?

- O, da, sje~am se. Ali tome sada već dugo v.remena. Jedan - dva - prije tri mjeseca.

1'75 - Koje su zapravo žarulje odnesene?

- Jedna iz predvorja i mislim iz zajedničke a;~". sobe. Netko se šalio. 4dnio sve žarulje. - Vi se ne sjećate štočnog datuma? Geronimo zauze teatralno drž~anje dok je raz, mdšljao. .

- Ne sjećaxn se - reče. - Ali m~islim to je bilo kad je došao .policajac, negdje u veljači . . . Polica.jac? Zbog čega je policaj~ac dolazio ovamo?

- Doša,o je ovamo pasjetiti g~ospocxu Nicole $; ~ ti:s zbog jednog studenta. Vrlo loš student, došao je iz Afrike. Naje voldo raditi. Bio na burzi rada, a"1 ~ dabivao državnu potporu, a onda imao ženu koja ja za njega izla;zila s muškarcima. To je vrlo zlo. Policija što .ne voli. Sve to u Ma,nchesteru, mislim, ili u Sheffieldu. I tako je on pobjegao odonuda a došao ~ovamo, ali policija je došla za njim i sve ~~,;;, o njemu ispričala gospođi Nieoletis. Da. I ona je rekla da on nije ostao ovdje jer ona njega ne ~ ' voli i ona ga je otjerala. ' '`~ - Razumijem. Pokušavali su mu ući u trag. - Scusi?1 - Pokušavali su ga pronaći?

- Da, da, tako je. Nali su ga i onda strpali r~ u zaivor, zašto ššto je živio od žena, a živjeti od žena ne ~smije se. Ovo je ovdje lijepa kuća. Ništa , ,: ovakvo nema ovdje.