Agata kristi bijabajabuf

- Da, to je ono. što? Ali ona je rekla da se ovdje nešto događa. Rekla je to onog zadnjeg i dana. O tame da. će se sve objasnitu. Ona je pri "°, znaZa, svoj dio krivice za sve ono što se događalo, ;' ali ona. je u neku ruku natuknula da postoje i neke druge stvari koje ona zna i željela ih je 154 T I objasniti. Ja mislim da je ona znala nešto o nei kome, inspektore. I mislim da je to razlog i njezina ubojstva,.

- Ali ako je bilo nešto tako oxbiljno . . . Sally ga prekinu. . ; - Ja bih re'kla da ona nije imala pojma kako je to oabiljno. Ona baš nije bila bistra, znate.

Bila je prilično ograničena. Ona je nešto n~aslutila, ali nije imala pajma o štome da je to, što ! je naslutila, opasno. U svakom s~lučaju, to je ' moja intuicija, ako vam m~ože biti od korusti.

- Razumijem. Tivala vam . . . Dakle, vi ste posljednji put vidjeli Celiju Austin u zajed~ni~lmj ! ~sobi, sinoE, po~slije večere, je Ia to ~bot'xw? i - Točno tako. Odnosno, vidjela sam je zapravo i poslije ~taga.

- Vidjeli ste je poslije toga? Gdje? U njenoj I sobi?

- Ne. Kad sam odlazila na spavanje, ona je izlazila na glavna vrata, upravo u trenutku kad sam ja izlazila. iz zajednađke sobe.

- Izlazila je na glavna vrata? Mislite re~i da je izlazila iz kuće?

- Da. - To je prilično neobično. To mi nitko drugi naje spornenuo.

- Ja bih se usudila reći da nisu znali. Ona je zacijelo rekla svima laku noć i da ide gore spavati, a tla je ja nisam vidjela, bila bih i ja mislila da je stvarno otišla spavati.

- A ona je međutim zapravo otišla gore, obukla nešto za izlaza;k i onda napustila kuću. Je li ~tako?

155 Sally patvrdno klimne glavom.

- A ja mislim da je ona izišla na neki sastanak.

- Razu~nijem. S nekim izvana. Ili je to mogao biti netko od studenata?

- Pa, ja nagatfam da bi to mogao biti netko . od studenata. Vidite, ako je željela s nekim raz g~ovarati nasamo, nije što mogla obaviti u nuru nigdje u kući. Netko ju je zacijelo nagovorio da iziđe i da se ~sasbanu negdje vani.

- Imate li kakvu ideju o tome kada se vratila,?

- Ne znam ba~ niš~ta.

- Zna li možda Geronamb, sluga?

- lVZarao bi znati, ako ~se vratila, poslije jedanaest sati, zašto ššto on u to v~rijeme zasune i zalanči vrata. Do ćog vremena svatko mo~e ući, služeći se vlastatim ključem. , - Znate li točno koliko je bilo sati kad ste je vidjeli kako izlazi iz kuće?

- Rekla bih da je bilo oko - deset. Možda nešto preka deset, ali ne rnno~go.

- Tako. Hvala, gospođice Finch, za sve što ste mi aspripovijedali.

Na kraju je inspektor razgovarao s Elizabeth Johnston. ~dmah ga je impresionirala djevojčina neusiljena spo~sobnost. Na njegova je pitanja odgovarala inteligentno i odlučno, a onda mirno očekivala da nastavi s pa,tanjima.

- Celia Au:stin odlučno je tvrdila - reče on - ~da ona nije oštetila vaše papire, gospođice Jahnsto~n. Jeste li joj vi povjerovali?

156 T - Ja nisa,m ni mislila da. je to učinila Celia. Ne. ' - Va ne znate tko je što učinio.