zadnjih nekoliko minuta; informacije sa središnjom pozicijom, dakle, ne uzima 1 u obzir i ne procenjuje ih. Na kraju ovoga dela skrenuće se pažnja još na jedan značajan ugao gledanja na pomenuta dokimastička pitanja, odnosno faktore koji značajno utiču na tehnike ispitivanja i ocenjivanja. Značajno je ovo što je pomenuto posmatrati u odnosu na ulogu i zadatke nastavnika, odnosno škole u širem smislu, a u skladu s tim i ocenjivanja. Dakle, ocenjivanje, tehnike i postupke, a u okviru njih i dalje kao što su već navedeni primeri: oblik, dužina pitanja i sl., posmatrati u odnosu na didaktički pravac koji je u osnovi svega, tj. didaktičku teoriju, koja, opet, saglasno teorijama učenja, koncipira, često holističkim pristupima, kontekst u kome nastavnik nalazi koordinate svoga didaktičkog delovanja, te usvajanje znanja, a onda i ispitivanje i ocenjivanje kao faze ovoga procesa nose osnovna obeležja ovog didaktičkog pravca. Tehnike ispitivanja i ocenjivanja ne svode se, dakle, na relativno mali broj nalaza do kojih su došla dokimološka istraživanja, koja su svakako dobrodošla i što ih je više to će postupci i tehnike ocenjivanja biti, verovatno, jasniji i bliži nastavnicima, te će ih moći u svom repertoaru didaktičkih postupaka imati, a ovo bi bio korak bliže ka većoj objektivnosti nastavnika u procenama učeničkih obrazovnih postignuća, odnosno kvaliteta znanja. I pri pregledanju i ocenjivanju učeničkih pisanih zadataka ima već dokimastičkih zaključaka koji mogu biti korisni u praktičnom radu nastavnika. Iako se smatra da i ispitivanje znanja učenika putem njihovih pisanih zadataka trpi iste zamerke kao i usmeno ispitivanje, dakle, i na ovaj vid ocenjivanja deluju oni nepoželjni faktori koji i u usmenom ispitivanju kvare vrednost ocene kao mere znanja, ipak, u poređenju sa usmenim ispitivanjem pismeno ispitivanje ima bar minimalnu prednost koja se ogleda u tome što učenici imaju iste zadatke. Psihometričari smatraju da je ovo svojstvo pismene provere znanja njegova prednost u pogledu metrijske vrednosti ovih postupaka. No, ipak iz aspekta metrijskih vrednosti usmeno i pismeno ispitivanje daju podjednako lošu meru učeničkih znanja, smatraju istraživači. Kod pregledanja, ispravljanja i ocenjivanja pisanih zadataka učenika utvrđeno je da u toku pregledanja zadataka dolazi do promene kriterijuma kad nastavnik redom pregleda, ispravlja i ocenjuje. Apriori kriterijum, koji ima na početku, brzo biva korigovan ako su zadaci niži od kvaliteta koji je očekivao. Ovi će prvi zadaci zbog visokog kriterijuma dobiti niže ocene, a onda nakon snižavanja kriterijuma, ostali će zadaci, čak i ako su slabijeg kvaliteta biti ocenjeni višim ocenama. A ako je, pak, nastavnik naišao na zadatke koji su iznad kvaliteta koji je očekivao, povisiće kriterijum i znatno strožije oceniti veći broj zadataka. Promena kriterijuma u samom postupku ocenjivanja omogućuje da zadaci istog kvaliteta budu različito ocenjeni. I sami nastavnici su svesni nedostatka ovoga direktnog ocenjivanja, ali su svesni i vremenske ekonomičnosti, koja ga u suštini održava. Nešto tačnijim, iako manje ekonomičnim, smatra se način kojim nastavnik pre nego što otpočne ocenjivanje uzme najpre zadatke nekoliko učenika za koje zna da imaju najviše znanja, tj. da su ta njihova znanja obično 1
Bujas, Z., Grgin, T., prema Grgin, T., op. cit., str. 38. 91