Dokimologija

- testovi sa praktičnim rešavanjem, koji se nazivaju još i testovi aktivnosti; c) prema broju ispitanika pri testiranju razlikuju se: - individualni testovi, kada se primenjuju usmeno samo sa jednim ispitanikom (recimo, ispitivanje veštine glasnog čitanja), - grupni, rešava ih istovremeno više ispitanika u grupi, naravno, svako za sebe; d) u odnosu na nivo i brzinu, testovi se razlikuju kao: - testovi nivoa, njima se utvrđuje nivo merene osobine, nivo znanja, sposobnosti i sl., za ove testove određuje se onoliko vremena koliko je neophodno da svi ispitanici reše zadatke u testu, dakle, da svi ispitanici, ili pak većina njih uspe da uradi sve zadatke u testu, tj. da imaju dovoljno vremena za rešavanje, tako da nedostatak vremena ne bude uzrok eventualnom neuspehu; - s obzirom da li testovima želimo da dobijemo pregled, inventar, dijagnozu ili prognozu razlikujemo: - revizione testove znanja koji pregledno obuhvataju šire nastavne celine, recimo, gradivo jednog polugodišta, čak cele nastavne godine, ili pak, i šireg razdoblja, odnosno sadržaje širih celina; - testovima inventara znanja obično se obuhvata sadržaj manjeg obima, ali je onda ovo dosta detaljnije. Ovako se inventariše znanje potrebno za usvajanje novih sadržaja i sl., pomoću testova inventara ispituju se interesovanja učenika; - dijagnostički testovi znanja utvrđuju napredovanje, svojstva, teškoće, nedostatke pojedinih učenika u savladavanju nastavnih sadržaja, dijagnostikuju se sposobnosti i sl.; - prognostičkim testovima predviđa se uspeh učenika u nekoj njegovoj budućoj aktivnosti; f) testovi znanja se razvrstavaju i prema tome da li su standardizovani ili ne: - standardizovani testovi znanja podrazumevaju da je pri njihovoj konstrukciji zadovoljen zahtev za normiranjem na osnovu kojih se sirovi skorovi pretvaraju u derivirane; to je tzv. baždarenje testa, dakle, test je standardizovan tek onda kada mu se odrede standardne norme. Određivanje metrijskih karakteristika testa nije isto što i standardizacija, odnosno, metrijske karakteristike često se utvrđuju i za testove znanja kojima se ne utvrđuje standardizacija, g) testovi znanja razvrstavaju se i prema tome da li mere sposobnosti primene znanja, ili pak, samo poznavanje činjenica, tako se razlikuju: - testovi znanja u užem smislu (poznavanje činjenica) i - testovi sposobnosti upotrebe znanja, h) testovi znanja, takođe, dele se na kriterijske i klasične testove: - klasični testovi karakteristični su po tome što se zadaci u testu određuju, dakle, u test ulaze zadaci, prema indeksu težine, te uspeh pojedinca na pojedinim zadacima u testu zavisi i od uspeha ukupno ispitanih subjekata, tj. od uspeha ukupne populacije za koju se konstituiše test. U tom smislu rezultat na testu je relativna mera, jer 168