Issuu on Google+

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НОВОМ САДУ СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ: ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА

ЗАВРШНИ РАД

Мирко Миљатовић, ЗП 57/10

Нови Сад, 27.03.2013. године


ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НОВОМ САДУ ОДСЕК: ЗАШТИТА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ: ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА ПРЕДМЕТ: ГРАДИТЕЉСТВО

БЕЗБЕДНОСНЕ И ЕКОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ОБЈЕКАТА ГРАЂЕНИХ СТАБИЛИЗОВАНОМ ЗЕМЉОМ

Мирко Миљатовић, ЗП 57/10

Проф. др Слободан Крњетин

Нови Сад, 27.03.2013. године


ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НОВОМ САДУ ОДСЕК: ЗАШТИТА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ: ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА ПРЕДМЕТ: ГРАДИТЕЉСТВО

Назив теме завршног рада: Безбедносне и еколошке карактеристике објеката грађених стабилизованом земљом

ТЕКСТ ЗАДАТКА: Урадити: Опис нових трендова грађења природним материјалима Описати технологије грађења земљом Анализирати еколошка својства појединих природних материјала Детаљно приказати понашање оваквих објеката у ванредним ситуацијама: пожарима, земљотресима.

Комисија 1. ______________________, председник 2. ______________________, ментор 3. ______________________, члан

Датум: ______________ Оцена: ______________

Нови Сад, 27.03.2013. године


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

SADRŽAJ: 1. УВПД .........................................................................................................................................................4 1.1 Нпви трендпви градое .....................................................................................................................4 1.1.1 Десет параметара за дпбар пбјекат пд земље........................................................................5 1.2 Нпви трендпви у архитектури: .........................................................................................................5 2. ТЕХНПЛПГИЈА ГРАЂЕОА ЗЕМЉПМ ........................................................................................................7 2.1 Материјали и оихпва припрема ......................................................................................................7 2.1.1 Припрема смесе .........................................................................................................................7 2.1.2 Ппеке пд непечене илпваче .....................................................................................................8 2.2 Алат .....................................................................................................................................................8 2.2.1 Пплата за шалпваое...................................................................................................................8 2.2.2 Пплата са скелама .....................................................................................................................9 2.3 Ппступци и пптимални перипди за градоу земљпм .................................................................. 10 2.4 Детаљи извпђеоа земљаних зграда............................................................................................. 10 2.4.1 Пптребе илпваче ..................................................................................................................... 11 2.4.2 Градилиште ............................................................................................................................. 11 2.4.3 Искпп земље и темељи .......................................................................................................... 12 2.4.4 Набијаое у пплати пд састављених дашчаних плпча.......................................................... 13 2.4.5 Крпв ......................................................................................................................................... 16 2.5 Ппкрпв крпва .................................................................................................................................. 17 2.6 Преградни зидпви и димоаци ..................................................................................................... 17 2.7 Пдвпђеое кишнице ....................................................................................................................... 18 2.8 Унутрашоа изградоа ..................................................................................................................... 19 2.8.1 Плафпн ...................................................................................................................................... 19 2.8.2 Малтерисаое унутрашоих зидпва ....................................................................................... 19 2.8.3 Ппд ........................................................................................................................................... 19 2.8.4 Спбпсликарски радпви ............................................................................................................ 20 2.9 Сппљашоа фасада ......................................................................................................................... 21 2.10 Паетзпв начин градое илпвачпм ................................................................................................ 22 2.11 Lewandowskiev начин градое илпвачпм .................................................................................... 23 2.12 Зид са решеткастпм нпсивпм кпнструкцијпм ............................................................................ 23 2.13 Грађеое непеченпм ппекпм пд илпваче ................................................................................... 24 2.14 Sirewall (Стабилизација арматурпм) .......................................................................................... 26 2.15 Градоа врећама земље или песка (eng. earthbegs ) ................................................................ 26 2.15.1 Пспбине кпнструкција пд врећа песка ............................................................................... 28 1


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

2.15.2 Архитектура за УН ................................................................................................................ 29 2.15.3 Прптптиппви кпнструкција:................................................................................................. 30 2.16 HyperAdobe - нпви систем градое мпнплитних зидпва врећама земље ............................... 31 2.17 Утицај влаге на зидпве пд стабилизпване земље .................................................................... 32 2.18 Стабилизатпри и оихпве сппспбнпсти ...................................................................................... 33 2.19 Преднпсти и мане грађеоа илпвачпм ....................................................................................... 34 3. ЕКПЛПШКЕ И ЕКПНПМСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ................................................................................... 36 3.1 Анализа екплпшких свпјстава непечене стабилизпване земље ............................................... 36 3.2 Спецификације зида пд набијене земље .................................................................................... 36 3.3 Екплпшки фактпри битни за грађеое са земљпм ...................................................................... 37 3.3.1 Разматраое земљишта .......................................................................................................... 37 3.3.2 Емисија CO2 ............................................................................................................................. 37 3.3.3 Термичке карактеристике ...................................................................................................... 37 3.3.4 Структурне перфпрманце ...................................................................................................... 37 3.3.5 Извпдљивпст ........................................................................................................................... 37 3.3.6 Губљеое енергије ................................................................................................................... 38 3.3.7 Прпјектна разматраоа ........................................................................................................... 38 3.4 Преднпсти стабилизпване земље кап екплпшки пдрживпг материјала .................................. 38 3.5 Екплпшки аспекти и пдрживпст ................................................................................................... 39 3.5.1 Стратегије за пдрживи екплпшки развпј .............................................................................. 40 3.5.2 Смернице ка спречаваоу екплпшких ризика ...................................................................... 40 3.5.3 Здравствени разлпзи .............................................................................................................. 41 3.5.4 Прирпдни клима уређај ......................................................................................................... 41 3.6 Екпнпмске карактеристике ........................................................................................................... 41 3.6.1 Трпшкпви ................................................................................................................................. 41 3.6.2 Пснпвни трпшкпви материјала, радне снаге и времена...................................................... 42 3.6.3 Брпј врећа ................................................................................................................................ 42 3.6.4 Цена материјала пп врећи ...................................................................................................... 42 3.6.5 Брпј врећа пп тпни .................................................................................................................. 42 3.6.6 Жица......................................................................................................................................... 42 3.6.7 Збир .......................................................................................................................................... 43 3.6.8 Радна снага .............................................................................................................................. 43 3.6.9 Пптребнп време ....................................................................................................................... 43 3.7 Екпнпмски фактпри приказани на примерима ........................................................................... 43 3.7.1 Миливпј Пејин ......................................................................................................................... 43 2


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

3.7.2 Јефтина прирпдна кућа пд глине, песка и сламе ................................................................. 44 3.7.3 Sirewall ..................................................................................................................................... 46 4. ППНАШАОЕ ПБЈЕКАТА У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА ..................................................................... 47 4.1 Ппнашаое пбјеката у сеизмичким ппремећајима ..................................................................... 47 4.2 Технике пјачаваоа земљаних пбјеката ....................................................................................... 49 4.2.1 Унутрашое пјачаое пд трске ................................................................................................ 49 4.2.2 Сппљнп пјачаое жичаним мрежама .................................................................................... 50 4.2.3 Сппљнп пјачаое мрежама пд пплимера.............................................................................. 51 4.3 Главни изазпви (и мпгућа решеоа) .............................................................................................. 52 4.3.1 Пдабир адекватнпг начина пјачаваоа.................................................................................. 53 4.3.2 Развпј и примена наципналних сеизмичких прпјектних кпдпва........................................ 53 4.3.3 Развпј и ширеое едукативнпг материјала за сигурну градоу са земљпм ........................ 53 4.3.4 Развпј и имплементација ппдизаоа свести п сеизмичкпм ризику .................................... 54 4.3.5 Развпј и имплементација прпграма пбуке у заједницама .................................................. 54 4.4 Стабилизпвана земља – Физичке пспбине и усклађенпст са регулативама у Великпј Британији............................................................................................................................................... 55 4.4.1 Пдпбрен Дпкумент А – Структурна стабилнпст ................................................................... 55 4.4.2 Узпрци теста ............................................................................................................................ 55 4.4.3 Чврстпћа .................................................................................................................................. 55 4.4.4 Густина ..................................................................................................................................... 55 4.4.5 Пдпбрен Дпкумент Ц4 – Птппрнпст на влажнпст ................................................................ 55 4.4.6 Стабилнпст ............................................................................................................................... 55 4.4.7 Пдпбрен Дпкумент Е – Птппрнпст на прплаз звука ............................................................. 56 4.4.8 Пдпбрен дпцумент Л1 - Пчуваое гприва и електричне енергије у станпвима ............... 56 4.5 Ппжарне карактеристике .............................................................................................................. 56 4.5.1 Пдпбрен дпцумент Б – Ппжарна сигурнпст ......................................................................... 56 4.5.2 Ппжарна птппрнпст (NZS 4297:1998)..................................................................................... 56 4.6 Пример ппжара у САД-у на кући пд непечене земље ................................................................ 57 5. ЗАКЉУЧАК ............................................................................................................................................. 59 6. ЛИТЕРАТУРА .......................................................................................................................................... 60

3


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

1. УВОД 1.1 Нови трендови градње

Предмет овог истраживања су куће грађене стабилизованом земљом, њихов утицај на безбедност и животе људи као и на саму природу око ње. Циљ овог рада је да се што боље истражи и укаже на потребу коришћења земље и других природних материјала у грађењу објеката за живот. У овом раду смо такође приказали неколико различитих примера градње са земљом, у циљу што већег избора приликом почетка градње. Развој нових технологија и нових научних открића омогућило је производњу и употребу нових материјала који се употребљавају у грађевинарству. Прошли век био је обележен великом експанзијом синтетичких материјала. Међутим, проблеми који су се појавили, везани уз гомилање отпада и немогућност рециклирања као и загађење околине, у данашње време у први план стављају употребу природних материјала што није само тренд него и нужна потреба ако се жели заштитити и очувати околину. У све већим настојањима да се задовоље потребе савременог човека, научници своја истраживања усмеравају истраживањима нових материјала, с великим нагласком на праћење природних процеса. За припрему грађевних материјала потребна је енергија те ако се у обзир узме чињеница да се свакодневно троши 82 милиона барела нафте, а само један посто од светске енергије добива се употребом обновљивих извора енергије, логично је поставити питање о постизању енергијске ефикасности већ у производњи грађевних материјала. Исто тако годишње се производи 70 милиона тона гасова који изазивају ефекат стаклене баште а настају у процесима прераде и производње, а који несумњиво утичу околину и на будућност човечанства. Појам „здравог становања“ који је данас често у употреби укључује све више употребу природних материјала којима смо окружени, а који могу допринети побољшању околних услова живота, у окружењу у којем непосредно живимо и у целом еколошком циклусу. "Кад је реч о енергетској ефикасности у зидарству, досад су се углавном разматрали уштеда топлотне енергије за грејање и топлу воду те могућности уштеде електричне енергије. Недовољно је, међутим, позната потрошња тзв. Примарне енергије, односно оне енергије која је потребна за производњу грађевинских материјала од којих су саграђене стамбене, пословне и индустријске зграде".Проблем нису ограничавајући извори фосилних горива, јер њихово кориштење емитира у атмосферу CO2 и друге гасове стаклене баште који имају такве последице да могу довести до ситуације да извори енергије неће ни бити потребни. Могућности уштеде тзв. примарне енергије и нужност осигурања нових енергетских извора је јако битна. Примарна енергија, потребна за производњу одређених грађевних материјала или технологију, варира од производа до производа. За стандардне грађевне елементе потребно релативно много примарне енергије, а најмање примарне енергије троши се употребом природних материјала, чак и до 10 пута мање". Који аргументи иду у прилог природним материјалима? - Уз енергетско-еколошки аспект, све се више разматра и здравствени аспект зграда у којима се живи или борави. То се пре свега односи на топлотну угодност и осигурање свежег ваздуха. Притом се посебна пажња посвећује заштити од радона, гаса који неповољно утиче на здравље људи. У богатим западним земљама и у 4


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

САД-у куће се граде од материјала с градилишта, па постројења од ископане земље пресују блокове за градњу. Камен, земља, дрво и слама материјали су од којих се не граде етносела, од њих се стварају дела најсавременије архитектуре. У иностранству је јак тренд градње стамбених објеката од природних материјала јер њихова производња и одржавање захтевају знатно мање енергије. Као један од важнијих природних грађевинских материјала истакнуо бих земљу, пре свега зато што је она могући значајан грађевински материал за читав свет. Ваља истакнути разлику између примарне енергије потребне за градњу природним материјалима и енергије потребне за одржавање. У оба је случаја велика предност градње природним материјалима у односу на тзв. класичне. Уз то треба нагласити здраво становање, који се не може постићи класичним материјалима, јер су предуслови здравог живљења добро проветравање простора(дисање зидова), зелени зидови...

1.1.1 Десет параметара за добар објекат од земље Какав, дакле, мора бити зид стамбене зграде? Зид објекта у коме станујемо мора задовољити најстроже критеријуме јер ту најдуже боравимо, спавамо и одгајамо децу. Човек је живо биће које не може да живи у стакленој боци, металном бурету или најлонској кеси. Он евентуално може само да ради у таквим просторима, али да спава и дуже борави - никако. Нажалост, нови трендови грађења нас упућују управо на таква решења која се добрим делом преписују са “напредног” Запада. Наравно, људи тамо живе и у таквим кућама, јер су оне добро изоловане за зиму и опремљене клима-уређајима за лето. Стручњаци и на том развијеном Западу схватају да то није добро јер нема природног угођаја опуштености без клима- уређаја лети, који поред тога што много троши, штети и здрављу. Зиме су чак и мањи проблем јер се код нижих температура једноставно појачава грејање. Зид стамбене куће или зграде мора истовремено задовољити десетак захтева да бисмо констатовали како је зграда добро грађена и изолована. То су: носивост, термоизолација, звучна изолација, паропропустљивост (да "дише"), акумулативност, ватроотпорност, нехидроскопност, еколошка подобност, прихватљива цена и брза изведба. Клима се дефинитивно мења и људи су почели да схватају како лети троше готово више енергије за хлађење него зими за грејање. С друге стране, у неким објектима је удобније лети него зими. Људи се све чешће питају постоји ли неки савремени систем градње који може да задовољи и летњи и зимски температурни режим? Стиропор и стиродур спадају у категорију изолационих материјала са сталношћу запремине и дебљине (дебљина вунастих материјала временски је дискутабилна јер долази до сабијања услед присуства влаге). Међутим, стиропор и стиродур задовољавају искључиво зими. То су хидрофобни материјали са доста слабом паропропусношћу. Сваки гушћи стиропор или стиродур пружа велику отпорност проласку водене паре, што није добро јер се добија велика запара у тој просторији. Док природни материјали као што је земља омогућавају да „‟зидови дишу‟‟ И зато се све већи бтој људи опредељује за природну градњу.

1.2 Нови трендови у архитектури: -

Куће од набијене земље Черпић Мешање материјала (рецимо слама и земља) Градња врећама земље Камен 5


Завршни рад -

Миркп Миљатпвић

Дрво Слама

Одрживи развој постао је приоритет у свим подручјима, с посебним нагласком на очувања природних ресурса и смањење утицаја на околину, стварањем што мање отпадних материјала, односно њихове поновне употребе. Употреба природних материјала у грађевном материјалу ефикасно смањује штетно деловање настало утицајима из околине. Применом природних грађевних материјала омогућава побољшање спољашњих, економских и здравствених аспеката, дајући допринос укупном квалитету живљења. Питање је само да ли смо спремни учити на искуствима из прошлости како бисмо могли имати бољи поглед у будућност.

6


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

2. ТЕХНОЛОГИЈА ГРАЂЕЊА ЗЕМЉОМ 2.1 Материјали и њихова припрема Стабилизована земља је мешавина земље и неког стабилизатора који се додају да би се повећала отпорност на дејство воде и да се добије добра повезаност материје. Раније су се користили природни материјали који су били доступни човеку: слама, длака,гашени креч, а данас се поред поменутих најчешће користе цемент (3-5%) и креч (10 %).

2.1.1 Припрема смесе За градњу набијеном иловачом1 требамо такву иловачу коју у полу влажном стању можемо у руци лако гњечити и давати јој облик по вољи. То је више случај код масније2 иловачче него ли код мрашаве. Код мршаве иловаче постоји опасност да се делови иловаче међусобно чврсто не повежу упркос јаког набијања, тако да зидови не постигну доста велику чврстоћу. Морамо увек имати на уму да иловача мора сачињавати и малтер за зид. Иловачу који ћемо обрадити за градњу насипамо на куп па је јако и чврсти испресецамо и тучемо лопатом. Све то радимо изван ограђеног дашчаног пода. Врло суву иловачу неколико пута поливамо водом. Иловачу пустимо да лежи 12 сати да се натопи водом и ��ек тада приступамо даљем обрађивању.

Слика 1. Простор за мешање иловаче

На ограђени дашчани простор (слика 1.) насипамо око 8 цм дебели слој иловаче и додајемо кратко сечену сламу, па ту смесу добро изгазимо босим ногама. Поступак понављамо 4-5 пута док не испунимо ограђени простор. Добро је ако смеси додамо и шљаке јер тиме повећавамо чврстоћу зида и пропустљивост ваздуха. Готову смесу извадимо и сместимо у куп крај тога да одстоји 12 сати а да је при том заштићена од сунца и кише. Смесу сада прерађујемо даље и то најбоље док је у влажном стању. Сировине које имају до 30 мас% глинених минерала осетљиве су на скупљање, а оне са мање од 12 мас% глинених минерала могу се употребити уз додатак финог муља. Са сировинама које имају већу количину глинених минерала, оптималан састав се може постићи додавањем 1 2

Илпвача- Мешавина глине песка и муља Масна илпвача има малп песка, мршава има мнпгп

7


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

песка. За израду черпића (опека од непечене земље) потребна је маснија глина са око 40 мас% глинених минерала. Ако се у блокове додаје слама као регулатор процеса сушења, онда треба више глинених минерала од претходно наведене вредности. Влакна за армирање природног порекла користе се за сировине које садрже доста глинених минерала, како би редуковали скупљање и повећали изолациона својства.

2.1.2 Опеке од непечене иловаче За неке радове је потребно имати и опеку коју градимо сами. Смесу градимо на исти начин како смо описали у предходном поглављу. За смесу користимо иловачу, кратко сечену сламу и ситне комадиће шљаке. Калуп направимо од 2 цм дебелих дасака. Калуп има облик отворене кутије, унутрашњих димензија : дужина 27 цм, ширина 14, дубина 8 цм. Опеке се суше унутар калупа 4-8 недеља и смемо их употребити тек када су потпуно суве и тврде (за димњаке, штедњаке, пећи).

Слика 2. Опека од иловаче

2.2 Алат 2.2.1 Оплата за шаловање За оплату су нам потребне 4 плоче. Ко има доста дрвене грађе и дасака може израдити оплату за сва 4 спољашња зида. Треба пазити да за оплату не употребимо лоше даске и спојнице. Под јаким притиском приликом набијања и услед влажне иловаче, односно под утицајем сунца са спољашње стране оплата се може искривити и тако би настали коси зидови. На горњи крај дрвене оплате полажемо дрвене или металне спојнице које причврстимо ексерима. Оваква врста оплате састављена од већ припремљених дасака је врло повољна рад је једноставан и не требамо много материјала, па према томе доста штедимо. Недостатак је да оплату морамо константно премештати.

8


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

Слика 3. Оплата за набијање

2.2.2 Оплата са скелама Код веће зграде употребићемо оплату са скелама. Будући да се овде ради само о привременом коришћењу материјала, употребићемо ону дрвену грађу коју ћемо касније користити за носиве конструктивне делове куће, кровне греде…Скеле изведемо тако да прво уз темеље зграде укопамо вртикалне греде 60 – 100 цм дубоко и то увек по две једну насупрот друге. Међусобна удаљеност греда је око 80 цм и морају бити нешто више од зида који градимо. Поједине парове спајамо међусобно помоћу попречних и уздужних дасака. Сваку вертикалну греду треба подупрети косим упирачем јер се оплата услед притиска набијања може искривити. Горњи крајеви би требало да иду мало према унутрашњости зида јер ће се ексери током рада олабавити тако да ће размак вертикалних греда на том месту постати нешто већи. Од места до места спајамо вертикалне греде помоћу жице (дебљине 5 мм) док набијање зида завршимо до врха једне даске. Између греда које сапињемо жицом поставимо распињаче чија је дужина једнака дебљини зида. Они нам служе да услед затезања жицом не дође до кривљења вертикалних греда ка унутрашњости зида. Жицу обмотамо око спољних крајева греде и између жице ударимо дрвени клин и тиме јаче затегнемо жицу. Саму жицу скидамо када се скину дрвене оплате а крајеве који вире из зида исечемо клештима. На скеле од вертикалних греда и распињача постављама даске са унутрашње стране греда. Даске су са својим рубом наслоњене на темељ а својом површином су наслоњене уз скеле. Даске међусобно подупиремо кратким летвама дебљине самог зида . Када смо смесу иловаче набили на висину даске, онда извадимо распињаче и испунимо њихова места иловачом и добро набијемо. Сада поставимо даље даске и распињаче оплате па наставимо са набијањем иловаче као што смо горе описали.Тако наставимо постепено са радом док не изведемо зидове на целу висину спрата. Код високих зидова морамо одабрати јаче вертикалне греде за скеле и оплату и подупрети их са више косих подупирача . За отворе прозора и врата нећемо употребљавати посебне облике. Ако желимо имати те отворе изведене слично као код зида код опека, онда направимо за сваку страницу посебну оплату према слици 7. Готово састављену оплату за прозоре односно врата поставимо у оплату зида на одговарајуће место, а онда набијемо зид од иловаче.

9


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

2.3 Поступци и оптимални периоди за градњу земљом Набијеном иловачом можемо градити све врсте зграда: стамбене, економске зграде, различите зидове итд. Иловача штити дрвене греде и осталу грађу од трулежи . Лако преузима влагу из просторије И испушта је опет код промаје, а тако ствара здраве станбене просторије. Према бројним подацима постоје у Француској куће од набијене иловаче, које су старе већ 165 година а још су потпуно чврсте и здраве. Међу занимљивим подацима је извештај фабричког наџорника Маyета 1790. У коме јавља пруском грађевинском директору Гилyу, о једном вртном зиду саграђеном од набијене иловаче, који је постао толико тврд даг а нису могли срушити маљевим и пијуцима, већ су морали употребити барут. Чврстоћа и носивост набијене иловаче је толико велика да омогућује израду стамбених зграда високих 5-6 спратова. Све зидове треба извести од набијене иловаче; дебљина зидова је 40 цм, оквире од прозора и врата изведемо од 4-5 цм дебелих дасака, а уградимо их већ код набијања зида. Зидове од иловаче набијемо док је време суво и топло, када нема киша, па је према томе време за градњу најповољније од месеца маја до септембра. Ако је време непрекидно влажно онда можемо применити начин градње који је уобичајен у Холандији. Тамо се прво сагради кров у правом и исправном висинском положају на привременим дрвеним скелама, те га привремено покрију: тако могу покривати зидове од иловаче испод крова, дакле на сувом, без обзира на временске прилике. Можемо поступити и тако да у средини дебљине зидова поставимо поставимо вертикалне греде као стубове у сва четири угла куће а између њих долазе друге вертикалне греде на размак од 3 м. Греде су дебеле око 10 цм а могу бити сасвим једноставне. Горњи крајеви вертикалних греда спојени су водоравним гредама – венчаницама, на њима леже кровне греде и кровиште. Вертикалне греде олакшавају вертикално грађење зидова. Дебљина зидова не сме бити мања од 40 цм јер дрво прима влагу из иловаче за време набијања зидова а касније је опет даје из себе за време сушења зида. Дрво услед тога ''ради'' и није потпуно мирно; ако зидови нису доста дебеле онда на тим местима настају пукотине. Према томе је потпуно погрешно прво саградити дрвену носиву конструкцију а онда око носивих делова те конструкције набијати зид од иловаче. Зид ће пукнути код сваке вертикалне греде или на сваком месту где је у иловачи носива дрвена греда. Уопштено поступамо тако да у јесен припремимо потребну количину иловаче, односно да је допремимо на градилиште.Ту спремимо иловачу преко зиме. Зими израђујемо прозоре и врата као и њихове оквире тј. допрозорнике и довратнике као и потребни алат. У пролеће израдимо дрвену ограду за мешање, дрвене греде а ако је потребно и измене код димњака. Осим тога изведемо цело кровиште са свим потребним деловима. Плафонска и кровна конструкција морају бити готове пре него изведемо зид од иловаче.Чим је наиме набијање зидова иловаче завршено постављамо споменуте конструкције.

2.4 Детаљи извођења земљаних зграда Дебљина зидова је зависна о њиховој дужини и висини. Зидове никада не изводимо тање од 30 цм Ако је дужина зида од једног до другог попречног зида мања од 7 м, а висина просторије испод 2,5 м одаберемо дебљину зида 35 цм; ако је висина просторије већа од 2,5 м узимамо дебљину 40 цм. Ако је слободна дужина зида од једног до другог попречног зида 9 м, онда су одговарајуће дебљине зида 40 и 45 цм. зид доњег спрата је дебље од горњег 5-10 цм. Код грађења морамо имати на уму да се кућа за време сушења мало слегне. Желимо ли имати висину 2,8 м онда 10


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

морамо извести зидове неште веће од те мере 2,9 м . Слегавање ће бити мање што је сувља иловача и што је чвршће набијена. Из овога јасно произилази да ће једнолично слегање у свим деловима куће настати онда ако градиво за време целог рада припремимо на једнак начин уз исте прилике и околности.

2.4.1 Потребе иловаче Ако желимо унапред израчунати колико ћемо требати иловаче за градњу, онда саберемо површине зидова у нацрту куће па добијену површину помножимо са висином. Код одабирања висине зида узмемо у обзир пре споменуто слегање за време сушења. Ако су предвиђене висине просторије 2,8 м онда ћемо површину нацрта помножити са 2,9 м. Тако добијамо број кубних метара нашег објекта, или кубикажу.Икопана иловача и насипана у купове доста се скупи код припреме и набијања. Према томе требамо за градњу одприлике двоструко толико кубних метара иловаче него што то износи број кубних метара наше зграде.

2.4.2 Градилиште

Када су нам сасвим јасна питања о врсти и величини куће коју ћемо градити,морамо одабрати градилиште односно место где ћемо је саградити. То је место у много случајева зависно о више околности и услова, као на пр. близина пута, згодан прилаз и довоз до куће итд. Ако можемо место за кућу слободно бирати, онда пазимо на та да буде на доста повишеном делу земљишта, тако да кишница не тече према кући, а подземна вода да не може продрети у подрум.Осим тога мора кућа бити заштићена од хладних и јаких ветрова . према томе градимо тако да је кућа заштићена према северу малом шумицом или садњом згодног дрвећа , а прозоре главних просторија окрећемо према југу. Тако ћемо добити највише сунца и светла у собе и остале станбене просторије. Пре него почнемо копати темељ морамо зграду исколчити. Почињемо тако да на једном месту које одаберемо као угао зграде забијемо у земљу колац. Од њега разапнемо у смеру прочеља зграде канап и причврстимо га на два даљња стубића.Нормално на тај канап који показује смер куће,разапнемо преко стубића на углу други канап који одговара ширини куће. Да испитамо да ли та два канапа стоје једна на другу по правим углом, одмеримо од места где се спајају на колцу на један канап 4 м а на други 3, и међусобна удаљеност тих тачака (дијагонала) мора имати 5 м. Ако те мере не одговарају онда морамо крајње стубове мало помакнути док не добијемо тачан промер 3:4:5. Уместо 3,4,5 можемо одабрати било које друге мере али морају бити са тим промером. Када на тај начин одредимо оба главна прочеља (главне фасаде) одмеримо на канапима дужину и ширину куће а кроз тако добијене тачке разапнемо нове узице ; те нове узице поставимо тако да су једна према другој у нормалном положају, а то изведемо без већих потешкоћа. Ове напете узице нам тачно показују смерове главног ободног зида куће, па их остављамао за цело време ископавања и прављења темеља. Тако можемо сваки час испитаи да ли је зид изведен у исправном смеру.

11


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

2.4.3 Ископ земље и темељи

Ако је земља чврста и сдржи доста иловаче онда можемо подрум и темеље копати тако да су стране ископа вертикалне И да није потребно ископану површину подупрети дрвеним подпорама. Ако је земља са доста песка онда копамо странице са подпорама. Темеље редовно изводимо 50-80 цм испод земље и 30-50 цм изнад земље.За зидање темеља употребимо по могућности велико камење које нађемо на пољу или код ископа земље, или га пак можемо јефтино набавити (слика 4 и 5.). Камење слажемо у слојевима, тесно једно до другога, а међупросторе испунимо са мањим комадићима камена.Поједине слојеве изравнамо бетоном који међусобно веже и држи камење једнога слоја, а уједно служи као лежај за следећи слој камена; бетон према томе веже камење једног слоја и поједине слојеве камења. Бетон припремамо у промеру мешања 1:4:5 што значи: 1 просторни део цемента, 4 просторна дела песка и 5 просторних делова шљунка. Ако желимо да штедимо на бетону можемо рупе за темељ испунити комадима већег камена, а међу просторе комадима мањег камена, како је већ споменуто. Код тога морамо пазити да не лежи камен на камену, већ да има процтор између них јер иначе темељи неће бити чврсти и јаки. На оним деловима темеља који ће касније бити видљиви не ствљамо камење сасвим до спољшњег дела зида, јер иначе не бисмо постигли једноличан изглед. За онај део темеља који лежи изван земље или који граничи подрумске просторије, морамо извести скеле и оплату, како је то описано у предходним поглављима.

Слика 4.

Слика 5. Изглед темеља

12


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

Зидове подрума можемо извести на горе описан начин.Горњу површину темеља изравнамо бетоном да буде тачно водоравна. На ту површину постављамо слој кровне изолације (кондор), која спречава да се влага не шири према горе тј. Да не може продирати из земље и темеља у вертикалне зидове.

2.4.4 Набијање у оплати од састављених дашчаних плоча

Када су готови темељи и када је постављена изолација почињемо постављати оплату на једном углу зграде. Смесу иловаче која мора бити по могућности само влажна (са мало примесе воде) насипамо у оплату око 10 цм високо. Иловачу набијамо у почетку слабо а онда јако. Набијање почињемо тик уз руб оплате, ударац до ударца, тако да иловача тачно испуни простор уздуж оплате, а тек након тога набијамо средину зида. Набијамо толико дуго док набијало више не оставља јаке трагове на површини , а набијена смеса звони под ударцима. Насипани слој иловаче висине 10 цм је након набијања притиснут на висину од 6 цм. На тај начин наставимо постепено даље, у тањим слојевима, док не испунимо целу припремљену висину оплате, изведене од састављених дашчаних плоча (слика 6.). На слободним крајевима докле стиже оплата набијемо иловачу по углом од 45 °, како би постигли добар вез са суседним слојем набијене иловаче.

Слика 6. Везивање слојева набијене иловаче Сада одстранимо узенгије и клинове и опрезно избијемо и звадимо попречне гредице. Састављене плоче оплате скинемо, помакнемо их даље наставно на завршени и готови део зида, те их опет поставимо и учврстимо, како је пре описаном.На тај начин набијемо на темеље около целе зграде 30 цм високи део зида. Када на углу где смо почели радити,нанесемо други слој иловаче, онда је први слој толико тврд да га нећемо оштетити током рада. Пре него наспемо следећу смесу иловаче за нови слој, навлажимо површину старог слоја, јер тиме постижемо бољи спој.

13


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

Слика 7. Отвор за прозор

Отворе за прозоре и врата морамо изозставити код набијања. То изведемо најједноставније тако да израдимо четвороугласте слепе штокове са даскама дебљине 3-4 цм . Унутарње странице блајамо а углове спојимо помоћу преклопа. Ови штокови су дебели као и зидови у коме се налазе: за време набијања их произвољно ушврстимо са две дијагоналне даске, да се странице не искриве или не постану косе услед притиска иловаче код набијања (слика 7.). Код прозора може доња даска бити мало коса према споља, због бољег одвода кишнице. На унутрашње стране штокова касније причврстимо врата и прозоре. Ове дрвене штокове поставимо у оплату чим су зидови набијени до одговарајуће висине, па их уградимо одмах код набијања иловаче. Зидови код сушења изгубе нешто од своје висине, како је то пре споменуто а дрвени штокови остају за време рада у непромењеној величини. Због тога насипамо на горњу плочи ормарића око 5 цм високи слој влажног песка. Тај се песак временом осуши и исцури под притиском зидова; можемо га лако и сами уклонити, так да се зид од иловаче може слегати, а да га при томе не ометају штокови за прозоре и врата. Ако изнад или испод тих штокова остане празан простор, лако га испунимо смесом иловаче и касније када су зидови потпуно тврди.

14


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

Мере дрвене греде (cm) 10/18 10/18 10/18 13/18 13/18 13/18 16/18 16/18 16/18 10/20 10/20 10/20 12/20 12/20 12/20 14/20 14/20 14/20

Пресек (m ²) 0,018 0,018 0,018 0,0234 0,0234 0,0234 0,0288 0,0288 0,0288 0,020 0,020 0,020 0,024 0,024 0,024 0,028 0,028 0,028

Размак плафонских греда (мерено од средине до средине греде) (cm) 75 85 95 70 80 90 70 80 90 75 85 95 70 80 90 70 80 90

Распон просторије (m) 4,10 3,80 3,60 4,80 4,50 4,20 5,80 5,40 4,60 4,50 4,20 4,00 5,10 4,80 4,50 5,50 5,20 4,90

Табела 1. Мере плафонских греда код одређених распона и међусобне удаљености; F. Hellwig: Gradjenje ilovačom

Из ове табеле можемо врло лако извадити мере кровних греда , њихове међусобне размаке, односно распоне просторија. Ако је нпр. распон просторије једнак 4,50 м онда потражимо у горњој таблици у вертикалном реду за рапон просторија нашу вредност од 4,50 м. Наћи ћемо је на три места у одговарајућем водоравном реду где прочитамо припадајуће мере греда и њихове међусобне размаке. Можемо дакле за распон просторије од 4.5 м употребити греде 13/18 цм на међусобни размак од 80 цм или греде 10/20 на размак 90 цм. Ако таванске греде служе као спремиште за жито , које ће према томе лежати на плафону, онда плафонске греде долазе на мањи међусобни размак већ према величини терета.

15


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

Слика 8. Горњи крај спољашњег зида са дрвеном кровном конструкцијом; F. Hellwig: Gradjenje ilovačom Крајеве плафонских греда одсечемо према горе косо а пуштамо их на оба краја 30 цм према споља преко крајева зида као кровне избочине. На доње површине избочених делова греда И на косо одрезане крајеве прибијемо даске које чине венац на прелазу зида на кров (слика 8.). Та кровна избочина заштићује зид и подножје од кише. Простор између плафонских греда изнад зида затворимо даскама које закуцамо на летвице причвршћене на плафонске греде. Тако настале међупросторе набијемо смесом иловаче све одгорњег руба реда.

2.4.5 Кров Када је завршен зид и када су положене плафонске греде, постављамо кров. Најбоље је да све делове за цео кров израдимо и добавимо уз помоћ доброг тесара, и то на самом градилишту у близини зграде, коју градимо, а онда конструкцију крова постављамо на зграду. Прво постављамо стубове кровне конструкциј�� и учврстимо их провизорно у вертикалном положају помоћу дасака, које закуцамо на стубове и плафонске греде. На стубове поставимо венчаницу и учврстимо је помоћу кратких косих распињача. Након тога усадимо чепове на доњем крају рога у припремљене рупе на крају плафонских греда, а горње крајеве рога наслонимо на венчаницу. Рогове полажемо увек у паровима две по две. Горње крајеве крова спојимо рашљастим чепом а спој учврстимо дрвеним клином ; Након тога закуцамо рогове за венчаницу дугим челичним ексерима. Тако постављамо рогове постепено пар по пар. Забатне зидове можемо извести на различите начине. Ако ћемо подкровље употребљавати у станбене сврхе онда је најбоље да забатне зидове изведемо од набијене иловаче; тако добијамо топпле станбене просторије. 16


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

Кишницу која цури по забатном зиду одведемо од зида тако да изнад звршетка приземнога зида сместимо окапну даску. За време набијања зида иловачом уградимо у одговарајућим удаљеностима дрвене клинове на које причврстимо конзоле од дасака. На њих причврстимо уза зид даску која мора бити добро прилагођена зиду . Дашчану оплату забатног зида сместимо тако да доњи крајеви леже на окапној дасци, која одводи воду од зида према ван; кишница према томе не може цурити на зид приземља од набијене иловаче. Рогови морају бити подупрети најмање на сваких 5 м, подупиремо их најзгодније венчаницом (3); тосу греде које пролазе кроз целу зграду од забатног до забатног зида у водоравном смеру а нормално на венчанице. На венчаници леже рогови. Код зграда до 7 м ширине у попречном пресеку, довољна је једна венчаница у средини у шпицу крова; код ширих зграда морамо употребити две или више венчаница.Код тога слободни крај рога изнад венчанице сме бити дуг највише 2,5 м. Кров са две венчанице употребљавамо за зграде са 10 м ширине . Венчанице морају бити подупрте стубом на сваких 4 -5 м: стубови леже на плафонској греди односно везној греди.

2.5 Покров крова Кров можемо покриту различитим материјалом. У нашем подневљу је најјефтинији кров од сламе и трске .За ту врсту крова, рогови могу бити положени на међусобни размак од 1,10 . Ако кров покривамо црепом онда употребимо материал који је уобичајен у том крају. То може бити обичан цреп (бибер), цреп са жљебовима. На слици 25. Су приказани различити начини покривања крова црепом.

2.6 Преградни зидови и димњаци Иза како је постављен кров и зграда покривена почињемо зидати преградне зидове. Темеље за преградне зидове редовно изводимо у исто доба када и темеље за пољашње зидове. Ако желимо унутар зграде да уштедимо простор, онда можемо да изградимо од набијене иловаче само један преградни зид, онај на коме леже плафонске греде. Остале преградне зидове можемо извести од опека од набијене иловаче.

17


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

Слика 9. Пећ, шпорет и димњак Уместо више мањих димњачких отвора можемо због једноставности извести већи димњачки отвор 25х25 или још већи 40х40, ако смо присиљени употребљавати гориво које развија много дима. Врло је повољно ако је отвор димњака према горе све ужи, јер такав димњак боље вуче. Ако је пресек димњачког отвора по целој висини увек исти, онда се хлађењем гасова смањује њихова брзина; код већих димних отвора, може јачи ветар потиснути дим назад у пећ или стан. Због штедње можемо извести и за шпорет и за пећ заједничко ложиште и заједнички димњак. Шпорет је спојен једним димоводним каналом са димњаком, а другим димоводним каналом са пећи која се налази у соби. (слика 9). Изнад крова не можемо употребити за зидање димњака непечене опеке од иловаче јер би овде биле изложене превише јаком утицају временских непогода, па би се брзо распале. Ту морамо употребити печену опеку или бетон.

2.7 Одвођење кишнице Када су радови тако далеко напредовали онда је добро да их на неко време прекинемо, док не почнемо са унутрашњом изградњом зграде, јер влага садржана у зидовима може нанети штету дрвеним деловима. Прво ћемо уредити простор око куће. Око подножја зграде повисимо тло насипом шљунка или ситног камена или још боље ако изведемо плочник од камена, опека, бетона... Тај плочник или насип изведемо у паду према споља, тако да кишница која капа са крова може што брже отићи од куће.Темељније одвођење кишнице постижемо уградњом олука.

18


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

2.8 Унутрашња изградња

2.8.1 Плафон Прво ћемо размотрити изградњу плафона и подова. На странама плафонских греда закуцамо око 5 cm од доње ивице летве 2 cm јаке и 3 cm високе. На те летве полажемо даске као горњу упуштену носиву оплату на којој лежи под. На горњу оплату нанесемо око 3 cm дебели слој сламе са дугим влакнима измешаним са иловачом. Преостали простор до горње ивице греде испунимо са смесом иловаче и шљаке (слика 10.). Незнатне трошкове за изградњу оваквог плафоа убрзо ћемо надокнадити уштедом на огреву за грејање просторија. На доње површине плафонских греда закуцамо 2 cm дебеле даске.

Слика 10. 1. Кровна греда; 2. Летва; 3. Упуштена горња оплата; 4. Иловача; 5. Доња оплата; 6. Трска; 7. Малтер

Слика 11.

Различити начини попуњавања плафонскох греда

2.8.2 Малтерисање унутрашњих зидова Пре малтерисања зидова охрапавимо унутрашње површине зидова са шиљастим чекићем или секиром, грубље неравнине оклешемо са чекићем или секиром па зид добро очисимо са метлом. Малтер израдимо од каше од иловаче исмешаном кратко сеченом сламом. Малтер набацујемо на зид помоћу зидарске вангле и равнамо га помоћу гладилице. На онцу нанесемо још танки слој финог малтера од чисте иловаче без примесе сламе и заравнамо га.

2.8.3 Под Под изнад подних греда редовно изводимо од блањаних дасака дебелих 2,5-3,5 cm. Даске су међусобно спајане на језик и жлеб(бродски под). Такав спој служи као заштита од штеточина И 19


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

осим тога спречава код прања подова продирање влаге у сам под (слика 12.). Даске морају бити чврсто стиснуте једна уз другу . Прво положимо две до три даске; језик једне даске углавимо у жлеб друге . Након тога прибијемо сваку даску на сваку греду са по два ексера дужине 6 цм.

Слика 12. 1. Бетонска подлога; 2. Опека; 3. Кровна изолација; 4. Гредица; 5. Бродски под; 6. Ободна лајсна; 7. Простор за ваздух

Слика 13. Под прављен од земље

У приземљу где нема подрума изведемо под на другачији начин. Као заштиту против продирања влаге из земље на горе поставимо 10 cm дебели слој бетона; бетон правимо у размери: 1:8 до 1:12 (један део Портланд цемента на 8 делова шљунка са песком). Уместо бетона можемо извести набој од иловаче. Даске пода леже на гредицам 5/5 до 8/8 cm . Да гредице не иструну превише подлажемо их уразмацима од 1 м комадима камена или опеке које покривамо комадима јаке кровне изолације(кедера). Гредице леже у међусобним размацима од 1 м. На гредице прибијемо даске бродског пода, како је пре описано. Простор између бетонске подлоге и бродскога пода мора остати празан и не смемо га испунити нити шљаком нити иловачом, јер би иначе дрвени делови пода иструнули у најраћем времену. Или под направимо исто од земље која се касније премаже сировим ланеним уљем ради заштите (Слика 13).

2.8.4 Собосликарски радови Сликање соба И осталих просторија у кући може у знатној мери улепшати кућу, али је може учинити и доста ружном. Треба имати на уму да нагомилавање украса одвраћа поглед, тако да није постигнут жељени учинак, док појединачни украси смештени на правом месту украшавају просторију знатно боље.

20


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

2.9 Спољашња фасада Спољашња фасада мора спречити продирање влаге унутар зидова, због тога мора добро затварати спољашњу површину зида.Када би код израде фасаде било још влаге, онда би је фасадом затворили и она не би могла изаћи напоље. Она би се зауставила иза фасаде и убрзо је уништила. Због тога је неопходно да са израдом спољашње фасаде почнемо тек након годину дана после завршетка изградње зидова. То можемо учинити без страха да ће на зиду од иловаче настати каква штета, ако су зидови заштићени од кишнице. На зидове на које удара киша морамо га заштити набацаним (напрсканим) малтером док се потпуно не осуши. У ту сврху употребимо ретку кашу од креча; напрскамо је на зидове помоћу метле умочену у кашу, а онда метлу ударамо од дрвени штап који држимо близу зида. Тако напрскан креч штити зид око 2 године. Пре израде спољашње фасаде очистимо и изравнамо спољашње површине зидова и помоћу секире оклешемо све избочине и неравнине зидова. Равном летвом или даском испитујемо да ли су површине зида потпуно равне. После тога назубимо површине зида помоћу чекића и секире, одозго према доле, тако да постане доста храпава, а онда је метлом очистимо и навлажимо. Тако припремљену подлогу превучемо смесом иловаче и сламе, док је та смеса још влажна урибамо у њу јако редак малтер од креча коме су додате чекиње и длаке. Ту фасаду утискујемо метлом одозго према доле косо у слој од малтера од иловаче. Након што се овај храпави слој фасаде потпуно осушио превучемо површину по други пут кречом са примесама чекиња и длака, и пажљиво загладимо гладилицом. Ако кућу желимо споља да осликамо онда то чинимо са бојом помешаном са кречом док је зидна фасада још влажна.За фасаду можемо употребити хидраулични креч који у продавницама долази у праху у малим џаковима. Размера мешања креча и песка зависи од својства и саставу креча: Обично је размера 1 део креча: 3 дела просејаног песка за малтер.Креч и песак измешамо прво у сувом стању на равној дашчаној подлози – или у нашем ограђеном простору за припремање смеше иловаче за набијање. После тога мешамо креч и песак додајући воду са кофом за заливање баште. Овај малтер пустимо да лежи 24 сата, а онда онда га поново темељно мешамо уз додатак воде. За везивање и стврдњавање том малтеру је потребна вода, зато треба зид пре малтерисања попрскати водом. Ако употребљавамо обичан креч, онда смемо користити само онај који је одлежао 2-3 месеца тако да су погашени сви, па и најситнији делови креча. Ако употребимо свеже гашени креч, постоји опасност да у малтер односно фасаду дођу ситни комадићи негашеног креча, који могу узроковати одпадање одређених делова фасаде. За 1 м² зидне фасаде потребно је 10 l креча и 25 l песка . У новије време многи употребљавају за малтерисање спољашњих зидова, чисти цементни малтер, који се састоји из једног дела цемента И 3-4 дела оштрог песка. Мана таквог малтера је да за стврдњавање треба знатно више воде, а због тога ако је вруће и ветровито време може лако добити ситне пукотине на површини. Ове пукотине могу бити касније узрок распадања и уништавања фасаде. Цементни малтер има ружну тамну и непријатну боју ; ублажити је можемо ако површине зида побелимо кречним млеком. Будући да се кречно млеко не спаја брзо са цементном фасадом, треба зидне пвршине с времена на време поново побелити, јер ће пре или касније тај слој одпасти подпуно или делимично. Као подлогу за цементну фасаду можемо узети једноставно жичано плетиво, коју помоћу ексера и жице причврстимо на мале дрвене клинове. Те клинове уградимо већ код набијања спољњих главних зидова и то уз спољашње површине зида. Дрвене летвице и плетиво од танких дрвених штапића можемо употребити као подлогу за фасаду унутар зграде. За фасаду спољашњих зидова то није добро јер ће се дрвене летвице почети љуљати И искривљивати услед утицаја влаге и врућине. Услед тога може онда попуцати и спољња фасада.

21


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

Код малтерисања морамо пазити на то, да спречимо продирање воде иза слоја фасаде. Због тога треба посветити посебну пажњу прикључку крова, прозора и врата. Добра израда спољашње фасаде и њено одржавање, је један од главних услова за трајност и квалитет куће. Сваку насталу штету на спољној фасади треба сместа поправити, како кроз оштећено место не би продирала влага и вода у унутрашњост зида и саме куће.

2.10 Паетзов начин градње иловачом Овај начин покушава смањити дебљине зидова облагањем појединих слојева набијања жичаном мрежом и слојевима бетона. Иначе је изградње према овом начину углавном потпуно иста како смо то описали код зидова од набијене иловаче. Поступак је патентиран . Састоји се у томе да у припремљени део оплате за зидове постављамо жиачну мрежу са ширином рупа од 35 88 мм. а дебљином жице од 1 – 1,2 мм. Жичана мрежа покрива дно и стране оплате, а део жице намењен за горњи део површине набијене иловаче пребацимо преко руба оплате према споља (слика 14.). Сада нанесемо на дно 1 цм високи слој бетона у размери 1 део цемента:4 дела песка: 5 делова шљунка. Тај слој бетона покрива жичану мрежу. На угловима зграде, на ћошковима прозора и врата испунимо и набијемо бетоном цео део оплате на целу висину. Иза тога испунимо преостали део оплате у слојевима набијеном иловачом.

Слика 14. Зид прављен према Паетзу, Ф. Хеллњиг: Грађење иловачом Жица која се нализи на унутрашњој и спољашњој страин зидова представља одличну подлогу за фасаду зидова. Код ове врсте градње морамо имати на уму да су зидови изведени од две врсте материјала који се понашају сасвим различито тј. од бетона и од иловаче. Бетон брзо веже и слегава се сасвим незнатно, а иловача бија и то више што је влажнија и чвршћа.

22


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

2.11 Lewandowskiev начин градње иловачом Проф. Lewandowsky из Hildesheima дао је патентирани посебан начин градње набијеном иловачом, и према њему саградио у Hildesheimu експерименталне зграде које су се показале као врло добре. Lewandowsky поставља уз спољашње ивице својих 35 цм дебелих зидова од набијене иловаче округле дрвене стубиће пречника 6- 12 цм, а на них наслања даске оплате . На даске су прибијене летве које су спојене са стубићима помоћу петља од жице. Сада убацујемо смесу од иловаче и набијамо је (слика 15.).

Слика 15. Зид прављен према Lewandowskievu, F. Hellwig: Грађење иловачом Споменути начин градње је у поређењу са другима врло штедљив, само треба сразмерно много дрвета. За мале кућице је врло погодан.

2.12 Зид са решеткастом носивом конструкцијом Има много изведених зграда кој имају међупроторе дрвене решеткасте носеће конструкције испуњене иловачом. Дебљине појединих греда могу бити и веома велике чак и преко 30 цм; према томе су зидови изведени у одговарајућој дебљини, па врло добро држе топлоту. У поједина пољ или међупросторе између дрвених греда долази прво помоћна конструкција. Састоји се од цепаних дрвених мотки или сувих грана око 5 цм дебљине. Оне сун а крајевима зашиљене И забодене у рупе, издубљене длетом у средини унутрашњих страница греда. Између тих мотки испреплетемо танко шибље или гране од врбе које пружају иковачи добру подлогу.

23


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

Слика 16.

Слика 17.

Попуњавање решеткастих конструкција са иловачом Сада утискујемо руком у шибље грудве од иловаче помешане са кратко сеченом сламом. Када поље решеткасте конструкције потпуно испунимо загладимо прво натискану смесу иловаче, а након тога охрапавимо спољашње површине помоћу метле од шибља, коју вучемо по површини у различитим смеровима. Фасада коју изводимо знатно касније це се држати много боље на храпавој површини.

2.13 Грађење непеченом опеком од иловаче За градњу кућа обично употребљавамо опеку, под чиме редовно мислимо на печену опеку. Опека је израђена од иловаче, а након сушења је печена у посебним пећима. Непечену опеку од иловаче можемо такође уотребити за градњу куће. Код грађења набијеном иловачом припремамо материал тј. смесу иловаче а непосредно након тога изводимо зидове у непрекинутом редоследу, једно иза другога. Ако градимо непеченом опеком од иловаче, морамо обавити две одвојене врсте рада. Прво израђујемо и сушимо опеку а касније зидамо. Будући да се опеке од иловаче за време сушења мало стисну и постану мање, морају бити калупи за израду опека нешто већи. Опеке ће бити чвршће ако смеси додамо креча или ако код мешања смеше употребимо кречну воду. Ако иловачи придодамо мало кратко сечене сламе, вреска (баштенска биљка), плеве, онда знатно смањујемо настајање пукотина на зиду код сушења опеке на ваздуху. За зидање употребимо малтер од иловаче.

24


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

Слика 18. Парни слојеви опеке

Слика 19. Непарни слојеви опеке

Парни и непарни начини зидања непеченом опеком На слици 18. Приказан је пример веза опеке код зидања угла зграде. Слично као на углу зграде зидамо и свако укрштање зидова. Сваки други слој преграднога зида мора улазити у спољашњи зид. Вертикалне бочне зидове отвора за прозоре и врата изведемо као и углове зраде помоћу ¾ опеке. Изнад таквих отвора изведемо надвој. Изнад отвора положимо мост дебљине 4-5 cm преко кога изведемо зидани лук; терет горњега зида лежи на луку а не на мосту. На мосту насипамо песак у облику лука, на тај песак полажемо опеке лука који почињемо зидати истовремено са обе стране (слика 21.).

Слика 20. Зидање лука изнад будућег прозора

Слика 21. Коначан изглед прозора

Често изводимо шупље зидове са празним унутрашњим простором. Такви зидови спречавају продирање влаге кроз зидове, боље штите од врућине и зиме и не преносе и не пропуштају звук у толикој мери као пуни зидови. Унутрашњи шупљи празни простори који стварају изолациони слој, су најчешће широки 5-7 cm. Због биље сугурности морају обе половине бити од места до места међусобно спојене опекама. Испод плафонских греда мора бити изведен пуни зид без шупљих простора најмање на висину од три слоја опека, због бољег преношења и расподеле плафонског терета на обе зидне површине (Слика 22.).

25


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

Слика 22. Зид са шупљином Зидови од непечене опеке од иловаче имају предност пред зидовима од набијене иловаче и пред зидовим од печене опеке, што се знатно брже осуше. У поређењу са зидовима од набијене иловаче израда зидова од непечене опеке је знатно тежа и захтева много више спретности и техничког знања.

2.14 Sirewall (Стабилизација арматуром)

Стабилизована, изолована, набијена земља Sirewall је направљена од арматуре и изолације обавијене слојом од 14-20 инча набијене земље. Sirewall користи само обновљиве материјале помешане са влажном земљом. Мешавина земљишта се меша до компактне масе која ће се користити за структурне зидове од набијене земље који ће трајати неколико животних векова без потребе за поправкама.

Слика 23. Зид армиран Sirewall методом

2.15 Градња врећама земље или песка (eng. earthbegs ) Ово је идеалан начин за подизање Еко куће са минималном инвестицијом.Систем градње је врло једноставан, користећи песак, земљу, цем��нт или било који други материјал, што би рекли ” при руци”.Архитекта и оснивач фирме Cal-Earth, Nader Khalili је креатор покрета за градњу кућа 26


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

овим новим начином. Прототип Еко-Дома, куће је оригинално прављен за потребе НАСА-е у пројекту покушаја колонизације месеца. Одатле овај тип куће је и назван “Месечева Чаура”, eng.( Moon Cocoon). Касније је постало очигледно да је овај модел потпуно употребљив и на земљи и идеалан модел за брзу и квалитетну градњу са минималном инвестицијом. И док они који не знају подижу кредите за куповину нових кућа и станова, паметнији уче и удружују се не би ли направили сами себи “кров над главом”. У исто време 90% људи није свесно опасности и штете по здравље који произилазе због коришћења полимера и нових материјала у грађевинској индустрији. Јако је важно да избегнемо контакт са отровним материјалима. Еко Доме-с су грађене искључиво од природних материјала, земље или песка. Користећи специјалне, врло дугачке вреће за песак и бодљикаву жицу у технологији градње која се зове Super Adobe. Super Adobe је патентиран систем градње (U.S. patent #5,934,027) који је објављен у јавности и дат као поклон. Лиценца је неопходна за комерцијално извођење радова, али то није неопходно ако неко жели да прави сам своју еко кућу. Резултат је фасцинантан, јер су ове куће врло стабилне и отпорне на земљотрес, пожар, поплаве и урагане. Ове су куће лети хладне а зими задржавају топлоту и врло су захвалне за инсталирање алтернативних енергетских система, као на пример соларних панела. Најбоље од свега, лаке су за градњу и одржавање. Док је просечна величина једне еко куће између 40 до 80 m² у дизајну је могуће пројектовати неколико еко кућа које су међусобно повезане. Цена објекта величине 200 m² је у просеку око 3000 евра. Cal-Earth је не-профитна организација која нуди курсеве и радионице за учење овог начина градње. Капацитет школе је између 3 до 5 људи недељно. Предности су очигледне и због цене градње и због природних материјала који се користе у градњи. Super Adobe техника је идеална и за хитно решавање стамбене кризе и у угроженим подручјима после земљотреса, поплава и пожара. Да додам и да би кућа овог типа лако задржала и метак и гелер од гранате, јер већ сте видели да се вреће попуњене песком користе као застита и у војне сврхе. Градња врећама земље или песка (eng. earthbegs ili sandbags) представља стари/нови грађевински систем. Овај начин градње већ дуго користи војска за подизање бункера, а такође је познат и као веома ефикасно решење за одбрану од изненадних поплава. Међутим, последњих година градња уз помоћ врећа са песком или земљом све више се узима као одлично решење за изградњу јефтиних домова за избегла или расељена лица из подручја угрожених ратом или природним катастрофама…

27


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

Слика 24. Кућа зидана врећама земље Једноставност градње и трошкови транспорта који се своде само на саме вреће одлично су решење за брзу изградњу великог броја домова за људе који су остали без крова над главом. Калифорнија је, наравно, пригрлила овај систем као неспорни пример одрживе градње, а идеје примене овог система иду много даље…

2.15.1 Особине конструкција од врећа песка С обзиром да су ови зидови масивни они обезбеђују одличну заштиту од климатских утицаја, сеизмичких потреса или поплава, па чак и од пројектила (метака и гелера). Највећа предност у односу на друге системе јесу минимални трошкови: у обичне вреће се може сипати шљунак, песак, земља, блато… скоро све врсте тла које постоје на некој локацији, и – елементи за зидање су завршени. Овај систем градње заузима посебно место у концепту одрживе градње. Коришћење локалних сировина које није потребно додатно прерађивати, представља уштеду енергије у сакупљању и транспорту сировина, производњи грађевинског материјала, и транспорту на градилиште. Вреће су испуњене минералним сировинама, зидови не представљају гостољубиву средину за инсекте, нису запаљиви, способни су да регулишу влагу у објекту, не емитују штетне гасове те нема негативних последица по здравље људи… Захваљујући свим наведеним особинама јасно је да се ради о трајном материјалу. Вреће у основи оваквих објеката могу бити испуњене шљунком или лаким каменом вулканског порекла чиме ће се спречити успињање влаге у зидове од платнених врећа напуњених земљом и истовремено обезбедити топлотна изолација унутрашњег простора. Могу бити постигнути различити конструктивни облици, а с обзиром да је њима могуће изградити свод или куполу, приликом градње објекта нису потребни никакви додатни конструктивни материјали као нпр. челик или дрво за савладавање распона таванице. 28


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

Значај овога нарочито се може увидети нпр. у условима блискоисточних пустиња и афричких савана где нема конструктивног дрвета. Додатно, на таквим местима климатски услови су неповољни и склоништа од врећа земље пружају далеко оптималније услове за живот него што су то шатори или метални монтажни објекти.

Слика 25. Изградња куће са врећама пуњеним земљом; Извор: http://gorannecin.rs/gradnja-vrecamazemlje/ На трајност ових објеката некада се није могло рачунати због слабих карактеристика материјала од ког су начињене вреће, али, са развојем материјала, данас се за веома мало новца могу купити вреће од полипропилена одличних карактеристика. Он није отпоран на УВ зрачење, али је конструкцију од овог материјала могуће прекрити слојем земље или исплетеним прекривкама од локалне вегетације. Једноставност градње такође је од великог значаја за примењивост овог система градње јер један човек може брзо обучити довољан број људи за градњу објеката од врећа земље. У сиромашним подручјима где би се ова техника градње могла највише користити нису доступни вешти мајстори, све и да има довољно грађевинског материјала који захтева нешто увежбаније руковање.

2.15.2 Архитектура за УН Ирански архитекта Nader Khalili (1936-2008) веровао је да систем градње врећама представља решење које може решити проблеме милиона расељених и избеглих лица широм света. Након свеобухватног истраживања метода градње овим системом које су пратиле детаљне израде прототипова, дошао је до решења које је сматрао најпогоднијим… Определио се за кружне основе над којима се формира купола. Између врећа испуњених песком постављена је бодљикава жица која спречава њихово клизање и отпорност на земљотресе. 29


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

Овакво решење наставља се на блискоисточну традицију градње черпичем (опеком печеном само на сунцу) и концепт лакопреносивих шатора номадских племена. Ови објекти отпорни су на урагане, поплаве, земљотресе, а земља пружа противпожарну сигурност, топлотну и звучну изолацију. За потребе истраживања испитано је неколико решења сводова и купола, а једноставност градње има и значајан социолошки аспект: уз кратку обуку сви могу учествовати у градњи сопствених домова и целог насеља без обзира на економски положај. У избегличким насељима овакав вид комуникације веома позитивно утиче на расположење и психо-физичко здравље људи у тешким животним околностима. Сваки од објеката има главну просторију под куполом и додатне просторе за исхрану и хигијену. Лако је доградити и простор за животиње, а вреће могу бити коришћене и за уређење комплетног насеља: за путеве, обалоутврде, канале, потпорне зидове, рампе…

Слика 26. Унутрашњи изглед куће изграђене помоћу врећа са земљом

Од 1982. године Nader Khalili развијао је прототип система назван супер черпич (eng. super adobe) у Калифорнији.

2.15.3 Прототипови конструкција: У Калифорнијском институту развијено је неколико прототипова конструкција од врећа са песком: од комфорних индивидуалних вила до насеља за избегла и расељена лица, али и конструкција за далеку будућност…Године 1986. основао је Калифорнијски институт за земљану уметност и архитектуру Cal-Earth (calearth.org), непрофитну истраживачку и образовну институцију која највише пажње посвећује решењима за програме Уједињених нација. Прототипови су добили грађевинске дозволе у Калифорнији и испунили све захтеве UNHCR-а 30


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

који је овај систем користо већ 1995. године да збрине избеглице које су из Ирака прелазиле у Иран.

2.16 HyperAdobe - нови систем градње монолитних зидова врећама земље Hyperadobe је систем градње објеката од земље који је доста сличан градњи врећама од земље, али, за разлику од тог система, овде се, уместо у полипропиленске џакове, земља сипа у мрежасте џакове (попут оних за кромпир на пример). Ову иновацију система осмислио је бразилски инжењер Fernando Pacheco , и његова варијанта у употреби је у Бразилу већ две године.

Слика 27. Градња Hyperadobe системом

Употреба мрежастих врећа чини да овај зид представља хибридно решење између два поменута: систем градње врећама и систем градње набијеном земљом. Поред тога он комбинује и одлике градње черпичем (непеченом опеком). Тако Hyperadobe (адобе - черпич, глина) у себи сабира предности свих наведених материјала и система. Мрежа омогућава да се глина у врећама потпуно повеже са претходно постављеним редовима врећа па структура зида, уз набијање током градње, али и временом, постаје практично монолитна структура. Градњ�� набијеном земљом такође је монолитна структура, али, тада су за набијање земље потребне моћне машине и пуно рада, као и јака обострана оплата. Мрежа од којих су начињене вреће, додаје снагу монолитном зиду попут челичне арматуре у бетону. Такође, класични зидови од набијене земље са сламом (какви постоје у нашој традиционалној архитектури), сада уместо сламе користе мрежу врећа.Ово убрзава градњу земљом, али и чини да оплата није потребна приликом зидања (слагања врећа једну на другу).

31


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

Слика 29. Набијање врећа

Слика 28. Пуњење врећа

Предност у односу на градњу непеченом опеком (черпичем) јесте у томе што се черпич мора радити комад по комад и исто тако слагати. Затим, мора се додатно повезивати земљом која замењује малтер. Све ово у многоме је олакшано у Hyperadobe систему. Градња врећама од полипропилена испуњених земљом има тај проблем што не постоји довољно јака веза између врећа па се ова мана надокнађује облицима просторија и повезивањем бодљикавом жицом у редовима врећа које обезбеђују кохезију зида (“спојнице”). Hyperadobe отклања још један проблем градње врећама земље… Зато што вреће нису потпуно затворене зид ће се осушити и “сазрети” далеко брже. То значи да га је могуће облагати у много краћем року. Поред тога, зидови се уместо додавања нових слојева земље могу само углачати, тј. није потребно додавати мрежицу за малтерисање. Наравно, ове вреће су и јефтиније од класичних пуних врећа. Најчешћи материјал од којих се ове мреже израђују јесте издржљиви полиетилен високе густине - HDPE. HDPE, као и полипропилен (PP) није отпоран на УВ зрачење и мора бити заштићен од излагања сунчевој светлости. Међутим, што је тамнија врећа то ће бити отпорнија (црне су најбоље). Такође, може се додати земља као малтер са спољашње стране која ће обложити “фасаду”.

2.17 Утицај влаге на зидове од стабилизоване земље Влажност осцилује у зависности од доба године као и од подручја у коме се гради. Блокови од земље играју важну улогу у стабилизацији ових варијација. Начин на који земљане цигле раде је да оне преко ноћи сакупљају хладан ваздух и влажност а преко дана испуштају тај ваздух у просторије објекта када је време топло. Пошто је хладан ваздух испуштен, топао ваздух се током дана скупља у зидовима и испушта током хладне ноћи. Многи трикови су коришћени од стране станара како би се побољшао овај ефекат . Наиме током ноћи пронашло се за корисно отворити прозоре како би се се топлота из зидова помоћу циркулације ваздуха спровела напоље. Ако је температура ноћу и даље висока, могу се користити клима уређаји и вентилатори како би се просторија охладила. Додатна изолација на северним и источним зидовима је корисна у хладнијим климатима док је изолација западног зида кориснија у топлијим крајевима. Такође спољашњи зодови имају велико топлотно кашњење од 9-11 сати, ово омогућава појаву ефекта званог ‟‟ Термички замајац‟‟. Ако користите блато као малтер који је иначе пропусни материјал зид ће моћи да прима и отпушта 32


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

ваздушну влагу много лакше него ако користимо цемент у гипсаном малтеру. Зид дебљине 12-14 инча (30 – 35 цм) се сматра оптимумом за испуњавање теричких перформанси. Такође дупли зид ће повећати ефекат изолације. Исте термичке особине које служе у промовисању земљаног блока, са друге стране могу бити и мана код ових објеката. Унутрасњост дома грађеног циглом од земље нуди контролисану климу у просторији због касњења термичког складиштења. Способност зида од блата да апсорбује влагу из околине где је има пуно и испуста тамо где је ваздух сув се сматра се врлином за такве услове. Али константна присутност влаге у зидовима може да има негативан ефекат као што је пуцање и рушење. Главна компонента због које и долази до термичког кашњења је глина и она је извор пуцања зидова. Наравно спољашњост и унутрашњост зида зграде се разликује, једно је топло друго је хладно. Земљана цигла нуди медијум за трансформацију из спољашњоси ка унутрашњости. Ако су температуре праве, негде на средини зида температура це састати тачку рошења. Температура рошења се може објаснити као температура до које ваздух мора бити охлађен да би постао засићен. Топлији ваздух може да прими више воде, али како ваздух постаје хладнији смањује се количина воде потребна да се ваздух засити. Како се температура ваздуха хлади до температуре рошења. Вода се ослобађа из ваздуха у облику водене паре (кондензације). Иако ова кондензација није довољна да се блок прошири, ова влага може да уђе у пукотине настале у процесу сушења и тако полако нарушава зид. Присуство кондензације такође погоршава топлотне изолационе особине зида, те се иста мора уклонити кроз капиларе. Ово је процес дисања зида који омогућава уклањање влаге за врло кратко време.

2.18 Стабилизатори и њихове способности Перлит је доста погодан за изолацију и такође је веома лаган. Перлит се обицно користи као агрегат у бетону па омогућава да цигла буде лакша и пожарно отпорна. Додавањем перлита такође се решавају проблеми труљења, штеточина и термита. Потребна је опрезност при раду са перлитом, јер његова претерана употреба доводи до тога да цигла постане нестабилна и да не може да поднесе терет. Ланено уље се користи за очување бетонских површина, али се такође може користити за заштиту земљане цигле. Премаз на спољашњем зиду спречава продирање деструктивне воде и соли у земљани зид. Глинене плочице се могу користити као алтернатива гипсаном сувом малтеру, које не само да могу послуже за ношење слика и тапета већ упија и непријатне мирисе и омогучава блоковима од стабилизоване земље да дишу. Глинене плочице такође скупљају водену пару као и земљане цигле и представљају добру замену јер земљани зидови требају да дишу. Haydite (глина и шкриљци) омогућује протицање ваздуха кроз блокове и такође чува воду јер је порозан и има мешавину глине у себи. Haydite се такође користи и за прављење цементних цигли и блокова од шљаке како би их начинио лакшима, али и служи сврси да задржава воду. Ово помаже код земљаних блокова јер омогућује проток ваздуха и задржавање воде потребне за добијање ефекта термичког замајца (топлотног кашњења). Ватроотпорни су и термички стабилни за употребу на зградама док су неупоредиво лакши од многих осталих материјала. Ваздушне празнине у блоковима с обзиром да сусферне помажу доста у изолацији када се мешају са другим материјалима.

33


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

Бентонит је састављен од глине и користи се као ефикасна веза и стабилизатор.Отпоран је на воду и неке киселе супстанце. Може се користити као гел за учвршћивање који је стабилан при високим температурама и механичким померањима. Помешан са глином даје веому чврсту и јаку циглу. Гашени креч је кречњак у праху који у додиру са водом развија топлоту. Разбија се у фини прашак без употребе додатне топлоте. Помешан са глином даје веома чврсту циглу. Такође смањује кретање влаге и пропусност. Портланд цемент се често користи да ојача земљане блокове. Додаје се само мала количина јер пуно портланда чини циглу тешком и смањује кретање влаге. Flyash се добија сагоревањем угља и користи се као додатак за бетом и који се лако уклапа у мешавине. У комбинацији са кречом повећава снагу и смањује пропусност.

2.19 Предности и мане грађења иловачом Према досадашњим излагањима видимо, да грађење иловачом пружа, посебно за сеоске потребе И прилике, велике предности пре израдом зграда од печене опеке, а поготово тамо где потребни материал можемо наћи на нашем плацу. У том случају штедимо у првом реду велике уздатке за певоз материјала. Зидове можемо извести сами без посебног техничког знања. Тиме штедимо трошкове за набавку опеке, малтера и наднице зидара и радника. Праксом и искуством је доказано да су зидови од земље здрави и суви; они су зими топли а лети хладни. Није потребно извидити зидове дебље од оних од печене опеке. Суви зидови од набијене иловаче, као и они од непечене опеке од иловаче су тврди и одпорни. Зидови од иловаче су се показали као јако добри код пожара. Ватра их не оштећује, а то је сасвим супротно него код зграда од печене опеке где ватра разара креч у малтеру и узрокује урушење зида. Зид од иловаче је одпоран и против повремен јаке влаге, која настаје код јаке кише, нагле пролазне поплаве итд. Ако узмемо у бзир да у градовим станбене зграде могу трајати у просеку 100-150 година, али да многе зграде треба срушити већ након неколико деценија, јер више не одговарају потребама времена, онда морамо бити задовољни са трајношћу кућа од иловаче које и у најнеповољнијим случајевима могу трајати 80 година. Има кућа од иловаче које су издржале И преко 100 година. Највећа предност кућа од иловаче је њихова јефтиноћа. Тешко је пружити тачан доказ о јефтиноћи грађена иловачом јер су прилике од места до места различите, а оне су код упоређивања цена од битне важности. Код грађења иловачом штедимо углавном на зидарским радовима и то код грађења зида. Остали трошкови градње за темеље, тесарске радове, покров крова, за унутрашњу изградњу, столарске радове, итд. су једнаки коф грађења иловачом као и код грађења печеном о��еком. Ако на градилишту имамо довољно добре иловаче, а зидове изводимо сами, онда можемо уштедети трошкове за зидање зграде ; ти трошкови износе редовно најмање 25% од од целокупних грађевинских трошкова. У таквом случају можемо према томе уштедети 25% од укупних грађевинских трошкова. У поређењу са наведеним предностима, нема код грађења иловачом мана великог значаја. Код сеоских зграда их уопште не сматрамо манама. Неки убрајају у мане што зидове можемо градити само у суво годишње доба, и што је за спремање материјала потребно много простора. На селу такође неће сметати да не можемо извести све радове на згради једне после других и довршити их у кратко време. Тако на пример спољашњу фасаду можемо извести тек након дужег времена. Сељак ће имати уз градњу куће много посла и на пољу и у врту, па ни не може радити непрестално на градилишту. Он ће радон еке радове одложити за доба када неће бити толико запослен у пољу и врту.

34


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

Градење иловачом омогућује јефтинију израду. У прошлости су се зграде од иловаче показале као добре, па суи х употребљавали јако пуно. Тај начин грађења заслужује да поново оживи поготово у крајевима где има довољно потребне иловаче и глине. У предходним поглављима су размотрене све могућности, тако да свако може одабрати врсту И начин грађења које одговарају његовим потребама и приликама.

35


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

3. ЕКОЛОШКЕ И ЕКОНОМСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

3.1 Анализа еколошких својстава непечене стабилизоване земље У модерно, доба куће од набијене земље се праве мешањем песка, глине, цемента и воде у компактну масу. Мешавина се постави врло брзо и скидају се калупи. Крајњи резултат је зид велике густине, естетски погодан и еколошки исправан. Зидови од набијене земље су дебели око 30 cm (опет зависи од услова ) иако су најекономичнији они од 2,5 m, многи их праве високе и преко 4 m. Доста су издржљиви и имају јако добри звучну изолацију. Знатно су енергетски ефикаснији од обичних зидова, зими су топли а лети хладни. Отпорни сун а ватру, воду (ако се уради добра изолација) и на термите. Сврставају се у еколошки прихватљиве материјале, користе 50% мање дрвета него што то користе обичне дрвене куће. Већина власника оваквих кућа ће се сложити да је највећа предност живота у оваквим објектима мир, тишина испокој који се осаћају унутар њих . Уједначене текстуре и природна боја зидова од земље дају власнику могућност да заврши и украси зидове на безброј начина. Неко преферира природан изглед зидова, док други споља стављају фасаду а изнутра малтеришу. Грађење земљом је античка дисциплина која оживљава поново како се људи окрећу ка одрживом развоју И природним материјалима. Зидови од набијене земље се јако лако праве, термички су масивни, врло јаки и издржљиви. Могу се правити врло лако само помоћу руку људи и без употребе тешке машинерије. Доступност корисног земљишта за изградњу у зависности од климатских услова иду у прилог њене употребе. Грађење стабилизованом земљом подразумева мешање земље, глине, песка и неког стабилизатора у постављени рам или се праве блокови који се суше на сунцу па касније користе за зидање. У прошлости се као стабилизатор највише користио креч, животињска крв, длака, али данас се најчешће користи креч, цемент И неки вештачки стабилизатори. Неки модерни градитељи у зидове постављају и старе флаше како би добили примамљив И занимљив естетски угођај.

3.2 Спецификације зида од набијене земље

Према подацима из USC- (University of Soutern California) (2007) правилно конструисан зид од земље је отпоран на кишу, ветар, ватру и штеточине. Носећи зидови су углавном дебљине од 45-60 cm а преградни су дебљине 25-35 cm. Чврстоћа зидова од земље се мери око 2000 kPa. Могу се користити у било којем стилу градње са било каквим кровом .

36


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

3.3 Еколошки фактори битни за грађење са земљом

3.3.1 Разматрање земљишта Техника градења стабилизованом набијеном земљом је прво почела у пределеима где је клима таква да временске прилике не дозвољавају прављење блокова од земље. Земља је лако доступан материал и њено коришћење за градњу куће неће оштетити околину нити ће утицати на сађење култура у тој области. Земља која се користи је увек она која није погодна за сађењеи и врло често се може искористити земља са плаца на коме градимо тао да ћемо знатно уштедети и на времену и на транспорт. Коришћење цемента и вештачких стабилизатора се употребљава само да би се повећала чврстоћа зидова.

3.3.2 Емисија CO₂ Коришћење набијене земље као грађевинског материјала знатно смањује проценат ослобођеног CO₂ приликом грађења. Производња цемента подразумева спаљивање кречњака и производи се CO₂ као нуспроукт , око 10 % светске емисије CO₂ долази из цементне индустрије. Прииком коришћења градива директно са места на коме градимо, транспорт нам није потребан, тако да директно смањујемо количину CO₂ у ваздуху и склањамо возила са пута .

3.3.3 Термичке карактеристике Велика маса зидова од набијене земље се понаша тако да природно контролише температуре у унутрашњости зграде, а ако је зид прављен да би се кућа зими загревала енергија која је намењена пођеднако и за грејање зими а лети хлађење је знатно смањена па је тиме и смањена емисија CO₂ ка споља. Набијена земља природно регулише влажност унутар згаде, побољшавајући квалитет ваздуха, што је у супротности са оним што раде клима уређаји, који исушују ваздух и тиме нарушавају радну И животну околину.

3.3.4 Структурне перформанце Зид од набијене земље је перфектно способан да се понаша као носива конструкција . Снага осушене не стабилизоване земље иде до 1Mpa. Снага оваквих материјала се смањује са повећањем влажности у њима па је због тога веома битно да зграда буде добро дизајнирана ради повећања структурних потенцијала набијене земље.

3.3.5 Изводљивост Зид од набијене земље је усаглашен са грађевинским регулативама за влажност, снагу, водо отпорност, пожар и акустичност. Нису сви типови земљишта погодни за прављење зидова од набијене земље. Земља мора бити компактна када јој се дода одређена количина воде да би се добила квалитетна смеса, а количина воде која се додаје мора бити унапре одређена пре почетка мешања. Сам структурални дизајн набијене земље је у принципу веома једноставан али би требало посветити се максимално пројектовању зграде како би добили најбоље резултате. 37


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

3.3.6 Губљење енергије Способност саморециклирања набијене земље, и смањење емисије CO₂ током свог животног века, велика термичка способност као и мали трошкови изградње и одржавања; све ово указује да зид од набијене земље има много мање губитке енергије него други материјали. Наредна табела показује губитке енергије за специфичне материјале у грађевинарству. Земља као што видимо има најмање губитке у поређењу са неким традиционалним материјалима. Easton (1996). Цемент Гашени креч Цигла Бетонски блок Черпић(механички направљен)

42,6 kg врећа 45 kg врећа 1 блок 1 блок 1 блок

402.634 kJ 464.877 kJ 14.317 kJ 30.615 kJ 2.637 kJ

Табела 2. Губици енергије различитих грађевинских материјала, Извор: Olusola Oladapo Makinde Ecological and Sustainability Issues In Earth Construction

3.3.7 Пројектна разматрања Зидови од набијене земље имају ниску затезну моћ, па их потребно додатно ојачати. Ојачања могу бити од бетона, дрвета, челика, или неких природних материјала који се иначе бацају (трска, слама, длака). Сви отвори у зидовима као што су врата и прозори морају имати носеће мостове како не би дошло до урушавања. Јако је битна контрола влажност ради очувања чврстине зидова.

3.4 Предности стабилизоване земље као еколошки одрживог материјала Према USC (2007), поседује следеће еколошке предности: -

Смањује CO2 у ваздуху Термална маса Смањује буку Велика чврстоћа Трајност Мали трошкови одржавања Отпорност на пожар Отпорност на штеточине Економски исплатива Брза изградња Еколошки погодан Биоразграђујућ

Куће од набијене земље практично да немају трошкове одржавања, енергетски су ефикасне, здраве за живот у њима, и омогућују могућност сопственог дизајнирања простора. Куће од земље трају до 600 година . Земља је природни, чврст и здрав материјал. Реалативно је јефтин и 38


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

у току експлоатације смањује трошкове грејања и хлађења. Може бити кориштен у било којим условима под условом да су направљени и изграђени да обезбеде заштиту од кише. Према Earth and Sun Construction (2008) компарација следећих материјала показује предности сваког:

Дебљина зида Пдржаваое Ппжарна птппрнпст Птппрнпст на штетпчине Енергетска ефикаснпст Термална маса Стил изградое Трпшкпви Трајнпст (гпдина) Акустичнпст Сппспбнпст заустављаоа пд јаких ветрпва Температурне разлике пд ппда дп плафпна

Мпнтажна кућа 15 цм Скупп Средоа

Черпић 15 цм Јефтинп Виспка

Слама 55-71 цм Средое Средоа

Стабилизпвана з. 45-90 Јефтинп Вепма виспка

Вепма ниска

Средоа

Ниска

Вепма виспка

Мала

Виспка

Средоа

Вепма виспка

Вепма ниска Прилагпдљив

Средоа Прилагпдљив

100% 75-125 Вепма ниска Вепма ниска

108% 75-200 Средоа Средоа

Ниска Прилагпдљив (дебеп изглед) 72% Неппзнатп Виспка Виспка

Вепма виспка Прилагпдљив (дебеп изглед) 110% 200-600 Вепма виспка Вепма виспка

Виспка

Вепма ниска

Виспка

Вепма ниска

Табела 3. Поређење Еколошких предности Набијене земље, черпића, монтажних кућа, и бала сламе; Извор: Olusola Oladapo Makinde - Ecological and Sustainability Issues In Earth Construction

3.5 Еколошки аспекти и одрживост

Коришћење локалних доступних материјала од земље има неколико предности ако говоримо о одрживости. Они су: Смањење трошкова енергије транспорта,смањење цене материјала коју повезујемо са транспортом, подршка локалном развоју . Мора се водити рачуна да се необновљиви земљани материјали не троше превише.Еколошки баланс регије мора да се одржава док се ефикасно користе његои ресурси. Многи снабдевачи доносе материјал који је екстрактован ван ове регије тако да је потребно пронаћи неког локалног снабдевача. Оба материјала и цигла и зид од набијене земље је естетски погодан, издржив, и има ниске трошкове одржавања. Земља је доказано један од најбољих материјала за градњу јер се у историји највише користила од стране човека, природан продукт, универзално доступан, има велику соларну масу, природна заштите од хладних зима и сила природе (торнада, земљотреси, урагани), инсекти глодари, супериоран грађевински материјал, ватроотпоран, нуди јако добру звучну изолацију. Земљана архитектура се користила од постанка човека и користи се и даље. Треба нагласити да преко 30 % светске популације и даље живи у кућама од земље. Шта год да се догоди грађење земљом ће бити увек популарно јер је једино логично решење за градење у било ком делу света. 39


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

Неке земље имају могућност коришћења само земље и не могу себи дозволити коришћење неких других материјала са порастом броја становништва. (Civilengineergroup, 2011). Пошто куће од земље користе локалне матеијале оне тиме постижу и мањак отпада. Тло које се користи је претежно мало богато са глином 5-15 % . Коришћење отпада се смањује јер се оплата може користити изнова и изнова, а један део се може искоритити за изградњу крова. Здови од земље јако добор контролишу влажност у ваздуху држећи је у границама од 40 -60 % што је идеално за астматичаре и складиштење осетљивих материјала као што су књиге. Када се користи цемент у мешавини са земљом, зид губи позитивне карактеристике као што су мало пропуштање топлоте и контрола влажности. Производња цемента сама по себи повећава количину CO₂ у ваздуху 1,25 t по 1 t произведеног цемента. Маса земљаног зида и сама глина у њему омогућавају зиду да дише више него зидови од бетона, избегавајући проблем са кондензацијом вздуха без неких великих губитака топлоте. Сама градња земљом решава проблем бескућника због ниских трошкова градње.

3.5.1 Стратегије за одрживи еколошки развој Одрживи развој подразумева ограничавање потрошње природних материјала тако да њихова витална функција и њихова способност регенерације није угрожен. Каква год да је одлука донета еколошко питање се мора ускладити са економским како би обе стране биле задовољне. У руралним подручјима загађење земљишта је велики проблем , посебно ако градимо са земљом. Коришћење природних материјала се мора обављати у границама њихове способности да се регенеришу. Ефеикасна употреба воде, сирових матеијала, енергије, превенција буке и загађења, заједничко планирање изградње објекта од земље могу помоћи да земљана насеља квантитативно и квалитативно буду више одрживи. Главни принцип еколошког и економског развоја јесте направити услове при којима ће у људи у кућама имати удобан живот а са друге стране околина ће се чувати.

3.5.2 Смернице ка спречавању еколошких ризика Један објекат од земље може бити изложен лошим временским условима, што представља једну од највећих опасности за безбедност ових објеката. Елиминизација штетних услова воде доводе до тога да објекат постаје здравији за живот јер нема влаге у зидовима. Ово се решава изградњом великих , дубоких и чврстих темеља куће и базних курсева (кровова) који штите врхове зидова. Пуцање зидова и могуће продирање воде са спољне стране је могуће елиминисати редовним одржавањем фасаде зида. Поред свега овога зидови се не смеју направити непропусни већ морају да дишу како би омогућили пролаз воденој пари. Добра периферна дренажа је кључна како би се вода држала подаље од зидова. Хидроизолација у зидовима се састоји или од водоотпорних смеса или од битуменских материјала. Хидроизолација би требала да се користи тамо где употребљавамо сламу и глину као премаз. Такође заштита од термите је пожељна. Још један метод за јачање зидова јесте облагање зидова изолацијом од дрвета или неким другим материјалом који је накачен на зид са малим простором између њих како би се побољшала вентилација а тиме и испаравање влаге.

40


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

3.5.3 Здравствени разлози Кућа грађена на традиционалан начин са земљаним зидовима дебљине од пола метра или више непечени материјал од набоја или черпића) и таваницом са дрвеним гредником и земљаним набачајем, задовољава и летњи и зимски температурни режим уз ефекат удобног становања и уштеде енергије. Клима се дефинитивно мења и људи су почели да схватају како лети троше готово више енергије за хлађење него зими за грејање. С друге стране, у неким објектима је удобније лети него зими. Људи се све чешће питају постоји ли неки савремени систем градње који може да задовољи и летњи и зимски температурни режим? Стиропор и стиродур спадају у категорију изолационих материјала са сталношћу запремине и дебљине (дебљина вунастих материјала временски је дискутабилна јер долази до сабијања услед присуства влаге). Међутим, стиропор и стиродур задовољавају искључиво зими. То су хидрофобни материјали са доста слабом паропропусношћу. Код стиропора најмањих густина (12g/dm³) фактор отпора проласка водене паре μ=50. Ова вредност одговара и неким врстама обичних бетона који се сматрају материјалима који не „‟дишу‟‟. Сваки гушћи стиропор или стиродур пружа још већи отпор проласку водене паре, што није добро лети јер се добија виша влажност у просторији и ефекат „‟запаре‟‟ који не погодује човековом организму чак и у случају кад је у просторији релативно ниска температура (нпр. 22 ° C ). У тим случајевима, због смањене влажности у просторији присиљени смо да користимо клима-уређај који многи људи не подносе из здравствених, а богами и финансијских разлога. Кућа грађена на традиционалан начин са земљаним зидовима дебљине од 50 cm или више (непечени материјал од набоја или черпића) и таваницом са дрвеним гредником И земљаним набачајем, задовољава и летњи и зимски температурни режим са ефектима удобног становања и уштеде енергије. Но, ево како функционише размена топлоте код традиционалне “набијаче”.

3.5.4 Природни клима уређај Лети непечена земља на зидовима и таваници игра улогу природног клима уређаја јер апсорбује сав вишак влаге у просторији коју транспортује на спољну страну где је нижи притисак и делимично задржава унутар зида, односно таванице. Преко дана, сунце делимично загрева земљани зид који је у стању да се добро расхлади преко ноћи управо захваљујући присуству влаге у зиду. На тај начин, због могућности хлађења зидова и таванице, немамо ефекат акумулације топлоте у зиду који се иначе може десити ако су зидови изоловани стиропором или стиродуром. Један део топлоте пролази кроз изолацију и улази у зид. Проблем настаје што изолација од стиропора, стиродура па чак и вуне, не дозвољава поврат топлоте преко ноћи на спољну страну у циљу хлађења зида.

3.6 Економске карактеристике 3.6.1 Трошкови Материјали за градњу земљом су у највећем броју случајева јако јефтини, има их у изобиљу И приступачни су. Ако узмемо за пример градњу са врећама, вреће које се користе и бодљикава жица су доступни широм света, или могу да се увезу за делић цене цемента, челика И дрвене грађе. Земља се може пронаћи на самом плацу. Развијене земље имају предност што могу 41


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

да ускористе земљу која је већ механички извађена приликом прављења ауто пута. Компаније које праве ове вреће, понекад имају грешку приликом штампања па их сматрају неподобнима за тржиште. У том случају их продају по знатно нижој цени јер не желе да их баце. Вреће од 20 kg (када се напуне земљом) долазе у котуру од 1000 врећа И теже око 53-54 kg. Што више купиш, добијаш мању цену по котуру. Цена једне вреће је обично око 15-25 $/центи. У наредним поглављима је приказана економска анализа на основу услова у области државе Аризона(САД). Битна разлика је да у случају подручја Војводине неће бити трошкова за набавку земље, па ће и сама цена бити умањена за ту цифру.

3.6.2 Основни трошкови материјала, радне снаге и времена Рецимо да желимо да изградимо зид висине 2,7 m И 30 m дугачак =81 m ². Када је празна и положена, врећа има 42,5 cm ширине и 75 cm дужине. Када је напуњена и затворена врећа има 37.5 цм ширине, 50 cm дужине и 12.8 cm висине.

3.6.3 Број врећа Поделимо висину зида са висином вреће(12.8 cm) и дужину зида са дужином вреће(50 cm). Висина : 270/12.8 = 22 реда врећа. Дужина: 3000/50 = 60 врећа по реду. Сада помножимо: 22*60 = 1320 врећа за цео зид.

3.6.4 Цена материјала по врећи Цена варира у односу на вашу тренутну ситуацију, стога ћемо и направити трошкове за одређену ситуацију: Вреће обично долазе у котуровима од по 1000. Ми с��о платили 140 $ по котуру: 10 центи по врећи 40 $ за транспорт. Земљу смо купили по цени од 1,25 $/t у камиону носивости 15 t, и трошковима доставе 35 $. 1,25*15 = 18,75 + 35 = 53,75 $ за 15 t земље. Сада поделимо 53,75/15 = 3,58$/t.

3.6.5 Број врећа по тони Једна врећа тежи око 50 kg напуњена земљом. Значи да на тону иде 20 врећа. Из овога закључујемо да на камион од 15 t иде око 300 врећа, а за овај посебан случај да напунимо 1320 врећа нам треба 66 t.

3.6.6 Жица Просечна цена једне ролне жице од 400 m износи 50 $. 22 реда* 30 m = 660 m жице + 15 % на лукове и отпад : 660+99=760 m жице- значи око две ролне жице.

42


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

3.6.7 Збир 1320 врећа *0,14 $ = 184,80$ 66t земље*3,58 = 236,28 $ 2. ролне бодљикаве жице 2*50= 100 $ Сума сумаре = 521,08$ + 15 % за отпад И разнолике потребштине = 600 $. = 463 €. Цена / m² : 600/81 m² = 7,4 $/m².= 5,7 €.

3.6.8 Радна снага Јако леп део рада са земљом јесте тај да саму изградњу могу радити скоро сви уз малу помоћ људи који су искусни у овом послу. Али рецимо да на градилишту раде 5 особе. Израчунато је да једна особа може сама да уради 4 вреће/1 сат. А то подразумева да напуни, подигне, намести, набије, постави жицу, анкере. 1320 врећа/4 = 330 сати. 330/5 људи = 66 сати. Пошто је на 5 људи довољно да буде један мајстор са искуством рачунаћемо само ове сате. Узећемо да је за данашње услове мајсторска сатница је око 2,5€*66 сати = 165 €. Заједно: 165€+463€= 628 €, 628/81= 7,75 € m²

3.6.9 Потребно време Ако израчунатих 330 сати поделимо на 5 људи = 66 сати/8 сати дневно = 8 радних дана за 5 људи.

3.7 Економски фактори приказани на примерима

3.7.1 Миливој Пејин На примеру куће Миливоја Пејина, једноставно се може израчунати колико је јефтиније изградити кућу са блоковима од земље и сламе уместо са циглом. За кућу од 140 квадрата, утрошено је 500 комада бала сламе. и по цени од 50 динара по комаду, потрошено је 25.000 динара. Да је кућа грађена од цигала (према рачуници да у један сламени блок стане 16 цигала), било би потребно 18.000 комада. Према најнижој цени од 10 динара по комаду, то износи 80.000 динара Рачуница је јасна. Само на изградњи уштеђено је 55.000 динара.

43


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

Слика 30. Спољашњи изглед куће грађене земљом и сламом; Највеће уштеде међутим јављају се код потрошње енергије. Слама обезбеђује високу топлотну изолацију и то 2 до 3 пута ниже него код савремених материјала. Зидови грађени балираном сламом су изванредан изолатор звука, а имају и мањи пожарни ризик од панелних дрвених зидова. Тренутна цена сламе у нашим крајевима износи 6 бала за еуро. Ако се узме у обзир да са 3 бале добијемо 1 квадратни метар високо изолованог фасадног зида, финансијска оправданост балиране сламе је очигледна. Такође, због специфичне технологије грађења, људи без, или са врло мало грађевинског искуства, могу учествовати у дизајнирању и изградњи објекта, те се на тај начин могу значајно редуковати трошкови везани за радну снагу. Најзначајнија уштеда код оваквих објеката је дугорочно смањење трошкова везаних за грејање, захваљујући изванредним термо-изолационим својствима сламе.

3.7.2 Јефтина природна кућа од глине, песка и сламе Брајан Лилоја се из Њу Џерзија преселио у рурални Мисури како би савладао прастару технику зидања коб* кућа од комбинације глине, песка и сламе. Овај невероватно јак материјал је савршен за стварање одрживих кућа

Слика 31. Спољашњи изглед куће грађене стабилизованом земљом

44


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

Брајанова кућа, коју је назвао Gobkobatron налази се у Денсинг Ребит (Dancing Rabbit) еко селу, које је рурална заједница 50 људи са заједничким циљем – очување животне средине и одрживи начин живота. Брајан је први пут посетио ово еко село три недеље након завршетка студија и у року од годину дана одлучио да ту жели да сагради своју прву одрживу кућу и проведе остатак живота. Копање темеља је започето априла 2008. године, а у кућу се уселио јула 2009. Ефективно је радио 9 месеци, пуно радно време. Градњу су успели да спрече само пар кишних дана и путовање. Главни циљ подизања ове куће су били градња локалним, природним материјалима и ниски месечни рачуни. Купљено је веома мало нових материјала, од којих неколико није природно, али то се није могло избећи. Коришћени материјали и њихове цене: 1. Око 30 тона песка – 507$ 2. Око 13 тона шљунка – 117$ 3. 16 бала сламе, остатак је добио бесплатно – 36$ 4. Рециклирана грађа од црног ораха 100$ 5. Остала грађа – 20$ 6. Прозори – 220$ 7. Електричне инсталације – 28$ 8. Поцинкована жица – 30$ 9. Ексери – 100$ 10.Сирово ланено уље за подове – 72$ 11.ЕПДМ хидроизолациона фолија за кров – 622$ 12.Поликарбонатни кровни прозор – 400$

Слика 32. Унутрашњи изглед куће грађене стабилизованом земљом

Унутрашњост куће греје ручно направљена пећ на дрва. За разлику од стандардне пећи на дрва где се цеви спроводе по вертикали, кроз кров, па на тај начин шаљу топлоту директно ван куће, цеви ове пећи спроводене су кроз термалну масу саме куће, па тиме задржавају топлоту у кући. За израду пећи потрошено је укупно 298$. Цео кров је прекривен вегетацијом.Многе ствари овде нису наведене јер су добијене бесплатно, као глина, кровни рогови, велики прозор на јужној страни. Трошкови за материјале били су 3.000$, а када се ту додају и трошкови рада, укупна цена изградње ове куће била је 4.000$. За крај Брајан каже: "Тачно је, кућа од коба се може изградити са мало новца, али са пуно времена и ентузијазма. Могу рећи да је моја коб кућа највеће достигнуће у мом животу, и нема бољег осећаја од изградње сосптвеног дома. 45


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

3.7.3 Sirewall Зграде користе преко 45 % енергије у Канади И САД. Са повећањем цене енергјие из дана у дан и сталним захтевима за промене у циљу заштите животне средине зграде су примарно место за сузбијање глобалног загревања. У присутној садашњости где нафта достиже свој врхунац можемо да трансформишемо изграђено окружење уз доказане еколошке и одрживе алтернативе. Комбинација задржавања топлоте уз помоћ стабилизоване земље и изолацијом омогућује коришћење оваквих објеката у разним климатским подручјима јер су температурне разлике сведене на минимум како би се побољшао сам живот укућана. Sirewall има 13.5 пута бољу изолацију од бетона исте дебљине, и има јако добар термички капацитет, задржавајући топлотну енргију уз помоћ пасивног соларног дизајна. Спољашњи зидови окренути Сунцу обезбеђују константну изолацију и стабилизују унутрашњу влажност и темературу са перформансама које одговарају дрвеном зиду Р 50. Пасивни соларни објекти обухватају прикупљање топлоте без икаквих видова механизације као што су вентилатор или пумпе које би је распоређивале по објекту. Са таквим карактеристикама пасивни соларни објекти пружају исте карактеристике на 10000 – ти дан као и на 1- ви, без икаквог одржавања. Термичка маса оваквих зидова омогућује коришћење соларне и термалне енергије за грејање а све са циљем достизања „‟Нулте потрошње енергије‟‟. Елиминисање клима уређаја је такође могуће. Способност материјала да апсорбује и акумулира одређену количину топлоте назива се ТЕРМАЛНА МАСА. Тешки (густи) материјали попут бетона могу да апсорбују велику количину топлоте, много више од лакших материјала као што је дрво. Улога материјала са великом термалном масом је значајна и у зимском и у летењем периоду. Могу доприниети да се значајно смањи потреба за грејањем и хлађењем просторија. Ако поредимо ресурсе потребне за градњу, типична пошумљена површина од 5 хектара има залихе дрвета довољне за облагање зидова око 20 кућа, док та иста површина има довољно погодне земље за изградњу преко 5000 кућа од набијене земље. Јако је битно то да се драгоцени површински хумус не губи при оваквој градњи.

46


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

4. ПОНАШАЊЕ ОБЈЕКАТА У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА

4.1 Понашање објеката у сеизмичким поремећајима Сваки земљотрес који се јавља у развијеним земљама где је градња са земљом популарна, оставља последице као што су економски губитак, повреде људи у рушевинам и трагичне смрти. Градевине од земље су претежно угрожене од земљотреса због лоше чврстоће и крхкости самих зидова. Становници самих земљаних објеката (већина њих су сиромашни) дакле живе у неприхватљивим условима за живот. Човек користи земљу да би направио своје објекте још од почетка цивилизације. У многим неразвијеним државама, земља се и даље користи као градивни материал јер је лако доступна, има малу цену (или никакву) и техника грађења је једноставна. Најчешће се гради са черпићем или са набијеном земљом. Велика рањивост земљаних објеката услед сеизмичких поремећаја се дешава због: - Зидови су густи и тешки - Имају јако малу затезну чврстоћу - Пошто су крхки руше се без упозорења За последицу имамо јако велике економске губитке и трагичне губитке људских живота у сваком земљотресу који се задеси у подручју где су биле грађевине од земље. (Слика 33 и 34).

Слика 33.

Слика 34.

Рушевине кућа од черпића у Ел Салвадору (2001) и Ирану (2003) Током потреса тло се покреће у свим смеровима стварајући инерцијалне силе које би грађевински материал требао да поднесе . С‟ обзиром да је компресиона снага зидова много већа од затезне снаге, пуцање долази у месту где се те две силе ломе. Сеизмичне силе управне на зид производе савијање и пуцање зидова почиње на бочним угловима где је затезна сила већа. Велика вертикална пукотина ��оја раздваја два дела зида изгледа као на слици 3. Предњи зидови углавном прво настрадају у земљотресу преврћући се на улицу. Латералне сеизмичке силе које делују у оквиру равни зидова генеришу силе које производе дијагоналне пукотине, који обично прате степенасте обрасце који се осликавају на фасади.Дијагоналне пукотине углавном почињу у 47


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

угловима врата и прозора, због концентрације силе на тим местима (слика 36). Ако се потреси наставе након што су зидови пукли, врата и прозори пуцају на комадић, што се може десити независно једно од другог.

Слика 35. Вертикално пуцање

Слика 36. Дијагонално пуцање

Изглед кућа након земљотреса У Перу-у многе грађевине од земље сум огле да поднесу неколико јаких земљотреса због њихове масивне и правилне конфигурације. На пример, ''Chan Chan'' археолошко налазиште (1200 НЕ) смештено на обалама Перуа, и сматра се једном од највећих светских тврђава, преживео је неколико јаких земљотреса у протеклих 600 година. Украшени земљани зидови, висине до 9 m и ширине око 3 m у основи могу се пронаћи на тврђави. Многи дугачки зидови без подупирача и даље стоје (слика 37.). Са друге стране земљотрес у Ирану 2003 је срушио не само неколико хиљада јефтино направљених објеката од земље, него и неке споменике од историјске важности као што је тврђава од земљаних зидова (500 п.н.е. ), што свакако побија аргументе да је масивност гарант за издрживост током потреса. Архитектонски дизајн Бам тврђаве подразумева високе танке зидове који стоје на базним дебелим зидовима, неправилан план конфигурације и велика густина зидова. Чини се да су танки зидови пали, повлачећи са собом и остале зидове без обзира на њихову дебљину и тако направили огромну штету.

Слика 37.Ахеолошко налазиште ‘'Chan Chan''

Слика 38. Иран након земљотреса 2003

Većina narodnih kuća je pravljene bez profesionalne podrške, i tako sa malim kvalitetom izgradnje. Pored toga pokušali su da imitiraju izgradnju kuća pomoću gline.Zbog toga većina današnjih 48


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

kuća koje su sagradjene u to doba nema nikakvo strukturalno ojačanje, sa nekoliko spratova, velikih prozorskih otvora i vrata, nepravilne visinske konstrukcije. (Slika 39 i 40.). Ovi objekti su ekstremno ranjivi i trpe ogromne štete prilikom zemljotresa.

Слика 39.

Слика 40. Објекти са малим квалитетом изградње

4.2 Технике ојачавања земљаних објеката Последњих 30 година истраживачи са Католичког Универзитета у Перу-у (Catholic University of Peru (PUCP)) покушавају да пронађу решење за побољшање сеизмичких карактеристика објеката грађених од земље(Vargas et al. 2005).Главне алтернативе арматурног ојачавања ових рањивих објеката су описани испод:

4.2.1 Унутрашње ојачање од трске Ојачање се састоји од вертикалних тршчаних шипки убодених у темељ и настављајући се кроз центар земљаног зида. Трска се поставља на растојању од 1.5 х дебљина зида. Хоризонталне трске се полажу на сваких неколико редова черпића И везују се за вертикалне шипке. (Слика 41). Коначно врхови вертикалних тршчаних шики су причвршћени за дрвену конструкцију греда. (Слика 42).

Слика 41.

Слика 42. Армирање помоћу трске 49


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

Овакав ојачани сyстем је показао изузетне карактеристике на потпуном тесту потреса (Блондет 1988).Слика 43. показује кућу од черпића после теста трешења, а слика 44. показује кућу од черпића са ојачањима од трске, и као што се види кућа је преживела знатна оштећења али се није срушила, што је најбитније у погледу безбедности људи.

Слика 43.Објекат без армирања

Слика 44. Објекат са армирањем

Слике објеката након извршеног теста; Извор: Marcial Blondet and Rafael Aguilar: Seismic Protection of Earthen Buildings, 2007 Главни недостатак оваквог система ојачања је да трска није лако доступна у свим подручјима. Шта више, чак и да трска постоји у подручијма где се гради, јако је тешко добавити толику количину трске за изградњу оваквих масивних објеката.

4.2.2 Спољно ојачање жичаним мрежама Ова техника се састоји од жичане мреже која је закуцана за зид а затим премазана са цементним малтером. Мрежа се поставља у вертикалим и хоризонталним тракама пратећи правац сличан гредама и стубовима. (Слика 45. и 46. ).

Слика 45.

Слика 46. Објекти са спољашњим жичаним мрежама 50


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

Овакав систем ојачања знатно ојачава зид и то се показало и приликом теста симулације потреса. Узрок рушења је била кртост. (Слика 47.). Током умереног земљотреса у Перу-у док су друге куће биле знатно оштећене или срушене, кућа ојачана са жичаном мрежом није претрпела никаква оштећења него је шта више кориштена као склониште (Zegarra1997 И 2001) како је показано на слици 48.

Слика 47.Објекат са жичаном заштитом након симулације потреса

48.Објекат након земљотреса у Перу-у

Жичана мрежа и цемент су релативно скупи за становнике кућа од земље у земљама у раазвоју. Додатно ојачање са жичаном мрежом може да кошта и до 200 долара за типичну приземну кућу (две собе) од черпића, што превазилази могућности становника оваквих објеката.

4.2.3 Спољно ојачање мрежама од полимера Скорашње истраживање изведено на Католичком Универзитету у Перу-у вршило је процену могућег коришћења мрежа од полимера за ојачање кућа од земље (Блондет 2006). Неколико сличних модела кућа од черпића са различитом количином мрежа од полимера постављених на њихове зидове су тестирани на вибрирајућем столу за сомулацију земљотреса. Ојачање се састојило од трака полимерних мрежа закачених са обе стране зида, а спојени са пластичном жицом провученом кроз зид. (Слика 49 и 50).

Слика 49.

Слика 50. Објекти са полимерним мрежама 51


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

Први модел је ојачан са различитом количином полимерне мреже, и показао је добре динамичке карактеристике током симулативног теста: Иако су зидови од черпића претрпели штету, рушење зидова је избегнуто. Како је и очекивано количина штете на зидовима се повећавала како се сманивала површина зидова који су били заштићени са полимерном мрежом. Пошто је полимер мрежа доста скупа у Перу-у, одлучено је да се проба са јефтинијом пластичном мрежом , која се најчешће користи као мека заштита на грађевинским местима. Модел од черпића (Слика 51. и 52.) је ојачан са тракама пластичне мреже на местима где се очекивало да ће штета бити највећа. Мреже су притегнуте на зид са пластичним жицама које су постављене преко зидова током саме изградње објекта. После веома јаког симулативног теста потреса, објекат је био оштећен на неколико места која су задржана уз помоћ пластичне мреже. На неким местима мрежа је пукла, што доводи до закључка да је количина употребљене мреже била једва довољна. Међутим очигледно је да иако је зграда претрпела значајна оштећења, ипак се није срушила.

Слика 51.

Слика 52. Објекти са пластичним мрежама

Умерена количина полимерне мреже за ојачавање зидова, постављена на стратешки важна места, може се користити ради превенције урушавања објекта од земље, чак и услед неколико повезаних земљотреса. Наравно даља и детаљнија истраживања су потребна ради: - одредивања оптималне количине утрошене мреже - одредивања места поставке - ради развијања процеса и конструкционих решења - И све ово ради оснивања професионалну заједницу са знањем потребним да се изгради безбедан објекат од земље у трусним подручјима.

4.3 Главни изазови (и могућа решења) Систем ојачања који је испитиван на Универзитетеу у Перу-у је доказан као адекватан за заштиту против земљотреса. Ово би могло да нам говори да је решење заштите објеката од земље у земљотресима пронађено. Тако и јесте, употреба ових техничких решења обезбеђује довољан степен сигурности у овим објектима да не дође до урушавања а тиме и физичких повреда и губитка живота. Међутим доступност техничких решења није довољно да се реши велики проблем заштите милиона људских живота у трусним подручјима. Овај проблем има значајне социјалне размере који се морају решити, јер је у многим случајевима културална трансформација је потребна да би се променио начин на који људи граде своје домове. Многи људи који су користили земљу као конструкциони материјал су судржани што се тиче мењања начина градње. И многим случајевима то је зато што заједнице људи имају одбијајући став на мешање у њихов традиционални начин живљења од људи небитних заједници. 52


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

Још један разлог зашто се људи не окрећу новим технологијама градње је свакако и економски, јер ове технике неминовно подижу и цену грађења, био то новац којим је потребно да се купи материјал за ојачавање зидова, или време, јер обука је потребна или је нови процес градње сложенији. Још једна ствар је кратко памћење људи о томе шта се десило у земљотресу. Свесност опасности од земљотреса је једино велика недуго након самог земљотреса, и полако нестаје у року од неколико година. Ако се земљотреси не посматрају као непосредна опасност, онда нема потребе за трошењем новца за превенцију сеизмичких догађаја,која су потребна за свакодневно преживљавање. Поред овога у многи местима постоји социјални жиг везан за куће од блата. У неким земљама зидање циглама се сматра статусом напретка, поготово у урбанисм регијама. Тако да становници у градовима сматрају објекте од земље само као привремено станиште, без потребе да се у њих улажу неки додатни конструкциони материјали. Овакав начин размишљања се највише повећао након ИИ светског рата када људи нису могли да привате да живе у кућама од земље као у средњем веку. Овоме је највише допринела индустрија која свој профит заснива на производњи и продаји нових и неприродних материјала, а тиме је и гурнула земљу и њене позитивне карактеристике у сенку. У последњих неколико година повећао се број пројеката са обновљивим материјалима, али исто тако многи људи одустају од коришћења природних или не стандардних грађевинских материјала јер не могу да покрију трошкове осигурања. Коришћење земље као грађевинског материјала је више заступљено у земљама у развоју јер је земља као материјал лако доступна и јефтина. Али заинтересованост за коришћење земље за изградњу је сваке године све већа и у западним земљама јер се људи све више окрећу екологији и брину се за будућност планете Земље. Ублажавање сеизмичких ризика ће бити могућа једино ако корисници домова прихвате побољшани конструкциони систем за зидање земљаних објеката као део своје културе. Могући сет акција које се могу предузети су постављени испод. Неколико њих се могу обавити истовремено.

4.3.1 Одабир адекватног начина ојачавања Иако су техничка решења за побољшање сеизмичке безбедности земљаних објеката лако доступна, и даље су скупа и захтевају релативно високе техничке вештине. Потребно је пронаћи јефтиније и једноставније технике ојачавања.

4.3.2 Развој и примена националних сеизмичких пројектних кодова Пројектни кодови су званични документи са техничким спецификацијама за структурно пројектовање и изградњу објекта. Сама филозофија сеизмичког пројектовања земљаних објеката би требала да препозна да је материал тежак, слаб и крт. Тако да би требало прихватити да ће се незнатна пуцања појавити и у слабим потресима. Рушење би увек требало бити избегнуто из разлога да се избегну људски губици. Неколико земаља као што је Перу су већ израдили пројектне кодове за земљане објекте (MTC 2000). Неки објављени документи би такође могли да послуже као водич у развоју нових пројектних кодова (CYTED 1985, IAEE 1986). Важно је узети у обзир да су одредбе овог кода намењене стручњацима(који ретко и живе у земљаним кућама) а да људи који праве земљане објекте (и живе у њима) неће користити ове пројектне кодове.

4.3.3 Развој и ширење едукативног материјала за сигурну градњу са земљом Знање потребно за обезбеђиваје сигурних и економски исплативих објеката од земље мора бити распрострањено на свим нивоима: инжињери, архитекте, зидари, грађевински радници, државни службеници, становници. Свака група треба да има информације на различитом техничком нивоу и формату. Јако битан медиј за ширење овог знања јесте интернет. 53


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

4.3.4 Развој и имплементација подизања свести о сеизмичком ризику Нужно је пронаћи начин да се дође до људи који граде земљане објекте (и живе у њима) у областима са великом сеизмичком оопасношћу, у циљу да се стави до знања да ће се земљотрес десити поново и након тога поново, подсетити их да су њихове куће од земље рањиве и да ће се срушити или претрпити знатну штету, и убедити их да ће са једноставним техничким побољшањима њихова кућа бити безбеднија. Овај вид комуникације је сложен и мултидимензионалан. Он не може и не треба бити само на леђима академске заједнице. У ово мора да се умеша и влада на централном, регионалном и локалном нивоу; професионална удружења инжињера, архитекти, научника; просветни сyстем почевши од школовања у основној школи; и сви видови медија.

4.3.5 Развој и имплементација програма обуке у заједницама Едукативне кампање би требале бити направљене и примењене кроз популарне организације и локалне самоуправе да обуче градитеље и становнике заједнице о основним принципима заштите земљаних објеката у земљотресу. Све ово би требало бити вођено од стране научника и комуникатора. Професионалан заједница има одговорност за ширење техничког знања потребног за ублажавање ризика рушења земљаних објеката у земљотресима, који је данас достигао неприхватљив ниво. Идеално би било када би се све старе куће од земље обновиле а нове правиле са ојачањем против земљотреса. Ово је могуће постићи само кроз масовну изградњу и програме обнове, који су финансирани од владе или неких приватних инвеститора. Из свега овога закључујемо следеће: 1. Земљане куће које се налазе у сеизмичким подручјима су ризичне за становање због њихове урођене структурне рањивости. Како год углавном због економских разлога, земља је једини грађевински материал доступан у неким заједницама. Значи да је од примарне важности да се овај ризик ублажи. 2. Могуће је да се обезбеди ојачање земљних објеката ради побољшања њихове структурне карактеристике и превенције ниховог рушења приликом земљотреса. Ове технике за сигурне и економски исплативе куће од земље треба пренети и на градитеље у развијеним земљама у подручјима великог ризика од земљотреса. 3. Потребно је преузети изазове и покренути едукативне центре и кампање за подизање свести сеизмичког ризика, културне трансформације ради прихватања нових И бољих грађевинских техника и масивне конструкције приликом грађења са земљом. Ови кораци ће допринети решавању на безбедан и економски исплатив начин дефицит становања у најсиромашнијим земљама трећег света. 4. Морамо бити свесни да је немогуће објекат заштити у потпуности због варирања интензитета, непредвидиве природе земљотреса, и комплексности његовог утицаја. Зато је најважније да се смањи ниво оштећења објекта и отклони опасност од урушавања. Потребно је поштовати правила градње која су усвојена из добрих примера из прошлости, одабир добре локације за градњу, изградња јаких И издрживих конструкција а редовно одржавање објекта.

54


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

4.4 Стабилизована земља – Физичке особине и усклађеност са регулативама у Великој Британији Стабилизована земља се може успешно користити како би задовољила грађевинске стандарде (2000) 3За Енглеску и Велс, као прихватљив облик алтернативе за грађење нискиг објеката за изградњу јавних и стамбених објеката. Савети како се ово може постићи су дати кроз студије Одељења за планирање у Честерфилду Енглеска.

4.4.1 Одобрен Документ А – Структурна стабилност Зид од стабилизоване земље може се сматрати масом високе густине и велике структурне стабилности.

4.4.2 Узорци теста Сви тестови су рађени на узорцима од 100 mm ³, коришћењем методологије предложене од стране Hall M & Djerbib Y, 2004.

4.4.3 Чврстоћа Минимална чврстоћа карактеристична за ове зидове је (f‟cu) = > 3.5 N/mm². Типична чврстоћа се креће од f‟cu ≈ 3.5 N/mm² to 12 N/mm². Чврстоћа може да се повећа мењајући састав земље, додавајући цемент, набијањем и постављања жица као ојачање.

4.4.4 Густина Типична сува густина (ρd) ≈ 2000 to 2100 kg/m³ Тестирано у складу са BS 1377-4: 1990 – Земљишта за грађевинске потребе.

4.4.5 Одобрен Документ Ц4 – Отпорност на влажност Почетно упијање површинске воде после 10 мин (6% цемента у мешавини) ≈ 1.90 to 9.95 ml/m2 sec. Капиларно упијање воде: (С) ≈ 0.251 to 1.631 mm min Почетна стопа усисавања (6% цемента у мешавини) ≈ 0.29 to 1.47 kg/m² min

4.4.6 Стабилност Издрживост стабилизоване земље се одређује помоћу „‟теста убрзане ерозије‟‟(TUE) у складу са: • Стандард Нови Зеланд, 1998, НЗС 4298: 1998 Материјали и израда везани за објекте од земље, Wellington, Нови Зеланд • (TUE) вредност за стабилизовану земљу = 0.0 mm/min 3

http://www.earthstructures.co.uk/SREregcompliance.pdf 55


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

Тест изведен од стране „‟Materials Consultants Aust. Pty. Ltd. Report No. 202/87‟‟ Имати у виду: Зидови од земље који нису ојачани можда неће бити у складу са Грађевинским регулативама: Одредба бр. 7 И одобрен доцумент Ц категорично истичу да спољашњи зидови морају: • Бити неоштећени од кише или снега • Одолети продирању воде или снега унутар објекта • Не прености влагу за време кише или снега на други крај објекта који је можда оштећен.

4.4.7 Одобрен Документ Е – Отпорност на пролаз звука У циљу да се покаже усаглашеност направљене су „‟лабораторијске вредности за нове унутрашње зидове И подове у стамбеним кућама, становима И собама за станбене потребе‟‟ мора имати минимум Rw=40 dB (Rw – индекс смањења звука) Пример: Зид од набијене земље дебљине 300 mm има Rw=58.3 dB

4.4.8 Одобрен доцумент Л1 - Очување горива и електричне енергије у становима Мерења су вршена на зидовима изграђеним на два различита начина: 1. Чврст зид са спољашњом изолацијом оплата+малтер 2. Чврст зид са унутрашњом сувом подлогом Израчуната вредност је = 0.335 W/m² K(за зид са изолацијом од 50mm) Зидови од стабилизоване земље такође имају велику топлотну капацитивност (топлотна маса) Типична вредност за зид од 300 mm = 1673 KL/m³K Топлотно кашњење обично износи 6-8 сати.

4.5 Пожарне карактеристике Земља не гори!!! Ако се ваша кућа нађе у пожару нећете морати да бринете да ће ваши зидови почети да горе или да ће се срушити. ЦСИРО (Организација за научна и индустријска истраживања) показују да зид од чепића дебљине 250 mm може да издржи 4 сата у пожару. Зид од 150 mm издржава у пожару 3 часа и 41 мин.

4.5.1 Одобрен доцумент Б – Пожарна сигурност Зид од стабилизоване земље је класификован као „‟негориви материјал‟‟ Процена ватроотпорности = 4 х. • Тест извео CSIRO Извештај бр. 1839

4.5.2 Пожарна отпорност (NZS 4297:1998)4 Пожарна отпорност за земљане констру��ције би требала бити 120/120/120 дебљине од 150 мм, осим ако се не докаже боље помоћу тестова са NZS/AS 1530.

4

5

за све

Нпвпзеландски стандард грађеоа 120 минута на стабилнпст/120 мин интегритет(целпвитпст)-пукптине/120 мин прпгреваое 180 C ° -паљеое памука 5

56


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

NZS 4297:1998 стандард поставља методе градње за зидове максималне висине 6,5 метара (без обзира на дебљину). Овај стандард поставља критеријуме везане за трајност, издрживост, пропустљивост као И топлотну изолацију и ватроотпорност. Статичка термална отпорност зидова се састоји од термичке отпорности зида, плус термичкој отпорности зрачењу на површину, касније је названа просто '' константна ваздушна отпорност''. За земљане зидове термичка отпорност, R, се узима као 2,04 x дебљина зида у (m) + 0,12. Јединица мере је m².°C/W. Термичке особине земљаног зида су знатно унапређене ефектом термалне масе који настеје услед ефекта познатог као термално кашњење. Вредност статичке термалне отпорности која је дата горе, може се дакле узети као конзервативна мера термичких особина земљаног зида. Термичко кашњење за земљане зидове је од 7-10 х за зид од 280 mm. Тренутно не постоје једноставне методе за одређивање термичког кашњења, али овај Стандард не спречава коришћење много софистициранијих компјутерских програма. Минимална дебљина зида која задовољава ''НЗС Буилдинг Цоде'' захтеве клаузуле E3 i H1 за изолацију без додатака неке друге изолације је 280 mm. Како би се задовољили горњи захтеви, цела зграда мора да се узме у обзир. У средњем веку земља је коришћена као испуна у дрвеним објектима и са њом су се покривали сламнати кровови да би је заштитили од ватре. Јако битна ствар код горења кућа јесте кров. Он се показао као најрањивије место јер је жару од ватре лако да ношен ветром доспе на кров и запали га. Жар може да улети у кров пре, током или после самог пожара, јер људи забораве и не обраћају посебну пажњу. Ни метални кров не би био од велике користи јер може бити оштећен од летећих објеката током ватрене олује. Решење је да се зидови и кров направе компактно и без простора где ми жар могао да уђе.

4.6 Пример пожара у САД-у на кући од непечене земље

Слика 53. Кућа од земље у САД-у која је преживела шумски пожар

57


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

Чланак који су објавили „‟Eco Friendly Shelters (Еколошки прихватљива склоништа)‟‟: „‟Знате, једно је говорити о одличној пожарној опасности објеката грађених врећама песка али сам сигуран да доживите такав пожар уживо би био сигурно велико искуство, вероватно би вам променило живот. Лоша искуства као ова терају људе да размисле о томе какве изборе имају. Када је шумски пожар у близини нашег објекта уништио преко 30 објеката саграђених од дрвета, власници су убрзо схватили да им осигуравајуће куће нису осигурале домове у случају ове незгоде. Закључак је да није било жртава на срећу, али су само неколико власника успели да поново саграде своје домове а већине није услед великих трошкова.

58


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

5. ЗАКЉУЧАК Трајност и прилагодљивост објеката од земље је показана кроз традиционалне објекте историјске важност који се налазе широм света. Главни узрок непопуларности ових објеката јесте мањак знања о њима, посебно људи у струци: архитекте, инжињери, градитељи. Они први треба да стекну знање и да га шире даље. Највећи број предрасуда долази од обичних људи који би могли да побољшају квалитет свог живота живећи тако у хармоничним кућама. У неким земљама зидање циглама се сматра статусом напретка, поготово у урбаним регијама. Тако да становници у градовима сматрају објекте од земље само као привремено станиште, без потребе да се у њих улажу неки додатни конструкциони материјали. Овакав начин размишљања се највише повећао након ИИ светског рата када људи нису могли да привате да живе у кућама од земље као у средњем веку. Овоме је највише допринела индустрија која свој профит заснива на производњи и продаји нових и неприродних материјала, а тиме је и гурнула земљу и њене позитивне карактеристике у сенку. Земља је један од најдоступнијих, основних грађевинских материјала. Захтева једноставне методе грађења, са једноставним алатом, и свако од нас може да учествује у изградњи зидова, подова и кровова. Објекти од земље су изузетно издржљиви и дуготрајни, имају добру регулацију влаге и звучну изолацију, нису токсични, алергични и ватроотпорни су. Када су грађени као објекти са дебелим зидовима поседују огромну термалну масу и изолација им је јако добра посебно када су грађени по пасивном соларном дизајну. Објекти од земље имају јако мале губитке енергије као и мали утицај на животну средину, поготово ако је земља коришћена са плаца. Као грађевински материал земља је лако доступна. Као резултат тога кућа је изузетно јефтина за изградњу и лагодна за живот и са мало одржавања може дуго да траје. Овакве куће су неупоредиве са другим објектима по лепоти, ефикасности, издржљивости и трајности. Објекти од земље се могу градити на више начине: набијањем, зидањем черпића, пуњењем џакова и много више, а све зависи од ваше маште. Објекти од земље могу јако пуно помоћи у данашње време где је много бескућника, јер им је цена за изградњу готово бесплатна. Предности земљаних структута које смо већ поменули не могу бити тек тако занемарене. Метода одрживог развоја треба да се негује како не би угрозили људско постојање због немарљивог трошења енергије. Влада би требало да финансира Агенције за заштиту животне околине које би водиле рачуна о правилној употреби и поштовању закона о заштити екологије. У последњих неколико година повећао се број пројеката са обновљивим материјалима, али исто тако многи људи одустају од коришћења природних или не стандардних грађевинских материјала јер не могу да покрију трошкове осигурања. Коришћење земље као грађевинског материјала је више заступљено у земљама у развоју јер је земља као материјал лако доступна и јефтина. Али заинтересованост за коришћење земље за изградњу је сваке године све већа и у западним земљама јер се људи све више окрећу екологији и брину се за будућност планете Земље.

59


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

6. ЛИТЕРАТУРА

[1] Gernot Minke: Building with earth – Design and Technology of Sustainable Architecture, 2006 Birkhäuser [2] F. Hellwig: Грађење иловачом, Д.С.О.Ј. Загреб 1946 [3] Kaki Hunter and Donald Kiffmeyer: Earthbag Building – The Tools, Tricks and Techniques, New Society Publishers 2004 [4] Vlad Burlacu: Earth – A new look for an old material, 2011 [5] J. Vargas: Earthquake Resistant Rammed Earth, Catholic University of Peru [6] Marcial Blondet and Rafael Aguilar: Seismic Protection of Earthen Buildings, 2007 [7] Dr Volfgang Fajst: Пасивна кућа, приредили С.Марковић и Д.Васовић [8] NZS - 4297:1998 [9] Olusola Oladapo Makinde - Ecological and Sustainability Issues In Earth Construction

Електронски извори: http://www.sirewall.com/about/improve-indoor-air-and-sound-quality/ http://www.cobprojects.info/index.htm http://www.kubuildingtech.org/ngore/nilsweb/cinvablocks/kucinva/humidity2.html http://gorannecin.rs/gradnja-vrecama-zemlje/ http://www.casopis-gradjevinar.hr/~hsgiorg1/gradjevinar/assets/Uploads/JCE-63-2011-11-12.pdf http://www.buildmagazin.com/index2.aspx?fld=tekstovi&ime=bm0736.htm http://preporodsrbije.com/2012/07/16/special-rate-solo-travelers/ http://www.ekokuce.com/arhitektura/primeri/jeftina-prirodna-kuca-od-gline-peska-i-slame http://iosrjournals.org/iosr-jestft/papers/vol1-issue4/D0142028.pdf http://historicrammedearth.wordpress.com/pauljaquin/research/undergraduate-projects/earthquaketesting-of-earth-buildings/ http://www.kwch.com/news/kwch-jg-ire-damages-earth-home-20120201,0,2597312.story http://www.motherearthnews.com/hands-on-and-how-to/disaster-resistant-earthbaghousing.aspx#axzz2KgSbKUv3 60


Завршни рад

Миркп Миљатпвић

http://www.earthbagbuilding.com/testing.htm http://www.naturalbuildingblog.com/forest-fire-destroys-homes-near-earthbag-home/ www.rammedearthconstructions.com.au http://www.earthstructures.co.uk/SREregcompliance.pdf http://www.elitemadzone.org/t322486-10#2386344 http://www.kneja.hr/modules/news/article.php?storyid=116 http://www.scribd.com/doc/20240878/How-to-build-with-Cob http://www.arhitektura.rs/rubrike/konstrukcije/konstrukcije/448-zasto-vas-savremene-zgrade-ubijaju-leti http://ekobalans.net/index.php?option=com_content&view=article&id=130:kuca-odslame&catid=6:energetska-efikasnost&Itemid=1

61


BEZBEDNOSNE I EKOLOŠKE KARAKTERISTIKE OBJEKATA GRAĐENIH STABILIZOVANOM ZEMLJOM