eEkolist

Nula emisija do 2040. cilj ostvariv, ali ne i za Srbiju

Radnička 20a, Novi Sad

Telefon: 021/4896-301

Faks: 021/6 616-252

E-mail: novi.sad@pzzp.rs

Web: www.pzzp.rs

Foto: Vladimir Dobretić, Oliver Fojkar, Laslo Galamboš

Poštovani čitaoci,

Šesti izveštaj – trenutno najsveobuhvatniji pregled naučnog znanja o klimatskim promenama, kaže da još uvek ima nade da možemo ostati u okvirima globalnog rasta temperature od 1,5 o C u odnosu na predindustrijski period, te da se kao civilizacija nećemo rastočiti pod udarima razornih efekata pregrevanja Planete. Iako je Srbija u mediteranskoj regiji, koja će efekte globalnog zagrevanja osećati intenzivno, „neke ozbiljnije akcije nema na vidiku”, kaže klimatolog prof. dr Vladimir Đurđević. Naš sagovornik podseća da ne samo da kasnimo u implementaciji politika i programa, ili nemamo potrebnu ambicioznost, nego kasnimo s usvajanjem ključnih planova i politika koje su neophodne. Srbija i dalje nema usvojen bilo kakav čvrst plan ili strategiju o smanjenju emisija, ni plan o prilagođavanju na klimatske promene, niti plan o finansiranju ovih procesa...

U ovoj beznadešnoj situaciji jedino što možemo da učinimo jeste da se oslonimo na prirodu. Baš kao što smo danas izvoznici „lošeg vazduha”, ostaje nada da će se po istom principu progresivne „zelene ideje” preliti kod nas, jer čini se da drugog načina nema.

Iskreno vaša, urednica magazina „eEko list”

Marica Puškaš

Izdavač: Institut za održivi razvoj i zaštitu životne sredine „Zeleni krug”

Jovana Hranilovića 34, Novi Sad

Telefon: 021/780-537; 065/888-08-57

E-mail: ekolist@yahoo.com;

Uređuje redakcijski kolegijum

Direktorka izdanja: Jadranka Marčok

Urednica: Marica Puškaš

Novinari-saradnici:

Dragana Ratković, Nada Budimović, Sandra Iršević, Majda Adlešić

Graphic design: smartart-studio.com

Marketing i plasman: Jan Marčok; Servis i usluge: „ASPRESS” d.o.o.

Bački Petrovac

Prijatelji eEkolista

Izdanje je besplatno i distribuira se u PDF formatu ili putem elektronske pošte.

eEkolist broj 25. zaključen 31. marta 2023. godine Internet prezentaciju izdanja možete da vidite na adresi:

Fotografija naslovne strane: Unsplash

Sadržaj

Foto fokus

Vesti

Agrar

AGROEKOLOGIJA SE VRAĆA U FOKUS

Energetika

„WILLOW” NA ALJASCI, BIDEN U RASKORAKU

„ENERGETSKA BITKA” IZMEĐU EVROPE I RUSIJE NIJE ZAVRŠENA

Rudarenje

OPASNOST DOLAZI IZ MORSKIH DUBINA

Klimatske promene

DOBRODOŠLI U NOVU ERU - ANTROPOCEN

NULA EMISIJA DO 2040. - CILJ OSTVARIV, ALI NE I ZA

SRBIJU

SRBIJA JE NAJRANJIVIJA U EVROPI, A MEĐU NAJSPORIJIM...

EKOCID DA SE UVRSTI U KRIVIČNO PRAVO EU

JP „Vojvodinašume”

OBELEŽEN MEĐUNARODNI DAN ŠUMA

Multimedija

SHAKESPEARE KAO EKOKRITIČAR, EKOAKTIVISTA I NAŠ SAVREMENIK

Baštovanstvo

BAŠTA IZ BAJKE, A U TREŠNJEVCU

BAŠTOLOGIJA - ODRŽIVO BAŠTOVANSTVO

Aktivizam

ZASAĐENA STABLA U „VRTU DRAGOLJUBA BAKIĆA”

WWF

ČAK 58% LJUDI ZABRINUTO ZBOG NESTAŠICE VODE

MILIONI LJUDI PRIDRUŽILI SE SATU ZA PLANETU

ZEMLJU

Zaštita životinja

ORAO KLIKTAŠ NA RUBU OPSTANKA U SRBIJI

OTKRIVENA NOVA GNEZDA KRSTAŠA, NAJREĐE PTICE

ISSN 1821 - 4134

U SRBIJI

I MEDE I MED – PODRŽITE SUŽIVOT LJUDI I MEDVEDA

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

CIP - Katalogizacija u publikaciji Matice srpske, Novi Sad

e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Obeležavamo Dan planete Zemlje

Tema Dana planete Zemlje, koji obeležavamo 22. aprila, biće „Investirajte u našu planetu”, nastavak teme od prošle godine, osmišljene da uveri kompanije, vlade i građane širom sveta u potrebu ulaganja u našu planetu kako bi poboljšali našu životnu sredinu i dali našim potomcima bolju i sigurniju budućnost. Takođe, ove godine ove godine obeležavamo i 53. godine modernog ekološkog pokreta. Proslava eko-svesti održava se u više od 190 zemalja širom svijeta i najšire je posmatran nereligijski praznik u istoriji.

Više na sajtu: https://www.un.org

Photo by NASA on Unsplash

Zaustavimo šesto masovno izumiranje

Skupština Ujedinjenih nacija je 2000. godine 22. maj ustanovila kao Svetski dan biodiverziteta u cilju podizanja građanske svesti o značaju biološke raznovrsnosti i neophodnosti njenog očuvanja.

Na Crvenoj listi ugroženih vrsta IUCN (International Union for Conservation of Nature - Međunarodna unija za očuvanje prirode), više od 26 hiljada vrsta živog sveta nalazi se pod rizikom nestanka.

Međunarodne statistike pokazuju da je ugroženo 21% svih poznatih sisara, 30% vodozemaca, 12% ptica, 28% gmizavaca, 37% riba, 70% biljaka i 35% beskičmenjaka. Naučnici strahuju da je u toku šesto masovno izumiranje koje je direktna posledica čovekovih aktivnosti s razornim uticajem na prirodu.

Photo by Ana Martinuzzi on Unsplash

Photo by Gary Bendig on Unsplash

U susret Svetskom

danu ptica selica

Svetski dan ptica selica obeležava se svake godine širom sveta, da nas podseti na potrebu za očuvanjem ptica selica i njihovih staništa. Ovo je takođe način da se skrene pažnja na pretnje sa kojima se ptice selice suočavaju, njihov ekološki značaj i potrebu za međunarodnom saradnjom u njihovom očuvanju.

Svetski dan ptica selica prvi put je obeležen 2006. godine. Ova kampanja koju su podržale Ujedinjene nacije pokrenuta je u Keniji, a s godinama je postala sve popularnija. Nedavno je postignut dogovor o tome da se Svetski dan ptica selica obeležava na globalnom nivou dva puta godišnje − druge subote u maju i oktobru, u skladu sa cikličnom prirodom migracija. Na ovaj način proslava može da se održi u svim delovima sveta.

Povezanost je od suštinske važnosti za migratorne vrste, kao i za razne ekološke funkcije. Ona opisuje prirodno i neophodno kretanje vrsta i tok prirodnih procesa koji održavaju život na Zemlji. Živimo u doba kada se milion vrsta suočava sa rizikom od izumiranja, pa je povezanost postala glavna tema kada govorimo o biodiverzitetu i održivosti. Migratorne vrste se kreću širom sveta na različite načine − trčeći, plivajući ili, u slučaju ptica − leteći, povezujući zemlje, ljude i kontinente svojim selidbenim putevima.

Do ovih migracija može doći samo u slučaju da su životinjama dostupna različita staništa na koja računaju tokom svojih selidbenih puteva. Ovi putevi prevazilaze državne granice, nacionalne planove i prioritete očuvanja bilo koje pojedinačne države. Ptice selice povezuju države, dok je za njihovo očuvanje potrebna saradnja između zemalja koja prevazilazi državne granice. ORCA

list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

KONFERENCIJA GREEN AGENDA FOR WESTERN BALKANS

Univerzitet u Beogradu – Geografski fakultet organizuje međunarodnu naučnu konferenciju GREEN AGENDA FOR WESTERN BALKANS, koja će se održati od 20. do 22. juna u Beogradu. Međunarodna konferencija GREEN

BICIKLOM OD ZRENJANINA

DO TEMIŠVARA

Poslednjih dana marta otvorena je sezona na punoj dužini biciklističke staze od Zrenjanina do Temišvara. Biciklisti iz Rumunije i Srbije imali su priliku da je koriste drugi put nakon što je prošle jeseni trasa povezana između dve zemlje. Povod je bio Dan evropske saradnje, a u prvoj ovogodišnjoj vožnji učestvovalo je oko 300 biciklista iz Srbije koji su prešli granični prelaz. Prema podacima rumunske opštine Otelek, privremenim graničnim prelazom Itebej – Otelek za dva dana prošlo je više od 400 biciklista. Stazu koriste biciklisti rekreativci i aktivni sportisti ali staza u celoj dužini nije stalno u funkciji jer se granični prelaz za tu svrhu otvara od proleća do jeseni, i to jedan vikend mesečno.

Biciklistička staza Zrenjanin-Temišvar duga je 79 kilometara, sa rumunske strane 37 kilometara a u Srbiji 42 kilometra. Izrađena je u okviru

prekograničnog projekta i finansirana sredstvima Evropske unije. Sa srpske strane prolazi kroz opštinu Žitište, pored naselja Srpskog Itebeja, Novog Itebeja, Torka i Žitišta. Međutim, iako nije prošla ni godina dana otkad je u saobraćaj puštena biciklistička staza, na delu trase od Žitišta ka Temišvaru, na njoj su se pojavila ozbiljna oštećenja u vidu kratera i pukotina. Iako je više puta zabeleženo da stazu koriste ne samo biciklisti, već i traktoristi, vozači automobila, oni kojima ovde nije mesto - nije jasno da li su stazu oštetili traktori, teška mehanizacija ili su u pitanju loše izvedeni radovi. Između Zrenjanina i Temišvara bilo je prometa drumskim saobraćajem i Begejskim kanalom, ali već više od pola veka putna veza između dva najveća grada Banata ne postoji. Ne postoji autobuska linija, ni železnički prevoz, a drumskim putem se ide zaobilazno.

AGENDA FOR WESTERN BALKANS je sveobuhvatan trodnevni događaj ispunjen inspirativnim izlaganjima, panel diskusijama i umrežavanjem. Cilj konferencije je da na jednom mestu okupi istraživače i naučnike iz Evrope i šire, tehnološke lidere, kompanije, institucije, kreatore politika i druge zainteresovane strane u vezi sa sektorom zelene tranzicije kako bi razgovarali i razmenili iskustva o važnim temama koje vode ka uspešnoj implementaciji Zelene agende na zapadnom Balkanu. Više informacija o konferenciji možete pronaći na LINKU.

Proradila naša najveća solarna elektrana

Najveća solarna elektrana u Srbiji i po veličini i po snazi - „DeLasol”, snage 9,9 megavata, puštena je u rad 5. aprila u Opštini Lapovo. Prostire se na 12,5 hektara, a na godišnjem nivou će proizvoditi 15.000 megavatsati električne energije dovoljnu za oko 2.100 domaćinstava.

e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Photo by Luca J on Unsplash

Klimatskepromenestvaraju klimatskeizbeglice

Prosečan broj unutrašnjih migranata do 2050. u regiji izraženo u milionima

Ukupan broj posmatrane regije

170,3

2,3 % ukupne populacije

NAJUGROŽENIJI NA BALKANU

Trenutno postoji 1.677 od 15.060 biljnih i životinjskih evropskih vrsta koje su u riziku od izumiranja, prema podacima Međunarodne unije za očuvanje prirode i prirodnih bogatstava (IUCN).

Nekoliko je razloga zbog kojih vrste postaju ugrožene, a to su, pre svega, krivolov, upotreba pesticida, kanaliziranje vodotoka, izgradnja brzih cesta, ali i njihova genetska varijacija. Kao posledica toga, loša vest je da se biodiverzitet smanjuje.

Kada je reč o balkanskim vrstama, na crvenoj listi najugroženijih fauna nalaze se divokoza, dabar, dobri dupin i mnoštvo riječnih i morskih riba.

TRT Balkan

KLIMATSKA TUŽBA

POTIV DRŽAVE U RUMUNIJI

Rumunske nevladine organizacije tužile su državu zbog neuspeha da preduzme odgovarajuće mere za smanjenje predvidivih rizika od klimatskih promena, što je prva takva tužba u Rumuniji i istočnoj Evropi. Tužba je bazirana na nedoslednosti i neadekvatnosti mera koje je usvojila rumunska vlada i na tome što ne postoji stvarna posvećenost ublažavanju klimatskih promena u periodu od 2013. do 2030. godine, saopštila je nevladina organizacija Deklik (Declic), koja je podnela tužbu.

Prijavite ekološke probleme

Građani Srbije moći će da prijave ekološke probleme putem mobilne i veb aplikacije gReact (Green Reaction), koja može besplatno da se preuzme na Google Play i APP Store, a omogućeno je i slanje SMS ili

MMS poruka na: 066/5555-001

kao i telefonski pozivi kontakt centru na broj: 0800-003-003

radnim danima od 7,30 do 15,30

časova, saopštilo je Ministartvo zaštite životne sredine.

Photo by Niklas Hamann on Unsplash

populacije

populacije

VODA ZA ŽIVOT, A NE ZA PROFIT!

Pokreti za pravo na vodu, udruženja građana i mreže širom sveta okupile su se oko Manifesta vodne pravde kojim pozivaju države članice Ujedinjenih nacija, okupljene na nedavno održanoj Konferenciji o vodi, da stave ljude i prirodu ispred profita. Iako su ovakvi glasovi na Konferenciji bili uglavnom zanemareni, borci za vodu su se 23. marta izborili za svoj prostor u segmentu rezervisanom za visoki nivo državnih delegacija i pred Generalnom skupštinom uspeli da predstave istorijski Manifest.

Pažnja Ujedinjenih nacija na realnu globalnu krizu vode već kasni. 2 milijarde ljudi nema pristup pijaćoj vodi kojom se bezbedno upravlja, a skoro 4 milijarde nema adekvatne sanitarne uslove. Globalno, vodene ekosisteme ugrožavaju klimatske promene, zagađenje i destruktivni projekti. U Srbiji se procenjuje da oko milion stanovnika stalno ili sezonski nema pristup čistoj pijaćoj vodi. Očekivano, umesto neophodnog zaokreta u naporima, Konferencija je potvrdila ulogu privatnih kompanija, velikih zagađivača, banaka i investitora u ostvarivanju Cilja br. 6 održivog razvoja – Osigurati pristup pitkoj vodi za sve, održivo upravljati vodama i tako obezbediti higijenske uslove za sve. Pomenuti akteri upravo su odgovorni za istorijsku i trenutnu degradaciju vodnih dobara i ne odustaju od uvećanja svojih profita na leđima najugroženijih.

Iz naše zemlje čast da učestvuje u Konferenciji imala je osnivačica inicijative Pravo na vodu, Iva Marković: „Zanimljivost sa Konferencije je da su danas kompanije preuzele reči aktivista, sa svih strana ćete čuti da je voda ljudsko pravo ili javno dobro, međutim kako u praksi oni to tumače sasvim je suprotno održivosti. Zato smo morali da se izborimo za glas naroda i u zvaničnom programu, iako nismo bili planirani. Sve nas je predstavila fantastična Marsela Olivera, liderka čuvenog rata za vodu

iz Bolivije. Mislim da je nakon njenog govora svima bilo jasno da se ne smeju igrati sa nezamenjivom ljudskom potrebom, u tom trenutku sam zaista osetila veliki ponos i nadam se da će se barem deo jačine te poruke čuti i u Srbiji“.

Manifest zahteva da se globalna Agenda o vodama fokusira na vodu za život, a ne na vodu za profit. Suprotno započetoj Agendi UN o vodama, Manifest usmerava na koherentan akcioni plan koji uključuje direktna ulaganja u javne i lokalne alternative, zasnovan na iskustvima zajednica koje se bore za pristup vodi i zaštitu vodenih ekosistema.

Više od 600.000 ljudi i više od 500 lokalnih, nacionalnih i međunarodnih organizacija do sada je potpisalo Manifest i globalni poziv Avaaz aktivista svetskim liderima da „zaštite slatkovodne ekosisteme i garantuju vodu kao ljudsko pravo“.

Iz Srbije Manifest je podržalo 17 organizacija među kojima su i Centar za održivi razvoj Srbije, Ekomar Kragujevac, Zaštitimo šume Fruške Gore, Lokalni front Kraljevo, Eko Barajevo, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Građanski preokret Zrenjanin, iRevolucija Valjevo,

Organizacije iz Srbije pridružile su se stotinama inicijativa iz celog sveta podržavši Manifest vodne pravde predstavljen na generalnoj skupštini UN u Njujorku...

Iva Marković u Ujedinjenim nacijama

Ne damo Jadar, Forca Požega, PAKT, Pokret Tvrđava Smederevo, Čuvari Šare, Studenac Nova Varoš i Zeleni talas iz Čačka.

Među 206 državnih delegacija i međunarodnih organizacija iz celog sveta, Republika Srbija je jedna od retkih koje nisu uzele reč ni jednom tokom trajanja cele Konferencije. Inicijativa Pravo na vodu kroz Evropski pokret za vodu učestvovala je u ovom istorijskom Manifestu koji je sastavljen u saradnji više globalnih mreža: The People’s Wa-

ter Forum, Africa Water Justice Network, Blue Communities, Butterfly Effect, Coalition Eau, Ecumenical Water Network, End Water Poverty, Freshwater Action Network Mexico, Plataforma de Acuerdos Públicos y Comunitarios de Las Américas, Public Services International, Redes del Agua Latinoamérica, RED VIDA, Simavi.

Slobodan Knežević, Organizacija za političku ekologiju Polekol i inicijativa Pravo na vodu

ZBOG ČEGA JE NEZAVISNO

NOVINARSTVO VAŽNO N

akon više od tri godine trajanja projekta Media for all (Mediji za sve), od 9. i 10. marta 2023. u Tirani (Albanija), organizovana je Regionalna konferencija koja je ujedno bila završni događaj u projektu, a pod nazivom „Nezavisno novinarstvo je važno”. Preko 100 učesnika i učesnica iz celog regiona Zapadnog Balkana okupilo se u Tirani i bilo je zaista nadahnjujuće slušati i deliti informacije ali i energiju na tom skupu. Bilo je u Tirani novinara/ki, urednika/ ca, regionalnih i međunarodnih eksperata/kinja, predstavnika i predstavnica različitih organizacija I institucija koji su učestvovali u diskusijama i panelima tokom dva dana.

Pozdravne govore održali su Mia Marzouk, zamenica misije iz Ambasade Velike Britanije u Tirani koja je između ostalog rekla kako se u sali oseća fantastičan

„elektricitet” od energije svih učesnika dok je Larisa Halilović, ekspertkinja za međunarodni razvoj i liderka Tima Media for All na veoma interesantan način, interaktivno, ukazala na rezultate.

A rezultati su impresivni, kako po statistikama tako i po konkretnim promenama koje su nastale u medijskim kućama, nevladinim organizacijama i individualnom razvoju učesnika i učesnica. Program Media for All pokrenula je Vlada Velike Britanije, a sproveo ga je konzorcijum koji predvodi British Council, zajedno sa Thomson Foundation, BIRN i INTRAC.

Kroz različite interaktivne sesije, konferencija je bila usmerena na predstavljanje priča iz perspektiva žena i mladih u medijima na Zapadnom Balkanu. U tim

pričama i iskustvima nekoliko se ključnih pojmova ponavljalo i obeležilo tok projekta. Rodna ravnopravnost

odnosno rodna diskriminacija je nešto što je veoma prisutno u društvima Zapadnog Balkana i zanemaruje se, pod pritiskom tradicija i političkih situacija, a što zajedno kao problem zahteva rešavanje. Pri tome se ne misli samo na jednakost odnosno diskriminisanost po osnovi pola, na muški i ženski već sve manjinske grupe. Kada bi na listu stavili sve različitosti po kojima nas tradicionalna društva dele dobili bismo ogroman prostor tema kojima se treba baviti. Ali ono što svi stavljamo u focus svoji h priča jesu ustvari ljudska prava i to kako izgraditi otpornost i mogućnost da ne propuštamo informacije jer se bojimo da ih objavimo. Ono što najviše ustvari povređuje ljude jesu prigušene odnosno neobjavljene informacije. Kao dominantna situacija, videlo se da su žene spremne da urade velike stvari u svemu čega se dotaknu kao teme. Ono u čemu moramo biti pažljivi je kako neke pojmove iz korpusa ljudskih prava izvlačimo i koristimo jer izazivanje konflikta, posebno u odnosu na patrijahalni i tradicionalni narativ u mnogim od društava Zapadnog Balkana može upravo biti izvor i uzrok rodne diskriminacije i osetljivosti. Sve ovo još kako ima veze sa zaštitom životne sredine jer čitav spektar ugrožavanja koje doživljavamo svakodnevno, kroz zagađen vazduh, nedostatak kvalitetne pijaće vode, uzurpiranje prirodnih vrednosti, urušavanje kvaliteta života prirode jesu stvari koje mi imamo zagarantovane Ustavom Republike Srbije, a ne poštuju se, čak ni na nivou informisanosti građana o njima.

Novinari i novinarke podelili su svoja iskustva i priče o uticaju ostvarenom kroz obuke, mentorstvo i umrežavanje i istraživali ključne vrednosti profesionalaca i profesionalki u medijima kako na lokalnom nivou tako i na međunarodnoj sceni. Pored integriteta, tačnosti i zaštite ljudskih prava, istaknuto je da

su solidarnost, saradnja i empatija od ključnog značaja za unapređenje statusa žena i mladih u redakcijama i izvan njih. Obuke koje su prošli novinari a posebno značajno novinarke osnažili su ih kao pojedince, individue . Veoma važno je bilo osvestiti činjenicu da ništa ne treba , što nam serviraju moćni mediji, prihvatati kao normalno, misleći pri tom na mnogo toga iz domena ljudskih prava. U tome je mentorstvo kako posebna snaga ove obuke i projekta učinilo mnoge novinarke i novinare spremnijim da sve informacije mnogo detaljnije proveravaju, koriste ispravan narativ (ubistvo supruge nije porodično nasilje već zločin), ulaze u interakcije sa suprotnom stranom bez straha.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Mia Marzouk, zamenica misije iz Ambasade Velike Britanije u Tirani

Neki od učesnika projekta

Konferencija je takođe predstavljala mogućnost da se istaknu značaj i postignuća medija koji su učestvovali u programu, uz jasnu posvećenost nastavku prakse etičkog novinarstva u najboljem interesu njihovih zajednica uprkos izazovima sa kojima se mali mediji svakodnevno suočavaju. Zato je ovim projektom velika pažnja posvećena jačanju malih medija i njihovih novinara i novinarki. Tako su problem malih sredina postali vidljiviji a samim tim dobili priliku da budu i rešeni.

Program MediaforAll podržao je 139 lokalnih medija širom Zapadnog Balkana tokom perioda od tri godine. Pomogao je u izgradnji veština, kapaciteta i otpornosti nezavisnih medija i ojačao preko 1.600 medijskih profesionalaca i profesionalki za proizvodnju kvalitetnog, relevantnog i rodno osetljivog sadržaja koji uključuje nove i nedovoljno zastupljene publike, uključujući žene, mlade i marginalizovane grupe, dosežući ukupno do 17 miliona onlajn korisnika. Tokom trajanja projekta čiji je početak obeležila COVID 19 kriza i otežan rad, dodeljeno je 158 grantova kroz koje je više od 1.100 žena unapredilo sposobnosti i znanja a takođe se i povezalo. U to je bilo uključeno više od 150 stručnjaka, što kroz programe mentoringa što kroz ekspertize i predavanja. Tokom trajanja projekta inicirano je formiranje četiri nove profesionlne mreže sa 125 ljudi od toga su 93% žene.

Institut za održivi razvoj i zaštitu životne sredine Zeleni krug je bio partner omladinskom radiju RadYO

Active iz Zenice u program Media for Youth – Environment i tom prilikom smo prošli obuku za #solution

e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

journalism kao poseban vid obrade tema iz oblasti kojom s specijalizovano bavimo. Tekstove smo objavljivali u prethodnim brojevima.

Na Regionalnoj konferenciji su pored učesnika i njihovih iskustava svoje ekspertize podelili i Jiore Craig iz Instituta za strateški dijalog koja je o uticaju dezinformacija tokom izbora u Americi 2020 i Evropskom

Parlamentu 2019 godine. Zlatko Ganić je kao ekspert za digitalne medije iz londonske škole za odnose s javnošću predstavio instrumente i alate društvene mreže Facebook odnosno Meta dok je Enrique Anarte Lazo upoznao učesnike sa mogućnostima i dometima TikTok društvene mreže iz svoje perspective kreatora i influensera.

Sve ovo zajedno zaokružio je utisak o Tirani kao gradu koji doživljava revolucionarnu evoluciju i preobražaj ali koji možemo bez dileme porediti sa mnogim gradovima Zapadnog Balkana kroz kritički diskurs ali I pozitivne primere.

Majda Adlešić

Brzo predstavljanje i upoznavanje, jedna od interaktivnosti

Mia Marzouk, zamenica misije iz Ambasade Velike Britanije u Tirani

Koleginica iz Albanije prenosi svoje iskustvo iz projekta

ODRŽAN PROMOTIVNI SEMINAR

U OKVIRU ECOBIKENET PROJEKTA

Promotivni seminar u okviru projekta “Zajednički razvoj prekogranične mreže biciklističkih staza koja ima pristup prirodi” (EcoBikeNet) INTERREGIPA programa prekogranične saradnje MađarskaSrbija održan je u Skupštinskoj sali opštinske uprave Titel u cilju da se predstavnici lokalne samouprave, stručna javnost, upravljači zaštićenih područja, predstavnici udruženja građana, školska omladina i lokalno stanovništvo upoznaju sa aktivnostima na EcoBikeNet projektu.

Brankica Tabak – podsekretarka pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine je u svom pozdravnom govoru istakla značaj EcoBikeNet projekta na razvoju i unapređenju međunarodne biciklističke rute EuroVelo 11 u pograničnom području Mađarske i Srbije. Naglasila je koliko je bitno da se na odgovoran način i uz zajedničke napore i u budućem periodu sprovode aktivnosti na izgradnji i signalizaciji biciklističkih staza koje olakšavaju pristup biciklistima, turistima do zaštićenih područja duž EuroVelo11 rute u Vojvodini.

Predsednik Opštine Titel mr Dragan Božić istakao je značaj ovog projekta za opštinu, jer će izgradnjom ove biciklističke staze njenim korisnicima, biciklistima iz čitave Evrope biti omogućeno da posete Titel i Titelski breg i da se tako upoznaju sa svim atrakcijama koje ovo mesto, kao dom mnogim zaštićenim biljnim i životinjskim vrstama, nudi.

O detaljima projekta, odnosno akivnostima vodećeg partnera govorio je Slobodan Bekonja, ispred Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, dok je o aktivnostima ostalih partnera prezentaciju održao

Lorand Vig – savetnik u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine. Nakon izlaganja učesnici seminara su imali priliku da kroz neformalni razgovor saznaju više o mogućnostima daljeg razvoja i popularizacije ciklo-ekoturizma duž međunarodnog biciklističkog koridora EuroVelo 11, kao i da se bolje upoznaju sa zaštićenim područjima

u neposrednoj blizini rute, a nalaze se na teritoriji opštine Titel.

Projekat EcoBikeNet je počeo sa realizacijom 1. decembra 2020. godine i trajaće do 31.05.2023. godine. Ukupni budžet projekta: je 353 735,70 EUR-a, a kofinansiranje EU (IPA) fonda iznosi 85 %. Vodeći partner na projektu je Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam, a partneri su Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine i Akcionarsko društvo za razvoj nacionalne infrastrukture (NIF) – projektni partner iz Mađarske. Glavni cilj projekta je doprinos razvoju međunarodnog biciklističkog koridora EuroVelo 11, a projekat se odnosi na izradu odgovarajuće projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju biciklističke staze duž rute EuroVelo 11 kao preduslov za izgradnju biciklističkih staza u pograničnom području Mađarske i Srbije, kao i turističke signalizacije ka zaštićenim područjima na delu rute u Vojvodini.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

DIJALOG O ULOZI PRIVREDE U PRAVEDNOJ ZELENOJ TRANZICIJI

Uz podršku Vlade Japana, Program Ujedinjenih

nacija za razvoj (UNDP) održao je dijalog sa predstavnicima privrede u Srbiji o tome kako da zelena tranzicija bude sprovedena na pravedan način, uvažavajući specifičnosti sektora i regiona koji se baziraju na intenzivnom korišćenju fosilnih goriva. Dijalog je organizovan u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Ministarstvom rudarstva i energetike, i u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.

„U današnjem svetu, mnoge zemlje nastoje da ubrzaju zelenu tranziciju kako bi osigurale snabdevanje čistim i stabilnim izvorima energije. Od suštinske je važnosti da se zajedno sa podsticanjem zelene tranzicije obezbedi nesmetano kretanje radne snage i izgradi društvo u kome niko neće biti izostavljen“, poručio je ambasador Japana u Srbiji, NJ.E. Takahiko Kacumata i dodao da će Japan nastaviti da sarađuje sa Srbijom, koja je prijatelj Japana već 140 godina, kao i sa međunarodnim organizacijama, na izgradnji održivog i pametnog društva sa zdravom životnog sredinom.

„Zelena tranzicija će doprineti poboljšanju kvaliteta životne sredine i zdravlja ljudi, ali zahteva promene u privredi, industriji, energetici i transportu. Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte u tim sektorima može značajno da doprinese ostvarenju ambicije Srbije da smanji ove emisije za 33,3% u odnosu na 1990. godinu. Zato je važno da omogućimo što više investicija u ekonomski rast koji se zasniva na zelenim tehnologijama, istovremeno vodeći računa o izazovima kao što su zatvaranje postojećih i otvaranje novih radnih mesta, kao i prekvalifikacija radne snage“, rekla je Sandra Dokić, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine.

Jovana Joksimović, v.d. pomoćnika ministra za međunarodnu saradnju i evropske integracije u Mini -

starstvu rudarstva i energetike izjavila je da je zelena energetska tranzicija pitanje odnosa prema našoj budućnosti i tome da li želimo da imamo dovoljno energije i zdraviju životnu sredinu.

„Republika Srbija je započela proces energetske tranzicije sa ciljem smanjenja zavisnosti energetskog sektora od fosilnih goriva. Radimo na pripremi strateških dokumenata koji će definisati naše dugoročne ciljeve u oblasti obnovljivih izvora energije. Plan dekarbonizacije mora da bude realan i održiv, kako bismo u svakom trenutku imali energetsku stabilnost,“ pojasnila je Joksimović.

Zamenik stalnog predstavnika Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji, Anas Karman, istakao je da princip pravednosti treba da bude sastavni deo procesa napuštanja fosilnih goriva:

„Uz podršku Vlade Japana i u partnerstvu sa Vladom Srbije, UNDP želi da pronađe način da se obezbedi adekvatna podrška za radnike i radnice, sektore privrede i lokalne zajednice u Srbiji koji trenutno zavise od intenzivnog korišćenja uglja, kako bi svi imali jednake koristi od zelene tranzicije,“ rekao je Karman. Direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije, Mihailo Vesović, rekao je da je zelena tranzicija naša nova realnost, kao i da je to prva tranzicija koja nema cilj da učini život profitabilnijim i bržim, već ima univerzalni cilj – izbegavanje krize izazvane efektima staklene bašte.

„Da bi ovaj proces bio uspešan i bez negativnih posledica na pojedine grane industrije, mora da bude postepen. Potreban je koordinisan pristup svih državnih organa i učesnika u ovom procesu i važno je da imamo podršku zemalja kao što je Japan, koja može da prenese svoja iskustva u ovoj oblasti”, izjavio je Vesović.

U dijalozima je učestvovalo više od 100 predstavnika/ ca delova privrede koji imaju ključnu ulogu u zelenoj tranziciji: od velikih proizvođača i velikih potrošača električne energije iz javnog sektora, preko industrijskih postrojenja, do malih i srednjih preduzeća, kao i predstavnici sindikata, akademske zajednice i civilnog društva.

Oni su kroz panel diskusije razmatrali kako da privrednici blagovremeno pripreme sve faze svog poslovanja za proces zelene tranzicije, kako bi se smanjio rizik od gubitka radnih mesta, sprovela prekvalifikacija radnika i radnica i unapredili kapaciteti preduzeća za istraživanje i inovacije. Takođe je bilo reči i o dostupnim izvorima i potencijalnim modelima finansiranja ovakvog pristupa zelenoj tranziciji.

Ovim događajem je zaokružen niz dijaloga u kojima su od oktobra 2022. godine učestvovali predstavnici nadležnih ministarstava, poslodavaca, sindikata, civilnog društva, međunarodnih organizacija, kao i dve lokalne zajednice iz regiona čija se privreda oslanja na proizvodnju uglja.

Cilj ovih dijaloga je bio da se pronađe zajednički odgovor čitavog društva na pitanje kako da zelena tranzicija bude sprovedena uz uvažavanje interesa svih građana i građanki, kako bi se izbeglo produbljivanje društvenih nejednakosti. Na osnovu zaključaka ovog širokog konsultativnog procesa Vlada Srbije će razviti Plan pravedne tranzicije ka niskokarbonskoj privredi u Srbiji. Dijalog sa privredom o pravednoj tranziciji organizovan je u okviru projekta „Pravedna zelena tranzicija i dekarbonizacija u Srbiji“, koji UNDP realizuje u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Ministarstvom rudarstva i energetike, uz finansijsku podršku Vlade Japana.

U okviru ove inicijative, 8 kompanija koje su odabrane putem javnog poziva, dobilo je sufinansiranje u iznosu od ukupno 600.000 dolara za sprovođenje inovativnih rešenja koja doprinose većoj upotrebi obnovljivih izvora energije i otvaranju novih, zelenih radnih mesta, kao i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte ekvivalentom 240.000 tona ugljen dioksida u narednih 20 godina. UNDP

POKRENUTA INICIJATIVA ZA BOLJU

ZAŠTITU VLAŽNIH STANIŠTA U SRBIJI

Uokviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) predstavili su 7. marta novu inicijativu za unapređenje zaštite vlažnih staništa i očuvanje raznovrsnosti biljnog i životinjskog sveta u njima, koja je pokrenuta uz podršku Vlade Švedske.

„Zaštita biodiverziteta je pitanje opstanka, jer naše društvo zavisi od raznovrsnosti biljnih i životinjskih vrsta na mnogo načina“, istakla je ambasadorka

Švedske u Srbiji, Nj.E. Anika Ben David, i dodala: „Cilj podrške koju pružamo Ministarstvu zaštite životne sredine i inicijativi „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ je da ojača zaštitu i poveća ulaganje u biodiverzitet u narednim godinama. Takođe, postoji snažna potreba za uspostavljanjem širokog dijaloga svih zainteresovanih strana o ovoj važnoj temi.“

Vlažna staništa, poput močvara i tresetišta, deluju kao prirodna zaštita od poplava i filteri za različite vrste zagađenja, a pomažu i u ublažavanju klimatskih promena, jer apsorbuju velike količine ugljen-dioksida. Međutim, usled aktivnosti poput poljoprivrede, urbanizacije i prekomerne eksploatacije resursa, njihov opstanak je ugrožen.

Nova inicijativa za očuvanje ovih dragocenih prirodnih ekosistema deo je šire podrške za ubrzanje zelene tranzicije privrede i društva u Srbiji, u skladu sa Zelenom agendom Evropske unije. Nikola Bertolini, šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji podsetio je da je platforma „EU za Zelenu Agendu u Srbiji“ pokrenuta zajedno sa Timom Evropa 2022. godine, radi primene principa Zelene agende i dodao:

„Jasno je da zelena tranzicija zahteva dalje zajedničke napore, kako u Srbiji, tako i širom sveta. Veliko mi je zadovoljstvo što danas mogu da pozdravim dodatnu podršku Švedske sprovođenju

Zelene agende u Srbiji. Posebno sam srećan što su se ovoj inicijativi EU pridružili dragoceni partneri

e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

koji su prihvatili Zelenu agendu. Želim da zahvalim Švajcarskoj, Švedskoj i Srbiji što su izdvojile dodatna sredstva za ovu izvanrednu inicijativu, u kojoj važnu ulogu ima i Evropska investiciona banka.“

Ovom prilikom predstavljena je i nova globalna Konvencija za očuvanje biodiverziteta - KunmingMontreal, koja je usvojena na 15. Konferenciji UN o biološkoj raznovrsnosti u decembru 2022. godine, i ukazano kako će Vlada Srbije uskladiti zaštitu prirode sa ovim sporazumom.

„Za Ministarstvo zaštite životne sredine jedan od prioriteta je implementacija Deklaracije iz Sofije o Zelenoj agendi. Trenutno se intenzivno radi na Nacionalnoj strategiji zaštite životne sredine. Takođe, Ministarstvo je povećalo ulaganja za zaštićena područja u 2023. godini na 355 miliona dinara. Sledi izrada novog Zakona o zaštiti prirode i podzakonskih

akata, dalji rad na unapređenju ekološke mreže i izradi predloga Natura2000, što je sve pokazatelj da su zaštita prirode i biodiverziteta za nas prioritetne oblasti,” istakla je Sara Pavkov, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine.

Ona je podsetila da je Srbija, kao zemlja članica Ramsarske konvencije, proglasila jedanaest vlažnih područja od međunarodnog značaja, od kojih je poslednje proglašeno područje Đerdap 2020. godine i istakla da je Dekada obnove ekosistema 2021-2030 prilika da se ovi ekosistemi, od vitalnog značaja za život ljudi, a izuzetno osetljivi na ljudski uticaj, očuvaju i obnove.

„Kako bi pomogli Srbiji da očuva i zaštiti svoja vlažna staništa, pružićemo podršku za unapređenje zakonodavnog okvira i znanja stručnjaka u oblasti zaštite prirode, kao i za primenu inovativnih rešenja i razvoj održivih mehanizama finansiranja za obnovu biodiverziteta“, rekao je Anas Karman, zamenik stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji.

Kako bi se svi zainteresovani akteri uključili u dijalog na ovu temu, danas je održana i panel diskusija o očuvanju biodiverziteta i prirodnih staništa u kojoj su učestovali predstavnici i predstavnice Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Mladih istraživača Srbije, Delegacije Evropske unije u Srbiji, Ministarstva zaštite životne sredine, Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj.

Ovaj događaj je organizovan u okviru inicijative „Zaštita i ulaganje u biodiverzitet i vode u cilju jačanja otpornosti na klimatske promene“, pod okriljem projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, koji uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Photo by Elly Kelders on Unsplash

UNDP Srbija

NOVI KONKURS „EKOOPŠTINA”

Ambasada Francuske u Srbiji i njeni partneriInstitut Veolia, Saint-Gobain, Veolia, Decathlon, NALED i SKGO, Wiener Stadistsche, Ministarvo rudarstvo i energije i delegacije Evropske unije, zajednički su otvorili drugo izdanje konkursa „Ekoopština”. Marina Nenkovi ć -Rizni ć , moderatorka konkursa „Ekoopština”, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije u uvodnoj reči podsetila je da je Projekat „Ekoopština” francusko-srpska platforma za saradnju na izazovima održivog grada, kroz identifikaciju dobre prakse razvijenih na lokalnom nivou u Srbiji kao i u Francuskoj, koja će biti predstavljena tokom seminara organizovanih za lokalne zajednice u Srbiji. Ovi seminari će se održati u Beogradu i Nišu: 27. aprila Održivo upravljanje otpadom i energetska obnova; 10. maj Održiva mobilnost; 25. maj Održivo upravljanje vodama; 6. jun za energetsku efikasnost. U oktobru je dodela nagrada kojom će biti nagrađeni pobednici ovog novog izdanja. Konkurs je otvoren za sve gradove i opštine u Srbiji od manje ili više od 40.000 stanovnika u četiri kategorije (upravljanje otpadom, održivo upravljanje vodom, energetska efikasnost zgrada, pametni gradovi) na kojem

ć e biti nagrađeno ukupno osam opština u Srbiji koje ć e biti pozvane na studijska putovanja u Francusku. Konkurs nagrađuje lokalne vlasti u Srbiji za aktivnosti u četiri oblasti: energetska efikasnost zgrada, održivo upravljanje otpadom, voda i održiva mobilnost. Konkurs otvoren za sve nastavnike i učenike u Srbiji koji rade na zaštiti životne sredine.

Pozvani su svi gradovi i opštine Srbije da učestvuju na seminarima i da svoje projekte podnesu do 30. juna 2023. godine.

Pjer Košar, ambasador Francuske u Srbiji istakao je da su organizatori ponosni na rezultate prvog izdanja. „Dobili smo 60 prijava iz srpskih zajednica, što pokazuje veliko interesovanje, i 35 prijava iz škola. Takođe smo poželeli dobrodošlicu više od 350 izabranih

zvaničnika i tehničara iz srpskih lokalnih vlasti tokom naša 4 tehnička seminara organizovana u 2022. Ovo su ohrabruju ć i rezultati i ilustruju našu ambiciju da Ekoopština bude platforma za saradnju u pogledu životne sredine i održivog grada koji promoviše aktere zelenije Srbije i jača veze između srpske i francuske zajednice. Takođe, želimo da naš projekat učinimo vekto -

Foto: N. Veselinov

rom saradnje i evropskih integracija oko pitanja životne sredine koja utiču na svakodnevni život građana Srbije. Posebno nam je zadovoljstvo da učvrstimo naše partnerstvo sa delegacijom Evropske unije označavanjem Ekoopštine delom kampanje ‘We Care’ i programa ‘EU za Tebe’. Za ovo drugo izdanje, ambicija nam je da nastavimo naše delovanje u službi srpske zajednice i srpske omladine. Ono što želimo je da sve više lokalnih zajednica i škola učestvuje na našem takmičenju kako bismo mogli da idemo napred i da pomerimo Srbiju u njenoj zelenoj agendi.”

Ministarka rudarstva i energetike Dubravke Ðedović, rekla je da je cilj Vlade Srbije i Ministarstva rudarstva i energetike je energetska sigurnost za naše građane i privredu. „Donoseći strateške odluke o budućim ulaganjima u energetski sektor polazimo upravo od neraskidive veze energetike i ekologije, i kada govorimo o novim kapacitetima, govorimo pre svega o zelenoj energiji. Nastojimo da kroz značajne subvencije olakšamo našim građanima da budu energetski efikasniji, troše manje energije tako što će zameniti vrata i prozore, uraditi izolaciju fasade, zameniti kotlove energetski efikasnijim. Do sada je država za te namene izdvojila 2,6 milijardi dinara za 20.000 domaćinstava, a nedavno smo obezbedili dodatna sredstva za mere

povećanja energetske efikasnosti u domaćinstvima, u iznosu od oko 70 miliona evra.”

Ona je podsetila da je plan da javni poziv bude raspisan u drugoj polovini 2023, a očekuje se da će tim sredstvima država moći da subvencioniše oko 80.000 domaćinstava. Prethodni konkurs Ekoopština pokazao je da na nivou opština i gradova ima mnogo kvalitetnih ideja i projekata, pokazao je bogatstvo dobrih praksi na lokalnom nivou, ali i veliku motivisanost najmlađih, naše dece, da rade na unapređenju zaštite životne sredine i racionalnijoj potrošnji električne energije.” „Organizacija je sre ć na što je ponovo deo projekta „Ekoopština“. Održivi razvoj i digitalizacija su horizontalne teme koje su prioriteti za njihovu organizaciju. Ovim pitanjem se bave ve ć četiri godine kroz stvaranje i obuku kroz Zajednicu gradova za očuvanje životne sredine Srbije. Teme otpada u vodi i vazduhu su u fokusu srpskih gradova. Bili su u žiriju „Ekoopštine“ na ovu temu. NALED formira studijske grupe sa gradovima na temu otpada i kvaliteta vode. „Ekoopština“ je projekat koji može da pokaže mogu ć a rešenja. Ovo je sjajna prilika da možemo da podelimo znanje i iskustva kako bismo se uključili u projekat, a i mi to možemo da podelimo između naših gradova“, rekao je Slobodan Krstović, direktor za održivi razvoj NALED-a.

OBELEŽEN PRVI MEĐUNARODNI

DAN NULTOG OTPADA

Usvetu je 30. marta prvi put obeležen Međunarodni dan nultog otpada, kao odgovor na pogoršanje uticaja otpada na ljudsko zdravlje, privredu i životnu sredinu, saopštile su Ujedinjene nacije.

Računa se da se svake godine u svetu napravi više od dve milijarde tona čvrstog komunalnog otpada, od čega se sa 45% loše upravlja, a bez hitne akcije, kako je navedeno, ta količina će do 2050. godine dostići četiri milijarde tona godišnje.

Otpad je u svim oblicima i veličinama, uključuju ć i plastiku, šut s gradilišta i iz rudarstva, elektroniku i hranu, što naročito pogađa siromašne. U svetu četiri milijarde ljudi nema pristup kontrolisanim objektima za odlaganje otpada.

Međunarodni dan nultog otpada (Zero Waste), kako su navele UN, ohrabruje sve da spreče i smanje otpad na minimum i zalažu se društveni pomak ka cirkularnoj ekonomiji. Cilj Međunarodnog dana nultog otpada je da skrene pažnju na bezbrojne uticaje otpada i podstakne globalnu akciju na svim nivoima za smanjenje zagađenja.

Generalni sekretar UN, Antonio Gutereš, rekao je da “tretiraju ć i prirodu kao smetlište, sami kopamo svoje grobove”. “Vreme je da razmislimo o ceni otpada po našu planetu i da nađemo rešenja za ovu najozbiljniju pretnju”, rekao je Gutereš

Gutereš je rekao da kriza otpada ugrožava sposobnost Zemlje “da održi život” i da otpad svake godine košta privredu sveta milijarde dolara.

Međunarodni dan nultog otpada je ustanovljen rezolucijom Generalne skupštine UN posle niza drugih rezolucija o tome.

Obeležavanje tog dana zajednički organizuju Pro -

e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

gram UN za životnu sredinu (UNEP) i Program UN

za ljudska naselja (UN- Habitat), pozivajući države, civilno društvo, preduze ć a, akademsku zajednicu, zajednice, žene i mlade, da se angažuju u inicijativama za smanjenje otpada.

Promovisanje inicijativa bez otpada, navele su UN, može pomo ć i unapređenje svih ciljeva “Agende za održivi razvoj do 2030”, uključuju ć i “Cilj 11” - da naselja budu inkluzivna, sigurna, otporna i održiva, dok “Cilj 12” predviđa osiguranje održive potrošnje i proizvodnje.

Turska, koja je predložila rezoluciju o tome, zajedno sa 105 zemalja, među liderima je pokreta “Zero Waste”. Ta zemlja je 2017. godine pokrenula svoj projekat nultog otpada, a tu inicjjativu predvodi Emina Erdogan, supruga predsednika Turske.

Na marginama Generalne skupštine UN 2022. godine, Emina Erdogan i generalni sekretar UN potpisali su dokument dobre volje o proširenju turskog projekta nultog otpada na ceo svet.

Predsednik Generalne skupštine UN sazva ć e sastanak na visokom nivou u Njujorku radi razmene iskustava i uspešnih projekata država članica u razvoju i primeni rešenja i tehnologija za upravljanje čvrstim otpadom. Izvor: dnevnievropskiservis.rs

Photo by Tim Mossholder on Unsplash

DA LI JE ZAŠTITA OD KLIMATSKIH PROMENA LJUDSKO PRAVO?

Evropski sud za ljudska prava (ECHR) prvi put će 29. marta razmotriti dve istorijske tužbe koje se bave odgovornošču vlasti za klimatske promene i kojom građani od svojih država traže da ih zaštite od tih promena. Odluka suda, koja se očekuje tek u drugoj polovini godine, u osnovi će se svesti na pitanje da li su zaštita klime i zaštita od klimatskih promena takođe ljudsko pravo.

Tužbu koja će biti prva razmotrena podneli su zajedno četiri žene starosti između 80 i 90 godina i švajcarsko udruženje Klimaseniorke, koje okuplja švajcarskih žene starije dobi.

Tužiteljke ukazuju na zdravstvene probleme zbog klimatskih promena koji postaju ozbiljniji u vreme toplotnih talasa, i koji narušavaju njihov život i zdravlje. Među članica udruženja klimaseniorinen, čak 650 njih je starije od 75 godina, objavio je ECHR.

“Globalno zagrevanje čini da ljudi obolevaju. Mi stariji ljudi deo smo toga - zbog češćih i intenzivnijih top -

lotnih talasa, za nas nesrazmerno raste rizik preranog obolevanja i smrti. Pored toga, moramo danas delovati da bismo naše potomke sačuvali od još daleko strašnijih posledica. Tužimo jer se dovodi u pitanje sve ono što nam je drago”, saopštilo je udruženje Klimaseniorke.

Članice udruženja, koje uživa podršku Grinpisa i drugih nevladinih organizacija, punih šest godina su pred švajcarskim nadležnim organima pokušavale da dokažu da klimatska politika njihove vlade za njih predstavlja zdravstveni rizik.

One su u podnescima vladi, ministarstvima i sudovima ukazivale na propuste vlasti u različitim oblastima zaštite klime, i ujedno od njih tražile da preduzmu neophodne mere kako bi dostigle klimatske ciljeve zacrtane za 2030. godinu Pariskim klimatskim sporazumom iz 2015.

Nadležni sudovi i ministarstvo odbacili su njihove žalbe kao nedopuštene, uz obrazloženje da tužiteljke

Zgrada Evropskog suda za ljudska prava (ECHR), Strasbourg, Francuska

nisu bile individualne pogođene u smislu da su im prekršena konkretna prava i da zato ne mogu biti smatrane žrtvama.

U tužbi podnetoj ECHR 2020. godine, tužiteljke tvrde da je država Švajcarska propustila da efikasno, u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima zaštiti njihov život i obezbedi poštovanje njihovog privatnog i porodičnog života i doma.

Takođe 29. marta sud će održati i prvo saslušanje povodom tužbe Damjena Karema, gradonačelnika jednog malog gradića nedaleko od Dankirka, na oblama Lamanša.

Karem je, kako je saopštio sud, godinama slao podneske predsedniku, premijeru i ministarstvu ekologije Francuske.

U podnescima je tražio da preduzmu korake kako bi se u Francuskoj smanjila emisijia štetnih gasova, da usvoje zakone koji će klimatske kriterijume učiniti prioritetom i da se Francuska prilagodi klimatskim promenama.

U tužbi podnetoj ECHR, i Karem je ocenio da propuštanje njegove vlade da osigura da u Francuskoj

štetne emisije ostanu ispod limita koji je i sama Francuska odredila, predstavljaju kršenje prava na život, garantovanog Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

On je dodao da je francuska vlada, odbacujući njegove zahteve, demonstrirala prezir prema njegovom “pravu na normalan privatni i porodični život”, naveo je ECHR. Kasnije narednog leta, sud će ramotriti i tužbi koju je iz istih razloga grupa mladih Portugalaca podnela protiv 33 članice Saveta Evrope, čiji je deo i ECHR i pod čijim okriljem je nastala Evropska konvencija o ljudskim pravima.

Iako odluka ECHR obavezuje samo zemlju protiv koje je tužba odneta, na eventualnu odluku da klimatske promene podrivaju i ljudska prava i da su države dužne da preduzme strože mere ne bi mogle da se ogluše ni ostale potpisnice evropske konvencije.

Izvor: Dnevnievropski servis

Foto: Guilhem Vellut

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi

Tekst o srodnoj temi možete da pročitajte ovde

KLIMATSKE PROMENE U 12 SLIKA I REŠENJA ZASNOVANA NA PRIRODI

Klimatske promene predstavljaju jedan od najvećih izazova sa kojima se priroda i čovečanstvo danas suočava. One utiču na ekosisteme, biodiverzitet, zdravlje ljudi i privredu, i zahtevaju hitnu akciju. Kao posledica ljudskih delovanja, prosečne globalne temperature su porasle za 1,1 °C u odnosu na predindustrijsko doba. Pored povećanja globalnih temperatura, posledice klimatske promena uključuju ekstremne vremenske uslove, poput poplava, suša, požara i oluja, što može dovesti do gubitka života i imovine, kao i do velikih ekonomskih i socijalnih gubitaka. Poslednji izveštaj Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC) objavljen 20. marta 2023. godine, dodatno potvrđuje da bi se ovaj rast zaustavio na 1,5 °C neophodno je da se globalne emisije gasova staklene bašte gotovo prepolove već do 2030. godine.

Izveštaj takođe upozorava da će zaustavljanje rasta prosečne temperature drastično utiče na sve mere adaptacije na ove nove uslove.

Jedan od načina za smanjenje negativnih posledica klimatskih promena i bolje prilagođavanje na klimatske promene su Rešenja zasnovana na prirodi. Ova Rešenja podrazumevaju očuvanje, obnovu i upravljanje prirodnim ekosistemima, kao i na korišćenje prirodnih procesa za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i za smanjenje rizika od prirodnih katastrofa. Prema definicije Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) Rešenja zasnovana na prirodi predstavljaju aktivnosti usmerene na zaštitu, održivo upravljanje i obnovu prirodnih ili modifikovanih ekosistema, kojima se rešavaju društveni izazovi kao što su klimatske promene, bezbednost hrane i vode ili prirodne katastrofe, na delotvoran i prilagodljiv način,

e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

KAO ODGOVOR

a koje istovremeno osiguravaju dobrobiti za čoveka i koristi za biodiverzitet. Na primer, sadnja novih šuma i obnova starih šuma može pomoći u smanjenju emisija gasova, dok priobalni ekosistemi poput močvara i koralnih grebenoga mogu pomoći u smanjenju

rizika od poplava i oluja. Implementacija Rešenja zasnovanih na prirodi je ključna za smanjenje efekata klimatskih promena i očuvanje prirodnih resursa za buduće generacije.

Kao deo ADAPT inicijative: Rešenja zasnovana na prirodi za otpornija društva na Zapadnom Balkanu , koju finansira Švedska agencija za međunarodni

razvoj i saradnju (Sida), regionalna kancelarija

Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) za istočnu Evropu i centralnu Aziju pripremila je kratku obrazovnu i ilustrativnu knjižicu o klimatskim promenama, njihovim posledicama i Rešenjima zasnovanim na prirodi, u cilju povećanja otpornosti ekosistema i ljudskih zajednica na klimatske promene i rizike od katastrofa.

Materijal možete preuzeti na internet sajtu IUCN-a na ovoj poveznici na srpskom jeziku. Ilustrovana knjižica je dostupna i na engleskom jeziku.

AGROEKOLOGIJA SE VRAĆA U FOKUS

Kako

EU...

Hrana je skupa. I biće sve skuplja. Uzroci ovakvog stanja na svetskom tržištu su raznoliki i kompleksni, a pre svega tiču se kombinacije otežavajućih okolnosti usled efekata klimatskih promena, ekonomske krize izazvane pandemijom i energetske krize zbog rata u Ukrajini. Globalni potresi na tržištu hrane očituju se u nemogućnosti da se hrana proizvede, ali i transportuje. Na to su još pre dve godine upozoravali zvaničnici Ujedinjenih nacija, ali se čini da njihovi apeli nisu urodili plodom – svetska privreda je i dalje veoma teško prilagođava na nove uslove.

Možda nas je kriza hrane malo iznenadila, ali ne može se reči da su baš svi bili iznenađeni. Poslednjih petnaestak godina, ovo je opsesivna tema mnogih svetskih institucija. Bila je toliko zastupljena u medijima, paralelno s upozorenjima na efekte klimatskih promena, da su mnogobrojne manifestacije počele da ih tretiraju kao jedinstven problem. Možda najbolji primer za to predstavlja Svetska izložba u Milanu „Expo 2015” koji se odvijao pod geslom „Hraniti planetu, energija za život”. Izložba

je razvila teme predstavljene na ranijim izložbama – poput teme vode na Expo 2008. u Saragosi - u svetlu novih globalnih scenarija i novih pitanja, fokusirajući se na pravo na zdravu, sigurnu i dovoljnu hranu za stanovnike sveta. Ovo je svakako prevazilazilo tipičnu futurističku zabrinutost oko sigurnosti hrane, jer je izložba je imala podteme:

Možda nas je kriza hrane malo iznenadila, ali ne može se reči da su baš svi bili iznenađeni. Poslednjih petnaestak godina, ovo je opsesivna tema mnogih svetskih institucija.

nauka za sigurnost, sigurnost i kvalitet hrane, inovacija u lancu nabavke agro-hrane, tehnologija za poljoprivredu i biodiverzitet, edukacija o ishrani, solidarnost i saradnja u hrani, hrana za bolji stil života, hrana u svetskim kulturama i etničkim grupama... Ukupno sedam tematskih celina, koje se umnogome oslanjaju na inovativne, ali i tradicionalne prakse proizvodnje hrane.

FRANCUSKA VEZA

Pomenuta svetska izložba vratila je pod lupu jedan davni i mnogo puta dokazani metod održive poljoprivrede. Agroekologija je holistički pristup koji se bavi transformacijom neodrživih sistema proizvodnje hrane u održive sisteme - bazirane na lokalnom i tradicionalnom znanju. Ovo je definicija koja može da znači mnogo toga i baš tako je predstavljena na paviljonu Francuske. Bio je to povod da se ovaj pomalo zaboravljeni termin na velika vrata vrati u široku upotrebu, kao ideja koja bi mogla rešiti mnoge naše probleme vezane za hranu.

Agroekologija se bavi uslugama vezanim za prirodu i ekosistem, pove ć avaju ć i otpornost i diverzitet farmi, što ima potencijal da pokrene potpunu transformaciju poljoprivrednih i prehrambenih sistema. Agroekologija ima uticaj za čitav dijapazon poljoprivrednih praksi, od korišćenih sorti i varijeteta, do praksi upravljanja zemljištem i strategija diverzifikacije useva, integracije u lance vrednosti i poslovnih modela koji mogu da održe lokalno prilagođene prakse i pruže ve ć e tržišne mogu ć nosti za poljoprivrednike i potrošače.

Primeri poljoprivrednih praksi u kojima se primenjuju agroekološki principi su organska poljoprivreda,

je jedan pomalo skrajnuti pristup poljoprivredi ponovo postao važan, čak možda i presudan za realizaciju Zelenog dogovora

agrošumarstvo i mešovita poljoprivreda. Nakon malog otklona od ove prakse, usled dugogodišnje privrženosti intenzivnoj poljoprivredi, Francuska je dala svoj doprinos da promoviše agroekologiju, koja danas ima potencijal da postane osnovno oruđe za EU u svojim nastojanjima da promoviše održivi poljoprivredni sektor koji poštuje planetarne granice i u stanju je da odgovori na promenljive potrebe društva, kako u pogledu održive i zdrave ishrane, tako i u pogledu životne sredine i klime u vezi sa primarnom proizvodnjom. Istraživanje i inovacije u ovoj oblasti otvaraju

nove mogu ć nosti u poljoprivrednim sistemima, omogu ć avaju ć i koriš ć enje usluga ekosistema kako bi se iskoristili održivi i otporni sistemi koriš ć enja zemljišta bez ugrožavanja isplativosti poljoprivredne aktivnosti.

ZELENIM AGRAROM

DO ZELENOG DOGOVORA

Agroekologija je identifikovana kao praksa koja se može podržati kroz ekološke šeme u okviru prvog stuba Zajedničke poljoprivredne politike (CAP). Ona se takođe izdvaja kao jedna od održivih poljoprivrednih praksi koje mogu pomoći da se postignu ciljevi Zele -

nog dogovora EU i strategije sa njim u vezi „Od farme do viljuške” (Farm to Fork) i strategija biodiverziteta. U okviru projekta Horizon 2020, EU je finansirala nekoliko istraživačkih projekata posve ć enih unapređenju agroekoloških istraživanja. Ovi projekti doprinose pojačanom razumevanju praktične primene ekoloških i poljoprivrednih praksi sa niskim ulaganjima, zajedno sa njihovim ekološkim, klimatskim i društvenim prednostima. Ova napredovanja dodatno će se pojačati projektom Horizon Europe, u okviru kojeg je Komisija predložila evropsko kandidovanje za partnerstvo

Photo by Noah Buscher on Unsplash

e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Photo by Zieben VH on Unsplash

vezano za Accelerating farming systems transition: agroecology living labs and research infrastructures (ubrzavanje tranzicije poljoprivrednih sistema: agroekološke žive laboratorije i istraživačke infrastrukture). Ako bude uspešno, sveobuhvatni cilj ovog kandidovanja za partnerstvo bio bi da se iskoristi potencijal agroekologije i lokalnih inovacija kako bi se ubrzao prelaz ka održivim poljoprivrednim sistemima pogodnim za klimu i ekosisteme u Evropi. Osim što daje informacije o definiciji predstoje ć ih istraživačkih i inovativnih delovanja u okviru projekta Horizon Europe i pomaže u stvaranju sinergije između projekata Horizon 2020 i predloženog kandidovanja za evropsko partnerstvo vezano za agroekologiju, ovaj CORDIS paket rezultata iz oblasti agroekologije ima za cilj da izvrši uticaj na ključne teku ć e procese kao što je reforma CAP, gde može pružiti korisna znanja za pripremu i evaluaciju strateških planova zajedničke poljoprivredne politike (CAP) i dizajn ekoloških šema. Povrh toga, EU je nedavno usvojila svoj novi akcioni plan za razvoj organske proizvodnje, za šta ć e istraživanja iz oblasti agroekologije biti važni pokretači. Na kraju, Paket rezultata nastoji da mobiliše zainteresovane strane da rade zajedno na pove ć anju ove obe ć avaju ć e istraživačke oblasti tako što ć e prikazati šta je ve ć postignuto aktivnostima istraživanja i inovacijama koje finansira EU. Projekti istaknuti u ovom Paketu rezultata su prim -

eri širokog obima istraživačkih i inovativnih aktivnosti finansiranih od strane EU koje se sprovode na ovom prostoru, kao i različitih načina na koje agroekologija može da podrži održivu poljoprivredu i zaštitu životne sredine. DIVERSify, Diverfarming i DiverIMPACTS svi pokazuju kako pove ć an diverzitet useva gajenih na njivama može da obezbedi ve ć u ekonomsku i prehrambenu sigurnost, ve ć u zaštitu od štetočina, ve ć i biodiverzitet i održiviju proizvodnju u odnosu na gajenje useva sa kratkom rotacijom i monokulture.

politike mogu da neguju rast i razvoj agroekološke poljoprivrede.

DO ZELENOG DOGOVORA I KORAK DALJE

Rastu ć om potražnjom u Evropi za mahunarkama i ulogom mahunarki u diverzifikovanoj i ekološkoj poljoprivredi bave se projekti uključuju ć i TRUE, LEGVALUE i Legumes Translated. Potreba za pove ć anim pristupom organskoj hrani i semenu su u središtu projekata OK-Net EcoFeed i LIVESEED. Isto tako, istraživanja sprovedena u okviru LIFT i UNISECO i u okviru projekata finansiranih pod CORE Organic Cofund otkrivaju različite načine na koje poljoprivrednici, industrija i kreatori

U okviru strategije „Od farme do viljuške”, Evropska komisija je zacrtala cilj da najmanje 25 % poljoprivrednog zemljišta u EU bude pod organskom poljoprivredom do 2030. godine. Ovo predstavlja važan element Evropskog zelenog plana. Postizanje ovog cilja zahtevaće razvoj i širenje novih organskih sorti, a u projektu kog finansira EU LIVESEED (Improve performance of organic agriculture by boosting organic seed and plant breeding efforts across Europe) traženo je da se podrži ovo tako što će se pozabaviti problemom dostupnosti i kvaliteta organskog semena iz mnogih uglova, od tržišnih aspekata do regulacije. Pokrenut 2017. godine, projekat je okupio 48 organizacija iz 18 evropskih zemalja, uključujući istraživače biljnih vrsta, uzgajivače useva, proizvođače semena, organska udruženja i prodavce u maloprodaji.

Jedan od istraživača koji je radio na tome je Edwin Nuijten, naučnik koji istražuje biljke pri De Beersche Hoeve u Holandiji, koji je vodio deo radnog plana fokusiranog na to kako se različiti pristupi gajenja mogu međusobno podržati i ojačati. „Kod gajenja nije samo reč o proizvodnji najbolje biljke za najbolju njivu, već se tu radi o procesu. Moramo da uzmemo u obzir i društvene aspekte“, kaže on. Cilj projekta LIVESEED je bio

U okviru strategije „Od farme do viljuške”, Evropska komisija je zacrtala cilj da najmanje 25 % poljoprivrednog zemljišta u EU bude pod organskom poljoprivredom do 2030. godine.

da se kombinuju najbolji elementi različitih pristupa gajenja biljaka. Konzorcijum je identifikovao četiri karakteristična pristupa, koji su zasnovani na ekosistemu, zajednici, karakteristikama i korporativne pristupe. Pristupi zasnovani na ekosistemu istražuju kako usevi ostvaruju interakciju sa životnom sredinom okruženja i kako joj mogu doprineti. Pristupi zasnovani na zajednici imaju jaku vezu između odgajivača i uzgajivača, tražeći da im se maksimalno uveća društvena vrednost. Pristupi zasnovani na karakteristikama za cilj imaju šire društvene prednosti poboljšavanjem određenih karakteristika, poput povećanja koncentracije esencijalnih vitamina u usevima, dok korporativni pristupi traže maksimalno uvećanje profita i smanjivanje troškova. „Svi se oni zasnivaju na vrednosti, ali njihove vrednosti su drugačije“, dodaje Nuijten. „Ne kažem da su neke vrednosti bolje od drugih, već pitam kako možemo da ih povežemo tako da ojačaju jedna drugu, kao i da poboljšaju ekološku i društvenu otpornost.”

PLATFORMA ZNANJA

U konzorcijumu esu prikupljene informacije o tehnikama gajenja i objavljen je određen broj istraživačkih radova. Konsultovano je preko 800 organskih poljoprivrednika o različitim aspektima povezanim sa gajenjem biljaka i tržištima semena, a LIVESEED je doprineo proširenju Platforme znanja o organskoj poljoprivredi sa namenskim odeljkom za svaku temu.

LIVESEED projekat je razvio i bazu podataka za usmeravanje na nivou EU koja omogućava dobavljačima semena da daju ponude u drugim nacionalnim bazama podataka, i to jednim unosom. Tim sada radi na primeni svojih nalaza, na pisanju

Moramo da razvijemo mnogo više novih alternativa, tako da ovaj resurs bude koristan za sve poljoprivrednike...

smernica za primenu kombinovanog pristupa gajenju. Situacija je akutna, jer je razvoj novih sorti useva spor proces, a uzgajivači moraju sada da deluju kako bi se pripremili za poljoprivredne izazove u budućnosti, poput strožijih ograničenja na upotrebu pesticida i promene klime. Osim

toga, napominje Nuijten, poljoprivrednicima i potrošačima preti disfunkcija gajenja biljaka i tržišta semena. „Kada pogledate konvencionalno gajenje, dve ili tri kompanije dominiraju na tržištu svakog voća i povrća. Ako jedna kompanija ukine svoj program gajenja, poljoprivrednici će u potpunosti zavisiti od drugih. Čak i za konvencionalnu poljoprivredu, situacija nije održiva“, objašnjava on. „Gajenje organskog semena i biljaka može da pruži priliku da razmišljamo o održivijim pristupima gajenja. Moramo da razvijemo mnogo više novih alternativa, tako da ovaj resurs bude koristan za sve poljoprivrednike“, kaže Nuijten.

„Često se kaže kako je organska hrana previše skupa, ali mogli biste reći da je konvencionalna hrana previše jeftina – uzmite u obzir skrivene troškove i pojaviće se drugačija slika.”

Priredila: Marica Puškaš

Photo by ThisisEngineering RAEng on Unsplash

POZIV DRUŠTVENO ODGOVORNIM KOMPANIJAMA

DA UZMU UČEŠĆE U AKCIJI

OZELENJAVANJA ŠKOLSKIH DVORIŠTA POD NAZIVOM

ŠKOLSKA GODINA 2023/2024.

Cilj akcije „KAKO RASTE DRVO” je podizanje novih zasada i stvaranje novog pejzažnog ambijenta u obrazovnim ustanovama. Samom akcijom, aktivnim radom učenika - sadnjom sadnica utiče se na podizanje ekološke svesti kod dece. Brigom i staranjem o posađenim sadnicama, učenici u svojim školama će posmatrati „KAKO RASTE DRVO?”.

ZAŠTO JE OVAJ PROJEKAT BITAN ZA NAŠU ZAJEDNICU?

● zato što podizanjem novih zelenih zasada - sadnjom sadnica - oplemenjujemo školska dvorišta u kojim borave naša deca,

● podižemo ekološku svest o značaju zaštite i očuvanja životne sredine,

● zajedničkim naporima ulažemo u lepšu i zdraviju životnu sredinu.

U proteklim godinama posađeno je više od 6.000 sadnica u preko 100 obrazovnih ustanova.

Zainteresovane kompanije mogu da se jave redakciji „Ekolista” na e-mail: ekolist@yahoo.com

„WILLOW” NA ALJASCI, BIDEN U RASKORAKU

Biden odobrio kontroverzni projekat bušenja nafte uprkos protivljenju ekologa i nekih zajednica starosedelaca Aljaske, zbog klime, divljih životinja i straha od nestašice hrane...

Joe Biden i dalje se zbunjuje javnost šaljući oprečne poruke u vezi sa klimatskom krizom. Hvaljen kao prvi američki „klimatski predsjednik”, Bajden je prošle godine potpisao sveobuhvatan, značajan zakon za rešavanje problema globalnog otopljavanja i upozorio da su rastuće temperature „egzistencijalna pretnja čovečanstvu”. Pa ipak, njegova administracija odlučila je da odobri jedan od najvećih projekata bušenja nafte koji su se odvijali u SADu u poslednjih nekoliko decenija. Bidenova administracija odobrila je kontroverzni projekat bušenja vredan osam milijardi, u primorskoj regiji North Slope na Aljasci, koji je izazvao žestoko protivljenje ekologa i nekih zajednica starosedelaca Aljaske, koji kažu da će ovaj projekat ubrzati klimatski slom i potkopati sigurnost hrane.

Projekt „ConocoPhillips Willow” biće jedan od najvećih te vrste na tlu SADa, uključujući bušenje nafte i gasa na tri lokacije tokom više decenija u Nacionalnoj naftnoj rezervi koja je u vlasništvu savezne vlade i sa blizu 94.000 kvadratnih kilometara najveći je neprekinut komad javnog zemljišta u SAD. „Willow” podrazumeva više od 200 naftnih bušotina, nekoliko novih cevovoda, centralno postro -

jenje za preradu, aerodrom i rudnikom škriljaca. Sve ovo ukazuje da se vađenje nafte planira za mnogo duži period od onog na koji su naučnici obavezali bogate zemlje da bi trebalo da odbace „fosilnu naviku”, kako bi se izbeglo katastrofalno globalno zagrevanje.

Procenjeno je da će proizvoditi oko 576 miliona barela nafte tokom 30

Očekuje se da će projekat stvoriti oko 260 miliona tona gasova s efektom staklene bašte tokom svog životnog veka, što je ekvivalent stvaranju oko 70 novih elektrana na ugalj.

godina, s najviše 180.000 barela nafte dnevno. Rad teških mašina u dubini bušotina mogle bi da pokrenu topljenje arktičkog permafrosta, što bi stvorilo jednu od najvećih „karbonskih bombi” na tlu SAD-a i potencijalno proizvedu dvostruko više emisija gasova s efektom staklene bašte, nego što mogu da ih srežu svi projekti dobijanja energije iz obnovljivih izvora.

U svojoj odluci, Biro za upravljanje zemljištem Ministarstva unutrašnjih

poslova rekao je da odobrenje „postiže ravnotežu” dozvoljavajući „ConocoPhillips”-u da koristi svoje dugogodišnje zakupe na Arktiku, a istovremeno ograničava bušenje na tri lokacije, a ne na pet, što je kompanija želela.

Ali odobrenje je izazvalo bes među aktivistima za zaštitu životne sredine i predstavnicima starosedelačkih zajednica, koji kažu da to fatalno podriva klimatski plan Joea Bidena. Očekuje se da će projekat stvoriti oko 260 miliona tona gasova s efektom staklene bašte tokom svog životnog veka, što je ekvivalent stvaranju oko 70 novih elektrana na ugalj.

„Odobravanje projekta ‘Willow’ neprihvatljivo je odstupanje od obećanja predsednika Bidena američkom narodu o klimi i ekološkoj pravdi”, rekla je Lena Moffitt, izvršna direktorica klimatske grupe „Evergreen Action”. „Nakon svega što je ova administracija učinila da unapredi klimatske akcije i ekološku pravdu, teško je je gledati da sada donosi odluku za koju znamo da će otrovati arktičke zajednice i zaključati decenije klimatskog zagađenja koje jednostavno ne možemo priuštiti.”

Odobrenje je stiglo pošto je Ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo da će zabraniti svako buduće bušenje nafte i gasa u američkom Severnom ledenom okeanu, kao i da će zaštititi milione hektara zemlje na Aljasci za koje se smatra da su osetljive za zajed-

nice starosedelaca. Ali odluka da se da zeleno svetlo za „Willow” izazvala je bes, jer se čini da je sve planirano tako da se prethodno javnost umiri. „Odobrenje Bidenove administracije jasno pokazuje da je njen poziv na klimatske akcije i zaštitu biodiverziteta razgovor, a ne akcija”, rekla je Sonia Ahkivgak, koordinatorica za socijalni rad u grupi „Suvereign Iñupiat za živi Arktik”. „Jedino razumno rešenje za klimatske vanredne situacije je uskraćivanje novih projekata fosilnih goriva kao što je ‘Willow’. Naša borba je bila duga, a sada ulazi u novu fazu. Nastavićemo da pozivamo da se

‘Willow’ zaustavi jer od toga zavise životi lokalnog stanovništva i budućih generacija.”

Protivljenje projektu uključivalo je više od milion pisama poslatih Beloj kući, peticiju Change.org sa više od tri miliona potpisnika i viralnu kampanju #stopwillow koja se vodi na TikToku, kao i na drugim društvenim mrežama. Odobrenje projekta će se gotovo sigurno suočiti sa pravnim izazovima. Bidenovo odobravanje ovog projekta je „kolosalna mrlja za osudu na njegovom nasleđu životne sredine”, kaže Raena Garcia, aktivistkinja za fosilna goriva u organizaciji „Friends

of the Earth”. Čak je i grupa Bidenovih demokratskih saveznika, uključujući Alexandria Ocasio-Cortez, napala tu odluku kao ignorisanje „glasa naroda Nuiqsuta, naših zajednica na prvoj liniji fronta i nepobitne nauke koja kaže da moramo prestati graditi projekte poput ovog kako bismo usporili sve više razorni uticaji klimatskih promena”. Bivši američki potpredsjednik Al Gore za Guardian je rekao da su projekti te vrste „neoprezno neodgovorni” i da bi njihovo dopuštanje izazvalo „klimatski haos”.

Odobrenje dolazi nakon što je u februaru objavljena procena uticaja na

Photo by micheile dot com on Unsplash

Photo by Mika Baumeister on Unsplash

životnu sredinu od strane američkog odeljenja unutrašnjih poslova, koji je preporučio smanjenu verziju projekta, smanjujući broj lokacija sa pet na tri, za koje je „ConocoPhillips Alaska” rekao da smatra održivom opcijom. „‘Willow’ je karbonska bomba kojoj se ne može dozvoliti da eksplodira na Arktiku”, rekao je Karlin Nageak

Itchoak, viši regionalni direktor neprofitnog udruženja „Wilderness Society”, nakon što je početkom februara objavljena procena.

Prema Native Movementu, kolektivu sa sedištem na Aljasci, developeri „Willow” su malo istraživali uticaj kumulativnih projekata širom arktičke regije Aljaske – mesta rođenja 60.000 stada karibua na jezeru Teshekpuk, koji su istorijski važan izvor hrane.

Stanovnici Nuiqsuta, najbliže zajednice starosedelaca Aljaske, govorili su o bolesnim ribama, neuhranjenim karibuima i kvalitetu vzduha koji su nazvali toksičnim, direktno uzrokovanim postojećim vađenjem nafte i gasa u njihovim krajevima.

Odobrenje je stiglo nakon dugog spornog procesa. Nakon što je Trumpova Bela kuća dala zeleno svetlo projektu, savezni sudija je poništio tu odluku, presudivši da je ranija procena životne sredine bila manjkava. Uz februarsku reviziju Odeljenja unutrašnjih poslova, zvaničnici su izrazili „značajnu zabrinutost” čak i o uticaju smanjenog plana na divlje životinje i zajednice starosedelaca.

Svi članovi kongresne delegacije

Aljaske - dva republikanska senatora i jedina predstavnica države u Kongresu, novoizabrana Mary Peltola iz redova demokrata - pozvali su da se „Willow” odobri, navodeći da će on

doneti hiljade novih radnih mesta i podstači ekonomiju države. „Svi prepoznajemo potrebu za čistijom energijom, ali postoji veliki jaz između naše sposobnosti da je proizvedemo i naših svakodnevnih potreba”, napisala je Peltola u zajedničkom tekstu s Lizom Murkowski i Danom Sullivanom, republikanskim senatorima s Aljaske. Neke plemenske organizacije domorodaca Aljaske, uključujući Inupijatsku zajednicu arktičke strane i Federaciju starosedelaca Aljaske, podržale su projekat iz sličnih razloga. „Sporazum će omogućiti da naša zajednica nastavi tradiciju, uz jačanje

goriva, a zajednice okružene naftnim i gasnim poljima već pate od lošeg kvaliteta vazduha i vode, zdravstvenih razlika i smanjenih izvora hrane. Gradonačelnica Nuiqsuta, Rosemary Ahtuangaruak, čija je zajednica od oko 525 ljudi najbliža naftnim poljima i najviše može da profitira od projekta, istaknuti je protivnik i „Willow” je nazvala „klimatskom katastrofom koja čeka da se dogodi”. Ona je rekla da će to negativno uticati na život i zdravlje članova zajednice.

ekonomske osnove našeg regiona u narednim decenijama”, rekao je Nagruk Harcharek, predsednik grupe „Voice of the Arctic Iñupiat”. Čini se da i sam Bajden deli ovo gledište – u svom nedavnom govoru o stanju države, predsednik je rekao: „Trebaće nam nafta još najmanje deceniju...” Zatim je, nakon zvižduka, dodao: „A možda i duže od toga.”

Ali ekološke grupe i plemena, uključujući i ona u Nuiqsutu, usprotivili su se tvrdom da će sva nova radna mesta i novac koji projekat donese u kratkom roku biti negirani devastacijom životne sredine na duge staze.

Aljaska je na čelu klimatskog sloma, uzrokovanog sagorevanjem fosilnih

Biden je suspendovao prodaju nafte i gasa nakon preuzimanja dužnosti i obećao da će revidirati vladin program fosilnih goriva. Međutim, administracija je smanjila otpor prema lizingu kompromisom u odnosu na prošlogodišnji zakon o klimi. Kontinuirano prihvatanje bušenja nafte i gasa izazvalo je konfuziju među demokratama, pa je dvadesetak članova Kongresa nedavno pisalo Bidenu, upozoravajući da će projekat „Willow” predstavljati značajnu pretnju napretku SAD-a u klimatskim pitanjima. Grupa je pozvala predsednika da blokira „loše osmišljen i pogrešan projekat”.

Bidenova administracija ponudila je manje površine za zakup nego prethodne administracije, ali ekološki aktivisti kažu da uprava nije učinila dovoljno. Američka ministarka unutrašnjih poslova, Deb Haaland, u nedavnom intervjuu odbila je direktan komentar o projektu „Willow”, ali je rekla da „javna zemljišta pripadaju svakom pojedinom Amerikancu, a ne samo jednoj industriji”.

Izvor: Oliver Milman, Nina Lakhani i Maanvi Singh (The Guardian) i Associated Press, Reuters

Starosedelačke zajednice okružene naftnim i gasnim poljima već pate od lošeg kvaliteta vazduha i vode, zdravstvenih razlika i smanjenih izvora hrane...

„ENERGETSKA BITKA” IZMEĐU EVROPE I RUSIJE NIJE ZAVRŠENA

Iako su napori Evrope da zameni zalihe ruskog gasa ove zime bili „veliki uspeh”, postoji strah od sledeće zime, budući da se ne vidi razrešenje situacije oko ratnih sukoba, kao ni ekonomske krize...

Šef Međunarodne energetske agencije dr Fatih Birol upozorio je da „energetska bitka” između Evrope i Rusije nije završena, uprkos

oštrom padu veleprodajnih cena gasa koji je ublažio zabrinutost zbog visokih računa i nestanka struje.

Birol je rekao da su napori Ev -

rope da zameni zalihe ruskog gasa ove zime bili „veliki uspeh”, ali je upozorio da postoji strah od sledeće zime, budući da se ne vidi razrešenje situacije oko

IZMEĐU ZAVRŠENA

ratnih sukoba, kao ni ekonomske krize.

Vladimir Putin je, suočen sa podrškom Zapada Ukrajini, prošle godine započeo da koristi ruski gas kao svojevrsno oružje, smanjujući isporuke u Evropu i stavljajući ove zemlje u nezavidnoj situaciji, jer su zalihe za zimu

morale da obezbede iz drugih izvora. Evropske zemlje su prošle jeseni brzo počele da popunjavaju skladišta gasa, a zalihe se nisu iscrpile po stopi koja se očekuje tokom zime zahvaljujući periodima blagog vremena i naporima preduzeća i domaćinstava da smanje potrošnju energije. Birol je za „Financial Times” rekao da je Rusija igrala energetsku kartu i nije pobijedila... „Ali bilo bi previše odvažno reći da je Evropa već dobila energetsku bitku. Mislim da je Evropa uradila dobar posao, i da je njena strategija donela veliki uspeh. Ali biti previše samouveren za sledeću zimu je rizično i vreme je da se nastavi s planiranjem i pojačaju napore za 2023. godinu.”

Investiciona banka Jefferies saopštila je da su evropska skladišta gasa popunjena 64%, što je znatno iznad prosjeka od 45% u proteklih pet godina. Međutim, isporuke ruskog gasa tekle su normalnom brzinom kroz cevovode u prvoj polovini prošle godine, što znači da će napori da se popune skladišta tokom 2023. više oslanjati na tečni prirodni gas (LNG) koji se Evropi isporučuje iz celog sveta. Birol je rekao da oko 20 posto gasa koji je iz Rusije isporučen u Evropu još uvek teče, kroz cevovode preko Ukrajine i Turske. Očekuje se da će ponovno otvaranje kineske ekonomije, nakon izolacije usled pandemije, dovesti do povećane konkurencije za LNG između Azije i Evrope.

„Neka dostignuća postignuta na polju čiste energije i smanjenja prihoda Rusije su dobra, ali to nije trajno rešenje. U tome nam je pomoglo blago vreme. Dobili smo malo vremena, što je od vitalnog značaja, ali ima još mnogo toga da se uradi”, rekao je on. Proteklih nedelja ogromna fabrika za izvoz LNG-a „Freeport” u Teksasu, nakon osam meseci, započela je proces ponovnog otvaranja što je dodatno pokrenulo tržište.

Energetske potrese pretrpele su čak i one zemlje koje se proteklih godina nisu oslanjale na ruski

gas, kakav je slučaj s Velikom Britanijom. Iako energetika ove zemlje nije bila povezana sa snabdevanjem gasom iz Rusije pre invazije na Ukrajinu, rastuća cena veleprodajnog gasa na međunarodnim tržištima uticala je na britanske račune. Nedostatak gasa na kontinentu sledeće zime bi takođe mogao ponovo da izazove strah od zimskog nestanka struje, jer Britanija ima nizak nivo skladišta gasa i trguje električnom energijom proizvedenom iz gasa na međunarodnom nivou.

Izvor: The Guardian

Photo by Patrick Federi on Unsplash

Očekuje se da će ponovno otvaranje kineske ekonomije, nakon izolacije usled pandemije, dovesti do povećane konkurencije za LNG između Azije i Evrope...

OPASNOST DOLAZI IZ MORSKIH DUBINA

Kompanije žele da na morskom dnu traže nikl, mangan i kobalt za izgradnju električnih automobila i vetroelektrana, a naučnici kažu da će ovaj vid eksploatacije retkih metala uništiti morske ekosisteme...

Istraga zaštitnika prirode pronašla je dokaze da bi iskopavanje retkih minerala iz morskoh dna moglo prouzrokovati „veliku i nepovratnu” štetu planeti. Izveštaj, koji je objavila međunarodna dobrotvorna organizacija za divlje životinje „Fauna & Flora”, doprinosi rastućoj kontroverzi oko predloga da se okeansko dno očisti od retkih minerala koji uključuju kobalt, mangan i nikl. Rudarske kompanije žele da eksploatišu ova nalazišta – koja su ključna za sektor razvoja alternativnih vidova energije – jer su, kažu, kopnene zalihe pri kraju. Ovo je svojevrsna zavrzlama koja se vrti oko „zelene energije” - kako bi pokrenuli nova istraživanja i proizveli čistu energiju, moramo da posegnemo za „prljavim tehnologijama” iza kojih ostavljamo pustoš.

Međutim, okeanografi, biolozi i drugi istraživači upozorili su da bi ovi planovi izazvali nekontrolisano globalno zagađenje, devastirali riblje fondove i uništili morske ekosisteme.

„Okean igra ključnu ulogu u osnovnom funkcionisanju naše planete, a zaštita njegovog de -

likatnog ekosistema nije kritična samo za biodiverzitet mora, već i za sav život na Zemlji”, rekla je Sofi Benbow, direktorka ove organizacije za more.

„Fauna i flora” prvi su izrazili zabrinutost zbog rudarenja u okeanima u izveštaju za 2020. Od tada, naučnici su intenzivirali svoja

Zaštita delikatnog

ekosistema okeana

nije kritična samo za biodiverzitet mora, već i za celokupan život na planeti Zemlji...

proučavanja dubokomorskih zona i istakli dalje opasnosti koje izaziva ova vrsta rudarenja. Oni čine fokus izveštaja organizacije. „Postalo je sve jasnije u poslednjih nekoliko godina da, osim drugih opasnosti, dubokomorsko rudarenje predstavlja posebnu prijetnju klimi”, rekla je Catherine Weller, direktorica globalne politike „Faune i flore”. „Dno u dubokom moru sadrži ogromne rezervoare zarobljenog ugljen-dioksida koji bi mogli biti potpuno poremećeni rudaren -

jem u predloženim razmerima i pogoršati globalnu krizu koju doživljavamo zbog porasta nivoa gasova s efektom staklene bašte.” Nedavna istraživanja su takođe potvrdila da je naše znanje i razumevanje biodiverziteta veoma ograničeno. „Svaki put kada se pokrene ekspedicija za istraživanje vrsta, otkrijemo da je između 70% i 90% njih novo u nauci”, rekla je Benbow. „Ne radi se samo o novim vrstama, već o čitavim rodovima biljaka i stvorenja o kojima ranije nismo znali ništa.”

Ovo gledište podržava David Attenborough, koji je pozvao na moratorijum na sve planove za morske dubine. „Rudarstvo znači uništenje, a u ovom slučaju to znači uništenje ekosistema o kojem znamo patetično malo”, rekao je slavni prirodnjak.

Delikatni, dugovečni stanovnici dubina - poliheti, morski krastavci, korali i lignje - bili bi uništeni preoravanjem dna, upozorili su istraživači. Niti bi bilo šanse za brzi oporavak. Na dubinama od nekoliko kilometara, hrana i energija su ograničeni, a život se odvija izuzetno sporo. „Kada se

Photo by Marek Okon on Unsplash

Photo by Ishan @seefromthesky on Unsplash

jednom izgubi, biodiverzitet će biti nemoguće obnoviti”, kaže se u izveštaju.

Bitka oko podmornih resursa naše planete prvenstveno se fokusira na trilione nodula mangana, nikla i kobalta, koji su zatrpani pod okeanskim dnom. Ovi metali su ključni za proizvodnju električnih automobila, vetroturbina i drugih uređaja koji će biti potrebni za zamenu vozila koji emituju ugljendioksid, elektrana i fabrika. Kao rezultat toga, rudarske kompanije se sada nadmeću da ih iskopaju u ogromnim količinama koristeći robotske rovere – pričvršćene cevovodima na površinske brodove – koji bi se vukli preko okeanskog dna, usisujući nodule i pumpajući ih do matičnog broda. Ali, kažu morski biolozi, operacije poput ovih bi opustošile naše ionako krhke okeane, uništile njihove osetljive ekosisteme i s dna podigle oblake sedimenata, prepune otrovnih materija, koji

Foto:

bi se uzdizali ka površini i trovali morske lance ishrane. Veoma brzo, toksini, koji su se taložili milionima godina, našli bi se veoma blizu površine - baš tamo gde tražimo i pronalazimo hranu. Rudarske kompanije branile su svoje planove ističući da bušenje mineralnih rezervi na kopnu još

Nijedna kompanija ne sugeriše da bi, ako bismo započeli rudarenje dubokog morskog dna, prestali da rudarimo na kopnu...

više šteti ekosistemima planete koja je već pod stresom. „Ako sve naše napore usmerimo na iskopavanje kobalta, nikla i mangana na kopnu, još više ćemo degradirati životnu sredinu. Umesto toga, bolje je okrenuti se dubinama okeana”, tvrde jednoglasno. Weller oopovrgava ovu tvrdnju.

„Ovim kompanijama more pred -

stavlja samo novu granicu, a zaista misle da će to biti dodatni teren za profit – jer nijedna od ovih kompanija ne sugeriše da bi, ako bismo započeli rudarenje dubokog morskog dna, prestali rudariti na kopnu. Tako bismo postojećim nevoljama samo dodali nove.”

Eksperti za okeane zabrinuti su zbog mogućnosti da će rudarske operacije u moru možda započeti u veoma bliskoj budućnosti, a posebno nakon odluke pacifičke ostrvske države Nauru da ubrza eksploataciju morskog dna. U junu 2021. godine, ova država je obavestila Međunarodnu upravu za morsko dno - International Seabed Authority (ISA) – odgovornu za regulisanje rudarstva u područjima izvan nacionalne nadležnosti – o svojoj nameri da sponzoriše aplikaciju za eksploataciju nodula u Pacifiku. Čineći to, Nauru je pokrenuo „pravilo od dve godine” - zakonsku odredbu koja u ISA inicira odbrojavanje da usvoji svoj prvi set eksploatacionih propisa za rudarenje morskog dna i mogla bi rezultirati zelenim svetlom za pripremne radnje i istrživanja „dubokog dna” još ove godine. U toku su razgovori između 167 država članica ISA. „Ovo je kritična godina”, rekla je Weller. „Novi sporazum UN-a o otvorenom moru označava jasno globalno prepoznavanje važnosti očuvanja okeana, ali su i dalje potrebni zajednički napori kako bi se zadržale kočnice dubokomorskog rudarenja.”

Izvor: https://www.fauna-flora.org

Patania II (DEME) https://www.fauna-flora.org

Naučnici bi uskoro trebalo da izaberu lokaciju koja sumira trenutnu epohu kada je Homo sapiens ostavio neizbrisiv trag na geologiju naše planete...

DOBRODOŠLI U NOVU ERU - ANTROPOCEN

Geolozi će uskoro odabrati mesto koje će najslikovitije pokazati kako su ljudi promenili strukturu površine naše planete. Oni će izabrati mesto za koje postoje najčvršći dokazi i najbolje ilustruje kada se rodila nova epoha – ona koju su nazvali antropocen – i kada je njen prethodnik, holocen, došao do kraja.

Holocen je započeo na kraju

poslednjeg ledenog doba prije 11.700 godina kada su se veliki glečeri koji su prethodno prekrivali Zemlju počeli povlačiti. Za njima, moderni ljudi se neumoljivo razmileli širom planete.

Homo sapiens je procvetao tokom holocena, ali naša ekspanzija imala je geološke posledice. Minerali koje smo kopali, gasovi koje smo oslobodili sagorevanjem fosilnih goriva i radioaktivni materijal

koji smo proizveli - počeli su da unose fundamentalne promene u geologiju Zemlje.

Kao rezultat toga, mnogi naučnici veruju da je holocen sada okončan, a novoj geološkoj eri dali su ime antropocen, što je potez koji po prvi put prepoznaje ljude kao planetarni faktor. Što se tiče datuma ovog događaja, većina ukazuje na godine koje su usledile nakon Drugog svetskog

rata kada su zemlje širom sveta krenule u ogromnu ekonomsku i industrijsku ekspanziju, poznatu i kao „veliko ubrzanje”. To je pokrenulo antropocen, tvrdi se. Studija objavljena pre sedam godina u časopisu „Science” najavila je pružila je jednu od najjačih dokaza do sada da je Zemlja ušla u novu geološku epohu, od količine betona koji čovečanstvo koristi u izgradnji, do količine plastičnog smeća bačenog u okeane.

„Golim okom možemo da gledamo korake iz jednog sveta u drugi i ta brza promena ima sve adute da se naziva epohom”, rekao je dr Colin Waters, glavni geolog u British Geological Survey i autor pomenute studije. „Promene su velike, baš kao i one koje su se dogodile na kraju poslednjeg ledenog doba. Ovo je velika stvar.”

On je istakao da su u poslednjih nekoliko decenija razmera i stopa promene markera, kao što su CO 2 i koncentracije metana u atmosferi, bile mnogo veće i brže od promena koje su definirale početak holocena. Ljudi su uveli potpuno nove promene, geološki gledano, kao što je otprilike 300 miliona tona plastike proizvedene godišnje. Beton je postao toliko rasprostranjen u građevinarstvu da je više od polovine upotrebljenog betona proizvedeno u poslednjih 20 godina. U međuvremenu, divlji svet se gura u sve manje područje Zemlje, sa samo 25% zemlje bez leda koja se sada smatra divljim

Dokazi da smo inicirali novu geološku eru - antropocen Pogurali smo stope izumiranja flore i faune daleko iznad dugogodišnjeg proseka. Zemlja je sada na putu šestog masovnog izumiranja u kojem bi 75% vrsta izumrlo u sledećih nekoliko stoleća ako se trenutni trendovi nastave.

Povećao je koncentraciju CO2 u atmosferi za oko 120 ppm od industrijske revolucije zbog sagorevanja fosilnih goriva, ostavljajući današnje koncentracije na oko 400 ppm i rastu.

Testovi nuklearnog oružja 1950-ih i 60-ih godina ostavili su tragove izotopa uobičajenog u prirodi, 14C, i prirodno retkog izotopa, 293Pu, kroz srednje geografske širine Zemlje.

Stavite toliko plastike u naše vodene puteve i okeane da su čestice mikroplastike sada praktično sveprisutne, a plastika će verovatno ostaviti prepoznatljive fosilne zapise budućim generacijama.

Udvostručili smo nivo azota i fosfora u našem tlu u prošlom veku upotrebom veštačkog đubriva. Prema nekim istraživanjima, imali smo najveći uticaj na ciklus azota u poslednjih 2,5 milijarde godina.

Ostavljen je trajni znak u sedimentu i glacijalnom ledu, u koje su se ugradile čestice iz vazduha, kao što je crni ugljenik iz sagorevanja fosilnih goriva.

u poređenju sa 50% pre tri veka. Kao rezultat toga, stope izumiranja vrsta s daleko prevazišle dugoročni prosek.

Ali studija kaže da je možda najjasniji otisak prsta koji su ljudi

ostavili, u geološkom smislu, prisustvo izotopa iz testiranja nuklearnog oružja koja su se dogodila 1950-ih i 60-ih godina. Tačan datum i lokacija ove transformacije tek treba da se odrede.

Listu od devet tačaka na planeti – uključujući koralne grebene u Australiji, slojeve mulja iz Kanade i ledena jezgra sa Antarktika –prošle godine napravila je Antropocenska radna grupa, tražeći najbolje kandidate za izvor markera u njihovim sedimentima, koji najbolje pokazuju promene izazvane novom epohom. Pobednik će biti označen mesinganom pločom kojom se obeležavaju lokaliteti gde su otkrivene promene u slojevima koje označavaju početak nove epohe. Jedna takva ploča, na padini planine Monte San Nicola, u Italija, slavi početak pleistocena prije 2,6 miliona godina, preteče holocena.

„Nema sumnje da čovečanstvo sada igra glavnu ulogu u uticaju

Photo by Crawford Jolly on Unsplash

„Promene su velike, baš kao i one koje su se dogodile na kraju poslednjeg ledenog doba. Ovo je velika stvar...”

Pojava „metalnog aluminijuma” - onog koji je prerađen i ima primese drugih elemenata koje ne može da ima u prirodnom obliku - nije jedini marker

antropocena...

Photo by Chris LeBoutillier on Unsplash

na geologiju naše planete”, rekao je geolog profesor Jan Zalasiewicz sa Univerziteta u Leicesteru.

„Pitanje je: koje mesto najbolje oslikava ove promene?” Ključni primer uticaja koji su ljudi imali na geologiju naše planete pruža aluminijum, dodao je Zalasiewicz.

„U prirodi je čisti metalni aluminijum ređi od kokošijih zuba.

Postoji samo u malim količinama.

Gotovo sav naš aluminijum dolazi iz ruda u kojima je metal formirao jedinjenja sa drugim elementima. Tokom proteklih 100 godina, iskopavali smo te okside, hidrokside i silikate, prerađivali ih i iz njih izvlačili oko pola milijarde tona metalnog aluminijuma i koristili ga za izradu svega, od šerpi do aviona.”

Kada je prestala da bude od koristi, ova roba je potom bačena. Iako su ljudi vremenom shvatili prednosti recikliranja i deo odbačenih predmeta je ponovo upotrebljen u proizvodnji, danas ipak imamo pojavu takozvanog „metalnog aluminijuma” – koji je nekada bio prava retkost – a sada je rasprostranjen širom planete.

„Samo po sebi, to bi bio siguran znak za vanzemaljce koji sleću u dalekoj budućnosti da se nešto posebno dešava na Zemlji u ovom trenutku”, dodao je.

Međutim, pojava „metalnog aluminijuma” - onog koji je prerađen i ima primese drugih elemenata koje ne može da ima u prirodnom obliku - nije jedini marker antropocena. Drugi primer je element plutonijum. On je veoma, veoma redak – ili je barem bilo do

rođenja atomskog doba. Nuklearne bombe, testirane u atmosferi, izbacile su plutonijum koji se taložio na tlu u lako uočljivim količinama.

„Ako pogledate neke markere antropocena – kao što je aluminijum – vidite stalan rast u količinama tokom prošlog veka”, rekao je profesor Colin Waters sa Univerziteta u Leicesteru. „Isto tako, do kraja Drugog svetskog rata nije

bilo plutonijuma u zemlji. Onda se, iznenada, pojavio u ogromnim količinama. To ga čini veoma dobrim markerom za početak antropocena i sugeriše datum njegovog rođenja u ranim 1950-im.”

Još jedan jasan signal koji ukazuje da smo ušli u novu geološku epohu daju vrste kojima smo pomogli da se rašire širom sveta, homogenizirajući biologiju Zemlje u tom procesu. Primjeri uključuju

Ključni markeri promena koji ukazuju na antropocen, a prikazuje nove markere, dok B prikazuje signale dugog dometa.

pacifičku ostrigu i školjku zebra, koja se proširila iz Euroazije putem balastne vode koju su ispuštali veliki brodovi, istiskujući domaće školjke preko većeg dela planete, uključujući i Severnu Ameriku.

Devet reprezentativnih lokacija

„Važan pokazatelj civilizacijskog

skoka je i plastika koja je postala široko rasprostranjena u upotrebi

1950-ih – na koju većina nas ukazuje kao na zoru antropocena”, dodao je Waters. „Glavna stvar koju sada moramo odlučiti je koja

Morski sedimenti u zalivu Beppu, ostrvo Kjušu, Japan

Slojevi blata u Crawford Lakeu, Ontario, Kanada

Koral u grebenu Flinders, Koralno more, Australija

Morski sedimenti u bazenu Gotland, Baltičko more

Led iz Palmerovog ledenog jezgra, Antarktik

Mulj iz jezera Searsville u Kaliforniji, Sjedinjene Američke Države

Blato iz jezera Sihailongwan, provincija Jilin, Kina

Treset iz močvara u planinama Sudeta, Poljska

Koral iz West Flower Garden Bank, Meksički zaliv, Sjedinjene Američke

Države

neke druge varijable - koje pokazuju fundamentalnu promenu epohe.”

Ovu tezu je podržao Zalasiewicz. „U dalekoj budućnosti, desetinama miliona godina od sada, napredne vrste će i dalje moći otkriti kako smo promenili Zemlju. Moramo to shvatiti sada. Sve naše zgrade i putevi će se srušiti u prašinu mnogo pre toga, ali suptilne promene koje smo napravili na sedimentima će se zadržati i pokazati da je globalna civilizacija nekada dominirala ovom planetom s trajnim posledicama.”

Izvor: Radna grupa za antropocen

Photo by Marija Zaric on Unsplash

NULA EMISIJA DO 2040. ALI NE I ZA SRBIJU

Šesti izveštaj – trenutno najsveobuhvatniji pregled naučnog znanja o klimatskim promenama, kaže da – ima nade. Iako je Srbija u mediteranskoj regiji, koja će efekte globalnog zagrevanja osećati intenzivno, „neke ozbiljnije akcije nema na vidiku”, kaže klimatolog prof. dr Vladimir Đurđević

Međunarodni panel za klimatske promene - IPCC (Intergovernmental panel on climate change), 20. marta je, zvanično predstavio svoj Šesti izveštaj – trenutno najsveobuhvatniji pregled naučnog znanja o klimatskim promenama, njihovim uzrocima i posledicama, kao i merama zaustavljanja i adaptacije na nove uslove. Osnovna poruka koju je IPCC poslao iz Interlakena u Švajcarskoj je – ima nade. „Ovaj izveštaj nedvosmisleno kaže: mi imamo alate, imamo tehnologiju i imamo znanje da rešimo naše klimatske probleme”, rekao je na konferenciji za štampu Hoesung Li, predsedavajući IPCC. U tome se pridružio i Generalni sekretar UN Antonio Gutereš u zvaničnom obraćanju: rast prosečne globalne temperature još uvek se može zaustaviti na 1,5 °C, što bi zaustavilo neke od najopasnijih posledica klimatskih promena.

Ali danas ovaj cilj podrazumeva hitne i sveobuhvatne mere. Moraju se ubrzati procesi dostizanja neto nula emisija. Ukoliko želimo da zaustavimo sve teže i sve češće posledice klimatskih promena

– među kojima su i Srbiji dobro poznate suše i poplave – naš globalni cilj treba da bude dostizanje neto nula emisija do 2050. godine.

Ali kao što nisu sve zemlje jednaki emiteri, ni taj cilj ne treba da bude isti za sve.

„Vođe razvijenih zemalja moraju se obavezati da će dostići neto nula

promena (2022), kao i tri specijalna izveštaja (Globalno zagrevanje od 1,5°C, Klimatske promene i zemlja i Okean i kriosfera u promenjenoj klimi).

Sveukupno, u neposrednoj izradi Šestog izveštaja učestvovalo je 796 stručnjaka, koji su tokom prethodnih osam godina analizirali preko 100 hiljada naučnih članaka i ostavili preko 300 hiljada uredničkih komentara. Samo tri osnovna izveštaja broje više od 7000 strana podataka, tumačenja, procena i preporuka.

emisije ranije, što je bliže moguće 2040. godini”, rekao je Gutereš. „To je ostvariv cilj.”

MONUMENTALNI RAD

Šesti izveštaj IPCC je kulminacija istraživačkog projekta koji je počeo još 2015. godine. U pitanju je sinteza ranije objavljenih izveštaja o savremenim naučnim saznanjima (2021), izveštaja o posledicama i merama adaptacije (2022) i o mitigaciji klimatskih

U pitanju je, ukratko, monumentalni dokument i proizvod jedne od najvećih kolaboracija u istoriji ljudske nauke. Antonio Gutereš ga je nazvao i “vodičem za preživljavanje” u svetlu opasnosti koje donose klimatske promene. Prethodni, Peti izveštaj bio je objavljen 2014. godine – a devet godina koliko je prošlo u međuvremenu donele su i mnoge drugačije uslove.

Prvo i osnovno, prosečna globalna temperatura već je porasla za 1,1 °C u odnosu na predindustrijsko doba. Da bi se ovaj rast zaustavio na 1,5 °C, navodi se u izveštaju, ne -

e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

„Vođe razvijenih zemalja moraju se obavezati da će dostići neto nula emisije ranije, što je bliže moguće 2040. godini...”

ophodno je da se globalne emisije gasova staklene bašte gotovo prepolove već do 2030. godine. Zelena tranzicija, koja podrazumeva napuštanje fosilnih goriva (dekarbonizaciju) i prelazak na održive tehnologije, mora biti sveobuhvatna i posebno prodorna u sektorima kao što su energetika, poljoprivreda, industrija i saobraćaj. U tome je, uostalom, i njen najveći izazov: ona predstavlja napuštanje nekadašnjih osnovnih gradivnih blokova savremenog sveta, i to u rasparčanom svetu često suparničkih motivacija država i privatnog sektora.

LOKALNE VARIJACIJE

Ali ova priča nije samo globalna i unitarna. Određene regije širom sveta, a među njima i Mediteran kojem pripada i Srbija, predstavljaju „vruće tačke”, tj. mesta koja se zagrevaju brže od globalnog proseka. Ovi regioni već su svedoci češćim vremenskim ekstremima: toplotnim talasima, sušama, ali i poplavama.

Prema poglavlju koje se bavi ekstremnim vremenskim događajima u uslovima klimatskih promena, savremene studije vrlo ozbiljno pristupaju tzv. atribuciji ekstremnih događaja. Pitanje koje nas zanima

je: da li je neka konkretna suša, poplava ili toplotni talas uzrokovan klimatskim promenama, i u kojoj meri?

Kako navodi Šesti izveštaj, područje Mediterana trenutno se nalazi u stanju „značajnog porasta intenziteta i učestalosti vrućih ekstrema, i značajnog smanjenja u intenzitetu i učestalosti hladnih ekstrema”. Ove posledice zapravo već gledamo iz godine u godinu: upravo se završila jedna od najtoplijih izmerenih zima u Srbiji, a gradovi kao što su Novi Sad i Zaječar prvi put su od kad postoje merenja videli zimu bez ijednog

Photo by Mika Baumeister on Unsplash

jedinog ledenog dana. Po novom izveštaju, ovaj porast i broja i jačine toplotnih talasa ima „veliku verovatnoću” da će se nastaviti – da će toplotnih talasa biti sve više, i da će oni biti sve intenzivniji.

S obzirom da se nalazi u okviru jedne od najintenzivnijih „vrućih tačaka” na svetu, Srbija je do sada bila vrlo troma u klimatskoj akciji. Primera radi, Srbija još uvek nije usvojila ni Strategiju niskougljeničkog razvoja (nekadašnju Strategiju klimatskih promena), iako se na nju obavezala i predviđa je aktuelni Zakon o klimatskim promenama. Nije još uvek usvojila ni Nacionalni energetski i klimatski plan, na koji se takođe obavezala.

U Srbiji se dugo čekalo i na Program zaštite vazduha, koji predviđa mere koje posledičnu utiču i na emisije gasova staklene bašte, dok je instaliranje novih kapaciteta iz obnovljivih izvora usporeno na nedovoljno istraženim osnovama. Kupci-proizvođači, još jedan potencijalan činilac u energetskoj tranziciji, u Srbiji su naišli na čitav dijapazon birokratskih prepreka.

Dok veliki deo sveta aktivno radi na sprovođenju zelene tranzicije, u Srbiji za tako nešto trenutno izgleda da nema političke volje. Sa jedne strane, Šesti izveštaj IPCC naglašava istorijski veću odgovornost ekonomski razvijenijih zemalja, kao i veću osetljivost na posledice klimatskih promena koje osećaju zemlje u razvoju, a posebno zajednice koje nemaju

materijalnih sredstava da ulažu u prilagođavanje na nove uslove. Ali ta slika nije obavezno crnobela, i svet klimatskih promena nije uvek jasno podeljen na krivce i žrtve. Štaviše, mada smo mala zemlja, Srbija je iznadprosečni emiter gasova staklene bašte po broju stanovnika, a kompanije koje su ili domaće ili posluju u našoj zemlji, kao što su EPS i Gasprom, spadaju u najveće regionalne, odnosno svetske emitere.

RAZLIČITE MOTIVACIJE

Kako se navodi u Šestom izveštaju, ciljevi iz klimatske akcije, kao što

ture drastično utiče na sve mere adaptacije na nove uslove. Svaki podeok zagrevanja progresivno čini adaptaciju težom, pa ono što je dovoljna mera za svet koji je za 1,5°C topliji od predindustrijskog proseka možda ne funkcioniše za svet koji je topliji za 2°C.

Ključ je, drugim rečima, u dugoročnom planiranju, ali i ubrzanoj akciji. Dok se u svetu zahuktava potencijalna „trka” u razvoju i proizvodnji zelenih tehnologija, u Srbiji su klimatsko planiranje i akcija još uvek misaone imenice. Moramo ih oživeti i uhvatiti korak.

SRBIJA I DALJE NA REPU KLIMATSKE AKCIJE

O klimatskoj krizi i puževim koracima Srbije u implementaciji neophodnih planova i politika, govori klimatolog prof. dr Vladimir Đurđević s Fizičkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu .

su dekarbonizacija i neto nula emisije, nisu samo cena koja treba da se plati za nekontrolisanu upotrebu fosilnih goriva. Ukoliko bi bile sprovedene, ove mere imale bi dalekosežne, pozitivne posledice, pre svega po javno zdravlje i kvalitet savremenog života. Primera radi, rešavanje problema zagađenja – vazduha, zemlje pa čak i vode – podrazumeva i smanjenje emisija gasova staklene bašte: ne može jedno bez drugog. Izveštaj upozorava i da će zaustavljanje rasta prosečne tempera -

Godinama dobijamo dvosmislene i često oprečne poruke u vezi sa klimatskom krizom. Realno, ima li nade?

- Oprečne i dvosmislene informacije su uglavnom posledica neopravdano velikog poverenja i neosnovane vere u donosioce odluka, posebno od strane onih koji izveštavaju u okviru različitih UN inicijativa i procesa. Formalno prateći zaključe različitih rezultata i analiza kojima danas raspolažemo, i dalje postoji šansa, doduše skoro pa zanemarljiva, ali ipak šansa, da zaustavimo porast globalne temperature ispod 1,5 °C. Međutim da bi ova šansa bila iskorišćena potrebna je akcija

Srbija još uvek nije usvojila ni Strategiju niskougljeničkog razvoja, iako se na nju obavezala i predviđa je aktuelni Zakon o klimatskim promenama...

Photo by Markus Spiske on Unsplash

koja je trenutna i u obimu koji je do danas neviđen, u smislu globalne saradnje i koordinacije. Naravno, akcija o kojoj ovde pričamo je na prvom mestu proces napuštanje fosilnih goriva, kao primarnog izvora energije. Tako ako zamislimo da postoji idealan svet u kome imamo više nego savesne i odgovorne vlade svih zemalja sveta, koje su odlučne da od sutra krenu u transformaciju globalnog društva, koja do danas u istoriji nije zabeležena, i ako pored toga još budemo imali i malo sreće, porast globalne temperature bi mogao ostati na granici od 1,5 °C. Međutim u realnom životu smo daleko od takvog idealnog sveta, idealnih vlada, idealnih koordinacija, altruističkog odricanja od povlašćenih pozicija i zatečenog stanja itd., i iz tog razloga i šanse koje su formalno, na papiru tu, se

brzo istope kada život stavimo u realne okvire. U svakom slučaju, ako imate zadatak da saopštite celom svetu koje su nam opcije, možete saopštiti opcije iz ovog idealnog

ako hoćemo da ostanemo ispod 2 °C, što je i dalje glavni cilj Pariskog sporazuma, moraćemo se dobro potrudi, i ako se taj trud ne bude video u naredne tri-četiri godine, mislim da će biti potrebno nesvakidašnje žongliranje informacijama i izjavama, da bi se opravdalo preko 35 godina neuspešnih pregovara i izostanka akcije. Biće potrebno objasniti zašto nije ostvareno nešto što je zaista ključno za život, kako u bliskoj tako i u dalekoj budućnost, jer svaki izostanak akcije, znači da planetu nepovratno menjamo zauvek.

sveta ili u svojoj izjavi možete i anticipirati i razlike između realnosti i idealno zamišljenog scenarija. Tako, ipak na kraju, realno govoreći, granica od 1,5 °C je propuštena, a

Ukoliko želimo da zaustavimo sve teže i češće posledice klimatskih promena – među kojima su i Srbiji dobro poznate suše i poplave –naš globalni cilj treba da bude dostizanje neto nula emisija do 2050. godine. Da li ste prepoznali

e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

„Srbija je, nažalost, nekoliko koraka iza ovih svetskih tokova. Ne samo da kasnimo u implementaciji, nego usvajanja ključnih planova i politika koje su neophodne...”

Photo by Ma Ti on Unsplash

takvu želju kod donosilaca odluka?

- Nažalost, ne. Iako je Evropska unija danas zaista globalni lider u implementaciji politika i programa koji se najdirektnije tiču klimatskih promena, a to je postalo sasvim jasno posle usvajanja i pokretanja Evropskog zelenog dogovora, i dalje postoje neki elementi koji su zamagljeni i prema kojima nema jasnih stavova. Navešću samo neke, na primer i dalje nemamo potpuno jasne stavove o gasu kao prelaznom gorivu, i izgradnji nove infrastrukture za skladištenja i transport prirodnog tečnog gasa, nejasne stavove o „plavom” vodoniku, ili možda previše optimizma i vere u tehnologije uklanjanja ugljen-dioksida iz atmosfere. S obzirom da čak i u slučaju EU kao globalnog lidera i dalje imamo neka otvorena pitanja, šta tek reći za druge velike emitere gasova sa efektom staklene bašte, od kojih takođe očekujemo mnogo više nego što oni trenutno nude. Najbolji primer je Amerika, koja nije smogla snage ni da okosnicu njihovih klimatskih politika nazove pravim imenom, kako je bilo planirano, „Novi zeleni dogovor”, već je taj plan uklopljen u širi proces za čudnim imenom, koji je nazvan „Zakon o smanjenju inflacije” (eng. Inflation Reduction Act), da ne pričamo o Australiji, koja neretko skoro pa direktno usporava proces pregovaranja u okviru UNFCCC, verovatno na prvom mestu zbog velikog profita koji ostvaruje od izvoza uglja, ili Kini koja i dalje nema plan dekarbonizacije koji je potreban za ostvarivanje Pariskog sporazuma, ili Brazila koji uporno ne uspeva da

obuzda krčenje amazonskih šuma, ili UAE koji je za predsedavajućeg sledećeg UNFCCC COP sastanka imenovala osobu sa visokom pozicijom u industriji fosilnih goriva (neko je prokomentarisao da je to kao da za pregovore o miru angažujete prodavce oružja), itd., primera je zaista previše. U ovako komplikovanoj konstelaciji, Ujedinjene nacije su često u raskoraku između, sa jedne strane zahteva javnosti i jasnih poruka koje dobijaju od naučne zajednice, koja decenijama revnosno priprema niz izveštaja kroz vrlo rigorozne procese, i sa druge strane donošenja realnih politika i njihove implementacije, i jednostavno su primorane da hodaju po tankoj liniji kompromisa, ali nažalost ta linije je i dalje daleko od puta koji nas vodi ka punoj implementaciji Pariskog sporazuma.

Ima li ikakvih pomaka u Srbiji?

- Srbija je, nažalost, nekoliko koraka iza ovih svetskih tokova, ne samo da kasnimo u implementaciji politika i programa, ili nedostatku potrebne ambicioznosti, nego na

prvom mestu kasnimo u smislu usvajanja ključnih planova i politika koje su neophodne. I dalje nemamo usvojen bilo kakav čvrst plan ili strategiju o smanjenju emisija, niti plan o prilagođavanju na klimatske promene, niti plan o finansiranju ovih procesa. Jednostavno da biste neke procese pokrenuli, potrebno je da imate usvojene planove koje definišu njihovu implementaciju a mi to i dalje, kažem ponovo nažalost nemamo. Čak ne uspevamo ni da pratimo očekivanu dinamiku izveštavanja prema UNFCCC. Jednostavno, i pored toga što su posledice više nego jasno vidljive, i pored toga što nam se čini da je ova tema danas prisutnija u medijima u odnosu na pre samo par godina, u smislu nacionalnih politika ova tema je na dubokoj margini, a neke ozbiljnije akcije nema na vidiku. Ovakav odnos prema ovoj veoma važnoj temi neće biti bez posledica, mada je u ovom trenutku teško anticipirati njihov obim.

Klima 101/eEkolist

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi

Klimatolog prof. dr Vladimir Đurđević

SRBIJA JE NAJRANJIVIJA U EVROPI, U ODGOVORU NA IZAZOVE KLIMATSKIH

Kako navodi indeks koji je razvio američki Univerzitet Notr Dam, Srbija se nalazi na 92. mestu u svetu kada je u pitanju ranjivost na klimatske promene, i najranjivija je država Evrope. Ovaj indeks podrazumeva čitav niz pokazatelja, od koncentracije urbanog stanovništva i pripremljenosti na prirodne katastrofe do dostupnosti vode i poljoprivrednih kapaciteta. Istovremeno, Srbija se nalazi na teritoriji koja se naziva „vrućom tačkom“ klimatskih promena: porast prosečne temperature ovde je veći od svetskog proseka, a veća je i incidentnost ekstremnih događaja kao što su suše i intenzivne padavine. Ali ova zemlja, u kojoj je deset najtoplijih godina od 1951. do danas dogodilo nakon 2000. godine, u kojoj svake godine beležimo razne neprijatne rekorde po pitanju temperatura i padavina, a koja se u tehnološkim kapacitetima poljoprivrede nalazi u rangu poljoprivredno osiromašenih zemalja kao što su Avganistan ili Kenija – takođe je i jedna od najsporijih u Evropi kada je u pitanju usvajanje osnovnih strateških dokumenata u borbi protiv klimatskih promena i njihovih posledica.

„Državu suštinski ne interesuju klimatske promene“, kaže dr Vladimir Đurđević, meteorolog i redovni

profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu. „Ljudi koji rade u relevantnim agencijama žele da rade, i rade svoj posao, ali već prvi sledeći sloj, da li su to sekretari u ministarstvima ili neko drugi, već tu se gubi svako interesovanje.“

U međuvremenu, u ostatku sveta

dogovora, „aktivno učešće javnosti i poverenje u tranziciju su od najveće važnosti kako bi ove politike radile i bile prihvaćene“.

Naime, zelena tranzicija nije isključivo stvar država. U nju bi trebalo da se uključimo svi: od poljoprivrednog domaćinstva koje treba da zameni svoje peći za grejanje, preko taksi udruženja čiji članovi treba da zamene svoj vozni park, do privrednih giganata kao što je Elektromreža Srbije, koje u narednim godinama treba da prihvati hiljade novih megavata kapaciteta iz obnovljivih izvora energije.

ubrzavaju se industrijske, političke i ekonomske promene u zaokretu ka zelenim tehnologijama i održivom razvoju (zelena tranzicija). Da li će, i u kojoj meri Srbija zaostajati u ovom važnom procesu?

ZELENA TRANZICIJA

OBUHVATA SVE NAS, SA

DRŽAVOM KAO VODIČEM

Kako se navodi u zvaničnoj komunikaciji Evropske komisije povodom evropskog Zelenog

S obzirom na to da zelena tranzicija podrazumeva i međunarodne i regionalne sporazume, i nacionalne strategije, zakone i uredbe, nove takse i subvencije, i nova pravila, onda država ima ključnu ulogu, bila ona Srbija, Kina ili članica Evropske unije – ne samo finansijera, već i vodiča. Da bi nacionalni i nadnacionalni planovi koji upravljaju ovim nezamislivo kompleksnim procesima uopšte imali šansu da nas usmere na pravi put, oni moraju zaista mapirati naše realne, materijalne potrebe, ali oni pre svega moraju biti međusobno konzistentni. Bez konzistentnih, usklađenih planova na nivou države, bez

Kada su u pitanju klimatske promene, u srpskom državnom vrhu smenjuju se nezainteresovanost i neslaganja unutar Vlade, kažu vodeći domaći stručnjaci...

„Državu suštinski ne interesuju klimatske promene. Ljudi u relevantnim agencijama žele da rade, i rade svoj posao, ali već prvi sledeći sloj, da li su to sekretari u ministarstvima ili neko drugi, već tu se gubi svako interesovanje...”

EVROPI, A MEĐU NAJSPORIJIM KLIMATSKIH PROMENA

zakona i strategija koji podržavaju jedni druge i prave strukturu na koju stanovništvo i privreda treba da se oslone, ništa ne funkcioniše. A to je upravo mesto na kojem se Srbija spotiče – i to već godinama.

SRBIJA PRATI DIREKTIVE

EU PO PITANJU USVAJANJA

STRATEŠKIH DOKUMENATA

Primera radi: prema odredbama Pariskog sporazuma iz 2015. godine, svaka država na svetu predaje Sekretarijatu Okvirne konvencije UN o promeni klime (UNFCCC) tzv. Nacionalno određene doprinose (NDC) u kojima navodi svoje ciljeve i planove za suzbijanje klimatskih promena i njihovih

posledica – a pre svega, koliko koja zemlja planira da smanji svoje emisije gasova staklene bašte.

U Evropskoj uniji, članice ne predaju svaka svoj NDC, već Unija predaje jedan, zajednički. U međuvremenu, na nivou EU, svaka država članica imala je ponaosob obavezu da preda svoj nacionalni „klimatski i energetski plan do 2030. godine“, gde definiše šta će sve raditi u borbi protiv klimatskih promena, u cilju ostvarivanja onog šireg evropskog cilja (koji je sadržan u jedinstvenom NDC).

Evropska unija je svoj poslednji

NDC predala, po planu, 2020. godine, a početkom te godine pos -

lednje zemlje članice usvojile su i svoje klimatske i energetske planove. I svi ti dokumenti su načelno u sporazumu – njihovi zajednički i partikularni ciljevi se poklapaju, makar koliko je to moguće. Sa druge strane je Srbija. Mi smo se obavezali na ista pravila kao i EU, pa je i ovde trebalo da se usvoje ista ta dva dokumenta. Međutim, taj proces je već godinama u zastoju.

U SRBIJI SU DVA OSNOVNA KLIMATSKA DOKUMENTA POTPUNO NEUSKLAĐENA

Naime, Srbija je 2022. godine, bez gotovo ikakve medijske pompe,

Photo by Kelly Sikkema on Unsplash

KLIMATSKE PROMENE

nadležnom telu UN-a najzad predala svoj Nacionalno određeni doprinos, sa čitave dve godine zakašnjenja.

Međutim, i taj okasneli dokument nije bez kontroverzi. Naime, on je bio „izvađen“ iz šire Strategije niskougljeničkog razvoja, koju je napisalo Ministarstvo zaštite životne sredine još davne 2018. godine. Ta strategija, koja je tokom 2019. prošla sve neophodne javne rasprave, do danas nikada nije usvojena. Štaviše, toliko je vremena prošlo, i toliko se prilika promenilo od vremena njenog pisanja i raspravljanja, da je ona danas jednostavno zastarela – više nema ni smisla usvajati je u obliku u kojem je bila predstavljena.

Sa druge strane, drugi neophodni dokument, klimatski i energetski plan koji je ovde dobio akronim

INEKP, predstavilo je Ministarstvo rudarstva i energetike, i to tek 2022. INEKP je prošlog leta prvi put bio na javnoj raspravi, nakon koje je „vraćen“ u Ministarstvo. Trenutno se čeka na novu verziju i novu javnu raspravu.

Pored očiglednog kašnjenja, sagovornici Klime101 ističu da je najveći problem sa ovim dokumentima to što oni uopšte nisu usklađeni.

„INEKP i Strategija (niskougljeničkog razvoja) koriste dva potpuno različita modela“, kaže Danijela Božanić, meteorološkinja koja je učestvovala u više od deset klimatskih samita UN. „Od pretpostavki do rezultata, ništa nije usklađeno.“

Kako objašnjava Božanić, nisu usklađene čak ni osnovne mete: INEKP cilja na 40 odsto manje emisija CO 2 do 2030. godine, a Strategija na 33,3 odsto.

„I Strategija niskougljeničkog razvoja i INEKP su solidni dokumenti, ikao su rezultati daleko od nečeg što bi mogli nazvati ambicioznim planom“, objašnjava Vladimir Đurđević, „i koliko god bili neusklađeni. Mislim da je INEKP nešto ozbiljniji i bliži realnosti. Ali svakako se ne mogu sprovesti oba u njihovim trenutnim oblicima.“

Zašto bi dokumenti koje predlaže i usvaja jedna ista Vlada bili

neusaglašeni? Po svemu sudeći, krivac za ovo stanje je neslaganje među ministarstvima, životne sredine sa jedne i energetike sa druge strane. Svako je predstavilo „svoj“ dokument.

„Nijedan policy dokument ne može da pripada jednom ministarstvu“, kaže Božanić. „Na primer u Velikoj Britaniji ili Danskoj niko ne kaže: ta i ta strategija je iz tog iz tog Ministarstva. Svako ministarstvo ovde misli da je strategija njegova.“

Kako objašnjava Božanić, Sekretarijat za javne politike je Vladino telo koje ima za zadatak da se

e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

bavi upravo time: da usklađuje akte ministarstava, kako bi u pojedinačnim strategijama mogla da se vidi jedna šira, državna politika. Ali sudeći po strategijama koje se tiču klimatskih promena, u pitanju je, kaže, „mrtvo slovo na papiru“.

SRBIJA JE SPORIJA U LEGISLATIVI OD SVOJIH SUSEDA

Srbija ne kaska samo za Evropskom unijom kada su u pitanju ovi ključni dokumenti.

U grupi zemalja Zapadnog Balkana (gde su još i Crna Gora, Sev -

erna Makedonija, Albanija i Bosna i Hercegovina), Srbija je opet ubedljivo poslednja predala svoj NDC – isti onaj izveden iz nikada usvojene, u međuvremenu zastarele Strategije.

Zajedno sa ostalim zemljama regiona, Srbija je 2020. godine potpisala tzv. Deklaraciju iz Sofije o zelenoj agendi za Zapadni Balkan, u kojoj se, pored usklađivanja ciljeva sa Evropskom unijom po pogledu neto nula emisija i prilagođavanja na klimatske promene, obavezala i da će: „Preispitati i revidirati, po potrebi, svo relevantno zakonodavstvo za podršku progresivnoj dekarbonizaciji sektora energetike i obezbediti punu primenu, naročito u okviru Evropske zajednice“. „Progresivna dekarbonizacija sektora energetike“ je posebno veliki izazov za Srbiju, čak i u okvirima regiona. Naime, Srbija je lider u regionu kada je u pitanju upotreba uglja kao energenta, kao i u apsolutnim brojkama upotrebe uglja u proizvodnji električne energije; ubedljivo najviše u regionu izdvaja za subvencije za ugalj, više nego sve gorepomenute zemlje zajedno. Po podacima pre pandemije, ta brojka je iznosila preko 40 miliona evra godišnje, a Deklaracija iz Sofije predviđa da se subvencije za ugalj smanje i postepeno ukinu.

Napuštanje uglja nije samo stvar borbe protiv klimatskih promena –ono bi predstavljalo i veliki korak u rešavanju problema zagađenja vazduha, gde po podacima Ministarstva za zaštitu životne sredine,

samo od posledica zagađenja

česticama PM2,5 umre gotovo 10.000 ljudi godišnje.

PROGRAM ZAŠTITE VAZDUHA TAKOĐE JE U POTENCIJALNOM RASKORAKU

Vlada Republike Srbije je 2022. godine usvojila Program zaštite vazduha, koji bi najzad trebalo da ponudi okvir borbe protiv vazdušnog zagađenja u Srbiji. Međutim, mada je Program relativno detaljan u svojim merama i predloženim instrumentima, on nigde ne može da se pozove na (još jednom, neusvojene) dokumente koji se bave borbom protiv klimatskih promena, iako su, načelno, sve to planovi smanjenja emisije štetnih gasova. Problemi zagađenja vazduha i klimatskih promena su nerazdvojivi; oba izaziva upotreba fosilnih goriva. Ali to se teško da primetiti čitanjem Programa zaštite vazduha. Evo šta se dogodi usled nepostojanja saglasnosti. Sa jedne strane, INEKP, koji je bio predstavljen takođe tokom 2022. godine, planira državna ulaganja u tržište električnih automobila i razvoj mreže za e-punjenje; sa druge, Program zaštite vazduha predlaže subvencije za zamenu voznog parka, a posebno starih dizelaša, novim efikasnijim benzincima iz EU.

Naravno, moguće je sprovesti obe akcije. Ali šta ove razlike treba da znače za građane ili pravna lica zainteresovane za subvencije? Da li treba da vagaju između već usvojenog Programa zaštite vazduha

Photo by Simon Berger on Unsplash

ili još uvek neusvojenog, ali ambicioznijeg Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana? Da li treba da „izaberu“ Ministarstvo za koje veruju da će bolje sprovesti sopstvene ideje?

Buduće investicije iz EU mogu zavisiti od domaće legislative Veliki je broj državnih akata koje bi trebalo da usmerava ili makar informiše krovna klimatska strategija. Prošle godine je usvojen i Program razvoja cirkularne ekonomije, a pre toga Program upravljanja otpadom.

Potonji je opet indikativan jer, primera radi, i ne govori o smanjenju emisija gasova staklene bašte, iako bi to morao po Zakonu o klimatskim promenama, ali zato uključuje najavljene spalionice otpada u Beogradu, Nišu i Kragujevcu. Spalionice mogu biti prihvatljiva mera, posebno u zemlji

koja ima ozbiljan problem sa otpadom kao što je Srbija, ali – kakve će emisije imati ova rešenja za otpad? I da li će i koliko zagađivati vazduh? I ko će se i kada baviti tim pitanjima?

U međuvremenu, Evropska unija je oktobra 2020. godine usvojila Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan 2021-2027, koji podrazumeva oko 9 milijardi evra namenjenih regionu kroz predpristupne fondove EU, sa zelenom tranzicijom kao jednom od ključnih ciljeva. U okviru ovog plana finansira se, primera radi, deo troškova izgradnje vetroparka Kostolac, planirane snage 73 MW, a koji treba da bude završen tokom 2024. godine.

Ali ako će se ovakve investicije nastaviti, a Srbija nastavi da „vuče noge“ i predlaže i usvaja neusklađene propise, kad-tad će

morati da „počisti svoje dvorište“ i zaista posveti pravi državnički rad u borbi protiv klimatskih promena. Uostalom, u svim ovim procesima nisu ključne reči.

„Na primer, indikatori koje koriste Ministarstva za praćenje i sprovođenje svojih strategija, kada se uopšte i koriste, svejedno ne uključuju klimatske promene“, kaže Danijela Božanić. „Niko izgleda ne misli da treba da se prati sprovođenje svih tih strateških dokumenata. Strategije su nam neophodne, ali ne može se ostati na usvajanju dokumenata.“

Nikola Zdravković Ovaj tekst donosimo zahvaljujući saradnji s portalom „Klima 101”

https://klima101.rs

Photo by Katie Rodriguez on Unsplash

EKOCID DA SE UVRSTI U KRIVIČNO PRAVO EU

Posledice

razarajućih ljudskih aktivnosti, uskoro bi u Evropskoj uniji (EU) mogle da budu proglašene kažnjivim krivičnim delom...

Godine 1999. naftni tanker kompanije Total nasukao se na obalama Bretanje. Izlilo se preko 30 hiljada tona goriva koje je delove Atlantskog okeana obojilo u crno. Ovo je bila jedna od najgorih ekoloških katastrofa u Francuskoj koja je skrenula pažnju Evropske unije (EU) na ekocid, što u doslovnom prevodu znači ubijanje životne sredine.

Skoro 25 godina nakon ovog nemilog događaja, Evropski parlament usvojio je predlog da se ekocid uvrsti u Direktivu o zaštiti životne sredine kroz krivično pravo. U novom predlogu poslanika, predstavljenom prošle nedelje, uključena je zakonska definicija ekocida i relevantnih pojmova.

„Situacija na polju životne sredine na našoj planeti je više nego kritična. Neophodno je novo zakonsko doba”, izjavila je poslanica Zelenih, Mari Tusan. „Ekocid predstavlja revolucionarno pravno sredstvo od suštinske važnosti za zaštitu životne sredine.”

Ako se ovaj nivo ambicioznosti zadrži i tokom predstojećih pregovora sa članicama i Evropskom komisijom, države će morati da

priznaju ekocid u okviru svojih nacionalnih zakonodavstava.

Prema nacrtu Evropskog parlamenta, ozbiljna šteta naneta kvalitetu vazduha, zemljišta ili vode, biodiverzitetu, ekosistemskim uslugama ili funkcionisanju, životinjama ili biljkama treba da se posmatra kao zločin posebne težine.

Prestupnici, bilo da su u pitanju kompanije ili pojedinci, bili bi sankcionisani u skladu sa pravnim sistemima članica, a sankcije mogu da budu novčane ili zatvorske.

Aktivisti su pozdravili moguće dodavanje ekocida na listu kažnjivih krivičnih dela u EU. Smatraju da će se donošenje zakona o ekocidu preliti i na druge zemlje, kao i da će tako otvoriti put da ekocid postane za izmenu Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda. Cilj aktivista je da se ekocid prepozna kao peti međunarodni zločin pored četiri postojeća – genocid, zločini

protiv čovečnosti, ratni zločini i zločin protiv mira (agresija).

„Kao što je to bio slučaj 1945. sa genocidom i zločinima protiv čovečnosti, globalna zajednica danas se suočava sa novom pretnjom: surovom i široko rasprostranjenom ili dugotrajnom štetom za životnu sredinu koja izlazi iz postojećih zakonskih obaveza i odgovara konceptu ekocida koji nastaje”, kazao je advokat i pisac, profesor Filipe Sends. „Ovo je najznačajniji prvi korak zato što EU nastoji da predvodi region i čitav svet ka boljoj budućnosti životne sredine.”

Jelena Kozbašić Ovaj tekst donosimo zahvaljujući saradnji s portalom „Klima 101”

https://klima101.rs

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Photo by Beth Jnr on Unsplash

AKTIVNOSTIMA U SVIM OGRANCIMA JP „VOJVODINAŠUME” OBELEŽEN

Ovogodišnja tema obeležavanja međunarodnog dana šumaje„Šumaizdravlje–Zdravešumezazdraveljude”.

Takođe, zaposleni su učestvovali u akcijama pošumljavanja i čišćenja...

Šume, njihovo održivo upravljanje i korišćenje, ključni su za borbu protiv klimatskih promena ali su jedan od važnih faktora u smanjenju siromaštva i dostizanju ciljeva održivog razvoja (Sustainable Development Goals). Šume, pokrivajući trećinu svetske kopnene površine, obezbeđuju i više od 300 različitih funkcija. Oko 1,6 milijardi ljudi direktno zavisi od šuma i od njih obezbeđuju

hranu, lekove, gorivo i utočište. Šume su biološki najrazličitiji ekosistemi na kopnu, u kojima živi više od 80% kopnenih vrsta životinja, biljaka i insekata.

Ovogodišnja tema obeležavanja

međunarodnog dana šuma je „Šuma i zdravlje – Zdrave šume za zdrave ljude”.

Ovogodišnji moto/slogan Dana šuma nas podseća na to koliko je zdrav život uslovljen zdravom prirodom. Preko 20 odsto lekova danas imamo zahvaljujući

šumama, a procenjuje se da se oko 50.000 biljnih vrsta koristi u medicinske svrhe.

U okviru obeležavanja Međunarodnog dana šuma, JP „Vojvodinašume”

realizovalo je brojne aktivnosti sa preko 500 učesnika tj. dece predškolskih i školskih ustanova i studenata. Svi ogranci preduzeća, za ovaj važan ekološki datum, pripremili su brojne sadržaje.

Kovilj

Višnjićevo Novi Sad

Kovin

Kupinovo

OGRANCIMA PREDUZEĆA MEĐUNARODNI DAN ŠUMA

Šumsko gazdinstvo „Novi Sad”

Akcija pošumljavanja sa đacima

Srednje tehničke škole „Mileva Marić

Ajnštajn” iz Novog Sada (odeljenja

šumski tehničar). Ovom prilikom u GJ „Šajkaška” zasađeno je 2.100 sadnica

vrbe, 50 sadnica bele topole i 50 sadnica euroameričke topole.

Zaposleni ŠG „Novi Sad” posetili su vrtić Kolibri u Novom Sadu i održali edukativnu radionicu.

Sa Pokretom gorana Vojvodine organizovana je akcija uređenja Karlovačkog dunavca.

Administrativni radnici i inženjeri na uređivanju šuma u ŠG „Novi

Sad” učestvovali su takođe u akciji pošumljavanja.

Šumsko gazdinstvo „Sombor”

20 zaposlenih ŠG „Sombor” sproveli su akciju pošumljavanja tokom dva

dana 20. u 21.03. u Subotičkoj peščari (GJ „Subotičke šume”) sa 100 đaka

Srednje tehničke škole „Mileva Marić Ajnštajn”. Tokom dana posađeno je 5.000 sadnica bora na površini od oko 3 ha.

Šumsko gazdinstvo „Sremska Mitrovica”

Studenti Šumarskog fakulteta posetili

su ŠU „Kupinovo” i SRP „Obedska bara”. Studenti su se upoznali sa aktivnostima obnove šuma, planiranja gazdovanja šumama i segmentom upravljanja zaštićenim područjima. Deca 5. razreda iz škole u Višnjićevu (njih 15) posetila su Šumsku upravu „Višnjićevo”.

Zaposleni ŠU „ Morović ” su sa desetak dece (2. i 4. razred) iz OŠ „Filip Višnjić” imali terenski obilazak sadnje jasena i kroz igru učili o značaju šuma. Međunarodni dan šuma u ŠU „Klenak” je obeležen sa 70 dece iz Osnovnih škola iz Platičeva i Klenka posetom lovačkoj kući „Karakuša”

Pančevo

Kupinovo

Vršac

Zaposleni ŠU „Kupinovo” održali su edukativni čas za 60 dece iz Osnovne škole „Dušan Vukasović Diogen” iz Obreža.

Šumsko gazdinstvo „Banat”

Pančevo

Četvrti razred OŠ „Dositej Obradović” iz Opova bio je gost ŠU „Opovo”.

Zajedno su u dvorištu škole zasadili 8 sadnica hrasta lužnjaka.

U OŠ „2. oktobar” u Zrenjaninu predstavnici ŠU „Zrenjanin” održali su edukativni čas o vrednosti i značaju šuma. Posle predavanja zasađene su sadnice u dvorištu škole.

ŠU „Kovin” je u saradnji sa OŠ „Jovan Jovanović Zmaj” iz Kovina obeležila

Dan šuma sa najmlađim đacima tako

što su nakon kratke priče o značaju

šuma zajedno zasadili pet sadnica

hrasta lužnjaka u školskom dvorištu. Predstavnici iz direkcije ŠG „Banat”

Info

Sve informacije o radu Javnog preduzeća ,,Vojvodinašume” možete dobiti putem sledećih

kontakata:

Telefon: 021/431-144 (centrala)

Fax: 021/6433-139

www.vojvodinasume.rs

Pančevo i ŠU ,,Pančevo” izvršili su sadnju sadnica hrasta lužnjaka u četiri vrtića u Pančevu. Deci je uz prigodno predavanje i zajedničku sadnju ukazano na značaj šuma.

Zaposleni ŠU „Vršac” posadili su pet sadnica lužnjaka u OŠ „Mladost” i šest sadnica lužnjaka u vrtiću „Kolibri” u Vršcu.

Simbolično na Međunarodni dan šuma, predstavnici direkcije preduzeća su učestvovali u prezentovanju rezultata Twinning projekta „Unapređenje upravljanja šumama u Srbiji kao doprinos ublažavanju klimatskih promena i prilagođavanju na izmenjene klimatske uslove” u organizacije Uprave za šume, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Takođe, direktor preduzeća Roland Kókai sa izvršnim direktorima dr Markom Marinkovićem i Milanom Sučevićem su učestvovali u studijskoj poseti reprezentativnim rasadnicima u Poljskoj u cilju sagledavanja primera dobre prakse u rasadničkoj proizvodnji.

BIVŠA DEPONIJA KRAJ

ČELAREVA U NOVOM RUHU

Na poziv Skupštine opštine Bačka Palanka, JP „Vojvodinašume” je uzelo

aktivno učešće u projektu rekultivacije bivše deponije u Čelarevu, a Adria Media Group sa kojom je Preduzeće jedan od partnera u akciji „Zasadi drvo” rado je podržala ovu aktivnost i medijski je propratila.

Sredinom prošle godine, ovde je bila neuređena, divlja deponija, na kojoj je često izbijao požar, a od danas će rasti zasad bagrema, sibirskog bresta i duda. Kao partneri u projektu, svoj doprinos smo dali tako što smo na osnovu uslova na terenu obezbedili sadnice, izvršili trasiranje, izbušili rupe

Photo: Zoran Mirčetić

Novi Sad

i učestvovali u samoj sadnji. Kao volonteri u sadnji su učestvovali građani Čelareva i Bačke Palanke, Humanitarno ekološke organizacije iz Novog Sada i Beograda, JKP iz Bačke Palanke i drugi.

Na pripremljenoj površini od 2,3 hektara, zasađene su sadnice koje su proizvedene u rasadnicima: Ečka, Karlovača i Čelarevo. Izbor sadnog materijala je napravljen na osnovu uslova zemljišta, a vodilo se računa da to budu vrste koje će se lako adaptirati na surove uslove staništa i opstati. Kao pionirska i medonosna vrsta, bagrem je posebno značajan za pčelarstvo jer je bagremov med veoma tražen na tržištu. Sa druge strane, plod duda će biti hrana pticama, a sibirski brest je izabran zbog svojstva da je veoma otporan na sušu.

Potrudili smo se da ovaj zajednički posao bude uspešan. U tom smislu, sa ciljem popravke strukture i kvaliteta zemljišta, u rupe je pre sadnje ubačen

i humus. Očekujemo da će već u narednoj vegetacionoj sezoni ovaj prostor biti obogaćen kroz potpuno nov ekosistem, u kojem će utočište naći brojne ptice, i sitne životinje, a građani Čelareva će imati čistiju životnu sredinu.

PROLEĆNA VOLONTERSKA

AKCIJA NA OBEDSKOJ BARI

Još jedna volonterska akcija održana je 23. marta u SRP „Obedska bara”. Ovog puta akciju je organizovala organizacija „Discover Serbia”, a volonteri su bili zaposleni kompanije Robert BOSCH. U akciji je uklonjeno oko dve tone otpada, uglavnom uz rubove rezervata koji gravitira ka selu Kupinovo i pored putnog pravca Obrež-Kupinovo. Očišćeni su delovi rezervata koji su najizloženiji uticaju prolaznika i meštana, a koji odlažu otpad na nedozvoljena mesta. Ovi rubni delovi rezervata su dodatno izloženi lakšem raznošenju otpada putem

poplava reke Save, pri čemu se taj otpad raznosi vodom i u šume i dalje u delove rezervata.

Akcija je sprovedena sa preko 200 volontera, koji su raspoređeni u više timova. Akcija je imala za cilj uklanjanje otpada na obali i uklanjanje plutajućeg otpada sa vodenih površina uz angažovanje ekološke flote-čamaca „Discover Serbia”.

Period proleća na Obedskoj je period visokih voda, kada se doseljavaju barske ptice, kada voda puni bare i depresije rezervata što predstavlja život barskih staništa. I baš taj prirodni fenomen je omogućio plovidbu

livadama Kupinika koje su u prethodne tri decenije, kroz ekološke akcije Mladih istraživača Srbije i održavanje od strane upravljača, revitalizovane i održavane u povoljnom stanju.

Ova plovidba čamcima je asocirala na plovidbu Obedskom barom u doba Brankovića i života na tvrđavi Kupinik, iz perioda od pre pet vekova.

SHAKESPEARE KAO EKOKRITIČAR, EKOAKTIVISTA I NAŠ SAVREMENIK

Glavna prethodnica savremenih klimatskih promena je prelazak sa upotrebe drva na upotrebu uglja, kao sirovine i goriva. Po tumačenju istoričara razvoja gradova, Luisa Mamforda, to se odnosi na prvi talas industrijske revolucije koji se pokrenuo u ranom Srednjem veku, odnosno u Šekspirovo vreme. To je podstaklo konkurentski ekonomski razvoj i proizvelo vidljive efekte bez presedana, kao što su urbano zagađenje vazduha i degradiranje poljoprivrednog zemljišta. Šekspir, koji je živeo u to vreme, govorio je o senzibilitetu životne sredine u svakoj eri, a posebno u postromantičarskom periodu, zbog svoje izuzetne pažnje prema prirodnom svetu i ljudskim interakcijama sa njim. Refleksiju toga, kao neku vrstu ekokritike, možemo čitati i danas kroz njegova dela.

Kako Šekspir može da govori o našoj trenutnoj klimatskoj opasnosti?

Šekspirovo ekokritičko pisanje otkriva kako današnji uslovi životne sredine potiču iz rane moderne Engleske i predstavljeno je kroz drame i pesme. To je takođe i Šekspirova

kritika ekološki destruktivnih oblika potrošačke kulture. Oni su zasnovani na novonastaloj kapitalističkoj

fantaziji o neograničenom korišćenju zemlje, vode i porobljenih ljudskih resursa kako bi se održao sve veći ekonomski rast i profit. Vodeći pokazatelj ovih trendova bilo je krčenje šuma u engleskim šumama i prekomorska eksploatacija šuma Novog sveta, između ostalog predstavljena u „Oluji” („The Tempest”).

„Svet je van sebe. Politički nemiri i nesređena klima stvaraju teška vre-

Eko-teatralni Šekspir može da pokrene ljude na razmišljanje i da dotakne njihovu svest o životnoj sredini, u današnjem trenutku.

mena. I ljudi su van sebe. Suparništvo među braćom i sestrama i porodični razdori izazivaju bol u srcu i nelagodnost duša. Na ostrvu punom čudnih zvukova i čudesnih prizora, majka i ćerka se bore da prežive. Onda jednog dana, njihovi davno izgubljeni neprijatelji isplovljavaju na vidiku na horizontu. Okruženi besnim morem, ponovo ujedinjeni neprijatelji su primorani da se suoče sa svojom prošlošću i samim sobom. ‘Oluja’

traži od nas da ispitamo delikatnu ravnotežu u našim ličnim odnosima, kao i sa krhkim ekosistemima oko nas. Kakvu štetu nanosimo jedni drugima – i svetu prirode? Na kraju, mlada ljubav donosi nadu u bolji život: možda su izlečiti sebe i popraviti planetu jedno te isto”. Deo iz programa predstave „Oluja” čijih dva sata i 45 minuta trajanja ne osetite. Imala sam sreće da pogledam ovu predstavu u Royal Shakespeare Company u njenoj šestoj adaptaciji od postojanja pozorišta u današnjem formatu u Stratfordu upon Avon, rodnom gradu Williama Shakespeara.

Posle prve scene u predstavi „Oluja”, koja se odvija na brodu, na moru tokom oluje, ostatak priče smešten je na udaljenom ostrvu gde Prospero, složen i kontradiktoran lik, živi sa ćerkom Mirandom i dvojicom slugu: Kalibanom, figura divljeg čudovišta, i Ariel, prozračni duh. Ovo umetničko delo Šekspir je predstavio Londonskoj publici 1611. godine. Nije čudo što je Šekspir bio inspirisan olujom kada je četiri godine pre toga taj deo Engleske zahvatilo katastrofalno nevreme sa orkanskim vetrom, padavinama i poplavama u kojima je stradao veliki broj ljudi i životinja. Veoma slično nevremenu o kome

„Oluja” traži od nas da ispitamo delikatnu ravnotežu u našim ličnim odnosima, kao i sa krhkim ekosistemima oko nas. Kakvu štetu nanosimo jedni drugima – i svetu prirode?

EKOKRITIČAR, SAVREMENIK

smo čitali u vestima iz 2022. godine u kojima se opisuje oluja „Franklin” koja je pogodila i UK.

Svakodnevno slušamo u vestima o katastrofama koje se dešavaju i koje

Uz naslovnu stranu

Levo: Naslovnica novina iz 1607. koje izveštavaju o katastrofalnoj oluji u Engleskoj; Desno: William Shakespear piše svoje delo „Oluja” na svom malom laptopu.

pogoršaju klimatske promene, o nestajanju polarnih ledenih ploča i zatrovanim rekama, jezerima i hrani. Svaka godina donosi nove rekordne nivoe CO2 u atmosferi i globalne

U utorak, 20. januara 1607. godine, obalna područja Bristolskog kanala bila su poplavljena naglim porastom nivoa mora. Tradicionalno se smatralo da su ovu poplavu izazvale oluje, ali neki teoretičari tvrde da je poplava možda bila uzrokovana seizmičkom aktivnošću u Bristolskom kanalu, što je dovelo do formiranja cunamija. Voda je pokrivala površinu od 24 milje u dužinu i četiri u širinu samo u okrugu Monmouthshire. Ukupno je pogođeno 26 parohija, uključujući Goldklif, Kaldikot, Rogit i Krajstčerč. Autor ovog traktata je procenio da je poplava prouzrokovala smrt oko 2.000 ljudi i štetu u vrednosti od 100.000 funti. Ovaj traktat je napisao sveštenik Vilijam Velbi i ušao je u Stationer’s Hall 12. februara 1607. Velbijev ton propovedi često nadmašuje njegov opis poplave, ali ovaj traktat i dalje ostaje važan savremeni prikaz događaja.

Izvor: https://issuu.com/lion7/docs/monmouthshire

rekorde potrošnje fosilnih goriva za grejanje. Znamo da moramo napustiti ekonomiju zasnovanu na ugljeniku, skoro zavisnički konzumerizam i industrijsku poljoprivredu da bismo zaštitili sledeće generacije ljudi i životinja.

Ali da bi motivisali stvarnu promenu, veoma je važno da pratimo i poruke angažovane umetnosti koja će povezati publiku sa dešavanjima, kroz aktivizam. Šekspirove priče i likovi pružaju ovu mogućnost. Eko-teatralni Šekspir može da pokrene ljude na razmišljanje i da dotakne njihovu svest o životnoj sredini, u današnjem trenutku.

Pored rediteljke Elizabeth Freestone za ekološki aspekt predstave „Oluja” zadužen je i Tom Pajper,

Photo

dizajner predstave. Cilj u dizajniranju predstave je bio da pored svega bude i ekološki prihvatljiva produkcijski i zbog toga su se tokom rada suočavali se izazovima da ispune standarde tzv. Zelene knjige održivog pozorišta - seta uputstava kako da pozorište bude zelenije, a prvi savet u Zelenoj knjizi je da ne osmišljavaju nešto novo, već da koriste stvari koje već imaju, ako im je potreban rekvizit, kostim ili čak kompletna pozornica.

U skladu sa tom preporukom, nabavljali su i rekvizite za predstavu „Oluja”, skupljajući odbačenu burad i kontejnere iz prošlih predstava. Počeli su od obilaska skladišta Royal Shakespeare Company (RSC) identifikujući

sačuvane predmete iz drugih predstava, a koje su mogli prenameniti. Obzirom da se radnja predstave „Oluja” dešava se na ostrvu, znači prostoru okruženom morem, organizovano je sakupljanje stvari koje su bile ostavljene na plaži jer im je to izgledalo kao dobar način da se nabavi dovoljno rekvizita. Takođe, ono što nisu uspeli naći, kupili su u secondhand prodavnicama. Korišćenjem pronađenih predmeta kao rekvizita uspevali su da naprave neke zaista autentične predmete, bez povećanog carbonskog otiska ili korišćenja novih materijala za pravljenje ili prilagođavanje. To znači da su smislili neke zaista kreativne i održive načine nabavke rekvizita, koji će se prenositi i u naredne pred-

stave. U predstavi se koriste kanistri i plastične boce, pvc vreće, vodovodne cevi..

Takođe, radili su sa lokalnim grupama za sakupljanje smeća. Grupa Rubbish Friends (Prijatelji smeća) pronašla je neke zanimljive stvari na ulicama Stratforda. Prijatelji smeća se redovno sastaju radi sakupljanja otpada u stambenim oblastima Stratforda, pružaju opremu i savete drugim grupama i preduzećima kako da organizuju sopstvene sakupljače smeća i podržavaju svakoga ko želi da smanji otpad i poboljša životnu sredinu. Sakupljanje otpada je jeftina, skromna, „zarazna“ društvena aktivnost za sve uzraste i sposobnosti. Podsticanje ove vrste aktivizma je veoma afirma-

tivno, bazira se na volontiranju. A obzirom na smanjene budžete gradova što se najviše odrzilo na komunalne usluge, delotvorno je u održavanju otpada pod kontrolom. To podstiče razgovore o lokalnom području, o reciklaži i o životnoj sredini. Great British Beach Clean analizira vrstu pronađenog smeća, a zatim ga standardizuje na to koliko se stvari nađe na 100 metara plaže. U 2018. godini u Engleskoj je bilo 215 malih komada plastike ili polistirena i 46 cigareta na svakih 100 metara plaže. Smeće takođe košta lokalne vlasti 699 miliona funti ili 30 funti po domaćinstvu svake godine. Ova saradnja Prijatelja smeća sa RSC je veoma podsticajna za obe strane jer RSC koristi svoje platforme da istakne problem prisutnog otpada u okruženju i izazove publiku da razmišlja o nusproizvodima masovne potrošnje i lošoj navici da se koristi plastika za jednokratnu upotrebu.

Pored toga, tu su vešti zanatski radnici RSC-a sposobni da predmete prenamene u novi dizajn.

Drveni podovi iz neke od prethodnih predstava su obloženi vegetacijom, kako bi se stvorio osećaj napuštenog pozorišta, punog starih stvari i krpa. A to publici opet deluje kao da vidi ostatke broda nakon brodoloma. Pozorište omogućava da se stvori

grafi naprave da stvari izgledaju staro i pokvareno. Kostimi se mogu nabaviti u prodavnici ili u dobrotvornim radnjama, osim kada želite nove stvari - kada želite kostime za likove koji su veoma bogati. Plemići, na primer u ovoj adaptaciji Oluje, su mega bogataši koji zagađuju svet. Oni krstare Mediteranom na svojim luksuznim jahtama, žaleći se na smeće na njihovim privatnim plažama. Šekspirov tekst posebno govori, kroz reči Gonzala, koliko je njihova odeća lepa u „svojoj svežini i sjaju“ novostvorenih i kostimograf mora da realizuje tu ideju. Tu su i potrebe za rezervnim kostimima u predstavi. Ako neko ima pantalone koje se pokvase ili pokvare, treba imati duplo da bi bile suve za drugu predstavu ili matine. Dakle, liku može trebati tri ili čak četiri para pantalona da bi obavio predstavu. To otežava nabavku već korišćenih pantalona jer su potrebna četiri ista para. U svakom slučaju, nastoje da izbegnu brzu modu i nabavljaju od etičkih kompanija. Da bi napravili održivu predstavu „Oluja” (The Tempest) bilo je neophodno da izbegnu kupovinu novih stvari, da zadrže ugljenični otisak na niskom nivou minimiziranjem isporuka, i prilagoditi za ponovno korišćenje rekvizita što je više moguće.

svet maštovite priče od elemenata koje dizajner unosi u prostor. Nekoliko metafora može istovremeno da živi zajedno, u jednoj slici - uništeno pozorište, ekološka katastrofa i brodolom. Najveći izazov je u pozorišni kostim, gde po Zelenoj knjizi održivosti žele da odeća ima život pre i posle predstave. Sjajno je kada kostimo-

Predstava „Oluja”, po delu Williama Shakespeare završila je svoj repertoarski život 4. marta 2023. ali je i tematski i produkcijski definitivno značajna poruka i reakcija na aktuelne klimatske promene ali i ostale izazove kroz koje svi zajedno prolazimo, iako je prošlo više od 400 godina od njenog prvog izvođenja.

Autor: Majda Adlešić

Predstava „Oluja” je i tematski i produkcijski značajna reakcija na aktuelne klimatske promene ali i ostale izazove, iako je prošlo više od 400 godina od njenog prvog izvođenja.

BAŠTA IZ BAJKE, A U TREŠNJEVCU

Na površini od 1,2 hektara zastupljeni su botanički i ukrasni segmenat, ispresecana je zelenom stazom, a pruža mir i priroda je nadohvat ruke

Malo ko ume da maštu pretvori u stvarnost. Među privilegovanim svakako je Lejla Randovič, vrtlarka iz Trešnjevca, sela smeštenog na pola puta između Sente i Kanjiže. Sećanja je vraćaju u detinjstvo kada se još kao dete divila bašti bake svoje drugarice i sanjala da i ona ima takvu.

Život je nepredvidljiv, teško je njime upravljati, a jednog dana kockice se ipak slože i sve dođe na svoje mesto. Tako je i Lejla, pre više od jedne decenije, slučajno posetila prelep vrt u Mađarskoj, koji je u njoj ponovo probudio dečji san. Nekako baš u to vreme njena porodica se preselila u novu kuću, s lepim položajem na kraju sela i jednim hektarom zemlje. Za početak, odlučila je da oplemeni okućnicu cvetnom baštom. Početak nije bio lak, ali uz stručnu literaturu, savete vrsnih baštovana, vrt je polako dobijao novu dimenziju, neodoljivo podsećajući na engleski. Potvrda da je ispunjena estetska i floristička forma vrta stigla je u vidu laskave titule “Najlepša bašta Srbije u 2016”. Zvanična potvrda da radi nešto kako treba dala joj je krila da ide

dalje. U međuvremenu, Lejla je bila na stručnoj ekskurziji u severnoj Nemačkoj i Holandiji. Tamo se upoznala s velikim vrtovima, lepim baštama, novim cvetnim vrstama i njihovim načinom gajenja. Po povratku je bila sigurna da želi baš veliki vrt s mnoštvom cvetnih vrsta. Pre skoro jednu deceniju projekat iz glave počeo je da se realizuje u polju na površini od 1,2 hektara. U početku je sadila sve do čega je stigla, uključujući cvetne vrste koje je donela s puta. Pratila je kako se razvijaju, umnožavala ih i pokušavala da formira grupe prema vremenu cvetanja. Suština engleskog vrta je da biljke prirodno rastu. U njemu je sve dozvoljeno. Ravnopravno je zastupljeno drveće, žbunovi, razne cvetne vrste, lekovito bilje, a neizostavan segment su engleske ruže. Tako je i u Lejlinom vrtu, gde su ruže zastupljene sa 40 vrsta. S proleća procvetaju lukovice, a u maju bašta se oblači u predivne jorgovan nijanse kada procveta 150 vrsta irisa, a pre samo pet godina bilo ih je 280. Ubrzo će procvetati i druge vrste pružajući čulima neverovatnu sliku savršene prirode. Na jednom mestu su razne

cvetne vrste i dekorativne drvenaste forme.

Lejli je uspelo da nakon prvih pet godina rada u vrtu bude zastupljen ogroman broj biljnih vrsta. Od drvenastih prisutan je kedar, razne vrste listopadnog drveća, ukrasni žbunovi, zatim trajnice, a među njima ima dosta seduma. Tu su i ukrasne trave, lekovite biljke, ali u ukrasnoj formi, poput ehinacee, mente, lavande i mnogih drugih. Bašta ima više segmenata, kako botaničkih tako i ukrasnih, a ispresecana je zelenom stazom. Tu se oseća mir, spokoj, a priroda je nadohvat ruke.

Da bi bašta bila tako lepa treba joj posvetiti puno rada i truda, a posla u njoj uvek ima. Lejla to dobro zna i

sve voli sama da radi. Kad je vreme za kopanje angažuje dve radnice, ali i ona radi s njima kako se ne bi oštetile lukovice i korenov sistem, ili da se slučajno, greškom, neka biljka ne izvadi. Istovremeno, bašta predstavlja i bogatu kolekciju botaničkog materijala. Zima je gotova, lagano počinju pripreme za proleće. Posla ima, iznosi se osušeni biljni materijal, orezane grane, a i celu površinu treba okopati. Proleće je i vreme je sadnje. Poručene su sadnice belog drena i divlje jabuke, a stižu i tri vrste hortenzija.

Posebna pažnja ovde se poklanja zaštiti. Lejla je pobornik što manje upotrebe pesticida. Uz supruga zastupa firmu u Kanjiži, čiji je glavni moto poslovanja očuvanje

Suština engleskog vrta je da biljke prirodno rastu. U njemu je sve dozvoljeno. Ravnopravno je zastupljeno drveće, žbunovi, razne cvetne vrste, lekovito bilje, a neizostavan segment su engleske ruže...

zdravlja živog sveta primenom biopreparata na bazi huminske kiseline. S obzirom na to da su preparati na prirodnoj bazi, bogati makro i mikroelementima, a koriste se za poboljšanje kvaliteta zemljišta, za prihranu i zaštitu biljaka, našli su svoje mesto i u ovoj cvetnoj bašti.

Pročulo se za baštu u trešnjevačkom ataru, a i šire. Prvi posetioci u nju su kročili nakon tri godine otkako je nastala. Interesantno je da je do pojave korone baštu posetilo 200 ljudi koji su bili fascinirani fantastičnim doživljajem prirode u trešnjevačkom ataru.

Nažalost, pojava kovida poremetila je sve planove. Bašta više nije primala posetioce. Lejli su iskrsli neki novi poslovi koji su je zaokupili, ali nije zaboravila baštu. Lokalna zajednica je prepoznala njen neverovatan dar i ponudila joj da radi kao pejzažni arhitekta na osnovu bogatog iskustva koje je sticala proteklih trinaest godina. Prošlogodišnja suša ostavila je traga i u njenom vrtu. Ono što je čini posebno sretnom je što je u avgustu prošle godine uspela da izgradi tri manja ukrasna jezera u vrtu, nastavljajući tako polako realizaciju svojih planova.

U planu je da u narednom periodu, kada se bašta ponovo otvori za posetioce, organizovane posete budu jednom ili dva puta godišnje. Ideja ima ali nedostaje vreme da im se Lejla u potpunosti posveti. Želja joj je bila da krene i sa saksijskom proizvodnjom trajnica koje su zastupljene u bašti, tako da posetioci kada se zaljube u neku baštensku biljku mogu i da je ponesu kući. Takođe, sanja i o svom blogu gde bi s korisnicima društvenih mreža podelila svoja iskustva. Za sada su to još uvek nedosanjani snovi.

Tamara Gnip/Poljoprivrednik

Foto: Lejla Randovič

BAŠTOLOGIJA - ODRŽIVO BAŠTOVANSTVO

Koncept baštologije podrazumeva da u proizvodnji povrća nema otpada i da se sve vraća prirodi. Otpad iz kuhinje se kompostira i tako vraća u bašte, čime se eliminiše upotreba dodatnih sredstava, posebno hemijskih.

Ideju koju želimo da razvijemo, posebno u školama, nazvali smo Baštologija - održivo baštovanstvo. Koncept baštologije podrazumeva da u proizvodnji povrća nema otpada i da se sve vraća prirodi. To znači da se pre svega otpad iz kuhinje i same proizvodnje kompostira i tako vraća u bašte, čime se eliminiše upotreba dodatnih sredstava, posebno hemijskih. Sejemo i sadimo u sve što bi završilo u smeću kao odbačena ambalaža. S obzirom na to da život u skladu s baštom vidim kao odličan primer cirkularne ekonomije, namera mi je da ovu ideju približim ljudima a najpre deci i „preokrenem igricu” u pravcu smanjenja konzumerizma. Kružna ekonomija u proizvodnji povrća vodi nas ka „zero waste” životu, koji je veoma blizak nekadašnjem načinu života.

Svi

adrese: ecoconcept.pogon@gmail.com

Obraćamo se školama i vrtićima, prvo u našem delu grada. Ali i svim drugim grupama ljudi. Naša glavna ciljna grupa su zapravo porodice, posebno one koje planiraju da napuste grad, a njih je sve više. Naravno, proizvedena hrana je veoma važan ishod kada planirate život na selu. Ali poljoprivreda u seoskom domaćinstvu ne znači samo baštovanstvo. To je čitav niz aktivnosti i sadržaja koji želimo da pokrenemo u pravcu edukacije ljudi.

Trenutno u Osnovnoj školi „Žarko Zrenjanin” sprovodimo radionice Baštologije. Od početka školske godine učenici 4. razreda su već prošli neke faze edukacije koja im je dala širi uvid u to šta se sve dešava u baštovanstvu i zašto je ono bitno ali i na šta sve utiče i sa čime je povezano. Prve školske baštice podigli smo u martu. U svakom od sedam odeljenja prošli smo upoznavanje sa povrćem, počev od omiljenih i manje voljenih vrsta, preko toga koje sve delove povrća jedemo pa kako onda na osnovu toga te vrste gajimo. Posebno je bilo važno i interesantno bavljenje semenima kao početka života ali i kraja života svakog povrća. Bavili smo se razlikom zašto neke vrste sadimo a druge sejemo.

Radi boljeg shvatanja studioznog pristupa bašti bavili smo se vremenskim i prostornim planom. Odnosno pravili smo skicu bašte, počev od toga kako ćemo strukturirati njen izgled i sastav, a s druge strane pravili smo plan setve i sadnje u odnosu na vremenske uslove i potrebu biljaka za prostorom. Izradu skice naših baštica i setvenog kalendara radili su najpre pojedinačno a zatim su napravili na većem formatu da bismo svi zajedno pratili šta se dešava. Obzirom da se u školi specifični uslovi, naše baštice bićeu atrijumskom dvorištu formirane kao visoke ili podignute gredice. Tako da smo detaljno govorili i crtali samu konstrukciju i postupak podizanja bašte. Deca su upoznala dosta novih pojmova –visoka greda, leja… ali su dobili jasnu ideju o tome šta će raditi i uživaju u tome. Pored priča o semenu kao najvećoj energetskoj bombi, i zemlji kao kolevci za to seme, deca su samostalno posejala kulture koje bismo da dobijemo u rano proleće. Tako da smo negde tokom jeseni, koristeći ambalažu od jogurta, mleka i sokova, a koja je razgradiva, posejali spanać, zelenu salatu, nekoliko vrsta luka, rotkvice. Kako je voda veoma važna u našim bašticama bavili smo se vodnim otiskom i

e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

nalaženjem rešenja kako da tu količinu virtuelne vode smanjimo. A takođe i postupkom prečišćavanja otpadne vode, kako potencijalnim izvorom vode za zalivanje. Međutim, zapostavili su tokom raspusta kutijice sa semenima, i onda se povrće koje je niklo osušilo. Sve smo to ipak

mi upotrebili kada smo u martu napravili velike male baštice u atrijumu. Onda smo ozbiljno pristupili setvi i sadnji, zalivaju svakog dana, kada je najavljen mraz zaštitili su baštice. Nastupanjem toplih dana deca će sve više boraviti u dvorištu i baviti se povrćem, prateći kako niču biljčice,

razvijaju listiće i cvetova a zatim i plodove. Ono što sledi je namera da do kraja školske godine deca dožive iskustvo proizvodnje povrća i uživaju u bar nekim plodovima. Ovim baštama započeli smo veliku avanturu i eksperiment u kojem će i nove generacije uživati.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

PODRŠKA MALIM PRIVREDNICIMA

Cilj kampanje eEkolista jeste združivanje malih proizvođača i preduzetnika u cilju veće vidljivosti...

Bilo da se bavite proizvodnjom ili pružate usluge, jedan od najvažnijih ciljeva vašeg poslovanja jeste bolja vidljivost. Postoji više načina da vaši proizvodi i usluge dođu do većeg broja klijenata... No, krenimo redom!

IMENIK PRIJATELJA

Cilj nam je da napravimo imenik prijatelja eEkolista, svih malih i ne tako malih proizvođača, trgovaca, ugostitelja, zanatlija, poljoprivrednih gazdinstava... Svih onih koji vredno rade i uklapaju se u naš „zeleni” koncept života. Članstvo u imeniku biće besplatno, a da biste se našli u našoj javno dostupnoj bazi potrebno je da pošaljete: naziv firme, kratak opis delatnosti, kontakt informacije. Ovi podaci biće objavljeni u svakom broju eEkolista, kao i na našoj internet stranici ekolist.org, sa direktnim kontaktom prema vašoj internet

prezentaciji i e-mail adresi. Svako vaše „pojavljivanje” na web-u se broji. Čak i kada stranica nije otvorena zbog vaše firme, vaš rejting raste. Na taj način vaša web strana dobija „poene” i vi se penjete na googlovoj rejting listi. Cilj vam je prva strana pretraživača, a mi vam možemo pomoći u tome.

MEDIJSKO ZADRUGARSTVO

Druga stvar: zajedničko oglašavanje. Reklamiranje nije jeftino, ali udruživanje preduzetnika sa sličnim delatnostima, ili pak onih koji se nadovezuju i potpomažu, ima smisla, jer će za cenu jednog oglašavanja svi oni imati koristi. Marketinško udruživanje nije novost, ali nije popularno kod „velikih medija” jer se podrazumeva da se za cenu jednog oglašavanja daje prostor nekolicini oglašivača.

Mi ne mislimo tako! Mi verujemo da oglašavanje može da bude mnogo jeftinije i prijemčivije oglašivačima ukoliko se oni udruže.

Naime, ukoliko se pijave tri firme, povezane sličnom delatnošću ili interesom, uz simboličnu nadoknadu imaće značajan prostor na našim stranicama.

Glavno je pitanje: kako je moguće da se, na primer, zajedno oglašavaju tri proizvođača vina, a da jedan drugome ne predstavljaju konkurenciju?

Jednostavno - vaša priča je slična, ali vi ste jedinstveni: istaknite svoje adute - geografsko poreklo, nagrađivane proizvode, napredne tehnologije proizvodnje... Vaša delatnost treba da se nađe u konkurentnoj okolini gde će samim svojim prisustvom imati važnu referencu kod klijenta. Sa druge strane, možete se povezati i po ključu zaokruživanja proizvodnog ciklusa. Na primer, pčelar - proizvođač preparata na bazi meda - ekoprodavnica. Ukratko: dovedite dva prijatelja i zauzmite jednu stranu našeg magazina i podelite troškove reklamiranja.

POMOĆ PRIJATELJA

Ukoliko se oglašavate u magazinu eEkolist, izrada svih idejnih rešenja reklama je besplatna. Međutim, možemo da vam pomognemo i ako vam je potreban vizuelni identitet (logoi, vizitkarte, memorandumi), web stranica, pres materijal (flajeri, bukleti)...

Za sve informacije

E-mail: ekolist@yahoo.com

Telefon: 065/888-08-57

„Nananin salaš” je poljoprivredno gazdinstvo koje se bavi proizvodnjom ograničenih količina kozijeg sira sa plemenitim plesnima i ruralnim turizmom. Salaš je smešten u Specijalnom rezervatu prirode Gornje Podunavlje u selu Bezdan. Druženje sa životinjama, gastronomske i muzičke radionice, šetnja po okolini, degustacija ručno pravljenog kozijeg sira „Bezdansky Blue” jesu ono što posetioci mogu da dožive kod nas na salašu.

Vlasnici: Blaženka i Goran Beronja.

Smeštaj moguć u šatorima i drvenoj kućici za dve osobe. Salaš je zatvorenog tipa te je dolazak, dogovor gostovanja i degustacija sira moguća isključivo po dogovoru.

Telefon: 063/82-54-937

Facebook: Nananin salaš Bezdan

Kontakt: www.nananinsalas.com

Foto: Milan Jovanović

SPOJ PRIRODE I ZNANJA

Uprethodnom periodu provodili smo puno vremena u zatvorenom prostoru. Koža kao naš najveći organ koji služi kao odbrambeni mehanizam od negativnih uticaja, najpre je reagovala pokazivanjem znakova dehidratacije. Bez obzira na tip kože hidratacija je potrebna, a ona se postiže ne samo pravilnom ishranom i dovoljnim unosom tečnosti već i korišćenjem kozmetičkih preparata.

RosaBloomCreamje hidratantna krema koja je formulisana tako da postiže visok stepen hidratacije a sadrži esencije iz latice cveta divlje ruže. Kožu čini mekom i glatkom, dajući joj sjaj, deluje regenerišući, učestvuje u sintezi kolagena čime deluje protiv bora. Hidratantna krema od smilja, YellowBloomCream, osim hidratacije deluje i na sve znakove starenja, tamne kolutove oko očiju

i hiperpigmentacije. Violet Bloom

Cream je hidratantna krema od lavande koja ima antibakterijsko dejstvo i deluje na lučenje sebuma. Tonici su takođe veoma dobar izbor za hidrataciju kože lica. To je tečni rastvor čija je osnovna uloga da vrati pH vrednost koži koja se gubi nakon pranja i umivanja. Smanjenjem pH vrednosti kože dolazi do upalnih procesa i većeg lučenja sebuma, dok povećanjem pH vrednosti

ZNANJA

kože dolazi do suvoće i osetljive kože, perutanja i pojačanom boranju lica. Tonik je sredstvo koje vraća balans koži, uravnotežavajći pH vrednost.

U našoj ponudi su tonici 100% prirodni dobijeni destilacijom latice cveta a ne cele biljke. Oni dodatno hidriraju kožu, razgrađuju nečistoće, pogodni su za sve tipove kože. Nanosi se na predeo kože ne samo lica, već i vrata i dekoltea nakon čišćenja. U pravilnoj nezi kože

preparati za hidrataciju su obavezni bez obzira na tip kože koji imate. Naše ruke su u poslednje vreme izložene povećanim brojem pranja zbog situacije sa pojavom virusa pa i njih treba štititi i vršiti pažljiv odabir preparata za dezinfekciju ruku. U našoj ponudi je preparat za dezinfekciju ruku koji ispunjava preporuku SZO da sadrži sedamdeseto procentni alkohol, koji isušuje ali prisustvom glicerina i kombinacijom etarskih ulja, štiti ruke od isušivanja i pucanja kao i ima dodatni negujući efekat koji pružaju dejstva

Sve naše proizvode možete poručiti preko FB stranice BLOOM

COSMETICS

www.facebook.com/bloomcarecosmetics

ili preko Instagram profila

BLOOM.CARE.COSMETICS

www.instagram.com/bloom.care.cosmetics

etarskih ulja koji se nalaze u preparatu. Birajte za svoju kožu ono najbolje - iz prirode!

Mr ph. Ana Jezdimirović BloomCare kozmetika

ZASAĐENA STABLA U „VRTU DRAGOLJUBA BAKIĆA”

U čast arhitekti Dragoljubu Bakiću, na nekadašnjoj nelegalnoj deponiji građevinskog otpada u bari Reva, 25. marta građani su posadili sadnice lipe, smokve i brugih biljaka...

Na nekadašnjoj nelegalnoj deponiji građevinskog otpada u bari Reva, 25. marta građani su posadili 84 sadnice lipe u čast preminulom arhitekti Dragoljubu Bakiću, ali i još 20 sadnica smokve i drugih biljaka koje su donosili.

Iako je „Ideja o formiranju spomen parka ‘Vrt Dragoljuba Bakića’ naišla je odmah pošto nas je ovaj veliki čovek napustio”, kako navode iz udruželja „Bela čaplja”, akcija sadnje je izvedena i kao svojevrstan protest povodom Odluke o stavljanju pod hipoteku parcele na kojoj se upravo nalazi nelegalna deponija odnosno

„Vrt Dragoljuba Bakića”. Naime, grad Beograd, kome i pripada ova parcela, dao je odluku o stavljanju pod hipoteku ove parcele da bi se namirila dugovanja JKP „Lazarevac” poreskoj upravi, a zbog lošeg poslovanja. Kako i zašto grad Beograd daje baš ovu parcelu na Revi u zalog za dugovanja preduzeća iz Lazarevca, znaju samo čelnici koji očigledno raspolažu imovinom grada kao svojom sopstvenom, i koji spostvene propuste i greške plaćaju našim sredstvima i nauštrb građana! Neosporno je da lokaciju na Revi vide kao atraktivnu za sticanje profita, a činjenicu da se radi o terenu koje ima izuzetno

vežnu ulogu u odbrani od poplava, zatim važnom prirodnom staništu od međunarodnog značaja sa čak tri aktivna gnezda orla belorepana, što je nezabeleženo na teritoriji bivše Jugoslavije, ali i vlažnom staništu koje ima ogromno ulogu u očuvanju biodiverziteta, a ovakva staništa su u svetu mahom zaštićena. „Nedavno je i Ministarstvo zaštite životne sredine objavilo plan o unapređenju zaštite vlažnih staništa, pa ćemo u narednom periodu pokušati i od njih da saznamo da li su upoznati sa aktivnostima koje grad Beograd sprovodi na teritoriji ovog značajnog vlažnog staništa. Svakako, za sada

možemo videti da gradske vlasti ne mare za bezbednost građana, ugrožavanje bezbednosti imovine građana u slučaju poplava, a što se može videti i danas na savskom

nasipu na Novom Beogradu gde se nasip buši! Zbog toga je jako važno da se građani aktiviraju i probude, i da čuvaju svoje!

Što se nas tiče, ‘Vrt Dragoljubu

Bakiću’ je otvoren i narednih godina

ćemo ga pošumiti u potpunosti!”, poručuju iz udruženja „Bela čaplja”. Akcija sadnje organizovana je od strane lokalnog uduženja građana

„Bela čaplja 1165” sa pokretom

„Extintion Rebellion Srbija” koji se vodi time da je briga za budućnost normalna i da se kao pojedinci moramo uključiti i menjati sistem iz eksploatišućeg u uravnoteženi, a događaj je upotpunila 137. Kritična masa u organizaciji udruženja „Ulice za bicikliste”. Održan je minut ćutanja u čast Dragoljubu Bakiću, kome su građani tog dana na Revi obležili 40 dana.

Manifestaciju su prisustvovali i članovi pokreta „Ekološki ustanak” zajedno sa narodnim poslanikom Aleksandrom Jovanovićem, koji su zajedno sa Dragoljubom Bakićem aktivistima i građanima branili ovaj lokalitet 2021. odakle je i počela ekološka revolucija u Beogradu!

Udurženje „Bela čaplja 1165” poručuje svim građanima da nas samo sloga spasava, i da je nebitno ukoliko se ideološki razlikujemo, moramo zajedno braniti svoje resurse i jedni druge, jer samo jedni druge imamo! Svi želimo da živimo normalnim životom, a energija se gubi na međusobne razmirice, dok nam za to

vreme otimaju i oko iz glave ako im treba!

Godinama nastojimo da uputimo građane u značaj zaštite životne sredine kao i značaj zaštite biodiverziteta. Ne možemo svaljivati krivicu na građane, iako je svi zajedni nosimo, a da ne upitamo javne institucije zašto oni ne rade na unapređivanju zaštite životne sredine i biodiverziteta, ne samo kroz izjave i objave, već i u praksi. U našoj državi obrazovne institucije, odnosno pojedini fakulteti, ne vide zgodnu temu

u slučaju uništavanja oblasti bare Reve, vlažnog staništa od izuzetnog značaja, i to je jako zabrinjavajuće. Mi ćemo u bidućnosti nastaviti da organizujemo građanske akcije kao što je bila ova u subotu, ali ćemo takođe vršiti pritisak na javne institucije da se uključe u rešavanje ovog slučaja, izradu projekta kao i finansiranje. Iako ovo zvuči naivno i nemoguće, verujte, to nam je osnovni cilj! Očekujemo da će ovo biti višegodišnji proces ali sa značajnim ishodom.

Ana Džakić

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

ČAK 58% LJUDI ZABRINUTO ZBOG NESTAŠICE VODE

Nova svetska studija pokazuje značajan rast zabrinutosti za dostupnost vode. Nestajanje i nepouzdan pristup svežoj i pitkoj vodi narušavaju društva, ekonomije, životnu sredinu i svaki aspekt života kakav znamo

Uoči sastanka svetskih

lidera na prvoj UN-ovoj

Konferenciji o vodama u poslednjih 46 godina, novo istraživanje pokazuje značajan rast zabrinutosti za dostupnost vode. 58% ljudi širom sveta veoma je zabrinuto, dok 30% kaže da su lično „u velikoj meri“ pogođeni nedostatkom vode. Nestajanje i nepouzdan pristup svežoj i pitkoj vodi narušavaju društva, ekonomije, životnu sredinu i svaki aspekt života kakav znamo.

Klimatske promene su izuzetno

povezane sa nestašicom vode - čak 38% ljudi kaže da su lično „u velikoj meri” pogođeni klimatskim promenama, dok je čak 75% najmanje „umereno” pogođeno.

Suša se često navodi kao jedna od najosetnijih poslednica klimatskih promena – 37% onih koji su lično iskusili posledice klimatskih promena navode suše kao

Info - O WWF-u

WWF je jedna od najvećih nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom, putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje.

Više informacija na: www.wwfadria.org/sr

Foto: ©

Nestašice vode i suše

primer.

„Hidrološka situacija na skoro svim značajnim rekama u Evropi 2022. godine pokazala je alarmante vrednosti sa nezabeleženim sušama i smanjenjem nivoa površinskih i podzemnih voda. Naše područje je veoma bogato vodenim tokovima, uključujući i Evropski Amazon, kao prvi petodržavni UNESCO Rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav. Više od milion ljudi živi i zavisi od ovih reka, dok ovo područje ima vrlo značajnu ulogu i u borbi protiv klimatske krize. Upravo zato su faktori koji utiču na nestanak voda, od suša i klimatskih promena, do drugih ljudskih aktivnosti poput pregrađivanja rečnih tokova i neadekvatnog upravljanja područjem, veliki rizik i po naš region. Iz tog razloga, u WWF-u i stavljamo naglasak na ekološku revitalizaciju ovog područja “, izjavio je Ljubiša Mijačić, menadžer slatkovodnog programa WWF Adrije.

O radu WWF-a na području Evropskog Amazona

WWF više od dve decenije radi na očuvanju Evropskog Amazona, od 2021. prvog svetskog petodržavnog UNESCO Rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav. WWF podržava rad koordinacionog organa rezervata biosfere, a uz to kroz direktan rad doprinosi očuvanju, ekološkoj obnovi i održivom razvoju ovog područja. Cilj rada WWF-a je da uz uključenje lokalnog stanovništva podrži održive oblike poslovanja poput održivog turizma i održive poljoprivrede. U okviru svog rada, WWF trenutno sprovodi projekte

DRAVALIFE, WISEDRAVALIFE doprinosi očuvanju datog područja i sprečavanju projekata štetnih za prirodu.

Zajedno sa WWF -om i Circle of Blue , GlobeScan objavljuje ove ključne nalaze o vodi uoči UNove Konferencije o vodama, koja će se održati od 22. do 24. marta u Njujorku. U trenutku u kojem 30% ljudi širom sveta tvrdi da su „u velikoj meri“ lično pogođeni nestašicom sveže vode, dok se globalna ve ć ina ose ć a barem umereno lično pogođenim (56%), vlade i kompanije moraju da se obavežu na hitnu akciju za rešavanje ove svetske krize.

„Hidrološki ciklusi na Balkanu su

u modernoj istoriji uglavnom imali predvidljiv karakter i na takvim informacijama su definisani sistemi upravljanja i korišćenja vodnih resursa. Ovakve nagle promene predstavljaju poziv za uzbunu bez presedana u savremenoj istoriji i ozbiljnu pretnju po vitalne ekološke, i ekonomske interese u regionu. Više nego ikada je neophodna sveobuhvatna saradnja na polju zaštite i upravljanju vodnim resursima sa posebnim fokusom na podizanju kvaliteta zdravlja vodnih ekosistema“, zaključuje Ljubiša.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

MILIONI LJUDI PRIDRUŽILI SU SE GLOBALNOJ AKCIJI SAT ZA PLANETU

Svetski lideri, slavne ličnosti, pojedinci, grupe mladih i poslovni ljudi iz više od 190 zemalja i teritorija širom sveta ujedinili su se u 20,30 u subotu 25. marta da bi „dali Zemlji sat” sa oko 410.000 sati unapred planiranih aktvnosti posvećenih globalnoj akciji WWF-a Sat za planet Zemlju.

Usubotu 25. marta u 20,30 časova po lokalnom vremenu milioni ljudi širom sveta ujedinili su se u globalnoj akciji kojom slave Planetu tokom WWFovog Najvećeg Sata za planetu Zemlju. Više od 190 zemalja i teritorija, javnih i uticajnih ličnosti u regionu i širom sveta podržalo ovogodišnji Sat za planet Zemlju.

Svetski poznata obeležja širom sveta učestvovala su u najznačajnijem trenutku akcije - gašenje svetla uključujući

Bljeljing Nacionalnu salu za klizanje, Zgradu opere u Sidneju, čuvenu statuu Hristovog iskupljenja u Rio de Ženeiru, zgradu gde je sedište Ujedinjenih Nacija u Njujorku, Spomenik nezavisnosti u Kambodži, Katedrala Notr Dam u Parizu.

U Srbiji javna rasveta isključena je na Niškoj tvrđavi, zgradi Skupštine Grada Sombora, Glavnom trgu u Kraljevu, a u regionu to je učinjeno u Dubrovniku, Puli, Rijeci, Ljubljani, Sarajevu…

Ovogodišnja WWF-ova kampanja povodom Sata za planetu Zemlju ohrabrila je pojedince, zajednice i poslovne subjekte da “daju sat za Zemlju”. WWF je ponudio izazov čitavoj javnosti da daju što više časova posvećenih zemlji i prijave ih u online “Banku sati” – online brojčanik svih, za planetu pozitivnih, aktivnosti koje su ljudi osmislili i realizovali. Cilj nam je bio da dostignemo 60 000 časova ili sedam godina vremena koje nam je ostalo da obnovimo prirodu i ispravimo dosadašnju praksu za dobrobit ljudi i planete, a ono što vidimo je neverovatnih 410 000 sati prijavljenih sati.

WWF Srbija dala je svoj doprinos “Banci sati” tako što je u Somboru posadila “šumu hrane” - prvi polikulturni, građanima javno dostupnan, voćnjak u saradnji sa Gradom Somborom, JKP Zelenilo i učenicima i nastavnicima OŠ

“Dositej Obradović” iz Sombora. Želja WWF-a je da u godinama koje dolaze posadi što više ovakvih „šuma hrane“.

e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

SE WWF-OVOJ PLANETU ZEMLJU

ORAO KLIKTAŠ NA RUBU OPSTANKA U SRBIJI

O orlu kliktašu (Clanga pomarina), jednoj od najređih gnezdarica u Srbiji, pišu dr Slobodan Puzović (Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Novi Sad) i Milivoj Vučanović (JKP „2. oktobar”, Vršac)...

Orao kliktaš, zajedno sa patuljastim orlom i orlom krstašom, spada u grupu najređih gnezdarica među pticama grabljivicama u Srbiji. Njegova brojnost u najnovijem periodu u Srbiji verovatno ne prelazi 15 gnezdećih parova, od čega u Vojvodini ima svega oko šest parova dok na Kosovu i Metohiji vrlo verovatno nema ni jedan par.

Globalno rasprostranjenje orla

kliktaša zahvata deo istočne i srednje Evrope, Balkansko poluostrvo i Malu Aziju, na istok do Kavkaza i severnog Irana, na severu do Baltičkog mora, na zapadu do reke Elbe. Odsustvuje iz zapadne Evrope i Skandinavije. Areal gde vrsta živi zahvata oko 5.340.000 km2. Rasprostranjenje nije kompaktno, pa postoje izdvojene populacije, kao na primer na Kavkazu. Globalna populacija se procenjuje na 20.000-30.000 gnezdećih parova, dok Evropu od toga naseljava 16.400-22.100 parova.

Prema Crvenoj knjizi ugroženih vrsta ptica u Srbiji objavljenoj 2019. godine, nivo ugroženosti gnezdeće populacije je ocenjen kao - ugrožena (VU-Vulnerable).

Globalna i evropska populacija za sada su određene kao stabilne i označene kao - najmanja briga (LCLeast Concern).

Spada u krupne orlove koji su selice. Zimu provodi u Podsaharskoj Africi i jugoistočnoj Africi, kuda odlazi preko Bosfora. Gnezdeća populacija orla kliktaša u Srbiji se zadržava u periodu mart (april) - septembar (oktobar). Preko područja Srbije se sele i primerci koji se gnezde u drugim delovima srednje i severo-istočne Evrope. Prolećna migracija u velikom broju slučajeva traje krajem parta i početkom aprilu. Ptice su u tom periodu posmatrane iznad rubova rečnih dolina ka brdovim terenima, iznad visoravni i ravnica. Nisu uočeni uski migratorni koridori. Prolećna migracija je realtivno brza. Ptice se kreću uglavnom pojedinačno retko u razvučenoj maloj grupi. Zanimljiv je slučaj zabeležen na severnim padinama Goča ka Vrnjačkoj banji 28.03.1992. godine, gde je za pola sata preletelo u pravcu severo-zapada čak šest jedinki na seobi, približno istom putanjom, uz Razbojište i Stepandelo.

Orao kliktaš, Obedska bara 2018. Foto: Slobodan Puzović

Jesenja migracija se najčešće odvija u septembru, ali postoje slučajevi prolaska ptica u avgustu i oktobru. Ptice se kreću pojedinačno i u manjim grupama. Ptice se pojavljuju u tom periodu iznad ravnica i rečnih dolina, ali i iznad brdskih, a ređe i planinskih područja. Zbog načina migracije i povremenog disperznog prisustva širom Srbije, jedinke su verovatno izložene različitim antropogenim pritiscima (uznemiravanje, proganjanje, odstrel, tvoravnje).

Veoma retko se gnezdi u Srbiji. Pojedinačni parovi prisutni su na pojedinim, međusobno veoma udaljenim lokalitetima. Uglavnom se viđa u južnim delovima

Vojvodine i u podunavskom delu Istočne Srbije. Najvažnija

gnezdilišta u Srbiji su u zoni Vršačkih planina(2-3 para, tokom 2022. godine možda čak 4 zauzete teritorije), Braničeva (2-3 para), Obedske bare (1-2 para), Bojčinske šume-Gibavca (1-2 para), Bosutskih šuma (1-2 para), Fruške gore (0-1 par), Đerdapske klisure (2-3 para), kao i u centralnoj Srbiji još 2-3 para. Povremeno u periodu gnežđenja a uglavnom izvan njega, posmatrane su pojedinačne jedinke i u drugim delovima Srbije, ali nije dokazano da se to odnosi na gnezdeće primerke, već verovatno na one u lutanju i seobi. Tokom 19. veka orao kliktaš je bio mestimično relativno brojan u Srbiji. Tako Otmar Rajzer, veliki istraživač ptica Balkanskog poluostrva, piše za Srbiju tokom 1899.

i 1990. godine da „u mnogim krajevima je dosta čest, pa ga zapazismo skoro svakodnevno u Šumadiji“. Na žalost, do sredine 20. veka je postao redak južno od Save i Dunava. U Vojvodini je sredinom druge polovine 20. veka bilo svega nekoliko desetina ili samo do 10 parova, dok se u celoj Srbiji tada gnezdilo oko 30-35 parova. U prvoj deceniji 21. veka u Srbiji je postao još malobrojniji i procene gnezdeće populacije su se uglavnom kretale oko 15 parova, što se zadržalo i do današnjih dana. Na osnovu toga, može se konstatovati da je brojnost u Srbiji, nakon drastičnog pada u 20. veku, tokom poslednjih nekoliko decenija blago opadala.

Orao kliktaš naseljava malo uznemiravane šumovite predele, u

Mladunac orla kliktaša, Vršačke planine. Foto: Milivoj Vučanović

ravnicama i pobrđu, obično do 500 m n.v. gde ima i dosta otvorenih staništa. Šume moraju biti veće od nekoliko desetina hektara. Hrani se manjim sisarima i pticama, vodozemcima i gmizavcima, retko insektima i strvinom. Gnezdo gradi visoko na starom drveću, često bliže rubu šume, a zauzima i gnezda drugih krupnijih ptica (grabljivica, gavrana i crne rode). Gnezdo redovno oblaže granama sa svežim lišćem pa ga je po tome lako razlikovati od drugih vrsta. Polaže dva jaja i kod mladunaca je izražen kainizam, jer stariji i jači mladunac ubija slabijeg, pa iz većine gnezda izleće samo jedan poletarac, što uslovljava da se ova vrsta veoma sporo razmnožava. Polno sazreva sa četiri godine.

Faktori ugrožavanja orla kliktaša u Srbiji na gnezdilištima su seča starih stabala u šumama i narušavanje prirodne strukture šuma i njihovo infrastrukturno otvaranje, upotreba hemijskih preparata za suzbijanje glodara u šumama i na okolnim otvorenim terenima, isušivanje i uništavanje močvarnih područja, vlažnih livada i pašnjaka, uznemiravanje u periodu gnežđenja od strane šumskih radnika, izletnika, stočara i ratara, naročito u blizini gnezda, proiganjanje i ubijanje. Orao kliktaš je u Srbiji strogo zaštićena vrsta. Procenjeno je da čak 60% gnezdeće populacije u Srbiji živi izvan postojećih zaštićenih područja, odnosno da samo šest do sedam parova gnezdi u njima (PIO „Vršačke planine”, PP „Bojčinska

šuma”, NP „Đerdap”, NP „Fruška gora”). Mere zaštite orla kliktaša u Srbiji pre svega treba da obuhvate očuvanje starih autohtonim šuma na većim površinama sa starim stablima, revitalizaciju vlažnih livada i održavanje pašnjaka uz provođenje održivog stočarstva i redovno košenja livada, smanjivanje uznemiravanja na gnezdilištima, zabranu aktivnosti u blizini gnezda (najmanje 400 m oko njega), redukovanje upotrebe hemijskih sredstava u poljoprivredi i šumarstvu, pronalaženje i čuvanje postojećih aktivnih gnezda u periodu reprodukcije, postavljanje platformi sa veštačkim gnezdima koje bi orlovi mogli zauzimati radi gnežđenja, sprečavanje proganjanja i ubijanja.

Mladunac orla kliktaša, Vršačke planine. 2020. Foto: Milivoj Vučanović

Orao kliktaš, Vršačke planine, 2019. Foto. M.Vučanović

Orao kliktaš, Vršačke planine 2020. Foto. M.Vučanović

OTKRIVENA NOVA GNEZDA KRSTAŠA, NAJREĐE PTICE U SRBIJI

Ornitolozi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pronašli su dva nova gnezda ove kritično ugrožene vrste. Oba novootkrivena gnezda krstaša pronađena su u banatskom Potisju, u Međunarodno značajnom području za ptice „Slatine srednjeg Banata“

Krajem marta, u sklopu redovnih terenskih aktivnosti praćenja orlova

krstaša, ornitolozi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pronašli su dva nova gnezda ove kritično ugrožene vrste. Oba novootkrivena gnezda krstaša pronađena su u banatskom Potisju, u Međunarodno značajnom području za ptice „Slatine srednjeg Banata“, koje se prostire od

Novog Bečeja na jugu, do Padeja i Iđoša na severu.

„Satelitskim praćenjem kretanja 4 mlada orla krstaša, Mime, Mihajla, Radenka i Ivanke, u protekle dve godine naučili smo više o njihovim potrebama nego što smo znali decenijama unazad. Orlovi nam svojim kretanjem i boravkom ukazuju gde su najvrednija staništa na kojima pronalaze hrane, gde se odmaraju i spavaju.

Te lokacije iziskuju hitnu zakonsku zaštitu i poštedu od seče stabala i preoravanja“, pojašnjava

Milan Ružić, izvršni direktor

Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Lepe vesti obradovaće veliki broj građana Srbije koji su pružili podršku u dvomesečnoj kampanji

„Za naše krstaše“ tokom koje je sakupljeno više od milion dinara neophodnih za obilazak i čuvanje

KRSTAŠA,

postojećih parova orlova krstaša u periodu od pet meseci koliko traje period gnežđenja, te obeležavanje i praćenje još dva mladunca. Međutim, nije samo pomenuto uništavanje staništa pretnja po krstaše. Tu su i desetine nerešenih i nekažnjenih slučajeva trovanja divljih životinja, uglavnom namernih, koja su usmerena protiv lisica, šakala i pasa. Na taj način ptice grabljivice stradaju hraneći se zatrovanim mamcima ili ostacima otrovanih životinja.

„Jedino brzom, odlučnom i koordinisanom reakcijom institucija moguće je zaustaviti velika stradanja i trajno osigurati opstanak krstaša u Srbiji. Trovanje životinja ne samo da predstavlja

čitav splet krivičnih dela, već u jednom danu može poništiti višegodišnji trud i rad nas ornitologa na oporavku ove vrste, svu brigu koju su ljudi pokazali tokom kampanje i svu radost koju sada

Info - Zanimljivosti o orlu krstašu

Dužina tela, od vrha kljuna do vrha repa je oko 80 centimetara, a raspon krila kreće se od 180 do 215 centimetara.

Odrasla jedinka je mase od 2,5 do 4,5 kilograma. Kao i kod drugih ptica grabljivica, ženke su krupnije i masivnije od mužjaka.

Krstaši postaju polno tek sa 5 godina starosti. Masivna gnezda uglavnom prave na rubu šuma, na drvoredima ili usamljenom drveću sa koga imaju dobar pregled terena.

Osnovna hrana krstaša su mali sisari poput tekunice i ptice srednje veličine. U prirodi mogu da dožive starost od oko 30 godina.

Međunarodno značajna područja za ptice (IBAs – Important Bird Areas) proglašavaju se zarad zaštite najređih i najugroženijih vrsta ptica, tj. očuvanja njihovih staništa i populacija. Ona uključuju najznačajnije lokacije na kojima se divlje ptice razmnožavaju, prehranjuju, odmaraju ili prezimljavaju.

IBA područja određuju se nakon naučne obrade podataka o prisustvu, brojnosti i trendovima populacija odabranih vrsta ptica. Ovaj proces u svakoj državi sprovode stručne organizacije za istraživanje i zaštitu divljih ptica koje su članice mreže BirdLife International, kakvo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Proces određivanja IBA područja i celokupne mreže u svakoj državi je nezavistan i određen je strogom naučnom metodologijom.

osećamo“, dodaje Ružić. Orlovi krstaši se ubrajaju u najređe ptice u Srbiji budući da njihova populacija trenutno broji svega sedam parova. Krstaš, simbol sa nacionalnog grba, u

Srbiji ima status kritično ugrožene vrste, pa je svaka jedinka izuzetno značajna za njihov opstanak. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) www.pticesrbije.rs

I MEDE I MED – PODRŽITE

SUŽIVOT LJUDI I MEDVEDA

Podrži realizaciju novog projekat oporavka populacije mrkog medveda u Zlatibroskom okrugu. Cilj projekta je da spreči moguće štete koje rastuća populacija mrkog medveda uzrokuje u domaćinstvima, voćnjacima i pčelarstvu

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) poziva javnost da glasanjem podrži realizaciju novog projekat oporavka populacije mrkog medveda u Zlatibroskom okrugu. Cilj projekta je da spreči moguće štete koje rastuća populacija mrkog medveda uzrokuje u domaćinstvima, voćnjacima i pčelarstvu, kao i da podrži razvoj eko-turizma promovisanjem potencijala ovog regiona zbog čega se predstavljanje projekta i odvija pod sloganom „I mede i med – da uvedemo red!“

Zbog ilegalnog ubijanja, gubitka pogodnog staništa i sve češće interakcije sa ljudima, mrki medved, najveći mesožder u Srbiji, dobio je status strogo zaštićene divlje vrste. Ovakav vid zakonske zaštite, kao i mala gustina ljudske naseljenosti u Zlatiborskom okrugu, dovela je do laganog povećanja broja mrkih medveda što posredno dovodi i do učestalih napada na stoku, štete na voćnjacima i posebno na košnicama. Spore reakcije vlasti u pogledu kompenzacije znači da farmeri sami sprovode pravdu trovanjem ili odstrelom medveda.

Zato DZPPS želi da realizuje projekat kojim bi se u praksi pokazalo

da je suživot mrkih medveda i ljudi moguć.

„Želimo da stvorimo mrežu zainteresovanih strana i pokažemo da postoje i druga korisna rešenja zaštite kako za stanovništvo tako i za mrke medvede i da ih učinimo održivim i u godinama koje dolaze“

kaže Damir Trnovac, biolog Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

DZPPS želi da obezbedi 10 najugroženijih farmera kupovinom ograde za košnice otporne na medvede i još 10 farmera poklanjanjem 10 štenaca ovčarskih pasa.

U cilju da se medvedi zadrže dalje od farmi biće posađeno 500 autohtonih biljaka i voćnih sadnica.

Istovremeno, kao vid podrške lokalnoj zajednici da razvije eko-turizam koji će im donositi kontinuirane prihode planirano je pravljenje staze za pešačenje i trčanje koja će označiti lokalne farmere i pčelare i ponuditi njihove proizvode brojnim posetiocima.

„Ukoliko joj se pristupi tako da ne ugrožava životinje, prisutnost medveda može biti turistički potencijal.

Podsećam da se u ovom području nalazi i hranilište lešinara koje već

privlači 35.000 ljudi godišnje. Zato želimo na stazi koju ćemo napraviti da organizujemo godišnje manifestacije koje bi umrežile posetioce i lokalce. U tom cilju ćemo i snimiti kratke filmove za medije i drušvene mreže u kojima ćemo predstaviti bogate potencijale ovog područja i takođe ih ponuditi turističkim agencijama na korišćenje“, dodaje Trnovac.

Ovim projektom konkurisano je kod Evropskog udruženja za zaštitu prirode (European Outdoor Conservation Association) i nakon nekoliko etapa rigoroznih provera on je ušao u finale gde je stavljen na glasanje najširoj javnosti. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije poziva građane da podrže projekat „Supporting Brown Bear Comeback in Serbia“,

a na veb sajtu DZPPS-a možete saznati više detalja o samom projektu.

„To je najmanje što svi možemo da učinimo u ovom trenutku. 21. vek je vreme suživota i saradnje sa prirodom, drugačije ne ide, što se već sada jasno pokazuje. Zato i kažemo da je moguće – i mede i med, da uvedemo red“, zaključuje Trnovac.

ČITAJTE e EKOLIST

I PROSLEDITE GA PRIJATELJIMA.

NOVI BROJ IZLAZI U MAJU.