narkotici uvek treba da budu odmah dostupni i njihovi antagonisti.
2.2.6.7 Ruptura uterusa Ruptura uterusa retka je komplikacija koja je udružena sa kasnijim gestacionim dobima i postojanjem ožiljka na materici, ali je prijavljena i kod žena koje nemaju ovaj faktor rizika. U metaanalizi je nađeno da je rizik za rupturu uterusa, kod žena kojima je prethodno rađen carski rez, a koje su imale misoprololom izazvan prekid trudnoće 0,28% (112).
2.2.6.8 Dugoročne posledice Velika većina žena kojima je pravilno izvršen izazvan abortus neće imati bilo kakve dugotrajne efekte na opšte ili reproduktivno zdravlje (113-115). U moderno vreme, rizik za smrtni ishod zbog bezbednog, indukovanog abortusa je niži nego od injekcije penicilina (116) ili iznošenja trudnoće do termina (1). Istraživanje pokazuje da nema povezanosti između bezbedno izazvanog abortusa u prvom trimestru i neželjenih ishoda kod narednih trudnoća (117). Iako abortusi u drugom trimestru nisu toliko ispitivani, nema dokaza da postoji povećani rizik za neželjene ishode kod narednih trudnoća (114, 118). Jasni epidemiološki podaci pokazuju da nema povećanog rizika za nastanak raka dojke kod žena koje su imale indukovani ili spontani pobačaj (119, 120). Negativne psihološke posljedice javljaju se kod veoma malog broja žena i izgleda da predstavljaju nastavak nekog prethodnog stanja, pre nego da su rezultat iskustva izazvanog abortusom (121, 122).
2.2.6.9 Druge komplikacije Nakon nebezbednog abortusa mogu da se jave različite druge komplikacije u zavisnosti od načina i metoda kojim je provociran abortus. Između ostalih, primeri su trovanje, povreda trbuha ili prisustvo stranih tela u genitalnom traktu. Pored zbrinjavanja bilo kojih komplikacija povezanih sa abortusom Klinička nega za žene koje se podvrgavaju abortusu
(pogledajte odeljke 2.2.6.1 – 2.2.6.6) i ostvarivanja zdravstvene zaštite i nege nakon procedure (pogledajte odeljak 2.3), žene sa ovim komplikacijama treba stabilizovati i lečiti ili uputiti u drugu ustanovu radi odgovarajućeg lečenja.
2.2.7 Ostala pitanja u vezi sa procedurama abortusa 2.2.7.1 Prevencija i kontrola infekcija Pošto procedure pobačaja i zdravstvene zaštite i nege podrazumevaju kontakt sa krvlju i drugim telesnim tečnostima, svi članovi kliničkog i pomoćnog osoblja u svim ustanovama koje pružaju ove usluge treba da razumeju i da primenjuju standardne mere opreza za prevenciju i kontrolu infekcija kako bi zaštitili i sebe i svoje pacijente. Standardne mere opreza su jednostavne procedure za kontrolu infekcija koje treba da se koriste prilikom pružanja usluga zdravstvene zaštite i nege kod svih pacijenata i uvek, a kako bi se smanjio rizik od prenosa infekcija koje se prenose putem krvi. U njih spadaju: pranje ruku sa sapunom i vodom pre i nakon svih procedura; upotreba zaštitnih barijera kao što su rukavice, mantili, kecelje, maske, zaštitne naočare kako bi se izbegao direktan kontakt sa krvlju i drugim telesnim tečnostima; sigurno uklanjanje otpadaka kontaminiranih sa krvlju ili drugim telesnim tečnostima; pravilno rukovanje sa zaprljanim tkaninama; pažljivo rukovanje i odlaganje u otpad oštrih predmeta; i pravilna dezinfekcija instrumenata i ostale kontaminirane opreme (123). Pranje ruku i upotreba zaštitnih barijera Svo osoblje treba temeljno da opere svoje ruke pre i nakon kontakta sa ženom, kao i odmah nakon bilo kakvog kontakta sa krvlju, telesnim tečnostima ili sluzokožom (124). Između kontakta sa različitim pacijentima i između vaginalnog i rektalnog pregleda iste žene potrebno je da se nose i menjaju sterilne rukavice ili rukavice koje su dobro dezinfikovane. Bezbedan abortus: tehnički i regulatorni priručnik za zdravstvene sisteme
49