17 OSNOVNI PRINCIPI
• Pravo da budu slobodni od okrutnog, ponižavajućeg i nečovečnog postupanja • Pravo na pravni lek • Pravo na koristi od naučnog napretka
Zašto su ljudska prava važna za RZ programiranje? Pravno i političko okruženja u kome ljudi (uključujući i pružaoce usluga), u humanitarnim krizama žive, misle i deluju imaju uticaj na reproduktivno zdravlje stanovništva. Ova okruženja formalno određuju šta se pravno može uraditi od strane lokalnih i spoljnih aktera. Oni takođe mogu da oblikuju stavove i odgovore na RZ inicijative. Dok međunarodni instrumenti za ljudska prava, pre svega, obavezuju države da budu odgovorne za poštovanje ljudskih prava, nedržavni akteri, kao što su međunarodne agencije/ nevladine organizacije igraju važnu ulogu u pomaganju ljudima da ostvare svoja prava. Humanitarni radnici imaju dvostruku odgovornost - da aktivno promovišu ljudska prava i da osiguraju da se ona ne krše.
Kako RH programi mogu unapređivati ljudska prava? Od suštinskog je značaja da pružaoci usluga iz oblasti RZ a budu upoznati sa: • međunarodnim i regionalnim ljudskih pravima i konvencijama koja su deo zemlje u kojoj rade; • vladajućim nacionalnim propisima i protokolima koji regulišu: privatnost i poverljivost, obavezno informisanje, registraciju i izdavanje lekova; • nacionalnim i / ili lokalnim zakonima koji regulišu pristup uslugama • nacionalnim krivičnim pravo i / ili lokalnim propisima koji definišu krivična dela seksualnog nasilja i pravni odgovor na seksualno nasilje. Uverite se da Vaš RZ program zasnovan na uslugama, koje su dostupne, dobrog kvaliteta i pristupačne svima. Analizirajte i poboljšajte svoj program u sledećim oblastima: • norme međunarodnih ljudskih prava • nacionalni pravni standardi • lokalni običaji • raspoloživost i dostupnost usluga Zagovaranje i saradnja sa grupama za zagovaranje na lokalnom i nacionalnom nivou kako bi zakoni, politike i prakse bile u skladu sa međunarodnim standardima ljudskih prava. Prava garantovana u ugovorima o ljudskim pravima važe za sve ljude, bez obzira na državljanstvo ili prebivalište; oni su stoga odnosni i na izbeglice i interno raseljena lica. Međutim, izbeglice dobijaju usluge određene nacionalnim zakonima zemlje domaćina i njenim međunarodnim obaveza. U slučajevima kada nisu u skladu sa nacionalnim zakonima jedne zemlje sa principima ljudskih prava, pružaoci usluga mogu da doprinesu pozitivnim promenama putem javnog zagovaranja.
1