Kraljevstvo snova Ona mu se nasmješi. „Naravno da ti vjerujem, budalice.“ Ona uzme keks i počne ga grickati. Odjednom se zakikoće. „Da li ovo znači da 'kušam dugu'?“ „Odma se vraćam, u redu? Možeš li ostati u automobilu?“ Tiho je mrmljala uz muziku. Duga je plesala zajedno sa njom. Bilo je tako lijepo da je jedva čula šta je rekao.Sa uzdahom on se izvuče iz kamioneta. Jedva je osjetila da su se njegova vrata zalupila, bila je uhvaćena u raznobojnim bojama ispred nje. Simon je bio blizu da izgubi um. Dva puta u jednom danu? Šta je sa tim sranjem koje mu je doktor rekao o glukozi i sve dok ona jede da će biti dobro? Simon je vidjeo lično da je Becky ručala; dođavola, on je stajao tamo praktički je hraneći sa brzom hranom koju joj je donijeo u bolnicu. Odbio je da uzme griz njenog dok nije pojela bar burger. I evo je ponovo, ponaša se kao jutros, iako manje uplašena. Da nije znao bolje zakleo bi se da je... „Simon?“ Počeo je. Bio je tako uhvaćen u brizi o Becky da nije shvatio da je stao ispred Sherinih vrata. „Sheri, zdravo.“ Prihvatio je zagrljaj koji joj je dao. Njena blijeda plava kosa paktički je sijala protiv tame njegovog crnog kožnog mantila. Ona mora da je osjetila njegovu napetost jer je počela da ga vuče za ruku, pokušavajući ga uvući u njenu sobu. „Šta nije u redu?“ „Moja družica je bolesna. Ona je u automobilu, i moram je odvesti odavdje.“ „Oh, ne! Postoji li išta što mi možemo uraditi da pomognemo?“ „Mi?“ „Jerry i ja.“ Simon se blago osmjehne. Jerry je bio Sherin jednooki pas, i obično bi se on nacerio kada god bi pomislio na ime koje je dala zlatnom retriveru. Sada, međutim, jednostavno nije imao to u sebi. „Ne. Gledaj, žao mi je, ali možemo li odkazati večeru za sutra naveče? Moram odvest Becky u bolnicu.“
55