Kraljevstvo snova
POGLAVLJE 17 Poljupci u zamenu za više njenog vremena. Anthony je smatrao da je to jedan od najintrigantnijih predloga koje je ikada dao nekoj ženi, ali Daphne nije delovala oduševljeno. „To baš liči na Vas,“ reče, smejući se dok ga je ostavljala samog. „Tako pobeđujete u oba slučaja.“ To je bilo i više nego tačno, pa se čak i on smejao skupa sa njom, ali tokom tri sedmice koje su sledile, više nije video komičnost u toj situaciji. Nije mogao da spreči svoje misli da lutaju do momenta onog poljupca bezbroj puta na dan. Izuzetna privlačnost njenog članka koji miluje njegovu nogu, njene ruke koje se sklapaju oko njegovog vrata, osećaj kada ga preplavi istančan miris gardenije, mekani ukus njenih usana i toplina njenog tela. Više od svega, prisećao se njenog lica, zapanjenog, iskrenog osmeha, zadovoljstva koji joj je pružio taj poljubac, koje nije mogla da skrije od njega. Bio je u pravu. U njoj se skrivala strast. Krčkala je u njoj, ispod površine. On je bio taj koji je tu strast oslobodio, a sve to je nadolazilo i progonilo ga, jer je očajničku želeo je da je oslobodi opet. U popodnevima, razvrstavali su predmete i diskutovali koji su pogodni za njegov muzej a koji nisu. Svaku noć držao ju je u naručju i plesao s njom. Postavljao joj je bezbroj pitanja o mestima na kojima je bila - insistirajući na živopisnim detaljima o piramidama, Koloseumu i tržnicama Marakeša i Tangera. Raspravljao se s njom, izazivao ju, flertovao s njom, ali tokom svog tog vremena koje su proveli skupa za te tri sedmice koje su usledile nakon poljupca, niti jednom nije pokušao da je opet poljubi. To bi bio uvod svim primamljivim slikama koje bi se stvorile u njegovom umu i koje bi kompromitovale njegovu čast i njenu čistotu. On je bio džentlmen, podsećao se iznova, a nikada ranije mu nije bio problem da to ima na umu. Preko sedamnaest godina ispunjavanja obaveza i dužnosti koje je nosila njegova titula, životni vek utrošen na ponašanje u skladu s pravilima društva, obrazovanja samonametnute discipline, do sada su mu dobro služile. Nevezano za titulu i položaj u društvu, istinski džentlmen nije zavodio nedužnu ženu, pogotovo ne svoju zaposlenicu. Nije to bilo toliko nisko kao održavanje odnosa sa sluškinjama, ali dovoljno nisko da spreči Anthonyja da je poljubi. Ali, da je želeo, jeste. 137