Kraljevstvo snova
Gospodar senki
Beiste je odveo do stolice i nevoljno je pustio iz svog naručija da sedne. Zatim joj ponovi. „Hrana. Voda. Odmor. Otidi du u Castle Gloom. Dovešdu Erika nazad, a onda deš mi ispričati sve o maču.“ Naslonila se na stolicu, dok je on za to vreme točio vino u pehar, pa ga prineo ka njenim usnama. Devojka je počela pohlepno da pije, dok nije ispila poslednju kap iz pehara. Beiste pogleda u hranu i namršti se. Bilo je toliko očigledno da umire od gladi. „Da li je potrebno da te hranim?“ „Da li bi to učinio?“ Pitala je zadirkivajudi ga. Ugao njenih usana se poigravao, kao da je htela da se osmehne, ali nije imala snage. „Da.“ Za ime Boga, šta se događalo?! On da hrani nju? „Ako je to neophodno.“ Šta, kog đavola...? Devojka ga je dovela do toga da izgubi razum u roku od pola sata. „Mogu se snadi.“ Zgrabila je komad piletine i počela halapljivo da ga gura u usta. Jedva da je požvakala piletinu pre nego što je progutala, a onda je zgrabila još jedan komad. „Ovo je dobro.“ Promrljala je kroz zalogaje. „Molim te prenesi kompliente kuvarici.“ „Prenedu.“ Posmatrao je sa zanimanjem, jer nikada do sada nije video ženu da jede sa takvim zanosom i jačinom. Nije imao prilike ranije da sretne mnogo njih koji umiru od gladi. On se dobro brinuo o svojim ljudima, brinuo se da oni uvek jedu pre nego što on napuni svoj tanjir. „Ti nisi tolika zver, kao što sam verovala.“ Podigla je lice prema njemu i pogledala ga „Znaš?“ Beiste promrlja. „I ti nisi toliko tvrdoglavo i razmaženo derište, kako sam mislio.“ Samo je slegnula remenima, kao da je tu istu izjavu više puta čula, vrativši svoju pažnju na hranu, gomilajudi je u ustima, govoredi između zalogaja. „Moj otac je imao isto mišljenje, kao i ti.“
34