Kraljevstvo snova
diši sa mnom
„Oh daj uozbilji se.” Prevrnem očima na to. „Niko nikoga ne prisiljava. To znaš bolje od bilo koga. Ne osedam pristisak, osedam... da sam privučena njemu. Ne mogu se zaustaviti. Jače je nego kad smo bili tinejdžeri, i nije samo seks u pitanju, mada, hej, on je zaista odličan na tom polju, ali imao je i deset godina da svašta nauči.“ „Ma da, to je baš ono o čemu ja želim da slušam. O tvom seksualnom životu.” „Da li grešim? Da li sebi dopuštam da se zaljubim ponovo i rizikujem da budem povređena kada se sve bude raspalo?” „Zašto bi se raspalo?” „Zašto ne bi?” „O čoveče. Nas dvoje smo baš oboje ekstra cinični, zar ne?” Šmrkne prezrivo pa me pomazi po glavi. „Sve dok ste na istom putu, nemoj odlaziti od njega. Voleo bih da nisi otišla od njega ni pre puno godina. Gledam te kako godinama samo za njim patiš. Ako je ovo vreme sudbina predvidela da delite, grabi Mer.” „Vau, pa to je veoma romantično i to dolazi od tebe.” Smeje se i odmiče. „Ili ga samo jebi dok ga ne izbaciš iz sebe i onda ga šutni, ali mislim da se to ovog puta nede desiti.” I ja tako mislim. „U svakom slučaju obaveštavaj me o razbvoju događaja.” Smeh mu zamre na usnama i pogleda u telefon. „Moram da idem.” „Nemoj idi. Jax, ove nedelje si skroz čudan. Da li je to zbog gospodina Ljubavne Pantalonice sa kojim se viđaš?” On se nasmeje od srca pa me zgrabi u medveđi zagrljaj. „Gospodin Ljubavne Pantalonice?”
~ 88 ~