Kraljevstvo snova
diši sa mnom
„Kupio si mi cvede!” Uzviknem i odmah uronim nos u prelepe crvene ruže koje su na kuhinjskom stolu. Izvučem karticu iz plastičnog držača i čitam glasno. „Za M, Sredan rođendan. Voli te, M.” Smešim se, ali u glavi poskakujem gore-dole kao veliki kreten i pokrenem se u Markove ruke. „Hvala ti.” „Nema na čemu.” Ljubi me jako pre nego me posedne i počne sa večerom. „Dobideš svoj pravi poklon kasnije.” „Ima još?” Pitam i uzbuđeno tapšem rukama. „Da.” Odgovara. Sipa mi neku vodu sa mehuridima i ja sednem nazad i gledam svog muškarca kako se krede po kuhinji. „Dobar si u tome.” „Mama nas sve okrenula ka kuhinji.” Odgovara sa sleganjem ramenima. „Ona kaže da moramo da zaradimo našu hranu.” „Volim tvoju mamu.” Kažem i ispijam vodu. „I ona voli tebe.” „Drago mi je da volimo roditelje jedni drugima. Bilo bi bezveze da je drugačije.“ „Da li si imala sumnje da du šarmirati tvoju mamu?“ „Ne.“ Kikodem se i odmahujem glavom. „Prilično si šarmantan.“ „Samo se šalim. Baš mi se sviđa tvoja mama. Osedam se nekako krivim što smo je lagali za večeras.“ „Znam.“ Grizem usnu i gledam dole u svoju čašu. „Hej, bide sve u redu.“ Klimnem i sednem da gledam kako se snalazi u kuhinji, uživajudi u njegovim pokretima. On ima prirodnu lepotu koja pokrede plesača u meni. Kada smo plesali zajedno na maloj maturi, nisam mislila da išta može biti bolje od toga.
~5~