Kraljevstvo snova
diši sa mnom
***
„Zašto sediš ovde sama?” Logan pita dok mi se pridružuje za stolom u uglu. Muzika nije preglasna, pida su pristojna, i ima dovoljno stolova oko ove naše živahne gomile. Da ne pominjem da nema mnogo ljudi ovde večeras, tako da poznati članovi naše grupe ne moraju da brinu da de im neko pridi. „Samo sam gledala.” Odgovaram sa osmehom i pijuckam svoje pide. Mark je trenutno savijen preko stola za bilijar i pogled na njegovo dupe čini da balavim. Dragi Bože, šta mi taj čovek radi! „Nikada nisam video ništa slično ovoj grupi.” Logan kaže kroz smeh. „Prilično sam nova u ovome. Oni su zabavni i gostoljubivi…” „I ogromni.” Završava on. Zavalila sam se i proučavala čoveka pored mene. Njegova smeđa kosa je neuredna, njegove zelene oči sijaju sa sredom i humorom. „Sviđaš mi se.” Podižem čašu i udaram u njegovu. „Drago mi je da te je Jax našao.” „I ti meni, lepotice.” Odgovara i podiže svoju čašu da otpije gutljaj. „I meni je drago što me je Jax našao.” „Stvarno?” Oslanjam se na laktove i posvedujem mu punu svoju pažnju. „Nikada mi nije rekao kako ste se upoznali.” „U prodavnici.” „Ozbiljno? Skupljanje momaka u sektoru za zaleđenu picu radi?” „Verujem da je to bilo u sekciji sa bananama.” Kaže dok pijucka svoje pivo. „Ne znam, on je pogledao u mene i nešto u meni je samo kliknulo.”
~ 252 ~