Klub brbljivica šansa za ljubav

Šansa za ljubav

By Brbljivica jedan Fast Food da bih uzela komad pizze. Izlazeći van, udarila sam u nečija prsa.

- Ja se izvinjavam, stvarno vas nisam vidjela. - Govorila sam to dok sam gledala u pizzu, pokušavajući je spasiti da ne padne na pod.

- Ne, izvini ti meni. Previše sam željan da ponovo vidim te tvoje oči.

Ha....

Podigla sam pogled i vidjela njega. Gabriel.

- Hej ti, opet se srećemo! - Rekla sam sva zbunjena, šokirana, ma kako god hoćete...

- Hej! - Odgovorio mi je. - Vidim da te plivanje iscrpilo, ali ta pizza ti nije baš fin obrok.

- Da, znam. Ali šta mogu kada ne poznajem mjesta gdje bih se pravilno mogla nahraniti. - Nasmješila sam mu se.

- U tom slučaju to odmah moramo promjeniti. - Gledao me je sa svojim tamnim očima, isčekivajući moj odgovor.

- Sada? Pa zar ne bi trebao raditi?

- Ne. I ja sam planirao nešto da pojedem, a pošto ne volim jesti sam, uzimam ove gluposti kao i ti. Naravno to se sad promjenilo jer imam društvo a i voljeo bi da se bolje upoznamo. Ipak si ti Miina frendica.

- Dogovoreno. Jedno drugome pravimo društvo uz kvalitetan obrok. - Prihvatila sam poziv iz dva razloga. Prvi jer sam silno bila gladna a drugi, pa, nešto me vuklo ka njemu.

- Hajde idemo. U blizini se nalazi super restoran a hrana je predobra.

- Važi, ali ja ovaj put častim. - Rekla sam mu dok mi se smješio.

Restoran je bio ljep, onako domaćinski. Sjeli smo i konobar nam je odmah prišao.

- Dobar dan, kako vas mogu uslužiti? - Upitao nas je.

- Donesite nam flašu šampanjca i menni. - Rekao je Gabriel.

- Naravno gospodine.

- Zašto šampanjac? - Upitala sam ga.

- Nemam svaki dan priliku jesti sa preljepom djevojkom. Nadam se da ti ne smeta što hoću da obilježim dan.

- Ne, naravno da ne! - Počela sam zamuckivati. O majko moja, šta mi se ovo dešava. Ne mogu mu reći ne kad me gleda tim očima.Imam 16.