New Age Progress by draganafruskagora

Драгана Симић

New Age Progress

Захвалила бих се онима који су помогли да ова збирка угледа светло дана. На првом месту својој мајци Златици Симић-Калуђеровић којој сам написала прву песму, својој учитељици Биљани Шекуларац која је даље, подстицала моје писање као и Гордани Шафар која ми је дозвољавала да на њеном часу живим своју инспирацију и пишем. Не треба изузети професора Александра Чуљковића који је четири године мог школовања са осмехом трпео моју нарав и несташлуке. На крају, захвалила бих дугогодишњем пријатељу и ментору Зорану Марчети, председнику Свесловенског књижевног друштва који ме је увео у свет и смисао књижевности.

БЕЛЕШКА АУТОРА

Феномен процеса Глобализације утиче и директно мења наш свет –персонални као и онај који се тиче нашег менталитета балканског и појединачно, српског. Наше унутрашње биће опседа феномен Проактивне Инхибиције чији смо двострани учесници - заслепљени престрављени и заслепљени одушевљени. Неумитно, сваки напредак па и назадак настаје на раздору и паду. Како би се друкчије могло нешто ново саградити? Историја Балкана, данас под новим термином Југоисточна Европа сведочи о овој непобитној чињеници. Резултат су традиције преточене у осавремењену медитацију Њу Ејџ покрета и оно типично наше, разједињење. Кроз историју, обнављајући заборав онога шта смо и шта требамо постати типична је смерница Јужних Словена. Заборав прошлости не брише чињеницу њеног постојања. Стога и јачају покрети који стварају дисбаланс на многим странама као и свету теорију обавезне патње и материјалног сиромаштва за већину на путу ка избављењу.

Долазимо до тога да смо све беднији, они су све богатији и борба за моћ постаје апсолут, мада није ли увек и била? Технике су додуше напредније и усмерене локално и глобално. У основи сваког пропагандног процеса јесте манипулација која даље, налази уточиште у страховима оним дубоко-укорењеним људским или специфичним за одређену регију. Данас се све може научно објаснити па и усмерити - у циљу мира или метежа. Наука, сама по себи постала је моћно оружје. Време квази-цивилизације проводи се у константном страху од моћнијих (ланац исхране је неоспорна чињеница) држава и појединаца, од саме природе, од политичких болесника, од научних помисли да ће се планета распукнути попут презреле јабуке ударом комете... Сво то време, Други се групишу, припремају у стерилисању Нас, духовно па и телесно разнородним „благотворним „ средствима. Све је то у циљу Безбедности нашег света и регулисања баланса на Земљи. Тактике Постколонизације опредмећене су у старом балканском стајлингу геополитике овога региона – распарчавању. Као у бајци, нереално пласирана је прича спасилачке војске плаћеника, 7

изабраних војника – убица који успостављају мир ратом и силом, свуда по свету па и код нас. Суштина свега је васпостављање новог вида колонијализма чије ће име већ неко, осмислити. До тад, народу се пласирају разнородне теорије глупости путем сведоступних информација и школа а људи ко људи виде само оно што је испред њих и сујетни, сматрају себе образованима и паметнима. Информација, као таква постаје замена онога суштинског – откривања и спознаје.

САДРЖАЈ БЕЛЕШКА АУТОРА................................................................5 САДРЖАЈ.................................................................................9 СВЕТСКИ ПОРЕДАК...........................................................13 Вукови опстанка.....................................................................14 Речи самотних .......................................................................17 Хипнотисани .........................................................................18 Фотографија – Обрнута перспектива...................................20 Да ли? .....................................................................................21 Глобалне лажи .......................................................................22 Пропаганда ............................................................................24 Безбедност светска ................................................................26 Блокови ...................................................................................28 Припитомљени.......................................................................30 Јавне игре................................................................................32 Нови Богови ...........................................................................35 Разједињени, слаби................................................................38 Свет се шарени.......................................................................39 Фотографија – Топовско Ђуле и Чуваркућа........................40 СРПСКИ НАЗАДАК..............................................................41 Безумна армија.......................................................................43 Царевина нова........................................................................44

Неко и нико.............................................................45 Косово је пало........................................................46 Еуро.........................................................................48 Фотографија – Разбијена саксија..........................50 Законске стрељане.................................................51 Њихова песма.........................................................52 Двоглави орао-самоубица.....................................54 Косовке девојке......................................................56 Патриота Хуманитарац..........................................57 Фотографија – Монумент Мајмуну......................59 Лудија Уд.................................................................60 Бицепс.....................................................................62 Нове речи, Стара прича.........................................63 НА ШУМОВИТОМ БАЛКАНУ...........................65 Наше заблуде..........................................................67 Тупоглавине............................................................69 Сава милује Дунав.................................................70 Кула Небојша..........................................................71 Крст на крижу.........................................................74 Нова религија.........................................................76 КО СМО? ШТО СМО?..........................................79 Кафана.....................................................................81 Желим се спасити!.................................................83 Надрогиран брод....................................................85 Рејв............................................................................8 11

7 Ноге се шире док лутају........................................89 Демони огледала....................................................91 Понижено Ја...........................................................93 Пријатељице смрти................................................94 Новорођена – дете..................................................96 Раст..........................................................................97 Човечност боли. Лечи откриће.............................98 Живот једног камена..............................................99 Фотографија – Разбијени камен.........................100 Ја............................................................................101 Фотографија – Просјакиња у пензији................102 ЕНДНОТЕ...............................................................10 3 БИОГРАФИЈА ПЕСНИКИЊЕ............................104

СВЕТСКИ ПОРЕДАК

ВУКОВИ ОПСТАНКА

Мрави паклени, мноштво њих Гмижу свуда, Кроз ватру и дим у име Живота. Програмирају фанатичне идеје Опстанка умирањемСпас за њих, свеопшта голгота.

Шапуће ветар о Истинама скриваним Парадокса овоземаљског: -Зорама новим рађаће се бића Подређена ритму Обухвата оноземаљског. Еволуираће из асфалта у пут сеоски Газиће их у благости стопе Свирепе, изобличене. Људима причаће о спознаји Неми говориће о Другима, Док глас, истрошен, не усахне.

Наде има, чека угриз Вукова Опстанка Што место оваца Јешће Њих. Кроз стиснуте зубе, У њиховој крви Шапућу речи Самотних.

Написано 2008-9. Године 17

РЕЧИ САМОТНИХ

Тражиш ли небо ведро, Тражиш ли бистро море? Чуваш ли звезде у ноћи, Чуваш ли сунчане зоре? Не чуваш небо плаво нити чистоту мора; Не грлиш звезде у ноћи, Незнана ти је зора. Ти пратиш туђи ток, Хипнотисан отичеш! Од извора свога Бога Попут капи, нестајеш.

Израел, 2016. Год. 18

ХИПНОТИСАНИ

Гледаш у кутију и видиш Ужаси се око тебе збивају. Убијају се, кољу, експлодирају Синови мајке пребијају. Ти почињеш да мрзиш Презиреш, постајеш луд. Делиш свој свет на Блокове, Бесправно изричеш суд. Не осећаш лудачку кошуљу, Руке помамно веже! Екраном светлећим вешто Неприметно те стеже. Руке не стоје спрам тебе Нити су ноге на поду. Ти лебдиш у Њиховом свету Целиваш квази-слободу. Стојиш сам и изгубљен. Нестајеш од себе издељен.

Затвори очи, удахниИздахни Глобалне лажи. Упитај себе, У Себи Пут до истине Тражи и кажи: -Да ли? Да ли смо знали?

Израел 2016. Године 20

Израел, Цесарија - Обрнута перспектива

ДА ЛИ?

Молиш ли се себи? Усађујеш ли сопсизам Дубоко у своје дело? Не помислиш ли о Свему Живећи у Ничему Гладног духа а сито ти тело? Знам, све се на Ја у теби свело.. Клањаш ли се У храму БожијемУточишту свачијих боли? Да ли за храм Или за Бога Потпаљујеш ломачу, јаче да гори? Знам, савест те мори, срце се бори..

Израаел, 2016. Године 22

ГЛОБАЛНЕ ЛАЖИ

Упорно нас убеђују Да ово је доба постигнућаИнформатичка ера, Ново Доба. Док гладни умиру, зараћени гину, Дроге данак свој узимајуБезгранична, њихова је злоба! Углављују естетику у екран, Боје крв белом бојомМаме људе у страдање. Колективну лаж наукама Објашњавају и поткрпљујуНесташицу и поткрадање. Плаћенике величају у хероје, Певају им химне победеРаспростиру митове и бајке. Поносно нације дижу на ноге Залажући се за просперитет Кроз погроме и хајке.

На свом трону Она влада! Знаш ли сада? Шок плус нада Једнако је Пропаганда!

Израел, 2016.Године 24

ПРОПАГАНДА

Ослепљени бестселерима, Оглувљени Шок-музиком, Засењени селебрити гадостима. Постајемо потчињени, Маргинализовани, Отуђени животним датостима. Тешко је очи отворити Капци су притиснути обиљем Разбацаних информација. Културна превирања, Образовна упрошћавањаСрж социјалних деформација. Бомбардовани бљесковима Лажи и манипулацијеПопуларно-забавним симболима. Живимо у свету историје Поновљене и крваве, Маса, подређена идолима.

Хајка-бајка Oдвајкада! Тактика је Старо-нова За стварање Робова!

Израел, 2016.Године 26

БЕЗБЕДНОСТ СВЕТСКА

Кажу, то је средство до циља, Мислиш да свет је угрожен - збиља? За нацију, за веру - хваташ за гушу Због Безбедности светске рескираш душу. Зар не знаш да тамо негде Где Безбедност угрожена кука Можда неки Ресурси БАШ чекају Да зграби их светска рука? Знаш ли? Немају они никог' Да о њима ко о својим брину.. Зато по хитном поступку, јуре Силе светске да их голе скину!

Осећаш ли у задаху Њихову истину? Знаш ли шта је то? То је смрад лажи Којима те пљују! Расцепе те па Тобом овладајуЗавере подле кују!

23. 07. 2016.Године - Натанија, Израел 28

БЛОКОВИ Узрок је исти увек Само су средства нова, Технике напредније. Повод извлаче догађајима Које су сами исценирали, Ратују посредније. Обавезно је народ да муче Принципима демократије Неолибералног капитализма. Морају уништити могућност Процесом кристализације Њу Ејџ феудализма. Људи заварани не виде Припитомљени добровољно Стоје у реду за клање. Разлика је само терминска Робови нису, зову их масаЗаправо исто стање.

Програмирана је стварност, Полу-истинама замршена Обиље свега а дата нам беда. Методом контролисаног хаоса Планетарни Одред Легално Људство свуда заопседа.

ПРИПИТОМЉЕНИ

Гледаш а вид замагљен Шоковима разорен, избезумљен. Руке небу пружаш, усамљен Постајеш отуђен, припитомљен. Свет цео исту драму броди Рушење бедом изнуди па родиПочетак нови расулом им годи Спектакл, насиља, дроге – методи. Зло бди на странама многим Распад морални зазивље бој. Отвори очи, истину погледај Жељан је Тебе живот Твој.

Крени! Крени! И опет Крени! Пре него што суша исцеди цвет.. Залиј се знањем – нахрани рајем Па онда напој и остали свет.

30. 05. 2016. Године - Натанија, Израел 32

ЈАВНЕ ИГРЕ

Верна је копија Бога Сајбер - златно теле што мре, Покров човеку-пуснику Невидећем Програмом молитве Ништа за Све.

Гладна су, Гладна људска стада Незасити пастири што их Никуд водеОвце помућеног ума у бездан скачу. Моћни неки Луцифери, Удружени Именима разним прикривени Дадоше Вањштину, религију јачу.

Живи експерименти посташе људи Глобалним шемама игре Јавности. Народи иду куда вође воде , не видећи -Пут, циљ, нити искру јасности.

НОВИ БОГОВИ

Чујеш ли Фалусе набрекле у Пиштању Аулоса и блуда? Играш ли плес бахати Дубоко у шуми чуда? Правда ДионисаОбманом тела усхитом страсти. Помамио умове ерекцијама У име живота, у име власти. Менаде у трансуОргијају уздаси кроз капије града. Пород је безнађа и смрада, Мајке што плод свој раскомада.

Буђење ПанаБитком старе и нове ере. Колективни страх утерује у кости, Именом нације, култа или вере. Нови БоговиСа одразом старих и горих но пре. Контролишу живот сам Рађање, умирање, живљење – све.

Играш ли уз мекоћу звука Фруле сировог Бога Пана? Живиш ли причу Дриопе, Што страхом беше Ућуткана?

РАЗЈЕДИЊЕНИ, СЛАБИ

Неуједињени људски род Нестаје! Сопство, свеукупност посустаје! Човек постојати престаје! Свет подрива Ја обликом једнине Без заједништва ми смо пропалинеЖивот, део је целине..

СВЕТ СЕ ШАРЕНИ

Свет се шарени, зелени Живот се увек, изнова рађа, Ноћу месец греје тамнину Јутром дан порађа.. Изобиље свега! Жедан се напити може Гладан најести у ходу. За болест сваку Постоји лековита трава. Ипак, ми верујемо реченом Да ово је ужас и страва и Смрт једина нада.. Залуд се свет шарени, Зелени богатством плода, Човек верује легендама Да децу доноси рода.

Јул 2016.Године, Израел 40

Острво Св. Ђорђе, Бока Которска—Топовско ђуле и чуваркућа

СРПСКИ НАЗАДАК

БЕЗУМНА АРМИЈА

Армија лишћа махнито јури Кугу нову пред собом сеје. Коњица клета – сува и трула Болешћу слаби, лудилом греје. Ветар развратни подмукло Ратницима бездушно хучи: -Именом закона коњице шуштава, Освоји, уништи – мучи! Војсковођа незасити нареди Лишћу са грана да пада. Облаци поцрнели обиљем смрада Ћуташе све до тада.

22. Новембар 2016.Године, Израел 44

ЦАРЕВИНА НОВА

Корење њихово чврсто Земљу себи осваја, Царевином новом удише Остатке њенога краја. Листови златни маме Док јесен уистину цвета. На снегу њене смрти, Издижу се изнад света.

Април 2016. Године, Израел 45

НЕКО И НИКО

Опустила тешку главу, Моли се снегу беломДа је чува, да је не да Свету оном изгладнелом.. Суд правде мачем Закона Посече је ту где ниче. Живот је њен заправо Њихов; „Апел! Апел!“- узалуд виче Изгажена Новим редом Висибаба издише тихо. Неправедно су живот њен Окончали неко и нико.

Април 2016. Године, Израел 46

КОСОВО ЈЕ ПАЛО

Облаци црни по небу се групишу, На Тргу Републике људи свукуд беже. Улице су сивље но што икад беху, Ветрови јесењи завијају, реже. Хладном руком својом заљуља па кида Пожутеле листове на храпавој грани. Посматрам га како љутит хучи, тутњи Док они, престрашени, не отпадну сами. Оголело дрвеће без хаљина сјаји Свом лепотом својом , у поносу милом. Усправљено, чврсто – до последњих снага Подало се није под ветровском силом. Листови су задњи отпали с'висина Исплакани кишом што упорно пада. И гранчица последња оголела, тужна Цветању до пролећа више се не нада.

Хартију изгужвану даљином котрља, наочиглед Света скакуће без реда. Новински чланак: “Косово је пало!“ Нестаје заташкано Окриљем нереда.

2006.Године 48

ЕУРО

Говори људима о пролећу у јесен, Светском краљевству једнакихБајкама за децу упорно нас теши. Силовит, грми Тргом Републике Именом циљева глобалнихТранзицијом, злокобно се смеши. Паркове је пожутео, земљу распршио Трговима пустим, улицама сивим. Тужно је време наметнуо Људима недужним и оним' кривим. Хартија се негде у даљини котрља, Гребе плочник кроз беду. Демостранти залуд чекају Патриотизам у инфлационом нереду.

Да купи Еуре народ похитао Гоњен старим страхом. Песме Косовске даљ носи, Чују се и нестају махом.

2006.Године 50

Тел Авив, Израел—Разбијена саксија

ЗАКОНСКЕ СТРЕЉАНЕ

Сабласно крила ума и душе Анимираше да нарушеНеприметно, очи затроваше Лет неба и наде најурише. Зло осваја на свим странама Купује парама и продаје ранама. Скривени међу фатаморганама Уцењују законским стрељанама.

Мај 2016. Године, Израел 52

ЊИХОВА ПЕСМА

Пружише руку народу, Нудећи наду и спас. Медији преносише заводљив мелодичан глас. Песма је одзвањала упорно Мозгове људима крала. Нисам хтела слушати, Нисам, јер сам зналаЊихова песма је извориште зала..

Пласирали су нам Информације, Потписали их новом Науком! Именовали рушење Напретком, Покрали народу Голоруком..

17.јул 2016. Године, Израел 54

ДВОГЛАВИ ОРАО - САМОУБИЦА

Носила сам прекрасане доламе Волела сам и лабаде и јелеке Косу кротила марамом и шајкачом. Моје звање је Мајка а име Србија. Јако сам стара и учена, свестрана Свет ме је ипак, сматрао балавицом. Помислила сам, како бих таква Могла руке раширити свету, Ђоношама плесати коло и учити њих Славославном идентитету. Међународним законима одредише Обавезно бубање трендова и асимилацију Скинути опанке - обути старке Место мојих хаљиница - голишавица Клета опет да ходам гола, преко светског дола.

Увек, на крају останем сама. Двоглави орао двојако тврдоглав Самоубица, стрмоглав Баци се место на плен, на стену. На обе главе, тај има копрену! Да бар једна беше трезвена могла би бити Водиља. Она четири магична слова... Окренули су једни другима леђа, Моју памет заиста то вређа! Зар не знају да читају? И по закону, Небеском да витлају Мач и наду и бољитак? Јок! Слепи су и орлови и људи, Луди! Луди! Луди! Увек због њих Ја Мајка и Дама Сељанка гола за свет. Увек сама.

2011-2017. Године, Београд 56

КОСОВКЕ ДЕВОЈКЕ

Косовке девојке! Устаните и плешите Долази Мурат, он воли трбушни плес.. Како музика фино свира: Бум!Бум! Изазован је овај плодни, савремени денс. Попадали су јунаци, глупе будале Оставише жене, поносне даме Бајазиту да плешу као у сапуницама Сретне у харему, саме.

2011-2017. Године 57

ПАТРИОТА ХУМАНИТАРАЦ

Алтернативна плесачица Високог стила, блудног профила Пише купо-продајни уговор. Бизнисмен, патриота и хуманитарац Велича Србију а крије у Швајцарској Бога Диониса ортака и бахати хор! Заситио је и народ – лековитим пестицидима, Пијун је округлог стола – Значајнији међу Морбидима.

Паралелна стварност..и у њој дрво Инжињер шумарства друге земље! Како је укусан ваздух, слатко вино Које испија човек–мајмун, слатко се смеје! Зевс је размислио – Дрвету је подарио свест. Како је промишљенИ Хуман његов гест!

23. 07. 2017. Године, Београд, Ада Циганлија 59

Израел, Сафари—Монумент мајмуну

ЛУДИЈА УД

Отворено је ново Државно тело Међу-Опсцени суд. Суди се само: Здравима! Здравима! Јер суди Лудија Уд Хо!Хо!Хо! Деда Мраз се смеје, Док се на полу северном Нешто за Србе греје! Хо! Хо! Хо! Јуху – ху! Примамо купујемо адвокате уз поклоне, кримиЛегате Оне што краду и даду Нама! Нама! Тужиоц је змија Тако Уду Лудији прија..

Лудија судија Позива на рочиште Српску нацију. Судимо вам за прогон Вас самих. Ипак, дозволићемо Деда Мразу да вас части Кашом био-измета Као поклон света. Хо! Хо!Хо! Деда Мраз, греје ли греје Хо!Хо!Хо! Гласно се смеје...

23.Март 2016.Године, Израел и 2017. Године - Сот 62

БИЦЕПС

Помахнитали и гладни Жедни мира Њушкају испод стола, Оглодане коске им бацају ко псима држачи престола.. Лудијо! Узвишени судијо! Зеницу чувајте у Бицепсу, ту је моћ. Истину тражи испод стола! Аlea eacta est -тргајте Прождерите бившег идола! Лудијо Уду, репови машу суду! Људи прихватише да су керови..

22. 07. 2016. Године, Израел 63

НОВЕ РЕЧИ, СТАРА ПРИЧА

Dusky thoughtТишти мучно Сазнање Своји смо туђинци. Short term memoryПрисутно трагедијом Историје Шумовитог Балкана. Eratosthenes dementedНашој земљи црта Васкрсао Модерну карту ропства. New Age progressЗагадити шуме наше Поред мртве МајкеНежива су деца. Faint memory – На мртве дедове, Мајке које су гробове Синовима ископале. 64

The truth – Заставе српске су пале.

Београд, 2005. Године 65

НА ШУМОВИТОМ БАЛКАНУ¹

НАШЕ ЗАБЛУДЕ

Речи се одбијају о наше заблуде, Изобличене јефтина псовка постају. Људи што траже њиву у граду Бетонирани у светској вреви остају. Рашчупани улицама шетају, Проклињу плочник и солитере. Упорно граде и руше ћуприју Сугласјем шума уз облакодере. Мост у експлозији пада у реке, носи га Дунав, потапа Сава. Миљацка похлепна, гладна Морача уморна спава. И многе друге реке Наших светова а једног света, Црвене се од наше крви.

Речи се одбијају о Наше заблуде Изобличене јефтина Псовка постају. Људи сами, Не могу да живеАпостати себе Беху и Остају.

Септембар 2008.Године, Београд 69

ТУПОГЛАВИНЕ

Посвуда гробови - наши шумовитим планинама разасути. Из лобање расте јела, из ребра бор, Из реке вечити ток - црвени и љути. Самостално, градимо своје шупе Чемерни, бедни и безбожни. Предмет смо изучавања, тупавци Феномен Балкана- недостојни. Енглези нашу глупост именују BalkanisationІ – Неизлечива раздељеност једне целине. Мноштво тачкица, разасутих Спрам круга, ствараоци Новог правца – тупоглавине.

Јул 2017. Године, Сот 70

САВА МИЛУЈЕ ДУНАВ

Сава нежно милује Дунав а изнад Њихове љубави кула Небојша помамно Као воајер вековима, страшљиво осматра Уплив њен заводљиви у њега, срамно! Дунав опчињен њу запоседа Осваја је струјама и кроти. Немирни токови посташе ток Сједињени, у Небеској лепоти.

Јул 2017. Године, Сот 71

КУЛА НЕБОЈША

Не боји се кула, Соколска Непобедива камена душа! Летела је небом јуначки, поносна Под хордом Турака у средиште нимбуса. Коначиште је њено у Доњем Граду Дунав да чува - њен је смисао. Саву грешну, бестидницу Претворила би само у мисао. Када би имала моћ!

Тешке су муње ломиле камен Громови изјели слух а капи.. Ледене изломише је у комаде Не! Њу нико није чуо да вапи!

Поражена кула поста тамница Тешко јој гледат' љубавни бој. Кад век проводи, јањичарка Сама а они спој! У ропству их обоје куне! Ојађена и клета, кула Небојша Решетке за хероје твори. Изгубљена сам за вас! Мрачна Сушу вам желим, ви злотвори!

Јул 2017. Године, Сот 74

КРСТ НА КРИЖУ

Ћутите птице! Ћутите! Мук је само подношљив. Буде се чувства, оживљаваКриж исконски, жалостив. Не, не скривајте облаци црни! Ноћ је без месеца хладна. Изморено је тело, слабоДуша је спокоја гладна. Прикована је љубав, На незнаном крсту лежи. Утиснути ексери кидају Душу што небу тежи. Пошаст, Сахрањује је! Жив-Нежив весело певуши. Каменом гађа срце умореноЗлокобно ми се смеши.

Ћутаћу, трпећу! Земна нека ме самоћа осваја. Патњом дозваћу крчаг воде За жедно срце у љубави бескраја. Певајте до тада, Цвркућите бескрају славуја! Не гледајте на моју тугу Како због вас буја.

Април 2007. Године, Калемегдан 76

НОВА РЕЛИГИЈА

Жртвована, крвљу проливана Суза напретка озлеђена, Нема тече образом наших судбина. Патничка, срџба ратничка Незнањем братоубилачка, Заведена, изведена, назови – истина.

Помаже Бог човече! Хваљен Исус и Марија! Ес-селаму 'алејку'м! Пророци Божијих трагова, Не зваше пламене погроме они! Отисак у назад људи - Врагова. Уважавање култова Луцифера, Заједништва у славу сепарација! Мефистофелес - инспирација. Корачају путима имагинација Отекла стопала негдашњих учењаСанаторијум политичких манипулација.

Шаломираше, Бога дозиваше Божанству Грома певаше, Клањаше се ликовима и идолима. Жртвована, крвљу проливана Суза напредка озлеђена, Проткана старо-новим болима.

Децембар 2009. Године , Београд и 2016. Године, Израел

КО СМО? ШТО СМО?²

КАФАНА

Преспавала сам дан, пригрлила ноћ Радосна – нећу видети лица знана. -Дубоком тамом ти певају сове Срасташ са њима, несретна душо сама. Успавала су ме данас свачија понижења Темељ распаднут, мог бедног живота. Хтела сам вечно да спавам Не осећам, не сећам се грозота. -Огрубеле су ти руке невољом, Вода точи и набора Кожу радом исушену. Разјарени, наметали су срећу несрећном, Бедном бићу у кафани срозавали Срозану фацу смехом испијену. Нису разумели јад јер нису живели муке Прошлости моје, данашњице, овог посла. Само су налазили рад за руке и Погрдне речи: „Дођи, одлази, доста!“

-Знали су вешто режати бесни, Понашајући се као да те имају. Живиш своје и свачије обести – Фелере, сузе и грехова хиљаду... Зато се стописмо у тихој ноћи... -Тада не видиш никог'и никоме нећеш поћи.. Можда неком залуталом псу и ја Будем попут звезде што сја, -Док без дома, лута ноћу Можда он ће своју самоћу -Припојити твојој. Припојити мојој.

Октобар 2008. Године , Тиват 83

ЖЕЛИМ СЕ СПАСИТИ!

Опушцима покривена Са руком на чаши Испијеној до дна. На постељи од дима Прљавих кафана Спава без сна. Опоре су истине Што носише ноћиДан је блудом гасила. Разголићена зором, Остављена је вриштала: „Нисам се спасила! Нисам се спасила!“

Гола је лежала крај неког незнаног Незнана себи самој, Желећи, себи се вратити. Болесна, себе је напуштала Напуштала махнито вриштећи: „Желим се спасити! Желим се спасити!“

Фебруар 2008.Године, Београд 85

НАДРОГИРАН БРОД

Уклети се брод порока Утопио у дну пенушавог мора. Алге са дна обгрлиле су трупло, Вукући га свету безора. Раскалашна и магична барка Царовала је модром пучином, Осетима разноликим очарана Пловила је неистраженом путањом. Изгубљеној ни компас није могао Открити куда плови, путем које струје. Несмотрено, умишљена барка Урони у разуздан бит морске олује.. Ракета се винула у небо! Бљесак! Вал је почео да гута и пљује! Лешину тешку спојену с'дном Лепљива сад морска трава милује..

Уклети се брод порока, Утопио у дну пенушавог мора. Згаснуо је живот порочнога трупла Изгубљену душу оплакује зора..

01.01.2007. Године у Београду. Опис сусрета са „Шок“музиком.

РЕЈВ

Играју наркоманска кола, Заносећи телаИстрошена, избодена,гола. Хиљаду оргазама кроз вену Врхунац живљењаЗенит чувства у једном трену. Понос испарава убодом, шмрком Бедних љуштураЗаноса, присиле, понижења. Безумни, уништен дух Жив а неживТворац сопственог уништења. Мртвом енергијом нафиксани Доконо постајеДанас, сутра, свако решење. Дом постаје улични ћошак По задњи путНаркоман у игли тражи спасење.

Осећај тај с'почетка Божанског даха у човечјем телу Намами човека и онда Спржи и врати га пепелу. Прича порочних врти се у кругу Пропасти која вешто трује! Душа умире, тело надничи Болест празнином тргује.

01. Јануар 2006. Године. Дискотека „Бус“. Међу уживаоцима наркотика.

НОГЕ СЕ ШИРЕ ДОК ЛУТАЈУ

Поглед нагнут провалији, Тражи себи дно. Са раскошног врха искон Пао је на тло. Без савести ум проницљив Издише у неимању! Угушено срце врело, Тражи наду у свитању.. Чека тело гнусна уста Греха да га прогутају. Ноге се шире, усне пеку У самачком лутању.

Постеље постају сандуци Где сахрањује се тело у обести. Душа се шири и лети подземљу Смрвљена смрадом болести. Самоћа достојанствено напушта Сваки покушај могућности дела. Душа би пошла њој али грли страсно Порочне и бедне окове тела.

11. 10. 2008. Године, Београд 91

ДЕМОНИ ОГЛЕДАЛА

Тренутак овај не краси Суоднос битисања и радости. Одраз у огледалу је само Поглед испијен, поглед гадости. Гиздава трче ка мени Празна лица жеља остављених, Одбијајући се о зид у огледалу Не прелазе из царства угушених. Омеђала сам их давно Опседнута површином Нисам смисао нашла У разумевању са дубином...

Тешка глад тело дуго мучи... Несвестица ме опседа. Здрав дух клонуо је у мени! Кајање, залуд ме изједа... Гнушам се! Гнушам се одраза свог! Лепог тела, анемичне душе... Одраз се магли док гледам Како се зидови огледала руше...

23.11.2008. Године, Тиват 93

ПОНИЖЕНО ЈА

Немој бежати понижено Ја Морамо водити рат. Кад земно и небеско у свађи Јаросна су сестра и љути брат. Исте су крви а друге боје Баш као почетак и крај. На једној страни смех сузи На другој смеје се вапај. Не плачи усахло Ја Милује грубо шиба зла Крунисана миљем смрти На трону живота и страхота.

7. Јул 2013.Године, Јул 2017.Године - Сот 94

ПРИЈАТЕЉИЦЕ СМРТИ

Дах твој мами Мистерија твога лица, На њему црни је вео.. То је дах твој?То си ти? Откри лице бледоОдузми ми тело.. Хеј ти! Која на длану време исписујеш Ветрове хладиш, живота пламен! Пријатељице смрти Обгрли ме, охлади жиле Претвори у мртвачки камен. Оштрицом ноктију својих Милуј испијено лице По моју душу пошаљи Гласнице смрти – лептирице. Води ме из дома Туђинског Дома немам! Подари суживот тмине Непостојања О којој сневам! 95

Плачна ноћ и у њој Једини си пријатељ, прави Спознајеш боли моје и жеље. Не одлази од мене! Води ме! Свом мрачном свету и миру Остављајући смрад крај моје постеље..

Јесен 2004. Године 96

НОВОРОЂЕНА - ДЕТЕ

Љубав према себи Дарујем теби. Теби! Тмурном и кишном свету. Растрзано људство и ја Жедан, сасушен Еден. Сметен! Са надом у Оноземаљско. Рођена растом и смрћу Нестала толико пута. Љута! Суживот у паралели, између. Радосна, ишчекујем дан Нестанка, без стварне сете. Враћена целини – покопана Новорођена - дете.

7. Јул 2013.Године, Јул 2017.Године - Сот 97

РАСТ

Трепери брезино лишће Сваки понаособ врти у круг Ветар врели, разуздани. Шумећи плесачи упокојише Очи закрвављене, пробуђене Зеном лета – надвладаних. Спарина у капи, у облаку пут Хрскавотрули од опалог лишћа – Милостиву земљу храни, занесен Шум, саживљен удару оголелих грана Где беху, некад живозелене балерине Разигране, пре смрти у јесен.

23.07.2017. Године, Београд 98

ЧОВЕЧНОСТ БОЛИ.ЛЕЧИ ОТКРИЋЕ

Кривудаве путање животарења Сјаје и маме... Пут истинског живљења Пресецају рекламе... Шкрипе! Замамни гласови пакла... Бесна рука разбија стакла Чежње за смислом. Пружене радњи стаклара Некомерцијалне, бешчипне... Дрхтаве руке визионара Жар разбукташе... Милују! Разбијеног стакла стаклиће. Крв шикља... Човечност боли.Лечи откриће.

Јануар 2009. Године, Београд 99

ЖИВОТ ЈЕДНОГ КАМЕНА

Угланчан безбројним ударима Пенушавих зимских таласа Љупко он свира по мрачном дну. Избачен на обалу плеше у срећи Мировања земаљског, очараног Нечињењем што живи у Небеском сну. Неважан погледу умишљених Слави смисао целине додира Оних што по њему свирепо газе. Топао изнутра-хладни сиви камен Неорганска материја без бити коју живу цементирају у стазе...

17.0 6. 2013. Године, Сарајево 100

Тиват, Црна Гора—Разбијени камен

101

ЈА

Срце је моје шума, Сваки цветни пој. Срце је моје њива, Сељак што ради на њој. Душа је моја киша, Свака малена кап. Душа је моја море, Сваки земаљски слап. Тело је моје небо Чисто-плави вид, Тело је моје облакСмог, улица и зид.

12.03.2013. Године, Тиват 102

Београд, Зелени Венац—Просјакиња у пензији

103

ЕНДНОТЕ

1-Шумовити балкан – Овакав се израз може наћи у песми Десанке Максимовић Крвава Бајка што је донекле и утицало на само име поглавља. Такође, појам треба повезати и са пореклом речи Балкан (Тур.) која означава шумовите планине. 2 - Balkanisation (Балканизација) представља процес разједињења регије или државе у мање целине са израженим односом нетрепељивости било у верском или неком другом смислу. Настаје као резултат иностране политике која иде у правцу геополитичке фрагментације што се види и по примеру Османског царства, АустроУгарског царства, Трећег Рајха, Уједињених Нација и НАТО пакта. Свакако да се то чини без имало обзира према тим мањим јединицама. Извор – Encyclopedia Britannica. 3 - Ко смо? Што смо? Је узето као наслов задњег поглавља. Овај је израз креиран, уз асоцијацију на песму Сергеја Јесењина Ко сам? Шта сам? У случају ове збирке узета је множина како би се описале многе личности, као и стереотипи.

104

БИОГРАФИЈА

Родила се у сиромашној радничкој породици 1986. Године у Београду. Љубав према књигама открила је јако рано и своју прву песму написала је већ са девет година, својој мајци. Свестрана је личност и бавила се разноразним пословима, некад из ужитка, чешће из морања. Поред тога водила је програм организован за децу са инвалидитетом у име Свесловенског књижевног друштва и једном приликом интервјуисала за књижевни часопис Словенско Слово. Књижевношћу креће активно да се бави од 2003 године када постаје члан Свесловенског књижевног друштва. Писала је за часописeКекец, ПБШ, Словенско Слово и Загребачки часопис Златно Перо. Са Америчким режисером Марком Навом радила је на споту посвећеном Косову под називом Kosovo isn't и његовој савременој сторији.

105

Са Америчким режисером Марком Навом радила је на споту посвећеном Косову под називом Kosovo isn't и његовој савременој сторији, У балетској представи Стробоскоп, посвећеној страдалим женама написала је песму о насилној смрти мајке балерине Ане Бастаћ. Опробала се и у музици, где је са композитором Јованом Перичићем из Тивта написала песму Љубав је сан која је освојила четврто место на Новопазарском фестивалу. Добитник је два књижевна признања - "Крлежа" и "Достојевски".

106

107

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-1 Симић, Драгана, 1986New Age Progress / Драгана Симић. - 1. изд. Београд : Д. Брковић, 2017 (Београд : Four Print). - 107 стр. : илустр. ; 21 cm Тираж 50. - Биографија: стр. 104. ISBN 978-86-900025-0-4 COBISS.SR-ID 241729036 Београд 2017 108