Ekonomija
8
SRIJEDA, 3. 4. 2013.
OSIGURANJE
Ukupna bruto premija veća za 3,25 odsto
Crnogorska društva za osiguranje su prošle godine, prema preliminarnim podacima, fakturisala ukupnu bruto premiju u iznosu od 66,896 miliona eura, što predstavlja rast od 3,25 odsto u odnosu na 2011. godinu. “I pored konstantnog rasta bruto premije životnih osiguranja, analiza pokazuje relativno nizak nivo učešća na tržištu od 14,12 odsto i dominantno učešće neživotog osiguranja na nivou od 85,88 odsto”, konstatovano je na godišnjem sastanku predstavnika Agencije za nadzor osiguranja sa društvima za osiguranje, Biroom osiguravača i Asocijacijom životnih osiguranja Privredne komore. Posmatrano prema vrstama osiguranja najzastupljenija vrsta na crnogorskom tržištu je osiguranje od autoodgovornosti gdje je fakturisano 31,565 milion eura bruto premije i ostvareno učešće od 47,20 odsto u ukupno fakturisanoj premiji na tržištu. Takođe značaj-
Radnici preduzeća Plavsko jezero su nakon bezuspješnih štrajkova organizovanih u Plavu prešli u Podgoricu, saopšteno je iz Saveza sindikata Crne Gore (SSCG). “Radnici su prije dva dana stupili u štrajk glađu u podgoričkom restoranu Ribnica, kako bi pokušali da ostvare svoja prava”, navodi se u saopštenju.Radnicima se duguju zarade za više od 20 mjeseci i doprinosi, kao i ostale obaveze koje ima poslodavac. Štrajk je, kako su kazali iz SSCG, pokušaj radnika da ostvare svoja elementarna prava.
nija učešća su ostvarila imovinska osiguranja (11,73 odsto), osiguranje od posljedica nezgode (11,61 odsto), osiguranje života (11,82 odsto) i osiguranje motornih vozila – kasko (8,06 odsto). Rezultati pokazuju da su sva društva za osiguranje bila likvidna i da je ažurnost u rješavanju šteta na nivou tržišta u 2012. godini na visokom nivou i iznosila je 91,65 odsto. “Konstantna stabilnost i likvidnost sektora, koja se reflektuje i kroz investiranja značajnog dijela sredstava u depozite crnogorskih banaka i državne obveznice, i u uslovima naglašenog uticaja ekonomske krize doprinosi finansijskoj stabilnosti u Crnoj Gori i uliva dodatno povjerenje u sektor osiguranja”, zaključeno je na sastanku. Na sastanku su zajednički identifikovani ključni izazovi za razvoj tržišta osiguranja i istaknuto je očekivanje dinamičnijeg razvoja tržišta osiguranja u narednom periodu. I.C.
Pomoć od MMF-a Misija Međunarodnog monetarnog fonda pružiće tehničku podršku Ministarstvu finansiju, koja za cilj ima osnaživanje fiskalnog upravljanja u zemljama južno-istočne Evrope, saopšteno je juče nakon sastanke ministra finansija dr Radoje Žugić sa savjetnikom za pitanja tehničke podrške u Odjeljenju za fiskalna pitanja pri MMF-u Sami Yalaoutinenom. Ministarstvo finansija će dobiti preporuke i praktične savjeta za unapređenje kapaciteta za upravljanje dugom, kao i za unapređenje fiskalnog izvještavanja. “Tokom misije, koja traje do 12. aprila, planirano je organizovanje više sastanaka sa predstavnicima različitih institucija, u cilju boljeg razumijevanja postojećeg sistema finansijskog upravljanja, te utvrđivanja daljih koraka u njegovom unapređenju”, saopšeno je iz Ministarstva finansija. I.C.
AFERA CKB
Isparila dva miliona eura
Kredit izdat po skraćenoj proceduri, moje je bilo samo da potpišem, kazala bivša zamjenica direktora CKB BosaTatar Ivana Boljević
K
o je i pod kojim okolnostima podigao kredit od dva miliona eura kod Crnogorske komercijalne banke, i nije vratio, biće jasno tek po završetku sudskog procesa. Nakon jučerašnjeg ročišta u Privrednom sudu na kojem je svjedočila bivša zamjenica generalnog direktora te banke, Bosa Tatar javila se potreba za novim svjedocima koji bi mogli rasvijetliti misteriju skupih bankarskih poslova domaćih kompanija.
U sporu kojim Crnogorska komercijalna banka (CKB) tuži kompanije Cattaro Investment Luxemburg i Montenegro Spa Italija za neizmirenje duga po osnovu kredita, u iznosu oko dva miliona eura, juče je svjedočila bivša zamjenica generalnog direktora te banke Bosa Tatar. Tatar je kazala da sada sporni kredit bio “običan bankarski posao”. Ona je istakla da je u konkretnom slučaju kredit izdat po skraćenoj proceduri jer je bila riječ o takozvanim keš kolateralom (depozitom u iznosu vrijednosti kredita kao obezbjeđenje). Pravni zastupnici tuženih kompanija osporili su da je kredit podignut. Punomoćni tuženog Cattara, Dejan Terzić tražio je od Tatar da objasni proceduru izdavanja kredita, te detalje u vezi sa konkretnim nalogom za uplatu sredstava na račun. Ona je objasnila da je u opisu njenog posla bilo da samo potpiše odobreni kredit, a da je o samoj proceduri utvrđivanja identiteta, zadovoljenja uslova za kredit, te garancije i
uplata bio posao nižeg kreditnog referenta. Kredit je odobren telefonskim putem što je takođe uobičajena praksa kada je riječ o stalnim i dugogodišnjim klijentima, objasnila je Tatar. U konkrenom slučaju svjedokinja nije znala da kaže ko je telefonski pozvao i dao nalog da se izvrši uplata kredita, jer je to bio posao sektora kreditiranja. Ona je potvrdila da potpisnicu kredita Melanie Meger koja je u ime kompanija (Cattaro Investment i Montenegro spa) potpisala kredit nikada lično nije vidjela. U svojstvu svjedoka juče je na ročištu želio govoriti i advokat Nikola Martinović koji je “imao određene informacije u vezi sa predmetnim sporom”. Njega međutim, punomoćnici tuženih kompanija nijesu oslobodili profesionalne tajne, te na jučerašnjem ročištu nije saslušan. Sud je donio odluku da na narednom ročištu zakazanom za 24. maj za svjedoke po zahtjevu tuženih, a u odnosu na iskaze Tatar pozove Jelenu Dubak-Bulatović, Ljiljanu Visković koja je u predmetnom periodu vr-
Zamršena pozadina Mediji su ranije pisali da je CKB odobrila 3,6 miliona eura kredita firmama Dafin iz Luksemburga, vlasništvo Damira Mandića, i Kataro investu, koji je predstavljao Božidar Draganić, za koji je garancija bio keš kolateral HTP Primorja, u čijoj su upravi bili Mandićev brat i otac Denis i Obrad. HTP Primorje je depozite iskoristilo za vraćanje svojih kredita i ostavilo banku bez obezbjeđenja. Kompanije Kataro investment i Dafin, na koje se odnose dva sporna kredita zbog kojih je tužilaštvo saslušavalo bivši menadžment CKB banke, akcionari su HLT fonda koji već dvije godine potresa upravljačka kriza. šila transakcije i Ivicu Kontića koji je u predmetnom periodu bio direktor kreditnog sektora. Ovaj slučaj vezuje se za aferu zbog koje su četiri bivša člana menadžmenta CKB-a i aktuelna pomoćnica direktora za likvidnost te banke uhapšeni zbog osnovane sumnje da su od 2005. do 2009. godine odobrili šest spornih kredita u iznosu od oko 5,5 miliona eura. Sud je tuženima naložio i da dostave ugovor o kupoprodaji akcija HLT fonda.
KAP
DF traži krivičnu odgovornost od Đukanovića, Roćena... Vlada bi trebalo da se obaveže da najkasnije do 12. aprila preuzme upravljanje Kombinatom Poslanici Demokratskog fronta dostavili su Skupštini predlog zaključaka kojim bi Vlada trebalo da se obaveže da najkasnije do 12. aprila preuzme upravljanje KAPom, kao i Rudnicima boksita i tako obezbijedi potrebnu finansijsku podršku za racionalno funkcionisanje tih preduzeća. Poslanik DF-a i potpredsjednik Skupštine Branko Radulović saopštio je juče da se u zaključcima predlaže da Skupština zahtijeva od Vrhovnog državnog tužioca da po hitnom postupku preispita poslovanje KAPa i Rudnika boksita i pokrene kri-
vični postupak protiv osoba za koje postoje osnovane indicije da su počinili krivična djela protiv interesa Crne Gore. “Treba utvrditi krivično-pravnu odgovornost Filipa Vujanovića, Mila Đukanovića, Milana Roćena i Igora Lukšića, za koje postoji čitav niz indicija da su na organizovan način potpisivali štetne aranžmane i ugovore sa Glenkorom, of šor firmama Salomon, En plus, CEAC, odobravali garancije i na taj način oštetili Crnu Goru više od milijardu eura”, kazao je Radulović.
I DF su za raskidanje ugovora sa ruskim partnerom. Vlada, prema zaključcima, treba da do 15. aprila formira Operativni tim koji će formalno raskinuti ugovor sa Centralno-evropskom aluminijumskom kompanijom (CEAC) i komercijalni ugovor sa Glenkorom. S druge strane, Skupština se zaključcima obavezuje da do 22. aprila formira revizionu komisiju. “Revizorska komisija će do 22. oktobra podnijeti Skupštini na usvajanje Izvještaj o bilansu stanja, validnosti dugova, tokovima novca, transakcijama preko of šor
i kćerki firmi, utemeljenosti tvrdnji ruskih zvaničnika da su u vezi KAP-a uložili u Crnu Goru više stotina miliona eura”, kazao je Radulović. Zaključcima se takođe se obavezuje Vlada da obustavi isplatu svih preuzetih garancija za KAP i Radulović je poručio da se samo prelaskom od čuvenih ingota do homogenizovanih trupaca investicija od šest miliona eura se vraća za šest mjeseci, tako da su, prema njegovim riječima, u pitanju dupli efekti, ali treba biti odgovoran i uman. I.C.