Бранко бр. 5

Лист ОШ „Бранко Радичевић“ – Година V – Број 5 – Батајница, март 2014.

www.osbrankoradicevic.edu.rs

Свети Сава 2014. (стр. 16)

РЕЧ УРЕДНИКА

Драги читаоци,

БРАНКО

Лист ученика и наставника ОШ „Бранко Радичевић“ у Батајници Година V, број 5, март 2014.

У

Оснивач и издавач: ОШ „Бранко Радичевић“ Улица браће Михајловић–Трипић 2 11273 Београд–Батајница Тел.: +381 11 787 00 46 Факс: +381 11 787 02 77 Имејл: os.brankobatajnica73@gmail.com Веб-сајт: www.osbrankoradicevic.edu.rs За издавача: Гордана Марчетић, директор Главни уредник: Ђорђе Остојић, вероучитељ Уредници: Ана Матић,учитељица Славица Денић, медијатекар Марија Ђурић, учитељица Лектура и коректура: Јелена Богдановић, библиотекар Графичка припрема: Ђорђе Остојић Тираж: 400 Штампа: Графекс АГ, Батајница

з приличне напоре, проређено уредништво нашег драгог „Бранка“ успело је да до штампе дотера и овај 5. јубиларни број школског листа – листа ученика и наставника, како смо конципирали овај пројекат пре више од три године, трудећи се да вам макар једном годишње прикажемо неке од активности и успеха којима наша школа свакако може да се поноси. Смисао назива – „лист ученика и наставника“ – је био и позив свим заинтересованим ученицима и наставницима наше школе да дају свој допринос овом нашем заједничком делу. Већина се оглушила о позив, али неколицина енузијаста се редовно потруди да припреми занимљив, читања вредан материјал. Наравно, желим исказати велику захвалност тим колегама/ницама и вредним ученицима који су се искрено и вредно ангажовали на изради овог као и свих претходних бројева „Бранка“. Желим овде прозвати и учитељицу Слободанку Јаић-Таталовић, главну уредницу претходна два броја, што нам је свима у редакцији отежала посао подижући стандарде новинарског рада – захваљујући Боби научили смо много и сарадња са њом је била драгоцена. Посебну захвалност дугујемо породици Гвоздић и штампарији Графекс АГ што потпомажу излазак и овог броја „Бранка“. На крају, највећу захвалност у изради овог броја ја лично дугујем Ани и Славици, које су се поломиле прикупљајући и сређујући материјал; тиме су показале своју неизмерну љубав према нашој школи и жељу да допринесу промоцији „Бранка“. Срећан нам свима Дан школе! Ђорђе Остојић ПС: Редакција честита избор новој директорки Гордани Марчетић! Много успешног управљања ти желимо! ППС: Листе награђених ученика са овогодишњих такмичења су размештене по страницама часописа. Напомињем да су то непотпуни резултати за шк. 2013-14. који су нам били доступни до слања листа у штампу.

Издвајамо из садржаја Награђени ученици 2

Спортисти 22

Кад имаш пријатеља

6

Литерарни кутак 23

Дечја недеља 8

Празници 27

Увек нађем времена за књиге

11

Филологија 28

Музика 12

Осми март 29

Забава 14

Квизоманија 31

Циљ – Олимпијада

14

Наука 32

Традиција се наставља

15

Екологија 33

Ликовни кутак 17

Настава у природи

Солидарност на делу

Занимљивости 36

март 2014.

21 1

34

бр. 5 БРАНКО

НАГРАЂЕНИ УЧЕНИЦИ

ТРЕ­ЋА­ЦИ ПРЕД ПР­ВО МА­ТЕ­МА­ТИЧ­КО ТАК­МИ­ЧЕ­ЊЕ

Про­би­јен је лед Иза­зов, ве­жбе ди­са­ња, до­дат­на на­ста­ва, ма­те­ма­тич­ке за­вр­зла­ме

В

ећ тре­ћу го­ди­ну за ре­дом, на­ша шко­ла је до­ма­ћин Оп­штин­ског так­ми­че­ња из ма­те­ма­ти­ке ко­је је одр­жа­но 01. мар­та 2014. У „Бран­ ку“ су ре­ша­ва­ли за­дат­ке уче­ни­ци од пе­тог до осмог раз­ре­да из Ба­тај­ни­це и Угри­но­ва­ца, а у „Пин­ки­ју“ тре­ћа­ци и че­твр­та­ци. Сва­ке го­ди­не ђа­ци тре­ћег раз­ ре­да успе­шно „про­би­ја­ју лед“ и са пу­но до­бре во­ље, ра­да и ан­га­жо­ва­ ња кре­ну у ак­ци­ју зва­ну - ма­те­ма­ тич­ко так­ми­че­ње. Иа­ко не­ма­ју ре­ до­ван час до­дат­не на­ста­ве, ве­ли­ки број уче­ни­ка има же­љу да ре­дов­но до­ла­зи на ор­га­ни­зо­ва­не ча­со­ве и от­кри­ва­ју те­шке, али за­ни­мљи­ве ма­те­ма­тич­ке при­че. Да ли их је њи­хо­ва де­чи­ја ра­до­ зна­лост, са­мо­по­у­зда­ње или так­

БРАНКО бр. 5

ми­чар­ски дух до­ве­ло до ак­тив­ног уче­ство­ва­ња у от­кри­ва­њу ма­те­ ма­тич­ких „за­вр­зла­ма“, ка­ко су се осе­ћа­ли ве­че пред так­ми­че­ње, а ка­ко кад су до­би­ли за­дат­ке, да ли су стре­пи­ли од ко­нач­ног ре­зул­та­та, от­кри­ли су ма­те­ма­ти­ча­ри 3–4?

– Ка­да нам је учи­те­љи­ца ре­кла да ове го­ди­не уче­ству­је­мо у так­ми­че­ њу из ма­те­ма­ти­ке и да ће­мо има­ ти ча­со­ве да ве­жба­мо и по­ка­же­мо зна­ње, хте­ла сам да про­ве­рим ко­ ли­ко знам и да на­у­чим не­што но­во. Се­стра ми је би­ла успе­шна, па сам и ја од­лу­чи­ла да про­бам и ви­дим ка­ко из­гле­да – ка­же Иси­до­ра Мла­ де­но­вић. За раз­ли­ку од Иси­до­ре ко­ја је овај иза­зов при­хва­ти­ла као не­што но­во, Ана Шу­ша от­кри­ва да је ве­

2

че пред так­ми­че­ње осе­ћа­ла тре­му, али да се су­тра­дан тру­ди­ла да што бо­ље ура­ди за­дат­ке. На­шу Ан­дреу Па­је­вић пре­хла­да и тем­пе­ра­ту­ра ни­је оме­ла да про­ђе на оп­штин­ско так­ми­че­ње.

– Има­ла сам „пех“ да пре школ­ ског и оп­штин­ског бу­дем бо­ле­сна. Ве­жба­ла сам код ку­ће чим би ми ма­ло спа­ла тем­пе­ра­ту­ра. Же­ле­ла сам да до­ђем на оп­штин­ско иа­ко сам би­ла ис­цр­пље­на. Чи­ни­ло ми се да су за­да­ци те­шки, у тре­нут­ку сам се обес­хра­бри­ла, ни­сам би­ла си­ гур­на да ћу по­сти­ћи од­го­ва­ра­ју­ћи успех, а он­да сам се опу­сти­ла и по­ че­ла да ре­ша­вам. Ни­је ми жао, то сам же­ле­ла, би­ло ми је ле­по. Сле­ де­ће го­ди­не же­лим опет да се так­ ми­чим - ка­же Ан­дреа.

март 2014.

НАГРАЂЕНИ УЧЕНИЦИ

Лу­ка Ђур­ђа­но­вић је био ве­о­ма ак­ти­ван на ча­со­ви­ма и по­ру­чу­је сви­ма: – Ве­жбај­те, бу­ди­те упор­ни и по­ ку­шај­те! Би­ло ми је за­ни­мљи­во, за­ да­ци су би­ли за раз­ми­шља­ње и мо­ жда сам мо­гао и бо­ље да ура­дим. Не­ки су би­ли по­ма­ло и упла­ше­ ни.

– Ка­да сам ви­де­ла за­дат­ке, пи­та­ ла сам се мо­гу ли ја то, зно­ји­ла сам се, па хла­ди­ла, зно­ји­ла, па хла­ди­ ла... Она­ко пре­пад­ну­та ра­ди­ла сам ве­жбе ди­са­ња, а по­ред ме­не је сми­ ре­но се­део не­ки де­чак из 4–2 – ода­ је нам Не­ве­на Јев­тић. А не­ки сма­тра­ју да су не­до­вољ­но ве­жба­ли. Ме­ђу њи­ма су Ог­њен Са­ рић и Ана Би­зе­тић.

– Би­ло ми је ле­по на школ­ском так­ми­че­њу, али сам се пла­шио да не­ћу има­ти до­во­љан број бо­до­ва за оп­штин­ско. Мо­гао сам пу­но бо­ље да сам ви­ше ве­жбао- ка­же Оги.

– Ме­не та­та за­дир­ку­је и зби­ја ша­ле на мој ра­чун. Тре­ба­ло је да озбиљ­ни­је схва­тим при­пре­ме- при­ зна­је Ана. Наш Ва­си­ли­је Ду­ло­вић от­кри­ва да му је би­ло ис­цр­пљу­ју­ће и да је је­два че­као да до­ђе ку­ћи и од­мо­ри. Али су га коп­ка­ли ре­зул­та­ти? Алек­сан­дар Ва­си­лев је вр­ло од­го­ вор­но и озбиљ­но ушао у ову ма­те­ ма­тич­ку при­чу.

– По­слу­шао сам учи­те­љи­цу, оти­ шао на спа­ва­ње на вре­ме, на шта се

март 2014.

мо­ја ма­ма при­јат­но из­не­на­ди­ла, јер увек во­лим ма­ло да уве­че од­ се­дим, ују­тро ле­по до­руч­ко­вао, по­ нео во­ду и чо­ко­ла­ди­цу. До­ста сам ве­жбао и по­сле школ­ског, на­шао се и на оп­штин­ском так­ми­че­њу. За­до­ во­љан сам успе­хом, али увек мо­же бо­ље. Од де­вет тре­ћа­ка, че­ти­ри уче­ни­ ка су осво­ји­ла пр­ву на­гра­ду, а два дру­гу на оп­штин­ском так­ми­че­њу и ти­ме по­сти­гли од­ли­чан на­ше шко­ ле.

– Сва­ки дан сам ишао на до­дат­ ну на­ста­ву. Чи­ни­ло ми се да за­да­ ци ни­су та­ко те­шки, по­треб­но је да ма­ло раз­ми­шљаш. На школ­ском сам за по­ ла са­ та пре­ дао рад и по­гре­шио у т р е­ћ е м за­д ат­ ку. Жу­ рио сам. На оп­ шти­ском сам био ма­ло на­пет, осе­ћао сам од­г о­в ор­н ост пре­ма се­би, дру­га­ри­ма и учи­те­љи­ци, ни­ сам смео да на­ пра­вим исту гре­ шку. За­дат­ке сам ре­шио као од ша­ле. Био сам пре­сре­ћан

3

кад сам са­знао да сам осво­јио сто бо­до­ва и пр­ву на­гра­ду, тр­чао сам и ска­као по ку­ћи. Сти­снуо сам пе­ сни­цу, за­мах­нуо са њом и ре­као: „То“! Сре­ћан сам што је Ја­на Не­ нић из 3–3 по­сти­гла исти ре­зул­ тат. Жао ми је што је Са­ра Ра­јић из 3–2 на­пра­ви­ла ма­лу гре­шку и два бо­да су јој фа­ли­ла до сто - при­ча на Стра­хи­ња Љу­бо­је­вић из 3–4, не кри­ју­ћи за­до­вољ­ство. При­пре­ми­ли: уче­ни­ци 3–4

бр. 5 БРАНКО

НАГРАЂЕНИ УЧЕНИЦИ

ОП­ШТИН­СКО ТАК­МИ­ЧЕ­ЊЕ ИЗ МА­ТЕ­МА­ТИ­КЕ

Ви­ди­мо се сле­де­ће го­ди­не! Тог мар­тов­ског ју­тра пре­пли­та­ла су се на­сме­ја­на ли­ца ма­лих и ве­ли­ких ма­те­ма­ти­ча­ра и ма­ло тре­ме ОШ „Бран­ко Ра­ди­че­вић“ Ме­сто: Ба­тај­ни­ца Бр. при­сут­них 494 сва­ну­ло је див­но мар­тов­ско ју­тро. Сун­це је жу­ри­ло да оба­сја и про­ бу­ди још успа­ван град и као да је и оно спрем­но по­хи­та­ло на так­ми­че­ње из ма­те­ма­ти­ке. Тог ју­тра на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не Зе­ мун јед­на хра­бра, али ода­бра­на че­та ђа­ка тра­жи­ла је шко­лу „Бран­ко Ра­ди­ че­вић“ ко­ја је и ове школ­ске го­ди­не би­ла до­ма­ћин Оп­штин­ског так­ми­че­ња из ма­те­ма­ти­ке. Још из­да­ле­ка ви­де­ла су се вра­та шко­ле и на њи­ма нат­пис „До­ бро до­шли“. До­бро­до­шли­цу је сви­ма по­же­ле­ло и ру­ко­вод­ство шко­ле, две див­не и на­сме­ја­не осо­бе. Ту су би­ла и

раз­ред ни­сам ни про­ви­ри­ла јер та­мо су мо­гли са­мо нај­о­збиљ­ни­ји, нај­хра­ бри­ји и нај­бо­љи ко­ји се так­ми­че већ ше­сту го­ди­ну. Би­ло је раз­и­гра­но, ве­се­ло и ле­по, а опет озбиљ­но и на ни­воу, ка­ко до­ли­ку­је кра­љи­ци на­у­ке - ма­те­ма­ти­ци. Че­сти­та­ мо свим на­гра­ђе­ним уче­ни­ци­ма на­ше шко­ле. И на­рав­но, че­сти­та­мо свим уче­сни­ ци­ма ко­ји се мо­жда ове школ­ске го­ди­ не ни­су баш сна­шли. Ви­ди­мо се иду­ће го­ди­не на сле­де­ћем Оп­штин­ском так­ми­че­њу из ма­те­ма­ти­ ке. Ис­пред ак­ти­ва ма­те­ма­ти­ке Све­тла­на Та­сић

ШК. 2013–2014. ГОД.

О

до­бро рас­по­ло­же­на ли­ца на­став­ни­ка ма­те­ма­ти­ке. А ка­ко и не би би­ли до­бро рас­по­ло­же­ни ка­да су до­че­ки­ва­ли сво­је нај­бо­ље уче­ни­ке, све те ма­ле и ве­ли­ке ма­те­ма­ти­ча­ре жељ­не зна­ња и до­брог дру­же­ња. А са­че­ка­ли су их и за­да­ци, они пра­ви, так­ми­чар­ски. Сва­ко од њих је про­на­шао не­што за се­бе. У пе­том раз­ре­ду уче­ни­ке је раз­др­ма­ ла јед­на коц­ка, ко­ја исти­на ни­је би­ла ма­гич­на али је има­ла не­што „ма­гич­ но“ у се­би. У ше­стом раз­ре­ду ути­сак је оста­вио за­да­так са про­стим и сло­же­ ним бро­је­ви­ма, и као да су сви ти бро­ је­ви игра­ли „мо­ра­вац“ ма­ло про­сти, ма­ло сло­же­ни. Док у сед­мом раз­ре­ду то исто ко­ло игра­ли су ра­ци­о­нал­ни и ира­ци­о­нал­ни бро­је­ви. Искре­но, у осми

БРАНКО бр. 5

4

март 2014.

НАГРАЂЕНИ УЧЕНИЦИ

НА­ГРАД­НИ ИЗ­ЛЕТ

Де­ца ко­ја по­ме­ра­ју гра­ни­це Шта је успех?

Ч

е­сто се ве­ру­је да је успех ка­да има­те мно­го нов­ца, ве­ли­ки ау­то и ве­ли­ку ку­ћу. Ме­ђу­тим, ра­дим у уста­но­ви где успех има дру­ га­чи­је зна­че­ње. Наш успех, као шко­ ле, на­став­ни­ка, учи­те­ља је­су де­ца ко­ја из го­ди­не у го­ди­ну по­ка­зу­ју да су спо­соб­на за по­ме­ра­ње гра­ни­ца. И као скром­ну на­гра­ду њи­хо­вој од­ луч­но­сти, мар­љи­во­сти, пре­да­но­сти ор­га­ни­зу­је­мо на­град­ни из­лет. На кра­ју про­шле школ­ске го­ди­ не, у том ци­љу, по­се­ти­ли смо Ре­ сав­ску пе­ћи­ну, ма­на­сти­ре Ма­на­ си­ју и Ра­ва­ни­цу. Тог ју­тра по­не­ли смо до­бро рас­по­ло­же­ње и кре­ну­ли на пут. Оно што ни­смо зна­ли је да нас че­ка пра­ва аван­ту­ра! Сти­гав­ши пред Ре­сав­ску пе­ћи­ну, од­мо­ри­ли смо се и осве­ жи­ ли а за­ тим кре­ ну­ли у оби­ла­зак ча­роб­них дво­ра­ на. Ре­сав­ска пе­ћи­на је спо­ме­ник при­ро­де, пра­ви би­сер под зе­мљом.

Ра­ни­је су за њу зна­ли чо­ба­ни, ко­ ји су се ту скри­ва­ли од не­вре­ме­на. А ка­да смо код не­вре­ме­на, по из­ ла­ску из пе­ћи­не оно нам је при­ре­ ди­ло не­за­бо­рав­не тре­нут­ке...док­ смо са­би­ра­ли ути­ске и при­бли­жа­ ва­ли се ау­то­бу­си­ма, по­чео је град. Пра­во лет­ње не­вре­ме пра­ће­но ле­ де­ним лоп­ти­ца­ма. Све је ли­чи­ло на филм...без ки­шо­бра­на, тан­ких јак­ни­ца, уче­ни­ци тре­ћег и че­твр­ тог раз­ре­да трч­ка­ра­ли су и по­ку­ ша­ва­ли да бр­зо до­ђу до ау­то­бу­са... ал­и ни­ка­ко на­ћи наш...Ка­да смо ко­нач­но сти­гли у ње­га про­ло­мио се гро­мо­гла­сан смех. Де­ца мо­кра, а на­сме­ја­на и ве­се­ла као ни­кад до та­да. Бри­шу­ћи про­зо­ре, раз­го­ра­ че­ них очи­ ју, са ди­ вље­ њем су по­ сма­тра­ли ово „ из­не­на­ђе­ње“. Као учи­тељ, би­ла сам у пр­ви мах за­бри­ ну­та, од­ла­га­ли смо мо­кре јак­не, ста­вља­ли их да се оце­де...пре­бро­ја­

ва­ла сам де­цу. Сло­жи­ли смо се да је би­ло за­ни­мљи­во и је­два че­ка­ли да на­ста­ви­мо са аван­ту­ром. Сти­гли смо и на дру­го од­ре­ди­ште, ма­на­ стир Ра­ва­ни­цу. Док смо се ис­кр­ца­ ва­ли, сун­це је про­би­ло сво­је зра­ке кроз гу­сте обла­ке. Све је оди­са­ло не­ком чи­сто­том, спо­ко­јем, то­пли­ ном. Осу­ши­ли смо се и упо­зна­ли са исто­ри­јом ма­на­сти­ра. Са­зна­ли смо да је он за­ду­жби­на Кне­за Ла­за­ ра, сре­ди­ште ду­хов­ног, кул­тур­ног, књи­жев­ног и умет­нич­ког жи­во­та; по­се­ти­ли смо и Ма­на­си­ју, са­зна­ли о ње­ној бур­ној про­шло­сти, ру­ше­њу али и по­нов­ном из­ди­за­њу. Умор­ни, али ис­пу­ње­ни и за­до­ вољ­ни кре­ну­ли смо ка Ба­тај­ни­ци, где су нас че­ка­ли ро­ди­те­љи, ко­ји­ма смо пре­не­ли ути­ске овог нео­бич­но ле­пог и за­ни­мљи­вог пу­то­ва­ња. Ана Ма­тић

ШК. 2013–2014. ГОД.

У табелама за шк. 2013-14. годину су наведени само резултати пристигли до издавања овог броја листа.

март 2014.

5

бр. 5 БРАНКО

КАД ИМАШ ПРИЈАТЕЉА

„КАД ИМАШ ПРИ­ЈА­ТЕ­ЉА ИМАШ СВЕ“

Литерарни су­срет у „Бран­ку“ И овог пу­та уче­ни­ци су из­не­ли свој став и емо­ци­је о дру­гар­ству и сми­слу жи­во­та ко­је оно да­је сва­ком од нас

Д

а­на 13. 12. 2013. у 12.00 са­ти у школ­ској би­бли­о­те­ци одр­жан је по­но­во су­срет уче­ни­ка три ба­тај­нич­ке шко­ле: ОШ,, Б. Пал­ко­ вље­вић Пин­ки“, „С. Го­лу­бо­вић Ми­ тра­ље­та“ и „Бран­ко Ра­ди­че­вић“ у са­рад­њи са Ти­мом за за­шти­ту де­це од на­си­ља. По­вод су­сре­та - но­ва те­ ма и но­во уз­бу­ђе­ње. На кон­кур­су се чуо глас 30 уче­ни­ка, од­но­сно 5 ра­до­ва из мла­ђе сме­не и 5 ра­до­ва из ста­ри­је за сва­ку шко­лу. Жи­ри ко­ји су чи­ни­ла че­ти­ри чла­ на из сва­ ке шко­ ле, од­ но­ сно два уче­ни­ка из Вр­шњач­ког ти­ма и два из Ђач­ког пар­ла­мен­та пом­но су слу­ша­ли ра­до­ве и оце­њи­ва­ли. И овог пу­та уче­ни­ци су из­не­ли свој став и емо­ци­је о дру­гар­ству и сми­слу жи­во­та ко­је оно да­је сва­ ком од нас. Као пра­ви до­ма­ћи­ни на­ши уче­ни­ци су пр­ви кре­ну­ли са чи­та­њем ра­до­ва. Ти­ја­на из 4–6 је на­пи­са­ла:,, Друг те­би сре­ћу да­је, док ти ње­му чо­ко ба­на­не“. Ире­на је на­пи­са­ла стих: ,,При­ја­тељ­ство је вред­ни­је од зла­та то ће ти ре­ћи твој та­та“. Уче­ник 4. раз­ре­да из „Ми­тра­ље­те“ Ва­ња Вр­ кљан му­дро се освр­нуо на ла­жне и вир­ту­ел­не при­ја­те­ље, али је ис­ та­као да ће­мо у жи­во­ту на­ћи са­мо јед­ног или два ко­ји ће на­ћи пра­ву реч ка­да нас не­што ја­ко за­бо­ли. Уче­ни­ца из „Пин­ки­ја“ из ста­ри­ је сме­ не у ве­ о­ ма озбиљ­ ном раз­ ми­шља­њу о при­ја­тељ­ству упу­ти­ла нам је по­у­ку – Са­мо ако си до­бар и чи­ниш до­бро, та­ко ћеш нај­лак­ше сте­ћи и са­чу­ва­ти дру­га. По­сле про­чи­та­них ра­до­ва жи­ри је имао нај­те­жи део по­сла, да сре­ ди ути­ске и оце­ни ра­до­ве. Са­би­ра­њем бо­до­ва 1. ме­сто у

БРАНКО бр. 5

мла­ђој сме­ни осво­јио је уче­ник Ва­ ња Вр­кљан 4–1 из „Ми­тра­ље­те“, 2. Ме­сто Ан­ђе­ла Ан­тић 4–2 из „Бран­ ка“ и 3. ме­сто по­но­во „Ми­тра­ље­та“ и на­мла­ђа уче­сни­ца 2–5 раз­ред, Ана­ста­си­ја Рој­тер. У ста­ри­јој сме­ни, по ми­шље­њу жи­ри­ја 1. ме­сто осво­јио је Ни­ко­ла Бр­кић 8–4 из шко­ле до­ма­ћи­на, 2. ме­сто Са­би­на Са­ли 5–4 из „Ми­тра­ ље­те“ и 3. ма­сто Те­о­до­ра Вуч­ко­вић 6–1 та­ко­ђе из „Ми­тра­ље­те“. За осво­је­на пр­ва три ме­ста уче­ ни­ци су до­би­ли на­гра­де - књи­гу „Ба­шти­на срп­ског на­ро­да“, као и „Мој еко­ло­шки атлас“ и школ­ски при­бор. На­да­мо се да ће овај су­срет по­ кре­ну­ти но­ва дру­гар­ства из­ме­ђу ових да­ро­ви­тих уче­ни­ка, ко­ја ће јед­но­га да­на у сред­њој шко­ли пре­ ра­сти у пра­во при­ја­тељ­ство. Ако то оства­ри­мо он­да смо по­сти­гли и наш циљ. Сла­ви­ца Де­нић

6

март 2014.

КАД ИМАШ ПРИЈАТЕЉА

СУ­СРЕТ У ШКО­ЛИ „ПИН­КИ“

Ли­ков­ни ра­до­ви До­бро­до­шли­ца из ко­је се ви­де­ло ко­ли­ко смо јед­ни дру­ги­ма ва­жни

Д

а­на 21. 2. 2014. го­ди­не су се са­ста­ли пред­став­ни­ци ти­мо­ ва за за­шти­ту де­це од на­си­ ља, зло­ста­вља­ња и за­не­ма­ри­ва­ња основ­них шко­ла Ба­тај­ни­це и би­ бли­о­те­ка­ри у ОШ „Бо­шко Пал­ко­ вљев Пин­ки“. По­вод дру­гог су­сре­та је би­ла из­ло­жба ли­ков­них ра­до­ва уче­ни­ка шко­ла Ба­тај­ни­це на те­му „Кад имаш при­ја­те­ља – имаш све“. Сва­ка шко­ла је по­сла­ла два­де­сет ли­ков­них ра­до­ва. Ра­до­ве су оце­њи­ ва­ли на­став­ни­ци ли­ков­не кул­ту­ре, пред­став­ни­ци Вр­шњач­ког ти­ма и Уче­нич­ког пар­ла­мен­та. Од­лу­че­но је да се не про­гла­ша­ва­ју нај­бо­љи ра­до­ви, јер је циљ су­сре­та дру­же­ње, ру­ко­ва­ње, осмех и до­бро­до­шли­ца из ко­је се ви­де­ло ко­ли­ко смо јед­ни дру­ги­ма ва­жни. Шко­ла до­ма­ћин по­тру­ди­ла се да ор­га­ни­зу­је све­ча­ни до­чек и отва­ ра­ње уз му­зи­ку, на­шта де­ца ни­су оста­ла рав­но­ду­шна. Док су де­ца ужи­ва­ла уз зву­ке ги­

март 2014.

7

та­ре Ане, уче­ни­це шко­ле до­ма­ћи­ на, рад­на гру­па струч­них са­рад­ни­ ка све три шко­ле је пре­ци­зи­ра­ла усло­ве сле­де­ћег су­сре­та ко­ји ће би­ти на те­му при­ја­тељ­ства/дру­ гар­ства на му­зич­ки на­чин. Пра­во уче­шћа има­ју по три уче­ни­ка или гру­пе уче­ни­ка мла­ђе и три ста­ри­ је сме­ не из сва­ ке шко­ ле, укуп­ но 6 так­ми­ча­ра. Чла­но­ви жи­ри­ја ће би­ти на­став­ни­ци му­зич­ке кул­ту­ре три шко­ле, а вре­ме ре­а­ли­за­ци­је ће би­ти на­кнад­но пре­ци­зи­ра­но за ме­ сец април. Сла­ви­ца Де­нић

бр. 5 БРАНКО

ДЕЧЈА НЕДЕЉА

Ак­тив­но­сти за вре­ме Деч­је не­де­ље

О

бе­ле­жа­ва­ње Деч­је не­де­ље већ по­ста­је ду­га тра­ди­ци­ја и увек се обе­ле­жа­ва у ме­се­цу ок­то­бру сва­ке го­ди­не. Циљ обе­ле­жа­ва­ња Деч­је не­де­ље је скре­та­ње па­жње на пра­ва и по­тре­бе де­це и ука­зи­ва­ње на од­го­вор­ност од­ра­слих у за­шти­ти и оства­ри­ва­њу пра­ва де­це и ства­ра­њу усло­ва за раз­вој сва­ког де­те­та. Сла­ви­ца Де­нић

ПО­НЕ­ДЕ­ЉАК: „ПО­КЛО­ НИ КЊИ­ГУ ШКОЛ­СКОЈ БИ­БЛИ­О­ТЕ­ЦИ“ Деч­ј а не­д е­љ а у на­ш ој шко­л и је отво­р е­н а у по­н е­д е­љ ак 7. 10. 2013. тра­д и­ц и­о­н ал­н ом ак­ц и­ј ом уче­ ни­к а од 1. до 8. раз­р е­д а под на­ зи­в ом „По­к ло­н и књи­г у школ­с кој би­б ли­о­т е­ц и“. Ове го­д и­н е школ­с ку би­б ли­о­т е­ ку је за­с у­л о књи­г а­м а 87 уче­н и­к а, а ИК „Клет“ је, у са­р ад­њ и са на­ став­н и­ц ом ма­т е­м а­т и­к е Све­ тла­н ом Та­с ић, по­к ло­н и­л а сво­ј а из­д а­њ а „Шта је шта“ – на­у ч­н о­ по­п у­л ар­н у еди­ц и­ј у на­м е­њ е­н у уче­ ни­ц и­м а од 9 до 15 го­д и­н а.

УТО­РАК: „ДЕ­ЦА ДЕ­ЦИ“ Ба­зар је тра­јао од 12.00 до 14.00, а но­вац при­ку­п љен на ба­з а­р у ис­ ко­ри­сти­ће се за из­р а­ду на­леп­н и­ ца за обе­ле­жа­ва­њ е прав­ца кре­та­ ња уче­ни­ка на сте­п е­ни­ш ту као и за уре­ђе­њ е кут­ка за Вр­ш њач­к и тим и Уче­нич­ки пар­ла­м ент. Уз пу­но бу­ке у ве­се­лој ат­м ос­ф е­р и уче­ни­ц и су из­ло­жи­ли сво­је ра­до­в е и као на сва­кој пи­ја­ци ужи­в а­ли у уло­зи про­да­ва­ца, на шта су куп­ ци од­г о­ва­ра­л и ва­ђе­њ ем нов­ча­н и­ ка. По­т вр­ди­ло се да је ба­з ар оми­ ље­на ак­т ив­ност уче­н и­ка.

БРАНКО бр. 5

8

март 2014.

ДЕЧЈА НЕДЕЉА

ЧЕ­ТВР­ТАК: „ЖОРЖ ДАН­ДЕН“ По­з о­р и­шна пред­ста­в а „Жорж Дан­ден“ из­ве­де­на је у све­ча­н ој са­ ли на­ше шко­л е у 19.00 са­ти. Пред­с та­ва је би­ла пу­н а сме­ш них ге­го­ва, ко­сти­ма и сце­но­г ра­ф и­је. Де­ца ни­су би­ла рав­но­ду­ш на, сме­ ја­ли су се и уче­ство­в а­ли у пред­ ста­ви.

СРЕДА: ДРУЖЕЊЕ СА ПИСЦЕМ У среду, 11. 12. 2013. у нашој школи по­ ново је гостовала Јасминка Петро­ вић, један од омиљених дечјих писаца и аутор књига: „Секс за почетнике“, „Бонтон“, „Ово је најстрашнији дан у мом животу“, „Како постати и остати глуп“, „Породица“, „Уџбеник за заљубљивање“. Ученицима наше школе књиге Јас­ минке Петровић су једне од омиље­ них у библиотеци. У дружењу са Јасминком, уз смех и шале, разгова­ рали су о томе „како себе спречити да учиш“, како „млатити празну сламу“ на часу, „зашто да се заљу­ биш“, о лепом понашању, породици, одрастању и другим темама које су актуелне у пубертету. Јелена Богдановић

ПЕ­ТАК: СПОРТ­СКИ ДАН Спорт­ска ме­ђу­о­де­љ ењ­ска так­ ми­че­њ а за ста­ри­ју сме­н у ор­г а­н и­ зо­ва­на су од 13.15 до 15.00. Ве­се­ле еки­пе уче­ни­ка је­два су че­ка­ле да од­ме­р е сна­г е и до­ка­ж у се.

март 2014.

9

бр. 5 БРАНКО

ДЕЧЈА НЕДЕЉА

ПРИ­РЕД­БА ПО­ВО­ДОМ ПРИ­ЈЕ­МА ПР­ВА­КА У ДЕ­ЧИ­ЈИ СА­ВЕЗ У пе­так, 11. 10. 2013. у 16.00, ор­га­ ни­зо­ван је при­јем пр­ва­ка у Де­чи­ји са­вез, а при­ред­бу је при­пре­ми­ла учи­те­љи­ца Је­ле­на Па­вли­ца. Об­ у­че­ни у ве­се­лу жу­ту бо­ју са пу­но озбиљ­но­сти и од­го­вор­но­сти че­ твр­та­ци су ма­лим дру­га­ри­ма пе­ ва­ли, игра­ли, глу­ми­ли, али и до­ча­ ра­ли ко­ли­ко ће зна­њ а мо­ра­ти да ста­ве у сво­је ма­ле гла­ве да би се, ка­да за то до­ђе вре­ме, и они по­ка­ за­ли не­ким бу­ду­ћим пр­ва­ци­ма.

ПО­ЗО­РИ­ШТЕ АМА­ТЕ­РА БА­ТАЈ­НИ­ЦЕ ГО­СТО­ВА­ЛО У НА­ШОЈ ШКО­ЛИ

Ути­сци са пред­ста­ве На овој из­вед­би пред­ста­вље­на је но­ва глу­ми­ца ко­ја је би­ла по­ма­ло не­си­гур­на и упла­ше­на али је ипак да­ла све од се­бе

У

че­твр­так, 10. 10. 2013. го­ди­не, у осам са­ти у све­ча­ној са­ли ОШ „Бран­ко Ра­ди­че­вић“ одр­жа­на је пред­ста­ва „Жорж Дан­ден“ у из­вед­би По­зо­ри­шта ама­те­ра Ба­тај­ни­це. У шко­ли се про­ши­ри­ла вест о пред­ста­ви ко­ја ће се одр­жа­ти и ја сам сва уз­бу­ђе­на ку­пи­ла кар­ту. У осам са­ти све­ ча­на са­ла већ је би­ла пу­на де­це и од­ра­слих ко­ји су иш­че­ки­ва­ли по­че­так пред­ста­ве са не­стр­пље­њем. Пред­ста­ва је из­во­ђе­на на ско­ро пра­зној сце­ни, а глум­ци су би­ли об­у­че­ни у го­спод­ску оде­ћу ко­ја се не­ка­да но­си­ла. У пред­ста­ви се ра­ди­ло о го­спо­ди­ну Жор­жу Дан­де­ну ко­ји се оже­нио го­спо­ђи­цом ко­ја је би­ла на ви­шем дру­штве­ном и ма­те­ри­јал­ном по­ло­жа­ју од ње­га па га је и са­мим тим сма­тра­ла ма­ње вред­ним од се­бе и ва­ра­ла га са ба­ро­ном. Он их је хва­тао на де­лу али ни­ка­ко ни­је мо­гао да до­ка­же то та­сту и та­шти. Глум­ци су би­ли за­ис­ та за­ни­мљи­ви. Таст је имао бе­ло ли­це, прет­по­ста­вљам да је то због то­га што је хтео да на­гла­си свој по­ло­жај, суд­ску пе­ри­ку и био је „еле­гант­но по­пу­њен“. Уз све то био је нај­ве­се­ли­ји лик, ал­ко­хо­ли­чар и пра­ви ве­се­љак. Та­шта је има­ла та­ко­ђе бе­ло ли­це и суд­ ску пе­ри­ку, за раз­ли­ку од свог му­жа би­ла је тан­ка и џан­гри­за­ва. Ба­рон је, по ме­ни, био из­у­зет­но ми­ран и ско­ро исто гра­ђен као таст са­мо ма­ло ма­њи. Же­ на је би­ла бри­не­та и мр­гуд кад се ра­ ди о ње­ном му­жу. Жорж је, за раз­ли­ку од њих, имао нор­мал­но ли­це и крат­ку ко­су. Би­ли су ту и слу­га, ће­ла­ви чо­век за­љу­бљен у слу­жав­ку, и слу­жав­ка ко­ја је слу­гу ла­ко од­би­ја­ла. Та­ко­ђе, на овој из­вед­би пред­ста­вље­на је но­ва глу­ми­ца ко­ја је би­ла по­ма­ло не­си­гур­на и упла­ ше­на али је ипак да­ла све од се­бе. Све у све­му, пред­ста­ва је би­ла за­и­ста за­ни­ мљи­ва и ужи­ва­ла сам у њој. Ка­та­ри­на Ер­цег, уче­ни­ца 6. р.

БРАНКО бр. 5

10

март 2014.

ИНТЕРВЈУ

ИН­ТЕР­ВЈУ СА АЛЕК­СОМ ДО­БРИ­ЈЕ­ВИ­ЋЕМ

Увек на­ђем вре­ме­на за књи­ге Па­мет­ни­је и ко­ри­сни­је би би­ло да мо­ји вр­шња­ци чи­та­ју књи­ге не­го да гле­да­ју те­ле­ви­зи­ју и се­де за ком­пју­те­ром игра­ју­ћи игри­це

Ч

и­та­ње у на­шој зе­мљи је ге­не­ рал­но по­че­ло да опа­да. Раз­ло­га има мно­го, брз жи­вот, не­до­ста­ так вре­ме­на, а и ка­да га има до­вољ­но, про­ве­де се уз игри­це, ком­пју­тер или уз ТВ. Би­бли­о­те­ка се све ма­ње по­се­ћу­је, а до­ла­зе са­мо рет­ки ко­ји су за­ин­те­ре­со­ ва­ни за књи­ге. Је­дан од њих је Алек­са До­бри­је­вић, уче­ник 6–1 на­ше шко­ле. С об­зи­ром на то да си на­пра­вио ре­ фе­рат из срп­ског је­зи­ка ко­ји са­др­жи мно­го по­да­та­ка, а при ра­ду си ко­ри­ стио ви­ше књи­га, за­ни­ма ме да ли ти је би­ло те­шко да за­пам­тиш све то?

– Не­дав­но сам при­пре­мио ре­фе­рат из срп­ског о ци­клу­су пе­са­ма о Ко­сов­ ском бо­ју. Ина­че во­лим да чи­там, а обич­но за­пам­тим оно што про­чи­там, па ми при­пре­ма овог ре­фе­ра­та ни­је пред­ста­вља­ла ни­ка­кву по­те­шко­ћу. Ка­ко на­ла­зиш вре­ме за књи­ге и ко­ ли­ко про­ве­деш чи­та­ју­ћи?

– Увек на­ђем вре­ме­на за књи­ге, не­ дељ­но про­ве­дем око 2 са­та чи­та­ју­ћи. Идеш ли у не­ку дру­гу би­бли­о­те­ку осим школ­ске?

– Не идем у дру­гу би­бли­о­те­ку осим школ­ске, за­то што не­мам до­вољ­но нов­ца за чла­на­ри­ну.

Шта нај­ви­ше во­лиш да чи­таш, ко­ју књи­жев­ну вр­сту?

– Нај­ви­ше во­лим да чи­там ен­ци­ кло­пе­ди­је и за­ни­мљи­ве ро­ма­не. Ко ти је оми­ље­ни пи­сац?

– Има их до­ста, али бих из­дво­јио Гра­ди­ми­ра Стој­ко­ви­ћа. Ко­ја књи­га ти је оми­ље­на и да ли се де­си да не­ку књи­гу чи­таш ви­ше пу­та?

– Хај­дук на Ду­на­ву, Гра­ди­ми­ра Стој­ко­ви­ћа ми је оми­ље­на књи­га, и не во­лим баш да чи­там књи­ге по не­

ко­ли­ко пу­та. Имаш ли не­ки са­вет за ђа­ке ко­ји ни­су за­ин­те­ре­со­ва­ни за књи­ге?

– Па­мет­ни­је и ко­ри­сни­је би би­ло да мо­ји вр­шња­ци чи­та­ју књи­ге не­го да гле­да­ју те­ле­ви­зи­ју и се­де за ком­ пју­те­ром игра­ју­ћи игри­це. Ко­ју би књи­гу пре­по­ру­чио за чи­та­ње?

– На­рав­но, сво­ју оми­ље­ну књи­гу – Хај­дук на Ду­на­ву. Раз­го­ва­ра­ла: Ми­ли­ца Ђур­ђе­вић 6–1

ПО­СЕ­ТЕ ПО­ЗО­РИ­ШТУ

Мно­го по­пу­лар­них ли­ко­ва дру­жи­ло се са на­ма

Ми­ни­мал­на фор­му­ла по­зо­ри­шта је – глу­мац глу­ми, не­ко из пу­бли­ке по­ сма­тра, и обо­је ужи­ва­ју. За по­зо­ри­ште је, да­кле, нео­п­ход­на пу­бли­ка. Ми смо и ове го­ди­не би­ли та пу­бли­ ка. По­ред ре­дов­них ча­со­ва ко­је ре­а­ли­ зу­је­мо, пла­ни­ра­мо и по­се­те де­чи­јим по­зо­ри­шти­ма. Гле­да­ли смо мно­го за­ ни­мљи­вих и по­уч­них пред­ста­ва, сме­ ја­ли се, пе­ва­ли, ак­тив­но уче­ство­ва­ли у раз­ви­ја­њу при­че ко­ја се од­ви­ја на по­ зор­ни­ци. Ни­је од­ла­зак у по­зо­ри­ште са­мо гле­ да­ње пред­ста­ве. На­у­чи­мо ка­ко се тре­ ба по­на­ша­ти у ау­то­бу­су, ка­ко се ула­зи

март 2014.

у по­зо­ри­ште, ка­ко се гле­да пред­ста­ва... а то ни­је ма­ла ствар. Су­ми­ра­мо ути­ске, пре­при­ча­ва­мо нај­за­ни­мљи­ви­је де­ло­ве и ана­ли­зи­ра­мо ко­сти­ме, сце­ну, пе­ва­ње и игру ко­ји су са­став­ни део ових пред­ста­ва. Мор­нар По­пај, Дис­ко де­да Мраз, Цр­вен­ка­па, на­ви­ја­чи, удва­ра­чи, али и „обич­ни“ де­ча­ци и де­вој­чи­це во­ди­ли су нас кроз свет ма­ште, за­ба­ве, дру­же­ња, али су нас учи­ли о здра­вој ис­хра­ни, пу­ то­ва­њи­ма, шко­ли и ва­жно­сти обра­зо­ ва­ња, ле­пом по­на­ша­њу. Мно­ги не зна­ју да су пр­во де­чи­је по­ зо­ри­ште осно­ва­ли Бра­ни­слав Ну­шић и Ми­ха­и­ло Сре­те­но­вић. То по­зо­ри­ште

11

је би­ло у пра­вом сми­слу деч­је, јер су у ње­му ис­кљу­чи­во де­ца игра­ла све уло­ге. Осни­ва­чи по­зо­ри­шта су са­ми пи­са­ли ко­ма­де, спре­ма­ли де­цу, из­ра­ђи­ва­ли де­ кор и ко­сти­ме, би­ли ре­ди­те­љи, су­фле­ ри, де­ко­ра­те­ри, па чак и бла­гај­ни­ци и раз­вод­ни­ци. На­жа­лост, због фи­нан­сиј­ ских про­бле­ма, ово по­зо­ри­ште је тра­ја­ ло са­мо две го­ди­не. И та­ко су се од та­да ре­ђа­ле го­ди­не а ова вр­ста по­зо­ри­шне умет­но­сти се раз­ ви­ја­ла и ја­ча­ла. Да­нас има­мо чи­та­ве ре­пер­то­а­ре при­ла­го­ђе­не де­ци раз­ли­ чи­тог уз­ра­ста. Ана Матић

бр. 5 БРАНКО

МУЗИКА

НЕ­ШТО СТА­РО, НЕ­ШТО НО­ВО

Уче­ни­ци при­ре­ди­ли не­за­бо­ра­ван кон­церт На­ступ ни­ко­га ни­је оста­вио рав­но­ду­шним и пру­жио је на­ду да мла­де ин­те­ре­су­ју и озбиљ­не му­зич­ке те­ме

В

е­ли­ки школ­ски кон­церт, одр­ жан у на­шој шко­ли 15. ма­ја 2013, оста­вио је сна­жан ути­сак на број­ну пу­бли­ку ко­ја је ис­пу­ни­ла све­ча­ну са­лу на­ше шко­ле до по­след­ њег ме­ста. Би­ло је ту уче­ни­ка, ро­ди­ те­ља, ба­ка и де­ка и на­став­ни­ка ко­ји су бур­ним апла­у­зом по­здра­ви­ли из­ во­ђа­че, мла­де му­зи­ча­ре и пе­ва­че. На оп­ште за­до­вољ­ство и ра­дост при­сут­них ре­ђа­ле су се из­вед­бе раз­ли­чи­тих му­зич­ких ком­по­зи­ци­ ја, а број на­сту­па из­во­ђа­ча ни­ког ни­је оста­вио рав­но­ду­шним и пру­ жио је на­ду да мла­де ин­те­ре­су­ју и озбиљ­не му­зич­ке те­ме у по­пла­ви шун­да ко­ји ну­де раз­ли­чи­ти ме­ди­ји. Сви­ра­ло се на раз­ли­чи­тим ин­ стру­мен­ти­ма, пе­ва­ло уз прат­њу

БРАНКО бр. 5

истих, игра­ло уз раз­дра­га­не ком­ по­зи­ци­је за де­цу. Труд из­во­ђа­ча огле­дао се и у сцен­ском на­сту­пу ко­ји је уз пре­ле­пу из­вед­бу мно­гих иза­звао сна­жне емо­ци­је, чак и су­ зе у очи­ма ста­ри­јих ко­ји су га­ну­ ти пре­ле­пим гла­со­ви­ма и уме­ћем мла­дих му­зи­ча­ра. Не­за­бо­рав­на је из­вед­ба Јо­ва­не Зу­ка­но­вић, за­ни­мљив на­ступ Алек­ сан­дра Зо­ри­ћа, пре­ле­по пе­ва­ње со­ ли­ста: На­та­ше Зу­ка­но­вић, Ду­ша­на Лу­чи­ћа, Ање То­ли­мир, ду­е­та Ами­ не Фа­ру­ки и Ду­ша­на Ко­ко­то­ви­ћа, Ане Пан­то­вић и Је­ле­не Рок­сан­ дић, као и тер­це­та ко­ји су чи­ни­ли Ања То­ли­мир, Ми­ли­ца Ђур­ђе­вић и Ср­ђан Кри­во­шич. За­тим шарм нај­ра­спе­ва­ни­јег оде­ље­ња Зе­му­на,

12

на­шег III2, љуп­кост цр­кве­но-хор­ ске сек­ци­је „Ор­лић“ и не­ве­ро­ват­ ни при­зор чи­та­вог ор­ке­стра ко­ји су чи­ни­ли уче­ни­ци из­бор­ног пред­ме­ та Хор и ор­ке­стар, са­ста­вље­ног од ме­та­ло­фо­на, фру­ли­ца, уда­раљ­ки, ма­ле хар­мо­ни­ке, ги­та­ре и уз не­се­ бич­ну по­др­шку мла­дог ви­о­ли­ни­сте Ог­ње­на Па­вло­ви­ћа, учи­ни­ли су ово ве­че по­себ­ним. Сви­ма од ср­ца ве­ли­ко хва­ла за не­за­бо­рав­но ве­че и пре­леп му­ зич­ки до­жи­вљај уз пу­ну по­др­шку на­став­ни­ца­ма Јул­ки и Да­ни­је­ли ко­је су овај кон­церт осми­сли­ле и пру­жи­ле нам ле­по­ту и ра­дост под овим на­шим школ­ским кро­вом. Ми­лан­ка Бам­бић, про­фе­сор срп­ског је­зи­ка

март 2014.

МУЗИКА

НАЈ­РА­СПЕ­ВА­НИ­ЈА ОДЕ­ЉЕЊ­СКА ЗА­ЈЕД­НИ­ЦА

Укр­штање то­но­ва и гла­со­ва За­јед­но смо иза­бра­ли пе­сме, ве­жба­ли, дру­жи­ли се и бо­дри­ли јед­ни дру­ге

С

ва­ке школ­ске го­ди­не уче­ни­ци мла­ђих раз­ре­да основ­не шко­ле има­ју мо­гућ­ност да се опро­ ба­ју у так­ми­че­њу „Нај­ра­спе­ва­ни­ја оде­љењ­ска за­јед­ни­ца“. То је је­дин­стве­на при­ли­ка да се опро­ба­ју као ти­мо­ви, и да укр­сте „то­ но­ве и гла­со­ве“ , бо­ре­ћи се за ме­сто и ти­ту­лу Нај­ра­спе­ва­ни­је оде­ље­ње. И ове го­ди­не је три оде­ље­ња ре­ ши­ ло да се опро­ ба. За­ јед­ но смо иза­бра­ли пе­сме, ве­жба­ли, дру­жи­ли се и бо­дри­ли јед­ни дру­ге. Слу­ша­ ли, па­жљи­во ана­ли­зи­ра­ли да би се при­ка­за­ли у нај­бо­љем све­тлу пред стро­гим, али пра­вед­ним жи­ри­јем. Ори­ла се пе­сма о па­у­ну и па­у­ни­ци, је­се­ни и ве­се­љу. И про­шле го­ди­не смо уче­ство­ва­ ли. Не­ки су се сти­де­ли, не­ки сма­ тра­ли да не пе­ва­ју ле­по. Та­да смо на­у­чи­ли да смо ја­ки ко­ли­ко је ја­ка на­ша нај­сла­би­ја ка­ри­ка, и ре­ши­ли да сви за­јед­но вред­но ра­ди­мо и оја­

ча­мо као тим. Те го­ди­не је у наш раз­ред до­шао но­ви ђак, ко­ји је још увек „ту­го­вао“ за сво­јом ста­ром учи­те­љи­цом и дру­га­ри­ма. При­хва­ тио је иза­зов и уче­ство­вао са на­ма. Ове го­ди­не, по­себ­но ме је ра­до­ва­ла ње­го­ва же­ља за по­бе­дом, ко­ју ми је ви­ше пу­та ис­ка­зао. Та­да сам у ње­ го­вим очи­ма ви­де­ла сјај, и осе­ти­ла да је наш, у пот­пу­но­сти, да ко­нач­ но при­па­да оде­ље­њу IV/6 - „бу­ба­ ма­ра­ма“. И то је био наш успех. Успех на­шег оде­ље­ња, оде­ље­ња IV/2 и IV/5. Ово так­ми­че­ње до­но­си мно­го ви­ше од са­мог пе­ва­ња, учи

нас пра­вим вред­но­сти­ма и здра­вој кон­ку­рен­ци­ји. Ни­смо по­бе­ди­ли, али смо се ра­ до­ва­ли дру­га­ри­ма из IV/2 на по­бе­ ди, и на­ви­ја­ли за њих ка­да су нас, као шко­лу, пред­ста­вља­ли на Оп­ штин­ском так­ми­че­њу у Зе­му­ну. Та­мо су осво­ји­ли дру­гу на­гра­ду, али су за нас би­ли по­бед­ни­ци. Ово так­ми­че­ње пра­ти и „Злат­ на си­ре­на“ на ко­јој на­ши уче­ни­ци има­ју под­јед­на­ко до­бре ре­зул­та­те. Уче­ни­ци се так­ми­че у раз­ли­чи­тим ка­те­го­ри­ја­ма. А. М.

ШК. 2013–2014. ГОД.

март 2014.

13

бр. 5 БРАНКО

ЗАБАВА

„МОН­ТЕ­ВИ­ДЕО, ВИ­ДИ­МО СЕ“ ИЗ УГЛА ЈЕД­НЕ РАЗ­РЕД­НЕ И ПУ­НО ДЕ­ЦЕ

Одлазак у би­ос­ коп Ју­на­ци по­зна­тог фил­ма по­ве­ли су са­да­шњу омла­ди­ну у про­шлост и по­ка­за­ли пра­ве вред­но­сти ко­је тре­ба це­ни­ти Тог да­на, 28. 2. 2014. на­ша раз­ред­на Све­тла­на Та­сић нас је по пр­ви пут во­ди­ла у би­о­скоп. Сви смо жељ­но иш­ че­ки­ва­ли од­лич­не пар­ти­је ју­го­сло­вен­ског фуд­ба­ла на Свет­ском пр­вен­ству у фил­му „Мон­те­ви­део, ви­ди­мо се“. Сме­сти­ли смо се у ау­то­бус и уз ша­лу и смех вре­ме је бр­зо про­ле­те­ло, и за час смо сти­гли ис­пред вра­та дво­ ра­не До­ма син­ди­ка­та. Уз све то, не би ни­ко од нас из­др­жао 3 са­та без хра­не, па смо свра­ти­ли до Ме­ка да не­ што пре­за­ло­га­ји­мо. Сва та вру­ћа хра­на...ужи­ва­ли смо у сва­ком за­ло­га­ју и до­бро смо се на­сме­ја­ли. Ко­нач­но, са пу­ним сто­ма­ком кре­ну­ли смо и сви уз­бу­ђе­но ста­ли пред вра­та би­о­ско­па. Сви смо се сме­сти­ли и би­ли смо спрем­ни за по­че­так фил­ма. Филм је пун не­из­ве­сно­сти, уз­бу­ђе­на и уз све то мно­го је на­пет. По­сле свих утак­ ми­ца, у по­лу­фи­на­лу на­ша еки­па је из­гу­би­ла због ва­ра­ња, про­тив еки­пе Уру­гва­ја и осво­ји­ли су 3. ме­сто. Филм је ја­ко уз­бу­дљив, за­ни­мљив и због то­га нам се мно­го сви­део. Али не са­мо због то­га, већ и за­то што се ра­ди о фуд­ба­лу, а ми во­ли­мо фуд­бал. Ка­да смо се вра­ћа­ли, сви смо би­ли рас­по­ло­же­ни за­то што је филм оста­ вио до­бар ути­сак на нас. Цео из­лет нам се мно­го до­пао и во­ле­ли би­смо да то по­но­ви­мо! Марко Боровић 5-4

„Игра фор­ми и ма­те­ри­ја­ла“

У на­шој шко­ли је 30. 5. 2013. го­ди­не одр­жа­на мод­на ре­ви­ја под на­зи­вом „Игра фор­ми и ма­те­ри­ја­ла“. Пр­ви део ре­ви­је чи­ни­ле су кре­а­ци­је на­ше на­став­ни­це гра­ђан­ског вас­пи­та­ња Гор­да­не Мар­че­тић, са­да ди­рек­тор­ке шко­ле, и но­си­ле су их уче­ни­це сед­мог и осмог раз­ре­да. Ту­ни­ке ко­је је кре­и­ра­ла Гор­да­на Мар­че­тић су би­ле вр­ло ин­те­ре­сант­не јер је спо­ји­ла не­спо­ји­во. Мо­дер­не ту­ни­ке су би­ле на­пра­вље­не од при­род­них ма­те­ри­ја­ла са ра­зним ша­ра­ма и прин­то­ви­ма. Дру­ги део мод­не ре­ви­је је био ве­о­ма ин­те­ре­сан­тан за­то што су кре­а­ци­је би­ле на­пра­вље­не од но­ви­на. Кре­а­ ци­је су пра­ви­ле уче­ни­це ше­стог раз­ре­да уз по­моћ Је­ле­не Ја­ћи­мо­вић. Де­вој­чи­це су пра­ви­ле ше­ши­ре, мин­ђу­ ше, тор­бе и раз­не дру­ге ства­ри ко­је су по­ка­за­ле на мод­ној ре­ви­ји. На­ша ре­ви­ја је би­ла ве­о­ма про­фе­си­о­нал­на јер се за на­шу шмин­ку по­бри­ну­ла на­ша на­став­ни­ца ма­те­ма­ти­ке Све­тла­на Та­сић, а за фри­зу­ре је био за­слу­жан фри­зер­ски са­лон „Мис“ из Ба­тај­ни­це. Ове го­ди­не ће та­ко­ђе би­ти одр­жа­на мод­на ре­ви­ја под на­зи­вом „Од ма­шни­це до та­шни­це“. Ми­ли­ца Цвје­ти­ћа­нин VII-1

Је­дан не­за­бо­рав­ни до­жи­вљај Као и мно­га де­ца и ја во­лим му­зи­ку, на­ро­чи­то рок, због че­га ми је гру­па „Ба­ја­га“ при­ву­кла па­жњу. Је­два сам че­ка­ла да сат от­ку­ца шест са­ти, јер је та­да тре­ба­ло да одем на свој пр­ви кон­церт. На­кон по­ла са­та би­ра­ња гар­де­ро­бе, ушла сам у ау­то. Би­ла је ве­ли­ка гу­жва на пу­ту, јер су сви же­ле­ли леп про­вод у до­њем гра­ду на Ка­ле­мег­да­ну. Ус­пе­ла сам да стиг­нем на кон­церт пре не­го што је по­чео. На­кон два­де­сет ми­ну­та Ба­ја­га из­ла­зи на сце­ну и пе­ва „442 до Бе­о­гра­да“. Ар­ми­ја љу­ди ди­гла је ру­ке у вис. На по­ло­ви­ни кон­цер­та по­че­ла је ки­ша. Упр­кос све­му Мом­чи­ло Ба­ја­гић је и да­ље пе­вао, а ми смо на­ста­ви­ли да игра­мо и да се за­ба­вља­мо. У то­ку би­са, као шлаг на тор­ту, по­чео је пљу­сак. Ки­ша је ли­ла као из ка­бла, док је јед­на гр­мља­ ви­на пра­ти­ла дру­гу. Ма­ма, та­та и ја смо пре­тр­ча­ли до ко­ла, док нам је ве­тар ду­вао у ли­це. Нај­го­ре је то што смо сви би­ли у крат­ким ру­ка­ви­ма. Ка­да смо до­шли ку­ћи би­ли смо мо­кри „до го­ле ко­же“. Упр­кос пљу­ску и гр­мља­ви­ни свој пр­ви од­ла­зак на кон­церт ћу пам­ти­ти по ле­пом про­во­ду и за­ба­ви. Ле­на Бог­да­но­вић 3–3

БРАНКО бр. 5

14

март 2014.

ИНТЕРВЈУ

ИН­ТЕР­ВЈУ СА НА­СТА­СИ­ЈОМ ГВО­ЗДИЋ, УЧЕ­НИ­ЦОМ 6–4

Циљ – Олимпијада „Знам, ка­да до­ђем ку­ћи, да не­мам вре­ме­на за игра­ње, већ од­мах ура­дим до­ма­ћи и на­у­чим све пред­ме­те, па ка­да на­у­чим све он­да се ма­ло по­и­грам и од­мо­рим.“ Ми­ли­ца: Шта тре­ни­раш и ко­ли­ко го­ди­на тре­ни­раш? На­ста­си­ја: Тре­ни­рам рит­мич­ ку гим­на­сти­ку у клу­бу „Ри­там“, 4 го­ди­не, а пре то­га сам тре­ни­ра­ла спорт­ску гим­на­сти­ку 4 го­ди­не у Ба­тај­ни­ци. Ми­ли­ца: Ко­ли­ко тре­нин­га имаш не­дељ­но? На­ста­си­ја: Тре­ни­рам 6 пу­та не­ дељ­но по 2 или 3 са­та. Ми­ли­ца: Ка­ко све сти­жеш да оба­ виш – и школ­ске и дру­ге оба­ве­зе? На­ста­си­ја: Знам, ка­да до­ђем ку­ ћи, да не­мам вре­ме­на за игра­ње, већ од­мах ура­дим до­ма­ћи и на­у­ чим све пред­ме­те, па ка­да на­у­чим све он­да се ма­ло по­и­грам и од­мо­ рим. Ми­ли­ца: Где си све би­ла и ко­је ти је оми­ље­но ме­сто на ком си би­ла? На­ста­си­ја: Би­ла сам у Ита­ли­ ји, Ма­ђар­ској, Сло­ве­ни­ји, Ру­си­ји, Че­шкој, Бу­гар­ској, Грч­кој, Бо­сни, Хр­ват­ској... Нај­леп­ше ми је би­ло у Мо­скви. Ми­ли­ца: На ко­ји си све так­ми­че­ њи­ма би­ла? На­ста­си­ја: Ме­ђу­на­род­ни, Др­жав­ ном и град­ском пр­вен­ству. Ми­ли­ца: Ко­ли­ко имаш ме­да­ља и пе­ха­ра? На­ста­си­ја: Имам 64 ме­да­ље и 8 пе­ха­ра. Ми­ли­ца: Да ли пла­ни­раш да се и да­ље ба­виш тим спор­том и ко­ји ти је циљ? На­ста­си­ја: И да­ље пла­ни­рам да се ба­вим тим спор­том и мој циљ је да одем на олим­пи­ја­ду и за­ди­вим пу­бли­ку ра­де­ћи ве­жбу без гре­шке. Ин­тер­вју при­пре­ми­ла Ми­ли­ца Сте­фа­но­вић 6–4

март 2014.

НА­С ТА­С И­Ј А О СЕБИ – Тре­ни­р ам од сво­је 9 го­д и­н е (2010) у Зе­м у­н у у ха­л и „Пин­к и“. Мо­ји тре­не­р и су Ми­л е­н а Те­љ ин и Да­ри­ј а Ми­т ро­в ић. Углав­ном иде­м о на ме­ђ у­н а­род­н а так­м и­ч е­њ а, али има­м о и (на­ша) др­жав­н а, град­с ка так­м и­ч е­њ а. Би­л а сам у: Че­ш кој, Сло­в е­н и­ј и, Ру­с и­ј и, Ма­ђ ар­ској, Ита­л и­ј и, Бу­г ар­с кој, Грч­кој, Ру­м у­н и­ј и, на­рав­н о би­л а сам у Хр­в ат­ској и Бо­с ни и Хер­ц е­г о­в и­н и. Сва­ко так­м и­ч е­њ е ми је би­л о ве­л и­ко ис­к у­с тво, до­ж и­в љај и циљ да ура­ дим што бо­љ е ве­ж бу ко­ј а тра­ј е 1 ми­н ут 30 сек. У рит­м ич­кој гим­на­ сти­ци има 5 ре­к ви­з и­т а, мла­ђ е де­в ој­ч и­ц е не ра­д е тра­к у, а ста­ри­ј е не ра­де ви­ја­чу. Ре­к ви­з и­т и су: ви­ј а­ч а, обруч, лоп­т а, чу­њ е­в и, тра­ка. ме­н и је нај­в а­ж ни­ј е би­л о так­м и­ч е­њ е у Мо­с кви (Ру­с и­ј и), јер су Ру­с ки­њ е у вр­ху рит­м ич­ке гим­н а­с ти­ке. Ме­н и је би­л о за­д о­в ољ­с тво уче­с тво­ва­ ти. Би­ла сам 4. Имам 64 ме­д а­љ а и 8 пе­х а­ра. Пр­в а­к и­њ а сам Ср­б и­ј е у ка­д ет­с кој ка­т е­г о­ри­ј и (2013). Ове го­д и­н е сам мла­ђ а ју­ни­о р­ка.

15

бр. 5 БРАНКО

СВЕТИ САВА

ПРО­СЛА­ВА СВЕ­ТОГ СА­ВЕ 2014. ГО­ДИ­НЕ

Традиција се наставља Пра­зни­к Све­тог Са­ве све­ча­но је обе­ле­же­н 27. ја­ну­ар ­а Захвалност

П

ро­сла­ва Све­тог Са­ве све­ча­но је одржана 27. ја­ну­ар ­ а 2014. у ОШ „Бран­ко Ра­ди­че­вић“ у Ба­тај­ни­ци, са по­чет­ком у 12 ча­со­ва у Све­ча­ној са­ли шко­ле. Ово­го­ди­шњи кум и до­ма­ћин сла­ ве, ве­ро­у­чи­тељ Ђор­ђе Осто­јић тра­ ди­ци­о­нал­ним се­че­њем слав­ског ко­ла­ча, пре­дао је до­ма­ћин­ство сла­ве на­став­ни­ку тех­нич­ког и ин­ фор­ма­тич­ког обра­зо­ва­ња Сло­бо­ да­ну Ка­бла­ру ко­ји се при­хва­тио кум­ства за на­ред­ну го­ди­ну. Вер­ски об­ред је слу­жио све­ште­ник Ален Ву­кашн из Цр­кве Ро­ђе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це у Ба­тај­ни­ци уз пре­ле­ пе зву­ке Хо­ра уче­ни­ка ве­ро­на­у­ке ко­јим ру­ко­во­ди ве­ро­у­чи­тељ Жељ­ка Па­вло­вић. На­кон то­га, ђа­ци­ма се обра­ти­ла ди­рек­тор­ка шко­ле Гор­да­ на Мар­че­тић, го­во­ре­ћи о жи­во­ту и де­лу Све­тог Са­ве, ње­го­вој ве­ли­чи­ ни и тра­гу ко­ји је оста­вио на­шим по­ко­ле­њи­ма. За­тим је свим при­ сут­ним че­сти­та­ла пра­зник и по­же­ ле­ла успех у бу­дућ­но­сти. Са мно­го енер­ги­је и ела­на, фол­ клор­на и дра­ма­ска сек­ци­ја, као и школ­ски хор при­сут­не су за­ба­

БРАНКО бр. 5

вља­ли око сат вре­ме­на. Сво­јим ве­ се­лим и раз­и­гра­ним по­кре­ти­ма, пр­ви су на­сту­па­ли мом­ци и де­вој­ ке КУД-а „Ба­тај­ни­ца”. Про­грам је на­ста­вљен ре­ци­та­ци­ја­ма. Све при­сут­не су оду­ше­ви­ли уче­ни­ци мла­ђих раз­ре­да: На Све­то­га Са­ву у из­вед­би Уро­ша Та­си­ћа 1-1, Деч­ја мо­ли­тва у ин­тер­пре­та­ци­ји Ми­хај­ ла Сто­ја­но­ви­ћа 1-1, Ико­на Све­тог Са­ве ко­ју је ре­ци­то­ва­ла Да­ни­је­ла Пав­ко­вић 1-2, По­здрав у из­вед­би Вељ­ка Швра­ке 1-2, На­ши на­род­ни при­пе­ви у из­вед­би Ање По­по­вић 4-4 и Кад про­се с ву­чи­ном у ин­тер­ пре­та­ци­ји Јо­ва­не Ми­ло­ше­вић 4-4. При­сут­ни су ужи­ва­ли у из­во­ђе­њу про­гра­ма ,,Злат­но Јаг­ње” - Све­тла­ не Вел­мар Јан­ко­вић ко­ји је при­ пре­ми­ла проф. срп­ског је­зи­ка Ми­ лан­ка Бам­бић са уче­ни­ци­ма 5-3 раз­ре­да: Са­ра Гу­гле­та, Ни­ко­ли­на Ше­без, Еми­на Еса­ти, Лу­ка Ђор­ђе­ вић и Ма­ри­ја Ба­њац. Бе­се­да је за­ вр­ше­на тек­стом Ма­ти­је Бећ­ко­ви­ћа „При­ча о све­том Са­ви” у из­вед­би уче­ни­це 8-4, Ни­не Јо­ва­но­вић. Марија Ђурић

16

Ди­рек­тор­ка шко­ле се сви­ма ко­ји су при­до­не­ли ре­а­ли­за­ци­ји про­гра­ма за­ хва­ли­ла на тру­ду и уру­чи­ла при­год­не по­кло­не. Светосавки кум Ђорђе Остојић је, у знак захвалности за указану част, школској библиотеци поклонио Са­ брана дела Св. Владике Николаја Ве­ лимировића. У ре­а­ли­за­ци­ји ово­го­ди­шњег про­гра­ ма су уче­ство­ва­ли: Јул­ка Кне­же­вић и Да­ни­је­ла Вуч­ко­вић (наст. му­зич­ке кул­ту­ре); Љи­ља­на Ми­јић, Ве­сна Сто­ ја­ко­вић и Оли­ве­ра Ђур­ђе­вић (наст. раз­ред­не на­ста­ве); Ру­жи­ца, Мир­ко и Ми­лош Му­тап­чић (ко­ре­о­гра­фи КУД „Ба­тај­ни­ца“); тех­нич­ка по­др­шка: Ми­ли­ца Ћа­лић, Дра­га­на Сту­пар, Ани­та Пе­тро­вић Бог­да­но­вић, Ср­ђан За­рић; сце­но­гра­фи­ја: Љу­би­ца Стан­ ко­вић (наст. ли­ков­не кул­ту­ре); сце­ на­рио: Ми­лан­ка Бам­бић (наст. срп­ ског је­зи­ка). По­себ­на за­хвал­ност иде: Ком­па­ни­ји „Ко­ка ко­ла“, Вла­ди и Дра­га­ни Гво­здић, Цве­ћа­ри „Не­ла“ и Ком­па­ни­ји „Ли­до“.

Стефан Алавања 1-6

март 2014.

ЛИКОВНИ КУТАК

Ана Стојановић 2-1

Ивона Лазар 4-1

Јована Бркљач 4-4

Јована Живковић 2-5

Корана Аћимовић 2-2

Марија Катић 4-4

Наташа Зукановић 4-2

Никола Степановић 2-5

Сара Пустахија 4-1

Уна Аћимовић 4-3

март 2014.

17

Маја Зубић 3-1

бр. 5 БРАНКО

ЛИКОВНИ КУТАК

Катарина Видовић 3-1

Лука Лојовић 4-6

Лара Чанак 3-6

Маја Ушћебрка 3-1

Катарина Перић 4-2

Емилија Пантић 4-2

БРАНКО бр. 5

18

март 2014.

ЛИКОВНИ КУТАК

март 2014.

Маја Ушљебрка 3-1

Катарина Видовић 3-1

Маја Зубић 3-1

Анђела Ибиши 4-6

Ивана Стојчић 1-4

Лука Лојовић 4-6

Група аутора 4-2

Милош Дупало 4-6

19

бр. 5 БРАНКО

ЛИКОВНИ КУТАК

Катарина Ненадић 2-5

Јана Јокановић 1-4

Група аутора 4-3 Јована Живковић 2-5 Емили Стегњаја 2-5

Мила Савић 2-5

Емили Стегњаја 2-3

БРАНКО бр. 5

Јована Тутуш 2-5

Петар Дмијовић 2-3

Милош Фенцарош 2-3

20

Милица Грмуша 2-5

Милица Грмуша 2-3

март 2014.

СОЛИДАРНОСТ НА ДЕЛУ

ДО­НА­ЦИ­ЈА ЕВРОП­СКЕ БАН­КЕ

По­клон до­шао у пра­ве ру­ке На овај на­чин на­ша шко­ла је до­би­ла ам­би­јент у ко­ме се, са још ви­ше ен­ту­зи­ја­зма, при­пре­ма и ре­ал ­ и­зу­је на­ста­ва

Е

вроп­ска бан­ка за об­но­ву и раз­вој отво­ри­ла је сво­је кан­це­ла­ри­је у Бе­о­гра­ду 2001. год. По­ред свих бан­ кар­ских оба­ве­за усме­ре­них на по­др­шку и кре­ди­ти­ ра­ње про­је­ка­та ве­за­них за на­шу при­вре­ду, ова углед­на ин­сти­ту­ци­ја ба­ви се и ху­ма­ни­тар­ним ак­тив­но­сти­ма. На­ша шко­ла је има­ла ту сре­ћу или част да већ дру­ги пут до­би­је до­на­ци­ју од го­ве бан­ке. Кра­јем ав­гу­ста, уз по­моћ при­ја­те­ља и са­рад­ни­ка, у шко­лу је сти­гао ка­ми­он са ско­ро но­вим на­ме­шта­јем. Овог пу­та шко­ла је опре­ мље­на нај­са­вре­ме­ни­јим кан­це­ла­риј­ским на­ме­шта­јем и те­ле­фон­ском цен­тра­лом. Ско­ро сва­ки на­став­нич­ки

ка­би­нет до­био је но­ви пи­са­ћи сто, пла­ка­ре, ко­мо­де и кан­це­ла­риј­ске фо­те­ље. Нај­ве­ћу про­ме­не­ну до­жи­ве­ле су школ­ска би­бли­о­те­ка и кан­це­ла­ри­је. На овај на­чин на­ша шко­ла је до­би­ла ам­би­јент у ко­ме се, са још ви­ше ен­ту­зи­ја­зма, при­пре­ма и ре­а­ли­зу­је на­ста­ва. На­да­мо се да ће се ова са­рад­ња на­ста­ви­ти, а же­ле­ли би­смо да уго­сти­мо пред­став­ни­ке Европ­ске бан­ке за об­ но­ву и раз­вој, да им по­ка­же­мо на­шу шко­лу и при­ка­же­ мо до­стиг­ну­ћа на­ших ђа­ка, те да се и лич­но уве­ре да је по­клон оти­шао у пра­ве ру­ке. Мир­ја­на Ба­бо­вић Ки­ли­бар­да

ЈЕ­ДАН ПА­КЕ­ТИЋ МНО­ГО ЉУ­БА­ВИ

Де­ца су на­ше нај­ве­ће бла­го У ак­ци­ји при­ку­пља­ња игра­ча­ка, слат­ки­ша и школ­ског при­бо­ра, опет смо мо­ти­ви­са­ли на­шу де­цу да бу­ду ху­ма­ни

У

вре­ме пра­зни­ка до­но­си­мо мно­го од­лу­ка, тру­ди­мо се да за­вр­ши­мо све шта смо за­по­че­ли. Же­ли­мо да у до­ла­зе­ћу го­ди­ну уђе­мо рас­те­ре­ће­ни, да обез­бе­ди­мо до­бар по­че­так. Ка­жу да је чо­век склон за­бо­ра­ву. Ми у шко­ли се тру­ ди­мо да не за­бо­ра­ви­мо нај­ва­жни­је. Јер баш у тим ра­ до­сним да­ни­ма, се­ти­мо се да има оних ко­ји ни­су та­ко бла­го­сло­ве­ни као ми. Де­ца су на­ше нај­ве­ће бла­го. Њи­хо­ви осме­си су нај­ве­ ћи дар. А ми смо и ове го­ди­не же­ле­ли да по­мог­не­мо и

да­ру­је­мо осме­хе. У ак­ци­ји при­ку­пља­ња игра­ча­ка, слат­ ки­ша и школ­ског при­бо­ра, опет смо мо­ти­ви­са­ли на­шу де­цу да бу­ду ху­ма­ни и по­мог­ну дру­гој де­ци, де­ци без ро­ди­тељ­ског ста­ра­ња. Учи­те­љи­це Ми­лан­ка Ча­бри­ло и пе­да­гог Је­ле­на Ни­ко­лић су уз по­моћ Ја­сне Ра­ко­вић, на­ пра­ви­ле па­ке­ти­ће, а шко­ла је сва­ком уче­ни­ку да­ро­ва­ла и књи­гу „Еко­ло­шки днев­ник“. На­да­мо се да смо овим скром­ним ге­стом ус­пе­ли тим ма­ли­ша­ни­ма да из­ма­ми­ мо осме­хе на ли­це и улеп­ша­мо Но­ву го­ди­ну. Ана Ма­тић

НО­ВО­ГО­ДИ­ШЊИ БА­ЗАР

По­кло­ни од ср­ца Ве­штим тр­го­ва­њем, уче­ни­ци оства­ри­ли циљ за­јед­нич­ке ак­ци­је

Т

о­ком де­цем­бра 2013, уче­ни­ци 1–4. раз­ре­да са сво­јим учи­те­љи­ма су ор­га­ни­зо­ва­ли но­во­го­ди­ шњи ба­зар соп­стве­них ру­ко­тво­ри­на у на­шој шко­ли. Чи­та­ва ак­тив­ност је била осми­шље­на са ци­љем да уче­ни­ци мла­ђих раз­ре­да сво­јим тру­дом при­ку­пе сред­ства за опре­ма­ње учи­о­ни­ца. Хол шко­ле је то­ком ба­за­ра ли­чио на пра­ви но­во­го­

март 2014.

ди­шњи ва­шар где је све бру­ја­ло од деч­је гра­је и сме­ха. Ђа­ци су про­да­ва­ли но­во­го­ди­шње че­стит­ке и сво­је ру­ ко­тво­ри­не. Ве­дрим ду­хом и ве­шти­ном тр­го­ва­ња уче­ ни­ци су ус­пе­ли да при­сут­ним ро­ди­те­љи­ма, дру­га­ри­ма и учи­те­љи­ма про­да­ју при­пре­мље­не ра­до­ве и оства­ре циљ за­јед­нич­ке ак­ци­је. Марија Ђурић

21

бр. 5 БРАНКО

СПОРТИСТИ

ИНТЕРВЈУ СА АЛЕКСОМ ПЕШИЋЕМ IV/6

Флик, флак, салто

У

Гим­на­сти­ка, фуд­бал и пли­ва­ње осво­ји­ли су ср­це овог де­ча­ка

вре­же­но је ми­шље­ње код нас да је гим­на­сти­ка „жен­ски“ спорт. Овај де­чак до­ка­зу­је да то не мо­ ра да бу­де та­ко. Ве­ли­ки број так­ми­ че­ња и на­гра­да до­ка­зу­ју су­прот­но. Већ се­дам го­ди­на на­пор­ни тре­нин­зи и огром­на љу­бав пре­ма гим­на­сти­ ци во­де Алек­су кроз свет спор­та и спорт­ских над­ме­та­ња, пу­то­ва­ња и пре све­га дру­же­ња. Ми­ли­ца: Шта те је при­ву­кло да поч­неш да тре­ни­раш гим­на­сти­ку? Алек­са: Ка­да сам пр­ви пут ушао у гим­на­стич­ку са­лу ви­део сам све те спра­ве - гре­ду, раз­бој, кру­го­ве,

трам­бо­ли­ну и стру­ња­че. Сви­де­ле су ми се и та­да сам од­лу­чио да тре­ ни­рам гим­на­­сти­ку. Ми­ли­ца: Ко­ли­ко ду­го тре­ни­раш гим­на­сти­ку? Алек­са: Тре­ни­рам је се­дам го­ди­ на и за то вре­ме сам је за­во­лео као да је људ­ско би­ће. Ми­ли­ца: Ко­ји је твој оми­ље­ни по­крет? Алек­са: Оми­ље­ни по­тез ми је флик, флак, сал­то. То је зве­зда и два сал­та уна­зад. Ми­ли­ца: Да ли же­лиш да на­ста­ виш да се ба­виш гим­на­сти­ком и у бу­дућ­но­сти? Алек­са: Же­лео бих да на­ста­вим, али ни­сам си­гу­ран до ка­да. Ми­ли­ца: Да ли би во­ лео да тре­ни­раш и не­ки дру­ги спорт осим гим­ на­сти­ке? Алек­са: Ја тре­ни­рам и фуд­бал и гим­на­сти­ку, а во­лео бих да тре­ни­ рам и пли­ва­ње.

Страхиња Церовац 2-2 и Алекса Пешић 4-6

Ин­тер­вју при­пре­ми­ла Ми­ли­ца Ђел­маш IV/6

СТРА­ХИ­ЊА ЦЕ­РО­ВАЦ, ПИ­О­НИР ХО­КЕ­ЈА И БУ­ДУ­ЋИ ШАМ­ПИ­ОН

Ка­ко ми је би­ло у За­гре­бу

К

а­да сам оти­шао на так­ми­че­ње у хо­ке­ју у град За­греб, био сам ве­о­ ма уз­бу­ђен. Ка­да смо сти­гли у За­греб тре­нер нас је пр­во по­де­лио у со­бе хо­те­ла, а за­тим смо оти­шли на ве­че­ру. По­сле ве­че­ре ишли смо на спа­ва­ње. Сле­де­ћег ју­тра смо уста­ли, опра­ли зу­бе и обу­кли се. Оти­шли смо на до­ру­чак, а по­сле до­руч­ка у ха­лу где се одр­жа­вао тур­нир. На тур­ни­ру су би­ли мно­ги ти­мо­ви. Мо­ји дру­га­ри и ја смо обу­кли опре­му за хо­кеј и иза­шли смо на лед да игра­мо утак­ми­цу са јед­ним ти­мом ко­ји се зо­ве Ме­две­шћак, и по­бе­ди­ли 3:1. Од­и­гра­ли смо и оста­ле утак­ми­це. Сле­де­ћег да­на смо ишли на још 4 утак­ми­це и по­бе­ди­ли. Осво­ји­ли смо злат­ну ме­да­љу и пе­хар. По­сле утак­ми­ца смо оти­шли у хо­тел, узе­ли ства­ри и вра­ти­ли се ку­ћи. Стра­хи­ња Це­ро­вац 2–2

БРАНКО бр. 5

22

март 2014.

ЛИТЕРАРНИ КУТАК

Кад имаш дру­га имаш све

В

е­ро­ват­но сте чу­ли до са­да да по­сто­је де­ца ко­ја се дру­же са­мо са јед­ним дру­гом. Ја ни­сам та­ква, срећ­ ном ме чи­ни мно­го дру­га­ра. Са­да, ка­да сам вам ре­кла не­што о се­би мо­гу да поч­нем са при­чом. Јед­ног то­плог и ве­дрог је­се­њег да­на игра­ла сам се ис­тра­жи­ва­ча са мо­јом ку­мом Не­ве­ном. Тра­га­ле смо за ин­сек­ти­ма и ша­ре­ним би­љем. Он­да су до­шле Ан­ ђе­ла и Ана, мо­је две дру­га­ри­це. Хте­ле су да нам се при­дру­же, и ми смо их пу­сти­ле. Све је би­ло див­но, нас че­ти­ри смо се игра­ле. И све та­ко док ни­је до­шла Ми­ ли­ца, мо­ја школ­ска дру­га­ри­ца. По­тр­ча­ла сам ка њој и та­да се све про­ме­ни­ло. Ми­ли­ца и ја смо се клац­ка­ле, ше­та­ле и ку­пи­ле сок. Не­ве­на, Ана и Ан­ђе­ла су све то ту­жно по­сма­тра­ле. Сок је био ди­ван, а још леп­ши у дру­штву. Све је би­ло бај­но док Ми­ли­ца ни­је оти­шла ку­ћи. По­ста­ло ми је до­сад­но па сам за­ба­ву по­тра­жи­ ла код Не­ве­не, Ане и Ан­ђе­ле. Али ту ни­сам би­ла до­ бро­до­шла. Оста­ла сам са­ма. Би­ло ми је не­при­јат­но. По­ла­ко су мо­је су­зе па­да­ле на ми­ри­сно опа­ло ли­шће. Од­јед­ном је по­чео ве­тар да ду­ва и фи­ју­че. Ли­шће је па­да­ло и за­тр­па­ва­ло мо­је би­стре су­зе. По­че­ла је и ки­ ша да па­да; осе­ћа­ла сам се још го­ре. Из­не­на­да Не­ве­ на, Ана и Ан­ђе­ла су се ство­ри­ле ис­пред ме­не. Ки­ша је пре­ста­ла, на не­бу се по­ја­ви­ла пре­ле­па ду­га. Све че­ ти­ри смо је гле­да­ле. На­зва­ле смо је при­ја­тељ­ска ду­га. Еми­ли­ја Пан­тић IV/2

Кад имаш при­ја­те­ља, имаш све

М

но­ги љу­ди реч при­ја­тељ узи­ма­ју здра­во за го­ то­во а не ви­де ко­ли­ки је зна­чај при­ја­те­ља у жи­во­ту. Иа­ко су сви љу­ди на све­ту раз­ли­чи­ти, све нас спа­ја по­тре­ба да има­мо осо­бу са ко­јом све мо­же­мо да по­ де­ли­мо. Пра­вог при­ја­те­ља ни­је ла­ко сте­ћи, али онај ко га има зна да ни у јед­ној си­ту­ац ­ и­ји не­ће би­ти сам и да ће ка­да је упла­шен или не­си­гу­ран уз ње­га би­ти до­бро по­знат глас ко­ји ће га сми­ри­ти и по­зна­те ру­ке ко­је ће га за­гр­ли­ти. Ипак, при­ја­тељ ни­је са­мо осо­ба са ко­јом де­ли­мо ту­гу, већ и осо­ба ко­ја се ра­ду­је са на­ма и уз ко­ју је на­ша сре­ћа два­пут ве­ћа. Пра­ва при­ја­тељ­ ства вред­ни­ја су од би­ло ко­јег бла­га или нов­ца и тре­ба их чу­ва­ти јер су она крх­ка као пор­це­лан и не тре­ба до­зво­ли­ти да се раз­би­ју. Же­ле­ла бих и тру­ди­ћу се да мо­ја де­чи­ја при­ја­тељ­ства ко­ја са­да имам пре­ра­сту у при­ја­тељ­ства за цео жи­вот.

За­ду­жби­на

В

о­лео бих да на­пра­вим Кул­тур­ни цен­тар за де­цу. Би­ле би ту раз­не ра­ди­о­ни­це за му­зи­ку, пра­вље­ње игри­ца, ани­ми­ра­них фил­мо­ва... Де­ца би пра­ви­ла кон­цер­те, пред­ста­ве, цр­та­ће... По­ред ра­ди­о­ни­ца, ту би би­ло и мно­го ме­ста за де­цу ко­ја не­ма­ју дом и она би ту на­шла си­гур­ност и има­ла све усло­ве за шко­ло­ва­ње и срећ­но де­тињ­ство. Не­ма­ња Лу­кић IV/2

За­ду­жби­на

У

на­шој др­жа­ви по­сто­је мно­ге за­ду­жби­не као што су мо­сто­ви, цр­кве, ма­на­сти­ри...и увек са ди­вље­њем по­сма­трам сва­ку од њих и раз­ми­шљам о љу­ди­ма ко­ји су их на­пра­ви­ли да и на­ред­не ге­не­ра­ци­је мо­гу да се слу­же њи­ма. Ка­да ма­ло раз­ми­слим, ми­слим да у Ба­тај­ни­ци не­ ма пу­но за­ду­жби­на. За­то ја же­лим да ка­да по­ра­стем на­пра­вим Дом кул­ту­ре као за­ду­жби­ну. У ње­му би се на­ла­зи­ли би­о­скоп, по­зо­ри­ште и ве­ли­ка са­ла где би се одр­жа­ва­ле пред­ста­ве за де­цу и где би се оку­пља­ ли мла­ди. Све би би­ло ле­по уре­ђе­но и дом кул­ту­ре би ра­дио до ка­сно да би што ви­ше љу­ди до­ла­зи­ло у сва­ко до­ба да­на. Све ово бих ура­ди­ла са ци­љем да де­ца што ви­ше вре­ме­на про­во­де ов­де не­го игра­ју­ћи игри­це код ку­ће. Мо­ји ро­ди­те­љи су ми при­ча­ли да је Дом кул­ту­ ре по­сто­јао у Ба­тај­ни­ци и све ге­не­ра­ци­је су ужи­ва­ле у ње­му, али је из­го­рео у по­жа­ру и ви­ше ни­је гра­ђен. Же­ле­ла бих да се ово ис­пу­ни, јер и на­ред­не ге­не­ ра­ци­је тре­ба да ужи­ва­ју исто као и ста­ре и да то бу­де јед­на ле­па и ко­ри­сна за­ду­жби­на. Ана Цр­но­мар­ко­вић IV/2

За­ду­жби­на

Ј

ед­но­га да­на во­лео бих и ја да оста­вим не­ко­ме не­ што, и то би би­ла мо­ја за­ду­жби­на. Во­лео бих да са­гра­дим јед­ну ве­ли­ку ку­ћу. То би би­ла си­гур­на ку­ћа за де­цу ко­ја су оста­ла без сво­јих ро­ ди­те­ља. Обез­бе­дио бих им све што им је по­треб­но за си­гур­но и ле­по де­тињ­ство као што је мо­је. Има­ли би про­стор за игра­ње и дру­же­ње и ве­ли­ку би­бли­о­те­ку са мно­го књи­га, ка­ко би што ви­ше на­у­чи­ли и из­ра­сли у до­бре и по­ште­не љу­де. Ка­да бих мо­гао то да учи­ним, био бих чо­век од ра­ до­сти, јер сам ус­пео не­ком бар да ма­ло по­мог­нем и вра­тим осмех на ли­це.

Ана Цр­но­мар­ко­вић IV/2 Ми­лан Ја­њић IV/2

март 2014.

23

бр. 5 БРАНКО

ЛИТЕРАРНИ КУТАК

Кад имаш при­ја­те­ља имаш све Краљ шу­ме

Ј

ед­ног про­лећ­ног да­на, на ви­со­ком ста­блу на­до­мак из­во­ра у шу­ми, ста­јао је га­вран, црн као ноћ и по­ сма­трао ви­со­ко, ста­ро др­ве­ће. У јед­ном тре­нут­ку, га­вран је чуо ли­си­чин глас. Она је из­гле­да­ла као да је спрем­на на сва­ђу и лу­кав­ство, као и увек. Угле­да­ла је га­вра­на и уми­ља­то, али лу­ка­во је пи­та­ла: „Га­вра­не, о ле­пи га­вра­не! Знаш ли ти ко је Краљ шу­ ме?“ Га­вран јој је, на­рав­но, ре­као да је то он, на шта му је ли­си­ца од­го­во­ри­ла да ће лав сва­ког ко не бу­де ре­као да је то он нај­стро­же ка­зни­ти. Пти­ца се то­ме по­че­ла сме­ја­ти: „Ми­слиш да ћу да по­ве­ру­јем у та­кве глу­по­ сти? Мо­жда из­гле­дам та­ко, али ни­сам ла­ко­ве­ран као што ти ми­слиш!“ У том тре­нут­ку је ли­си­ца оти­шла, а га­вран је на­ста­ вио да раз­гле­да шу­му и огле­да се у из­во­ру. Су­тра­дан, док је јео, га­вран је чуо стра­шан глас:„Га­вра­не, не знаш шта си ура­дио ка­да си ме увре­дио!“ Га­вран је од сил­ног стра­ха упао у из­вор, а ли­си­ца је иза­шла из жбу­ ња и по­че­ла да се сме­је. „Ми­слим да си ипак ла­ко­ве­ран као што сам и ми­ сли­ла.“ Га­вран се ви­ше ни­ка­да ни­је про­ти­вио ла­ву и дру­гим жи­во­ти­ња­ма, а на­ро­чи­то не ли­си­ци.

У

сва­ко­днев­ном жи­во­ту се су­сре­ће­мо са љу­ди­ма у чи­јем се дру­штву осе­ћа­мо при­јат­но или не. У мо­јој гла­ви се че­сто вр­ти по­сло­ви­ца: „Ако јед­ ног при­ја­те­ља стек­неш у жи­во­ту, ус­пео си.“ Би­ло је си­ту­а­ци­ја ка­да сам љу­та на сво­је дру­га­ри­це, али ме то бр­зо про­ђе. Још увек су на­ше сва­ђе бе­за­зле­не. Пре­ ма при­ја­те­љи­ма се по­на­шам при­стој­но, а оче­ку­јем од њих исто. Мо­ја ло­ша осо­би­на, или, не­ки ка­жу, до­бра, је то што увек имам оправ­да­ње за оног ко је по­гре­шио. Бу­де ми те­шко ако ме не­ка дру­га­ри­ца по­гле­да на­мр­ го­ђе­но. По­ми­слим да јој је лош дан. Во­лим дру­штво и да око се­бе имам што ви­ше дру­га­ра. Ро­ди­те­љи ме уче да по­ма­жем при­ја­те­љи­ма и да сам уз њих у те­шким тре­ну­ци­ма. Умем да уте­шим и да то­ пли­ном у раз­го­во­ру ути­чем да при­ја­те­љи­ма бу­де лак­ ше ка­да сам уз њих. Искре­на сам, осе­тљи­ва и же­лим да они то осе­те. По­ро­ди­ца је увек уз ме­не, али пра­ви при­ја­тељ је не­што дру­го. Он је тај ко­ји ће у очи­ма пре­ по­зна­ти бол, сре­ћу, ту­гу, ра­дост... Са њим се де­ле пр­ве тај­не, љу­ба­ви и раз­о­ча­ре­ња. При­ја­тељ је тај ко­ји раз­ у­ме и по­ку­ша­ва да по­мог­не. Сам раз­го­вор са њим је по­ла ре­шен про­блем. Ка­да ми­сли­мо да нам је нај­те­же и да се цео свет ру­ши, по­тра­жи­мо свог при­ја­те­ља да олак­ша­мо ду­ши. Још сам де­те, али ма­штам о та­квом при­ја­тељ­ству. Пра­во при­ја­тељ­ство тра­је де­це­ни­ја­ма и тек та­да мо­ же­мо ре­ћи: „Кад имаш при­ја­те­ља имаш све!“

Ана Цр­но­мар­ко­вић IV/2

Ма­ри­ја Ка­тић 4–4

Мој нај­бо­љи друг

М

а­рио, ти си мој нај­бо­љи друг ко­ји си­јаш као мој нај­бо­љи и нај­дру­же­љу­би­ви­ји брат. Јед­ном ка­да смо се збли­жи­ли, осе­тио сам као да смо се већ не­где упо­зна­ли. Ти си мој нај­бо­љи при­ја­тељ за­у­век и док не не­ста­нем са овог све­та ни­ка­да те не­ћу за­бо­ра­ви­ти. Ти си по­се­бан због сво­јих иде­ја и па­ме­ти и од­ли­чан си друг. Вук Кне­же­вић IV/2

Шта је шко­ла

К

а­да сам ушла у шко­лу све сам раз­ум ­ е­ла. Зна­ла сам да ће­мо учи­ти да пи­ше­мо и чи­та­мо. Ка­да по­ра­сте­мо да зна­мо да се пот­пи­ше­мо и раз­у­ ме­мо све. Учи­мо и мно­же­ње, де­ље­ње, са­би­ра­ње и од­у­ зи­ма­ње...са­да имам са­мо јед­ну учи­те­љи­цу а ка­да оде­мо у ви­ше раз­ре­де че­ка нас три­на­ест учи­те­ља...

I lo­ve Di­sney Chan­nel

I

am ele­ven years old. I lo­ve watching „Di­sney Chan­ nel“. That is the chan­nel with lots of mo­vi­es and se­ri­es for kids. To me, the best se­ri­es is „Good Luck Char­lie“, and the best mo­vie is „Teen Be­ach Mo­vie“.

I lo­ve „Di­sney Chan­nel“ and that chan­nel is fan­ta­stic!

In the se­ri­es „Good Luck Char­lie“ the­re is one big ho­u­se, and mum, dad and fi­ve chil­dren li­ve in that ho­u­se. The­ re are three boys and two girls. Tho­se chil­dren do so­me crazy things.

In the mo­vie „Teen Be­ach Mo­vie“, the­re are many be­ ac­hes, bi­kers, sur­fers and many songs. I watch „Di­sney Chan­nel“ af­ter school, and af­ter studying.

Du­ša­na Vor­ka­pić, IV2

Ди­на Ју­со­вић IV/6

БРАНКО бр. 5

24

март 2014.

ЛИТЕРАРНИ КУТАК

КАД ИМАШ ДРУ­ГА ИМАШ СВЕ Кад пад­неш ис­пред дру­га, Он ти се не ру­га. Он ти ру­ку пру­жи, Јер зна ка­ко се дру­жи. Кад не знаш не­ки за­да­так, Он ко учи­тељ па­так Ре­ши за­да­так. Кад се с де­ча­ци­ма ту­чеш Он од­мах до­ђе, Док бор­ба не про­ђе И од­мах вас је дво­је, А то је бо­ље. Кад си ту­жан Друг је увек спре­ман За игру и ша­лу, Ба­рем ма­лу. Кад имаш дру­га Имаш по­моћ, сна­гу, ша­лу И па­мет­ну гла­ву. Ан­ђе­ла Ан­тић IV2

КАД ИМАШ ПРИ­ЈА­ТЕ­ЉА КАД ИМАШ ПРИ­ЈА­ТЕ­ЉА ИМАШ СВЕ ИМАШ СВЕ Кад имаш при­ја­те­ља имаш све же­ље ис­пу­ње­не и сно­ве оства­ре­не. То је не­што мно­го вред­ни­је од зла­ та, то ми је ре­као мој та­та. Пра­ви друг ће ти увек пру­жи­ти ру­ку и оте­ра­ти сва­ку тво­ју ту­гу. Дру­гар­ство је не­што по­себ­но, нео­пи­си­во, не­ви­дљи­во, ла­ко, што не мо­же има­ти сва­ко.

КАД ИМАШ ПРИ­ЈА­ТЕ­ЉА ИМАШ СВЕ КАД ИМАШ ПРИ­ЈА­ТЕ­ЉА ИМАШ СВЕ Ка­да имаш при­ја­те­ља имаш све, бо­гат­ство, сре­ћу, ра­дост, за­ба­ву. Ка­да имаш при­ја­те­ља као да имаш се­стру или бра­та, при­ја­тељ те бо­ дри и хра­бри, др­жи ти пал­че­ве ка­да од­го­ва­раш при­ро­ду и дру­штво, нај­леп­ше је ка­ да имаш при­ја­те­ља. Кад имаш при­ја­те­ља имаш све!!! Алек­са Пе­шић 4–6

Бо­ја­на Пје­вић 4–6

Угље­ша Мер­до­вић 4–6 Ти­ја­на Мер­до­вић 3–3

Ире­на То­мић 4–6

КАД ИМАШ ПРИ­ЈА­ТЕ­ЉА КАД ИМАШ ПРИ­ЈА­ТЕ­ЉА ИМАШ СВЕ ИМАШ СВЕ Дру­га мо­ра да има сва­ко Па то је на­рав­но ла­ко. Друг те­би сре­ћу да­је Док ти ње­му чо­ко ба­на­не. Нај­бо­љи друг је увек ту И у до­бру и у злу. Дру­го­ви се не из­да­ју Јер при­ја­тељ­ства тре­ба да тра­ју. Друг дру­гу ср­це да­је Док во­ља не пре­ста­је.

Кад имаш при­ја­те­ља имаш све, па и ка­да не­маш где. И на се­вер и на југ кад имаш при­ја­ те­ља отва­ра ти се сва­ки круг. И у шу­ми и на мо­ру, са дру­гом и на Све­ту Го­ру. Друг је нај­ве­ће бла­го и сва­ко­ме је мно­го дра­го.

По­не­кад си сам и уса­мљен по­не­кад си ту­жан и не­рас­по­ло­жен, а по­не­кад си сре­ћан и за­до­во­љан. За­то је он ту да све то по­де­ли са то­бом. Све тај­не ко­је имаш ње­му мо­жеш да ка­жеш, и про­бле­ме те­шке он са то­бом ре­ши. Нај­ве­ћу ра­дост, нај­ве­ћу ту­гу по­де­лиш са њим. За­то вам ка­жем кад имаш при­ја­те­ља имаш све.

Ка­да по бе­лом да­ну све те сми­ри при­ја­те­ља ти по­зо­ви сре­ћу ће ти он да­ти. Без при­ја­те­ља смо ни­ко и ни­шта кад при­ја­те­љу ле­ђа окре­неш ва­ше при­ја­тељ­ство ће да уве­не као не­за­ли­ве­ни зум­бул цвет. При­ја­тељ ће ти сло­бо­ду да­ти а и ти ње­му, за­то ја увек ка­жем кад имаш при­ја­те­ља имаш све.

Сте­фан Об­ла­ко­вић 4–6

КАД ИМАШ ПРИ­ЈА­ТЕ­ЉА ИМАШ СВЕ Ис­пу­ни­ће ти се све же­ље ако имаш при­ја­те­ље. При­ја­те­ља тре­ба во­ле­ти али му се не под­сме­ва­ти. До­ма­ћи ра­ди­те за­јед­но и би­ће­те као јед­но. При­ја­тељ ће ти до­пу­сти­ти све осим сва­ђе. На­да Трај­ко­вић 4–6

Бо­ја­на Вор­ка­пић 3–3

март 2014.

25

бр. 5 БРАНКО

ЛИТЕРАРНИ КУТАК

КАД ИМАШ ДРУ­ГА ИМАШ СВЕ Ка­да имаш дру­га имаш све и не смеш му ре­ћи не. Он те­би не­ма ду­га али не сме да ти се ру­га. Чу­ва те, бра­ни и те­ши и у то­ме не гре­ши. Сме­је­мо се, при­ча­мо и ша­ли­мо на­рав­но. Де­ли­мо бри­ге и ту­ге и мно­ге ства­ри дру­ге. На­да Трај­ко­вић 4–6

КАД ИМАШ ПРИ­ЈА­ТЕ­ЉА ИМАШ СВЕ Кад имаш при­ја­те­ља имаш све љу­ бав, ра­дост зна­ње ве­ће. Кад имаш про­блем по­при­чај са њим и он ће те увек те­ши­ти. У сну или на ја­ви при­ја­тељ је увек пра­ви. У клу­пи се­диш са при­ја­те­љем сво­ јим, бу­ди ра­до­стан са би­ло ко­јим. Кад си ту­жан, при­ја­тељ је увек ту да ти да­је ра­дост сву. Са при­ ја­ те­ љем при­ чај све чак и тај­не нај­ва­жни­је. Да их он чу­ва и ни­ком не го­во­ри тај­ не ће би­ти скри­ве­не у по­та­ји. Сва­ко свог при­ја­те­ља има и у до­бру и у злу он је увек ту. Та­ма­ра Јо­ви­чић 4–6 Бо­ја­на Гра­о­вац 4–6

MY FA­MILY My Mum is good She li­kes food She li­kes ma­king ca­kes My Dad is smart He li­kes art He li­kes re­a­ding new­spa­pers My brot­her is tall He li­kes playing ba­sket­ball Jo­va­na Mi­lo­še­vić, IV4

КАД ИМАШ ПРИ­ЈА­ТЕ­ ЉА ИМАШ СВЕ Не­што се чу­је: БУМ и ТРАС. Ко је то? Мој друг ко­ји сви­ра БАС. При­ја­те­љи је­дан дру­гог не на­пу­ шта­ју, Чак и кад сна­жни ве­тро­ви ду­ва­ју. Ако си при­ја­тељ пра­ви ти За при­ја­тељ­ство ћеш све ура­ди­ти.

ЗИ­МА Сти­гла је зи­ма. Све је бе­ло. На др­ве­ћу па­ху­ља има. Ча­роб­но је мо­је се­ло. Са­да је ту, ве­ли­ки брег све је пре­крио, пре­ле­пи снег. Де­ца на­по­љу пра­ве Сне­шка, а Сне­жна ви­ла са­мо им се сме­шка.

Ти­ја­на Га­ври­ло­вић 4–6

УЧИ­ТЕ­ЉИ­ЦА Од по­не­дељ­ка до пет­ка у шко­лу иде­мо без из­у­зет­ка, а та­мо нас увек че­ка, на­сме­ја­на ли­ца, на­ша учи­те­љи­ца. Она је до­бра, ми­ла и све­му нас на­ у­чи­ла. На­у­чи­ла нас сло­ва и да са дру­го­ви­ма де­ли­мо све на по­ла. На­у­чи­ла нас број­ке И не до­зво­ља­ва да ре­ђа­мо двој­ке. Ма­ја Ушље­бр­ка 3–1

SPRING­TI­ME Spring is he­re Na­tu­re awa­kens Happy chil­dren Happy pe­o­ple

Ка­да је зи­ма све је ча­роб­но. И љу­ба­ви ту има за на­ше ср­це ма­ле­но. Све је као из бај­ке и снег ве­је. Као ру­ке мај­ке и зи­ма зна да гре­је. Мар­ко Гру­бје­шић 3–1

BUT­TERFLY I’m a lit­tle but­terfly I fly in the sky Spread my wings co­lor­ful And I feel very, very cool I’m proud of the­se wings And I can do everything Iva­na Ili­ja­še­vić, IV3

БРАН­КО РА­ДИ­ЧЕ­ВИЋ

Snow­drops small Ra­i­sed the­ir he­ads Vi­o­lets blue Pe­e­king in the grass

The Sun shi­nes Its smi­le is seen Bre­a­king thro­ugh the clo­uds Shi­ning bright, not shy Bran­ches and the le­a­ves Pro­udly bo­ast And ca­rryin­g them Ladybugs small

Пе­вао је да­њу, а и но­ћу. Ка­же он: „Што год хо­ћу“ Што је хтео, то је и смео. Ко је то? Ко је то? Бран­ко! Бран­ко! Не­што фа­ли?! Сви би зна­ли! *БРАН­КО РА­ДИ­ЧЕ­ВИЋ!* Ан­ђе­ла Гру­ји­чић III/7

Mar­ta Erić, IV5

БРАНКО бр. 5

26

март 2014.

ПРАЗНИЦИ

Но­во­го­ди­шња пред­ста­ва

У пе­так, 20. де­цем­бра 2013. го­ди­не, одр­жа­на је но­во­го­ди­шња пред­ста­ва у све­ча­ној са­ли на­ше шко­ле. Но­во­го­ди­шњу пред­ста­ву при­пре­ми­ле су учи­те­љи­це Ве­ра Ба­бић и Мир­ја­на Ба­бо­вић Ки­ли­бар­да, са уче­ни­ци­ма сво­јих оде­ље­ња 3–6 и 3–3. Сцен­ски до­жи­вљај упот­пу­ни­ли су и уче­ни­ци из про­ду­же­ног бо­рав­ка сво­јом пле­сном тач­ком ко­ју су са њи­ма при­пре­ми­ле Ма­ри­ја Ђу­рић и Ду­ња Де­нић, учи­те­љи­це из бо­рав­ка. На­сту­пио је и хор уче­ни­ка мла­ђе сме­не под ру­ко­вод­ством Ми­ли­це Ти­шме, учитељицe. С. Бје­ло­па­влић и М. Б Ки­ли­бар­да

ПРИ­РЕД­БА ПО­СВЕ­ЋЕ­НА ПРЕД­БО­ЖИЋ­НИМ ПРА­ЗНИ­ЦИ­МА

У Цр­кви Ро­ђе­њ а Пре­с ве­те Бо­го­ро­ди­ц е у Батајници уче­ни­циОШ „Бран­ко Ра­д и­ч е­в ић“ су 29.

12. 2013. из­ве­ли при­ред­бу по­во­дом Ма­т е­р и­ца.

март 2014.

27

бр. 5 БРАНКО

ФИЛОЛОГИЈА

ИЗ­ВЕ­ШТАЈ СА „ОТВО­РЕ­НОГ“ ЧА­СА РУ­СКОГ ЈЕ­ЗИ­КА ОДР­ЖА­НОГ 6. 3. 2014.

Ве­ли­ко ру­ско славље Па­ла­чин­ке као сим­бол пра­зни­ка ма­ми­ле су све у шко­ли

Ц

е­ла јед­на не­де­ља је би­ла у зна­ ку Ма­сле­ни­це у на­шој шко­ли. Ма­сле­ни­ца је ве­ли­ки ру­ски пра­зник ко­ји се обе­ле­жа­ва по­след­њу не­де­љу пред Ве­ли­ки вас­кр­шњи пост. У хо­лу шко­ле је по­ста­вљен па­но на ову те­му, а уче­ни­ци 7–1 и 6–1 са сво­јим пред­мет­ним на­став­ни­ци­ма су одр­жа­ ли „отво­ре­ни“ час. Нај­пре су уче­ни­ци ше­стог раз­ре­да при­ча­ли о пра­зни­ци­ма (о Бо­жи­ћу, Вас­кр­су, Да­ну за­љу­бље­них, Да­ну зна­ ња...) а за­тим је по­че­ла при­ча о Ма­

БРАНКО бр. 5

сле­ни­ци. Уче­ни­ци су на па­но ста­ви­ли илу­стра­ци­је, ко­је су са­ми ура­ди­ли, за сва­ки дан ове за­ни­мљи­ве ма­ни­фе­ста­ ци­је. Они су по­ка­за­ли и пре­зен­та­ци­ју на ру­ском и срп­ском је­зи­ку, а ма­ме, ба­ке и на­став­ни­це су до­не­ле па­ла­ чин­ке, као сим­бол Сун­ца, али и дру­ге по­сла­сти­це ко­је су та­ко­ђе би­ле мо­тив за уче­шће уче­ни­ка. Осим илу­стра­ци­ја на ову те­му, по­ ста­вље­на је и из­ло­жба пред­ме­та из при­ја­тељ­ске нам Ру­си­је: ма­тр­јо­шке, др­ве­не осли­ка­не по­су­де, на­кит од ћи­

28

ли­ба­ра... Чу­ли смо и пе­сму по­све­ће­ ну пра­зни­ку, а на кра­ју ча­са сви смо се по­слу­жи­ли ђа­ко­ни­ја­ма са сто­ла. Овом по­ма­ло нео­бич­ном ча­су, а ко­ји би тре­ба­ло да бу­де тра­ди­ци­о­на­ лан сва­ке го­ди­не пред по­че­так Вас­кр­ шњег по­ста, при­су­ство­ва­ло је не­ко­ ли­ко на­ших ко­ле­га ко­ји­ма се ве­о­ма до­пао ова­кав на­чин ра­да. Све­тла­на Дра­же­та-Ми­лу­ро­вић и Алек­сан­дра Мар­ко­вић, про­фе­со­ри ру­ског је­зи­ка

март 2014.

8.

ОСМИ МАРТ

т р а м

По­себ­на ма­ма

М

о­ја ма­ма је нај­бо­ља ма­ма на све­ту. Ле­па је и ви­со­ка, има све­тао и не­жан тен, ша­ти­ра­ну ко­су до ра­ме­на. Ка­да сам ту­жна, она ме чвр­сто, али не­жно за­гр­ли и ка­же ми да не пла­чем. Нај­ви­ше во­лим ка­да во­зи­мо за­јед­но ро­ле­ ре. Ма­ма Сне­жа­на пра­ви див­не тор­те и ко­ла­че ко­ји­ма не мо­гу да одо­лим и нај­ви­ше по­је­дем. Ка­да не знам шта да ра­дим, ту је мо­ја ма­ма да ме упу­ти и по­са­ве­ту­је. На све­ту по­сто­ји мно­го ма­ма, али мо­ја је по­себ­на. Иси­до­ра Мла­де­но­вић 3–4

МО­ЈА МАЈ­КА Ли­це ми­ло, ле­по По­глед као бај­ка. Ко љу­бав пру­жа сле­по? То је мо­ја мај­ка! У сто­пу ме пра­ти­ти уме, А ле­па је као ру­жа. Ре­чи: „Не мо­гу“, она не раз­у­ме, И сву ра­дост она ме­ни пру­жа. Кад сам ту­жан, кад сам сам Она ме бри­жно чу­ва и па­зи. Ма­ма је ту да ми осун­ча дан, И да ме бес­крај­но во­ли и ма­зи. Кад спу­сти се та­ма Мо­ја ма­ма зна, Са­ња­ћу ле­пе сно­ве, То­пао за­гр­љај и по­љу­бац ми да, Ка­ко мај­ка зна. Не­ма­ња Ву­че­но­вић 3–4

март 2014.

Ја сам ње­на сре­ћа

Г

ле­дам мо­ју ма­му Је­ле­ну, а очи ми бли­ста­ју. Осе­ћам ве­ли­ку љу­бав, а од ле­пих емо­ци­је као да ћу да екс­пло­ди­рам. Осе­ћам ње­ну до­бро­ту. По­но­сна сам на њу. Мо­ја ма­ма је ви­со­ка, пре­ле­па, не­жна. Има ду­гу цр­ну ко­вр­џа­ву ко­су као и ја. Увек осе­ћам ње­не ру­ке ко­је ме ми­лу­ју и гр­ле. Ма­ма је че­сто де­жур­на и та­да сам ту­жна и уса­мље­на, стал­но ми­слим ка­ко јој је те­шко да ра­ди но­ћу. Ка­да до­ђе ку­ћи, си­не ми сун­це, а она с вра­та ка­же: „ Где си сре­ћо мо­ја“! То је мо­ја ма­ма и во­лим је нај­ви­ше на све­ту! Мар­та Ша­рић 3–4

Дан ро­ђе­ња

М

о­ли­ла сам ма­му да ми ис­при­ча о мом да­ну ро­ђе­ња. Би­ло ми је ве­о­ма нео­бич­но и оста­ви­ло је ве­ли­ки ути­сак на ме­не да сам тај до­га­ђај са­ња­ла. Би­ло је то 2005. го­ди­не. Про­бу­ди­ла сам се у не­по­зна­тој со­би, би­ло ми је хлад­но и то ми се ни­је до­па­ло. Око ме­не је би­ла дре­ка и га­ла­ма. То су би­ле дру­ге бе­бе. Учи­ни­ло ми се да се ти ма­ли дре­кав­ци по­зна­ју, па се та­ко до­зи­ва­ју. Ја ни­ко­га ни­сам по­зна­ва­ла, би­ла сам ве­о­ма уса­мље­на, па сам и ја за­пла­ка­ла. Од­јед­ном сам осе­ти­ла не­ку то­пли­ну, до­шла је мо­ја ба­би­ца, не­жно ме по­ди­гла и по­че­ла да љу­ља и не­што го­во­ри. Ско­ро сам за­спа­ла кад су ме од­не­ли код мо­је ма­ме. Ње­не очи су си­ја­ле као ди­ја­ ман­ти, и ка­ко ми је об­ја­сни­ла, то је би­ло од сре­ће. Дру­ги дан је до­шао не­ки чо­век и де­те. То је био мој та­та и ста­ри­ја се­стра. До­не­ли су нам цве­ће. Та­та ме је за­гр­лио и по­љу­био, осе­ти­ла сам то­пли­ну и љу­бав. Се­ стра ме је по­љу­би­ла и угне­зди­ла се у кре­вет по­ред ма­ме и ме­не. По­сле пар да­на до­шла сам ку­ћи. Со­ба је би­ла див­на, ис­пу­ње­на љу­ба­вљу ко­ју је мо­ја по­ро­ди­ца утка­ла док ју је при­пре­ма­ла за мој до­ла­зак. Сад имам де­вет го­ди­на и увек се ра­до се­ћам ма­ми­не при­че. Уве­че че­ сто при­жељ­ку­јем да по­но­во усним исти сан. Ана Шу­ша 3–4

29

бр. 5 БРАНКО

ЗАБАВА

БРАН­КО ОТ­КРИ­ВА РАЗ­НЕ ТА­ЛЕН­ТЕ: И НАШ ДО­МАР ЈЕ ЗА­ПЕ­ВАО

Бран­ко­ви та­лен­ти Уче­сни­ци су бо­дри­ли јед­ни дру­ге, спре­ма­ли се за свој на­ступ, али и ужи­ва­ли у на­сту­пи­ма сво­јих дру­га­ра

П

шао, раз­ма­т рао, и на кра­ју пре­ су­дио о по­б ед­н и­ци­ма. Оно што се де­ш а­в а­л о иза „ку­ ли­с а“ је би­л о под­јед­н а­к о за­н и­ мљи­во као и на­с ту­п и. Уче­с ни­ци су бо­д ри­л и јед­н и дру­ге, спре­ма­ ли се за свој на­с туп, али и ужи­ ва­л и у на­с ту­п и­ма сво­јих дру­га­р а. Би­л о је ту и оних ко­ји су има­л и тем­пе­ра­т у­р у, за­б о­р а­в и­л и му­з и­ ку уз ко­ју пле­ш у, али их то ни­је спре­ч и­л о да до­ђ у на так­ми­ч е­њ е и по­бе­д е. Као сла­в у­ји пе­в а­ју На­т а­ш а Зу­ ка­но­вић 4/2, Ма­р и­ја Бла­го­је­в ић 5/1 и Со­ф и­ја Бан­д о­в ић 4/2.

ШК. 2013–2014. ГОД.

о угле­д у на раз­н е ма­н и­ фе­ста­ци­је и оку­пља­ња, а у ци­љ у дру­ж е­њ а де­ц е, и ове школ­ске го­ди­не смо ор­г а­ни­зо­ва­ ли так­м и­ч е­њ е „Бран­к о­в и та­л ен­ ти“. Ау­д и­ц и­ј а је одр­ж а­н а 11. 12.

2013. При­ја­ви­ло се укуп­но 50 уче­ сни­к а. За фи­на­л е је иза­бра­но 20 так­ми­че­ња.

16. де­цем­б ра 2013. го­ди­не, све­ча­на са­ла је би­л а пу­на. Так­ ми­чи­ли су се уче­ни­ц и од пр­вог до осмог раз­ре­д а. Так­м и­ч е­ње је ор­га­ни­зо­в а­но по ка­те­г о­р и­ј а­м а – пе­ва­ње, сви­ра­ње, глу­м а и плес. Тро­чла­ни жи­ри је гле­д ао, слу­

Ма­е­с трал­н о сви­р а­ју на обич­ ним и нео­б ич­н им ин­с тру­м ен­т и­ ма Ми­л и­ца Бе­л ин­ч е­в ић 4/5, Ан­ ђе­л а Иби­ш и и Ире­н а То­м ић 4/6 као и Oдељење 5/3. Да се на да­с ка­ма мо­гу ис­ка­з а­ ти по­је­д ин­ци али и ти­мо­в и, а да на­с туп бу­д е успе­ш ан по­ка­з а­л е су нам Јо­в а­н а Ми­л о­ш е­в ић 4/4 али и Ан­ђ е­л а Ан­т ић, Је­л е­н а Ан­т ић, На­ та­ш а Зу­к а­н о­в ић, Ми­л и­ца Шу­ш а, Ду­ш а­н а Вор­к а­п ић 4/6. У нај­р а­з ли­ч и­т и­јим вр­с та­м а пле­с а, до­к а­з а­л и су се Алек­с а Пе­ шић 4/6, Ми­л и­ца Цве­т и­ћ а­н ин 7/1 и Ања Зу­б ић и Ол­га Крич­ко­ вић 3/2. Ужи­в а­л и смо, а на­ш ег до­м а­ ра је по­н е­л а по­з и­т ив­н а енер­ги­ј а свих уче­с ни­к а, па нам је по­ка­з ао да и он има скри­в е­н и та­л е­н ат, и за­б а­в ио нас је пе­в а­ју­ћ и не­ке ста­ ре хи­т о­в е. На кра­ ју, сви смо би­ л и за­ до­ вољ­н и јер има­мо та­л ен­т о­в а­н у де­цу спрем­н у за ве­л и­к е успе­хе и на­гра­д е. По­с еб­н е на­гра­д е су осво­ј и­л е Еле­н а Ба­р и­ш ић, Дра­га­н а Сте­п а­ но­в ић, Ан­ђ е­л а Ми­л о­с а­в ље­в ић 5/4, Са­р а Гу­гле­т а 5/3, Ма­ри­н а Жу­т о­мар­к о­в ић 7/1 са пе­с мом „Цр­в ен цве­т е“.

БРАНКО бр. 5

30

март 2014.

КВИЗОМАНИЈА

ШКОЛ­СКИ КВИЗ ЗНА­ЊА – КВИЗОМАНИЈА

Так­ми­ча­ри пред иза­зо­вом Све је ли­чи­ло на по­пу­лар­ни квиз „Сла­га­ли­ца“, са на­дом да ће пре­ра­сти у тра­ди­ци­ју

У

че­твр­так 13.04 2014. у на­шој шко­ли је одр­жан ме­ђу­о­де­љен­ ски квиз зна­ња под на­зи­вом ,,Кви­зо­ма­ни­ја у Бран­ку“. У кви­зу су уче­ство­ва­ле тро­чла­не еки­пе пет оде­ље­ња сед­мих раз­ре­да, а пи­та­ња и асо­ци­ја­ци­је су се за­сни­ва­ле на гра­ ди­ву сед­мог раз­ре­да и то из сле­де­ ћих пред­ме­та (исто­ри­је, ге­о­гра­фи­је, би­о­ло­ги­је, фи­зи­ке и хе­ми­је). Пр­во ме­сто су осво­ји­ли уче­ни­ци VII4 (Мар­ко Ђу­ка­но­вић, Дра­га­на Сла­до­је­вић и Жар­ко Ше­сто) Дру­го ме­сто су осво­ји­ли уче­ни­ци VII3 (Ања До­ско­вић, Ми­на Ма­тев­ ска и Ми­хај­ло Ста­ни­са­вље­вић) Тре­ће ме­сто су осво­ји­ли уче­ни­ци VII2 (Ми­хај­ло Алим­пић, Пут­ник Не­ма­ња и Ог­њен Па­вло­вић) Оста­ли уче­сни­ци у кви­зу су би­ ли: Јо­ва­на Ско­кин VII1, Мр­ко­је­вић АлексаVII1, Пу­ста­хи­ја Ђо­р­ђе VII1,

март 2014.

Јо­кић Алек­са VII5, Са­ра Ра­до­вић VII5 и Да­рио Кон­чар VII5. По­бед­ни­ци и сви уче­сни­ци кви­за на­гра­ђе­ни су књи­га­ма. У ре­а­ли­за­ци­ји кви­за уче­ство­ва­ ли су сле­де­ћи на­став­ни­ци: Го­ран Ми­лић проф. фи­зи­ке, Алек­сан­дар То­до­си­је­вић проф. исто­ри­је, Да­ни­ је­ла Лу­кић- Ни­ко­лић проф.хе­ми­је, На­да Ри­сти­че­вић и Је­ле­на Пе­тро­ вић проф. би­о­ло­ги­је, Ма­ри­ја Ђу­ рић и На­та­ша Пре­до­је­вић проф. ге­о­гра­фи­је. По за­вр­шет­ку кви­за сви уче­сни­ ци кви­за као и при­сут­ни уче­ни­ци су из­ја­ви­ли да је квиз био ве­о­ма ин­те­ре­сан­тан и да би во­ле­ли да убу­ду­ће бу­де ви­ше ова­квих кви­зо­ ва из раз­ли­чи­тих обла­сти. Да­ни­је­ла Лу­кић-Ни­ко­лић

31

бр. 5 БРАНКО

НАУКА

ЗВЕ­ЗДЕ И ПЛА­НЕ­ТЕ У БРАН­КУ

По­крет­ни пла­не­та­ри­јум Сви смо оста­ли без тек­ста пред при­зо­ром на „не­бу“

У

но­вем­бру 2013. уче­ни­ци на­ше шко­ле су има­ли при­ли­ку да по­сма­тра­ју зве­зде и пла­не­те ко­је нас окру­жу­ју у „По­крет­ном пла­не­та­ри­ју­му“. Пла­не­три­јум је био по­ста­вљен у фи­скул­тур­ној са­ли где је одр­жа­но пет про­јек­ци­ја. Про­грам су во­ди­ли струч­ни пре­да­ва­чи из Цен­тра за про­мо­ци­ју на­у­ке. Пла­не­та­ри­јум је сфе­р­ни би­о­скоп ко­ји про­јек­ту­је сли­ке зве­зда­ног не­ба и спек­та­ку­лар­них обје­ка­та ко­је мо­же­мо по­сма­тра­ти у на­шем уни­вер­зу­му. Ор­га­ни­за­то­ри го­сто­ва­ња пла­не­та­ри­ју­ма би­ле су Дра­го­сла­ва Пе­тро­вић, на­став­ ни­ца тех­нич­ког и ин­фор­ма­тич­ког обра­зо­ва­ња, На­та­ша Пре­до­је­вић и Ма­ри­ја Ђу­ рић, на­став­ни­це ге­о­гра­фи­је, уз по­др­шку Го­р­да­не Мар­че­тић, ди­рек­тор­ке шко­ле. Ма­ри­ја Ђу­рић, на­став­ни­ца ге­о­гра­фи­је

И „ма­ ли“ ђа­ ци су при­ су­ство­ва­ли овом нео­ бич­ном и је­дон­стве­ном до­га­ђа­ју. Пред не­сва­ки­да­ шњим при­зо­ром, по­ка­за­ ли су сво­је оду­се­вље­ње али и за­вид­но зна­ње.

„ОД ЗЕ­МЉЕ ЗЕ­МЉИ“, ЦУ­НА­МИ НА „ПЛА­ВОЈ ПЛА­НЕ­ТИ“, „СА­ВР­ШЕ­НА СИ­МУ­ЛА­ЦИ­ЈА“

На­ук ни­је ба­ук Да и на­ук ­ а мо­же да из­гле­да као филм уве­ри­ли смо се на Фе­сти­ва­лу на­у­ке

У

де­цем­бру је ор­га­ни­зо­ва­на по­се­та Сед­мом фе­сти­ва­лу на­у­ке. У бив­шој згра­ди РК „Клуз“ от­кри­ва­ли смо тај­не на­ше пла­не­те уз по­моћ по­став­ке „Од Зе­мље Зе­мљи“. Нај­хра­бри­ји су се усу­ди­ли да „За­та­ла­са­ју ге­о­гра­фи­ју“, по­сма­тра­ли ка­ко на­ста­је цу­на­ми на „Пла­вој пла­не­ти“. Ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње иза­зва­ла је и „Са­вр­ше­на си­му­ ла­ци­ја“ по­мо­ћу ко­је су за­ин­те­ре­со­ва­ни на крат­ко по­ста­ли зве­зде фил­мо­ва. У по­себ­ној зо­ни су зна­ња и спо­соб­ но­сти де­мон­стри­ра­ли на­уч­ни­ци – шко­лар­ци.

80 уче­ни­ка на­ше шко­ле уз­ра­ста од 5. до 8. раз­ре­да по­се­ти­ли су овај фе­сти­вал у прет­њи на­став­ни­ка: Да­ни­је­ле Лу­кић Ни­ко­лић, на­став­ни­це хе­ми­је, Да­ни­је­ле Пе­тро­вић и Све­тла­не Та­сић, на­став­ни­ца ма­те­ма­ти­ке, Ма­ри­је Ђу­ рић, на­став­ни­це ге­о­гра­фи­је и Ми­лић Го­ра­на, на­став­ни­ка фи­зи­ке. Ма­ри­ја Ђу­рић, на­став­ни­ца ге­о­гра­фи­је

БРАНКО бр. 5

32

март 2014.

ЕКОЛОГИЈА

Еко­ло­шка сек­ци­ја Че­твр­ти бе­о­град­ски фе­сти­вал цве­ћа укра­шен и „на­шом ле­по­ том“ - Уче­ни­ци­ма би­о­ло­шке (еко­ло­шке) сек­ци­је и уче­ни­ци­ма II2

У

че­ни­ци би­о­ло­шке (еко­ло­шке) сек­ци­је и уче­ни­ци II2 по­се­ти­ли су 21. 9. 2013. год. Че­твр­ти бе­о­град­ски фе­сти­ вал цве­ћа у пар­ку Ма­њеж. Осим из­ло­же­ног сак­сиј­ског цве­ћа, уче­ни­ци су се упо­зна­ли са зна­ча­јем са­ку­пља­ ња и ре­ци­кли­ра­ња се­кун­дар­них си­ро­ви­на (ли­мен­ки и па­пи­ра), уче­ство­ва­ли су у ра­ди­о­ни­ца­ма, сте­кли но­ва зна­ња о би­о­ди­вер­зи­те­ту, при­род­ним ре­сур­си­ма, рет­ким и угро­же­ним биљ­ним и жи­во­тињ­ским вр­ста­ма Ср­би­је и зна­ча­ју жи­вот­не сре­ди­не као пред­у­сло­ва жи­вље­ња. Лидија Буловић Уче­ни­ци II2 уче­ ство­ва­ли су у сни­ма­њу еми­си­ је „Во­ лим при­ ро­ду“ ТВ Пр­ва. Еми­си­ја је сни­ ма­на у Ре­ци­кла­ жном се­р­ви­су „Еко цен­тар“ Ба­тај­ни­ца, а еми­то­ва­на 1. 3.

2014. год. Л.Б.

март 2014.

РЕ­ЦИ­К ЛА­ЖА је кад од ста­рог пра­ви­мо но­во, кад од от­па­да пра­ви­мо но­ве ко­ри­ сне про­из­во­де. Одва­ ја­ње или се­лек­ци­ја от­па­да је пр­ви ко­рак у ре­ци­кла­жи и у то­ме мо­же да по­мог­не сва­ ко од нас. Ако на­у­чи­ мо на вре­ме ка­ко да се по­на­ша­мо пре­ма за­шти­ти жи­вот­не сре­ ди­ не, код нас ће еко­ло­шка свест би­ ти трај­на, а то зна­ чи си­гур­но очу­ва­ње при­ро­де и све­у­куп­ног жи­вот­ног окру­же­ња.

33

бр. 5 БРАНКО

НАСТАВА У ПРИРОДИ

„БИ­ЛО ЈЕ ЛЕ­ПО ТА­МО БИ­ТИ, И НИ­КА­ДА НЕ­ЋЕ­МО ТО ЗА­БО­РА­ВИ­ТИ“

Ре­кре­а­тив­на у Вр­њач­кој ба­њи Ми Вам пре­но­си­мо на­ше ути­ске, а ви их про­ве­ри­те

О

ве го­ди­не уче­ни­ци че­твр­тог раз­ре­да на­ше шко­ле ишли су на ре­кре­а­тив­ну на­ста­ву у Вр­њач­ку ба­њу. Упо­зна­ли смо се са ње­ним ле­по­та­ма, из­во­ри­ма ми­не­

рал­не, ле­ко­ви­те во­де, Го­чом, ужи­ ва­ли у ду­гим шет­ња­ма и све­жем ва­зду­ху. Све то смо упот­пу­ни­ли и сва­ко­днев­ном игр­ом, спорт­ским так­ми­че­њи­ма, али и уче­њем. У ве­чер­њим са­ти­ма смо ужи­ва­ли у

дис­ко­те­ци и те­мат­ским ве­че­ри­мама­ски­ра­ли се, при­ка­зи­ва­ли сво­је та­лен­те, так­ми­чи­ли у игра­ма без гра­ни­ца, шиз фри­зу... Ево, ка­ко су не­ки од дру­га­ра до­жи­ве­ли ово пу­то­ва­ње. Ана Матић

ВР­ЊАЧ­КА БА­ЊА

РЕ­КРЕ­А­ТИВ­НА НА­СТА­ВА

„На ре­кре­а­тив­ној је би­ло див­но. Об­и­шли смо раз­не пре­де­ле. У хо­ те­лу је ци­ка и гра­ја, по­себ­но ка­да до­ђе вре­ме за ди­ско­те­ку. Сви се на­лиц­ка­ју; де­ча­ци се сре­де па бу­ ду шме­ке­ри, јер у дис­ко­те­ци сви игра­ју и тр­ча­ка­ра­ју. Ка­да до­ђе­мо у со­бе, бу­квал­но смо умо­р­ни, као да нас је по­пла­ва из­ба­ци­ла. Али то ни­је бит­но, јер је би­ло сјај­ но.“ Ан­ђе­ла Иби­ши IV/6

РЕ­КРЕ­А­ТИВ­НА НА­СТА­ВА У ок­то­бру про­шле го­ди­не у Вр­њач­кој ба­њи смо би­ли, ути­сци са ње увек ће нам би­ти ми­ли. Мно­го смо се игра­ли, ма­ло ма­ње учи­ли, али смо ипак сва­шта на­у­чи­ли. Пе­ва­ли и пле­са­ли, ми смо сва­ке но­ћи, тад` ни­смо ни по­ми­сли­ли ка­да ће­мо ку­ћи по­ћи. Са из­во­ра Сне­жник во­ду смо пи­ли, да би би­ли здра­ви, а на мост смо ка­чи­ли, ка­тан­це љу­ба­ви. Пре по­ла­ска ку­ћи, сви смо ту­жни би­ли, јер би ре­кре­а­тив­ну на­ста­ву још ма­ло про­ду­жи­ли. Ана Цр­но­мар­ко­вић IV/2

БРАНКО бр. 5

Оти­шли смо у Вр­њач­ку ба­њу, да ви­ди­мо при­ро­ду бај­ну. Са ве­ли­ке ви­си­не, бре­жуљ­ке и пла­ни­не. Све што ба­ња ну­ди, до­ла­зе да оби­ђу љу­ди. Ни на кра­ју па­ме­ти тим љу­ди­ма ни­је, да Вр­њач­ка ба­ња то­ли­ку ле­по­ту кри­је. Та­мо има и ве­ли­ка пла­ни­на, ко­ја оста­је у се­ћа­њу сви­ма. У Вр­њач­ку ба­њу сва­ко во­ли да оде, да осе­ти ми­рис те при­ро­де.

У Вр­њач­кој ба­њи би­ли смо ми, за­ба­вља­ли се и игра­ли. У шет­њу ишли смо, па­р­ко­ве об­и­шли смо. На жу­р­ка­ма пле­са­ли смо сви, и ле­пе со­бе има­ли смо ми. На те­зга­ма су­ве­ни­ре про­да­ва­ли су сви, не­ке од њих ми смо и ку­пи­ли. Из на­ше шко­ле би­ло је учи­те­ља три, и о на­ма бри­ну­ли су сви. Би­ло је ле­по та­мо би­ти, и ни­ка­да не­ће­мо то за­бо­ра­ви­ти. Ми­на Ра­дој­че­вић IV/5

Бо­ја­на Гра­о­вац IV/6

34

март 2014.

АВАНТУРА

ЧА­РОБ­НА ПО­СЕ­ТА „ЧА­РОБ­НОМ ГРА­ДУ“

По­лар­на аван­ту­ра Об­у­че­ни у пла­ве пе­ле­ри­не, на­ши нај­мла­ђи су ма­ми­ли осме­хе по­се­ти­о­ци­ма „Ушћа“

У

че­ни­ци 1–1 и 1–4, у де­цем­ бру 2013.го­ди­не, по­се­ти­ли су, на сво­је ве­ли­ко за­до­вољ­ство „Ча­роб­ни град“, у тр­жном цен­тру „Ушће“ , на Но­вом Бе­о­гра­ду. На­кон ср­дач­ног до­че­ка, до­би­ли смо да об­у­че­мо пла­ве пе­ле­ри­не, у ко­ји­ма смо из­ма­ми­ли осме­хе и при­вла­чи­ли па­жњу по­се­ти­ла­ца тр­ жног цен­тра. Ча­роб­ни град је пре­пун чу­да, по­ пут ма­ке­та нај­ве­ћих свет­ских гра­ ђе­ви­на. За­хва­љу­ју­ћи њи­ма, упо­зна­ ли смо и чу­ли при­чу о Ај­фе­ло­вом тор­њу у Па­ри­зу, Биг бе­ну у Лон­до­ ну, Ем­па­јер стејт бил­дин­гу у Њу­јор­ ку и Бу­рж ал Ара­бу у Ду­ба­иј­у.

У ле­де­ном иглу, на­у­чи­ли смо не­ што о по­лар­ној но­ћи у Нор­ве­шкој и Де­да Мра­зо­вом се­лу у Фин­ској. За­ин­те­ре­со­ва­ла нас је и при­ча о Бо­жић­ном остр­ву где Но­ва го­ди­на пр­во сти­же, као и див­ном оби­ча­ју на Фи­ли­пи­ни­ма, где се у но­во­го­ди­ шњој но­ћи на ули­цу из­но­си хра­на и де­ли си­ро­ма­шни­ма. Та­ко, ба­рем у овој но­ћи, ни­ко не бу­де гла­дан и уса­мљен. Ужи­ва­ју­ћи у дру­же­њу и сме­ху, на кра­ју смо схва­ти­ли, да без об­зи­ра у ко­јем гра­ду жи­ви­мо, он по­ста­је ча­ ро­бан ка­да смо окру­же­ни љу­ди­ма ко­је во­ли­мо! Ми­лан­ка Ча­бри­ло

ЂА­ЦИ ЦР­ТА­ЛИ НА ЗЕ­МУН­СКОМ КЕ­ЈУ

„Крв жи­вот зна­чи“

У

пе­так 10. ма­ја 2013. го­ди­не одр­жа­на је ма­ни­фе­ста­ци­ја „Цр­та­ње на ке­ју“ у ор­га­ни­за­ци­ји Цр­ве­ног кр­ста Зе­ му­на. Уче­сни­ци су би­ли уче­ни­ци сред­њих и основ­них шко­ла, али и нај­мла­ђи из пред­школ­ских уста­но­ва и вр­ти­ћа из оп­шти­не Зе­мун. Уче­ни­ци дру­гог раз­ре­да на­ше шко­ле су уче­ство­ва­ли и успе­шно цр­та­ли на те­му „Крв жи­вот зна­чи“, дру­жи­ли се, осво­ји­ли на­гра­де и ужи­ва­ли крај Ду­на­ва. Учи­те­љи­це Све­тла­на Бје­ло­па­влић и Сло­бо­дан­ка Ја­ић -Та­та­ло­вић

март 2014.

35

бр. 5 БРАНКО

ЗАНИМЉИВОСТИ

Да ли сте знали ... ...да је Исак Њутн био избачен из школе!...Био је избачен као тинејџер на захтев његове мајке која се надала да ће бити фармер. ...да је флека на крави уникатна као и отисак прста или пахуља снега - не постоје две краве са истим обликом флеке? ...да СВЕ краве на целом свету, када пасу, увек су окренуте у правцу север - југ и НИКАДА и правцу исток - запад! ...су у Финској били забрањени цртани филмови Паје Патка јер он не носи панталоне? ...да једна библиотека у Индијани тоне око 2 центиметра годишње јер статичари нису урачунали тежину свих књига? ...да је немогуће кинути отворених очију? ...да када се помножи 111.111.111 x 111.111.111 добије се 12.345.678.987.654.321?

...да ни један комад четвртастог, сувог папира не може бити савијен на пола више од 8 пута? ...да је лубеница поврће а парадајз воће? ...да су шансе да се родите 29. фебруара преступне године 1 према 1461? ...да бува може прескочити раздаљину 350 пута већу од дужине свога тела, као када би човек прескакао по 600 метара? ...да пацов може да издржи без воде дуже него камила? ...да 84% јабуке чини вода? ...да зарез направљен на кори стабла увек остаје на истом растојању од земље иако стабло константно расте?

..да храст не даје жиреве док не напуни 50 година? ..да су очи код човека истих димензија од рођења до смрти? ... да се само 25 одсто деце роди на дан који је предвидео лекар? ... да је најдуготрајнији забележени лет кокошке трајао 13 секунди? ... да је људска длака дебља 10.000 пута од опне мехура од сапунице? ... да се срце рака налази се у глави? ...да је јединица времена код Инка било време потребно да се скува један кромпир? ... да је Леонардо да Винчи био познат по савијању гвожђа голим рукама? ...да човек у просеку изговори око 31.500 речи дневно? ...да лоптица за голф има 336 јамица?

ЖИ­ЛЕТ МО­ЛИ­ТВА ЗА ФИ­ЗИ­КУ Мо­ли се ма­ли Пе­ри­ца Бо­гу пре спа­ ва­ња:– „Дра­ги Бо­же, мо­лим те да је је­ди­ни­ца за те­жи­ну ки­ло­грам!“ Ма­ма му го­во­ри:– „Пе­ри­це, си­не дра­ги, ка­ква је то мо­ли­тва?“ На то ће Пе­ри­ца:– „Ћу­ти ма­ма, био је кон­трол­ни из фи­зи­ке.“

ЉУ­БАВ ПРЕ­МА ФИ­ЗИ­ЦИ

МЕ­ДА

На­став­ник фи­зи­ке опо­ми­ње уче­ ни­ка: „Ти не осе­ћаш ни­ка­кву љу­бав пре­ ма фи­зи­ци?“ „Осе­ћам ја, са­мо не­мам сре­ће у љу­ ба­ви!“

Ме­да је кре­нуо у шет­њу. Кре­нуо је на југ и пре­шао је­дан ки­ло­ме­тар. За­тим је кре­нуо на за­пад и по­сле јед­ног ки­ло­ме­тра је од­лу­чио да кре­не на се­вер. Ка­да је пре­пе­ша­чио још је­дан ки­ло­ме­тар на­шао се на ме­сту ода­кле је кре­нуо. Ко­је је бо­је ме­да? Одговор: ,ул­оп монр ­ ев­ес ан из­ал­ан ес аде­М ес ад тсон­ћуг­ом ами ут он­ид­еј реј оун­ерК .он­ас­ипо еј отш оак ећ­ерк ­ерк мита ­ з ,гуј ан мона ­ ји ­ ди ­ ре­м еј оит­арв и дап­аз ан моле­л­ар­ап оун оТ .лоп инр ­ ев­ес ан мона ­ ји ­ ди ­ р­ем ес .еј­об ел­еб ад­ем еј ад ич­анз

БРАНКО бр. 5

36

За­ми­сли­те да сте на пу­стом остр­ву усред оке­а­на и да по­ред се­бе не­ма­те ни­шта сем жи­ле­та. Ка­ко ће­те утвр­ди­ти да ли је жи­ лет на­маг­не­ти­сан? Од­го­вор: .ини ­ ж­уд оп тел­иж оме­ћи ­ во ­ ло ­ пе­рП ив­оле­д ени ­ бо ­ со ен­тенг­ам ами окА .ит­аји ­ бд ­ о или ити ­ ч­алви ­ рп ес ећ

Приредио Го­ран Ми­лић Пре­у­зе­то са fi­zi­ka­press.wor­dpress.com­

март 2014.

„...У Вр­њач­кој ба­њи се на­ла­зи мно­ го за­ни­мљи­вих ме­ста као што је Мост љу­ба­ви ко­ји чу­ва не­чи­ју за­кљу­ча­ну љу­бав. У ра­зним шет­ ња­ма кроз шу­ме мо­же­те осе­ти­ ти чист и свеж ва­здух при­ро­де. Мо­жеш да свра­тиш и на ме­сто по име­ну Сне­жник, где је из­вор ле­ ко­ви­те во­де ко­ја чи­сти наш ор­га­ ни­зам. У пре­по­днев­ним шет­ња­ма смо ви­ђа­ли раз­не те­зге са пу­но ле­пих су­ве­ни­ра. По­ред свих зна­чај­ них ту­ри­стич­ких атрак­ци­ја има и спорт­ских те­ре­на и зе­ле­них ли­ ва­да, на ко­ји­ма смо мо­гли да се игра­мо и ужи­ва­мо у спорт­ским ак­тив­но­сти­ма. Ми вам је пре­по­ ру­чу­је­мо, јер ће­те се ле­по од­мо­ри­ ти...“ Та­ма­ра Јо­ви­чић, Јо­ва­на Ни­ко­лић IV/6

Настава у природи (стр. 34)

Осми март

Маскенбал