Avgust-IIC-2012

GALERI JA SAVREMENE UMETNOSTI N I Š

Br. 80 2 0 1 2 Avgust www.gslunis.org

S

v

e u e

t

Internet V e s t i

UMETNIK KAO PUBLIKA Forum:: publika o radovima vizuelne umetnosti http://razgovori.wordpress.com

Ivan Petrović, iz serije fotografija REKONSTRUKCIJA, fragment izložbene postavke iz Ulične galerije (23. 06. - 20. 07. 2012) Fotografija ljubaznošću autora

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Avgust 2012

@rt

Sadržaj

Izdavački savet:

Milica Todorović Radmila Kostić Sonja Vukašinović Aleksandar Dević Slobodan Radojković

Milan Ristić Tehnički urednik:

Aleksandar Dević

Saradnici:

Lela Dinić Gordana Dragović

Fotografija:

Nebojša Stojković Slobodan Radojković

Radomir Knežević BARUH - BORA BARUH LJUBCO SAMARDŽISKI Maja Edreljanin MODULARNA GRAFIKA

UMETNIK KAO PUBLIKA IVANA PETROVIĆA NY Beyond Postcards Časopis Interkulturalnost Zagrebi dublje! Мира Антонијевић Arterija III 61 dan u Harlemu

Šta je sa dobrim životom Ex-YU grafika Šta je sa dobrim životom

OKTOBARSKI SALON Časopis “Nova misao”

Slika grada Radomir Knežević

LJUBCO SAMARDŽISKI Pavle Jovanović Monografija Monografija “Sveto po Iliji”

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Radomir Knežević

15.09. - 5.10.2012.

Izložba prostornih instalacija Radomira Kneževica Radomir Knežević je rođen 1957. godine u Kikindi.

Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu završio je 1983. godine. Magistrirao je na istom fakultetu 1988. godine.

Crtanje je učio kod Radomira Reljića i Dragana Lubarde, grafiku kod Boška Karanovića i Branka Miljuša, slikanje kod Radenka Miševića i Stojana Ćelića, a kombinovane medije kod Čedomira Vasića.

Bavi se crtežom, slikom, skulpturom i muralom. Izlagao je na dvadeset samostalnih i preko sedamdeset grupnih izložbi. Vanredni je profesor na FLU u Beogradu.

U osnovi Kneževićevog rada su pre svega iskrenost i neposrednost doživljenog kroz čistotu i autentičnost plastičkog mišljenja Osnovna namera autora sastoji se u tome da delovanjem samog, nestandardnog materijala i njegovom maštovitom konstrukcijom vizualizuje vlastitu misao.

Posedujući snažne reduktivističke impulse u kreativnom, stvaralačkom procesu pronalazi način da dodje do suštine.

Ističući samobitnost forme Knežević uspeva da pronađe jednostavan ali sadržajan likovni jezik u kome linija ima osnovnu ulogu.

Posedujući istanačan osećaj za prostor kroz igru raznovrsnih plastičnih asocijacija dočarava neopipljivi fluid kretanja.

Kroz složena ambijentalna istraživanja Knežević ostvaruje sopstveni doživljaj stvarnosti.

Radmila Kostić

www.gslunis.org

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Avgust 2012

BARUH - BORA BARUH (1911 - 1942) 21. avgust - 12. septembar

Bora Baruh, rođen je 1911 u Beogradu. Njegovo pravo ime je Baruh – Bora Baruh. Kako Baruh na hebrejskom znači Blagosloven to je i ova niška izložba simbolično nazvana “Dvostruko blagosloven”. Izložba sadrži pedesetak slika preuzetih iz muzejskih zbirki (Narodni muzej u Beogradu, Muzej savremene umetnosti, Jevrejski istorijski muzej) i porodične kolekcije. To su žanrovski i tematski raznovrsna dela nastala u periodu od 1935 do 1941. Široj javnosti malo je poznat podatak da se porodica Baruh 1925. godine doselila u Niš. Bora je zajedno sa svojom braćom (Isidorom i Josipom) bio dak Prve niške Gimnazije. Prva profesionalna znanja i uputstva o crtanju i slikanju stekao je od tadašnjeg gimnazijskog profesora, akademskog slikara Moše Šoamovića. Dragoceno svedočanstvoa o danima Bore Baruha provedenim u Nišu ostavio je njegov školski drug - Slavoljub Miloradović u svom memoarskom tekstu “Prilog poznavanju biografije Bore Baruha, slikara”, koji se čuva u dokumentaciji Narodnog muzeja u Nišu. Iz pomenutog teksta saznajemo da je Bora crtao portrete svojih drugova, pejzaže Niša i da je od profesora posebno tražio uputstva za tehniku slikanja uljanim bojama. Zajedno su formirali prvi improvizovani atelje.

Bora Baruh je diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Slikarski se je usavršavao u ateljeima umetnika. Živeo je u Parizu od 1935. godine, izlagao je sa jugosovenskim i francuskim umetnicima ali je zbog propagiranja komunistickih ideja proteran iz Francuske, 1938. godine. Nastavio je svoju revolucionarnu aktivnost. Kao komunista i antifašista bio je stalno proganjan i hapšen. Streljan je u Jajincima 1942.godine.

Za života je imao samostalne izložbe u Beogradu (1938) i Zagrebu (1939). Učestvovao je na kolektivnim godišnjim izložbenim smotrama. Za nepunu deceniju stvaralaštva ostvario je značajan opus od oko 200 slika i isto toliko crteža.

www.gslunis.org Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

U predgovoru kataloga Ljubica Miljković opus Bore Baruha deli na: prvo beogradsko (1932 - 1935), parisko (1935 - 1938) i drugo beogradsko razdoblje (1938 - 1941). Najranije slike Bore Baruga, uglavnom mrtve prirode, karakteriše primena zagasitog kolorita smeđih i zelenih tonova, definisanje forme čvrstim crtežom. Tokom boravka u Parizu slikao je krovove grada, mostove, parkove ali i ljude sa životnih margina - klošare, skitnice. Nisu ga privlačili tadašnji avangardisti. Ranije iskazano oduševljenje za impresioniste i postimpresioniste kulminiralo je u pariskom razdoblju i uslovilo promenu u njegovom likovnom rukopisu. Za taj period Baruhovog stvaralaštva LJ. Miljković piše: Bogatom slikarskom materijom, linearnim spletovima, produbljenim prostorom, insistiranjem na istančanim akordima i taktilnim vrednostima dostigao je vrhunske rezultate. Stilski se približio poetskom realizmu katkad i kontrolisanom ekspresionizmu”.

U poslednjoj “beogradskoj fazi” slikarstvo Bore Baruha postaje ikonografski raznovrsnije obogaćeno pejzažima, portretima članova porodice,socijalnim temama. Zanimale su ga intima porodičnog doma ali i kolektivna nesreća oličena u zbegovima i progonima.

U ovim godinama Baruh podjednako neguje grafizam i pikturalnost, zanemaruje detalje, redukuje videno, prigušuje paletu, koristi valerske gradacije sa tek po nekim kolorističkim akcentom. Lična osećanja nespokoja, straha i melanhonije reflektovala su se i na samo slikarstvo.

Na izložbi su između ostalih zastupljena dela: Mostovi na Seni, Pariz, Don Kihot, Cirkus, Luksemburški park, Na obali Sene, Beograd - Donji grad, Autoportret sa popodicom, Žan – Klod sa mrtvom prirodom...

Milica Todorović

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Avgust 2012

LJUBCO SAMARDŽISKI 11. septembar - 30. septembar

Mozart, Vivaldi, Beethoven, Sinatra, Mike Jagger, Solomon Burke, velikani, svet, muzika i svetska pitanja, razgovor besmrtnih kao u priči Borhesa, koji se poigrava autizmom večnih. Za razliku od Borhesa, Ljupčo Samardžiski kroz svoje slikarstvo, besmrtne sagledava u pikovima njihove stvaralačke moći, zaustavljene u njihovom najboljem momentu. Preispitivanja čoveka sa velikim stvaralačkim iskustvom i njegova opčinjenost ljudskim stvaralaštvom nalaze odjeka u slikama naslovljenim imenima konpozitora, njihovih dela ili stihovima pop pesama.

Stih “Let me light up your life” Solomona Burkea na istoimenoj Ljupčovoj slici je iscrtan istiskivanjem boja iz tube, po već proslikanim površinama. Istim postupkom i jednake vrednosti izvedene su linije strelica i nota, u više boja. Crtež varira u valeru i obojenju, pa ili je samo reljef, definisan senkom ili, kao kontrastan, diktira svoj smer i ritam okruženju od nekoliko pravougaonih i razuđenih površina u svetlom, hladnom polju. Nastao lutanjem, ovaj rad jako dobro predstavlja Ljubča Samardžiskog, likovnim kvalitetom i stihovima kao promocijom njegovog stava.

Crtanje tubom boje primenjivan je metod i na slikama sa apliciranim notnim tekstom i peskom. U nekim sasvim apstraktnim, suptilnih bojenih odnosa, pojavljuje se motiv klavijature, važno mesto u seriji klavira posvećenih Mozartu, jakog crno-belog odnosa.

Ovaj umetnik, pre svega muzičar, da li je bliži muzici slikarstvom stilizacije i asocijacije ili onim drugim slobodnog konponovanja likovnih sredstava, ostaje pitanje. U ovom drugom ja prepoznajem igru i gest u bezimenom prostoru iz muzičkih konpozicija koje je ili koje su za njega pisane. Dugogodišnji prijatelj Ljubča Samardžiskog, istoričar umetnosti Nikola Kusovac je o njegovom likovnom stvaralaštvu rekao:”...Pred njegovim slikama nemojte tražiti velike organizacije, nego velike emocije...”, on “vešto ne vlada”, “On je razumeo mehanizam stvaranja kroz muziku.”.

Ljubčo Samardžiski se u svom slikarstvu kreće putevima koji se međusobom ukrštaju, braneći sopstveni stav da svi oblici umetnosti potiču iz iste aure i sažimaju se u jedinstvenom umetničkom osećaju.

Milan Ristić

www.gslunis.org Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Likovna kolonija “Sićevo 2012”

od 1. do 10. septembra.

Selektor ovogodišnje Kolonije je Sava Stepanov, likovni kritičar iz Novog Sada.

Učesnici Kolonije su: Vladimir Ristivojević, Beograd Branko Raković, Beograd Maja Erdeljanin, Novi Sad Korina Gubnik, Novi Sad Pal Dečov, Opovo Zvonimir Santrač, Vršac Nada Denić, Pančevo Milan Jakšić, Pančevo Biljana Jovčić, Niš Radmila Matejević Janković, Niš Ištvan Balint, Budimpešta Fric Ruprehter, Beč www.gslunis.org

Kolonija sa dvanaest učesnika - desetoro umetnika iz naše zemlje i dvojice iz inostranstva, zadržava međunarodni karakter. Rukovođen činjenicom da je Likovna kolonija Sićevo pre svega slikarska, selektor se opredelio za umetnike koji u eri medija čuvaju modernističku autentičnost slike.

Likovna kolonija “Sićevo” nastavlja tradiciju Prve jugoslovenske umetničke kolonije održane 1905. godine po ideji poznate srpske slikarke Nadežde Petrović.

Redovno se održava od 1964. godine. Do sada je više od 400 umetnika iz zemlje i inostranstva učestvovalo u radu Kolonije.

Zahvaljujući Koloniji formirana je impozantna zbirka umetničkih dela koja ima više od osamstotina eksponata.

Organizator Kolonije je Galerija savremene likovne umetnosti Niš.

Likovna kolonija “Sićevo” ima karakter javne gradske manifestacije.

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Avgust 2012

Maja Edreljanin Maja Edreljanin je 1995. godine diplomirala na slikarskom odseku Akademije umetnosti u Novom Sadu. Master studije završila je na istoj akademiji 2008. godine. Do sada je realizovala 46 samostalnih izložbi u Srbiji i inostranstvu ( Grčka, Norveška, Makedonija, Crna Gora, Nemačka, Mađarska). Izlagala je na preko 180 kolektivnih izložbi. Učestvovala je u radu brojnih kolonija i simpozijuma. Ove godine bila je učesnica likovne kolonije “Sićevo”. član je udruženja Likovni krug / Petrovaradin, ULUV-a i ULUS-a.

Bila je likovni urednik galerije Podrum a od 2005. je urednik likovnog programa Kulturnog centra Novog Sada.

Pored slikarstva bavi se i pisanjem. Objavila je tri knjige ( Naglas, Skice kuvarice, La razglednica). Jedan je od autora monografije Novi Sad u likovnim umetnostima 18 - 21. veka koja je uz istoimenu izložbu proglažena 2009. za projekat godine u Novom Sadu.

Prošle godine na izložbama u Šapcu dobila je dve nagrade: za sliku ( 55. Oktobarski salon) i akvarel (17. izložba akvarela).

Niškoj likovnoj publici će se predstaviti radovima realizovanim tehnikom akvarela, koji čine ciklus simbolično nazvan COLORTREND collection.

Svojim opusom Maja Erdeljanin istražuje i komentariše složene i višeslojne mehanizme delovanja principa savremenog advertajzinga i informacijskog komuniciranja na ljudsku psihu, upozoravajući na visok stepen moguće manipulacije. Kritički se odnoseći prema činjenici da jezik propagande i reklama često koristi i čak zloupotrebljava iskustva iz teorije i prakse likovne umetnosti, umetnica razvija i neguje specifičan likovni rukopis.

U vizuelnom pogledu njena dela počivaju na koleraciji, sadejstvu ali i kontrastu slobodnog slikarskog gesta izvedenog energično često i sa elementima curenja i prskanja boje i šablonom precizno odslikanih slova i ispisanih tekstualnih poruka preuzetnih iz sveta informatičkog advertajzinga.

Boja je posebno važna u likovnom izrazu Maje Erdeljanin. Uz svest da propagando marketinška mašinerija umnogome počiva na saznanjima o prihološkom delovanju boja provocirajući osećanja optimizma i zadovoljstva, umetnica i sama koristi intenzivan, blistav i vedar kolorit. Ispisivanjem adrese svog sajta na svakom od radova Maja Erdeljanin simbolično postavlja pitanje da li je umetičko delo roba kao i svaka druga ili poruka.

Izložba će u Nišu trajati do 1. oktobra. Radno vreme Salona 77 je od 13 do 18 sati svakog dana osim ponedeljka.

Milica Todorović

www.gslunis.org Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

U ponedeljak 24. septembra u Salonu Savremene galerije Zrenjanin u 19 časova biće otvorena izložba

MODULARNA GRAFIKA Ljubomir Vučinić i Miloš Đorđević

Instalacijama u galerijskom prostoru autori će prikazati novi model realizacije i prezentacije grafičkog materijala koji je ujedno i definisan umetnički stav.

Metod koji povezuje stvaralaštvo Ljubomira i Miloša je formulisan kao MODULARNA GRAFIKA a jasno je definisan samom prezentacijom - formatom grafičkog dela koje prevazilazi konvenciju grafičkog lista ali se i dalje oslanja na multiplikate kojima se reformuliše pozicija u prostornoj percepciji.Autori su koherentno povezanisavremenom ekspozicijom kolaborativnog umetničkog rada koja deluje interaktivno i korelativno

Ljubomir Vučinićje rođen 1956. godine u Novom Sadu. Završio osnovne i magistarske studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Zaposlen na likovnom departmanu Akademije umetnosti katedra za crtež kao docent. Izlagao na više samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učesnik u projektima : INFANT, VIDEO MEDEJA, LED ART, THE IWANO PROJECT, PAPIR-FORMA, POGLED CRTEŽ STAV, SKULPTURA OBJEKAT ILI GDE JE GRANICA, INGE, ART PAPIR, INTERNACIONALNA IZLOŽBA ZASTAVA, NOVE TERITORIJE, PIKTORALNO METALIK. Miloš Đorđević je rođen 1978. godine u Ćupriji. Osnovne studije završio je na Fakultetu likovnih umetnosti u Prištini, magistarske na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu a trenutno je na doktorskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Radi na Pedagoškom fakultetu u Jagodini u zvanju asistenta na grupi predmeta iz oblasti Likovne umetnosti. Izlagao na više samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Avgust 2012

UMETNIK KAO PUBLIKA

Forum:: publika o radovima vizuelne umetnosti http://razgovori.wordpress.com

Ivan Petrović, iz serije fotografija REKONSTRUKCIJA, fragment izložbene postavke iz Ulične galerije (23. 06. - 20. 07. 2012) Fotografija ljubaznošću autora

Sreda, 26. septembar 2012. od 17č Muzej savremene umetnosti Beograd, Ušće 10, blok 15, Beograd Otvorena diskusija među publikom o radovima umetnika IVANA PETROVIĆA http://www.mikroart.rs/index.php?id=88 Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Otvorena diskusija među publikom o radovima umetnika

IVANA PETROVIĆA

Odavde skinite informacije i dokumentaciju o izložbi i umetniku, kao i pitanja o kojima ćemo diskutovati:: [Tekstovi i vizuelna dokumentacija, pdf, 1MB] http:// razgovori.files.wordpress.com/2012/09/ukp-ivan-petrovic.pdf [Tekstovi bez vizuelne dokumentacije, Word, 50kb] http://razgovori.files.wordpress.com/2012/09/ukp-ivanpetrovic.doc U okviru tekuće izložbe Šta se dogodilo sa Muzejom savremene umetnosti? u samom Muzeju u Beogradu UMETNIK KAO PUBLIKA priređuje drugi razgovor među publikom o radovima autora koji učestvuju na izložbi.

Ovaj put diskutovaće se o radovima Ivana Petrovića.

Umetnik je na izložbi izložio foto-tapet, na kome je fotografija detalja prostora samog Muzeja iz proteklih godina u toku epopeje njene rekonstrukcije. Paralelno sa ovim, fotografije iz istog ciklusa bile su izložene u Uličnoj galeriji u centru Beograda, na ulici. Kakva dinamika odnosa se uspostavlja između fotografskih prizora napuštenog prostora muzeja nad muzejima u Srbiji (drugi muzej od kapitalnog značaja—Narodni muzej, zatvoren je zbog rekonstrukcije i duže nego MSUb), auto-reflektujući na to u samom prostoru Muzeja na Novom Beogradu, a kako pristupiti prizorima iz istog fotografskog ciklusa izmeštenim u Uličnu galeriju, na ulicu u samom centru starog Beograda? Šta ostaje nakon sagledavanja jetkog kritičkog potencijala koji nose ovi prizori, pogotovo na mestima na kojima su bili izloženi?

Diskusija koju pripremamo osvrnuće se na odabir fotografskih radova Ivana Petrovića gotovo od početka njegove prakse. Umetnik postavlja pitanja na relaciji fotografije i prakse savremene vizuelne umetnosti u Srbiji, pre svega u vezi sa pravom na dokumentovanje realnosti. Neka od pitanja koja umetnik postavlja su: Da li se aktuelnom praksom realizovanja i prezentovanja radova savremene umetničke produkcije kod nas u alterntivnim i neadekvatnim prostorima uslovljava i afirmiše jedna nova vrsta umetnosti koja nastaje kao mutirani proizvod svojstven okolnostima? Da li je podržavanje takvih izložbi učešćem umetnika na njima, istovremeno i podržavanje takvih uslova i prećutno odobravanje okolnosti u kojima se to dešava?

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Avgust 2012 Izložba Šta se dogodilo sa Muzejom savremene umetnosti? –neizložba dokumentacije, umetničkih intervencija i enterijera zgrade biće otvorena do 30. septembra 2012.

Radno vreme Muzeja: od 10 do 18 časova. Utorkom zatvoreno.

Više o izložbi:: http://www.msub.org.rs/izložba/šta-sedogodilo-sa-muzejom-savremene-umetnosti Grupa izložbi FotodokumentI 02 u kojima Ivan Petrović učestvuje u različitim svojstvima su u toku u Salonu Muzeja savremene umetnosti Beograd (Pariska 14), Galeriji Remont (Maršala Birjuzova 7) i Uličnoj galeriji (Terazije 27, Bezistan) Više informacija na http://www.film-art.org/fotodokumenti/index.html http://www.remont.net/galerija.html http://www.msub.org.rs/izlo%C5%BEba/fotodokumenti-02 http://www.mikroart.rs/index.php?id=88 Projekat UMETNIK KAO PUBLIKA je javni forum u okviru kog publika, uz pomoć moderatora, iznosi i međusobno preispituje mišljenja o odabranim radovima savremene vizuelne umetnosti. Diskusije daju mogućnost da se “razmišlja naglas”, da se ove misli suprodstave bez pretenzija da postoji samo jedan pravi odgovor, odnosno jedinstveno viđenje umetnosti.

Razgovori se ne vode stručnim jezikom i pristup temama je takav da se ne daje prednost profesionalnom iskazivanju mišljenja i stavova, pa su dobrodošli svi zainteresovani da čuju tuđe i podele svoje mišljenje o savremenoj umetnosti i kulturi, ali i društvenim fenomenima koji su naša realnost.

UMETNIK KAO PUBLIKA Forum :: publika o radovima vizuelne umetnosti Koncepcija i realizacija projekta – Mg Boba Mirjana Stojadinović Diskusija o radu Ivana Petrovića realizuje se u saradnji sa Muzejem savremene umetnosti u Beogradu i kustosom Unom Popović

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

A J I L A M A J O I N L A A M A J O I N L A A M A J O I N L A A M A J O I N L A A M A J O I N L A A M O N A Štampan dvojezično na srpskom i engleskom jeziku, kako sadržajem, tako i zastupljenim autorima, ovaj put časopis je nešto šire, regionalno pozicioniran. U drugom broju možete da čitate tekstove Marine Gržinić, Tule Karlainen, Ješe Denegrija, Lazara Trifunovića, Stevana Vukovića, Branke Stipančić, Suzane Vuksanović, Jaroslava Supeka, Mirka Radojičića, Leile Topić, Silve Kalčić i Jovana Despotovića.

Nakon duže pauze u izdanju Muzeja savremene umetnosti Vojvodine iz štampe se pojavio drugi broj časopisa za kritiku, istoriju i teoriju umetnosti “Anomalija”. U skladu s osnivačkim načelom Anomalije po kom svaki broj časopisa uređuje nova redakcija, ovaj broj priredili su: Nebojša Milenković (urednik), Suzana Vuksanović, Jasmina Čubrilo, Stevan Vuković i Zoran Erić (dizajn: Katarina Balažikova).

Novi broj sadrži tri tematske celine: a) Jesu li savremenoj umetnosti još uvek potrebni muzeji, b) Individualne mitologije - umetnik kao umetnost (s prilozima o Iliji Šoškicu, Goranu Trbuljaku, Tomislavu Gotovcu, Miroslavu Mandiću, Ratomiru Kuliću i Slavku Bogdanoviću), c) blok o umetničkoj kritici danas: Sistem bez kritike – kritika bez sistema. Kao i do sada, unutar časopisa postoji protfolio s obiljem kolor ilustracija koji je ovaj put posvećen izložbi izložbi Nova skulptura u Vojvodini 1980-2000, autorskom projektu Suzane Vuksanović (izložba održana krajem 2006, i monografija u pripremi).

Štampan dvojezično na srpskom (hrvatskom) i engleskom jeziku, kako sadržajem, tako i zastupljenim autorima, ovaj put časopis je nešto šire, regionalno pozicioniran. Tako u drugom broju Anomalije možete čitati tekstove: Marine Gržinić, Tule Karlainen, Ješe Denegrija, Lazara Trifunovića, Stevana Vukovića, Branke Stipancić, Suzane Vuksanović, Jaroslava Supeka, Mirka Radojičića, Leile Topić, Silve Kalčić i Jovana Despotovića.

Podsećanja radi, za naziv ćasopisa preuzet je termin iz vokabulara grupe Art&Language, kojim se ukazuje na apsurdne aspekte savremene umetničke produkcije, na iščašenja i izglobljenja unutar nje. U tom kontekstu, Anomalija bi mogla biti shvaćena i kao ironijski otklon, tačnije, kao reakcija na status koji savremena umetnička praksa ima u ovoj sredini - baš kao i aktivan odgovor na isti. Naravno, svako drugo tumačenje dozvoljeno je i poželjno...

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Avgust 2012

NY Beyond Postcards Thu, 08/02/2012 - 19:33. /Vest Beograd Fotografija Izlozbe Njujork Ulicna galerija Vizuelna umetnost

Ulicna galerija u Bezistanu predstavlja od 3. avgusta izložbu fotografija “New York Beyond Postcards” Andreje Budevca - radova nastalih mobilnim telefonom kao najneposrednijim sredstvom komunikacije danas.

Postavka je osmišljena kao serija od devet diptiha snimljenih 2011. godine u Njujorku. Osamnaest fotografija prikazuje momente kakve nemamo priliku da vidimo u popularnim medijima. Autor “spušta” grad i distancira ga od svima poznatih motiva. Tim postupkom zaokružuje se slika o mestu i pokazuje krhkost, slabost i prolaznost.

Fotografije su nastale mobilnim telefonom, što sam stvaralacki postupak svodi na intuiciju i suštinu.

Roden u Nišu 1988. godine, Budevac je završio srednju školu nadomak Njujorka, a osnovne i master studije arhitekture u Beogradu.

Fotografijom i konceptualnom umetnošcu poceo je da se bavi po upisu na fakultet. Poslednjih godina najviše se bavi fotografijom kao kritikom socijalnog konteksta. Objavljuje i izlaže u domacim i stranim casopisima i galerijama, a stekao je i inostrana priznanja.

U toku je, inace, i konkurs Ulicne galerije za angažovane izložbe do kraja 2012. godine, a detalje o ucešcu moguce je naci na sajtu udruženja Mikro art, kao i u rubrici Konkursi Portala za kulturu jugoistocne Evrope SEEcult.org

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Zagrebi dublje!

Wed, 08/01/2012 - 22:43. /Vest Izlozbe Marica Radojcic Prosireni mediji ULUS Vizuelna umetnost

Godišnja izložba Sekcije proširenih medija ULUS-a, prema ideji, konceptu i u izboru umetnice Marice Radojcic, bice otvorena 9. avgusta u Galeriji ULUS u Beogradu, a nazvana je “Zagrebi dublje!”, što je poziv protiv obamrlosti i utonulosti u neznanje koji se odnosi ne samo na umetnike, vec i na publiku, pa i na strucnjake.

Na izložbi ucestvuju: Novica Babovic, Maja Beganovic, Nenad Bracic, Gordana Cekic, Aleksandra Cosic, Darko Gajic, Tatjana Ilic, Vesna Ilic-Darijevic, Dobrica Kamperelic, Jelena Koštica, Snežana Mirotic, Milan Ninkovic, Stevan Novakovic, Ðorde Odanovic, Milenko Pajic, Zoran L. Pantelic, Julijana Protic, Maja Rakocevic Cvijanov, Vladeta Stojic, Nataša Teofilovic, Miroljub Todorovic, Vesna Vasic Crnobrnja, Slobodan Braca Vracar i Vedran Vucic, kao i strani gosti preko linka.

Maja Beganovic Sekcija proširenih medija ULUS-a, osnovana pre dvadesetak godina, okupila je umetnike koji su se, prema navodima Milice Radojcic, nekako nelagodno osecali u klasicnim sekcijama (slikarskoj, vajarskoj, grafickoj...), i koji su stvarali u raznim medijima, brišuci granice medu sekcijama, medu umetnostima, ali i granice prema naukama i tehnologiji...

Glavna njihova karakteristika bio je eksperiment, i to ne samo u tehnickom i tehnološkom smislu, vec prvenstveno misaoni eksperiment. Tu su pripadali umetnici koji su eksperimentisali slikom i zvukom, filmom, pokretom, igrom, recju, prostorom, umetnici konceptuale, umetnici koji su za idejama tragali u prirodnim naukama, u matematici, filosofiji, metafizici...

Zoran L Pantelic Sekcija proširenih medija odmah po osnivanju dobila je stalni termin u Galeriji ULUS, gde su se održavale njene godišnje izložbe.

“Bile su to dobre izložbe: svako se trudio da priloži što bolji rad, a svi zajedno smo se zdušno bavili postavkom. Sastanci Sekcije su bili uglavnom burni, nabijeni nekom stvaralackom energijom, kreativnim sukobljavanjem mišljenja. Ali polako Sekcija se osipala. Neki ljudi su postali slavni miljenici politicke elite, neki su se povukli u ilegalu, iz privatnih razloga ili što nisu želeli da ucestvuju u politikanskoj umetnosti (stvaranoj poglavito na osnovu spiska želja prispelih sa Zapada). Vremenom su i godišnje izložbe Sekcije potpuno zamrle i više ih niko nije ni pominjao. U meduvremenu su stasale neke nove generacije umetnika, pa se i Sekcija proširenih medija podmladila”, navela je Marica Radojcic, dodajuci da je, posle desetogodišnje pauze, na nagovor sadašnjeg presednika Sekcije Radomira Stancica, ponovo pocela da posecujem sastanke.

Milan Ninkovic Prošle godine, bez znanja i udela clanova Sekcije, iskljucivo zahvaljujuci zauzimanju kustoskinje ULUS-a Jasminke Ðerkovic, Sekcija proširenih medija ponovo je dobila stalni termin za godišnje izložbe u Galeriji ULUS. Marici Radojcic je, kako je navela, odmah ponudeno da bude selektor, što je odbila zbog zauzetosti. Posle par meseci saznala je da Sekcija hoce da vrati termin za izložbu, jer umetnici nisu u stanju da je organizuju. Bila je, kako je navela, “pogodena i ljuta takvom neprofesionalnošcu”, te je odmah, bez razmišljanja, izjavila da se tako nešto ne radi nigde, da termin nece biti vracen i da ce ona biti selektor.

Buduci da organizuje izložbe sa nekim konceptom, pocela je da traga za prikladnim nazivom. Ðorde Odanovic Poredeci šta se promenilo u Sekciji proširenih medija u periodu od 20 godina, Marica Radojcic zakljucila je da se nekad eksperimentisalo uglavnom klasicnim medijima, cesto istražujuci mogucnosti medija do samih granica. Danas, klasicni mediji nisu napušteni, ali su glavni eksperimenti digitalni: koriste se brojne digitalne sprave i brojni softveri. Ali, ti eksperimenti, prema recima Marice Radojcic, ipak su nekako površinski, najcešce se svode na pritiskanje ikona, retko se zadire dublje.

“A digitalne sprave i softveri pružaju neslucene mogucnosti, što zahteva rad, upornost, misaoni napor, ucenje, posvecenost, strast, veliku energiju... Energije je danas premalo. Negde se zaturila, rasplinula... Nije baš logicno da ja u mojim godinama imam vecu energiju od mladih umetnika. Tu nešto ne valja. Neka vrsta obamrlosti i utonulosti u neznanje, cak zadovoljsvo neznanjem, površnošcu i lenjošcu. Ali, to je opšta karakteristika ovog društva (što nije samo odraz svetskog trenda)”, navela je Marica Radojcic, koja se iz tog razloga i opredelila za naziv izložbe “Zagrebi dublje!”

Prema njenim recima, opšta utonulost u neznanje i lenjost dovela je do toga da publika teško razlikuje digitalni crtež od klasicnog, fotografiju od digitalne grafike, video od 3D animacije.

Pogotovo stoga što se danas u digitalnim štamparijama može štampati na svakom materijalu, pa se cesto i poster tako odštampan lako može pomešati sa klasicnom slikom. Ipak, kako je dodala Marica Radojcic, bar bi se od strucnjaka moglo ocekivati malo više prilježnosti u sticanju znanja o modernim tehnologijama. “Stoga, zagrebimo svi zajedno malo dublje!”, porucila je Marica Radojcic.

Izložba ce biti otvorena do 21. avgusta.

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Avgust 2012

Monografija “Sveto po Iliji” U Narodnom muzeju Zrenjanin, u ambijentu izložbe slika Ilije Bosilja, predstavljena je monografija “Svet po Iliji” u izdanju Fonda Ilija & Mangelos i Tribine – Instituta za normalnost i kulturu promene. Ovo luksuzno, dvojezično izdanje, posvećeno je stvaralaštvu Ilije Bašičevića Bosilja o kojem pišu Vladimir Kopicl, Ivana Bašičević, Nebojša Milenković, Džejn Kalir, Rože Kardinal, Ješa Denegri, Miško Šuvaković, a prvi put je objavljeno i pismo Žana Dibifea. Monografija sadrži i veliki broj reprodukcija u boji, među kojima i onih slika koje se nalaze van naše zemlje.

Izuzetan kreativan opus Ilije (Bašičevića) Bosilja jedna je od onih vrednosti naše i svetske likovne umetnosti koja od 1957, kada je počeo da slika u 62.godini života, sve upadljivije osvaja pažnju kako stručne kritike, tako i galerista, kolekcionara, drugih umetnika i tzv. običnih ljubitelja umetnosti. Rečju – svih za koje je umetnost nešto više od puke činjenice.

(Vladimir Kopicl) Poput ekspresionista, Ilija putem svojih slika projektuje svest u spoljni svet. Predočava nam šta misli, a ne oslikava, postojeći svet koji ga okružuje. Dok iznosi ideju i projektuje svoju svest, Ilija se služi simbolima, koje lakše razumemo uz pomoć naslova slika. Ali i dalje, ostaje mnogo toga nedokučivog. (Ivana Bašičević) Slikajući vlastita unutarnja stanja, Ilija je doslovno bio organski vezan za svoju umetnost. Za njega, slikarstvo je postalo praksa kojom se prevladava svet. U tom prevladavanju slikarsko platno javlja se kao lični prostor – intimna kartografija u koju Bosilj nesputano i neopterećeno, bez sentimentalnosti ili patetike, upisuje nade, strahove, razočarenja, fantazije, snovidenja... (Nebojša Milenković) Pošto je Ilija bio samouki seljak čiji su izvori bili Biblija i srpski mitovi, tradicionalno je bio stavljan u kategoriju “naivnih” umetnika. Ipak, njegov rad obiluje dokazima neadekvatnosti takve oznake. “Naivni”, posle svega, sugerira nedostatak sofisticiranosti, a Ilija je pokušao da otključa najdublje tajne života, misterioznu koegzistenciju dobra i zla. (Džejn Kalir) Ruka seljaka ostavlja neki trag u Bosiljevom pristupu jer, čak i kada se obraća dobro nategnutom platnu, on se trudi da transformiše tu površinu u nešto slično izoranom polju, kao da ga priprema za setvu. (Rože Kardinal) Kada se napokon odbranio svih optužbi, nemetnuo se nastupima na mnogim izložbama u zemlji i inostranstvu, otkupima za ugledne kolekcije, tekstovima o njegovom delu. Slikar Bosilj najzad je postao legitimna pojava, ali to nimalo nije sklonilo sve velove tajni pred karakterom i karakteristikama ovog zaista jedinstvenog umetničkog fenomena. (Ješa Denegri) Zato, mit i delo o Iliji Bosilju i Mangelosu, bez obzira na to ko je to delo stvorio i kojim sredstvima, jeste jedan od najuzbudljivijih i najdramatičnijih zahvata u umetnosti socijalističkog modernizma kasnih pedestih, šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka. (Miško Šuvaković) Ilijine slike su zastakljene i uramljene i sada se nalaze na našim zidovima što nas čini izuzetno srećnim. (iz pisma Žana Dibifea)

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Zvonimir Kostić Palanski

JEZGRA „Anri Delakroa tvrdi da Mikelanđelo nije voleo niti cenio antičku, grčku skulpturu. Delakroa za potvrdu navodi Mikelanđelove reči: Sve to bi trebalo sa vrha kakvog brda sunovratiti da se kotrlja do podnožja. Onda bi otpalo sve suvišno sa njih. Osamljenost ovakvog tvrđenja ne treba posebno isticati. Tek će mu pojava Brankusija dati praktičnu podršku: monolitnost, insistiranje na istovetnoj čvrstini oblika, odsustvo ritmova u korist površina.“ 1) I, zaista, vrlo je moguće da je ovakvo mišljenje potpuno osamljeno, kako to kaže Bratislav Ljubišić.

Kao opšte pravilo ni Roden ga ne prihvata: „I zaista, njegove figure su isklesane kao da prkose takvom ogledu: ali je isto tako sigurno da taj ogled nijedna antička skulptura ne bi mogla izdržati: od najlepših Fidijinih, Polikletovih, Skopasovih, Praksitelovih, Lizipovih dela, u podnožje padine stigla bi samo parčad.

Eto kako jedno pravilo koje je istinito i duboko za jednu umetničku školu ispada pogrešno za drugu.“ 2) Konstantin Brankusi je pravi primer toga šta se sve kotrljalo niz strme litice njegovih Karpata, odakle je došao u Grad svetlosti, da bi na kraju ostala samo svetlost, kojoj je, poistovetivši je sa svojim skulpturama, davao posebna imena . „Neke je nazvao Usnula muza, a druge Novorođenče, Početak sveta, Prvi plač, Prometej. Očigledno, Brankusi ih je zamišljao kao jezgra, a ne kao omote.

A on se za istu stvar borio u svim svojim ispoliranim skulpturama – ptice, ribe princeze. Kad god je klesao, želeo je da se vrati, da ukloni sve što nije savršeno, sve tragove svakodnevnog habanja, do narastajuće tačke prvog Stvaranja, do čiste ideje u trenutku uobličavanja. Još jedan vidi njegovog platonizma. To što je provodio mesece polirajući svoje skulpture bio je sastavni deo tog povratnog puta ka čistom, ka onome što je postojalo pre gravitacije i pre Pada.“ 3) Pre pada u greh, razume se. Jer se sa grehom sve nataložilo. I sve je to moralo da se očisti.

Zato sada treba konačno proveriti: 1.

Da li je Brankusi zaista poslušao Mikelanđela?

2.

Ako jeste, sa kojeg je brda kotrljao antičke skulpture?

3.

Da li je među njima, kojim čudom, bilo i Mikelanđelovih?

Ovo treće pitanje možda je i suvišno, jer je Mikelanđelo smatrao da skulptura „potičući iz kamenog bloka, treba da sačuva osobinu tog svog porekla, gustinu i kompaktnost, tako da ostane cela i onda kada bi je neko pustio da se kotrlja niz brdo.“ 4) Tako je smatrao, a verovatno se toga i držao. Osim ako je Brankusi mislio drugačije.

Ali ono što mene posebno interesuje, jeste, bar za mene, i najteže pitanje: Kako kod Brankusija, kao „u slučaju velike, ravne Ribe, mermer postaje voda?“ 5) 3.7.2012. ______________ 1) Bratislav Ljubišić: Definisanje viđenog i doživljenog, iz knjige: Sinteze Dragiše Obradovića, priredila Ema Radulović, Vrnjačka Banja 2004, str. 20.

2) Pol Gzel: Ogist Roden o umetnosti, Metaphysica, Beograd 2004, str. 126.

3) Džon Berdžer: Oblik džepa, Umetnička galerija Nadežda Petrović, Čačak 2006, str. 88.89.

4) Ibid., str. 89.

5) Miodrag B. Protić: Oblik i značenje, iz knjige: Sinteze Dragiše Obradovića, priredila Ema Radulović, Vrnjačka Banja 2004, str. 35

Časopis Interkulturalnost (Novi Sad), broj 03 Kada u prvom činu Sofoklovog Filokteta mudri Odisej zaključi da “... jezik je svemu uzrok, a ne djelovanje”, čitaocu je jasno da priča o arheizgnaniku i bezdomniku Filoktetu, osim etičkog horizonta otvara i začudujuće ovovremen diskurs delanja u jeziku ili delanja jezikom...

Iako raskošno višeznačna i često gotovo antinomično divergentna simbolička određenja jezika upućuju na “izmešanost” i isprepletanu raznolikost, ali i na “povratak u sintetično stanje”, u kome se pojavnosti i modaliteti forme i izraza doživljavaju kao neizbežna i slučajna prilagođavanja primarnoj funkciji i moći jezika, koja je uvek i oblikotvorna i odredujuća. Upravo su ove dve funkcije, oblikotvorna i odredujuća, učinile jezik najmoćnijim oruđem, koje je istovremeno kadro da imenuje i proglašava, opovrgava i ukida, zavodi ili odbija, okuplja ili razjedinjuje, tvori ili razara... Povest ljudskog jezika istovremeno je povest o njegovoj delotvornosti kao jasnom refleksu njegove kosmogonijske moći.

Povest o ljudskim jezicima istovremeno je povest o njihovim zloupotrebama i nasilju činjenom zbog jezika, u ime jezika, ili putem jezika...

Aktuelne društvene teorije upucuju na snažnu meduzavisnost pojmova: jezik, identitet, pripadanje... Upravo pitanja o jeziku najčešće iniciraju pitanja o identitetu, pripadnosti, naciji, državi, domovini, domu... Nacionalizmi, totalitarizmi i kulturni imperijalizmi svih vrsta počinju i završavaju u – jeziku. Međutim, specifičan vid kulturološke reakcije na stvarne ili moguće jezičko-identitetsko-”patriotske” zloupotrebe vodi nas u suprotnom smeru: od okamenjenih identiteta i dominacije jezikom i kroz jezik u svrhu odbrane ili veličanja “domovine” do ideje fluidnih identiteta, raslojenih subjektiviteta sklonih promenljivostima i kretanju, i dalje, do ideje neukorenjenosti i međuprostora, programski odabranog nomadizma i bezdomnosti koja više nije ni zastrašujuća, ni nepoželjna kategorija.

Tako jezici, identiteti i domovi u 21. veku polako postaju simulakrumi, imaginarnokreativni, artificijelno-stvaralački prostori u kojima smo istovremeno dovoljno prisutni i dovoljno odsutni. Ova prisutna odsutnost ili odsutna prisutnost kadra je, kako se čini, da ukine kategorije stranstvovanja i izgnanstva, dominacije i uzurpacije, i potisne ih na virtuelne margine savremenosti...

Svet, dakle, može da postane imaginacijom osvojen prostor prisnosti upravo onako kako egzistencija može beskonačno da stranstvuje u sebi samoj. I uvek iznova – izbor. Kao pretnja i potencijal – istovremeno. Uprkos globalno heterogenoj strukturi ili pomoću nje, uprkos različitim jezicima, identitetima i teritorijama, ili – pomoću njih... Ukoliko načinimo pravi izbor, ne moramo biti ni heroji, ni izgnanici, ni mudraci, da bismo zaključili da iako je svemu uzrok, jezik, baš kao ni veština ni spoznaja, nisu dovoljni... Jer “... ako jezike čovečije i anđelske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni i praporac koji zveči.

Ako imam proroštvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu vjeru da i gore premiještam, a ljubavi nemam, ništa sam...” (Sv. Pavle, I Kor. 13) Aleksandra Ðurić Bosnić

Slika grada - Novi Sad u likovnim umetnostima 18 - 21. veka Tuesday, 30 June 2009 “Slika grada – Novi Sad u likovnim umetnostima 18 - 21. veka” je monografija u izdanju Kulturnog centra grada Novog Sada koja obuhvata 200 reprodukcija preko 120 umetnika, koji su se u protekla tri veka bavili motivom Novog Sada u svojim delima. Najrazličitije likovne prikaze našeg grada, od najranijih gravira do savremenih pristupa i eksperimenata u likovnoj umetnosti prati odgovarajući tekst autora (Maja Erdeljanin, Vladimir Mitrović i Sava Stepanov) koji paralelno prikazuje i istoriju stvaranja grada i njegovu istoriju umetnosti i kulturno naslede.

U okviru promocije knjige upriličena je i izložba sa preko 110 radova prikazanih u ovoj knjizi. To je jedinstvena izložba u kojoj učestvuju skoro sve institucije koje su učestvovale i u stvaranju knjige (Muzej Vojvodine, Muzej grada Novog Sada, Muzej savremene umetnosti, Spomen zbirka Pavla Beljanskog, Galerija Matice srpske, Galerija poklon zbirke Rajka Mamuzića, Galerija Milan Konjović) kao i pojedinci, kolekcionari i sami autori radova.

Prikaz grada slikom je specifičan, svakako tradicionalan i standardan slikarski motiv. Tokom protekla tri veka doživeo je istorijski, umetnički i tehničkotehnološki preobražaj od veduta, preko štafelajnog slikarstva do umetničkih, uličnih akcija gde je grad tretiran kao zatečena kulisa. Novi Sad, kao slikarski motiv, njegov razvoj kroz razvoj umetničke scene, u vremenskom periodu od 18. do 21. veka, široko je sagledan kroz više bogatih kolekcija u gradu Galerija Matice srpske, Muzej grada Novog Sada, Muzej Vojvodine, Spomenzbirka Pavla Beljanskog, Galerija poklon zbirke Rajka Mamuzića, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Galerija Milan Konjović iz Sombora, Kulturni centar Novog Sada, kao i niza privatnih kolekcija i kolekcija samih umetnika.

U plodnoj istoriji prisustva ovog motiva kroz umetnost novosadskih i drugih umetnika izabrali smo preko sto autora, kroz čija dela se ujedno može posmatrati i njihova lična i sama istorija grada. Prikazana dela se mogu posmatrati i kao istorijat odnosa samih umetnika prema gradu i svom urbanom okruženju. Nekada je to dokumentaristički pristup, nekada poetski, intimistički i lirski obojen, simbolički, aktuelan, ali i prevratnički. Izložba je pokušaj sagledavanja istorijskog pamćenja, kroz oštar kontrast ličnih poetika, bez značajnijih kritičarskih diskursa, uz analizu i upoređivanje, ali i istorijski kontekst urbanog razvoja grada u kome su i umetnici svakako učestvovali, bar u onom misaonom i estetskom delu. U eri masovnih medija i mogućnosti pristupa bilo kojoj potrebnoj informaciji, ovakav vid sagledavanja daje opravdani legitimitet, predstavljajući u isto vreme neku vrstu pokretanja kolektivne memorije.

Umetnici su ti koji najbolje osete jedan grad, njegovu uzavrelu istoriju, pulsirajuće efekte i značaj, koji običnom čoveku u sivoj, istorijskoj svakodnevnici, obično ostane nevidljiv, nepristupačan i nepoznat, čak i kada je grad, u svetskim razmerama, malen kao Novi Sad. Umetnici su ga prikazivali i beležili od njegove rane mladosti, od 18. veka, kada su prvi putujući crtači pristigli u ove, močvarne krajeve i bili su fascinirani sa njegova tri osnovna motiva – Dunavom, Tvrđavom i samim gradom. Umetnici su, prirodom stvari i ličnih nadahnuća, prvi uspeli da artikulišu svoje spoznaje grada, i generacijama su, tokom više od dva veka, učestvovali u stvaranju jedne slike – slike grada.

Vladimir Mitrović

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Avgust 2012

Pavle Jovanović Monografija 15 October 2005

Autor: dr Vera Jovanović, istoričar umetnosti. Oktobar 2005.

Njegov pristup građenju dela je pažljiv, prostudiran, analitički. Primenjujući saznanja iz savremene nauke, on ih kao stvaralac podređuje prvenstveno traganju za lepim. Njegova estetička platforma, sačinjena kao nova stvaralačka sinteza, u različitim varijantama, navodi na razmišljanje o životu i umetnosti, o mobilizaciji duha i lepoti.

Autor: dr Vera Jovanović, istoričar umetnosti Izdavači: Galerija “Bel Art” i Centar za vizuelnu kulturu “Zlatno oko”, Novi Sad Oktobar 2005.

Svaka nova pojava u svetu uvek zainteresuje mlade i radoznale ljude. Sa razvojem informativnih medija rasprostranjenost obaveštavanja i brzog prihvatanja najnovijih dostignuća je velika. Kao što je Anastas Jovanović pokazao znatnu zainteresovanost za pojavu fotografije i odmah se sa uspehom njome bavio, a Milan Jovanović, izučivši finese zanata, postao vrhunski stvaralac u toj oblasti, tako je i Pavle Jovanović, baveći se crnobelom umetničkom fotografijom, kolor-dijapozitivima i kompjuterskim kolor-kolažom, postao značajan stvaralac u tim domenima specifičnog izražavanja, istovremeno sa u svetu priznatim majstorima te nove likovne discipline.

Rođen u gradu u kojem je kultura imala značajnu tradiciju, a od malena upućivan na čitanje i bavljenje kreativnim poslom, Pavle Jovanović je negovao urođene sklonosti i usmeravao ih ka umet ničkom ispoljavanju i iskazivanju.

Umesto likovne akademije, tehnička škola pružila mu je osnovna znanja o prostoru, stereometriji, oblicima tela, liniji, uglovima posmatranja, perspektivi, produženju i skraćenju.

Stoga je najpre počeo da se koristi crtežom, a motivi su mu bili geometrijska tela u prostoru, prikazana u raznim položajima i na različite načine. U specifičnoj ambijentaciji on im je pridavao prenosna značenja, koja su bila u vezi sa njegovom podsvešću, sa snovima i pročitanom literaturom.

Počeo je da crta i slika duhovite i neobične motive, te i da traži i nalazi zagonetne spojeve, koji bi mu poslužili za iskazivanje nekih samo njegovih stanja, opservacija i vizija.

Pokušavao je da razrešava neka egzistencijalna pitanja i gradi priče o ljudskim dramama onim likovnim sredstvima koja su mu bila pri ruci. No, ubrzo je prešao na snimanje i izradu crnobele fotografije.

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Tragao je za objektima i modelima koji u sebi nose nešto skrovito, te za onima koji mogu biti scenski izraziti na foto-slikama koje je zamišljao, kao i za onima sa estetskom vrednošću, lepotom i čarolijom. Stalno je težio da stvori dela sa višeslojnim značenjem, pa i da kontrastima u idejama zapanji posmatrače. To je odgovaralo potrebama njegovog duha i ispoljavalo karakter njegovih misli. Na njegovim umetničkim fotografijama iskrsle su neobične novine, koje ni mnogi stari dobri stručnjaci nisu mogli da prihvate. No, on je uporno nastavljao svoje nove poduhvate. Verovao je da će fotografija tek tada dobiti svoje pravo umetničko obeležje kada prestane da beleži i transponuje samo očiglednu stvarnost, odnosno kada se uputi ka visovima iznad nje. Insistirao je na pomirenju nepomirljivih suprotnosti instikta i intelekta, čulnog i nadčulnog.

Crno-bela trehnika u fotografiji zahteva od stvaraoca da maksimalnu pažnju obrati na niz važnih elemenata: kompoziciju, ton, oblik objekta, konturu, čvrstinu i punoću, dubinu prostora i atmosferu, teksturu i svetlost, kao i na više tehničkih pojedinosti, koje sam autor menja pri izradi, u zavisosti od sadržaja i poruke.

Ali, Jovanović je tome, kao važan faktor, dodavao posebnost koja personifikuje, odnosno koja ima izvesnu energetsku moć u samoj naturi, te je birao i davao fotografijama tome adekvatne nazive.

Prelaskom na kompjutersku tehniku, Pavle Jovanović ne samo da je uveo boju, čijim je vrednostima bio odan radeći mnoge kolor dijapozitive, zarad obogaćenja senzacije, nego je u mnogome njome razudio strukturu slike i kompozicionu šemu, u većini slučajeva sa tri plana. Atmosfera njegovih kompjuterskih kolor-kolaža sugerisana je velikim partijama najčešće oblačnog neba. Ambijent je gradio tako što ga je prostirao obično u drugom planu, pretežno pojasom neutralne sterilne površine. Birani oblici, veći objekti ili manji predmeti, njegovi su emisari, koji prenose ideograme, poruke, a lepota njihovih linija, površina, oblina i rezova pokazuju i izuzetan rafinman i ukus umetnika. Emocionalnu suptilost i harmoničnost zaokruživao je nenametljivim kolorističkim prelivima, u saglasju sa temom i raspoloženjem.

Njegov pristup građenju dela je pažljiv, prostudiran, analitički. Primenjujući saznanja iz savremene nauke, on ih kao stvaralac podređuje prvenstveno traganju za lepim. Stoga je njegova estetička platforma, sačinjena kao nova stvaralačka sinteza, u različitim varijantama, te navodi na razmišljanje o životu i umetnosti, o mobilizaciji duha i lepoti.

Kompjuterske slike su nešto većeg formata od ranijih fotosa, sa više prostora i atmosfere, i, najčešće, spiritualnije. Otuda je bio moguć i “udobniji” smeštaj autorovih likovnih metafora. Pavle Jovanović ljubomorno čuva i štiti svoju usamljenost i fantaziju pred ekranom kompjutera, odnosno svoje izvore nadahnuća. Pri tome, on je stabilno uspostavio kritički odnos prema sebi i svome radu, no trudeći se da ni u čemu ne ograničava svoju slobodu u stvaralačkom postupku. Nasuprot tome, nikad se u njemu nije javljao takmi-carski duh. Smatrao je da u umetnosti ne može biti upoređivanja - ne postoje “avangardistička” i “tradicionalistička” umetnost. Ako je umetnik darovit, a stvaralačka pobuda mu predodredila instrument za iskazivanje svojih misli i osećanja, onda po prirodi stvari izostaju novomodno i staromodno, pojavljuje se samo dobro ili manje dobro. Umetnost je samosvojna, lična, savremena i svevremena.

Pavle Jovanović je danas na uzlaznoj lestvici i valja očekivati nova ostvarenja, ukoliko mupriroda i okolnosti budu naklonjeni. Do sada je na mestu među darovitima, čija se dela raspoznaju i pamte. dr Vera Jovanović (Izvod iz monografije)

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Avgust 2012

Časopis “Nova misao” (Novi Sad), broj 9/2011 Prvi broj časopisa za savremenu kulturu Vojvodine “Nova misao” izašao je u avgustu 2009. godine uz svesrdnu podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu. Tokom 2010. godine, časopis je predstavljen u Kanjiži, Zrenjaninu, Subotici, i Budimpešti na promociji Vojvodina recommended, a planovi za ovu godinu uključuju promocije, ne samo u regionu, već i po susednim državama kao i publikovanje 6 novih brojeva. Časopis izlazi dvomesečno. Teme su savremeno stvaralaštvo, aktuelni tokovi u kulturi, pravci razvoja kulturne politike. Osvetljavaju se zbivanja na kulturnoj sceni regiona i zaokružuje kulturološki prostor u kreativnom smislu. Odličan dizajn i ovakav sadržaj je istinska vrednost u vremenu kada časopis kao forma iščezava sa tržišta. Prema mišljenju Teofila Pančića, novinara, književnika i kritičara, reč je o publikaciji koja promoviše “regiju kulture, suprotstavljenu ratničkoj kulturi koja je obeležila značajno razdoblje u našoj zemlji”. Časopis je nastao kao izraz napora da se zaokruži jedan kulturni prostor i na njemu ocrta mapa njegovih kreativnih energija. Taj prostor pokretači nazvaju savremenim stvaralaštvom Vojvodine kao regije koja nam se čini protkana mnogim malo vidljivim ili nevidljivim kulturnim kretanjima čija je vrednost obrnuto srazmerna njihovoj trenutnoj vidljivosti.

Prve stranice devetog izdanja časopisa, posvećene su kulturnim zbivanjima u Vojvodini u proteklom periodu, menadžmentu u kulturi i dokumentarnom filmu koji je oduvek bio zarobljen između dvoznačnosti filma-istine. U moru današnje površnosti i trenutnih utisaka, sve je toliko agresivno i invazivno da se zaboravlja ljudska duša, ovog puta naslovna strana je posvećena još jednoj ljudskoj duši koja autentično predstavlja ovaj prostor Jasni Ðuričić, prvoj srpskoj glumici koja je nagrađena na prestižnom festivalu u Lokarnu za film “Beli, beli svet” reditelja Olega Novkovića.

Nekoliko tekstova je posvećeno izložbi i istoimenoj publikaciji Četiri muzejska predmeta autora Ratomira Kulića. Na pitanje koliko ima smisla pisati danas, i na mnoga druga, odgovarali su Julijan Tamaš, Ildiko Lovaš, Teofil Pančić i Irma Lang.

Na poslednjim stranicama casopisa predstavljena je nova pesnička zbirka Ota Horvata kao i recenzije novih ostvarenja Franje Petrinovića, Bore Ćosića, Igora Štiksa. Teofil Pančić je predstavio i dve knjige Ildiko Lovaš.

Više informacija na sajtu čaropisa www.novamisao.org

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Izložba radova Zorice Šormaz pod nazivom “Specula” Petak, 21. septembar, 19 časova, galerija Kuće Vojnovića U petak, 21. septembra u 19 časova u galeriji Kuće Vojnovića biće otvorena samostalna izložba slika Zorice Šormaz pod nazivom Specula, koju će posetioci moći da pogledaju do 05. oktobra 2012.

Zorica Šormaz rođena je u Sarajevu 1976. godine. Diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a magistrirala na Interdisciplinarnim postdiplomskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Do sada je imala pet samostalnih izložbi u Beogradu.

Izložba kojom će se Zorica Šormaz predstaviti nosi radni naslov Specula i sastoji se iz slika koje su rađene u tehnici ulje na platnu i koje reflektuju (šizofreno) stanje današnjice i savremenog čoveka. Savremeni čovek je izložen neumoljivom svetlu informacije i komunikacija i živi život u uslovima ekstremne konfuzije, preizloženosti svega, nemoćan da se odupre.

Prikazi na slikama formirani su kao beskonačno umnožavanje odraza, poput kaleidoskopske prizme, i nose metaforu optičkog zamrzavanja (prizora) tela putem slike, a takode i autizma savremenog čoveka zatvorenog u svoju (vizuelnu) ćeliju.

Današnje doba se određuje kao doba imaginacije u kome je sva nekadašnja realnost medijski isposredovana do same granice iščezavanja. Ova nova realnost ne referiše ni na šta osim na samu sebe, opažajno se utemeljuje kao postojeća, po principu – percepcija jednako egzistencija. Prostorno-vremenski odnosi u ovoj stvarnosti konstruisani su posredstvom tehnologije.

Autor Prijatelj galerije Kuće Vojnovića tokom sezone 2012. je Vinogradarsko vinarska zadruga “Sveti Trifun” iz Indije.

Izložba

“BALKANSKA RAPSODIJA”

Slobodana Trajkovica od 17. do 30. septembra. Otvaranje izložbe, ponedeljak, 17. septembra u 19h U vreme politickih, finansijskih i klimatskih neizvesnosti od vitalne je važnosti naša privrženost pozitivnom odnosu prema svojoj okolini. U tom kontekstu u umetnosti nalazimo polje kreativne energije koje se odupire svakodnevnim nanosima života gradeci istovremeno prostor ne samo za sebe i licni razvoj vec i za druge oblasti od vitalnog znacaja za dobrobit savremenog društva.

Izložba “Balkanska rapsodija” je zbir multimedijalnih radova koji se razvijaju u metafori o podelama ljudi na Balkanu, o njihovim strastima i nedoumicama, o njihovim nadama i neizvesnostima, o njihovom zajedništvu i konstantnoj sumnji u iskrenost onog drugog. U tako kompleksnom psihološkom i sociološkom preseku vrlo je neizvesno u kom pravcu treba krenuti ka razotkrivanju moguceg vizuelnog identiteta...

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Avgust 2012

Skc Filmforum Studentski kulturni centar - SKC Kralja Milana 48, 11000 Belgrade, Serbia View Map · Get Directions “Pejzaži” su jednodnevna ambijentalna video instalacija, koja se realizuje u Velikoj sali SKC-a kao doktorski umetnički rad Janka Ilića, na odseku za Višemedijsku umetnost, na Interdisciplinarnim studijama na Univerzitetu umetnosti u Beogradu.

Višemedijski umetnički projekat Pejzaži – ambijentalna video instalacija istražuje odnos pojedinca prema složenoj društvenoj strukturi urbane gradske sredine. Tema rada je istraživanje poetike praznine kroz pojam usamljenost i poetike punoće kroz pojam društvena histerija uz pomoć različitih medija - videa, teksta, zvuka i fotografije. Cilj istraživanja je uspostavljanje veze između javnog i ličnog prostora. Rad se oslanja na književnu i teorijsku literaturu i na umetničke radove slične poetike. Istraživački proces, inspirisao je kreativni proces stvaranja umetničkog dela.

Rad čine četiri videa pod nazivom: Pejzaž trga, Pejzaž sobe, Pejzaž prolaza i Pejzaž saobraćaja. Oni oslikavaju grad i problematizuju emotivna stanja koja uzrokuje gradski život da bi naveli posmatrača na razmišljanje o sopstvenom životu u gradu.

Umetnički rad Pejzaži – ambijentalna video instalacija predstavlja lični odnos prema savremenom životu u gradu. Rad je izveden u formi ambijentalne video instalacije da bi uvukao posmatrača u problematiku urbanog stila života i pokušao da ga podstakne na analiziranje sopstvenih životnih stavova i principa. Video omogućuje stvaranje virtuelnog, imaginarnog prostora sačinjeog od dokumentarnih snimaka kombinovanih sa umetnički kreiranim slikama koje utiču na gledaoca. Korišćenje zvučnih efekata i kolorita podstiče se gledalac i njegov doživljaj i odnos prema gradu.

U poetskom smislu, rad je inspirisan radovima umetnika koji su istraživali u polju video umetnosti, ali i onih koji su u svojim radovima problematizovali teme društvene usamljenosti i ispunjenosti. Među njima su Bil Viola, Toni Ousler, Endi Vorhol, Mihael Glavoger i drugi (koji su pominjani u tekstu) koji na specifičan način grade vizuelnu poetiku i istražuju mogućnosti umetničkog medija u kome stvaraju. Video radovi ne referiraju na konkretne segmente umetničkih radova pojedinih umetnika, već su njihovi radovi bili značajni za promišljanje teme rada i pristup videu kao umetničkom mediju.

Radovi su snimani soni kamkoderom (Sony Camcoder). Postprodukcija je uradena u Adobi paketu programa. Montaža video materijala je urađena u Premijeru Pro CS6 (Premiere Pro CS6), korekcija boje, slike i primena izvesnih efekata urađeni su u After Efektsu CS6 (After Effects CS6) i Fotošopu (Photoshop CS6).

Za zvucnu liniju prvog video rada korišćen je Audišn CS6 (Audition CS6). Za određene vizuelne efekte korišćen je izvestan broj plaginova. Od plaginova korišćen je Red Giant paket, BCC Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Legat Čolaković / Zoran Bojović / 18.09.12.

Muzej savremene umetnosti Beograd / Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića Rodoljuba Čolakovića 2, Beograd www.msub.org.rs

TRI TAČKE OSLONCA: ZORAN BOJOVIĆ 18/09 – 22/10/2012.

Kustosi: Andrej Dolinka, Katarina Krstić i Dubravka Sekulić Otvaranje izložbe: utorak, 18. septembar 2012. godine u 20 časova Govore: Branislava Anđelković Dimitrijević, direktor Muzeja savremene umetnosti, Beograd Anđelko Kovačević, potpredsednik Privredne komore Srbije ZMeđunarodni sajam u Lagosu, Nigerija (1974-1977) Među mnogim poznatim i nepoznatim pričama o Jugoslaviji postoji i ona o jugoslovenskom graditeljstvu i građevinskim kompanijama koje su masovno gradile zemlje Afrike, Azije i Južne Amerike. Dok je poneko znao nekoga ko je radio kao inženjer na projektima ili bio na nekom od ovih velikih gradilišta, i čuo priče iz „prve ruke”, većina se nije ni trudila da sazna nešto više o tome šta se, kako i za koga, zapravo, tamo gradilo. Postojalo je samo efemerno znanje da su se „tamo negde” podizale brane, autoputevi, putevi, zgrade... Novine su o ovim projektima izveštavale rutinski, koristeći neozabilaznu frazu „novi podvizi našeg graditeljstva” i hvaleći građevince što grade, te inostranu saradnju. Uglavnom su izveštaji bili fokusirani na kvantitet rada i materijalnu dobit od posla. Profesionalni arhitektonski časopisi uglavnom su ignorisali ovu temu i projekte koji su nastajali izvan Jugoslavije, fokusirani na pitanja lokalne modernizacije i razvoja arhitekture s kojom su bili neposredno suočeni. Izgradnja u afričkim i drugim nesvrstanim zemljama bila je previše apstraktna, iako je otvarala mnogo pitanja. Kako su se projekti povezivali sa lokalnim stanovništvom i kulturom? Šta znači podizanje brana, fabrika ili hotela u zemljama koje su tek proglasile nezavisnost? Koji je odnos između tih građevina i Pokreta nesvrstanih? Trebalo je da prođe određeno vreme kako bi bili stvoreni uslovi da se projekti izvedeni i projektovani za ono što se danas naziva Globalni Jug kontekstualizuju i kroz to razume pozicija arhitekture i arhitekata u pomenutom procesu. Većina ovih pitanja ostala je bez odgovora.

Jedno od građevinskih preduzeća se posebno istaklo u izgradnji zemalja Globalnog Juga, Afrike, Azije i Bliskog Istoka. Beogradski Energoprojekt bio je među najistaknutijim preduzećima koja su gradila u pomenutim zemljama, ne samo u poređenju sa drugim jugoslovenskim organizacijama. Njihovi direktni konkurenti bili su građevinci iz Zapadne Evrope i Amerike, ali i iz Poljske, Sovjetskog Saveza i Kine. U Energoprojektu je arhitektura imala poseban položaj, tako da arhitekti nisu bili podređeni izvođačima i stručnjacima iz ostalih struka, što je u velikim građevinskim kompanijama često bio slučaj. Među brojnim Energoporjektovim arhitektima posebno se istakao Zoran Bojović. Osim kvaliteta i složenosti projekata koje je vodio, od velikog značaja je bio njegov pristup arhitekturi, zahvaljujući kojem je za tu disciplinu izboren status ključnog i neodvojivog dela radnog procesa.

Bojovićevim rečima: „Ne možete da odvojite arhitekturu od ostalih disciplina. Sve je arhitektura. Radi se o oblikovanju prostora. Veliki građevinski projekti, posebno brane i hidroelektrane, utiču na promenu životne sredine, na promenu klime. To je sve oblikovanje prostora, a oblikovanje prostora je arhitektura.” (iz intervjua „Sve je arhitektura”, načinjenim za potrebe izložbe)

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Avgust 2012 Cilj izložbe Tri tačke oslonca jeste da postavi praksu Zorana Bojovića u širi kontekst postkolonijalnog razvoja Afrike i celokupnog Globalnog Juga. Osnovna zamisao je da se prikaže interna i eksterna dinamika Pokreta nesvrstanih, koji je definisan kao treća strana u vreme bipolarnog sveta izazvanog krizom Hladnog rata. Pored toga, namera je da se predstavi svet nadmetanja u globalnoj građevinskoj industriji, gde je Energoprojekt igrao važnu ulogu sve do kraja osamdesetih godina XX veka, kao i da se prikaže uticaj globalnih sila na njegovu arhitektonsku praksu i intelektualnu arhitektonsku radnu snaga koja je dolazila iz nesvrstane Jugoslavije.

Iza ovih velikih narativa stoji priča o Zoranu Bojoviću, arhitekti koji je našao, u „Mojoj Africi” kako je često naziva, kvalitete i logiku koja mu je pokazala put kroz proces projektovanja.

Fokus ove izložbe je dat kroz četiri velika projekta: • Državni sekretarijat Kanou (Nigerija) – kompleks od jedanaest ministarstava na kome je radio u timu Milice Šterić, glavnog arhitekte Energoprojekta u to vreme; • Generalni urbanistički plan za sedam gradova države Kano (Nigerija); • Međunarodni sajam u Lagosu (Nigerija); • Al kulafa – razvojni program ulice Al kulafa u Bagdadu (Irak).

Prva dva projekta smeštaju Zorana Bojovića u afričko okruženje, koje je izvršilo zapažen uticaj na njegov dalji razvoj i pristup potonjim projektima. Druga dva slučaja prikazuju kontekst u kojem Bojović radi i stvara – projekte velikih razmera, ali u kratkim rokovima i s ograničenom mogućnošću nabavke materijala i kvalifikovane radne snage. Zoran Bojović je razvio specifičan pristup u kojem arhitektura postaje alat za upravljanje kompleksnostima. U četvrtom delu, izložba pokušava da osvetli poziciju tih velikih projekata danas, nekoliko decenija kasnije, u potpuno izmenjenom društvu, kao i uticaj koji su ti objekti imali na razvoj gradova i sredina u kojima su podignuti.

Izložba Tri tačke oslonca: Zoran Bojović ponovo aktuelizuje temu o arhitekturi u Muzeju savremene umetnosti i uspostavlja model njenog prezentovanja. Ovo nije prva izložba sa temom arhitekture u MSUBu. Godine 1968. organizovana je izložba pod nazivom „Savremena srpska arhitektura”. Tom prilikom istaknuto je pitanje provere kriterijuma arhitekture, kao i postavljanje lokalnog arhitektonskog diskursa u dijalog s evropskim i svetskim zbivanjima. Organizovane su i monografske izložbe poput one o Ivanu Antiću, koautoru zgrade Muzeja (1975), tematske, kao što su Solarna arhitektura (1980), Arhitektura vode – ratno ostrvo (1983) i Arhitektura zemlje (1981), prikazane su i inostrane izložbe među kojima su Građevinarstvo 20. veka (1973), Internacionalni stil 1927-2002 (2006) i druge. Muzej je 1972. godine organizovao izložbu Srpska arhitektura 1900–1970, čime je ta disciplina uvrštena u ciklus velikih studijskih izložbi. Izložba Tri tačke oslonca: Zoran Bojović predstavlja nagoveštaj novog kontinuiteta u odnosu Muzeja savremene umetnosti i arhitekture.

U okviru izložbe biće prikazan film: Lagos/Koolhaas, scenario i režija: Bregtje Van der Haak, 55min, produkcija Sylvia Baan za Pieter van Huystee Film, 2002.

Projekcija je na engleskom jeziku i biće emitovana na svakih sat vremena.

Kustoski tim se zahvaljuje: Ljiljani Bojović, Milici Velanac, Slobodanu Simiću, Aleksandru Slijepčeviću, Anđelku Kovačeviću, Preduzeću Energoprojekt (Vladimiru Milovanoviću, Slobodanu Jovanoviću, Marijani Vasić, Zoranu Radojičiću, Nikoli Banu)

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

NA DANAŠNJI DAN 22.9.1882 - Umrla je srpska slikarka Katarina Ivanović, prva žena član Srpskog učenog društva. Slikala je portrete, istorijske žanr-kompozicije i vrlo uspešne mrtve prirode. Neke njene slike su među najboljima u srpskom klasicizmu, poput “Portreta knjeginje Perside Karađorđević”, “Autoportreta”, “Korpe s grožđem”.

ŠIFROVANI DOPISI Zvonimir Kostić Planski „Zanimljivo bi bilo kad bi neki istinski autoritet brižljivo ispitao ulogu koju u slikarstvu igra sećanje. Mi najpre ozbiljno upiremo pogled u neki predmet, zatim u paletu, i, na trećem mestu, u platno. Platno prima poruku koju je obično nekoliko sekundi pre toga otposlao predmet iz prirode. No poruka je dospela kroz poštanski ured en route. Ona je prebačena u kod. Pretvorena je od svetlosti u boju. Do platna stiže kao šifrovani dopis. Sve dok se ne postavi u ispravan odnos sa svim ostalim što se nalazi na platnu, ona se ne može dešifrovati, niti njeno značenje može postati jasno, niti se još jednom može prevesti iz pukog pigmenta u svetlost. A ovaj put svetlost nije od Prirode već od Umetnosti.“ 1)

Pisac ovih redova, kao što i sam priznaje, zaista nije bio istinski autoritet na ovom planu. Slikarstvom se bavio uzgred, amaterski. Ono je za njega bilo razonoda, ali je ipak duboko razmišljao o njemu. Mučilo ga je pitanje šifrovanih dopisa koje šalju predmeti iz prirode preko pogleda i palete do platna.

Daleko lakše, ali i daleko važnije od toga bilo je to što je za vreme drugog svetskog rata znao da dešifruje poruke neprijatelja. On sam, a ne njegov kabinet i ne njegov generalštab, čitao je najtajnije poruke nemačke Vrhovne komande i tako spasao svoju zemlju od razaranja i okupacije.

Dovoljno je reći da se zvao ser Vinston Čerčil.

25.9.2012. ______________ 1) Herbert Rid: Istorija modernog slikarstva, Jugoslavija, Beograd 1967, str. 47.

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Avgust 2012

Prodajna galerija BEOGRAD Četvrtak, 27. septembar u 19časova Otvaranje izložbe Maja Erdeljanin Inner Coulor Therapy 27. septembar – 15. oktobar Sales ArtGallery BEOGRAD Thursday, September 27, 7 p.m Exhibition opening

Maja Erdeljanin

Inner Coulor Therapy September 27 – October 24 Prodajna galerija Beograd Kosančićev venac 19 Beograd, Srbija www.galerijabeograd.org pgb.gal@sbb.rs

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

OKTOBARSKI SALON Organizatori Oktobarskog salona još nisu dobili sve potrebne dozvole za izložbu u bivšoj zgradi Geozavoda, ali očekuju da će problem biti rešen do 22. septembra u 13 sati, kada je predviđeno svečano otvaranje najveće manifestacije savremene umetnosti u Beogradu.

Izložba 53. Oktobarskog salona “Dobar život” (Gud lajf / Good Life - fizički narativi/prostorne imaginacije) biće otvorena kada je i planirano, ali nije isključena mogućnost da posetioci ne mogu da je obiđu ako ne bude pribavljena i dozvola protivpožarne službe, rečeno je 20. septembra na konferenciji za novinare u bivšoj zgradi Geozavoda u Karađorđevoj, u kojoj je već postavljena izložba koju su osmislili kustosi Branislav Dimitrijević iz Srbije i Mika Hanula iz Finske.

Kulturni centar Beograda, organizator Oktobarskog salona, obratio se i gradskim vlastima s molbom da ubrzaju dobijanje dozvole.

Bivša zgrada Geozavoda, godinama prepuštena propadanju, poslužila je kustosima kao “intrigantan kontekst za umetničke intervencije i stvaranje specifičnog prostornog i konceptualnog iskustva suprotstavljenog poražavajućim i ponižavajućim efektima savremene društvene, političke i ekonomske krize”.

Izložba 53. OS je site specific projekat, ali se, prema navodima kustosa, ne bavi zgradom Geozavoda, već ulazi u komunikaciju sa njom.

Prostor Geodetskog zavoda, koji poslednjih nekoliko godina koristi Pravosudna akademija, jedan je od najlepših, ali i najzapuštenijih reprezentativnih istorijskih objekata u Beogradu.

Prema navodima Dimitrijevića, istorija te zgrade u Karađorđevoj 48, izgrađene početkom XX veka za berzanske i bankarske poslove Beogradske zadruge, predstavlja istoriju 20-vekovne Srbije u malom.

Projekat “Dobar život” će, stoga, nastojati da uspostavi odnose između poimanja prostora (fizičkog i društvenog), kao zatečenog i statičnog stanja, i mesta kao privremenog, promenljivog i zavisnog od društvenih procesa. Otuda je za koncepciju izložbe, kako je navedeno, upravo od centralnog značaja odnos prostorne i društvene imaginacije, mogućnost transformacije prostora u mesto, ali i “pasivne” pripovesti u aktivno fizičko prisustvo.

Među učesnicima 53. OS nisu samo vizuelni umetnici, već i književnici, istoričari, antropolozi...

To su: Vladimir Arsenijević, Mladen Bizumić, Biljana Đurđević, Mirjana Đurđević, Expodium - Bart Witte & Nikos Doulos, Annika von Hausswolff, Vlatka Horvat, Ana Hušman, Villu Jaanisoo, Aleksandar Jestrović Jamesdin, Anssi Kasitonni, Karsten Konrad, Jukka Korkeila, Wolfgang Krause i Silvia Lorenz, Ana Krstić, Svebor Midžić, China Mieville, Vladimir Miladinović, Nebojša Milikić, Ahmet Ogut, Slobodan D. Pešić, Saša Rakezić Zograf, Branislava Stefanović, Mladen Stilinović, Branimir Stojanović/Slobodan Šijan/Milica Tomić, Dubravka Stojanović, Samuil Stoyanov, Annika Strom, Pilvi Takala, Berit Talpsepp, Raša Todosijević, Miloš Tomić, Sreten Ugričić, XYZ - Matei Gavula i Milan Tittel, te Marko Živković.

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Avgust 2012

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Avgust 2012

Šta je sa dobrim životom 08/27/2012.

Beograd Izložbe KCB Kriza Oktobarski salon Vizuelna umetnost Oktobarski salon u Beogradu, najveća međunarodna izložba savremene umetnosti u Srbiji, posvećen je ove godine izneverenim i napuštenim obećanjima modernosti, a prema koncepciji kustosa Branislava Dimitrijevića i Mike Hanule (Hannula), biće održan od 22. septembra do 4. novembra u Geozavodu, zgradi prepuštenoj propadanju koja je poslužila kao “intrigantan kontekst za umetničke intervencije i stvaranje specifičnog prostornog i konceptualnog iskustva suprotstavljenog poražavajućim i ponižavajućim efektima savremene društvene, političke i ekonomske krize”.

U znaku finansijske krize je i sam 53. Oktobarski salon, čiji je budžet još manji od prošlogodišnjeg, takođe jednom u nizu recesionih.

Na projektu 53. OS “Gud lajf / Good Life” (fizički narativi / prostorne imaginacije) sarađuje oko 40 učesnika iz Finske, Nemačke, Švedske, Slovačke, Turske, Bugarske, Hrvatske, Estonije, Holandije, Velike Britanije i Srbije, kao i niz saradnika u mnogim kolaborativnim projektima koje ta izložba inicira. Njihovi radovi ili prilozi povezuju različite forme vizuelnih i tekstualnih praksi - skulpture, instalacije, filmove, priče, eseje, slike, fotografije, intervjue, stripove, intervencije, dokumente, istraživanja, javne diskusije, kao i jedan čitav parlament, saopšteno je 27. avgusta na konferenciji za novinare.

Aleksandar Jestrović Jamesdin Medu učesnicima 53. OS nisu samo vizuelni umetnici, već i književnici, istoricari, antropolozi...

To su: Vladimir Arsenijević, Mladen Bizumić, Biljana Ðurđević, Mirjana Ðurdević, Expodium - Bart Witte & Nikos Doulos, Annika von Hausswolff, Vlatka Horvat, Ana Hušman, Villu Jaanisoo, Aleksandar Jestrović Jamesdin, Anssi Kasitonni, Karsten Konrad, Jukka Korkeila, Wolfgang Krause i Silvia Lorenz, Ana Krstić, Svebor Midžić, China Mieville, Vladimir Miladinović, Nebojša Milikić, Ahmet Ogut, Slobodan D. Pešić, Saša Rakezić Zograf, Branislava Stefanović, Mladen Stilinović, Branimir Stojanović/Slobodan Šijan/ Milica Tomić, Dubravka Stojanović, Samuil Stoyanov, Annika Strom, Pilvi Takala, Berit Talpsepp, Raša Todosijević, Miloš Tomić, Sreten Ugričić, XYZ - Matei Gavula i Milan Tittel, te Marko Živković.

Branislav Dimitrijević je istakao da je izložba isključivo site specific projekat, ali se ne bavi zgradom Geozavoda, već ulazi u komunikaciju sa njom.

Prema rečima Mike Hanule, koji živi u Berlinu, a profesor je umetnickog istraživanja na Fakultetu za umetnost i dizajn Univerziteta u Geteborgu, napuštena zgrada Geozavoda “nudi fantastične mogućnosti i čeka da bude iskorišćena”. Dodao je i da bi 53. OS trebalo da pokaže šta je to uopšte dobar život i kako ga umetnici vide.

Samuil Stoyanov Prostor Geodetskog zavoda jedan je od najlepših, ali i najzapuštenijih reprezentativnih istorijskih objekata u Beogradu.

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Istorija te zgrade u Karadordevoj 48, izgradene pocetkom XX veka za berzanske i bankarske poslove Beogradske zadruge, a danas prepuštene postepenom propadanju, predstavlja istoriju 20-vekovne Srbije u malom, naveo je Dimitrijević u najavnom tekstu.

Projekat će, stoga, nastojati da uspostavi odnose između poimanja prostora (fizičkog i društvenog), kao zatečenog i statičnog stanja, i mesta kao privremenog, promenljivog i zavisnog od društvenih procesa. Otuda je za koncepciju izložbe, kako je navedeno, upravo od centralnog značaja odnos prostorne i društvene imaginacije, mogućnost transformacije prostora u mesto, ali i “pasivne” pripovesti u aktivno fizičko prisustvo.

Prema navodima Dimitrijevića, neispričana pripovest o toj zgradi polazišna je tačka za reflektovanje društvenih procesa, ambicija, obećanja i zabluda, koji su karakterisali ovdašnji “slučaj” pokušaja, napretka, zastoja i sloma društvene modernizacije.

Modernu epohu više je nego išta karakterisala sposobnost vizije budućnosti u odnosu na koju se danas uglavnom zauzima relativistička pozicija skepse i ironije. Međutim, osnovno obećanje modernosti, a to je, pojednostavljeno rečeno, dobar život za sve, ostalo je nesvodivo mesto povezivanja individualnih želja i društvene imaginacije u procesu stalne cirkulacije.

Karsten Konrad Umesto kataloga izložbe 53. OS, biće objavljena knjiga u kojoj će, osim vizuelnih priloga, biti objavljene priče i eseji značajnih pisaca, kao i intervjui koji iskazuju relevantne intelektualne i istraživačke pozicije i postavljaju pitanja krize dominantnog društvenog imaginarijuma u odnosu na navodnu nezamislivost transformativne društvene imaginacije.

Priprema 53. Oktobarskog salona, inače, i ove godine je kasnila, pre svega iz finansijskih razloga.

Prema rečima Dimitrijevića, pozvan je da bude jedan od kustosa krajem marta, ali se “sa novcem radi tek sedam dana”, budući da je tek sada uplaćena prva tranša.

“Zato su mene i zvali, jer su znali koliko ima malo vremena”, rekao je Dimitrijević, ističući da bi na novom izdanju OS trebalo da se radi odmah po završetku prethodnog.

Vlatka Horvat Skupština grada, osnivac Oktobarskog salona, obezbedila je 21 milion dinara (oko 200.000 evra), a Ministarstvo kulture Srbije - četiri miliona, što je za oko milion manje nego 2011. godine, rekao je predsednik Saveta Oktobarskog salona Aleksandar Peković.

Iako se budžet za OS smanjuje već godinama, Peković je rekao da, bez obzira na krizu i društveni kontekst, Oktobarski salon mora da se nastavi.

Bio je kustos više izložbi, uključujući “Songs of Freedom and Love” (Platform Garanti Contemporary Art Center, Istanbul) i estonskog paviljona na Bijenalu u Veneciji 2007.

Dimitrijević i Hanula su i urednici knjige 53. OS, uz Svebora Midžića, a autor vizuelnog identiteta je Andrej Dolinka.

Oktobarski salon osnovan je 1960. kao izložba najboljih ostvarenja u oblasti likovnih umetnosti u Beogradu, a tokom poluvekovne istorije menjao je i koncepciju i oblike organizovanja.

Od 2001. godine imenuje se umetnički direktor koji predlaže koncept.

Od 2004. godine OS je međunarodnog karaktera, a umetnički direktori bili su do sada i Anda Rotenberg, Darka Radosavljević Vasiljević, Rene Blok, Lorand Hedi, Bojana Pejić, Branislava Andelković Dimitrijević, Juan Puset, te Galit Eilat iz Izraela i Alenka Gregorić iz Ljubljane, koje su 2011. godine osmislile 52. OS “Vreme je da se upoznamo”.

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Avgust 2012 “Očekujemo da 53. OS bude provokacija”, dodao je Peković, koji je i zamenik gradskog sekretara za kulturu i predsednik Organizacionog odbora za kandidaturu Beograda za evropsku prestonicu kulture 2020.

I direktorka Kulturnog centra Beograd Mia David, u ime organizatora Oktobarskog salona, osvrnula se na krizu i njene posledice.

“Očekuje se da proizvodimo vrhunski kvalitet, a sredstva se smanjuju svake godine”, konstatovala je Mia David, dodajući da to nisu uslovi koji se podrazumevaju za profesionalan rad.

Mladen Bizumić Inostranu pomoć za 53. OS obezbedili su FRAME, Mondriaan Foundation, Association SAHA, IASPIS, ambasade Švedske i Finske, a Mia David je zahvalila i na podršci Pravosudne akademije, čije je sedište u zgradi Geozavoda (u ingerenciji je Ministarstva pravde).

Za potrebe izložbe 53. OS tako neće biti plaćan prostor, pa je veći deo sredstava mogao biti usmeren na produkciju umetničkih radova, čiju su važnost istakli i organizatori i kustosi.

Produkcijom novih radova, između ostalog, povećava se i kolekcija OS, a jedan njen deo biće predstavljen i u pratećem programu 53. Salona.

Oba kustosa 53. OS, inaće, imaju iza sebe niz značajnih međunarodnih izložbi i projekata, a rade i kao profesori i autori su stručnih radova i publikacija.

Branislav Dimitrijević je profesor istorije i teorije umetnosti na Visokoj školi za likovnu i primenjenu umetnost i na Novoj akademiji u Beogradu, a aktivan je i kao pisac i kustos. Stalni je saradnik Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (MSUB), gde trenutno vodi kurs “Umetnost i kultura u socijalističkoj Jugoslaviji”.

Objavljuje eseje o savremenoj umetnosti, filmu i teoriji vizuelne kulture. Priredio je više publikacija i kataloga, uključujući i “O normalnosti: Umetnost u Srbiji 19892001”.

Među njegovim izabranim kustoskim projektiima su: “Ubistvo1” (CKZD, Beograd 1997), “Konverzacija” (MSUB, 2001), “Situated Self: Confused Compassionate, Conflictual” (Helsinki City Museum; MSUB, 2005), “U raskoraku - Izmeštanje, saosećanja i humor u savremenoj umetnosti u Britaniji” (MSUB, 2007), “FAQ Serbia” (ACF, Njujork, 2010), “No Network - Time Machine” (Atomski bunker Konjic, BiH, 2011).

Bio je dva puta kustos jugoslovenskog/srpskog paviljona na Bijenalu u Veneciji 2003. i 2009.

Magistarsku tezu u oblasti istorije i teorije umetnosti odbranio je 1995. na Univerzitetu u Kentu, a doktorsku tezu o “Potrošackoj kulturi u socijalističkoj Jugoslaviji” na Univerzitetu umetnosti u Beogradu 2012.

Mika Hanula, roden u Turkuu, a živi u Berlinu, profesor je umetničkog istraživanja na Fakultetu za umetnost i dizajn Univerziteta u Geteborgu. Radio je kao profesor umetnosti u javnom prostoru na Akademiji umetnosti u Helsinkiju i bio direktor Akademije od 2000. do 2005 i predsedavajući Nordijske mreže umetničkih akademija (KUNO).

Odbranio je doktorat u oblasti političkih nauka, a među knjigama koje je objavio su: “Rock the Boat: Localized Ethics, the Situated Self, and Particularism in Contemporary Art” (Salon Verlag, 2003), “Artistic Research: Theories, Methods and Practices” (Kuvataideakatemia and Göteborg Universitet, 2005), “Politics of Small Gestures: Chances and Challenges for Contemporary Art” (Art-ist Publishing, 2006) i “Politics, Identity and Public Space - Critical Reflections in and through the practices of contemporary art”. Takođe, priredio je knjigu “Self-Organization: Counter-Economic Strategies” (Sternberg Press, 2006).

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

61 dan u Harlemu

Fri, 08/17/2012.

Beograd FLU Ivana Ivković Izložbe Njujork Vizuelna umetnost Izložba “61 dan u Harlemu” Ivane Ivković, nastala tokom rezidencijalnog boravka te mlade beogradske umetnice u Njujorku, završni je program jubilarnih, petih FLUizama Galerije FLU, a postavlja pitanje u kojoj meri objektivna stvarnost zavisi od posmatrača.

Transformišuci reklamne poruke iz njujorškog metroa, galerijski prostor postaje specifični ambijent veoma blizak konceptu puta.

“Svet se menja kako se menjaju naši postupci merenja, naši međuskupovi. Granice sveta granice su našeg međusklopa. Vozimo se metroom, stanice su obeležene nizom reklamnih poruka. Na osnovu njih možemo zaključiti u kom smo delu grada.

Reči su granica: Harlem - zdravstvena osiguranja, Bronx - SOS telefoni i stop nasilju, Menhetn - letovanja, preduzetništvo u svim vidovima, Kvins - reklame za obdaništa i private škole, Long Ajlend - sportski timovi, pića i ića…”

Reč je o novim radovima autorke, zasnovanim na odnosu teksta i umetničkog medija, objekta i instalacije.

“Vizuelni nizovi i relativistička iskrivljenja uz pokrete posmatrača koji se ponavljaju poput klimanja glavom (jer u vozu sve se klima) sve nas to odvlači sve dalje od pronalaska nepromenjive reprezentacije. I Ivana Ivković nalazi rešenje! Osvetljeni monolit, kjubrikovski lajtboks na sredini Galerije FLU, koja je u središtu gradskog jezgra, tu gde sve vrvi od reklama, Ivana postavlja topos, Genius loci zaštitnički duh mesta i izaziva arhimedovsko gibanje! Svaki posmatrač koji je izgrađen od čestica koje su u nasumičnom termičkom kretanju u zanimljivom je dinamičnom odnosu sa ostatkom sveta. NO MATTER WHAT TONIGHT YOU ARE GOING HOME - nesigurnost išcezava, haos u posmatraču prevodi se u haos izvan njega i naslucuje se druga unutrašnja konstanta ‘tipično vreme trajanja’ koje se završava kada se vratimo u utočište”, navela je Jelena Spaić povodom izložbe, koja će biti otvorena od 17. do 28. avgusta.

“Zapravo, da bi nastala, stvarnost se mora spoznati u opreci prema onome što nije stvarnost... NOTHING BUT A GOOD TIME, ultimatum koji uključuje sve (sva naša stremljenja i neuspehe, lepotice iz časopisa i nasmejane penzionere ispred banaka, dugačke bele peščane plaže i divlje noći, zaboravljene veštine i dugačke nizove literature o samopomoći…). Imperativ koji mami osmeh. Olakšava. I onda sanjarija počinje da se dešava”, navela je Jelena Spaić.

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Avgust 2012 Ivana Ivković, rođena 1979. u Beogradu, diplomirala je slikarstvo i magistrirala crtež na Fakultetu likovnih umetnosti. Od 2005. godine realizovala je desetak samostalnih izložbi u Beogradu, Pančevu, Beču, Dizeldorfu, La Korunji i učestvovala na više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Dva puta je bila finalistkinja “Politikine” nagrade za najuspešniju izložbu, 2007. i 2010. godine.

Dobitnica je stipendije KulturKontakta iz Beča 2008. i Residency Unlimited organizacije iz Njujorka 2012.

Njeni radovi se nalaze u Telenor kolekciji savremene srpske umetnosti, kao i u kolekciji Muzeja grada Beograda.

Izložba Ivane Ivković u Galeriji FLU poslednja je u nizu u okviru programa FLUizmi, koji je počeo u julu izložbom “De Humani Corporis Fabrica” Marka Markovića, a ove godine podređen je obeležavanju 75 godina od osnivanja FLU. Jubilarni FLUizmi kroz tri samostalne izložbe ukazuju na mrežu relacija koja povezuje umetnike različitih epoha, kritičare i publiku.

Marko Markovič je makro crtežima od milion mikropoteza grafitom na zidu stvorio pseudo-arheološku iskopinu u kojoj pronalazi stari medicinski priručnik. Predstavila se i Dina Belančić - sintezom slike, fotografije, digitalnog fajla, interneta, morfovanja, fotošop obrade i intervencije rukom, otkrivajući heterogene i brojne prirode ličnog identiteta.

Sajt Galerije FLU je www.flu.bg.ac.rs

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Bruno Gambone u Hrvatskoj

Fri, 08/03/2012.

Bruno Gambone Hrvatska Kolonija Nasice Vizuelna umetnost Priznati italijanski multivizuelni umetnik Bruno Gambone - slikar, vajar, scenograf, grafičar, keramičar, dolazi 10. avgusta u Zagreb, gde će posetiti ateljee, galerije i muzeje, a potom će otići u Našice, gde će učestvovati u radu umetničke keramičke kolonije.

Gambone će posetiti u Zagrebu ateljee Vere Dajht Kralj i Mira Vuce i ateljea Žitnjak.

U Našicama će potom učestvovati u keramičkoj koloniji od 12. do 22. avgusta, a izlagaće i na par izložbi koje organizuje Likovni art design centar Ladica.

Gambone je svojevremeno, odnosno pre više od 40 godina, sarađivao sa Studentskim eksperimentalnim kazalištem - SEK u Zagrebu.

Fabrika sreće

08/12/2012.

Elektrika Izlozbe Pancevo Vizuelna umetnost Izložba Dalibora Popovića “Factory of Happiness” bice otvorena 14. avgusta u galeriji Elektrika Kulturnog centra Pančeva, a ukazuje na fenomen prihvatanja sredstava popularne umetnosti kao sopstvenih, kroz metamorfozu perspektive sistema ka sebi i iz sebe.

“Na ovaj način, stvara se jedan kompletniji, bipolaran i ambivalentan sistem unutar pitanja o popularnom društvu, kulturi i umetnosti, kao i pitanje o uticaju ‘poparta’ na ideje totalitarnog društva i nacija i individue u njemu, ali i u njoj samoj”, naveo je Popović povodom izložbe.

Izložba obuhvata crteže, silkscreen printove i slike, a reč je o radovima koji su nastali u Marseju od 2009. godine do sada.

Rođen 1979. u Ćupriji, Popović je završio 2007. godine Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, a od 2008. godine živi u Marseju.

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Avgust 2012

Ex-YU grafika

08/28/2012 - 15:09.

Beograd ex-YU Grafika Izlozbe Rijeka Vizuelna umetnost Izložba radova sa petog Ex-YU konkursa za grafiku, održanog na temu “Sanjarenje”, biće otvorena 4. septembra u riječkoj galeriji Kortil, a izbor radova sa svih pet konkursa biće predstavljen i u Galeriji Progres u Beogradu.

Riječka publika imaće priliku da vidi do 16. septembra izbor radova sa prošlogodišnjeg konkursa, koji organizuje Galerija SKC Novi Beograd, pod pokroviteljstvom Visoke turističke škole strukovnih studija.

Prema navodima autorke konkursa, slikarke Nataše Brkić, ideja i vizija su uspešno ostvarene umrežavanjem grafičara, umetnika i studenata.

Na manifestaciju su se odazivali autori iz više od 50 gradova širom bivše Jugoslavije, među kojima su i grafičari koji su odavno etablirani.

Izložbe radova sa dosadašnjih konkursa za Ex-YU grafiku gostovale su i na Barskom letopisu, galeriji ULUPUH-a u Zagrebu i ULUBiH-a u Sarajevu... Ujedno, studenti Akademije primenjenih umetnosti iz Rijeke gostovali su u Galeriji SKC-a Novi Beograd.

Od dosad prispelih više od 800 radova, žiri je za izložbe odabrao više od 200.

Do sad su u žiriranju učestvovali istoričarka umetnosti Ljiljana Sljepčević, profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu Velizar Krstić, kustoskinja Muzeja savremene umetnosti Beograd Žaklina Ratković, šef grafičkog odseka, prodekan Fakulteta primenjenih umetnosti i prorektor Univerziteta umetnosti u penziji Bogdan Kršić, istoričarka umetnosti i umetnička direktorka Galerije Haos u Beogradu Borka Božović, grafičarka Gordana Petrović, vanredna profesorka grafike na FPU, viša kustoskinja Paviljona “Cvijeta Zuzorić” u Beogradu Natalija Cerović, vanredni profesor FPU Miodrag Mladović, profesorka na VSPLU Ljiljana Stojanović, istoričarka umetnosti Ivona Barandovski, grafičarka Ranka Lučić Janković, profesor Josip Butković sa Akademije primenjenih umetnosti u Rijeci...

Konkurs se realizuje uz podršku institucija kao što su ULUS, ULUPUDS, FLU, FPU, Ministarstvo za kulturu Srbije i Gradski sekretarijat za kulturu Beograda, kao i ministarstava i udruženja umetnika iz bivših jugoslovenskih republika.

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Arhitektonika neba

08/28/2012.

Beograd Galerija 73 Izložbe Slikarstvo Tijana Fišić Vizuelna umetnost Izložba slika Tijane Fišić “Arhitektonika neba” biće otvorena 30. avgusta u Galeriji ‘73 u Beogradu, kao svojevrsni nastavak izložbe u maju ove godine u Biblioteci grada.

Tijana Fišić predstaviće u Galeriji `73 novih 16 slika, koje su nastale u poslednjih godinu dana, a radene su tradicionalnom tehnikom ulja na platnu i uglavnom su manjeg formata.

Osnovni motiv je nebo, kao “(s)likovno izražavanje duhovnog sveta i veza sa onostranim”.

Nebo, prema navodima umetnice, predstavlja “ogledalo i govor unutrašnjih dimenzija nevidljivih svetova”.

Eho neba, 2011.

“Smisao i duh se prožimaju. Smisao i duh su delovi Istog!

(Teorija i praksa). Oni plove nebom i morima. I svim vodama koje teku u nama. Sve što jeste i što postoji nalazi se u svakom živom biću, u njegovom korpusu i intuiciji. Sve što postoji i što jeste nalazi se izvan dogovorne stvarnosti koja predstavlja individualne i socijalne fikcije. One su naplavine stvarnosti i intuicije. Svi učestvuju u igri koja izgleda kao borba između slobode i ropstva, može se reći između dobra i zla a zapravo i nije između JESAM i NISAM, već je Biće - JESAM. Nužan je nagon za kretanjem, aktivan kreativni princip. Dovoljno je pogledati nebo. Ono opismenjuje i rešava... pokazuje da se Kosmos i mi sami, kao njegov deo, moramo KRETATI... Pogledajte nebo”, navedeno je u predgovoru za katalog.

Tijana Fišić je magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a članica je ULUS-a od 1993.

Njene dve slike su u vlasništvu Narodnog muzeja u Beogradu.

Autorka je 27 samostalnih izložbi, od kojih je 13 održano u Beogradu, a dve u inostranstvu (Kulturni centar u Parizu i kao predstavnica jugoslovenske umetnosti u Beču).

Učesnica je i više od 70 kolektivnih izložbi.

Dobitnica je nagrada Zlatna paleta, Mileševski anđeo i Gran prija 10. bijenala “Milena Pavlović- Barilli”.

Izložbu u Galeriji ’73 otvoriće istraživač globalne kulture Miša Vasić, a biće je moguće pogledati do 11. septembra.

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Avgust 2012

Arterija III

Sun, 08/19/2012 - 11:05. /Vest Arterija Festivali Hrvatska Istra Lapidarium Novigrad Vizuelna umetnost Festival vizuelnih umetnosti “Arterija” u Novigradu prestavlja od 18. do 22. avgusta tridesetak autora iz Istre, Italije, Slovenije, Austrije, Nemacke i Srbije, na gradskim ulicama, trgovima, parkovima i drugim lokacijama.

Uz naglasak na neposrednoj prezentaciji savremene umetnosti, ciji je cilj delovanje izvan muzejsko-galerijskih prostora, “Arterija” obuhvata niz projekcija, izložbi, performansa i drugih umetnickih akcija u starom gradskom jezgru.

Trodimenzionalnim instalacijama i objektima ucestvuju Elvis Berton, Mirjana Matic i Anna Galtarossa iz Italije, audio-vizuelnim performansima Ansambl za postmodernu umetnost i dvojac Marko Batista Andrej Vernik iz Slovenije, a audio-video instalacijom dvojac koji cine Dragan Mileusnic iz Srbije i Željko Serdarevic iz Hrvatske.

Ambijentalnom instalacijom ucestvuje Robert Pauletta, performansom Tomislav Brajnovic, a kombinacijom umetnickih instalacija i performansa Ðanino Božic, te Snežana Golubovic (Nemacka-Srbija).

Matija Debeljuh predstavlja eksperimentalni film, a (virtuelnim) slikarskim radovima ucestvuje Ivona Verbanac, dok se svetlosnom instalacijom predstavlja tim arhitekata, vajara i dizajnera svetla, koji cine Leonid Zuban, Alen Božac, Dino Krizmanic i Dario Družeta.

Dragana Sapanjoš ucestvuje specificnom umetnickom formom koja objedinjuje inscenaciju i aktivno ucestvovanje publike u projektu cije odrednice ukljucuju audio-vizuelnu komponentu doživljenu kroz prostorno-vremensko kretanje.

Fotografskim ciklusima u razlicitim modelima prezentacije predstavice se grupa umetnika iz Austrije i Nemacke - Severin Hirsch, Simone D. Fachel, Christian Kammerhofer i Christian Pirkl, cije je ucešce realizovano u saradnji sa Gradskom mrežom kulture iz Graca.

Za završnicu festivala “Arterija”, 22. avgusta u parku Muzeja Lapidarium, koji je i organizator, najavljen je nastup hrvatske grupe Nola, koja ce premijerno izvesti novi koncertni koncept “Nola Piano”.

Festival “Arterija” organizuje Muzej - Museo Lapidarium, uz podršku Grada Novigrada, Ureda za kulturu Istarske županije, Ministarstva kulture Hrvatske i Turisticke zajednice Grada Novigrada, kao i prekogranicnog projekta AdriaMuse, sufinansiranog sredstvima EU. Sajt Muzeja Lapidarium je www.muzej-lapidarium.hr, a program se nalazi i Kalendaru Portala za kulturu jugoistocne Evrope SEEcult.org Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Avgust 2012

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Мира Антонијевић Мира Антонијевић део свог стваралаштва посвећује графици и линорезу као њеној дисциплини. Са особеним графизмом урезује цртеж на равну површину линолеума, притом, правећи неколико плоча са различитим тоновима истих боја не би ли утисак довела до перфекције. Преклапањем плоча дочарава китњасте фасаде старих београдских улица Врачара, Дорћола, Земуна. Прве кораке стиче учећи од доајена југословенске графике Раденка Мишевића, Кемала Рамујкића и Бошка Карановића школујући се приватно у њиховом атељеу, као и на Факултету ликовних уметности у Београду. Зато је и Цртеж оправдано присутан и чини основни елемент њених графика. Прецизност у исцртавању сваког делића урбаног пејзажа уметница транспонује у стилизовану слику атмосфере старог Београда. Композиција прати причу коју нам уметница презентује не спутавајући лични доживљај и интересовање за детаљ. Балкон, прозор, улазна врата, делић фасаде... Цртеж разигран и мултиплициран истиче форму. Врло прецизно како то само графичар уме, одваја сваки клише по боји и по ритму разиграних линија имитирајући низове прецизно поређаних црепова, цигала, дрвених гредица... На њеним графикама нема значајних колористичких супстанци. Ограничене су и повезане гамом па тако имамо неколико тонова зелене боје, плаве, сиве или теракоте. Мира Антонијевић игром потеза, различитих линија, комбинацијом чак, на неким графикама и до пет боја преноси посматрачу део својих унутрашњих дубоко емотивних успомена. Соња Вукашиновић ПОЗИВАМО ВАС НА СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ ГРАФИКА УЛИЦАМА БЕОГРАДА

БЕОГРАД – ШЕТЊА СТАРИМ МИРЕ АНТОНИЈЕВИЋ ИЗ

16. августа 2012. год. у 20 сати у Галерији Салона 77 у Тврђави Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Avgust 2012

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Симонидa Радоњић Цртежи београдске уметнице Симониде Радоњић којима се представља нишкој публици, део су циклуса у којем се бави човеком, његовом природом и деструктивном односу према окружењу. Тон који боји поетику њених радова у потпуном је сагласју са њеним отвореним и директним ставом о животу и проблемима савременог друштва. Окренута истраживању фигуре као примарног мотива, Радоњићева анализира и смело разграђује свет људи и природе. Снажна потреба да из своје визуре сагледа, оцени и представи појаве на које не може да остане равнодушна, њена је основна покретачка снага. Активан и критички став којим се руководи у посматрању суноврата друштвених вредности, месту човека у природи и његовом трагичном односу према њој, упечатљиве су одреднице поетике Симониде Радоњић. Сугестивни мотиви њених цртежа на којима се разазнају делови људског и животињског облика, у првом трену буде осећај немира и помешаних емоција. Јер, као у каквом анатомском атласу, уметница црта фрагменте одрубљених и огољених органа, обрисе и наговештаје некада здравих и једрих тела. Извесна нелагода која прати ове сцене, прераста у истинско узбуђење цртачким умећем и инвентивношћу. У композицијским решењима чији су основни квалитет јасни односи елемената, препознатљив је приступ који смо сретали у ранијим периодима њеног стваралаштва (Глад, 2009; Златно руно, 2009.). Као изразити цртач Симонида је, у радовима из рецентне продукције, свој рукопис прочистила и много смелије једно према другом супротставила елементе који творе дефинисану целину. Неспутаним изражавањем ставова на начин који је у потпуном сагласју са временом у којем ствара, Симонида Радоњић је начинила значајан искорак ка новом сагледавању и третирању цртежа. Август,2012 С.Радојковић

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Avgust 2012

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

GALERI JA SAVREMENE UMETNOSTI N

I

Š

Br. 80 2 0 1 2 Avgust

in fo i n t č a

r m a t i v n i e r n e t s o p i s