UPOZNAJTEPROFESORADEJANAANTIĆA

Elem, rodio sam se u prošlom milenijumu, daleke 1958. godine u proleće jednog 9. Aprila, što će reći da sam prilično star ne baš kao Metuzalem, ali pamtim neka davna vremena koja se ni u istoriji baš nešto posebno ne obrađuju.

Moja porodica (otac, majka i baba po majci) su bili u to vreme prilično siromašni ali ja tada toga nisam bio svestan, bio sam srećno dete, jedinac...ugađali su mi koliko su mogli. Moji dani su bili ispunjeni konstruktivnom igrom sve dok me jednog dana onako musavog iz dvorišta nije pozvao otac da uđem u kuću

Zbunjeno sam stajao i gledao u nepoznatog čoveka sa gustim brkovima koji me odmeravao od glave do pete.

Nasmejana majka mi je šapnula da je to Vule učitelj koji je svratio da me vidi i pustili me da se i dalje igram, ali nije to dugo trajalo, opet su me pozvali u kuću i onda se desilo... ozareni roditelji su me pitali da li želim da pođem u školu jooojjj, šta je to pa sad polazak u školu ali sam video da roditelji očekuju potvrdan odgovor i ja sam bojažljivo odgovorio da naravno želim... Onda nema smetnji, reče Vule učitelj i ode... Kroz dva dana su me obukli u neko novo odelo i poveli sa sobom. Školsko dvorište je u to vreme bilo puno dece, neke sam poznavao ali većinu starije dece nisam.

Morao sam da mirno stanem u neki red do jednog debeljuškastog klinca, zbunjenog kao i ja što sam bio, rekoše mi da će mi to biti najbolji drug nestadoše negde i ja ostadoh tako u tom redu... miran i sam. Sećam se da sam pogledao u Sunce i shvatio da je došao kraj slobodnim igrama U tom trenutku je izašao jedan čičica držeći u ruci malo zvono poput onog na ovcama, samo veće, pogledao nas uz osmeh rekavši hajde deco, vreme je i zazvonio...

E, takav je bio početak mog školovanja

Bio sam odličan đak i onda prešao u više razrede gde sam i dalje bio odličan sve dok se u sedmom razredu nisam nesrećno zaljubio u jednu Zlatu...pa mi ljubav i škola nisu tada baš išli zajedno

Upis u srednju školu je bio uzbudljiv Kako sam kao dete vazda nešto pravio i majstorisao manje i više uspešno, to me je uvek privlačila tehnika. Najbliža i tada najbolja tehnička škola je bila STŠ Petar Žalac Despotovac Polagao se ozbiljan prijemni ispit za koji sam se puno spremao. Položio sam ga i naredne četiri godine proveo u Despotovcu. Prve godine sam stanovao u Vojniku, a naredne tri sam putovao iz Svilajnca, nekad autobusom, često stopom, po nekad biciklom a kasnije motorom Poni ekspres.U to vreme sam igrao u folkloru i svirao harmoniku.