Igra sudbine, Dayana Evans

oni vrte čudnom slučajnošću oko Nicole, a niz takvih slučajnosti mu je pobudio sumnju da se iza toga skrivalo nešto jako čudno.

Možda je paničario bez razloga, ali odlučio je malo bolje obratiti pozornost na ovo što se događalo oko Nicole. Jedino što mu je nedostajalo u cijeloj ovoj priči je bio motiv. Nicole je bila stranac u ovom društvu i vjerovao je da nitko nije namjerno želio ozlijediti ili uplašiti. ~ Noć je već pala kad je Daniel bio gotov sa svojim obavezama.

Na ulazu u kuću sudario se s Monique.

“Bok Monique. Gdje si se uputila?” nastojao je zvučati ljubazno.

“Oh, Dan. Upravo tebe tražim.”

“Nešto si trebala?”

“Nešto posebno...” rekla je i odjednom mu se bacila oko vrata. Daniel se trgnuo, ali ga je ona povukla snažnije nego je to očekivao.

“Oh, Dan,” zastenjala je i poljubila ga.

On je bio šokiran njenim nasrtajem. Ovo mu se definitivno nikad nije dogodilo. Kad je došao k sebi, odgurnuo ju je. Zaista je bila snažnija nego je to očekivao. Jedva ju je odlijepio od sebe.

“Monique!”

“Oh, Dan molim te,” zastenjala je mazno.

“Ti prostakušo!” uzviknuo je glas iza njih, oštar poput noža.

Prestrašeno su se okrenuli prema glasu koji je privukao njihovu pozornost. To je bila Juliet. Odahnuo je.

“Juliet,” rekao je s olakšanjem.

“Kakvo je to ponašanje?” uzviknula je Juliet iznenadivši ih svojim tonom.

“Ne miješaj se u tuđe stvari,” hladno joj je odgovorila Monique.

“Ti, ti...” glas joj je postao kreštav, “nasrtljivice! Nema muškarca na kojeg ti nećeš skočiti, zar ne?”

“To se tebe ne tiče,” ledeno joj se osmjehnula.

184