Vođena periodične noćne more koja je bila osnova mojih noćnih snova dobrih godinu i nešto posle nesreće. -
Da i ne, - odmahnula sam glavom. Ne mora da pita, ali mi daje još vremena
da odagnam noćnu moru. – Sve je bilo isto sem onoga kad se okrenem nakon što mi se učini da čujem bebu kako plače, tamo je Colton, ne Max, koji umire. Prenerazi se na moj komentar, namršti obrve. – Nisi imala noćnu moru čitavu večnost, Jesi li dobro, Ry? Hoćeš li da pričamo o tome? – kaže istežući vrat kako bi čula utišanu muziku na zvučnicima koje sam zaboravila da isključim pre no što sam zaspala. Oči joj se suziše kada je prepoznala pesmu koja je išla izonva i ukazivala na stanje mog uma. – Šta ti je uradio? – zahtevala je, udaljivši se od mene tako da može da sedi s prekrštenim nogama ispred mene. Bes joj je goreo u očima. -
U haosu sam, - priznadoh, odmahujući glavom. – Samo prošlo je toliko dugo.
Imam utisak kao da sam zaboravila kako Maxovo lice izgleda i onda sam ga videla toliko jasno u svom snu... i onda panično gušenje naleće jer sam zarobljena u kolima. Možda sam samo preplavljena emocijama zbog svega. –birala sam šta ću joj reći, izbvegavajući njen upitan pogled. – Možda je prošlo toliko dugo od kad sam stvarno osetila bilo šta što me je večeras gurnulo preko ivice... samo me preplavilo sa... -
Sa čim, Raylee? – požurivala me je kada sam ućutala.
-
Krivica. – kažem reč tiho i pustim je da lebdi između nas. Haddy posegnu i
uhvati me za ruku stisnuvši je meko kako bi me utešila. – Osećam toliko krivo i povređeno i iskorišćeno i sve tako, - izbacila sam sve iz sebe. -
Iskorišćeno? Šta se do đavola desilo, Raylee? Je l’ treba da idem da isprašim
guzicu onom arogantnom kopiletu sada? – zapreti, - zato što ću promeniti mišljenje. Mislim, bila sam impresionirana kada je zvao ranije da se uveri da si dobro stigla kući i sve to-
Šta je?
-
Zvao je oko 3.30... nešto tako. Ja sam se javila na telefon. Nisam ni znala da
si kod kuće. U svakom slučaju došla sam da proverim i rekla mu da si kod kuće i da spavaš. Pitao me je da ti prenesem da mu se javiš. Da treba da objasni – da si nešto pogrešno shvatila. -
Hmmph, - to je sve što mogu da kažem, mumlajući preko njenih reči. On je
stvarno zvao? -
Šta se dogodilo, Raylee – upita me ponovo, ali ovaj put znam da neće olako
dozvoliti da bude ignorisana. 150