Page 1

Urednik: es! nfe. Rodoqub @ivadinovi}

SAVREMENI

2

PRINCIPI P^ELAREWA


Izdava~ es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

18210 @itkovac, ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12 telefoni: (018) 84-67-34 (064) 14-14-184 F.nbjm;!spepmkvc{ @ quu/zv

Urednik es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

Kompjuterska obrada teksta i dizajn es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

Priprema za {tampu es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

Pomo} u pripremi za {tampu Milan Terzi}

Prevod sa nema~kog es!nfe. Teodora Bo`o

Prevod sa engleskog, ruskog i makedonskog es!nfe/ Rodoqub @ivadinovi}

Ilustrator Aleksandar Stani{i}


Urednik: es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

SAVREMENI PRINCIPI P^ELAREWA 2. deo IZBOR PRIKAZA PREVODA NAJBOQIH ^LANAKA IZ P^ELARSKE NAUKE I PRAKSE POSLEDWIH GODINA SA KOMENTARIMA

@itkovac, 2001.


S A D R @ A J MRE@ASTE PODWA^E - DA....................................................................11 Lfo!Ipbsf U ovom ~lanku mo`ete pro~itati puno detaqnih i korisnih informacija o dokazanim prednostima i manama mre`astih podwa~a, kako u borbi protiv varoe, tako i u ostalim segmentima savremenog p~elarewa

AMERIKANCI OPET PRONALAZE AMERIKU..............................14 Ministarstvo poqoprivrede SAD-a Ministarstvo poqoprivrede SAD-a je nedavno i zvani~no predlo`ilo uvo|ewe mre`aste podwa~e u {iru upotrebu. Interesantni su razlozi za tako ne{to

ZALETAWE P^ELA......................................................................................15 Sphfs!B/!Npstf Zaletawe p~ela u tu|e ko{nice nije nimalo naivan, redak ili bezazlen problem, kako se to obi~no smatra. Ovde mo`ete pro~itati sve o zaletawu p~ela iz pera jednog od svetski poznatih nau~nika i p~elara

KONTROLA ZALETAWA P^ELA............................................................17 Tufwf!Ubcfs Evo i nekoliko saveta iz prakse kako efikasno spre~iti zaletawe p~ela jednostavnim apitehni~kim zahvatima. Sva re{ewa su u skladu sa savremenim trendom u p~elarstvu - {to jeftinijom proizvodwom

ISTINA O PRISILNIM MATICAMA..............................................19 A.A. Gunjakin Prisilne matice dobijene u bezmati~nom dru{tvu i bez kontrole se obi~no progla{avaju nekvalitetnima. To i jeste ta~no! Me|utim, postoji krajwe jednostavan na~in dobijawa izuzetnih, ~ak vrhunskih prisilnih matica. A.A.Gunjakin }e Vam ve} objasniti kako!

[TA KA@E LEBEDEV.................................................................................21 Vje~eslav Ivanov Lebedev Lebedev nas iznena|uje po ko zna koji put. Detaqno opisuje postupak p~ela pri odgajawu i odabiru najboqe matice. Tako demantuje sve tvrdwe koje su ukazivale na to da matica koja prva iza|e iz mati~waka ubija sve ostale u drugim mati~wacima. To je, kako ka`e Lebedev, duboka zabluda, jer u praksi sve proti~e sasvim druga~ije. Kako? Pro~itajte sami!


P^ELE BIRAJU NAJBOQU MATICU...................................................22 Milan ]irovi} Autor obja{wava kako je priroda re{ila odabir najboqe matice, prepu{taju}i p~elama da puste maticu samo iz mati~waka koji one smatraju najkvalitetnijim

EPIBRASINOLID I RAZVI]E DRU[TAVA...................................23 L.I. Bo j cenyk, S.V. Antimirov Iz ovog napisa mo`ete saznati sve o realnoj prednosti prirodne hrane u odnosu na ve{ta~ku. Priroda je obogatila nektar vi{e nego korisnim materijama za p~eliwu zajednicu

NOVE METODE ZA POVE]AWE MASE MATICA I TRUTOVA......25 L.I. Bo j cenyk, N.V. Malinovskij Epibrasinolid kao prirodna supstanca pokazuje i evidentne prednosti ako se nalazi u ishrani larvi matica i trutova, jer omogu}uje dobijawe istih sa mnogo boqim morfolo{kim osobinama

EFIKASNO ^UVAWE PRAZNOG SA]A..............................................27 Jovan Miti} Pogledajte kako se mo`e ~uvati rezervno prazno sa}e na jedan krajwe jednostavan na~in, koji je primewivao autorov otac daleke 1942. godine, {to mo`ete videti na fotografiji, ali i mnogo godina ranije

SAVREMENO ROJEWE................................................................................28 ^edomir Jovanovi} Obavezno pro~itajte dati ~lanak neosporne prakti~ne vrednosti. Ako budete rojili na ovaj na~in, otvori}e Vam se sasvim nove perspektive p~elarewa. Urednik je siguran da }ete autoru ~lanka biti ve~no zahvalni

OSNOVE UZGOJA P^ELA OTPORNIH NA VAROU.........................35 Gsjfesjdi!Svuuofs Profesor Svuuofs detaqno obja{wava mogu}nosti i osnove uzgoja p~ela otpornih na varou. Vredi ga saslu{ati i promeniti svoje razmi{qawe

IZVITOPERENI STATUS P^ELIWEG ZDRAVQA.......................39 Tufwf!Ubcfs Sasvim novi pogledi na p~eliwe bolesti, naro~ito na ameri~ku kugu. [to pre usvojimo ove principe, pre }emo se ukqu~iti u savremene trendove p~elarstva


UTICAJ ORGANSKIH KISELINA I ETERI^NIH UQA NA UKUS MEDA.....................................................................................................42 Tufgbo!Cphebopw-!Wfsfob!Ljmdifonboo-!Vstvmb!Cvimfs-!Qfufs!GmvsjQjfssf!Mbwbodiz Le~ewe p~ela organskim kiselinama i eteri~nim uqima mo`e negativno da uti~e na ukus meda, ako ne po{tujemo uputstva o primeni leka. Stru~waci Federalnog istra`iva~kog instituta za p~elarstvo iz Libefilda u [vajcarskoj pi{u o tome detaqno

DETEKCIJA VAROE....................................................................................46 Sphfs!B/!Npstf Autor opisuje najpogodnije na~ine za utvr|ivawe zara`enosti dru{tava varoom. Zbog nepoznavawa ovih metoda p~ele ~esto tretiramo uzalud i tro{imo novac

KISELINE NISU BAUK - LE^EWE VAROE BEZ ZAGA\EWA MEDA..................................................................................................................50 Aleksandar Mihajlovski Autor iznosi nema~ke metode tretirawa protiv varoe pomo}u mravqe, oksalne i mle~ne kiseline, koje je video obilaze}i Institut za p~elarstvo u Nema~koj

OPTIMALNI ROK JESEWEG PRIHRAWIVAWA...........................53 V.I. Lebedev, V.P. Lebedeva, M.P. Solovova Najnovije istra`ivawe o prihrawivawu p~ela autori detaqno prikazuju ~itaocima. Utvrdili su optimalne rokove prihrane koji ne iscrpquju p~ele

SVE METODE DODAVAWA MATICA...................................................57 U/T/L/!j!N/Q/!Kpibottpo Ovaj ~lanak zapo~iwe seriju izvanrednih napisa o dodavawu matica. Svo iskustvo velikana p~elarstva iz protekla dva veka preto~eno je u tekst velike prakti~ne vrednosti. U~ite se na tu|im gre{kama!

DODAVAWE NEOPLO\ENIH MATICA.............................................61 U/T/L/!j!N/Q/!Kpibottpo I neoplo|ene matice se ~esto moraju dodati nekom dru{tvu. Izgleda jednostavno, ali da li je ba{ tako? Iskustva drugih nam svakako mogu pomo}i


DIREKTNE METODE DODAVAWA MATICA....................................63 U/T/L/!j!N/Q/!Kpibottpo Sve efikasne direktne metode dodavawa matica i uobi~ajene nedoumice p~elara u vezi sa wihovom primenom, detaqno su opisane u ovom ~lanku. Naro~ito je interesantna Siminsova kombinovana metoda

INDIREKTNE METODE DODAVAWA MATICA..............................68 U/T/L/!j!N/Q/!Kpibottpo Prosto je neverovatan utisak koji ovaj serijal ostavqa na ~itaoca. Kada pro~itate kakve su nedoumice imali velikani svetskog p~elarstva proteklih decenija, su{tina problema dodavawa matica Vam postaje sasvim jasna i neshvatqivo jednostavna

TRANSPORTNI KAVEZI I OSTALE INDIREKTNE METODE DODAVAWA MATICA.................................................................................72 Vekovi su pro{li od konstrukcije prvog kaveza za matice do danas, kada se ta~no zna kakve zahteve treba da zadovoqava svaki dobar kavez, koji preferira da stekne glas najuspe{nijeg

OSNOVNI PRINCIPI DODAVAWA MATICA..............................76 U/T/L/!j!N/Q/!Kpibottpo Su{tina uspe{nog dodavawa matica je zasnovana na osobenostima p~eliwe zajednice, na wenim biolo{kim porivima, koje treba poznavati i efikasno ih zaobi}i ili iskoristiti za svoje potrebe shodno svom znawu. Zna~i, opet do izra`aja dolazi {iroko znawe p~elara, od biologije do prakse

P^ELARSKA PRI^A ZA P^ELARSKU DU[U..................................82 Milan Mati} Profesionalni p~elar Milan Mati} iz [apca nesebi~no je podelio sa nama svoje znawe i iskustvo, kroz jedan poeti~an ~lanak pun qubavi prema p~elama. Pa`qivim i{~itavawem ovog ~lanka mo`e se mnogo toga nau~iti. Uvek je najjeftinije ukrasti tu|e iskustvo, naro~ito ako se to ~ini uz dozvolu autora


Novo o mre`astim podwa~ama

I EN EM I VR IP SA NC EWA I R PR LA E 2 P^

-11-

Nacrte i druge detaqne informacije Autor: o mre`astim podwa~ama na}i }ete u Lfo!Ipbsf kwizi: „MRE@ASTE PODWA^E ZA )cfft@lfomjb/foub/ofu* VAROU“, (Wbsspb!Nfti!Gmppst), ~iji je izdava~ Opsuifso!Cff!Cpplt-!Vojufe Ljohepn

@AS E R M TE

DA

PO DW A^E

Pred Vama se nalazi jedno razmi{qawe autora, otelotvoreno u pismu upu}enom poznatom Tomu Sanfordu. Tekst je zasnovan najve}im delom na ~lanku Helmuta Horna: „ Ispitivawe prezimqavawa p~eliwih dru{tava sa mre`astim i zatvorenim podwa~ama “ (objavqen u BEJ[-u novembra 1987. i Cff!Dsbgu-u jula 1990.godine). onstrukcija mre`astih podwa~a je veoma jednostavna. ^vrst ram dimenzija ko{nice koji je prepokriven mre`om zamewuje standardnu podwa~u. Ova podwa~a omogu}uje sitnim otpacima i varoi da ispadnu van ko{nice, ali i spre~ava invaziju ne`eqenih organizama. Iznad mre`e je neophodan otvor za prolaz p~ela. Budu}i da mre`a „Primena omogu}uje pove}anu vent i l a c i j u ko {n i c e, mre`astih dovoqan je samo podwa~a ima mali ulaz/leto za vi{e prednosti. p~ele, ~ime se Uz wu mo`emo r e d u k u j e koristiti {irok spektar neotrovnih m o g u } n o s t p o j a v e sredstava koja ne grabe`i . Na ubijaju varou ve} je podu nema samo omamquju za otpadaka, te izvesno vreme. Varoa ima mnogo pada kroz mre`u i mawe skrovivi{e nije u kontaktih mesta tu sa p~elom da bi pogodnih za se opet popela na v o s k o v o g wu.“ moqca. Osim Aleksandar ako nemate takve Mihajlovski, zime kakve su na urednik Aqaski, tokom hladnih perioda nema Melitagore

K

potrebe za brigom pri kori{}ewu ovih podwa~a. Potrebno je samo da postoji debela izolacija dobrog kvaliteta od minimum 5 dn izme|u poklopne daske i poklopca ko{nice, ~ime se u hladnim podru~jima redukuje kondenzacija vlage na poklopnoj dasci (Radi se o principu da debqina gorwe izolacije, ra~unaju}i i debqinu poklopne daske, prelazi debqinu zida ko{nice, ~ime se onemogu}ava da najhladniji deo ko{nice, gde po zakonima fizike treba da se vr{i kondenzacija vodene pare, bude prostor neposredno ispod poklopne daske, kao i sama poklopna daska - primedba urednika). Naravno da se mo`e veoma lako podmetnuti ulo`ak ispod mre`e, za utvr|ivawe stawa zara`enosti varoom, ako je to potrebno. Helmut Horn zapo~iwe svoj ~lanak ~iwenicom da je stawe dru{tava u fazi zimovawa, kriti~no za wihov razvoj u prole}e. Na prezimqavawe uti~e mnogo faktora, u koje ulaze obezbe|ivawe odgovaraju}e lokacije p~eliwaka, rano prihrawivawe naro~ito slabijih zajednica, velike rezerve hrane (med i polen), za{tita od mi{eva i drugih {teto~ina i dovoqna ventilacija. Na posledwi faktor mo`e u velikoj meri da se uti~e gradwom posebnih podwa~a. Citirajmo gospod^ak se i danas u p~elarskim ina Horna: „^

^lanak je objavqen i u ~asopisu Melitagora 10-11/1999.


-12-

Savremeni principi p~elarewa 2

krugovima iznosi mi{qewe 2) Dru{tva u ko{nicama sa mre`astim podwa~ama su sa odgajawem da na dobro prezimqavawe legla u prole}e po~iwala kasnije od dru{tava u velikoj meri uti~e utopqavawe, tj. izolacija protiv dru{tava sa klasi~nim podwa~ama. Ovi zakqu~ci koreliraju sa hladno}e tokom zime“. mawim zimskim gubicima kod zajednica sa Takva navika, duboko ukorewena mre`astim podwa~ama. Sve ovo rezultuje kod p~elara, da se dru{tva time da takve p~ele neguju samo malu utopqavaju tokom neaktivnog hladnog koli~inu legla u kriti~nim trenucima, perioda, ne mo`e se lako promeniti. Zbog {to omogu}uje mawi stres i du`i `ivot. takvog stava, su`avaju se i leta, ~ime se Rani jesewi prekid legla spre~ava ~esto onemogu}ava dovoqan priliv sve`eg dru{tvo da hrani leglo do kasno u jesen, vazduha do p~ela. Opasnosti od slabe ven{to ina~e daje iscrpqene p~ele sa kra}im tilacije su mawe tokom hladnog zimskog `ivotom. perioda jer su p~ele ~vrsto zaklubqene, Prerani po~etak gajewa legla u pa zbog minimalne fizi~ke aktivnosti prole}e izaziva reaktivirawe `lezdi imaju mawe potrebe za kiseonikom. Ali, zimskih p~ela i prisiqava ih na poja~anu mo`e do}i do ozbiqnih problema na aktivnost da bi se odr`ala neophodna prole}e, u vreme prvih pro~isnih izleta, temperatura u gnezdu za odgajawe legla. kada mrtve p~ele, ~ak i pri niskom steOvo pak prisiqava p~ele na ranije penu mortaliteta, mogu da naru{e ventisakupqa~ke aktivnosti, i naro~ito ako laciju zatvarawem leta svojim telima. preovladavaju nenakloweni vremenski Ispitivawa da dru{tva sa slabom ventiuslovi, sve vodi u te{ke prerane gubitke lacijom tokom letwe nektarske pa{e izletnica. pokazuju nenormalno pona{awe, u Po re~ima gospodina Horna, pore|ewu sa dru{tvima koja imaju adekvatnu ventilaciju, uticala su na to da takva dru{tva ostaju „ggola“, {to rezultuje velikim povr{inama legla, sa malo gospodin Horn zameni klasi~ne podwa~e starih p~ela. Ovakvi uslovi postaju veoma mre`astim na velikom broju eksperimenva`ni u podru~jima sa promenqivim vretalnih ko{nica. Brzo je video da se menom gde je uobi~ajena mogu}nost pojave pona{awe p~ela promenilo posle samo hladnih, posle dugih toplih perioda. Zbog nekoliko minuta. Dok su dru{tva sa sveukupnog slabqewa dru{tva usled preklasi~nim podwa~ama bila upo{qena ranog odgajawa legla, napornim ventilirawem ko{nice, zajedendemska bolest nozenice sa mre`astim podwa~ama su normalno sakupqale E moza mo`e lako da postane akutna. I nektar. 15% MAW A prouzrokova~i drugih S E O S t u d i j a R A V gospodina Horna se STOM bolesti mogu da naneE MR @A odnosi na dve grupe od OM su ozbiqne {tete. PODWA^efa Pod od `i~ane po 6 dru{tava, gde je aX m i w a m r e `e garantuje konv svaka bila opremqena i spit otrebom Prema i p u , s t a n tnu cirkulaciju i klasi~nim i a D z SA se broj a ~ Petisa i a w v a z d uha, pa toplina mre`astim podwa~ama. d o tih p a smawu mre`as m n a s t ala direktnim Istra`ivawe je trajalo a c i n zajed ktivne a varoa u d e j s t vom sun~evih pet godina. m o k o t j je za 15% se redukuje bro z r a k a na zidove Rezultati su ime a! T . m e ja n i o z l k o { n i c e, ne}e da pokazali: e a s k wa hemi rezultuje preran 1) Dru{tva u tretira im po~etkom gajewa legla. Najranije ko{nicama sa mre`astim podwa~ama su ranije odgajawe legla kre}e tek onda kada otopli prekidala sa odgajawem legla u jesen, od u du`im vremenskim periodima. Blagodare}i enormnom kapacitetu zaleonih sa klasi~nim podwa~ama;


Novo o mre`astim podwa~ama

-13-

gawa kvalitetnih matica, i velikom broju prekidaju sa gajewem legla, nudi nove p~ela iza{lih iz zime, deficit legla u mogu}nosti u borbi protiv varoe. odnosu na dru{tva sa klasi~nim Eksperimenti gospodina Horna su pokazapodwa~ama, brzo se kompenzuje, u veoma li da mo`e da se izazove kompletan kratkom periodu, a zatim i prema{uje prekid legla du`im prihrawivawem konstawe u takvim dru{tvima. centrovanim {e}ernim sirupom u jesen. Zbog toga, ova dru{tva su sposobOvo rezultuje mawom koli~inom legla na da iskoriste i rane nektarske pa{e na koje je parazitirano varoom preko zime. optimalan na~in. Na prole}e se nude Za e j i Dru{tva koja prezsli~ni pozitivni efekc a m infor a~ama e imqavaju sa mre`astim ti. Odlo`eno prole}no n t a w od dod tim p ovati i s podwa~ama, prema Hornu, odgajawe legla ogleda se a ` e lt o mr konsu lar nude jo{ jednu prednost u gubitku maweg broja e t e ~e P mo` s i p kada se uporede sa zajednidragocenih zimskih p~ela, a ~aso cama koje zimuju na klasi~nim dru{tva kasnije imaju boqe izvore podwa~ama. Zbog konstantne cirkulacije polena. Eksploatisawem ovog prirodnog vazduha skoro da ne dolazi do kondenzaciunosa polena p~elar mo`e efektivnije da je vodene pare. Tako se ne formira bu|. zapo~ne sa ve{ta~kom nektarskom pa{om, Ventilacija je tako|e va`na za prihrawuju}i {e}ernim sirupom, ~ime se onemogu}avawe rasta mikroorganizma u ohrabruje ranije odgajawe trutova. Zbog podru~jima gde dominira velika toplota i ve}e privla~nosti trutovskog legla za vlaga. varou, i istovremene mawe dostupnosti P~elarewe sa mre`astim radili~kog legla, mnogo varoe biva podwa~ama ima i letwih prednosti. Takva zarobqeno u trutovskom leglu, i rano se podwa~a zamewuje mre`u za selidbu, koja odstrawuje iz dru{tva, po~etkom sezone. Dobra strategija za mak se obi~no postavqa na ulaz ko{nice. Tokom selidbe, nema potrebe za dopunsimizirawe ovog efekta jeste da se jo{ skom ventilacijom, jer je razmena vazduha prethodne jeseni u gnezdo umetne ram sa trutovskim }elijama. podwa~om sasvim dovoqna. ^iwenica da dru{tva sa Kori{}ewe podwa~e sa `i~anom mre`astim podwa~ama ranije u jesen mre`om, po gospodinu Hornu, ima jedan

Pravilna upotreba mre`astih podwa~a prija p~elama

Foto: Ivan Brndu{i}, Bor

Matica sa svitom


-14-

Savremeni principi p~elarewa 2

nedostatak. Potro{wa hrane je ve}a za 1015% . Razlog ovome jeste pove}ano gubqewe toplote preko mre`e. Ipak, i pored pove}ane potro{we hrane i visokog stepena metabolizma, Hornove zajednice p~ela nisu trpele negativne efekte. [to je jo{ indikativnije, prezimqavale su mnogo uspe{nije nego dru{tva sa klasi~nim podwa~ama. Razlog za ovo Horn nalazi u razli~itim obrascima odgajawa legla tokom zimskog perioda, gde dru{tva sa klasi~nim podwa~ama mogu da odgajaju

leglo i tokom pasivnog perioda tj. mnogo kasnije u jesen, dok zajednice sa mre`astim podwa~ama u`ivaju blagodeti produ`enog perioda bez legla! Iako je za mnoge p~elare kod `i~anih podwa~a fokus preba~en na izuzetno laku kontrolu varoe, rad gospodina Horna je va`an jer nagla{ava dopunske aspekte rada sa dru{tvima koji mogu da budu deo integralnog postupka za kontrolu {teto~ina (varoe) u saglasnosti sa drugim p~elarevim intervencijama.

IKANCI OPET R E M A Objavqeno u Bnfsjdbo!Cff Kpvsobm-u za maj 1999. godine.

O, zar se i to

mo`e?

KU

PRONALAZE AM E R I

Ministarstvo podwa~e usporile stepen rasta populacije poqoprivrede varoe, ali same za sebe, one nisu bile SAD-a je promovisalo novo (zar?) dovoqne! Kao {to je re~eno, proces invazpomo}no sredstvo za p~elare. ^ini se da je ije varoe je ispitivan kontrolom sa letvidovoqno jednostavna wegova izrada, cama Bqjtubo-a u tri dru{tva, i u avgustu i kori{}ewe i primena u bilo ~ijem sisteseptembru je zabele`eno padawe od preko mu p~elarewa. O ~emu se radi? (O ne~em 100 varoa u periodu od tri dana. veoma korisnom - primedba urednika) Ovaj nivo prisutnosti varoe je Prosta modifikacija podwa~e je sigurno doprineo slabqewu dru{tava. testirana kao nehemijski metod za konModifikovana podwa~a koja varoi trolu varoe. Metalnom mre`om je omogu}ava da padne kroz mre`u, ali ne i zamewen ve}i deo klasi~ne da se ponovo prihvati za p~elu se Ako podwa~e, ~ime se omogu}uje da pokazala korisnom u li~no ispitujete varoa pada kroz mre`u bez istra`ivawima o tome kako padawe varoe, znajte i mogu}nosti da se ponovo usporiti razmno`avawe to da varoe i same umiru, a vrati u p~eliwu zajednicu. varoe, i predla`e se kao najve}e padawe se zapa`a u U trideset dru{tava laka kontrola stawa u avgustu i septembru, kada nije izvr{en nikakav hemijs- po~ev od 29. nedeqe u godini dru{tvima. ki tretman. Zajednice su podDodatno je utvr|eno da je izumiru starije jedinke eqene u tri grupe opremqene u dru{tvima sa mre`astom (Sjuufs!X. i Svuuofs!Gs.) sa mre`astim podwa~ama, leppodwa~om bilo zna~ajno vi{e (primedba uredniqivim ulo{cima i klasi~nim zatvorenog legla u pore|ewu sa ka) podwa~ama. Mese~no je utvr|ivano dru{tvima na normalnim podwa~ama, padawe varoe. {to je jo{ jedna korist od upotrebe Otkriveno je za pribli`no 14% ovakvih modifikovanih podwa~a. (u mesecu junu) i 28 % (u mesecu julu) mawe Upotrebom zamre`enih podwa~a padawe varoe prilikom kontrolnih trezajedno sa gajewem p~ela tolerantnijih na varou, dimqewem neotrovnim sredstvima, tirawa Bqjtubo trakama, kod dve modifikovane podwa~e u odnosu na normalnu zapra{ivawem i upotrebom drugih konpodwa~u. trolnih sredstava, bi trebalo da se Ipak, u septembru, u sve tri grupe obezbedi integralniji pristup kontroli zajednica, populacija varoe je dostigla varoe, ~ime se mo`e redukovati broj {tetan nivo ! Tako su modifikovane neophodnih hemijskih tretmana. ^lanak je objavqen i u ~asopisu Melitagora br. 7-8/1999.


Zaletawe p~ela u tu|e ko{nice

ZALETA W S PHFSS B/!! N PSS TF

D PSOFMM V OJWFSTJUZ  3241!!D PNTUPDL I BMM OZ!25964-!VTB (umro 11.maja 2000.)

Objavqeno u

, jun 1999.

edavno sam pro~itao rad o zaletawu p~ela u tu|e ko{nice, koji je bio veoma lo{e koncipiran i nedokumentovan. Istaknuto je i da zaletawe p~ela mo`e da dovede do smawewa prinosa. Ne raspola`em podacima koji bi ovoj posledwoj tvrdwi direktno i{li u prilog, ali mi je pomenuti rad dao ideju da je vreme da se ova tema razradi, te da se i pregledaju ~iwenice. Ovaj ~lanak }e Vam pokazati da zbog izvesnih razloga treba redukovati zaletawe p~ela. EKI OD RAZLOGA ZA SPRE^AVAWE ZALETAWA Jedan od ja~ih razloga je svakako usporavawe ili spre~avawe {irewa bolesti . Ovakva tvrdwa poti~e od istra`ivawa p~elarskih inspektora koji konstantno pi{u i govore mi da je zaletawe p~ela najuobi~ajeniji na~in kojim se {iri ameri~ka kuga. Ispitivano je i zakqu~eno da je najve}a verovatno}a pojavqivawa ameri~ke kuge upravo u dru{tvima koja se nalaze pored ve} zara`enih zajednica. Drugi razlog za suzbijawe zaletawa p~ela jeste taj {to postoji mogu}nost da matice iz dru{tava u kojima se odigrava tiha smena mogu da zalutaju u susednu ko{nicu prilikom vra}awa sa oplodwe. Stepen pojave tihe smene zavisi od sistema p~elarewa koji se primewuje. Po{to niko ne mo`e da elimini{e wenu

N

N

N

NI

A

M

AL PR I O OB V A LE M N !

E P

Autor ~lanka:

-15-

^E

LA

pojavu, i ona se ipak doga|a, potrebno je preduzeti mere predostro`nosti da redukujemo zaletawe matica u tihoj smeni, ma koliko se retko to doga|alo. Posetio sam nekoliko odgajiva~a matica koji koriste nukleuse za oplodwu. Nukleusi/oplodwaci su mala dru{tva od kojih svako ima oko hiqadu p~ela. Jednom sam bio na p~eliwaku za oplodwu matica gde je oko 2000 ovakvih nukleusa bilo postavqeno na rastojawu od jednog metra. Kada sam primetio da tu mora da postoji veliko zaletawe matica, odgajiva~ se saglasio. Ali, da su nukleusi bili na rastojawu od dva metra jedan od drugog, p~eliwak bi pokrivao ~etiri puta ve}u povr{inu zemqi{ta, i on je smatrao da bi kretawe p~eliwakom bilo predugo i da bi se tro{ilo mnogo vremena, pa je on na po~etku prihvatio odre|ene gubitke. Sa druge strane mi je saop{teno da postoji p~elar koji zamewuje matice u svojim dru{tvima (ne nukleusima) mati~wacima. On svoje ko{nice postavqa na rastojawe jedna od druge od dva metra na kraju velikog poqa. Wegovi ciqevi su svojevrsni, te on ne `eli da ima zaletawe matica tj. gubitke matica. Podaci koje je taj p~elar prikupio pokazuju da postoji veliko zaletawe matica koje izle}u na oplodwu onda kada su dru{tva na paleta ma na kojima ima mesta za ~etiri ko{nice tj. nukleusa (zna~i, treba izbegavati postavqawe ko{nica po ~etiri u redu).

^lanak je objavqen i u ~asopisu Melitagora br. 10-11/1999.


-16-

Savremeni principi p~elarewa 2

A LI ZALETAWE SMAWUJE PROIZVODWU MEDA

D

toku dobra nektarska ili polenska pa{a. Ali, zato postoji ozbiqna borba prilikom su{e. Ipak, tada je i sam let p~ela redukovan, pa i borbi ima mawe. AKO SMAWITI ZALETAWE

U p~elarskoj literaturi se po ovom pitawu mo`e na}i mnogo razmatrawa i razmi{qawa, ali ne i podataka koji konkretno dokazuju da zaletawe p~ela smawuje ili pove}ava ukupan prinos Postoji nekoliko izvanrednih jednog p~eliwaka. studija na ovu temu, naro~ito od sada ve} P~elari su primetili da ako su penzionisanih, doktora Xon Fria iz ko{nice pore|ane u jednom redu, bi}e Engleske i Kemeron Xeja iz Kanade. Oni mnogo zaletawa p~ela u ko{nice na oba su zakqu~ili da se mo`e puno toga kraja reda, i te zajednice }e proizvesti u~initi na suzbijawu zaletawa p~ela. mnogo meda. Kada su dru{tva pore|ana u Dru{tva mo`ete da razmaknete jedno od dva reda, postoji tendencija zaletawa drugog na ve}e rastop~ela iz drugog reda u jawe, da k o {n i c e zajednice prvog reda. bojite raznim bojama Postoji rad koji je citiili da na wima crtate raznovrsne oblike, da rao D/S/ Sjccboet 1934. izbegavate postavqawe godine u svojoj kwizi iz dru{tava u pravim 1953. sa naslovom: redovima, da zasadite „ Pona{awe i socijalni drve}e ili konstrui{ete `ivot medonosne p~ele “ druga obele`ja na p~elikoji isti~e da p~ele ~e{}e waku. ule}u u ko{nice koje su oboPrvo istra`ivawe o tome jene tamnijim bojama i da kako p~ele vide razli~ite takve ko{nice proizvedu vi{e meda. Ipak, nijedna od boje je uradio es! Lbsm! Sjuufs ovih informacija ne zna~i wpo! Gsjtdi. Preporu~ujem da }e ukupna proizvodwa svakom p~elaru da pro~ita jednog p~eliwaka biti wegovo delo: Govor plesa smawena zbog zaletawa i orijentacija p~ela , p~ela. koje je izdato 1967. Komercijalni (Cfmlobq! Qsfttp~elari sa kojima sam Ibswbse! Vojwfstjuz U PRIRODI NEMA ZALETAWA govorio o zaletawu p~ela Qsftt). On je sa svojim su, sle`u}i ramenima, poru~ivali da ih ne studentima otkrio da p~ele razlikuju brine takva pojava, sve dok p~ele nose med samo, ve} poznate, ~etiri boje, a jedna od i to u jednu od wihovih ko{nica! wih je i za nas nevidqiva, ultraMA LI BORBE IZME\U qubi~asta. Medonosne p~ele ne vide P^ELA PRILIKOM crveni kraj spektra, tj. vide ga kao crnu ZALETAWA boju. Zato je bojewe medi{ta, poklopaca i Nema sumwe da p~ele mogu da razpodwa~a jedan od na~ina suzbijawa likuju ~lanove svoje zajednice od onih iz zaletawa p~ela, {to nije ni preterano drugih dru{tava. Jer, ovog prole}a sam skupo niti komplikovano. ~ak ispitivao i prikupqao podatke o Isti autor je ispitivao i oblike borbi izme|u p~ela iz dva dru{tva koja su koje p~ele mogu da vide i razlikuju. trebala da se izroje, a `elela su da Otkrio je da p~ele, recimo, ne mogu da zaposednu istu ko{nicu-mamac (pogledaprave razliku izme|u potpuno obojenog jte prvi deo ove kwige - primedba urednikruga pre~nika 5 dn i kvadrata sa preka). Poznato je da skoro i nema borbe sekom od 5 dn. Ali, zato razlikuju punu izme|u p~ela prilikom zaletawa kada je u liniju i krug.

K

I


Zaletawe p~ela u tu|e ko{nice

-17-

Autor: -Tufwf!!Ubcfs, nau~nik i p~elar, jedan od najpoznatijih u~enika profesora D/M/Gbssbs -a, pisac najzapa`enijih ~lanaka u Bnfsjdbo!!Cff!!Kpvsobm-u dbo!!Cff!!Kpv vsobmm-u januara 1996. -^lanak je objavqen u Bnfsjd

KONTROLA ZALETAWA

P^ELA

edna zalutala p~ela bi po definiciji bila p~ela iz jedne ko{nice koja ulazi u drugu i `ivi u woj kao da je wena. Ova pojava postaje problem kada je masovna i kada se konstantno ponavqa. Postoje odre|ene situacije u p~elarewu, bilo hobista bilo profesionalnih p~elara, kada je neophodno redukovati zaletawe p~ela na minimum, a ako je mogu}e i izbe}i ga u potpunosti. Dve situacije su naj~e{}e. Recimo, `elite da odaberete maticu koja }e biti rodona~elnik za proizvodwu matica, i `elite da sve p~ele u wenom dru{tvu budu wene (kako bi postignuti rezultati te ko{nice bili realni, tj. poticali upravo od te matice - primedba urednika). U drugoj situaciji vi proizvodite matice, tako {to mati~wake sme{tate u oplodwake, iz kojih matice izle}u na oplodwu, i vi naravno `elite da se one vrate u oplodwak iz kog su i izletele. Sla`em se da mnogo puta nije va`no da li p~ele zalete u susednu ko{nicu ili ne, ako vas interesuje samo ukupan rezultat, kao {to je koli~ina meda koja }e se na kraju sezone na}i u va{im buradima, ili prihod od iznajmqivawa i odno{ewa p~ela na opra{ivawe izvesnih biqnih kultura. Ovaj ~lanak }e se pozabaviti onim {to vi mo`ete da promenite u okolini ko{nica ~ime bi ste obeshrabrili, eliminisali ili samo redukovali zaletawe matica i p~ela. P~ele imaju sposobnost da vide i razlikuju pojedine boje i oblike. Ali ih one ne vide kao {to to ~inimo mi, jer se

J

na{e i wihove o~i zna~ajno razlikuju, ali to nije ni va`no za razmatrawe problema. Va`na je poenta koje treba da se podsetimo i o kojoj treba da razmi{qamo, da razne boje proizvode razli~ite efekte na zaletawe p~ela, kao {to to ~ine i razli~iti oblici. OJA SU RE[EWA PROBLEMA

K

Danas je moderno postavqati p~ele na mesta lako dostupna za kamione i druga vozila, mesta daleko od qudi, a p~eliwa dru{tva se ~esto postavqaju bukvalno jedno preko drugog ili zalepqena jedno za drugo. To je dobro za p~elare, ali i u`asno za p~ele koje se trude da prona|u svoju ko{nicu. Stari na~in da se izbegne masovno zaletawe p~ela jeste postavqawe p~eliwaka na izolovano mesto gusto obraslo `bunovima i sitnim rastiwem, sa ve}im me|usobnim rastojawem dru{tava i sa nadom da do zaletawa ne}e do}i. To je metod dr Farara koji je bio prili~no uspe{an, ali je problem nastajao kada su radnici trebali da prenose raznu opremu na rukama i da iznose te{ka medi{ta puna meda. To je bilo u redu jer je Farar imao ekipu sna`nih mladih qudi koji su sve to radili za male nadnice, ili ~ak bez nadnica. Naravno, ovaj metod iskqu~uje mnoge qude koji bi vam mogli biti od pomo}i, ali nisu fizi~ki dorasli tako napornom poslu. Danas je va`no iskoristiti prednosti mehani~ke opreme, {to zahteva ravan teren i dru{tva koja su bli`e jedna

^lanak je objavqen i u ~asopisu Melitagora br. 5/1998.


-18-

Savremeni principi p~elarewa 2

drugima. Ono {to nam je u takvoj situaciji krajwe potrebno jeste u praksi primenqivo istra`ivawe o metodama kojima }emo spre~iti zaletawe p~ela i matica. Pitawe je kako znati da moje p~ele ne zale}u iz dru{tva A u dru{tvo B. Postoji vi{e metoda koje mogu dati odgovor. Ako vam je po voqi da na va{em p~eliwaku gajite `ute italijanske p~ele, postavite jedno dru{tvo krawskih p~ela tamnije boje i tra`ite tamne p~ele u zajednicama italijanki i obrnuto. Ako ipak `elite da vam sve p~ele budu iste boje, mo`ete izvest a n b r o j d a obele`ite nekom bojom, pa da ih aktivno tra`ite u drugim ko{nicama. Da bi brzo o b e l e` ili mnog o p~ela mo`ete da upotrebite sprej/auto lak u boji, pa da brzo wime prelazite po povr{ini sa}a i p~elama koje se nalaze na wemu. Ovaj metod je prvobitno upotrebio es Cve! Dbmf iz Ebebou'Tpot-Jod/ pre mnogo godina, kada je obele`avao trutove jedne genetske linije pre nego {to ih je pu{tao da lete iz kaveza van ko{nice. Ovakvo obele`avawe je brzo i ekonomi~no i ubrzo }ete znati situaciju na svom p~eliwaku. Nije lak zadatak spre~iti zaletawe p~ela. Ako vam je to krajwe bitno, mora}ete da izolujete dru{tvo uz neki grm, na udaqenosti od najmawe 1,5-2 metra od najbli`e zajednice. Vrlo je efektivno i ono {to sam sam primewivao a to je da se ispred ulaza u ko{nicu postave svojevrsne prepreke preko kojih }e p~ele morati da prelaze, a koje }e biti razli~itih boja i oblika. Veoma je prakti~no i nije skupo, koristiti stare palete

koje }e se uspraviti ispred ko{nice i ~ije }e daske biti obojene raznim bojama. U posledwih 15 godina bio sam u mogu}nosti da sakupim palete koliko mi je trebalo i koliko sam god `eleo. Kada sam `iveo u Vekavilu u Kaliforniji, lokalni list je svakog jutra ogla{avao da se mogu nabaviti besplatne palete, koje su ve} upotrebqavane. To su bile dobre, ~vrste palete koje su dugo trajale. Siguran sam da je zaletawe p~ela genetski odre|eno i da je razli~ito kod raznih rasa i sojeva p~ela. Ovo je isticano od strane mnogo autora, ali nigde nisam na{ao konkretan dokumentovan dokaz. Zato, ako ste ukqu~eni u program odgajawa matica gde prvo vr{ite selekciju rodona~elnice po nekim karakteristikama kao {to je proizvodwa meda ili dobro prezimqavawe, morate biti apsolutno sigurni da su sve p~ele u doti~nom dru{tvu poreklom od matice iz istog dru{tva, a da nisu tu dospele ne`eqenim zaletawem, i tako dru{tvo u~inile produktivnijim nego {to jeste. Sa druge strane, ako kod va{ih p~ela testirate recimo, higijensko pona{awe, zaletawe p~ela ne predstavqa veliki problem, zato {to izletnice nisu z n a ~ a j n o ukqu~ene u ~i{}ewe ramova.

R

azli~iti oblici za boqu orijentaciju p~ela, i spre~avawe zaletawa !


Prisilne matice ne moraju da budu lo{e

I

-19-

I N T S A

O PRISILNIM MATICAMA

Autor: A.A. Gunjakin Objavqeno u ruskom ~asopisu P~elovodstvo broj 7/1991. godine

P

raksa je pokazala da prisilne matice, izvedene pod adekvatnom kontrolom p~elara u jakom p~eliwem dru{tvu za vreme glavne pa{e, nisu lo{ije od matica izvedenih presa|ivawem larvi kao i od rojevih matica. Stav da su one drugostepenog kvaliteta je zasnovan na rezultatima istra`ivawa svakojakih prisilnih matica, izvedenih bez ikakve kontrole nakon odstrawewa matice, ne vode}i ra~una o ja~ini p~eliweg dru{tva a ~esto ne i o optimalnom vremenu tokom sezone. U takvim uslovima p~ele izvode matice od starijih larvi, te one nemaju zadovoqavaju}u nosivost. U prirodnim uslovima, p~ele same biraju larve, pritom biraju}i najboqe. Po pravilu, prisilne matice izvedene u bezmati~nom dru{tvu i bez kontrole, se upore|uju sa maticama dobijenim ve{ta~kim putem, koje ~ak, saglasno tehnici proizvodwe, podle`u kontroli i odstrawivawu nekvalitetnih mati~waka i matica od strane p~elara. Sasvim je normalno da je rezultat takvog pore|ewa na {tetu prvih matica! TA NAM GOVORE ISTRA@IVAWA

[

Jo{ je P.M. Komarov (1955) oslawaju}i se na odre|ena ispitivawa pokazao da pri aktivnim intervencijama i kontroli, p~elari mogu sami da dobiju visokokvalitetne prisilne matice. U drugim zemqama izvo|ewe prisilnih matica i wihovo kori{}ewe spada u uobi~ajene metode gajewa p~ela. Radovi G.F.Taranova i H.K.Nikadambaeva

iz 1980. i 1981. godine potvr|uju da ~ak i bez intervencije p~elara, p~eliwe dru{tvo bez matice u prisustvu legla razli~ite starosti, ve}inu mati~waka (67%) }e izvla~iti nad larvama starosti izme|u 0,5 i 1 dan. Ako im se da mogu}nost izbora, p~ele uvek biraju najboqu maticu izvedenu od mlade larve! Matice odgajene od starijih larvi se redovno odstrawuju („P~elovodstvo“ br.10/1982). U ciqu dobijawa krupnih mati~waka izvu~enih nad mladim larvama, p~elar mora da odstrani mati~wake izgra|ene nad starijim larvama (ukoliko se takvi ipak pojave). Pri tom, odgajawe matica predstavqa isto tako kontrolisan proces. Upore|ewe prisilnih matica dobijenih Kemerovskim metodom sa maticama dobijenim ve{ta~kim putem i iz rojevih mati~waka, koje je obavio V.G.Ka{kovski (1984), ubedqivo je pokaza lo prednost prisilnih nad ve{ta~ki proizvedenim maticama, kao i wihovu pribli`nu sli~nost sa rojevim maticama. (Kemerovska metoda nosi ime po Kemerovskoj oblasti u Rusiji, i predstavqa na~in p~elarewa gde je jedna od mera odvajawe matice u nukleus na po~etku glavne pa{e, u ciqu dovo|ewa dru{tva u takvo stawe da jednog trenutka u wemu nema legla, te je olak{ano tretirawe protiv varoe posle pa{e. Tamo smatraju da se tako pove}ava i prinos, {to je kontroverzno, te da se veliki broj mladih p~ela, po{to nemaju leglo koje bi gajile, preorijenti{e na u~e{}e u sakupqawu i preradi nektara, kao i odgajawe prisilnih matica - primedba urednika).

^lanak je objavqen i u ~asopisu Melitagora br. 2/1998.


-20-

Savremeni principi p~elarewa 2

Budu}i da potreba za maticama kod p~elara amatera nije velika, uveo sam neke izmene u Kemerovski metod za odgajawe matica, usmerene ka izjedna~avawu kvaliteta izvedenih matica na ra~un broja odgajenih mati~waka. Po Kemerovskom metodu p~ele odgajaju trideset do pedeset mati~waka u jakom p~eliwem dru{tvu. Koriste}i izmewen metod demarirawa sa odvajawem matice od legla u gorwem telu (pogledajte prvi deo ove kwige koji je iza{ao iz {tampe septembra 2000.godine), uspelo mi je da umawim broj mati~waka na samo pet do {est. Sve se odvija u prisustvu matice, i pri tom p~ele izvla~e mati~wake nad pa`qivo odabranim larvama. To su prakti~no sve najmla|e larve. Ovaj na~in odgajawa prisilnih matica se koristi i u drugim zemqama (A.Malaju,1979.). O visokom kvalitetu matica dobijenih ovim na~inom svedo~e kako doma}i (ruski), tako i strani autori (V. Kri`an; E. Makovi~, 1986. ; P.P. Cibuqski, 1975. ; G.D. Elfimov, 1985.). Gradwa mati~waka u prisustvu stare matice ima slede}e prednosti: matice se izle`u po~etkom juna u vreme cvetawa vo}a i bagrema (u uslovima dela Rusije - primedba urednika), kada pri dobrom unosu mogu dovesti dru{tvo do maksimalnog razvoja; mogu}a je kontrola dvokratnom selekcijom mati~waka, kada su jo{ otvoreni, na po~etku, prema starosti larvi i koli~ini mle~a, a zatim i kada su zatvoreni, prema formi i veli~ini. Na ovaj na~in prakti~no se iskqu~uje izvo|ewe nekvalitetnih matica! Kod izlo`enog na~ina, kao i kod ve{ta~kog odgajawa matica, wihov kvalitet zavisi od p~elara, a ne od

slu~aja. Bez obzira na mali broj dobijenih matica (~etiri - pet - {est), za amaterski p~eliwak od pet do deset dru{tava ova metoda je primenqiva. Pru`a mogu}nost da se i p~elar po~etnik bavi svojevrsnim odgajawem matica na svom p~eliwaku, te da ima, ~esto preko potrebnu, rezervu matica. EZULTATI DOBIJENI OD ODGAJENIH MATICA

R

Za osobine i kvalitet ovakvih matica nave{}u samo jedan primer iz mog li~nog iskustva. Ko{nice se kod mene sastoje iz ~etiri tela. U svakom telu ima po 12 LR ramova sa debqinom satono{e od 10 mm. Tako u ko{nici ima 48 ramova sa ukupnom povr{inom sa}a jednakom kao kod 50 standardnih ramova istog tipa. Prisilne matice stvaraju zajednice koje na jesen napune gorwa dva tela medom, a posle vrcawa se te{ko sme{taju u preostala dva tela, na 24 rama. Rojewa prakti~no nema. Istovremeno, u istom regionu, p~elari koji koriste rojeve matice i uobi~ajenu tehniku p~elarewa, dobijaju ne vi{e od 18-20 kg meda. Postoji jo{ jedan arguprotiv ment kori{}ewa prisilnih matica, a to je smawewe p r o duk ti vn o sti odgajiva~ke zajednice za vreme wihovog gajewa. Ovo mo`e biti ta~no kod sredweruske rase p~ela, ali samo kada zalegawe mlade matice pada u vreme slabog prinosa ili nektara uop{te nema u prirodi. Karpatske i wima bliske p~ele krawske rase, izvode}i prisilne matice, ne umawuju intenzitet sakupqawa nektara (V.Kri`an, 1976), dok sredweruske p~ele u uslovima dobrog prinosa pri odstrawewu stare matice i tokom po~etka zalegawa mlade, jo{ i uve}avaju prinos nektara (P.P. Cibuqski, 1975; V.G. Ka{kovski, 1984). U to vreme dru{tvo radi dva puta efektivnije, {to je potvrdila i moja dosada{wa praksa.


Prisilne matice ne moraju da budu lo{e

-21-

[ta k a`e L ebedev

a predavawu u Ni{u 17. i 18. marta 1999.godine, qspg/! es! Vje~eslav Ivanov Lebedev je odgovaraju}i na pitawa posetioca izrekao i slede}ih nekoliko re~enica, koje }e nam pomo}i u analizi na{eg razmatrawa o maticama: „Nau~nici su dokazali da kada p~ele uzgajaju matice za sebe, dobiju se kako kvalitetne, tako i matice osredweg i lo{eg kvaliteta. P~ele su sposobne da ocene kvalitet matice, i postoje eksperimenti koji to dokazuju. U dru{tva se umesto odstrawene matice dodaju tri: dobra, lo{a i matica osredweg kvaliteta. P~ele }e uvek bez gre{ke odabrati najboqu. @elim da Vam ka`em da mnogi autori u literaturi navode savr{eno pogre{ne podatke. Daju pogre{nu sliku kada ka`u da prva matica koja iza|e iz mati~waka ubija sve ostale u drugim mati~wacima. To je duboka ZABLUDA. U praksi to proti~e druga~ije. Dru{tvu je potrebna jedna matica, a ono odneguje za sebe pet, deset, petnaest itd. Sa pozicije ~oveka ta neracionalnost nema svrhe. Na to da toliki broj mati~waka slu`i p~elama kako bi odabrale najboqu je prvi ukazao profesor So`eqnik. Poku{a}u da Vas ubedim da prva matica koja iza|e ne ubija sve ostale! Kako proti~e taj proces?

N

P~ele znaju kako da odgaje

dobru maticu

Matica proviri iz mati~waka kada je spremna da iz wega iza|e, ali je p~ele ne pu{taju. Tek kada zakqu~e koja je matica najboqa, p~ele je izvode iz mati~waka, a zatim da ne bi bilo nikakve borbe, likvidiraju ostale. [to se ti~e rojevih matica, p~elari sveta ka`u da su najboqeg kvaliteta, zato {to se p~ele roje kada su jake. Kada dru{tvo dolazi u rojevi nagon, odnos p~ela i legla je 10:1. Takvo stawe normalno nikada ne biva u dru{tvu, jer postoji velika rezerva besposlenih p~ela. One se roje kada u prirodi postoji odgovaraju}a pa{a, pa je nivo ishrane na maksimalnom nivou. Rojeve matice p~ele neguju od jajeta. Zna~i matica jaje pola`e u mati~wak. Masa tog jajeta je maksimalna, a upravo masa polo`enog jajeta odre|uje kvalitet budu}e matice. Zato ne sumwajte u te matice, mada se p~elari spore da li ih treba koristiti. U ~emu je problem? Matice su odli~ne, a mi `elimo da vr{imo selekciju protiv sklonosti ka rojewu. Pokazano je da su te matice zaista odli~nog kvaliteta. Sem toga, ~iwenica je i da same p~ele tog dru{tva mogu da ocene kvalitet matice. Ako se po{tuje nau~ni postupak ve{ta~kog odgajawa matica, wihov kvalitet mo`e da se pribli`i kvalitetu rojevih matica. U mnogim uxbenicima pi{e i da su prinudne - prisilne matice lo{eg kvaliteta. Na to pitawe ne treba tako odgovarati. Me|u prisilnim maticama sigurno je veliki broj lo{eg kvaliteta, ali su nau~nici dokazali da mo`emo da koristimo maticu koju su p~ele izabrale i pustile iz mati~waka, dok }e sve ostale, p~ele same likvidirati!“


-22-

Savremeni principi p~elarewa 2

P~ele biraju najboqu maticu ilo bi logi~no o~ekivati da se prva matica pojavi iz mati~waka zasnovanog na najstarijoj larvi. Posle izlaska takve, sigurno lo{e matice, svi ostali mati~waci bi}e poru{eni. Na sre}u, priroda se pobrinula da tako ne bude, aktiviraju}i dva ventila sigurnosti. - Prvo, ukoliko su larve na kojima su zasnovani mati~waci starije, utoliko se uslovi wihovog razvoja (u pogledu ishrane) udaqavaju od uslova predvi|enih za dobru maticu, a pribli`avaju uslovima za obi~nu p~elu radilicu. Zbog toga se i vreme razvoja takve jedinke pove}ava; ovo vreme za p~elu radilicu iznosi prose~no 21 dan. Svaki taj produ`etak razvoja nije veliki (mawi je od jednog dana), ali je dovoqan da obezbedi dru{tvo da u ve}ini slu~ajeva prvo iza|u matice koje su odgajene na mla|im larvama, a takve matice kao {to znamo, su kvalitetnije.

B

Starost larvi, 0,5 1,0 1,5 2,0 2,5 3,0 3,5 4,0 dana Broj izle`enih 68,6 15,7 7,8 2,0 0 5,9 0 0 matica u% U prilog ovoj na{oj konstataciji idu eksperimentalni rezultati ve} pomi-

Autor: es Milan ]irovi} profesor Ma{inskog fakulteta u Kragujevcu ^lanak je prenet iz ~asopisa P~elar 7 i 8 iz 1997. godine

tekst e i n r o -Izv pro~itajt zno obave celini! u

wanog Nikadambajeva. On je naime opitom utvrdio da prvog dana iz prisilnih mati~waka izlazi najve}i broj matica odgajenih na najmla|im larvama, a znatno mawi broj matica iz mati~waka zasnovanih na starijim larvama; iz mati~waka zasnovanih na najstarijim larvama (3,5 i 4 dana), prvog dana nije iza{la ni jedna matica. Dakle, od svih matica iza{lih prvog dana, velika ve}ina (84,3%) poti~e od larvi `eqene starosti - do jednog dana. -Drugo, p~ele hraniteqice su u stawu da procene vaqanost lutki u mati~wacima, {to p~elar nije u stawu da u~ini, pa i kad bi neka lo{a matica stasala da iza|e iz mati~waka, one joj izlazak ne bi dozvolile. U tom pogledu p~ele su skoro nepogre{ivi selekcionari jer dozvoqavaju izlazak samo kvalitetnim maticama. Dakle, ako se p~elama prepusti da same odaberu neku od prisilnih matica, one }e po pravilu, odabrati najboqu. To je posebno va`no ako je p~eliwe dru{tvo u kojem su odgajani mati~waci slabo, jer se u wemu nalazi veoma mali broj dobrih mati~waka, pa bi svaka gre{ka pri izboru matice bila kobna. Okupqawem oko mati~waka p~ele ukazuju p~elaru koji su od wih najboqi: oko najkvalitetnijih mati~waka uvek je najvi{e p~ela. P~ele su tako|e u stawu da naprave razliku izme|u ve} izvedenih dobrih i lo{ih matica. Ako se matice razli~itog kvaliteta zatvore u kaveze, a otvori kaveza zatvore voskom, i u vosku napravi 4-5 malih rupa, p~ele }e dati prednost najboqim maticama i te`i}e da ih oslobode progrizaju}i vosak i pro{iruju}i rupice; tamo gde su matice lo{e, p~ele }e odbiti da ih hrane, a rupe na vosku }e zatvarati. P~ele prepoznaju kvalitet matica na ovaj na~in, kako prisilnih, tako i matica odgajenih na druge na~ine. Ovi mehanizmi daju rezultate samo ako se p~elar ne ume{a...


PRIRODA OSTAJE NAJBOQI P^ELAR

Nektar je ipak najboqa hrana za p~ele

EPIBRASINOLID I RAZVI]E DRU[TAVA

P~ela na kadifi, foto: Ivan Brndu{i}, Bor Autori: L.I. Bo y cenyk, S.V. Antimirov ^lanak je objavqen u ruskom ~asopisu MSHA, kafedra p~elovodstva P^ELOVODSTVO br. 8 za 2000. godinu 127550, Moskva, ul. Pase~naq, d. 3

entabilnost p~eliwaka je odre|ena produktivno{}u p~eliwih dru{tava, koja sa svoje strane zavisi od wihove ja~ine. Zato je veoma va`no da se zimom oslabela dru{tva, u prole}e brzo razvijaju. To je mogu}e samo onda kada matica intenzivno zale`e jaja, ~emu doprinosi podra`avaju}a pa{a. Ako we nema iz bilo kog razloga, nosivost matice se naglo smawuje. Da do ove pojave ne bi do{lo, p~elari su prinu|eni da vr{e stimulativno prihrawivawe dru{tava {e}ernim sirupom. Ali za razliku od nektara, on ne sadr`i kompleks fiziolo{ki aktivnih supstanci, neophodnih p~elama. Jedno od wih je i brasinosteroid, jedini steroidni hormon biqaka, koji se u najve}im koncentracijama nalazi u generativnim delovima biqaka. Znaju}i sve ovo, odlu~ili smo da u {e}erni sirup dodamo nedostaju}i hormon, tj. sintetizovani epibrasinolid. Re{ili smo da doka`emo da wegovo dodavawe sirupu ne

R

-23-

deluje nepovoqno na p~ele. Sa tim ciqem smo pratili uticaj epibrasinolida na produ`ewe `ivota p~ela u prihrawivanim zajednicama. Izolovali smo jednodnevne p~ele karpatske rase. Kontrolna grupa je dobijala {e}erni sirup (1:1), a eksperimentalnoj smo u sirup dodavali 0,2 mg hormona na jedan litar sirupa. Rezultati izvedenog eksperimenta su prikazani na slici. Svakog dana smo u obe grupe prebrojavali uginule p~ele. Posledwe p~ele u kontrolnoj grupi su uginule ve} {estog dana eksperimenta (i sama ova ~iwenica nam ve} mnogo govori o {e}ernom sirupu primedba urednika). Posledwe p~ele iz eksperimentalne grupe su do`ivele dvanaesti dan. Prema tome, p~ele sa epibrasinolidom u prihrani su `ivele dva puta du`e nego p~ele u kontrolnoj grupi. Rezultati izvedenog eksperimenta su nam dozvolili da primenimo preparat na p~eliwaku u vreme provo|ewa jesewe


-24-

Savremeni principi p~elarewa 2

Uginule jedinke

stimulativne prihrane p~eliwih Tako|e treba re}i i da prihrana dru{tava. epibrasinolidom dru{tva nije u~inila U maju (radi se o klimatskim agresivnijim, nije im pove}ala rojqivost uslovima u delu Rusije - primedba uredni(procenat izrojenih dru{tava je u obe ka) smo sa tog p~eliwaka pripremili dve grupe bio pribli`no jednak). grupe paketnih rojeva (po sedam u svakoj), Zna~i, prihrana p~ela {e}ernim ravnopravnih po snazi (4 1 ulice), sa dovoqno hrane i sa mladim plodnim maticama 2 karpatske rase. Dru{tva su se dobro razvijala. Mi smo po~eli da ih prihrawujemo kada je prestala pa{a, {e}ernim sirupom (1:1), sa 1,5 litara na jedno dru{tvo. Eksperimentalna grupa je opet dobijala i 0,2 mg epibrasinolida na litar sirupa. Takvu prihranu smo izveli tri puta sa razmakom izme|u tretmana od pet dana u ciqu stimulacije Dani eksperimenta zalegawa matice. Dinamika ugiwavawa p~ela: Koli~inu legla smo 1-kontrola ; 2-eksperimentalna grupa odre|ivali pomo}u ramova, unutar kojih je bila razapeta `ica, sirupom sa epibrasinolidom produ`uje ~ine}i mre`u od 5h5 cm (25 cm2), koja `ivot p~ela dva puta u odnosu na konpovr{ina pokriva 100 }elija sa}a sa trolu; tako|e zna~ajno pove}ava nosivost leglom. (Detaqnije o ovakvom na~inu bromatica. U praksi, ostvarewe ovoga bi jawa zale`enih }elija mo`ete pro~itati dovelo do mogu}nosti dobijawa ranih na 88.-oj i 89.-oj strani u prvom delu ove paketnih rojeva, jakih dru{tava za glavnu kwige, koji je iza{ao iz {tampe septempa{u, sposobnih za efektivno bra 2000. godine - primedba urednika). opra{ivawe entomofilnih biqaka. Brojali smo samo poklopqeno leglo. Veoma je prakti~no uvoditi epibrasinolRezultati ispitivawa pokazuju da id u prihranu p~ela koje se koriste za je posle stimulativne prihrane, nosivost opra{ivawe kultura u zatvorenom prosmatice u kontroli ostala na nivou od 1000 toru (staklenici), gde prema objektivnim jaja dnevno. U eksperimentalnim uslovima (visoka vla`nost, temperatura d r u { t v i m a itd.) one mogu da se Datum brojawa koli~ine legla n o s i v o s t s e Grupa brzo razviju ubrzanim uve}ala 1,7 puta i zalegawem matice. Kontrola dostigla 1600 jaja Opit Treba re}i da je ue!1-:6>3-5 dnevno. epibrasinolid horPo~etkom mon biqaka. U Koli~ina poklopqenog legla u eksperimentalnim (opitnim) i kontrolnim dru{tvima juna u eksperimenprirodnim uslovima (broj kvadrata 5h5 cm) talnoj grupi se on zajedno sa nekzapa`ala jo{ ve}a nosivost matica u tarom obavezno dospeva u organizam pore|ewu sa kontrolom. Sredinom jula, p~ela. Zato primena wegovog sinteti~kog {to odgovara po~etku glavne pa{e u analoga (epibrasinolida) u gore ukazanoj Moskovskoj oblasti, u eksperimentalnoj koncentraciji i ne mo`e negativno utigrupi je nosivost matica bila prose~no cati na `ivotne aktivnosti p~eliwe 2000 jaja dnevno, naspram 1500 u kontrolzajednice, tim pre {to taj hormon ne noj grupi. dospeva u proizvode p~elarewa.


Za boqi kvalitet matica

-25-

NOVE METODE ZA POVE]AWE MASE MATICA I TRUTOVA Autori: L.I. Bojcenyk, N.V. Malinovskij Moskovskaq sel|skoho z qjstvennaq akademiq, kafedra p~elovodstva 127550, Moskva, ul. Pase~naq, d. 3 prethodnom ~lanku su objavqena istra`ivawa, posve}ena uticaju prihrane p~eliwih dru{tava {e}ernim sirupom sa dodatkom epibrasinolida, na du`inu `ivota p~ela radilica i nosivost matice. Veoma je va`no i ustanoviti dejstvo pomenutog preparata na razvoj matica i trutova, po{to nije iskqu~ena mogu}nost negativnog dejstva povi{enih koncentracija ovog biqnog hormona na wihovo polno sazrevawe, {to bi moglo da dovede do pada snage p~eliwih zajednica, a mogu}e i do wihovog uginu}a.

U

^lanak je objavqen u ruskom ~ a s o p i s u P^ELOVODSTVO br. 1 za 2001. godinu Za ovo istra`ivawe smo odabrali dve p~eliwe zajednice, sli~ne po svemu. Matice smo odgajali metodom presa|ivawa larvi. Eksperiment je izvo|en sredinom juna, u vreme konstantne nadra`ajne pa{e. I kontrolno i eksperimentalno dru{tvo su u prole}e tri puta dobijali {e}erni sirup, samo {to smo eksperimentalnoj zajednici u sirup dodavali epibrasinolid (i kod odgajiva~kog i kod materinskog dru{tva) u koncentraciji od 0,2 nh0m (u koli~ini od po 1,5 litara po dru{tvu takvog sirupa). U kontroli smo za presa|ivawe birali larve iz dru{tava koja nisu primala hormon, a za eksperiment, iz dru{tava kojima smo ga davali. Svakom dru{tvu smo dali 45 larvi za odgajawe matica. Procenat prijema larvi i u kontrolnim i u eksperimentalnim dru{tvima je bio pribli`no jednak: kod prvih 69%, a kod drugih 71%. Epibrasinolid je zna~ajno uticao na masu matica. Masa neoplo|enih matica u kontrolnoj grupi je u proseku iznosila 157,2 nh, a u eksperimentalnoj 184,2 nh (ue=2,65), {to je za 17%


-26-

Savremeni principi p~elarewa 2

vi{e nego u kontroli. Kao {to je poznato, masa neoplo|enih matica stoji u jasnoj korelaciji sa wihovom budu}om nosivo{}u, a to je privredno najzna~ajniji pokazateq vrednosti matica. Ponovno presa|ivawe smo obavili u drugoj dekadi jula, ali sada u bespa{nom periodu. Sve smo radili po istovetnoj {emi kao i u prvom eksperimentu. Kriterijumi za odabir odgajiva~kog dru{tva su tako|e bili istovetni kao i u prvom delu opita. U tako postavqenom drugom eksperimentu kontrolna dru{tva su prihvatila za odgajawe samo dve larve od 45 ponu|enih, a eksperimentalna 14 larvi, tj.

zna~ajno pove}ava masu matica i trutova. Preparat daje ovu efikasnost kada se primewuje u dozi od 0,2 nh0m! sa 1,5-1,6 litara po zajednici u 6-7 porcija. Posebno treba naglasiti da je epibrasinolid biqni hormon rasta, koji se u ve}im koli~inama nalazi u cvetnom prahu i nektaru. Prema tome, prihrawivawem {e}ernim sirupom mi dru{tvima ne obezbe|ujemo i ovaj hormon, wima neophodan za normalan razvoj. Iz navedenih ~iwenica sledi da dodavawe hormona zajednicama p~ela ne samo da koristi wihovom razvoju, ve} i su{tinski pozitivno uti~e na privredno zna~ajne pokazateqe.

31%. Prose~na masa matica je i u ovom eksperimentu odgovarala rezultatima iz prvog opita, tj. u oglednim dru{tvima je bila zna~ajno ve}a nego u kontrolnim. Radi provere uticaja epibrasinolida na kvalitet trutova, iz kontrolnih i eksperimentalnih zajednica smo radi utvr|ivawa wihove mase, hvatali po 100 trutova. Prose~na masa trutova u eksperimentalnoj grupi je bila ve}a za 7,7 nh nego u kontrolnoj (ue=6,4). Zna~i, rezultati istra`ivawa pokazuju da prihrawivawe {e}ernim sirupom sa dodatkom epibrasinolida odgajiva~kih i materinskih dru{tava, uve}ava procenat prijema larvi u bespa{nom periodu, i statisti~ki

Budu}e prou~avawe uticaja biqnih hormona na `ivot p~ela sigurno }e omogu}iti razradu novih na~ina rada kojima }emo uticati na doga|awa u ko{nici, {to }e se na kraju pretvoriti u br`i razvoj na{e delatnosti - p~elarewa. (Ostaje nam, naravno, samo da se nadamo da }e nauka zajedno sa p~elarima tu ipak biti umerena, te da }e se {to mawe uplitati u `ivot p~ela. Ovakva saznawa su korisna pre svega zbog dokazivawa p~elarima da je priroda nezamenqiva, te da je tokom vekova p~elama obezbedila sve {to im je potrebno. Svaka na{a intervencija da zamenimo bilo {ta {to je prirodno, kakvom ve{ta~kom tvorevinom, uvek je u istoriji, u krajwem, propadala - primedba urednika).


^uvawe praznog sa}a

-27-

EFIKASNO ^UVAWE PRAZNOG SA]A sa}a, koji danas retko koji p~elar primewuje. Fotosi su na~iweni na p~eliwaku Jovana Miti}a iz Ni{a, a jedna fotografija poti~e sa p~eliwaka wegovog oca, i ura|ena je daleke P~eliwak Jovanovog nastavci sa praznim sa}em 1942. godine. O ~emu se radi? oca, „Bukovica“, u Nastavci sa praznim Temskoj kod Pirota, sa}em se re|aju jedan preko Jovan 1942. godine. drugog, a ispod i iznad wih se postavqa `i~ana mre`a, koja {titi od mi{eva i delimi~no vo{tanih moqaca. Takva „prazna“ ko{nica se postavqa Jovanov otac na promajnom mestu, pa i na p~eliwaku. Upravo je jaka cirkulacija vazduha ta, koja ne dozvoqava razvoj vo{tanih S r e } n i q u d i moqaca cele sezone ~uvawa. Uverite se sami-probajte! @alosna je ~iwenica kako nepovratno nestaju saznawa do kojih se do{lo pre mnogo godina. Fotografije ilustruju najboqi na~in ~uvawa praznog

nastavci sa praznim sa}em nastavci sa praznim sa}em

Na p~eliwaku Jovana Miti}a iz Ni{a tel. (018) 649-487

BEZ HEMIKALIJA BEZ MOQACA BEZ MALTRETIRAWA


-28-

Savremeni principi p~elarewa 2

SAVREMENO ROJEWE Autor:

^edomir Jovanovi} ul. Belopalana~ka br. 6 18000 NI[

~eliwa dru{tva se u prirodi razmno`avaju iskqu~ivo rojewem. Rojewe je vegetativna podela jednog organizma, odnosno jednog p~eliweg dru{tva. Roj je savr{eni po~etak koji u sebi nosi sve {to je potrebno novoj p~eliwoj zajednici, osim sa}a, hrane i legla. Roj napu{ta maj~ino dru{tvo koje bi eventualno moglo da bude i bolesno, i gradi novo sa}e. Isto tako, kada opstanak p~eliweg dru{tva bude ugro`en od parazita - varoe ili drugih opasnosti, dru{tvo napu{ta svoje stani{te, sa}e, hranu i leglo, usput izvr{i delimi~no stresawe varoe sa sebe i gradi novo gnezdo. Iz ovoga vidimo da je prirodno rojewe savr{eni lek za p~eliwe dru{tvo, jer elimini{e negativne faktore iz starog gnezda kao {to su bolesti, paraziti i druge opasnosti. P~elar mora da izvede zakqu~ak iz ovakvog pona{awa p~ela, te da ga ugradi u svoju tehniku p~elarewa. P~elarska literatura je veoma precizno opisala prirodno rojewe, pa se detaqima ovde ne}emo baviti. Me|utim, opisano je i vi{e na~ina ve{ta~kog rojewa, koje p~elari primewuju u praksi, a koji su u suprotnosti sa vekovnim prirodnim rojewem p~eliwih dru{tava!

P

Telefon: (018) 59 - 00 - 75

OJEWE U USLOVIMA VAROE I KRE^NOG LEGLA (izvod iz predavawa qspg/es Lebedeva, 9. i 10. marta 1996. godine u Beogradu) (Bele{ke autora) Pre po~etka rojewa odabrati jaka p~eliwa dru{tva, jer se samo ona mogu rojiti, i odlu~iti se na vreme da li }ete rojeve formirati sa oplo|enom ili neoplo|enom maticom ili mati~wakom. Najboqe je formirati roj sa mesnom oplo|enom maticom. Ne treba dozvoliti da p~ele u takcim uslovima same uzgajaju prisilne matice jer su lo{eg kvaliteta pa ih p~eliwa dru{tva sama mewaju u 6070% slu~ajeva. Najboqe je kupiti matice ~iste rase. Zadr`avawe matice u kavezu 10 dana, smawuje nosivost za 70%. Vreme formirawa rojeva mo`e nastupiti u tre}oj fazi razvoja p~eliwih zajednica. To je period nezapo{qenih p~ela, samo ako je dru{tvo dostiglo 2,5 kg p~ela ili preko 10,5 ulica p~ela DB ko{nice. Ako se rojewe izvr{i ranije, uspori}e se razvoj dru{tva. Vreme formirawa rojeva za boqe iskori{}ewe glavne pa{e, zavisi od nastupawa glavne pa{e. Vr{i se 40-50 dana pre pa{e ako se koristi neoplo|ena matica, a 2-3 nedeqe u slu~aju kori{}ewa oplo|ene matice.

R

Ova revolucionarna tehnika rojewa }e, po uredniku, dovesti do preporoda na{eg p~elarstva, wenim kori{}ewem u skladu sa ostalim savremenim principima p~elarewa. Urednik je vi{e nego siguran da }e p~elari Srbije autoru teksta biti zahvalni ve~no.


Savremeno rojewe

-29-

U uslovima varoe i kre~nog legla rojevi se formiraju bez legla. Za{to? Zato {to se varoe nalaze 85% u zatvorenom leglu, a uzro~nik kre~nog legla se mahom nalazi na sa}u. Ostale varoe se nalaze na p~elama koje }emo istog dana istretirati i sve varoe oboriti. Zatim, roj formiramo sa mladom oplo|enom maticom ~ime posti`emo prednost u odnosu na prirodni roj prvenac gde izlazi stara matica (ili mlada neoplo|ena) ili roj drugenac. Treba ostaviti jedan ram sa otvorenim leglom da pokupi zaostale varoe pa kada leglo bude zatvoreno (12. dan) taj ram izvadimo. OSTUPAK ROJEWA KOD DB KO[NICE praksa autora

P

Foto:Rodoqub @ivadinovi}

Ovaj postupak se uglavnom koristi posle bagremove pa{e, tj. u vreme kada zajednice i tako naj~e{}e rojimo. U ve~erwim satima odabrano jako p~eliwe dru{tvo dobro nadimiti i sa~ekati da se p~ele nasi{u meda. Ako u ko{nici nema zna~ajnijih zaliha meda, takvo dru{tvo istoga dana prihraniti sa 2 litra sirupa. Zatim, skinuti nastavke sa medom (ako ih ima). Maticu uni{titi ili izdvojiti, pa sve p~ele sa ramova stresti u prazno plodi{te, koje se nalazi na istom mestu gde se dru{tvo i ranije nalazilo. To

plodi{te mo`e biti sasvim novo i dezinfikovano ({to je boqe), ali i ono isto u kom su p~ele obitavale pre stresawa

Foto:Rodoqub @ivadinovi}

p~ela. Za vreme stresawa vr{iti tretirawe prskawem protiv varoe, ili na dowu stranu poklopca zaka~iti dve fluvalinatne letvice. (Tako|e se mo`e upotrebiti i Apitol - primedba urednika). Ramove sa medom i leglom bez p~ela rasporediti u druge ko{nice, a nastavke sa medom odneti na vrcawe. Zatim, staviti poklopac i krov. P~ele }e se nahvatati ispod poklopca i formirati oblik sli~an kao u prirodnom rojewu. Posle 24 ~asa (sutradan uve~e) na leto jednostavno pustiti mladu oplo|enu maticu staru 15-20 dana ili je dodati u kavezu koji je zatvoren voskom, na ramu sa otvorenim leglom, a ostali prostor ispuniti ramovima sa satnim osnovama. Ako se matica slobodno pusti, posle 12 sati (sutradan ujutru), podi}i poklopac sa rojem, odstraniti trake protiv varoe, pa u plodi{te pore|ati satne osnove, a zatim polako roj koji se dr`i na poklopnoj dasci stresti preko ramova, pa poklopiti plodi{te. Na poklopcu gde se uhvatio roj }emo najverovatnije na}i 2-3 mala novoizgra|ena sata sa nekoliko jaja. Drugog dana po ubacivawu satnih


-30-

Savremeni principi p~elarewa 2

osnova po~eti sa prihrawivawem sirupom 1:1 da bi p~ele {to br`e gradile sa}e, ako nema dovoqno nektara u prirodi. Tokom izgradwe sa}a p~elar treba da vodi ra~una da gnezdo ne bude blokirano, tj. da p~ele ne ostanu bez neizgra|enih satnih osnova, te da vi{e nemaju gde da lu~e vosak i grade sa}e. Tada se radi deblokade oduzimaju izgra|eni ramovi, a dodaju satne osnove. Za 10-12 dana takvo dru{tvo }e izgraditi 10-15 ramova, a matica zalegnuti 6-8 ({to zavisi od deblokade). Kada se postigne ovaj nivo razvoja, treba izvr{iti umno`avawe odnosno ve{ta~ko rojewe prostom deobom na dva dela. U jednom delu ostaje matica a drugom u kavezu dodajemo pripremqenu mladu oplo|enu maticu staru 15-20 dana. Maticu dodajemo delu koji se odnosi sa dotada{weg mesta. Na starom mestu ostaje matica sa svim izletnicama i uglavnom otvorenim leglom. Pro{irivawe vr{imo dodavawem satnih osnova i uvek sipamo sirup za brzu izgradwu sa}a. Za slede}ih 10-15 dana, {to zavisi od unosa i deblokade, ko{nica }e biti puna novoizgra|enih ramova i p~ela bez varoe.

matica u kavezu

Nova izrojena ko{nica, na novom mestu i sa novom maticom u kavezu

slobodna matica

Ista ko{nica, koja ostaje sa svojom maticom na istom mestu

Drugi primer: Ako se p~ele nalaze negde na pa{i van stacionarnog p~eliwaka, a `elimo da formiramo izvestan broj rojeva, iz najja~ih dru{tava u prazan nastavak istresamo p~ele sa ramova otvorenog

legla i odvozimo na stacionarni p~eliwak. Ako raspola`emo takvim uslovima, mo`emo ih 24 ~asa dr`ati u podrumu. Daqi postupak je isti. Zakqu~ak: 1) Ovim postupkom smo se zna~ajno pribli`ili prirodnom rojewu i aktivirali biolo{ki impuls (nagon) p~ela, tako da dru{tvo 5-7 puta br`e gradi sa}e, sakupqa hranu i uspe{no odgaja leglo. 2) Dobili smo dva roja a od wih }e veoma brzo stasati dva p~eliwa dru{tva o~i{}ena od varoe, sa oplo|enim mladim maticama, koje po~iwu odmah intenzivno da zale`u. 3) Dobili smo ~isto mlado sa}e, zdravo leglo i ~ist med. P~ele smo tretirali u trenutku kada u ko{nici nije bilo ni sa}a ni meda, te nema zaga|ewa novoizgra|enih ramova. Skoro dve godine nema potrebe za bilo kakvim tretirawima. (Pri intenzivnim selidbama, ovaj period se skra}uje na oko godinu dana {to se ti~e varoe - primedba urednika). Sam Lebedev ka`e: Svake dve godine mewati sa}e. (Ovde se zaista javqa izvanredna mogu}nost zamene sa}a svake dve godine, {to umnogome umawuje razvoj bolesti i parazita, a p~elama pove}ava produktivnost za par desetina procenata ili i vi{e, zavisno od uslova i znawa p~elara. Radi se o slede}em. Mo`e se svake godine polovina dru{tava na p~eliwaku na ovaj na~in stresti u prazne ko{nice, a svo leglo iz wih prebaciti na drugu polovinu ko{nica, koje }emo sa toliko legla seliti na neku od narednih pa{a. Detaqnije o tome }e urednik ve} op{irnije pisati primedba urednika). OSTUPAK ROJEWA FARAROVOM ILI LR KO[NICOM

P

P~ele treba istresti u dva prazna nastavka (LR ili FARAR). Daqi postupak je isti, samo treba voditi ra~una o blagovremenoj deblokadi nastavaka. Vaditi izgra|ene ramove (jer p~ele brzo grade), i vr{iti delokaciju - gore poklopqeno leglo, a dole otvoreno.


Savremeno rojewe

-31-

Kada p~ele izgrade PROFESORI LEBEDEV I KRIVCOV oba nastavka i dobijemo 8-9 SA AUTOROM ramova legla, vr{imo rojewe deobom, s tim {to jedan nastavak sa maticom ostaje, kojem dodajemo odozgo nastavak sa satnim osnovama. U sredini novododatog nastavka stavqamo ram sa zatvorenim leglom. Drugi nastavak sa p~elama i vi{e zatvorenim leglom pomeramo na novo mesto i stavqamo na podwa~u. Dodajemo u kavezu mladu maticu na ramu otvorenog legla a odozgo nastavak sa satnim osnovama ili izgra|enim pus stavqamo ramove sa poliranim sa}em. ramovima koje smo dobili vr{ewem Zatim stavqamo mati~nu re{etku, pa kordeblokade. P~ele }e maticu veoma lako pus sa leglom i p~elama. Gore }e pre}i primiti, jer su u tom nastavku sada samo onoliko p~ela koliko je potrebno da negumla|e p~ele, po{to su se izletnice ju leglo. To je prakti~no vi{ak p~ela iz vratile na staro mesto. doweg nastavka. Kroz jedan dan uklawamo Ako rojeve formiramo od p~ela re{etku i zamewujemo je pregradnom - pokna pa{i, onda p~ele stresamo u jedan LR lopnom daskom, a kroz 24 ~asa dodajemo ili FARAR nastavak. Kada one izgrade taj maticu gorwem telu i otvaramo leto. nastavak sa}em, pro{irujemo ga Na taj na~in smo formirali roj dodavawem drugog nastavka. od doweg dru{tva. Sve p~ele u dowem dru{tvu tretiramo. Preostale varoe }e OJEWE KOJE POVE]AVA u}i u ram sa otvorenim leglom kojeg }emo PRODUKTIVNOST 60-70% kroz 12 dana izvaditi i pretopiti. P R I POTPUNOM O D V AKako postupati sa gorwim JAWU LEGLA - PO LEBEDEVU dru{tvom? Tretirawe izvr{iti desetog dana ako smo dodali oplo|enu maticu, a Prvi minimalni uslov za uspe{no dvadesetprvog ako smo dodali neoplo|enu. rojewe je 2,5 kg p~ela odnosno 10,5 ulica Prazan prostor ispuniti izgra|enim p~ela u DB ko{nici. Tri dana pre realizacije ovog na~ina rojewa iznad odabranog dru{tva stavqamo drugi korpus, u kome je sa}e dobro za zalegawe, da bi p~ele izvr{ile polirawe. Ako sa}e ne bude ovako pripremqeno, smawi}e se zalegawe jaja za 70%. Posle tri dana skidamo taj nastavak, a u wega prebacimo svo zatvoreno leglo osim jednog rama na kome je matica. Na mesto uzetog zatvorenog legla u dowi kor-

R

NA P^ELIWAKU AUTORA


-32-

Savremeni principi p~elarewa 2

sa}em ili satnim osnovama i stimulisati razvoj. ^etiri do pet dana pre pa{e ova dva dru{tva spajamo ako nisu narasla na 2,5 kg uz uklawawe stare matice. Ako dowe dru{tvo naraste na 4 kg a gorwe na 2 kg, Snelgrovom daskom gorwem dru{tvu oduzimamo izletnice jer je roj anga`ovan na negovawu legla, te mu izletnice nisu potrebne (Ova konstatacija je krajwe diskutabilna, kao {to je krajwe diskutabilan dvomati~ni na~in p~elarewa, i sve je vi{e dokaza koji mu ne idu u prilog. Ali, svako treba shodno svojim mogu}nostima, vremenu i ulo`enom radu da odabere na~in p~elarewa koji mu najvi{e odgovara - primedba urednika). OSTUPAK ROJEWA FARAROVOM KO[NICOM U TEHNICI P^ELAREWA AUTORA SA CIQEM POVE]AWA PRODUKTIVNOSTI

P

Zazimqujem dvojna dru{tva (peta faza razvoja dru{tava). Dowe, u tri korpusa (ili dva), gorwe na 6-10 ramova, retko na 12 ramova. U wemu ~uvam maticu za

LEBEDEV KOMENTARI[E SISTEM RADA AUTORA

rojewe prilikom oduzimawa vi{ka mladih p~ela iz doweg dru{tva. Dru{tva ostanu u takvom stawu i u prvoj fazi razvoja dru{tava (skica 1). Oko 5. marta, kada po~iwe druga faza razvoja (intenzivni rast), prvi korpus skidam kako bih uspostavio boqu regulaciju mikro klime, jer su no}i hladne, i zbog lak{e manipulacije nastavcima. Dva korpusa su dovoqna za jednu maticu. Sa}e iz skinutog korpusa ide na topqewe (skica 2).

Skica 1 Kada dowe dru{tvo oba korpusa napuni p~elama i leglom, vr{imo rojewe tako {to ceo korpus sa zatvorenim leglom i p~elama, paze}i da ne prenesemo maticu, uzimamo i stavqamo na gorwe dru{tvo. Izletnice Skica 2 se vra}aju dole. Za 10 dana iza}i }e sve p~ele iz zatvorenog legla a matica }e taj prostor ubrzano zalegati. Dowem dru{tvu dodajemo novi korpus sa i z g r a | e n i m r adi l i ~ k i m sa} em ili satnim osnovama (skica 3). D o w e dru{tvo, koje se „ izrojilo“ , radi intenzivno da bi postiglo svoj optimum u razvoju. Roj (gorwe dru{tvo) kojem je dodato zatvoreno leglo sa p~elama, radi intenSkica 3


Savremeno rojewe zivno da bi postiglo svoj optimum u razvoju od 5-6 kg p~ela. Za 10 dana (oko 15. aprila) vr{im delokaciju i pro{irivawe doweg dru{tva, tako {to na drugi korpus stavqam mati~nu re{etku, pa prazan korpus sa medom i sa}em. Gorwem dru{tvu izvr{im delokaciju i Snelgrovom daskom oduzmem izletnice (skica 4). Za 5-6 dana medni nastavak }e biti pun, pa ako ima pa{e, stavqamo i drugi nastavak. Oko 1. maja vrcam medne nastavke (ili ih ostavqam za avgust mesec) i pakujem dru{tvo za seobu na prvu bagremovu pa{u, tako {to gorwu maticu i otvo r en o leglo sklawam i formiram roj (skica 5).

Skica 4 Dowe dru{tvo i svo Skica 5 zatvoreno leglo pakujem u ~etiri korpusa i selim na pa{u (skica 6). Po dolasku na izabrano mesto stavqam tri prazna medna nastavka koje p~ele odmah zaposedaju (skica 7). Po zavr{etku pa{e, oko 1. avgusta svodim dru{tvo na tri nastavka. Od novih rojeva formiram dvojna dru{tva, poja~avam slabija dru{tva ili pak formiram nova dru{tva. Tada mewam matice, na jedan od Skica 6 klasi~nih na~ina.

-33RATAK ZAKQU^AK

K

Istresawem p~ela simulirao sam prirodno rojewe i dodao odabranu oplo|enu maticu. U tre}oj fazi razvoja, pojavom vi{ka mladih p~ela vr{io sam rojewe uz dodavawe matice tako da sam produ`io intenzivni razvoj do pa{e. U pa{i sam vr{io spajawe i tako dobio preko 100% ve}i prinos. ISKUSTVO IZ PRAKSE

Jedan p~elar prilikom rojewa stresawem p~ela ramove sa medom nije podelio ostalim ko{nicama ili odneo na vrcawe, ve} ih je u dva polunastavka stavio na ko{nicu, ina~e sedmu u istom redu, sa namerom da ih po rojewu vrati te da p~ele dobiju velike zalihe hrane za razvoj (o~igledno nije shvatio su{tinu ove metode - primedba urednika). Kada je posle 24+12 ~asova oti{ao da ubaci satne osnove, zatekao je samo mali roj, a ve}ina p~ela je nestala. Pozvao me je telefonom optu`uju}i me da sam ga pogre{no nau~io. Rekao sam mu da i ja ne znam gde su p~ele, te da stavi samo par satnih osnova. Kasnije je do{ao do mene. Tokom razgovora su teleSkica 7 fonom javili da mu se na p~eliwaku pojavio roj. Oti{ao je da ga uhvati. Ali, „roj“ se uhvatio sa zadwe strane ona dva polunastavka sa medom iz rojene ko{nice. Sve mu je bilo jasno, pozvao me je telefonom i izvinio se, sa pitawem {ta da radi daqe. Rekao sam mu da rojenu ko{nicu ispuni satnim osnovama, prinese je roju i da ga polako prebaci u ko{nicu. Kasnije se sve odvijalo kako treba. Sli~ne stvari su se de{avale i u novim i novoofarbanim ko{nicama, pa je boqe p~ele prvo stresti u staru ko{nicu, a kada se dobije leglo, prebaciti ih u novu.


-34-

Savremeni principi p~elarewa 2

~e{}e obolevaju od askosferoze nego vek je bilo te{ko prihvatiti novine, naro~ito ako ne poznajemo dru{tva sa svetlim sa}em. uzroke koji su ih izazvali, i qude Pri mnogim bolestima, a naro~ito pri askosferozi, dru{tvo ne koji su ih osmislili. ^edomir Jovanovi} iz Ni{a, autor pomenute tehnike rojewa, mo`e ozdraviti samo kori{}ewem lekova, je zaista stvorio ne{to idea bez maksimalnog (~itajte Foto: alno. Slo`iv{i delove I v a n B r n d u { i } potpunog - primedba urednimozaika u skladnu celinu, ka) uklawawa zara`enog B o r materijala iz gnezda; ~ak i do{ao je do tehnike rojewa zasnovane, pre svega, na ideji pri najuspe{nijem le~ewu Lebedeva, ali i sopstvenoj uvek se prime}uju recidivi ideji i shvatawu da staro bolesti. Udaqavawem iz gnezsa}e za novi roj predstavqa da inficiranog materijala balast mogu}e pojave p~ele prelaze na ~isto dezinbolesti, i odr`avawa popufikovano sa}e i gnezdo se lacije varoe. intenzivno obnavqa. Na predavawu u P~eliwi vosak godinama N i { u, 25. j anuara 2001. gomila i toksine, kao {to su godine, autor je izlo`io ovu te{ki metali i pesticidi; tehniku rojewa. Pitawa koja oni imaju negativan uticaj na su mu postavqana posle predavawa ukazip~ele i kvalitet proizvoda. vala su na nerazumevawe su{tine princiSve`e izgra|eno sa}e ima samo pa koji ovo rojewe ~ine krajwe avangardneznatne koli~ine radioizotopa cezijunim. ma, dok ga staro sa}e sadr`i u maksimalnoj Nave{}emo re~i Lebedeva i dozi zaga|enosti. Krivcova iz wihove kwige koju je nedavno P~elari uvek moraju imati na umu, da je blagovremena zamena starog sa}a objavio SPOS, „Tehnologija proizvodwe mladim sa}em osnova gajewa jakih i zdravp~eliwih proizvoda“. Evo {ta oni tamo ih p~eliwih dru{tava. pi{u: Kod }elija mladog sa}a ishrana „Staro sa}e u gnezdu je izvor larvi je na vi{em nivou, {to omogu}uje da rasprostrawenih infekcionih i prenose razviju krupnije i `ivotno sposobnije sivih bolesti. U zara`enom sa}u spore p~ele. Kori{}ewe mladog kvalitetnog ameri~ke trule`i ostaju virulentne sa}a sni`ava gubitak energije kod p~ela tokom 35 godina, dok spore uzro~nika na stvarawu povoqnih uslova za intennozematoze ostaju `ivotno aktivne u sa}u zivnije no{ewe matice, i za pripremu od 1,5 - 2 godine. sa}a za sme{taj nektara. Pri obolewu legla, }elije sa}a su Kori{}ewe kvalitetnog sa}a u ispuwene milionima i milijardama spora gnezdu omogu}uje da se produktivnost razli~itih uzro~nika bolesti. Sa ostaciuve}a za 40-447%. ma zaraze (trule`, askosferoza) p~ele se, Za izvo|ewe 1 kg p~ela iz svetlog po pravilu, ne mogu izboriti, pa sa}e sa}a utro{i se 2,5 kg meda, iz mrkog 2,9 kg, postaje opasno po wihovo zdravqe. Staro sa}e je osnovni uzro~nik a iz tamnog 3,7 kg! “ Verujem da je svima posle gore {irewa askosferoze navedenih citata jasno da je najboqe (kre~nog legla). re{ewe ono koje omogu}uje jednovremenu Dru{tva sa prete`no zamenu svog sa}a u gnezdu dru{tva. A to tamnim sa}em 7 puta u p r a v o obezbe|uje tehnika rojewa iz prethodnog ~lanka! Autor: es!nfe/ Rodoqub @ivadinovi}

U

DA POJASNIMO


Otpornost na varou

-35-

TI S O N ELA ] ^ U P G A O J M O G Z U OVE N OTPORNIH S O I Autor:

NA VAROU

Qspg/!Es!Gsjfesjdi!Svuuofs Jotujuvu!gvs!Cjfofolvoef B.43:4!Mvo{!bn!Tff

^lanak je objavqen u ~asopisu Efvutdift Jnlfs!.!Kpvsobm! za januar 1990. godine

edan od snova u savremenom p~elarstvu je i otklawawe opasnosti od varoe, parazita koji mawe vi{e `ivi u miru sa svojim doma}inom, kao braula, p~eliwa va{. Varoa parazitira kako indijske p~ele u Aziji, tako i medonosne p~ele u Americi. Me|utim, postavqa se pitawe, kakve su na{e {anse u Sredwoj Evropi? Sintagma „rezistencija na varou“ je nova i savremena. [ta ona podrazumeva? Re~ latinskog porekla sftjtufsf zna~i pru`ati otpor. Na engleskom jeziku re~ sftjtubodf podrazumeva otpornost u svakom smislu te re~i, npr. elektri~nu, akusti~nu, aerodinami~nu itd. U psihologiji, politici i biologiji se koristi kao stru~ni izraz. U biologiji pojam sftjtubodf ili kako se kod nas ka`e rezistencija, ima vi{e zna~ewa. Kod biqaka se odnosi na wihovu otpornost prema hladno}i, toploti i uzro~nicima raznih oboqewa (gqivi~nim i sli~nim). Kada se govori o bakterijama, pojam rezistencija se koristi kao pojam koji defini{e otpornost bakterija prema pojedinim antibioticima. No, {to se ti~e p~ela, on podrazumeva wihovu sposobnost odbrane od bolesti i parazita sa jedne

J

strane, a sa druge strane ozna~ava sposobnost parazita da pre`ivi dejstvo za wega toksi~nih supstanci. Kao {to smo videli, pojam rezistencije mo`e imati razna zna~ewa, pa se verovatno zbog toga u svakodnevnom `ivotu nekriti~ki koristi, iako se sa pravom mnogo diskutuje o rezistenciji parazita u sklopu borbe protiv varoe, jer smo pou~eni stra{nim iskustvima sa amitrazom kod na{ih suseda u Ma|arskoj. Mogu}i razlozi za pojavu rezistencije varoe prema hemijskim sredstvima koja se koriste za weno uni{tewe su slede}i: 1) Nedovoqna specifi~nost dejstva i slab efekat sredstava koja se koriste za uni{tewe varoe. Kod visoke stope razmno`avawa, stopa mortaliteta parazita je mala <95%. 2) Potreba vi{estrukog ponavqawa tretmana u toku jednog leta (~esto i 16-20 puta). 3) Ostaci (rezidue) kori{}enog sredstva za uni{tewe parazita u }elijama sa}a, posle dimqewa ili prskawa, te shodno tome stalni kon-


-36-

Savremeni principi p~elarewa 2

takt pre`ivelih parazita sa malim, za wih netoksi~nih koncentracija primewenog sredstva. Posle primene insekticida (naro~ito ovih protiv muva i buva), do{li smo do skoro neverovatnih saznawa. Naime, u svakoj populaciji tretiranih parazita pojavi se soj (grupa) parazita koja je bila genetski p r e d odre|ena na otpornos t prema odre|enom insekticidu. Ve} posle dve godine vi{ekratnog tretirawa istim sredstvom taj soj uspeva da potisne ostale parazite date populacije, te postaje dominantan. Ali, interesantno je da se posle tretmana soj otpornih parazita vra}a na stari broj (mawi udeo u populaciji). Primena fluvalinat traka je prakti~no bezbedna i ne postoji mogu}nost pojave rezistencije varoe prema fluvalinatu. Ovo se mo`e argumentovati slede}im ~iwenicama: 1) Veoma visok stepen mortaliteta od 99%. 2) Dovoqan je samo jedan tretman godi{we (minimum 10 generacija parazita ne dolazi u kontakt sa ovim preparatom). 3) Ne ostaju rezidue jer se nepotro{ena supstanca uklawa va|ewem traka posle tretmana. Povoqni efekti traka fluvalinata mogu da se izgube kada p~elar zbog odli~nih efekata po~ne da uputstvo o primeni mewa i prilago|ava sopstvenim uverewima (na primer, ako se stavi samo polovina potrebne koli~ine aktivne supstance leka). Na ovaj na~in se indirektno podsti~e razvoj rezistencije i direktno smawuje efekat. Putevi razvijawa rezistencije p~ela prema varoi su mnogostruki. Me|utim, moramo se ograni~iti na dosada{wa saznawa. Postoje dva osnovna mehanizma razvoja otpornosti na varou: 1) Razvojem posebne {eme pona{awa;

VAROA NA TRUTU Foto: Ivan Brndu{i} iz Bora 2) Mewawem svoje fiziologije. Kod gajewa p~ela, jedan od ciqeva nam mora biti i razvoj rezistencije na varou. Moramo imati i dobar test da bi smo putem raznih pokazateqa pratili stepen ostvarewa tog na{eg ciqa. Zbog toga bih `eleo da opi{em ono {to se ve} do sada zna u vezi sa doti~nim problemom. Prvo bih naveo rad Spuifocvimfsa iz SAD-a koji se odnosi na uzgoj rezistentnih p~ela. Ovaj rad pokazuje da su p~ele u razvoju rezistencije morale da koriste oba gore navedena mehanizma. Sa jedne strane su razvile specifi~no higijensko pona{awe i otvarale poklopce zara`enog legla, koje su izbacivale iz zajednice. Sa druge strane je bilo i takvih dru{tava u kojima larvama nije naneta prevelika {teta uprkos masivnoj zarazi,


Otpornost na varou

-37-

zbog izrazite fiziolo{ke otpornosti. dru{tvima indijske p~ele razvija samo na O~igledno je da se rezistencija trutovskom leglu, a ne i na radili~kom. p~ela na varou odigrava gore navedenim Ali ovaj mehanizam ne bi bio dovoqan za dr`awe varoe pod kontrolom i izbemehanizmima, {to dokazuje i Disjtujof gavawe wenog {tetnog uticaja na dru{tva. Qfof iz Kalifornije, koja je uo~ila da se Produkcija juvenilnog hormona je indijske p~ele uzajamno poma`u, tj. otkrazli~ita kod na{ih i indijskih p~ela. lawaju parazita tako {to svojom vilicom To je hormon bitan za oplodwu i razvoj probijaju oklop parazita i potom preseku larve insekata. Wega lu~e p~ele u vreme no`ice istog kojima je bio pripijen uz po~etka polagawa jaja parazita. Larve p~elu doma}ina. Usput je uo~en jedan indijskih p~ela radilica u to vreme imaju izuzetno interesantan na~in pona{awa dosta nizak nivo ovog hormona, tako da u p~ela. Ona p~ela koja je napadnuta od wihovom slu~aju varoi nedostaje pokreta~ strane varoe, â&#x20AC;&#x17E;moliâ&#x20AC;&#x153; drugu p~elu za pomo} razvoja wenih reproduktivnih organa. i to kontaktom putem pipaka, posle ~ega je Varoa se zato nalazi uvek na istom mestu, ona oslobodi parazita. i izbacuje svoj izmet samo na tom mestu, Podatke o ovim istra`ivawima {to je siguran znak neplodnosti te `enke mo`ete na}i u 3 izve{taja objavqena u BEJ[-u 1987. godine. Na{e p~ele jo{ nemaju izgra|en ovaj mehanizam odbrane od varoe. Me|utim, na Tajlandu su u jedno dru{tvo evropskih p~ela ubacili sat indijskih p~ela. Indijske p~ele su onda osloba|ale evropske p~ele od varoe. Nauka je uspela da izdresira p~ele na jednu odre|enu boju, kao i na vreme hrawewa, ali na `alost jo{ ne znamo kako da nau~imo p~ele da se Slika 1: Izmet neplodne `enke varoe me|usobno ~iste od parazita. pored jedne lutke p~ele radilice Tokom vekovne borbe Foto: F/!Ivuujohfs protiv varoe indijske p~ele nisu varoe, {to se prakti~no mo`e da uo~i i razvile ni jedan drugi mehanizam osim golim okom. Kod radilica indijske p~ele navedenih. je zna~i nivo pomenutog hormona varijabiEsftfifs i Sbui u jednom jo{ lan, dok je kod larvi trutova uvek isti. nepublikovanom radu o indijskim p~elama E\UNARODNI PROJEKAT navode podatke o postojawu p~ela koje IZ 1981. GODINE otvaraju poklopac onih }elija u kojima su eksperimentalnim putem uba~eni mrtvi Jo{ 1981. godine smo zapo~eli paraziti. jedan zajedni~ki rad na zapadnim medonosSa druge strane O/Lpfojhfs u nim p~elama sa ciqem da se na|u razlike u ~asopisu JNLFSGSFVOE iz 1987. godine plodnosti `enki varoe (u Urugvaju, tako|e navodi podatak o pojavi uni{tewa Austriji i Dalmaciji). Pozitivan rezulod strane p~ela onih }elija trutovskog tat smo dobili u Urugvaju kod bra~nog legla koje su te{ko zara`ene varoom kod para Nbsy u Nbmepobep-u. Dve godine indijskih p~ela. Tako u dru{tvima sa posle po~etka projekta sam se odlu~io da datom osobinom varoa ima izuzetno male i sam otputujem u Nbmepobep da izvr{im {anse za opstanak. definitivno brojawe. U po~etku je udeo Jo{ 1981. godine H. i L/Lpfojhfs neplodnih `enki bio 23-90%, da bi nakon su ukazali na ~iwenicu da se varoa u

M


-38-

Savremeni principi p~elarewa 2

jom i unazad tri godine se ~uvaju dru{tva bez tretmana. Razvijene su zajednice kod kojih je fertilitet `enki varoe samo oko 50% (u odnosu na uobi~ajenih 80%) i kod istih dru{tava je evidentno smawen stepen inficiranosti. Ali, jo{ uvek se ne zna kako }e se sve daqe odvijati. No, u svakom slu~aju treba te`iti me|usobnom prilago|avawu (p~ela - parazit). Primer Ju`ne Amerike nam potvr|uje da je ovo prilago|avawe mogu}e. Za ovakvo prilago|avawe ne bih koristio re~ rezistencija, ve} varoa-rezistencija. Sa ovom mojom konstatacijom se sla`e i S/!Cvdimfs. Zasad je sigurno da se u Urugvaju Slika 2: Stubi}i predstavqaju ukupan ne radi o selekciji p~ela, jer je za to bilo na raspolagawu izuzetno broj `enki varoe, a ta~kaste povr{ine malo vremena. U su{tini, na{ udeo neplodnih varoa `enki na po~etku najve}i problem i jeste u tome {to (maj 1981. godine) i na kraju posma- n e z n a m o k a k o t r e b a prilago|avati dru{tva. Ono na ~emu se trawa (novembar 1983. godine) radi u Luncu, prakti~no dve godine bio od 75-100%. poboq{ava me|usobno prilago|avawe Ovaj efekat nikako ne mo`e da parazita i doma}ina bez neke teorijske bude rezultat selekcije p~ela, jer su matpotpore. Kao {to je poznato iz izlagawa ice sve vreme bile iste. U su{tini, ovde S/! Cvdimfs-a, koje je odr`ano u se nije radilo o nekom specijalnom Tbbscsvdlfo-u i Tu/! Gmpsjbo-u, da se vi{e nalazu. Posle nekoliko po~etnih instituta {irom sveta bavi ovom probpote{ko}a posle prodora varoe i u lematikom, o~ekuje se da }e rezultat Urugvaj 1979. godine, p~elarstvo nastavqa potvrditi hipotezu da se radi o razlikama razvoj istim tempom kao i do tada, bez izme|u rasa kao i razlikama u wihovom tretmana protiv varoe, i bez {tete. poreklu. P~ele u Urugvaju su hibridi Standardizovana razlika izme|u {panskih i italijanskih p~ela sa ne{to inficiranosti p~ela razli~itih rasa i malo uticaja krawskih p~ela na genetski p~ela razli~itog porekla je odnos 1:3. materijal. Situacija je i danas ista, Nadaqe }e se potvrditi razlika u du`ini p~elarstvo cveta, a tretman protiv varoe latentnog perioda (koje je istovremeno je nepoznata kategorija. Prosto je jedan od mogu}ih faktora rezistencije) i neverovatno da se ostvario san na{ih mo`e da iznosi 14 sati. Imamo ~vrste p~elara, i to ba{ kod p~ela evropskog dokaze da p~ele otporne na varou u Evropi porekla. Ali se nikako ne mo`e razumeti ne moraju biti samo san p~elara! za{to niko od nas nema dovoqno Za sada nam ostaje zadatak da strhrabrosti da te p~ele rezistentne na pqivo i uporno sakupqamo podatke i varou, testira i kod nas. iskustva, sve dok nam jednog dana me|usobSelekcija u Evropi je do sada bila ne povezanosti razli~itih faktora ne malo uspe{na. Radilo se sa p~elama koje postanu o~igledne. su pre`ivele atak varoe. Na institutu u Isto kao {to smo do`iveli i na Luncu, postoji odsek koji se bavi selekcidrugim poqima biologije p~ela!


Izvitopereni status p~eliweg zdravqa

-39-

IZVITOPERENI STATUS P^ELIWEG Autor: -Tufwf!! Ubcfs, nau~nik i p~elar, jedan od najpoznatijih u~enika profesora D/M/Gbssbs -a, pisac najzapa`enijih ~lanaka u Bnfsjdbo!!Cff!!Kpvsobm-u

ZDRAVQA

^lanak je objavqen u Bnfsjdbo!Cff!Kpvsobm-u za oktobar 1994. godine edavni uvodnici u p~elarskom ~asopisu Cff! Xpsme, koji izra`avaju zabrinutost za p~eliwe zdravqe u svetu, ilustruju veliki problem sa kojim se suo~avaju p~elari, slu`benici razli~itih vlada i ostali poslenici p~elarstva. Ovi problemi se otprilike mogu opisati kao neprihvatawe nau~nih informacija kako od strane p~elara tako i od zakonodavaca po pitawu p~elarstva. Ovo je po meni veoma nesre}na okolnost. Izne}u vam slede}e primere sada{wih vladinih i p~elarevih pristupa koji su neta~ni.

N

P~eliwa dru{tva u kojima ima prouzrokova~a ameri~ke kuge (Cbdjmmvt! mbswbf! mbswbf) moraju da se uni{te plamenom. Tretirawe zara`enih dru{tava prikriva problem, a kasnije }e tretirano sa}e biti prebacivano u zdrava dru{tva i na takav na~in }e se bolest {iriti. I {to je jo{ i najgore, uzro~nik bolesti }e vremenom postati rezistentan na lekove, a postoji i opasnost zaga|ewa meda hemikalijama. P~eliwa dru{tva napadnuta varoom moraju se tretirati hemijskim sredstvima protiv varoe. U suprotnom, uginu}e sva zara`ena dru{tva. P~eliwa dru{tva zara`ena evropskom trule`i, kre~nim leglom i drugim bolestima moraju biti

1 2 3

uni{tena, ili se sa}e mora redovno mewati da bi se redukovala pojava bolesti i tako daqe... (Sve ove konstatacije koje Ubcfs naziva neta~nim su u stvari ta~ne, ali pravilnim radom sa p~elama, dugogodi{wom selekcijom i zalagawem svih p~elara, mo`e se do~ekati dan kada }e sve tri tvrdwe mo}i da se podvedu pod kvalifikaciju neta~nog. Tome naro~ito idu u prilog istra`ivawa koja pokazuju da u svakom dru{tvu postoje spore ameri~ke kuge, ali ne dolazi do razvoja bolesti zbog jednog ili vi{e faktora koji uti~u na rezistenciju. U svakom slu~aju, antibiotike treba dr`ati {to daqe od ko{nice, a vr{iti upornu masovnu selekciju, koju na sre}u, u ovom slu~aju, mogu da obavqaju svi p~elari - primedba urednika) vi ovi primeri ukazuju na ono {to izgori i uni{tiâ&#x20AC;&#x153; menja nazivam â&#x20AC;&#x17E;i talitet. Budu}i da nas ameri~ka kuga prati od davnina, pa i od identifikacije wenog uzro~nika od strane Xijuf-a, i ne pokazuje nikakav znak da }e se izgubiti u istoriji, tematika ovog ~lanka }e biti upu}ena primarno na ovu bolest. U su{tini, provedeno je mnogo istra`ivawa o ameri~koj kugi, kojima su se bavili nau~nici {irom sveta. Ne}u da se bavim svim ovim radovima, budu}i da je o wima raspravqano u mnogim kwigama i

S

^lanak je objavqen i u ~asopisu Melitagora br. 10/1996.


-40 -

Savremeni principi p~elarewa 2

bro{urama koje su imale velike tira`e i bile dostupne svima. Samo }u prezentovati nekoliko poznatih ~iwenica. Bolest nije naro~ito zarazna budu}i da prihrawivawe dru{tava {e}ernim sirupom ili medom koji sadr`i 500 miliona spora prouzrokova~a ameri~ke kuge, retko dovodi do infekcije. Najsigurniji na~in da se zarazi dru{tvo osetqivo na izaziva~a kuge jeste da se u wega ubaci sa}e ili par~e sa}a sa najmawe 75 }elija zara`enih kugom. Zara`avaju se prvenstveno mlade larve, mla|e od 24 ~asa, i one obi~no zahtevaju prili~no veliki broj spora za ostvarewe zaraze, ali postoje zna~ajne genetske varijacije koje se odnose na zahtevani broj spora koje mogu dovesti do infekcije mlade larve, kako bi ona uginula od ove opake bolesti. Nijedna zemqa nije uspela da elimini{e ameri~ku kugu ~ak i uz primenu najintenzivnijih i najskupqih inspekcijskih programa, ali su zato neke stigle blizu ovoga ciqa. Za pribli`no 30 godina do 1960. nekoliko dr`ava u SAD-u, naro~ito uspe{ne Wujork i Ohajo, su uspevale da svako dru{tvo podvrgnu inspekcijskoj kontroli dva puta godi{we, i smawile su pojavu bolesti na mawe od 1% pre-

Iz

gledanih dru{tava. Sigurnosne procedure koje zahtevaju pregled p~eliwaka, i ustanovqavawe nepostojawa infekcije ovom bole{}u, pre isporuke paketnih rojeva, su u stvari farsa i nemaju smisla budu}i da je nemogu}e da se izaziva~ kuge prenese {e}ernim testom u kavezima sa maticama, ili pak sirupom koji se u transportu daje paketnim rojevima zatvorenim u kavezu. Genetska otpornost na ameri~ku kugu je dokumentovana mnogo puta otkako ju je prvi put dokazao Qbsl 1936. godine (Bnfsjdbo!Cff!Kpvsobm, januar 1936. i januar 1937.). Nauka o uticaju genetike je oti{la velikim koracima napred od kako je 1934. godine es! Xbmufs! Spuifocvimfs demonstrirao postojawe dva gena koji odre|uju higijensko pona{awe koje je jedan od mehanizama odgovornih za rezistenciju na ameri~ku kugu, jer postoje i drugi faktori. Postojawe p~ela sa higijenskim pona{awem mo`e da se lako i jeftino utvrdi umetawem u gnezdo dela sa}a sa leglom ubijenim zamrzavawem. Brzo odstrawivawe (za vreme kra}e od 48 ~asova) ukazuje na to da je zajednica sa higijenskim p~elama. Ako je potrebno 3-5 dana da bi p~ele uklonile mrtvo leglo, zna~i da postoje samo tragovi b r o { u r e : N p s ! W â&#x20AC;˘ f m j f i p ! q m p e v , higijenskog pona{awa p~ela, ako je potrebno vi{e od 6 S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 . adana p~ele nemaju higijensko F o t o : j o h / ! \ u f g b o ! L p o p { t j pona{awe. Prema mom iskustvu, od svih dru{tava do sada testiranih na ovaj na~in, nije bilo vi{e od 10% zajednica sa higijenskim pona{awem. Svim p~elarima treba da bude ciq uve}awe frekvencije pojavqivawa gena odgovornog za higijensko pona{awe u op{toj populaciji p~ela. Edukacijom, testirawima i zamenom matica onima iz higijenkih sojeva, frekvencija ovih gena }e se pove}ati. Soj otporan na ameri~ku kugu, otporan je i na evropsku, a to je i jedin-


Izvitopereni status p~eliweg zdravqa stven na~in eliminacije kre~nog legla. Dopunski, a mo`da i od ve}e va`nosti jeste pojava da higijenski sojevi otvaraju i }elije u kojima je varoa. Kako se sve ovo mo`e posti}i? Prvo, relevantni dr`avni poqoprivredni p~elarski inspektori moraju da se obu~e za kori{}ewe ve} opisanog testa. Zakon mora da se promeni, kako bi odgajiva~i matica odgajali samo matice higijenskih sojeva. Sve p~elare treba stimulisati da testiraju wihove p~ele svake godine istim pomenutim testom, i da odstrawuju matice koje ne daju higijenske zajednice. Kao nastavak ovog programa, posle wegove primene od najmawe 5 godina, svim zajednicama treba dodati sa}e sa 75 }elija legla zara`enih kugom, posle ~ega }e se eliminisati sve p~ele koje

-41-

podlegnu bolesti, bilo ameri~koj ili evropskoj kugi bilo kre~nom leglu, i tako }e se posti}i i delimi~na kontrola varoe. Mislite li da je ovo isuvi{e drasti~no? Uporedite to sa drasti~nom reakcijom javnosti prema pretpostavqenom ~istom medu kada se u wemu pojave tragovi hemikalija, teramicin ili fluvalinat. I na kraju, ja ne pi{em ~isto teoretski, po{to isto primewujem na mojim dru{tvima ve} 15 godina. Od dva prijateqa sam uzeo zajednice drasti~no zahva}ene ameri~kom kugom. Zamenio sam matice mojim, i dodavao teramicin sve dok sa}e nije o~i{}eno.Zatim sam te kontaminirane ramove razdelio svojim dru{tvima. Sve do danas, prvog jula 1994. nisam primetio nikakvu bolest, osim varoe u ni jednom mom dru{tvu, kao ni u onim zara`enim koje sam dobio pre vi{e od jedne godine.

DODATNE INFORMACIJE Izvod iz ~lanka urednika objavqenog u ~asopisu Matica broj 8, za septembar 1999. godine Decenijama unazad se leglo zamrznuto tokom 24 sata, stavqa u dru{tvo, pa ako je higijena u ko{nici dobra, to leglo (oko 160-200 }elija) dru{tvo odstrani u meri od najmawe 95% za narednih 48 ~asova, a ako nije, i za vi{e od 7 dana. Tqjwbl i Sfvufs su uradili jedan test. Postavili su po ~etiri dru{tva na palete, od kojih su dva bila iz higijenske selekcione linije, a dva nisu. Higijenske p~ele su imale mawe varoom zara`enog legla i mawe samih varoa. Ali, {to je za nas najva`nije, p~ele koje nisu iz higijenske linije su donele 26% mawe meda, u odnosu na selekcionirane p~ele. Kori{}ena je italijanska rasa p~ela, a higijensko pona{awe postoji i kod drugih rasa, naro~ito kod krawske i kavkaske. A nedavno su u svoja selekcionirana dru{tva uneli par~e sa}a koje je u }elijama imalo larve obolele od ameri~ke kuge! Higijenske p~ele su tako o~istile sa}e, da su ga ~ak izgrickale do

same satne osnove, i tako pokazale koliko su zaista efikasne! Es! Nbsub! Hjmmjbn (istra`iva~ka laboratorija Ministarstva poqoprivrede SAD u Tuksonu, Arizona) je zajedno sa Tufwf! Ubcfs-om pokazala da selektirana dru{tva imaju redukovan broj larvi napadnutih varoom. Oni tvrde i da su neoborivi dokazi koji ukazuju da dobar program selekcije mo`e da pru`i linije p~ela koje su otpornije na bolesti, u toj meri da ih kontroli{u prirodno. Pre ne{to vi{e od godinu dana istra`iva~i u SAD-u su ve{ta~ki zarazili higijenska dru{tva sojem ameri~ke kuge koji je otporan na antibiotik Teramicin. Polovina zara`enih dru{tava nije razvila bolest. Druga polovina je razvila, ali je uspela sama sebe da o~isti. Ako je higijensko dru{tvo slabo, i higijena mu slabi. Eto jo{ jednog razloga da dr`imo samo jaka dru{tva!


-42-

Savremeni principi p~elarewa 2

UTICAJ ORGANSKIH KISELINA I ETERI^NIH UQA NA UKUS MEDA ravqa, oksalna i mle~na kiselina, kao i timol (eteri~no uqe iz biqke maj~ina du{ica sa jakim antisepti~kim dejstvom) se upotrebqavaju svuda u svetu protiv varoe i drugih parazita medonosne p~ele. Ove prirodne materije, kao i sve druge efikasne materije koje se upotrebqavaju u le~ewu p~ela, ostavqaju odre|ene tragove u medu. Sa druge strane, u ovom slu~aju one su i normalno prisutne u medu. Dodatne koli~ine koje dospevaju u med prilikom upotrebe u p~elarstvu, su male, i nisu rizi~ne po zdravqe qudi. Ali, postavqa se pitawe da li uti~u na ukus meda. [vajcarsko i evropsko zakonodavstvo o kvalitetu hrane, kao i Dpefy Bmjnfoubsjvt, zabrawuju bilo kakve dodatke medu koji mewaju wegov prirodan ukus. U ovom radu su odre|eni pragovi osetqivosti qudskih ~ula za utvr|ivawe pove}anog prisustva ve} pomenutih prirodnih supstanci u medu. Rezultati se dovode u vezu sa koli~inama koje ve} prirodno postoje u medu. SPITIVAWA OSETQIVOSTI ^ULA Ve}ina ispitivawa je izvedena od strane grupe od oko 15 qudi na na{em

M

I

Autori: Tufgbo!Cphebopw Wfsfob!Ljmdifonboo Vstvmb!Cvimfs Qfufs!Gmvsj Qjfssf!Mbwbodiz Federalni istra`iva~ki Institut Odsek za p~elarstvo

Mjfcfgjfme-!!4114!!Cfso-

[vajcarska

^lanak je objavqen u ~asopisu

Tdd ix x fj{fsjtdd if!! Cjfofo!! .!! [fjuv v oh

9/1998

institutu. Oni su bili posebno obu~eni za rad na poqu senzorike, i radili su po priznatom standardnom kvalitetu, akreditovanom prema normi TO.FO 45001. Za testove je upotrebqen evropski bagremov med, kao i med od bele sla~ice i {umski med iz [vajcarske. Sa wima su ura|ena dva probna ispitivawa: 1 ) TEST PROBA : Posude sa medom su dobile razli~ite koli~ine jedne od organskih kiselina (mle~na, mravqa, oksalna) ili dodatak prirodnog eteri~nog uqa (timol, kamfor, mentol). U tom ciqu su kiseline rastvorene u vodi, a prirodne materije su dodavane u odnosu 1:1000. da bi se dobila homogena masa, u svakoj od posuda med je me{an staklenim {tapi}em 30 minuta.

2 ) KONTROLNA PROBA: Medu je dodavana voda ili etanol u odnosu 1:1000. I ovde je sledilo dobro me{awe u trajawu od 30 minuta. Od gotovih smesa, napuwene su male plasti~ne posude sa po 10-15 grama meda, i poklopqene. SPITIVAWE MEDA

I

Ukus meda je ispitivan probom iz tri ili dve posude. Pri upotrebi tri posude uvek su se upore|ivali medovi sa

^lanak je objavqen i u ~asopisu Melitagora br. 11/1998.


Alternativno suzbijawe varoe i ukus meda dodatkom i bez dodatka, gde su dve probe bile identi~ne. Osoba koja je vr{ila organolepti~ko ocewivawe meda je morala da otkrije med koji odstupa od ostalih. Pri ispitivawu sa dve posude, obe probe su mogle da budu sa ili bez dodataka. Pri tom je osoba koja vr{i testirawe morala ta~no da otkrije da li su probe istovetne ili ne. Posude sa medom su bile kodirane. Svaka osoba je dobijala maksimalno 15 posuda sa medom po jednom mestu za testirawe. Zatim je signifikantnim testom otkriveno da li su osobe koje su u~estvovale u testu ta~no prepoznale razlike u ukusu meda. Ovo se mo`e objasniti slede}im primerom: pri dvojnom ispitivawu potrebno je 12 ta~nih odgovora za 15 lica i 9 ta~nih odgovora za isto toliko lica pri trojnom ispitivawu. Razlika izme|u probe i kontrole mora da bude pravilno odre|ena sa verovatno}om za odstupawe od ta~nog od najvi{e 5% (podatak u tabeli 0,05). RAG RASPOZNAVAWA

P

supstanca mk/kg

ispitivani neto prag ukusa med

-43-

Najni`a koncentracija jednog od dodataka medu koja se ta~no mo`e prepoznati, uzima se kao prag raspoznavawa ukusa. Na primer, pri ispitivawu mravqe kiseline u medu od borove medqike (tabela 1) nije bila ta~no prepoznata pri 150 mg/kg, ve} na 300 mg/kg. Prema tome, prag raspoznavawa mravqe kiseline je izme|u 150 i 300 mg/kg. EZULTATI I DISKUSIJA

R

Rezultati se mogu videti u tabeli broj 1. Pragovi prepoznavawa ispitivanih kiselina u medu su: -Mravqa kiselina (MrK): 300-600 mg/kg -Oksalna kiselina (OkK): 400-900 mk/kg -Mle~na kiselina (MlK): 800-1600 mg/kg Ovi rezultati ukazuju na to da mravqa kiselina ima najve}i uticaj na ukus meda, dok mle~na kiselina najmawi. Pri tom je od velikog zna~aja i vrsta meda. Na primer, kod bagremovog meda, prag raspoznavawa je na jedva polovini visine istog u {umskom medu, koji je sadr`ina kiseline

zabele{ke o ukusu koji je ispitivan

trojni test sa mravqom kiselinom

bagremov

35

150-300

kontrola: 7,5 +300 mg MrK/kg: 12,5

kiseo med

trojni test sa mravqom kiselinom

{umski

20

300-600

kontrola: 22,2 +600 mg MrK/kg: 35,1

kiseo med

dvojni test sa oksalnom kiselinom

bagremov

12

300-400

kontrola: 7,1 +400 mg OkK/kg: 13,9

kiseo med

dvojni test sa oksalnom kiselinom

{umski

12

700-900

kontrola: 26,8 +900 mg OkK/kg: 44,0

kiseo med

bela sla~ica

17

800-1600

kontrola: 20,3 +1600 mg MlK/kg

kiseo med

test sa mle~nom kiselinom

Tabela 1: Prag prepoznavawa ukusa meda pri dodatku oksalne i mle~ne kiseline u med


-44-

Savremeni principi p~elarewa 2

aromati~niji i ja~i, pa zato mo`e da bez promene ukusa nosi ve}e koli~ine dodataka nego slabo aromati~ni bagremov med. U Italiji su do{li do sli~nih pragova prepoznavawa mravqe kiseline u medu, dok oksalnu i mle~nu kiselinu jo{ nisu senzorno ispitivali. U ~istoj vodi, prag prepoznavawa za mravqu kiselinu je 10 mg/kg {to je oko 20-50 puta vi{e od onog u medu. RIRODNA SADR@INA KISELINA U MEDU

P

Med i prirodno u sebi sadr`i organske kiseline. Koli~ine variraju u odnosu na poreklo i vrstu meda, i to u {irokim granicama. Sadr`aj mravqe kiseline se kre}e od 5-600 mg/kg, oksalne 1-225 mg/kg, dok kod mle~ne iznosi 10-386 mk/kg. Pri tome, bagremov med sadr`i mawe koli~ine ovih kiselina u odnosu na druge vrste meda. STACI ORGANSKIH KISELINA

O

MRAVQA KISELINA Pri upotrebi u jesen, sadr`aj mravqe kiseline u {e}ernoj hrani u sa}u raste i mo`e da prevazi|e prirodnu sadr`inu vi{e puta. Zatim se koncentracija polako sni`ava zbog isparavwa, i u prole}e dosti`e normalne vrednosti. Zato se i preporu~uje tretirawe mravqom kiselinom u jesen, jer nema {tetnih uticaja na ukus meda slede}e godine. U prole}e se postupak ponavqa samo u slu~aju potrebe, po{to ostaci mravqe kiseline u medu ne isparavaju dovoqno brzo, pa mo`e do}i do mewawa ukusa meda, bilo u prole}e bilo u leto. OKSALNA KISELINA Posle tretirawa u jesen, koncentracija oksalne kiseline u medu slede}e sezone nije bila iznad normalnih granica. Zato mo`e da se preporu~i wena upotreba u jesen, bez opasnosti po kvalitet i ukus meda. MLE^NA KISELINA Pri upotrebi u jesen, sadr`aj mle~ne kiseline u zalihama hrane, odmah po primeni ska~e na 1500 mg/kg, ali se za

samo 4 nedeqe spu{ta na vrednost od oko 500 mg/kg. Ta je koncentracija ispod praga raspoznavawa. Zna~i da mo`e da se upotrebi i na prole}e. RANI^NA VREDNOST ZA SVE KISELINE

G

Kakvo zna~ewe imaju done{eni zakqu~ci sa aspekta zakona? Ne postoje tolerantne vrednosti za pojedina~ne kiseline po{to su one prirodni sastavni delovi meda, ali se uzima kao krajwa granica 40 nBfr kiselina na 1 kg meda. U na{em testu ova tolerantna vrednost za sve kiseline nije bila prema{ena. Sadr`aj pojedina~nih kiselina kao i ukupan sadr`aj kiselina varira od jedne do druge vrste meda u {irokim granicama. Bagremov med i med od ruzmarina recimo, koji sadr`e 5-10 nBfr0lh kiselina, teoretski mogu da prime u sebe vi{e kiselina od livadskog meda ili meda od lavande koji prirodno sadr`e 30-50 nBfr0lh. Pri propisanoj upotrebi mravqe i oksalne kiseline, tokom dve godine na raznim lokacijama u [vajcarskoj, nikada se nije prekora~ila vrednost od 40 nBfr0lh. Ali, sada je utvr|eno da je ova krajwa granica od 40 nBfr0lh koja danas va`i, ipak previ{e visoka, jer odre|eni tipovi meda pokazuju prirodno vi{u sadr`inu vode. Zato Me|unarodna komisija za med predla`e da krajwa granica od sada bude 50 nBfr0lh meda. RAGOVI PREPOZNAVAWA TIMOLA, MENTOLA I KAMFORA Od svih testiranih supstanci timol ima najve}i uticaj na ukus meda. Pragovi prepoznavawa rastu po slede}em redosledu: -Timol (1,1-1,3 mg/kg) -Kamfor (5-10 mg/kg) -Mentol (20-30 mg/kg) Ispitivawe kamfora daje iste rezultate i kod obu~enih i kod neobu~enih osoba za ispitivawe. To pokazuje da i konzumenti bez posebne obuke mogu da prepoznaju i male koli~ine kamfora u medu. I druga istra`ivawa daju sli~ne

P


Alternativno suzbijawe varoe i ukus meda pragove za prepoznavawe timola (0,5 i 2,0 mg/kg) i mentola (36 mg/kg). U vodenom rastvoru kod sve tri supstance na{li smo povi{en prag od 0,1 mg/kg. To je 10-30 puta mawe od vrednosti u medu. STACI ETERI^NIH UQA U MEDU

O

TIMOL U [vajcarskoj va`i tolerantna vrednost za timol od 0,8 mg/kg. Posle tretmana Bqjmjgf! Wbs-om u jesen, u prole}nom medu je izmereno najvi{e 0,5 mg/kg timola. Ali, ako timol isparava cele godine trajnim tretmanom timol-ramom (pogledajte seriju ~lanaka o timol-ramu u prvom delu ove kwige - primedba urednika), mo`e do}i do prekora~ewa tolerantne vrednosti. Zato bi upotreba timola i wegovi h s mes a trebala da o s tane og rani~ena na period posle vrcawa meda i to izme|u avgusta i novembra. MENTOL I KAMFOR Mentol se pre svega upotrebqava protiv trahejnog parazita p~ela. Pri laboratorijskom testirawu je dokazano dobro varoacidno dejstvo kako za mentol, tako i za kamfor. Senzorni pragovi prepozispitivana supstanca

-45-

navawa ove dve materije su na vi{em nivou nego kod timola. Ovo je povoqna informacija za p~elare. U svakom slu~aju, jo{ nije nau~no publikovana primena mentola i kamfora u praksi. EZIME

R

Senzornim ispitivawima razja{weni su pragovi raspoznavawa prisustva i delovawa raznih supstanci na ukus meda. Misli se na tri organske kiseline i tri eteri~ne supstance. Granice su opisane u tekstu iznad. Pri tom med sa mawom aromom podnosi mawe ostatke kiselina od meda sa ja~om aromom. Timol, kamfor i mentol se stavqaju u ko{nice pri alternativnoj borbi sa varoom i delimi~no dospevaju i u med. Propisi zabrawuju dodatke hrani, pa i medu, koji joj mewaju ukus. To zna~i da ostaci ovih supstanci aromati~ne prirode moraju da ostanu u granicama praga raspoznavawa. U praksi se moraju primewivati one metode upotrebe kod kojih postoji garancija da se ukus meda ne}e promeniti posle upotrebe pomenutih supstanci.

ispitivan med

neto

prag ukusa mg/kg

verovatno}a gre{ke u %o

bele{ke o ukusu

trojni test sa timolom

bela sla~ica

16

1,1-1,3

0,05

neodre|en (nepoznat)

dvojni test sa timolom

bagremov

14

1,1-1,3

0,05

neodre|en (nepoznat)

dvojni test sa kamforom

bagremov

15

5-10

0,05

ukus na memlu na hemikalije

trojni test sa kamforom

bagremov

34

5-10

0,001

jak ukus

dvojni test sa mentolom

bagremov

18

20-30

0,05

ukus na bombonu protiv ka{qa

Tabela 2: Prag raspoznavawa prisustva timola, kamfora i mentola u medu


-46-

Savremeni principi p~elarewa 2

Detekcija Varoe Autor ~lanka:

S PHFSS B/!! N PSS TF D PSOFMM V OJWFSTJUZ 3241!!D PNTUPDL I BMM OZ!25964-!VTB (umro 11. maja 2000)

^lanak je objavqen u ~asopisu ostoji dosta dobrih tehnika otkrivawa zara`enosti va{ih p~ela varoom. Ve}i je problem razlu~iti {ta se u stvari doga|a u ko{nici, i kakvu opasnost odre|ena zara`enost varoom predstavqa za dato dru{tvo. U jesen, kada legla ima malo ili ga uop{te nema, brojnost varoe ima druga~ije zna~ewe nego u prole}e, kada dolazi do naglog porasta broja p~ela u va{im dru{tvima. Za vas su interesantna dva pitawa. Kada treba tretirati protiv

P

za juni mesec 1999. godine varoe, i da li va{e p~ele poseduju odre|enu otpornost na wu? Ovo razmatrawe }e se dr`ati metoda i tehnika za otkrivawe varoe, koje bi trebalo koristiti u praksi. Me|utim, ustanovqavawe stepena zara`enosti u va{im ko{nicama je te`ak posao i ne znam niti mogu na}i bilo koga ko mi mo`e dati jasne i koncizne instrukcije! Mi, na `alost, veoma malo znamo o umno`avawu populacije varoe u jednom dru{tvu. Kod azijskih medonosnih p~ela varoa prouzrokuje neka od najozbiqnijih p~eliwih oboqewa. U SAD-u je prvi put ustanovqeno weno prisustvo 1987. godine. Mi danas raspola`emo dobrim hemikalijama za kontrolu populacije varoe, ali se i trudimo da razvijamo p~ele koje }e biti otporne na varou. Jedan od najte`ih aspekata kontrole varoe jeste odre|ivawe intenziteta zara`enosti dru{tava varoom, kao i nala`ewe pravog trenutka za tretirawe koje }e na najboqi na~in kontrolisati parazite. ETODE DETEKCIJE VAROE

M

VAROA NA P^ELI

Postoje razli~ite metode za detekciju varoe i utvr|ivawe nivoa zara`enosti p~eliwih zajednica. One ukqu~uju kako otvarawe poklopqenog legla i uklawawe larvi iz }elija da bi se uo~ila eventualna prisutnost varoa, kada one postaju vidqive, tako i postavqawe lepqivih plo~a na podwa~i ko{nice za sakupqawe otpalih varoa (nekada i


Detekcija varoe upotrebom mre`astih podwa~a) usled zadimqavawa dru{tava, {to za posledicu ima otpadawe varoe na podwa~u i weno prebrojavawe. Postoje varijacije u efikasnosti pomenutih metoda, ali je tretirawe p~ela rastvorima raznih hemikalija mo`da najprihvatqivija metoda utvr|ivawa nivoa zara`enosti dru{tava. Najve}a nepogodnost prskawa rastvorima je sporost u radu, ali i stradawe odre|enog broja p~ela. Me|utim, alternativa je rutinsko tretirawe p~ela, naj~e{}e dva puta godi{we ukqu~uju}i ponekad i tretmane koji nisu neophodni za suzbijawe varoe, ali zato jesu za detektovawe nivoa zara`enosti. IQU[KA ZA OTKLAPAWE POKLOPQENIH ]ELIJA SA]A Viqu{ka za otklapawe sa}a je pribli`no 17,5 cm duga alatka sa 18-20 o{trih igli~astih {iqaka, utopqenih u plasti~ni rukohvat. Naj~e{}e slu`i za uklawawe vo{tanih poklop~i}a sa zrelog meda u sa}u, da bi ga izvrcali. T{bcp (1989) je dao instrukcije za upotrebu ove viqu{ke. On je to i napisao, u prvom ameri~kom dokumentu u kome opisuje pomenutu viqu{ku koju uspe{no koriste u Ma|arskoj za ustanovqavawe prisustva varoe. Za utvr|ivawe postojawa varoe tj. wenu pojavu na {iqcima viqu{ke, oni vade leglo viqu{kom uz odstrawivawe vo{tanih poklop~i}a, i tako ga izla`u pogledu. [iqci viqu{ke su prilikom ovakvog rada postavqeni paralelno povr{ini sa}a sa leglom, a viqu{ka se rukom pomera po sa}u. Na ovaj na~in se 20 do 30 lutki mo`e odjednom izvaditi iz }elija legla. Varoa tako postaje vidqiva na lutkama, i mo`e se izbrojati. Tako|e mo`ete jakim udarcem rukom u ram sa ispra`wenim }elijama legla posti}i da preostale varoe iz }elija padnu na unapred pripremqeni beli papir. Ja sam uspe{no primewivao ovu tehniku za utvr|ivawe prisustva varoe u trutovskom leglu.

V

-47Problem sa ovom tehnikom jeste {to ne daje dobro kvantitativno odre|ewe broja prisutnih varoa u dru{tvu, ali je ve} svakako razlog za zabrinutost ako se na svakoj trutovskoj larvi mo`e na}i po jedna varoa. Me|utim, metoda je brza i ako na svim trutovskim larvama prona|ete samo nekoliko varoa, mo`ete biti sigurni da je zara`enost varoom na niskom nivou. TAR

E

Najpopularnija metoda detekcije varoe jeste postupak kojim se p~ele ~etkom odstrane sa sa}a u jednu ili dve staklene posude od po oko 200 nm!(tre}ina pinta koji iznosi 0,56 m! ) a zatim se poprskaju etrom. Posuda se zatvara poklopcem, a onda je tresemo i okre}emo. U ovim uslovima p~ele uginu, varoe ih zatim napu{taju, i mo`emo ih videti na staklenom zidu posude. Ova metoda sa etrom je jo{ jedna evropska ideja, budu}i da ju je prvobitno osmislio Cvshfuu iz Turske, a tako|e je prvi put i opisana u ovoj zemqi 1987. godine (Cvshfuu-!Lsbou{!j!Dbqj{{j). Dbmefspof i Uvsdpuuf (1998) su preporu~ili da se ova procedura standardizuje kao i samo kori{}ewe etra, jer predstavqa veoma efektivnu metodu detekcije varoe. Unapred odre|en broj i te`ina p~ela, sakupqenih vakuum mehanizmom, zauzima polovinu ili ~etvrtinu staklenog suda. P~ele se u toku dve sekunde naprskaju sprejom za startovawe automobila (dietil etar). Posuda se brzo poklopi, sna`no protrese tokom 10 sekundi, a zatim okre}e oko svoje uzdu`ne ose. Kada se varoe osu{e, mogu}e je i izbrojati ih. Zavisno od pa`qivog rada sa etrom, mogu}e su razlike u uspe{nosti od osobe do osobe, pa se p~ele ponovo mogu staviti u alkohol i protresti, ili u sapuwavu vodu. Efmbqmbof i Ippe (1997) su bili o~igledno nezadovoqni ovom tehnikom upotrebe etra i kvantitativnog merewa broja varoe prisutne u dru{tvu, zato {to su nalazili varijabilne rezultate. Ipak, nalaz metodom sa upotrebom etra da varoe


-48-

Savremeni principi p~elarewa 2

nema u dru{tvu, je ohrabruju}i vi{e nego tuce izra`enih mi{qewa da je tretman neophodan. Veoma je va`no godi{we doba u kom se ispitivawe vr{i, jer je prole}no brojawe mnogo ta~nije nego letwe kada dru{tva imaju veliki broj p~ela. Napomena: Etar je toksi~na supstanca i treba biti obazriv pri wegovoj upotrebi. Ja poznajem nekoliko qudi kojima su nanete povrede isparewima etra. Povrh toga, isparewa uzbu|uju p~ele, pa sprej treba upotrebqavati daqe od ko{nice.

Foto: Ivan Brndu{i}

ASTVORI HEMIKALIJA

R

Najboqi metod utvr|ivawa broja varoe u dru{tvu je stresawe bilo kojih p~ela ~etkom u stakleni sud sa otprilike 500-600 nm vru}e vode, sapuwave vode ili alkohola (Ef! Kpoh, Spnb i Hpodbmwft 1982.). Sud se protrese, varoa otpadne sa p~ela i mo`e se izbrojati. Alkohol je favorit u p~elarskim istra`ivawima, iako moje iskustvo govori da je i sapuwava voda pribli`no isto dobra i pouzdana a jo{ se i lako priprema. EPQIVA PLO^A ZA[TI]ENA @I^ANOM MRE@OM Plo~a lepqivog papira je postavqena na podwa~u i testirana u svrhu utvr|ivawa broja varoe i mehanizama wenog razmno`avawa i `ivqewa. Poznato je da se tako mo`e lako utvrditi broj otpale varoe svakoga dana, iako nisu u potpunosti jasni svi razlozi za{to se to de{ava. Najverovatnije je opadawe rezultat samo~i{}ewa p~ela, wihovog me|usobnog ~i{}ewa ali i tarewa o ostale p~ele. Najve}i broj opalih varoa na podwa~u je sposoban da se ponovo prihvati za drugu p~elu i tako se vrati u podru~je sa leglom. Zadimqavawe dru{tava posle postavqawa lepqive podloge naro~ito poma`e zbacivawe varoa sa p~ela i one padaju na podwa~u. Duvanski dim je posebno efikasan u ovom pogledu, iako je poznato da sli~an efekat daju i mnogi drugi materijali koji se stavqaju u

L

dimilicu, ali su znatno mawe prou~avani. Lepqiva podloga je prepokrivena komadom `i~ane mre`e, kako bi p~elama bio onemogu}en pristup istoj, jer tako i one mogu postati plen umesto varoe. Tbogpse (1999) je vr{io ispitivawa pod istim uslovima u Evropi i Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. Zakqu~io je da kori{}ewe lepqivih podloga usporava razvoj populacije varoe, ali same po sebi one nisu dovoqne da kao usamqeni postupak re{e problem parazitirawa p~ela od strane varoa. Efmbqmbof i Ippe (1997) su pisali da je upotreba lepqivih podloga veoma pouzdana metoda nadzora p~eliwih dru{tava, koja nam poma`e u dono{ewu odluke o vremenu tretirawa protiv varoe. Vi i sami mo`ete napraviti pomenute lepqive podloge tako {to }ete premazati vazelinom ili nekom drugom neutralnom ma{}u obi~an beli ili navo{tani papir, koji ne}e apsorbovati upotrebqeno sredstvo. ISTRIBUCIJA VAROE U KO[NICI

D

Posledwa studija Dbmefspof-a i Uvsdpuuf-a iz 1998. godine pokazuje da varoe nisu podjednako prisutne u svim delovima ko{nice. Nivo zara`enosti me|u p~elama koje se nalaze u delovima ko{nice gde ima meda je upola mawi nego kod p~ela koje se


Detekcija varoe nalaze u prostoru legla. Ovde je tako|e statisti~ki zna~ajna razlika izme|u broja varoe na p~elama na sa}u, i u poklopqenom leglu. Rezultati ovih posmatrawa pokazuju da je utvr|ivawe nivoa populacije varoe najispravnije uraditi u prole}e ili kasnu jesen, kada je najve}i deo varoe na odraslim p~elama. Ako vi na jedan od na~ina ustanovqavate broj varoe u leto kada su dru{tva veoma brojna, najboqe je da to ~inite sa p~elama sakupqenih sa tri ili vi{e ramova legla. Ali, uvek je mogu}e da stresawem p~ela sa ramova legla stresemo i maticu, pa je preporu~qivo da je prvo prona|emo i izolujemo, pa da tek onda uzimamo p~ele za ogled. ^ELE U BRAZILU

P

Mi verujemo da je prekid gajewa evropske medonosne p~ele uslovio pojavu rezistentnih ili tolerantnih p~ela na varou (Misli se na afrikanizirane p~ele koje su prakti~no otporne na varouprimedba urednika). I odakle su do{le p~ele tih tako `eqenih osobina? One bi ina~e mogle nastati kao rezultat specijalnog selekcijskog programa ili posebnim evolucijskim razvojem autohtonih dru{tava na datom terenu. Pravi odgovor na ovo pitawe mo`e proiza}i iz pojedinih zakqu~aka istra`ivawa obavqenih u Brazilu. Me|utim, utvr|ivawe nivoa zara`enosti varoom }e zavisiti od dobre tehnike wene detekcije.

Foto: Ivan Brndu{i}

-49-

Varoe ima na teritoriji ~itavog Brazila, ali afrikanizirane p~ele poseduju visok stepen otpornosti na wu. Prisustvo p~ela sa datom osobinom u Vrazilu je ustanovqeno oko deset godina pre wihove pojave u SAD-u. Nijedan p~elar u Brazilu ne tretira svoje p~ele protiv varoe. I pri najstro`im uslovima istra`ivawa na|ene su samo tri varoe na 100 p~ela, {to je nivo koji se toleri{e od strane p~ela. Takvo stawe nije bilo oduvek. Kada je varoa prvi put ustanovqena u Brazilu, p~elari su nalazili blizu 60 parazita na 100 p~ela, a re|e i vi{e. Broj je ustanovqavan tehnikom prskawa nekim od napred navedenih rastvora hemikalija. O~igledno, afrikanizirane p~ele su i prirodno pokazale rezistenciju na varou odmah po uno{ewu u Brazil. Nije sasvim jasno za{to afrikanizirane p~ele pokazuju izra`enije higijensko pona{awe od evropskih p~ela, a koje je bitno za otpornost na mnoge p~eliwe bolesti. Me|utim, najva`nija je ~iwenica da u Brazilu nema uginu}a dru{tava zbog invazije varoe, kao {to je to slu~aj u Severnoj Americi ili u Evropi.

Trutovi su zbog biolo{kih osobenosti najpodlo`niji napadu varoe


-50-

Savremeni principi p~elarewa 2

KISELINE NISU BAUK Le~ewe varoe bez zaga|ewa meda Nedavno su makedonski p~elari posetili p~elare zapadne Nema~ke, i od wihovih stru~waka izme|u ostalog saznali i kako se tamo pomo}u kiselina suzbija varoa. O tome je u ~asopisu Melitagora (1/2001) pisao urednik istog, gospodin Aleksandar Mihajlovski RAVQA KISELINA I WENE DOBRE I LO[E STRANE Es Stefan Berg nam je predstavio kao delotvornu primenu 60-85% mravqe kiseline, i to natapawem kuhiwske krpe koja se postavqa na podwa~u (ispod mre`e) ili odozgo na satono{e ramova. Oni u institutu savetuju kori{}ewe 60%ne mravqe kiseline. Ako se krpa postavqa odozgo, onda se po zaposednutoj ulici p~ela daje 2 mililitra, a ako se postavqa odozdo, koriste se 3 mililitra po ulici u jednom LR nastavku. Kori{}ewe ove kise-

M

line veoma zavisi od spoqne temperature. Ako je mnogo toplo, brzo ispari i obrnuto. Kori{}ewem metode koju institut preporu~uje (krpa), mravqa kiselina ispari za 24 ~asa. Zato Berg nagla{ava da se krpa postavi uve~e, kada isparavawe startuje sporo. Va`no je i da kiselina po stavqawu u ko{nicu ne po~ne da isparava naglo. Da bi se to spre~ilo, u institutu krpe stavqaju u zamrziva~ pre upotrebe. U Nema~koj je u me|uvremenu razvijen veliki broj na~ina za upotrebu mravqe kiseline. Ali, bez obzira na kori{}eni metod, treba o~ekivati odre|eni gubitak p~ela, legla... ali i matica! Zatim nam je dao sugestije koje se ti~u nagrizaju}ih i korozivnih osobina ove kiseline, i naglasio da moramo biti krajwe pa`qivi pri rukovawu wome, ali i da vodimo ra~una gde je i kako ~uvamo. OMBINACIJA MRAVQE KISELINE I MAJORANA

K

Tretirawe oksalnom kiselinom, pomo}u velikog plasti~nog {prica. Fotografija: Aleksandar Mihajlovski

Zatim je upore|ivao efikasnosti raznih metoda upotrebe mravqe kiseline. U wihovim istra`ivawima se kao najboqi pokazao ve} pomenuti metod sa krpom, ali je va`no da se on mora ponoviti tri puta u razmaku od 3-5 dana. Govorio nam je i o eksperimentima koje trenutno sprovode zajedni~kim tretirawem mravqom kiselinom u bla`oj koncentraciji (15%-na na podwa~i), i eteri~nim uqem od majorana (na satono{ama). Ove dve supstance jedna drugu dopuwuju i pove}avaju efekat na


Kiseline nisu bauk varou (efikasnost do 98%). Ovu metodu su proverili na 1800 ko{nica u jednoj oblasti Nema~ke, kod razli~itih p~elara i razli~itih ko{nica, i interesantno je da nisu dobili iste rezultate efikasnosti kao {to je to bio slu~aj kod ko{nica wihovog instituta.

-51za izbegavawe standardne metode tretirawa prskawem p~ela, ali na `alost nije uspeo da prona|e kakav drugi na~in. On nam je kasnije objasnio primenu pomo}u pi{toqa sa dozimetrom u kome se nalazi 15%-na mle~na kiselina i sa 8 nm se prska svaka strana ramova pokrivenih p~elama. Za sistem potreban za ovo tretirawe treba izdvojiti 250 EFN. Mogu da se koriste i obi~ne ru~ne fine prskalice (za cve}e) ali je te{ko odrediti dozu od 8 nm, i prskawe uvek biva neravnomerno. Zatim nam je pokazao dijagram na kome se vidi da se efikasnost mle~ne kiseline kre}e oko 97%, a oscilacija efikasnosti je bila relativno mala: od 94,2% do 99,8%. Ono {to nije dobro u ovoj metodi jeste {to zahteva mnogo vremena i rada. Ali, daje izuzetne rezultate. Aplikacija mora da se izvr{i dva puta u razmaku od 5-7 dana. Uz to, tretirawe se mo`e da obavqa samo kada u ko{nici nema legla! KSALNA KISELINA

Iz {prica se na kuhiwsku krpu koja je postavqena ispod mre`e na podwa~i, izru~uje odgovaraju}a koli~ina mravqe kiseline. Fotografija: Aleksandar Mihajlovski

POTREBA MLE^NE KISELINE

U

Es Berg nam je govorio da je tretman mle~nom kiselinom skoro idealan za p~ele. Radi se sa koli~inom mle~ne kiseline, koja je otprilike ista kao ona koju sadr`i ~a{a jogurta. Kada se uporedi sa mravqom ili oksalnom kiselinom, ona je daleko jednostavnija za upotrebu, a i p~ele je lak{e podnose. Oni su uzimali matice i izlagali ih direktnom dejstvu mle~ne kiseline, i nisu izgubili ni jednu. Berg nam je rekao da to isto probamo i sa mravqom ili oksalnom kiselinom, pa }emo videti wihove efekte na matice. Problem sa mle~nom kiselinom jeste u na~inu aplikacije. Na ovom problemu je es Berg mnogo radio i isprobao sve na~ine aplikacije, u ciqu da na|e re{ewe

O

Zatim smo ~uli ne{to i o oksalnoj kiselini. Ona je izuzetno opasna za rukovawe, moraju da se nose za{titne rukavice i maske. Kasnije }ete vi{e saznati o wenoj upotrebi, kada }e biti opisana demonstracija upotrebe kako ove, tako i ostalih kiselina. RAKTI^NA PRIMENA OKSALNE KISELINE

P

Nau~nici u Italiji preporu~uju da se protiv varoe koristi oksalna kiselina u obliku kristala i to po slede}em receptu: 10 grama kristala i 100 grama {e}era se rastvori u 100 mililitara vode. Rastvor se dobro izme{a da bi se kristali istopili, i to na 40 Celzijusovih stepeni, jer rastvorqivost ovih kristala nije najboqa. Za aplikaciju rastvor mo`e da se nakapava direktno na p~ele u ulicama. Za ovo tretirawe je najva`nija prva doza. U Italiji, gde uglavnom


-52-

Savremeni principi p~elarewa 2

koriste Dadanove ramove, preporu~uju da nom godi{we, jer ako se jedno dru{tvo tretira dva ili tri puta, sigurno }e se svaka ulica p~ela nakape sa po 5 nm ovog uginuti. rastvora. Kada su u [vajcarskoj i Dejstvo oksalne kiseline nije sisNema~koj, kao i u celoj severnoj Evropi, zapo~eli tretirawe sa ovakvom dozom i temsko, jer je qI kiseline suvi{e nizak koncentracijom, mogli su da potvrde (previ{e je kisela), te je p~ele nikada ne efikasnost datog tretmana, ali su tako|e uzimaju. Smatra se da deluje kontaktno, otkrili da tretirane p~eliwe zajednice iako im jo{ nije poznat pravi mehanizam oslabe u toku zime. Zakqu~ili su da je ta dejstva. koncentracija previsoka za sredwu i sevMi znamo da u Italiji tretiraju dva ili tri puta godi{we, ali u wihovim ernu Evropu. Es Bihler nije znao da nam zajednicama legla ima tokom cele godine. ka`e koja je doza optimalna za na{e prosTako oni ve} za nekoliko nedeqa u tore. Mogao je da nam da preporuku samo za dru{tvima imaju nove p~ele, dok u sredwu Evropu: uzeti 35 grama oksalne nema~kim uslovima jedne iste p~ele `ive kiseline u kristalu, i rastvoriti je u jedi vi{e meseci (zimske). Zna~i, ako se trenom litru {e}ernog rastvora 1:1 ({to je tira vi{e puta tokom godine, tretman ne 2,6%-ni rastvor kiseline). I u Nema~koj sme da se sprovodi dva puta na istim (zimkoriste 5 nm ovog rastvora za punu ulicu skim) p~elama. p~ela na Dadanovim ramovima, a kod ni`ih ramova 3-3,2 nm. Kada se ovaj tretRAKTI^NA PRIMENA man primewuje, krajem novembra ili u MRAVQE KISELINE decembru, p~eliwe dru{tvo pokriva izme|u 6 i 7 ramova ako je slabo i 8 do 12 Es Berg je vi{e naklowen upotreako je jako, {to zna~i da po dru{tvu bi 3 ml 60%-ne mravqe kiseline po moramo da upotrebimo 50-60 nm rastvora. zahva}enoj ulici p~ela, nakapanoj na kuhiZatim smo od dr Bihlera dobili wsku krpu, i stavqenoj na podwa~u, ispod nekoliko preporuka kojih se moramo mre`e, nego upotrebi 2 ml kiseline po pridr`avati pri rukovawu sa oksalnom ulici postavqenoj na satono{ama. kiselinom. Kristali kiseline mogu da Kuhiwske krpe su na p~eliwak done{ene u prodru kroz pore ko`e {to je veliki malom fri`ideru, i zaista su bile veoma rizik po zdravqe. Kada se rastvor pravi hladne. P~elarka Maja Dra`i} je ~ak bez obavezno moramo da nosimo rukavice i rukavica izvela tretirawe mravqom masku za lice, da se ne bi udisala isparekiselinom, a na{ doma}in se zbog toga i wa. Kada se rastvori, vi{e ne predstavqa naqutio i ukazao na opasnost. veliki rizik po onoga ko je koristi. Dok je trajala demonstracija, moju Es Bihler se onda spremio da pa`wu je privukao radnik otvori dru{tvo, kako bi instituta koji je otvorio procenio koliko je jako i jednu od susednih ko{nica, k o l i ko mu j e ras tvora izvadio je ram i ne{to prepotrebno. Procenio je da mu brojavao, i u tabeli zapisitreba 30 ml i velikim vao izbrojano. Kada sam se {pricem je krenuo da nakapribli`io, zakqu~io sam pava rastvor po p~elama, ono {to mi je i sam radnik Po wemu, efikasnost ovog potvrdio, da je na tom ramu tretmana se kre}e od 90izvr{eno ubadawe 100 95% i samo deo efekta se zatvo r en i h } el i ja l egl a ostvaruje odmah po iglom, pa se sada, posle nekoaplikaciji, dok ugiwavawe varoe traje nekoliko Maja Dra`i} tretira liko ~asova broje o~i{}ene, slede}ih nedeqa. Za oksalnu p~ele bez rukavica, {to otvorene i neotvorene }elije. je vrlo opasno. Da, to je bio test za utvr|ivawe kiselinu va`i pravilo da se Fotografija: wome sme tretirati samo jed- Aleksandar Mihajlovski nivoa higijenskog pona{awa.

P


Optimalni rok prihrawivawa

-53-

OPTIMALNI ROK JESEWEG PRIHRAWIVAWA Autori:

V. I. Lebedev, V. P. Lebedeva, M. P. Solovova NII p~elovodstva gorod R}bnoe, Rqzanskoj obl.

^lanak je objavqen u ruskom ~asopisu P^ELOVODSTVO br. 7 za 2000. godinu

jesen se p~ele prihrawuju u tri Prihrawivali smo ih 65% {e}ernim slu~aja: pri nedostatku hrane u sirupom u razli~itim rokovima: 18. i 30. gnezdu; zbog zamene nekvalitetnog avgusta, 5. i 20. septembra. [e}erni med, ili brzo kristali{u}eg meda; zbog profidobijen preradom {e}ernog sirupa od lakse nozemoze (u mestima gde p~ele sisstrane p~ela smo ocewivali prema stantematski sakupqaju jesewu medqiku). dardu i pokazateqima GOST 19792-87. Slede}i faktori imaju uticaja na Sigurno je da na sazrevawe hrane u uspe{nost i kvalitet zimovawa posle ko{nici uti~u mnogi faktori: koncenjesewe prihrane {e}erom: koli~ina tracija {e}ernog sirupa i wegova prera|enog {e}era, koncentracija koli~ina, vremenski rok wegove prerade, {e}ernog sirupa i vreme prihrawivawa. ja~ina dru{tva i fiziolo{ko stawe Prva dva faktora su veoma p~ela, vrednost temperature u ko{nici i u spoqnoj sredini. detaqno izu~ena (A.G. Mart}nov, 1978; U vreme pa{e med obi~no sazreva M.V. @erebkin, 1979; G.F. Taranov, 1986; od 3 do 8 dana (u zavisnosti od koli~ine V.I. Lebedev i A.I. Toropcev, 1996). tara i ja~ine Dokazano je da prihrawivawe J d o n ed{reun{otgv an)e. k U optimalnim {e}ernim sirupom u kasnu jesen E fo S uslovima (na pa{i vodi u fiziolo{ko iscrE to pqewe p~eliweg orga:Br N gre~ihe) med obi~no nd sazreva oko 6 dana, dok nizma, skra}uje joj u{ `i vot i pog or{ava i} se proces invertovawa saharoze produ`ava na r e zultate z imovaw a 10-12 dana. Kako bi (M.V. @erebkin, Q.L. utvrdili du`inu peri[agun, 1971). U literaoda invertovawa turi se ne nalaze saharoze u jesen prieksperimentalni likom prihrane 65%podaci o uticaju roka im sirupom, uzimali smo prihrawivawa {e}ernim uzorke prera|ene hrane 3, 9 i 24 sirupom na p~eliwu zajednicu. dana posle prihrawivawa. Da bi razre{ili odre|ene Intenzivnost udaqavawa vi{ka dileme mi smo izvodili eksperimente dve vlage iz sirupa u jesen i dodavawa u wega godine. Svake od godina smo formirali kisele reakcije, je prakti~no istovetna ~etiri grupe dru{tava od po pet zajednica kao i pri preradi nektara za vreme pa{e. koje su u svemu bile sli~ne.

U


-54-

Savremeni principi p~elarewa 2

Ve} kroz tri dana posle wegovog unosa u }elije sa}a, sirup po kiselosti i sadr`aju vlage odgovara zahtevima GOST-a. Prema tome, najve}u koli~inu vode iz sirupa p~ele uklawaju u prva tri dana prerade. Za slede}ih ru { e} e {est dana sadr`aj a n vode se sni`ava le e u proseku samo ~ P n a 4 % i na d a qe prakti~no ostaje neizmewen. Kiselost hrane je posle tri dana prerade 3,7 a kasnije se ta vrednost smawi na samo 0,1. Bitne su uo~ene razlike u du`ini inverzije saharoze. Tri dana posle prihrane u prera|enoj hrani smo na{li u proseku oko 23% saharoze. Za narednih {est dana koli~ina redukovanih {e}era se uve}ala na samo 7,6% (q<0,95). Sigurne razlike ovog parametra su se ispoqile posle 21. dana. Tada sadr`aj saharoze u prera|enoj hrani nije prelazio 10%. Prema tome, biolo{ki potencijal p~ela za inverziju saharoze je dosta ni`i u jesen nego u leto. To se mo`e objasniti nizom faktora. U jesen u dru{tvu ima 2,1-2,4 puta mawe p~ela nego leti. Aktivnost invertaze u septembru je zna~ajno ni`a nego u julu (mesec dobrih pa{a u Rusiji - primedba urednika). U jesen, u periodu davawa sirupa, u gnezdu se nalazi veoma malo legla, koje ne zauzima veliku povr{inu, {to je ujedno jedna ograni~ena zona povi{ene temperature. Najve}a aktivnost invertaze je pri temperaturi od 34-35oD, a ona je u tom periodu stabilna samo u blizini legla. Nije slu~ajno da p~ele ba{ u tu zonu odmah po unosu privremeno skla-

di{te kako nektar tako i {e}erni sirup. Kroz jedan dan u skladu sa procesom zgu{wavawa unete hrane, p~ele je prenose na mesta udaqenija od legla. Nismo ustanovili uverqive razlike u kvalitetu hrane dobijene od {e}era, u poklopqenim i nepoklopqenim }elijama sa}a. Smatra se da je poklapawe meda vo{tanim pokl o p ~ i } i m a pokazateq okon~awa biohemijskih procesa pri preradi nektara u med. Nezreli med se odlikuje povi{enim sadr`ajem vode (vi{e od 21%) i saharoze (vi{e od 10%). Ovo gledi{te je ta~no za prirodni med, koji p~ele prave od nektara za vreme glavne pa{e. Hrana, pripremqena u jesen od {e}ernog sirupa, uzorkovana iz zape~a}enih i nezape~a}enih }elija, nije pokazivala zna~ajne razlike ni po jednom od prou~avanih pokazateqa. Glavni faktor koji uti~e na zape~a}ivawe, jeste sadr`aj vode u medu. P~ele po~iwu da poklapaju {e}erni med kada sadr`i 15-21,9% vode. Wegovo sazrevawe se nastavqa i ispod vo{tanih poklop~i}a (Ova tvrdwa je bar za urednika, jedan sasvim novi aspekt p~elarstva. Vi{e puta sam ~uo od pojedinih starijih p~elara kako ne vrcaju bagremov med sve do jeseni, jer samo tada dobijaju zaista kvalitetan med. Me|utim, nisam prihvatao wihov stav, jer nije bilo nau~ne potvrde u meni dostupnoj literaturi. Zaista sam detiwasto sre}an zbog ovog saznawa, i izviwavam se pomenutim p~elarima koji su empirijski do{li do ovakvog podatka, jer im nisam verovao. Iskustvo je krov ku}e znawa - primedba urednika). Da zakqu~imo: po~etak poklapawa }elija sa hranom opredequje wena vla`nost. Invertovawe saharoze u jesen prakti~no jednakom intenzivno{}u napreduje kako u poklopqenim tako i u


Optimalni rok prihrawivawa

-55-

nepoklopqenim }elijama. U tom delu godine, i uzorkovanog po~etkom zimovawa, godine p~ele zna~ajno mawe poklapaju je pokazala da se i u tom slu~aju javqaju hranu, nego leti, {to se obja{wava statisti~ki zna~ajne razlike u koli~ini wihovom malom brojno{}u, mawom prostih {e}era (q>0,99) i saharoze sposobno{}u lu~ewa voska i gradwe sa}a (q>0,99). U hrani pripremqenoj u septem(Uz to, nema dovoqno p~ela starosti od 8bru, saharoze na po~etku zimovawa ima 10 dana, a to su upravo p~ele koje u najve}oj vi{e za 2,5 puta (19,4%) nego u hrani meri poklapaju med - primedba urednika). pripremqenoj u avgustu (7,9%). Samo je P~ele u jesen prime obi~no {e}erni med pripremqen u avgustu odgoveliku koli~inu sirupa, i to u jednom ili varao zahtevima GOST-a. Treba re}i i to u dva obroka, za veoma kratko vreme. da {to se kasnije u jesen pribegne Verovatno, kod malog broja p~ela to prihrawivawu, to p~ele mawu povr{inu doprinosi nezna~ajnom aktivirawu dobijenog {e}ernog meda poklapaju vo{tanih `lezda. Po{to p~ele brzo vo{tanim poklop~i}ima. prestaju sa unosom novih koli~ina sirupa, Analiza {e}ernog meda, ~iji prenos iz hranilica u ko{nicu kod koji su p~ele spremile u raznwih stvara iluziju pa{e, prekida se im periodima godine, ali lu~ewe voska. U jesen ~ak i hranu sa miniuzorkovanog krajem malnom vla`no{}u p~ele ne poklapaju aprila, pokazau potpunosti. la je da su i Ustanovqeno je da koli~ina rokovi jeseweg prostih prihrawi v a w a { e } e r n i m sirupom zna~ajno uti~u na proces invertovawa saharoze, na wenu koli~inu u zimskoj hrani, i posledi~no, na kvalitet tih zaliha, kao i na intenzivnost poklapawa }elija sa {e}ernim medom, wegovu kristalizaciju i rezultate zimovawa. U hrani koju su p~ele pripremile od 65% {e}ernog sirupa sredinom i {e}era krajem avgusta, mnogo je vi{e i kolS A D E-a APIMONDIJE i ~ i n a prostih {e}era (q>0,99), i O A P I T E R A P I J I saharoze ostali zna~ajno mawe saharoze (q>0,99), nego u hrani od istog takvog {e}ernog sirupa, na nivou sa po~etka koji je prera|en od strane p~ela po~etkom zimovawa. Zna~i, inverzija saharoze u i sredinom septembra. Sadr`aj saharoze }elijama sa}a zimi prestaje zbog niske se prose~no uve}ao u septembarskoj temperature. Najverovatnije, invertoprera|enoj hrani za 2,7 puta (u avgusvawe se obavqa samo kada je temperatura tovskoj je bilo 8,1% saharoze, a u septemmeda vi{a od 25oD. barskoj 21,9%). Nisu utvr|ivane razlike kako u Analiza {e}ernog meda, koji su koli~ini vode tako i u kiselosti p~ele spremile u raznim periodima {e}ernog meda, dobijenog u raznim peri-

P^ELA

U

RAJU


-56-

Savremeni principi p~elarewa 2

odima godine, tj. rokovima prihrawivawa {e}ernim sirupom. Ustanovqeno je jasno pravilo intenziteta kristalizacije zimske hrane u zavisnosti od koli~ine saharoze u woj, roka prihrawivawa {e}ernim sirupom, kao i postojawa ili odsustva vo{tanih poklop~i}a. [to se kasnije u jesen prihrawuje {e}ernim sirupom (prihrawivali smo 18. avgusta i posle 20. septembra) to vi{e ima saharoze u prera|enoj hrani, ~ak 6,8 puta vi{e (3,9% prema 26,4% kod kasnijeg roka prihrawivawa), i to je vi{e }elija ostalo nepoklopqeno, pa je na kraju pove}an za

4,7 puta i stepen kristalizacije u prole}e. Zna~i, rokovi prihrawivawa {e}ernim sirupom u jesen zna~ajno uti~u na nivo invertovawa saharoze, wenu koli~inu u zimskim zalihama hrane, kao i na intenzitet poklapawa hrane dobijene prihrawivawem, ali i na wenu kristalizaciju, {to sve zajedno, opet uti~e na rezultate zimovawa p~eliwih zajednica. U uslovima Centralne Rusije, da bi obezbedili uspe{no zimovawe, deo prirodnog meda moramo zameniti {e}ernom hranom ne kasnije od kraja avgusta.

KOJE P^ELE PREUZIMAJU SIRUP IZ HRANILICE Ovo je jedan od kontroverznijih problema u p~elarskoj literaturi. Urednik je u ciqu wegovog razja{wewa postavio takvo pitawe profesoru Lebedevu na predavawu u Ni{u 17. i 18. marta 1999. godine. Evo {ta je Lebedev odgovorio! ona{awe p~ela pri uzimawu sirupa mo`e veoma naglo da se mewa. To zavisi od vremena, od sezone, koli~ine i koncentracije sirupa. Ako se daje veoma mala doza sirupa od 200 do 300 grama, po pravilu ga uzimaju stare p~ele. One tada sirup preuzmu, donose ga iz hranilice u gnezdo, i predaju mladim p~elama koje }e ga preraditi i smestiti u }elije. Jer, mlade p~ele imaju boqe razvijene hipofaringealne `lezde, te proizvode vi{e fermenata, ~ija je aktivnost tri do pet

P

puta ve}a nego kod starijih p~ela. Mlade p~ele ula`u ogroman napor da bi preradile dodati im sirup. Veoma je interesantno, a pojedini p~elari to i znaju, da p~ele iz hranilice {e}erni sirup prenose na razli~ite na~ine do gnezda. U pojedinim slu~ajevima svaka p~ela ide do hranilice i donosi sirup do gnezda gde ga sama odla`e u sa}e. U narednom slu~aju p~ela preuzima sirup iz hranilice, ali ga predaje drugoj p~eli. [etwa je ina~e nerentabilna. Zato one naj~e{}e organizuju lanac i predaju sirup jedna drugoj, sli~no qudima koji isti sistem primewuju u obavqawu mnogih poslova.


Sve metode dodavawa matica

-57-

Osnovni postulati dodavawa matica

SVE DE O A T W E A M V A A D C O I D T A M Autori: U/T/L/!j!N/Q/!Kpibottpo

Serijal je objavqen u makedonskom ~asopisu Melitagora 1998. godine

ojedine metode iz nekih savremenijih studija su kori{}ene i pre vi{e desetina godina, a veoma ~esto su tada{wa obja{wewa vi{e nego neophodna da se shvati wihova su{tina. Poznato je da su pojedini p~elari osetqivi na ~lanke koji ukqu~uju istorijske ~iwenice i razmatrawa, ali bi tamo gde su prakti~ni i istorijski aspekti krajwe povezani, bilo zbuwuju}e ako bi ih opisivali odvojeno. U pojedinim periodima, kada je recimo pa{a u punom jeku, svaki metod dodavawa matica mo`e biti veoma uspe{an, ali u drugim vremenskim, pa{nim i ostalim situacijama, ~ak i najboqe metode umeju da budu samo delimi~no uspe{ne. Umesto da dajemo dogmatske preporuke, ostavi}emo p~elaru da u skladu sa wegovim specifi~nim okolnostima odabere odre|eni metod, i ne}emo vr{iti bilo kakav uticaj na wega. Da bi pomogli u dono{ewu takve odluke, pomenu}emo i savet M/F/!Tofmhspwf-a iz wegovog odli~nog ~lanka o dodavawu matica: „U~inite sve da pod odre|enim okolnostima, ulo`eni napor i vreme imaju {to mawu cenu koju morate da platite kako bi smawili rizik od neuspeha“. Ako bi trebali da preporu~imo metod koji je najbli`i univerzalnoj pri-

P

meni, to bi bio postupak „ddirektno na ram“ koji je predstavio T/! Tjnnjot jo{ 1881. godine. Ovaj metod ima mnogo prednosti i sa najmawom verovatno}om bi mogao da izazove frustraciju i gubitak vredne matice, {to je veoma va`no po~etnicima, koji nisu u situaciji da prihvate bilo {ta osim 100%-og uspeha. Ako se pritom nova matica doda na ram na kome se izle`u p~ele iz legla, {anse za neuspeh su zaista minimalne. Za po~etak modernog p~elarewa u Severnoj Americi obi~no se uzima Mbohtuspui-ov tekst iz 1853. godine. On tamo ne govori o postupcima za dodavawe matica, ali daje mudar recept za izbegavawe neophodnosti da se tako ne{to uop{te i radi: „Ako bilo koja ko{nica

Posetioci n a p ~eliwaku Milana M ati}a i z [ apca


-58-

Savremeni principi p~elarewa 2

izgubi svoju maticu, ona se obezbe|uje odgajawem druge (sa rama mladog legla) ili zatvorenim mati~wacima iz drugih ko{nica, ali i maticama iz rezerveâ&#x20AC;&#x153;. â&#x20AC;&#x17E;Radi predostro`nosti, ja svim mojim dru{tvima koja odgajaju matice dodajem ram sa leglom i jajima, da bi ona mogla, u slu~aju da izgube gajenu maticu iz bilo kog razloga, da izvedu novu.â&#x20AC;&#x153; AMENA MATICA POMO]U LEGLA

Z

Prva Mbohtuspui-ova sugestija o obezbe|ewu legla bi mogla da bude najomiqeniji metod. On je sasvim sigurno najjednostavniji, i verovatno ima isto tako dobre, ako ne i boqe {anse za uspeh nego alternativne metode. Dru{tvo koje je izgubilo maticu }e proizvesti mati~wake od mladih larvi, a matica }e se izvesti, oploditi i po~eti da pola`e jaja za otprilike jedan mesec. Ovakav metod zamene matica je prihvatqiv ako se primeni na kraju pa{e, ili izme|u rane i kasne pa{e, kada prekid u odgajawu legla ne}e uticati na proizvodwu meda. ATI^WACI

M

Budu}i da su mati~waci zatvoreni 8-9 dana po obezmati~ewu, mo`e da se u{tedi jedna ~etvrtina vremena ako unapred proizvedemo mati~wake, kori{}ewem posebnog dru{tva namewenog u ovu svrhu. U podru~jima gde vremenski uslovi mogu da onemogu}e uzimawe mati~waka od odgajiva~kih dru{tava, stvara se nekoliko dru{tava u istu svrhu, sa me|usobnim razmakom procesa odgajivawa od po nekoliko dana, {to obezbe|uje odgovaraju}e mati~wake onda kada su i potrebni. Otsecawe mati~waka: U ko{nicu mo`e da se stavi i ceo ram legla sa svim mati~wacima koji se nalaze na wemu, i da se tako izbegne otsecawe mati~waka. Pored toga, samo prisustvo ve}eg broja mati~waka mo`e dodatno da osigura uspeh. I mati~waci koji nisu sasvim zatvoreni, a u wima je `iva larva, tako|e se mogu

staviti u bezmati~no dru{tvo, ali samo ako je ono dovoqno jako da mo`e da ih odgovaraju}e neguje. Kada su mati~waci otse~eni, treba biti obazriv kako se ne bi o{tetili. Prilikom otsecawa, otsecamo i deo okolnog sa}a koji }e poslu`iti i prilikom usa|ivawa u bezmati~no dru{tvo. Ako ima mnogo mati~waka, stavqamo ih u malu prekrivenu kutiju, gde ih postavqamo uz pomo} pamuka, u uspravan polo`aj. Mati~wake ne smemo izlagati hladnim vetrovima ili direktnoj sun~evoj svetlosti du`e nego {to je to zaista neophodno. Dodavawe mati~waka ve{ta~kim rojevima: F/Hbmmvq! (1868) je stresawem p~ela stvarao ve{ta~ke rojeve koji su se zaklubqivali tokom 40 minuta, a potom su mogli da se postave na sasvim novo mesto na ramu sa kog se izle`u p~ele i koji ima meda u svojim }elijama. Mati~wak je dodavan slede}i dan. Dodavawe mati~waka nukleusima: Kada komercijalni odgajiva~i matica uzmu maticu iz nukleusa u kom se ona oplodila kako bi je prodali odre|enom kupcu, izme|u ramova kasnije stavqaju zatvoren mati~wak. Nova matica se izle`e, oplodi i kratko vreme nosi jaja, kada se i ona uzima za slede}u turu isporuka kupcima. P~ele koje se u nukleusima pripremaju 4-6 ~asova pre dodavawa mati~waka, i koje se prihrawuju {e}ernim sirupom, sebe smatraju bezmati~nima, i lako prihvataju dodate mati~wake. Pravi se udubqewe u sa}u na oko 5 dn ispod satono{e rama. Gorwi deo mati~waka, tj. sa}e koje smo odsekli sa wim, se pritiska u ovo udubqewe, tako {to pri dnu mati~waka, gde matica izlazi, ne sme biti sa}a. Susedni ramovi se onda pa`qivo pribiju ramu sa ugra|enim mati~wakom. Mati~wake treba postaviti bli`e centru legla, da bi se obezbedila toplota i boqa nega. To je naro~ito va`no kod malih nukleusa, gde mati~waci udaqeni od legla mogu da ne budu prekriveni klubetom, te }e se o{tetiti hladno}om. Nukleus ili dru{tvo kom smo dodali mati~wak ne treba uznemiravati


-59-

Foto: Rodoqub @ivadinovi}

Sve metode dodavawa matica

Sa p~eliwaka Nikoli}a, p~elara iz Slatine kod Leskovca Samo dobre matice obezbe|uju brz i kvalitetan razvoj u prole}e najmawe 10 dana. Onda se vr{i kontrolni pregled, kada maticu mo`emo i da vidimo. Ako posle tri nedeqe matica ne nosi jaja, moramo je zameniti, osim ako se ne~im racionalnim mo`e objasniti wen neuspeh, recimo lo{im vremenskim uslovima za svadbeni let. Kada dobijemo kompaktno leglo, maticu daqe mo`emo dodati dru{tvu normalne snage, a nukleus opet dobija mati~wak po istom principu. IGURNE METODE DODAVAWA MATI^WAKA JAKIM DRU[TVIMA Stara matica se uklawa dan ranije da bi se osiguralo prihvatawe mati~waka. Ako mati~wake moramo da dodamo odmah po obezmati~ewu, moramo ih za{tititi kavezom ili Xftu-ovim {titnikom od spiralne `ice. K/M/Ebwjt (1870) je dru{tvo kome se mewa matica preme{tao 10-15 metara daqe sa ciqem da se starije p~ele tj. izletnice vrate na staro mesto i tamo formiraju nukleus ( to su samo p~ele starije od 20 dana) na ramovima sa praznim sa}em, medom i ubrzo i zatvorenim mati~wakom. Kada bi nova matica po~ela da nosi, roditeqsko dru{tvo je spajano sa nukleusom, a stara matica se ili uni{tavala ili koristila za formirawe nukleusa.

S

[titnici za mati~wake : O/E/ Xftu je 1891. godine patentirao {titnik za matice, napravqen od spiralne `ice duge 4 dn. Patentirao je i verziju od `ice duge 8 dn za kori{}ewe u hitnim slu~ajevima kao i pri dodavawu. Poklopac je zatvarao dowi otvor i punio se poga~om za maticu. Stariju verziju {titnika je napravio S/C/!Pmeu (1866) od `i~ane gaze, a za sme{taj poga~e je kori{}en naprstak. Eppmjuumf (1866) je koristio {titnike za mati~wake kada ih je dodavao dru{tvima za koja je smatrao da slabe. Smatrao je da }e p~ele prihvatiti novu maticu iza{lu iz mati~waka, ako je wihovoj staroj matici potrebna zamena. Usvajawe drvenih ~epova za osnove mati~waka iskqu~ilo je potrebu za {titnicima, budu}i da p~ele mati~wake ru{e vi{e od wihove osnove nego od vrha, gde matica izlazi. (Jo{ jedan od va`nih razloga odbacivawa {titnika jeste i taj {to se smatra da p~ele ne mogu da greju mati~wak u {titniku na odgovaraju}i na~in - primedba urednika). Kavezi za hitno dodavawe mati~waka : Kavezi za ~uvawe mati~waka slu`e sve dok matica ne iza|e i postoje detaqno elaborirani (Xbolmfs) ali i krajwe jednostavni kao {to je Alejev (I/ Bmmfz) i Vestov spiralni kavez. B/F/!Ujupgg je dok je radio u Rutovoj kompaniji dizajnirao kombinovan kavez za hitne namene


-60-

Savremeni principi p~elarewa 2

i dodavawe, koji se i danas koristi i proizvodi kod {vedskih i isto~no-evropskih proizvo|a~a opreme. Varijanta preporu~ena od [vedske p~elarske asocijacije (Twfsjhft! Cjpembsft! Sjltgpscvoe) je relativno jednostavna za izradu i omogu}ava lako uklawawe matice podizawem poklopca. Standardni ram se re|awem ovih kaveza jednog do drugog mo`e koristiti kao prostor za negovawe matica. Druga varijanta jeste ram sa unapred predvi|enim mestom za ugra|ivawe ovakvog kaveza za negovawe matica. Kada se ram ne koristi u ovu svrhu, blok punog drveta na mesto kaveza spre~i}e dru{tvo da gradi sa}e u tom prostoru. Neki kavezi se ka~e na satono{e i postavqaju na mesto jednog od ramova. H/X/! Qijmmjqt je modifikovao Milerov kavez za dodavawe matica tako da mo`e koristiti i za hitno dodavawe, pa ako je izgra|en u obliku slova W (latini~no) mo`e da se ume}e izme|u ramova. EGOVAWE MATICA

N

Mbhtuspui.ovo negovali{te matica u kome se postavqao jedan mati~wak, je u su{tini predstavqalo drveni blok oblika rama, koji je zamewivao jedan od ramova u ko{nici. U wemu su bile izbu{ene rupe od 4 dn u pre~niku i sa obe strane su bile prepokrivene `i~anom mre`om. Mbohtuspui je pisao: â&#x20AC;&#x17E;@ica mora da omogu}ava prolaz p~elama, ali ne i maticama. P~ele tako maticama posve}uju odgovaraju}u pa`wu odmah po izvo|ewu. Sve se mora postaviti u ko{nici koja nema zrelu maticu, ina~e }e p~ele brzo pretvoriti negovali{te u gubili{te. Ja jo{ nisam testirao ovaj plan tako da mogu da tvrdim da sam siguran u wegov uspeh...â&#x20AC;&#x153;. U prvom izdawu pisao je da smatra da je wegov neuspeh sa negovali{tem nastao zato {to nije postojao pristup mati~wacima od strane p~ela, pa u drugom izdawu iste kwige pi{e da se zaista taj razlog pokazao kao kardinalan. On je i preporu~io mali nukleus, kao omiqeni metod za ~uvawe ve}eg broja matica. I K/Ebwjt je 1869. godine predlo`io negov-

ali{te veli~ine rama. Dvanaest kaveza je stajalo u jednom ramu. Kavezi su se mogli oduzimati i dodavati drugim dru{tvima. Ebwjt je preporu~ivao kori{}ewe F/ Qsfvtt-ovog zamre`enog dela u svrhu nukleusa za oplodwu, ~ime je konstruisao kompletan sistem za kontrolisanu oplodwu. Qsfvtt (1869) je smatrao da mre`om odvojeni deo ko{nice koji slu`i kao nukleus za oplodwu matice, ima prednosti jer su p~ele u ostatku ko{nice svesne prisustva matice, i ne}e zapo~eti gradwu mati~waka, kao {to bi ~inile kada bi nukleus bio odvojen pregradnom daskom. I Xpmg je pisao da je i B/Hsjnn koristio negovali{te sli~no ovom, ali je vi{e voleo da ve{ta~kim rojevima dodaje zatvorene mati~wake, ba{ kao {to je to ~inio i Mbohtuspui (1870). I/! Bmmfz (1885) je modifikovao Mbohtuspui-ov blok punog drveta, tako {to ga je na~inio iz vi{e spojenih blokova za wegove kaveze, i na `i~anoj mre`i je isekao rupu tako da p~ele slobodno mogu da prolaze i brinu se o matici. Tako je matica ostajala zatvorena, dok su p~ele slobodno prolazile. Bsuivs! Tubomfz je 1903. razvio kavez za matice u ~ijoj izradi nije kori{}en metal. Xbolmfs je jo{ krajem pro{log veka uspeo da iz mati~waka izvede matice u inkubatoru u kome je toplotu odr`avao pomo}u kerozinske lampe, ili inkubatoru za pili}e koji je zagrevala elektri~na energija. Tamo gde se zahtevaju matice odre|enih morfolo{kih osobina, kao {to je recimo boja, izvo|ewe matica u negovali{tima ili inkubatorima smawuje potreban broj nukleusa. Ovakva oprema je posebno korisna za eksperimentalne procedure koje zahtevaju veliki broj matica na jednom mestu u kratkom periodu.

Dobra m atica p o d odavawu prire|uje o vakav p rizor


Sve metode dodavawa matica

-61-

DODAVAWE NEOPLO\ENIH MATICA Autori: U/T/L/!j!N/Q/!Kpibottpo

Dodavawe neoplo|enih matica se obi~no tretira kao veoma rizi~an posao osim ako se ne dodaju tek izvedene matice.

M

bohtuspui je bio ube|en da je bez osnova tvrdwa Ivcfs-a i drugih, da se matice, pa ~ak i mati~waci, ne mogu dodati obezmati~enom dru{tvu pre nego {to pro|e bar 24 ~asa. On je tek obezmati~enim dru{tvima, uspe{no dodavao mati~wake pred izvo|ewem, i neoplo|ene matice ne starije od 5 ili 6 ~asova (1871). Neoplo|ena matica mla|a od 6-8 ~asova bi}e dobro prihva}ena na mesto oduzete matice koja je polagala jaja. Starije neoplo}ene matice ve} po~iwu da se i pona{aju kao prave matice i dosta se te`e dodaju. Onda je sigurnije staviti je u kavez sa medom i polenom, kako bi mogla i sama da se hrani. Dpmjo!H/!Cvumfs i K/!Tjnqtpo!(1956) su pisali o te{ko}ama pri dodavawu mladih (1-5 dana) i starih (12-28 dana) neoplo|enih matica kavezom ili bez wega. Mo`da je najboqa alternativa da se formiraju mali ve{ta~ki rojevi ili da se sledi savet Eppmjuumf-a i Xfenpsf-a iz 1880. godine da se neoplo|ene matice dodaju „pre nego {to napuste mati~wak“. Ako eksperimentalne procedure zahtevaju dodavawe neoplo|enih matica, mo`e se o~ekivati veliki procenat neuspeha. ANKE MATICA

B

Stara je potreba i praksa privremenog ~uvawa matica do trenutka kada nam budu neophodne. X/! Xijuf (1771) je ~uvao matice u malim kutijama uvijenim u krpe, ili je kutije dr`ao u ko{nicama prihrawuju}i matice medom. Poqski

p~elari tradicionalno ~uvaju vi{ak matica kako bi zamenili izgubqene. Tako E/ Dizmjotlz 1845. pi{e: „P~elar uzima maticu od malog roja, koji ~esto ima i dve ili vi{e matica, ili iz staklene posude pokrivene perforiranom hartijom zbog prolaza vazduha, u kojima p~elari ~uvaju matice dobijene tokom rojewa prihrawuju}i ih medom“. S/! Xjmljo (1870) je putovao po unutra{wosti dodaju}i matice, od kojih je tridesetak nosio u kutiji do dve nedeqe. Od 405 dodavawa, 70 je bilo neuspe{no zbog ovog ili onog razloga. Xfmivztfo je 1871. ~uvao ~ak 50 neoplo|enih matica u dve ko{nice, i wegova je teorija bila da }e one biti dobro negovane sve dok ima mladih negovateqica uz bogati unos nektara ili uz prihrawivawe. Bezmati~nim ko{nicama treba dodavati ramove zatvorenog legla svakih 7-10 dana da bi se p~ele obnovile. I/!Oftcju (1871) je u dru{tvima sa maticama ~uvao dodatne matice u kavezima oka~enim izme|u ramova legla, tokom 3 meseca. D/X/! Ebzupo je ~uvao oplo|ene matice iznad ramova legla tokom 65 dana. Prema D/D/! Njmmfs-u (1889) bezmati~na

Mali oplodwak Foto: Ivan Brndu{i}


-62-

Savremeni principi p~elarewa 2

dru{tva uvek }e hraniti matice ako se nalaze u kavezima iznad gnezda, dok dru{tva sa maticom ho}e da ih ostave gladnima. ^ak }e i bezmati~na dru{tva zanemariti matice ako ne dobiju adekvatnu hranu ili prihranu. I/! Bmmfz (1885), komercijalni odgajiva~ matica, je sugerisao da proizvo|a~i matica u dru{tvima mogu da ~uvaju vi{ak matica i za du`i period ako se p~elama obezbedi da ulaze kod matica u kaveze i brinu se o wima. U wegovoj tehnici rada p~ele su do matice mogle da do|u kroz samo jedan otvor, {to je smawivalo opasnost da p~ele uklup~aju maticu tokom grabe`i, recimo, umesto da matice okru`i mati~nom re{etkom koja omogu}uje istovremeni pristup matici velikog broja p~ela. Bmmfz je davao prednost bezmati~nim dru{tvima, ali je sugerisao da se mogu koristiti i dru{tva sa maticom, pod uslovom da su kavezi iznad gnezda, i iznad mati~ne re{etke kojom }e biti odvojeni od ostatka ko{nice. Kavezi se mogu postaviti izme|u dva rama otvorenog legla koji se podignu iznad mati~ne re{etke sa ciqem da privuku negovateqice legla. P~ele koje se obi~no nalaze u kavezima sa maticama treba da budu odstrawene, a umesto sitnije mre`e koja slu`i pri transportu, postaviti krupniju mre`u.

U/S/! Kfwufd (1951) je postavqao kaveze iznad mati~ne re{etke, ali nije dozvoqavao pristup p~elama do kaveza tokom 3 dana. Kasnije je uklawana i mati~na re{etka. I Txbsuinpsf (1901) je do{ao do sli~nog zakqu~ka o ~uvawu ve}eg broja matica u jednom dru{tvu: â&#x20AC;&#x17E;Tajna uspeha dodavawa ve}eg broja matica le`i u tome da se sve matice dodaju istovremeno p~elama koje su bile bez matice 3 dana. Tako se neograni~eni broj matica mo`e postaviti u kaveze, ali tako da ne mogu da stupe u kontakt jedna sa drugom, a p~ele }e kod wih slobodno ulaziti i negovati ihâ&#x20AC;&#x153;. J/! Gpxmt i O/D/! Kfotfo su tako|e izvestili o ~uvawu matica u jakim dru{tvima. Na sli~ne na~ine tzv. dru{tva-banke i tokom zime mogu ~uvati ve}i broj matica (pogledajte ~lanak o tome u prvom delu ove kwige - primedba urednika). I S/C/! Pmeu je imao nameru da isproba prezimqavawe u wegovim kavezima, ali o tome nije ni{ta objavio. Mbjembx i Fdlfsu! (1950) su uop{teno opisivali tehnike za ~uvawe matica i sugerisali da je po`eqno razvijawe tehnike prezimqavawa banki matica. Ina~e, stotine matica se mogu ~uvati tokom jednog meseca ili i du`e u jakim bezmati~nim dru{tvima tokom sezone odgajawa matica.

Foto:Ivan Brndu{i}

TU E V C A VE N A SK L E RE ^ B P


Sve metode dodavawa matica

-63-

DIREKTNE METODE Autori: U/T/L/!j!N/Q/!Kpibottpo

dodavawa matica

IMINSOVA KOMBINOVANA METODA

S

Ovu najdirektniju metodu dodavawa matica prati reputacija da je najsigurnija. Ram sa sa}em iz nukleusa na kome je nova matica se postavqa na mesto izva|enog rama sa starom maticom koju `elimo da zamenimo. T/Tjnjot-ov opis ovog postupka ne mo`e biti boqi: „Proces zatvarawa matice u kavez zaustavqa polagawe jaja i oduzima mnogo vremena, naro~ito tamo gde se matice mewaju maticama sa istog p~eliwaka... Uspeo sam u uspostavqawu sistema da dodam maticu bilo kojoj ko{nici istom operacijom kojom sam odstranio staru maticu. Nova matica se dodaje zajedno sa ramom punim meda i legla, okru`ena velikim brojem wenih sopstvenih negovateqica. Ovaj postupak mi je pao na pamet zbog ~iwenice da se dva ili vi{e dru{tva mogu sigurno da spoje, me{awem wihovih ramova, dok p~ele ostaju na ramovima. Tako }e i novododata matica biti lako prihva}ena od svih p~ela.“ „Dve cele sezone ja sam produ`io ispitivawa u istom smeru, i od velikog broja dodavawa, nije se desio nijedan nesupeh. Jednu maticu sam 1881. dodavao u ~ak 6 dru{tava, zna~i uvek kod drugih p~ela. Onda sam ~ak razmewivao matice izme|u dru{tava na isti na~in, i kod ovakvih dodavawa opet nije bilo nijednog neuspeha...“ „Po{to imam `equ da svi koji ovo probaju, imaju uspeha, doda}u i slede}e: Pri radu koristite dimilicu u uobi~ajenoj meri. Nikako ne vi{e. Ne radite ni{ta {to bi uticalo na uznemiravawe matice. Ne smete biti nepa`qivi.

Ram koji se dodaje sa maticom na wemu ne sme da se prenosi na otvorenom po p~eliwaku, ve} se to ~ini iskqu~ivo u samoj ko{nici-nukleusu, ili kutiji za ramove bez poklopca, da bi p~ele bile izlo`ene svetlosti i vazduhu. U dru{tvu kome dodajemo ram sa maticom, prvo treba razmaknuti ramove toliko da novododati ram spustimo bez dodirivawa okolnih. Dozvolite da dok nosite nukleus ramovi u ko{nici gde dodajemo maticu tako|e budu izlo`eni svetlosti. Poklopnu dasku stavqamo tek po dodavawu rama sa maticom. Kada nema unosa, dru{tva no}u treba prihraniti.“ Ovaj metod se danas preporu~uje za kasnija dodavawa (avgust ili septembar), kada je odgajawe legla umaweno. Ako se zamena vr{i ranije u sezoni, oko dodatog rama sa maticom se sa obe strane dodaje po jo{ jedan ram sa p~elama iz samog nukleusa. Verzija koju je publikovao Eppmjuumf je preporu~ivala obavezno dodavawe dva rama, a Brat Adam je koristio nukleus od tri rama. Kao i kod drugih metoda i ovde postoji velika neizvesnost uspeha, ako bezmati~no dru{tvo nema meda u izobiqu ili ako nema unosa. Tada je boqe sjediniti ceo nukleus sa dru{tvom kori{}ewem duple `ice ili novinske hartije. Zamena : Matica u punoj nosivosti mo`e se uzeti od dru{tva i staviti na isto mesto sa kog je oduzeta stara matica. Snelgrov ovaj metod preporu~uje samo kada je jaka pa{a, uz uslov da se stara matica na|e uz {to mawe uznemiravawe zajednice. Uspeh mo`e biti ve}i ako su matice sli~ne po uzrastu. Tokom vrcawa meda D/D/! Njmmfs je dodavao maticu direktno me|u p~ele koje su svesne svoje bezmati~nosti. 1870. je sugerisao da se


-64-

Savremeni principi p~elarewa 2

Foto: Ivan Brndu{i}

ipak sa~eka da bezmati~no dru{tvo po~ne da gradi mati~wake.

U[TAWE MATICE NA LETO KO[NICE

P

Metoda A : Pet ili {est ~asova po odstrawewu matice, matica se u kavezu stavqa na leto. Ako p~ele ne poku{avaju da je uklup~aju, mo`emo da je pustimo, iako kasnije mogu da je ubiju i druge p~ele u ko{nici. Metoda B : Matica se zatvara 20 ili 30 minuta u nov kavez koji se zatim postavqa na leto. Ako su p~ele prijateqski raspolo`ene, a matica ne juri tamo-amo po kavezu, mo`emo da je pustimo. Kavez mora biti nov ili dobro o~i{}en tj. poparen vrelom vodom da bi se izgubili mirisi matice ve} dr`ane u kavezu. Metoda V : Matica koja pola`e jaja mo`e da se pusti na leto kada je dru{tvo bilo bezmati~no 24-30 ~asova. Vedmor nagla{ava da se ovo radi samo u prole}e tokom medne pa{e. B/K/! Budifmfv (1920) sugeri{e da p~ele stra`arice ubijaju maticu na letu samo kada weno prisustvo ne odgovara uslovima u ko{nici.

U[TAWE MATICE IZNAD GNEZDA (ubrzana Siminsova metoda) Oduzmite staru maticu dru{tvu 6 ~asova pre dodavawa nove matice, {to se ~ini kada padne mrak. Dr`ite maticu u ~istoj, zasewenoj, aerisanoj posudi tokom 30 minuta. Malo zadimite gorwi deo ko{nice i pustite maticu na satono{e ramova. [to mawe uznemirite dru{tvo.

P

OTAPAWE ILI ZAPRA[IVAWE MATICE U redovnim intervalima, u p~elarskim ~asopisima se objavquju optimisti~ki opisi ove metode. Matica se ovla`i {e}ernim ili mednim sirupom i pusti se kroz otvor na poklopnoj dasci. Ovakvo kori{}ewe meda za primawe matice je preporu~ivao \erzon 1861. godine kako bi matici pomogao da poprimi miris dru{tva. Ali, ako ona padne na podwa~u, mo`e da ugine od gu{ewa pre nego {to p~ele dobiju {ansu da je o~iste od mednog ili {e}ernog rastvora koji blokira wene otvore za disawe, tj. ulaz vazduha. Matice su pojedinci prskali sokovima iz starih matica (H/T/! Dtbujt, 1792), mle~om (1875) ili seksualnim mirisima p~ela (Kpsebo, 1959).

P

NELGROVQEVA VODENA METODA

S

Matica se stavqa u kutijicu koja se potapa u mlaku vodu, sve dok se skoro ne napuni. Posle 5-8 sekundi matica se iz kutije pu{ta kroz otvor na poklopnoj dasci, odakle }e oti}i me|u ramove. Preporu~qivo je da se matica pri~uva u ~istoj kutiji ili kavezu, tako da }e odmah po ulasku u ko{nicu primati hranu od p~ela. Oro{i Pal bele`i Rimurovqev neuspe{an poku{aj da doda maticu iz roja potopqenog u vodu, kao i potapawe p~ela u vodu pre dodavawa matice {to je poku{ao Ri~ard [ulc 1911. godine.


Foto: Ivan Brndu{i}

Sve metode dodavawa matica

-65-

Uz dobru metodu, i deca mogu uspe{no da dodaju matice!

AMIRISANI SIRUP

N

Omiqeni metod p~elara je bio da se razre|enim {e}ernim sirupom naprskaju matica i p~ele kojima je treba dodati. Taj rastvor bi sadr`ao neku mirisnu supstancu, uz verovawe da }e ona maskirati razliku u mirisima izme|u matice i dru{tva. Mbohtuspui je 1853. izvodio takore}i rutinsku manipulaciju prskaju}i sirupom sa mirisom peperminta. D/Q/! Ebebou je vi{e voleo mawu koncentraciju peperminta, a S/N/!Bshp je prskao p~ele i kavez jedan dan pre dodavawa nove matice. K/N/!Qsjdf!(1871) je i ko{nicu davaoca i ko{nicu primaoca matice prskao vodom namirisanom anisom, dan ili dva pre dodavawa matice. Kori{}eni su: limun, pepermint, muskatni orah, vanila, luk, karamela, timol, uqe balzama, anis, razre|eni med itd. Kratki komentar D/D/! Njmmfs-a (1870) racionalno sumira varijabilan uspeh ove metode: „Imao sam poluudavqene p~ele i matice, uz razre|en med jako namirisan pepermintom. Gledao sam i opijene „budalaste“ p~ele koje se prema matici odnose kao da je oduvek znaju, ali i pokoju od wih, nedovoqno opijenu, koja je maticu napadala“. Bra{no i toaletni puder : Nekada je bilo moderno da se p~ele napra{e

bra{nom i tako me{aju. Kada se dodavala matica ona bi se uvaqala u bra{no i takva pu{tala na ram uz {to mawe uznemiravawe dru{tva. Kori{}ewe mirisnog pudera mo`e da prikrije razlike u mirisima matice i p~ela. Anestetik : Tveb (1853) i Ivcfs (1860) su primenili jedan prastari metod imobilizacije matice kori{}ewem dima od Mzdpqfsepo! cpwjtub. B/E/! Kpoft je utvrdio da hloroform ima sli~ne efekte na p~ele. Duvanski dim : I/D/! Cfsobse je objavio kratke instrukcije o upotrebi Alejevog metoda uz upotrebu dima, ali kada je H/N/!Eppmjuumf primenio ove savete, uni{tio je polovinu svojih p~ela. Opis samog Aleja je jo{ drasti~niji od Bernardovqevog. On je koristio duvanski dim da smiri p~ele, dok je tra`io staru maticu, a zatim je sve p~ele stresao u kutiju dimenzija 30h30h30 dn. Wima je onda dodavao novu maticu, a kutiju je zatim dimio i tresao, i na kraju spustio na satono{e da p~ele iza|u iz we. Ko{nicu je posle toga zatvarao. E/N/!Xpsuijohupo!je razvio sli~nu metodu pokrivaju}i maticu medom iz ko{nice kojoj je dodavao istu. G/B/! Tofmm je odstrawivao staru maticu, a posle nekoliko ~asova je zadimqavao oba dru{tva, i primaoca i davaoca matice. Nova matica sa nekoliko svojih negovateqica je ~etkom skidana sa rama na kome se


-66-

Savremeni principi p~elarewa 2

nalazila. Do 1885. kada je I/!Bmmfz napisao svoju kwigu „Iboez!cppl“ on je spomiwao dim od duvana samo kao alternativu prskawa p~ela namirisanim {e}ernim sirupom i preporu~ivao je dodavawe matice u kavezu. Drugi autori, koje smo konsultovali, su vi{e voleli da koriste materijale koji se i uobi~ajeno koriste kao gorivo za dimilicu tokom rada. Viski : H/T/! Dtbujt (1792) je preporu~ivao da se p~ele poliju isparqivim viskijem pre osloba|awa matice, {to mo`e da bude interesantno ako se poka`e i kao efikasno. Dtbujt je osiguravao uspeh posipawem p~ela puderom i prskawem matice sokovima stare matice.

uklup~aju ako je dodamo prerano. On je rukom udarao kutiju tako da je p~ele stresao na dno, i onda je me|u wih pu{tao maticu. Ako se koristi oplodwak ili nukleus ramovi se mogu dodati kasnije. Da bi se izbeglo stresawe p~ela sa ramova, oko podne ko{nicu preme{tamo na drugo mesto. Na weno mesto se stavqa nova ko{nica sa praznim ramovima ili satnim osnovama, a med se ostavqa na wegovom mestu. Posle 24 ~asa maticu mo`emo da pustimo u novu ko{nicu, a ako je neoplo|ena posle 48 ~asova. Posle 1-2 ~asa dru{tva se mogu opet da spoje. Pre stresawa p~ela u kutiju na wenom poklopcu mo`e da se ugradi kavez za automatsko osloba|awe matice. P~ele }e napraviti klube oko kaveza, oslobodi}e maticu i zatim se mogu naseliti u ko{nicu ba{ kao i prirodan roj. RETERIVAWE P^ELA

P

P~ele pod kontrolisanim stresom lako primaju maticu E[TA^KI (TRESENI) ROJEVI

V

Nekoliko stotina bezmati~nih p~ela se strese u kutiju sa mre`om ili ko{nicu, uz pomo} sipaonika, i ~uvaju se na prohladnom, tamnom mestu. Prihrawuju se razre|enim sirupom (ili vodom, ako imaju ramove sa medom). Ako se roj spremi sredinom dana, matica mu se mo`e dodati uve~e (7-8 ~asova posle formirawa roja). H/N/! Eppmjuumf je utvrdio da zatvorene p~ele prakti~no „pla~u“ za maticom ve} 3-4 ~asa kasnije, ali bi mogle da je

\erzon (1861) je dodavao matice direktno p~elama koje su prethodno bile preba~ene u praznu ko{nicu ili trmku. Slede}e jutro ih je sme{tao u ko{nicu sa ramovima. Dana{we generacije p~elara bi se sigurno ose}ale nelagodno kada bi morale da lupaju u zidove ko{nice kako bi naterali p~ele da pre|u u praznu ko{nicu iznad postoje}e, ali je ovo bio metod za pravqewe „ve{ta~kih rojeva“ kada su se p~ele ~uvale u trmkama. Da je ovaj metod bio kako brz, tako i lak, potvr|uje komentar T/N/!Mpdlf-a (1877) Alejevog metoda sa duvanskim dimom: „U najve}em broju slu~ajeva ja sam utvrdio da je mnogo efektivnije da se p~ele i matica preteraju napoqe“. Alej je tvrdio da je potrebno dva puta vi{e vremena da se vade ramovi u potrazi za maticom. H/N/! Eppmjuumf je kombinovao preterivawe sa stresawem p~ela ispred nove ko{nice, posle ~ega one ulaze u ko{nicu i formiraju klube, a zatim se mogu staviti na ramove kao da su prirodni roj. Rajner je tresao p~ele na platno ispred wihove sopstvene ko{nice i pu{tao je novu maticu da se zajedno sa


Sve metode dodavawa matica wima vrati u ko{nicu. Tvrdio je da pri ovakvom dodavawu nema neuspeha ! K/I/ Uipnbt! i H/! Ibseftuz! su 1867. branili ovakav sistem rada sa istovetnom ube|eno{}u u uspeh. TRESAWE

S

Dru{tvo se obezmati~i, i krajem dana se odstrane svi ramovi i sa wih p~ele stresu na ~ar{av, }ebe ili ve}u platformu ispred ko{nice. Kada se svi ramovi stresu i zamene u ko{nici, nova matica se pu{ta me|u p~ele koje se kre}u ka ko{nici. I stresawe i preterivawe p~ela su relativno brze metode, ali jednom po~etniku mogu izgledati nepotrebno uznemiravaju}e i obeshrabruju}e. DARAWE KO[NICE I DIMQEWE

U

Eppmjuumf (1885) je ovaj metod smatrao isto tako uspe{nim kao i Siminsov, opisan na po~etku ovog ~lanka. On je prvo odstrawivao maticu, i potom obi~nim dimom dobro dimio ulaz u ko{nicu, dok je istovremeno udarao rukom po krovu ko{nice sve dok p~ele ne po~nu da glasno zuje. Zatim je novu maticu stavqao na leto i dimio je sve dok ne u|e u ko{nicu. Uspeh je zavisio od dovoqno efikasnog uznemiravawa i alarmirawa dru{tva tako da su se p~ele dobro nahranile medom, a dim je imao ulogu da prikrije razlike u mirisima. U verziji koju je opisao Dtbujt (1792) ko{nica se toliko uznemiri da se p~ele povuku na jednu stranu. Zatim se poprskaju viskijem, pred osloba|awe matice, koja je pak bila naprskana sokovima stare matice. PAJAWE DRU[TAVA

S

Pod povoqnim uslovima bezmati~no dru{tvo mo`e da se spoji sa dru{tvom koje ima maticu, sa malom verovatno}om da do|e do borbe p~ela. Kada je rano u prole}e ili jesen temper-

-67atura oko 10oD, nema potrebe za zabrinuto{}u kada se jedno dru{tvo stavi na drugo ili ako se ramovi dva dru{tva me|usobno izme{aju u jednom telu. Brz metod za spajawe dru{tava pred sam po~etak pa{e jeste da se ukloni jedna matica, koju mo`emo ili ne moramo sa~uvati u nukleusu za odre|ene potrebe. Onda se ramovi legla oba dru{tva postave u jedno telo odabrane ko{nice sa maticom, odmah do zida. P~ele sa preostalih ramova oba dru{tva se stresaju ispred ko{nice. Stresene p~ele su pod stresom, ulaze u ko{nicu, i zajedno sa izletnicama koje se vra}aju u ko{nicu stvaraju takvu konfuziju da je verovatno}a da do|e do borbe veoma mala. Neki p~elari dime ili prskaju p~ele slabim {e}ernim sirupom, {to je opreznost vi{e. Alternativno se ko{nica sa maticom postavqa iznad mati~ne re{etke bezmati~nog dru{tva, gde se p~ele postepeno me{aju, ili se odvoje duplom `icom tokom 24 ~asa, posle kojih se mre`a sklawa ili zamewuje mati~nom re{etkom ako su dru{tva dosta jaka. Komercijalni p~elari spajaju nukleuse krajem sezone odgajawa matica, bez bilo kakvih mera predostro`nosti. Upotrebqavaju samo grub rad, zadimqavawe i odvajawe ramova, tako da su p~ele izlo`ene suncu i vazduhu pre spajawa. P~ele malih bezmati~nih dru{tava ili dru{tvanca sa la`nim maticama mogu da se stresu ispred nekog drugog dru{tva.

Foto: Ivan Brndu{i}


-68-

Savremeni principi p~elarewa 2 Foto: Brndu{i}

INDIREKTNE

METODE

Autori: U/T/L/!j!N/Q/ Kpibottpo

dodavawa matica

PAJAWE HARTIJOM

S

Kada je priliv nektara tokom leta mali ili ga uop{te nema, potrebne su specijalne mere predostro`nosti pri spajawu dru{tava. Omiqeni metod D/D/ Njmmfs-a je bio postavqawe jednog lista hartije izme|u dru{tava, i bu{ewe vi{e rupa malog promera u centru papira. Ako se ovo uradi neposredno pred mrak, p~ele }e mirno izgrickati hartiju i sjediniti se. Spajawe dru{tava radi prezimqavawa se mora obaviti dovoqno rano, kako bi imali vremena za preure|ewe rasporeda ramova. Ako je jedno od dru{tava nukleus, de{ava se da p~ele ne progrizu hartiju dovoqno brzo. Uop{te uzev{i, slabije dru{tvo se postavqa nad ja~im, bezmati~no ispod dru{tva sa maticom, a ako su zajednice jednake po svemu, dru{tvo koje se preme{ta sa svog mesta ide odozgo. Kesa od hartije : Metod je sli~an prethodnom, ali se ovde matica stavqa u tanku papirnu kesu, prethodno naduvanu, koja se tako|e izbu{i na nekoliko mesta. Kesa se ve`e i postavi u prazan prostor nastao uklawawem jednog rama. Upotreba papirnih kesa je u praksi stara metoda.

Poklopne daske i mre`e : Poklopne ili unutra{we pregradne daske mogu se koristiti za dodavawe dru{tva ili nukleusa ve} formiranom proizvodnom dru{tvu. Uz sopstveni ulaz, nukleus tu mo`e da ostane do preseqewa, ili dok se ne spoji sa dru{tvom ispod sebe. Ako otvor koji postoji na dasci za prolaz p~ela bude pokriven duplom mre`om (kao Snelgrova daska za kontrolu rojewa), toplota }e iz doweg dru{tva pomagati razvoj gorweg, a izjedna~i}e se i mirisi. Dupla mre`a se mo`e brzo napraviti i obvijawem mati~ne re{etke mre`om sa obe strane. Tejlorova tabla za dodavawe je imala pokretnu pregradu na otvoru, koja se regulisala spoqa i omogu}avala je matici da se spoji sa dru{tvom ispod sebe. Sli~nu tablu je napravio i K/F/!Dibncfst, sa otvorom i pregradom na povla~ewe od trake mati~ne re{etke. B/S/! Efmtnbo je konstruisao ram za dodavawe koji se postavqa na vrhu ko{nice, i koristan je kada se o~ekuje lo{e vreme koje bi moglo negativno uticati na dodavawe matica, koje su prethodno transportovane sa daqine. Kavez za transport se stavqa u ram za dodavawe bez


Sve metode dodavawa matica otvarawa ko{nice, i uz neke modifikacije dizajna, p~ele mogu da ulaze u kavez, neguju maticu i da je automatski oslobode. Zamena matica bez obezmati~ewa : Kada se formiraju dva dru{tva jedno nad drugim na pomenuti na~in, mogu se spojiti bez tra`ewa matice doweg dru{tva. Pretpostavka je da mlada matica naj~e{}e pre`ivi. AVEZI

K

Praksa da se matica zatvara u kavez prilikom dodavawa, je dugo opravdavana kao sredstvo za za{titu matice od p~ela dok ne do|e do izjedna~ewa mirisa. â&#x20AC;&#x17E;Nema~ki p~elari su toliko ube|eni da na osnovu osobitog mirisa p~ele prepoznaju tu|inca, tako da uvek koriste Tdijsbdiâ&#x20AC;&#x2122;t-ov postupak za dodavawe matica: maticu zatvore u mali kavez i stave ga u ko{nicu. U kavezu matica pati ~ak i do tri dana. Zatim se osloba|a, i p~ele je prihvataju kao neprikosnovenog monarhaâ&#x20AC;&#x153; (Ivjti, 1815). Grubi kavezi od drveta su imali otvor kroz koji p~ele hrane maticu, dok su oni finiji imali i `i~anu mre`u, i li~ili su na savremene. Interes za dodavawe zrelih matica novoformiranim dru{tvima je naglo porastao uvozom novih rasa p~ela, od 1860. sa italijanskom p~eliwom groznicom. X/X/! Dbsfz i F/B/ Csbdlfuu! su koristili cilindri~an kavez napravqen od kvadratne `i~ane mre`e du`ine 10 dn, sa drvenim ~epovima na oba kraja . Sun|er natopqen medom je obezbe|ivao hranu za matice i wene negovateqice. Oni su zajedno sa Eppmjuumf-om predlagali da se kavez utisne u }elije sa medom da bi se matica i sama hranila, ali Snelgrov je isticao da taj med p~ele umeju da o~iste tako brzo, da matica mo`e da gladuje. On je opisao i ilustrovao {irok spektar kaveza koji su razvijeni za dodavawe matica. Vo{tani kavezi : X/D/! Qfmibn je ~uvao prirodne mati~wake radi dodavawa. B/! Xjdifsut! je ugra|ivao mati~wak u vo{tanu cev. Drugi su koristili satnu osnovu koja je bila uvijena i zatvorena na

-69jednom kraju. Nekoliko malih perforacija u gorwem delu su omogu}avali hrawewe matice. IBRA - Rothemstedovski kavez : Eksperiment izveden u Rothamstedu od strane volontera u kooperaciji sa Internacionalnom asocijacijom za p~elarska istra`ivawa (JCSB) iskristalisao je jednostavan metod koji mo`e da zameni ve}inu drugih (Cvumfs i Tjnqtpo 1956). Metod se razlikuje od ubrzanog T/ Tjnnjot-ovog metoda iz 1888. samo u vremenu. Matica se stavqa u kavez bez negovateqica i hrane, i ~uva se na toplom i tamnom mestu kao {to je xep, tokom 10 minuta. Kada se ukloni matica koju treba zameniti, kavez sa maticom se odmah postavqa izme|u dva rama sa najmla|im leglom u ko{nici i nema uznemiravawa najmawe 4 dana da bi se smawio rizik uklup~avawa, koji obi~no rezultuje smr}u ili povredom matice. Kavez mo`e biti cilindar od `i~ane mre`e (otvori na mre`i ne mawi od 2,5 nn), dimenzija 1,2h9 dn sa poklopcem na jednom kraju od drveta ili plute (ili pak da bude kvadratni kavez dimenzija 2h1,2h9 dn). Oba kaveza su sa druge strane zatvorena listom hartije koja je stegnuta gumicom. Smatra se da je p~elama potrebno dosta vremena da izgrizu hartiju, tako da }e nestati stres nastao dodavawem kaveza i nove matice. P~ele mogu da hrane maticu, a hrana ima miris dru{tva, naravno. P~ele }e dobijati dovoqne koli~ine mati~ne supstance, i ne}e po~eti sa gradwom mati~waka. Ako i krenu da ih grade, kasnije }e ih poru{iti, pa to ne mora da bude znak neuspeha u dodavawu. K/I/! Uipnbt (1867, 1869) je vezivao komad starog platna na kraju `i~anog kaveza koji je stavqao u centar legla. Ako p~ele poku{avaju da grickawem probiju put kroz platno u narednih 48 ~asova, savetovao je pravqewe otvora u wemu i ostavqawe nekoliko kapi meda na platnu da bi se privukle p~ele. T/!Xbhofs je preporu~ivao kori{}ewe platna ili hartije, a I/Q/! Bmmfo! novinsku hartiju natopqenu medom (1871, 1878). Me|utim, H/L/ T{buunbsz!je koristio hartiju jo{ 1759.


-70-

Savremeni principi p~elarewa 2

Kavezi koji se postavqaju izme|u ramova : Kavezi koji se mogu staviti izme|u ramova bez uklawawa jednog rama imaju mnogo argumenata koji ih preporu~uju. Jedan, preporu~en od Asocijacije za proizvodwu matica u Belgiji, je 70 nn dug sa promerom od 18 nn. Kao poklopci na krajevima se mogu koristiti poga~a ili ~ak i mati~waci. Mont-Jovetovi, Ro{fusovi i Slajdovi kavezi mogu da se koriste dvojako, i za dodavawe matica, i kao negovali{ta zrelih mati~waka. U svetu je najpoznatiji kavez koji je dizajnirao Njmmfs. Gapriovi i Mont-Jovetovi kavezi su tako|e kvadratni. Mo`e se iskoristiti metalna mati~na re{etka da se napravi kavez urezan u satono{u, tako da je zaista neprimetan. Automatsko osloba|awe : Potreba uznemiravawa dru{tva po drugi put da bi se matica pustila iz kaveza, ili ponovno putovawe do udaqenih p~eliwaka je eliminisana automatskim kavezima gde p~ele osloba|aju maticu. Vilkins (1870) je na jednom k r a j u k a v e z a postavqao sa}e sa medom, ~ijim konzumirawem su p~ele osloba|ale maticu za dan ili dva. Eppmjuumf je koristio cilindri~an kavez sli~an kavezu Dbsfz-a i Csbdlfuu-a napravqen uvijawem `i~ane mre`e duge 10 dn oko dr{ke za metlu i sa zatvarawem oba kraja. Jedan kraj je imao deo dr{ke od metle du`ine 2 dn, a na drugom od 7,5 dn sa rupom pre~nika 6 nn izbu{enoj kroz sredinu i slu`ila je za puwewe poga~om. Tokom perioda kori{}ewa poga~e, dru{tvo naj~e{}e prihvati maticu. Njmmfs-ov kavez se jo{ uvek prodaje u evropskim prodavnicama p~elarske opreme, iako je jo{ Njmmfs! opisao verziju istog koju je osmislio K/T/!Dbmmcsfbui. Dva kaveza koje su nezavisno opisali I/D/ Lbvu{ i K/X/! Qfufstpo je koristio Lethem kao osnovu za poboq{awe Njmmfs-ovog kaveza.

Daqinsko osloba|awe matice od strane p~elara : X/! Dbss i „Sfogfsxtijsf Cff.Lffqfs“ su eliminisali uznemiravawe zbog osloba|awa matice tako {to su povezali `icu za vratanca wihovih kaveza i otvarali su ih povla~ewem iste van ko{nice (1875). M/!Tvuumjgg je wegovu verziju bazirao na logici da je svako saglasan da se osloba|awe matice mora da obavi uz {to mawe uzbu|ivawe dru{tava (1877). H/X/! Efnbsff! (1882) je tako|e `icom otvarao kavez povla~ewem kroz otvor ko{nice. Princip Bmmfz.D Dibousz : Dibousz je svoj kavez pokazao F/G/! Buxbufs-u 1902. ili 1903. i on je opisan u kwizi „Tusbz Tusbx“ koju je napisao Njmmfs 1904. Su{tina je u tesnom prolazu sa metalnom mati~nom re{etkom ili `icom (Bmmfz je napravio otvor od 4 mm u `i~anoj mre`i), ispuwen poga~om koju p~ele pojedu za nekoliko ~asova, ali mati~na re{etka spre~ava izlazak matice. Teorija je da p~ele ne}e o{tetiti maticu, ve} }e je hraniti i negovati. Kada se drugi, du`i prolaz, ispuwen ve}om koli~inom poga~e, oslobodi za 2 dana, matica }e iza}i iz kaveza. „Matica se ne smatra dodatom dok ne od{eta me|u p~ele. Ako je u kavezu, ona je mo`da u poziciji da bude prihva}ena, ali }e prihvatawe da se dogodi tek po wenom izlasku iz kaveza. Ako se ona odjednom na|e me|u p~elama, mo`e da se uznemiri, ubrza pokrete, i p~ele }e je uklup~ati. Ali, kada p~ele dolaze jedna po jedna, doga|awa skre}u na pravi kolosek (K/!Tnjui, 1921.)“. Opisano je nekoliko varijacija automatskih kaveza koji se mogu upotrebqavati kod Bmmfz.Dibousz-jeve tehnike (Snelgrov, 1940., Aspera, 1909., Ajdeal, 1927., Mont-Javet, 1937., Smit, 1938. i dr.) Kavezi koji se ubadaju u sa}e : Postoji jedan op{ti problem svih kaveza ove vrste. Mora se koristiti kakva traka za wihovo pri~vr{}ivawe, kako ne bi spali sa rama. ^esirovqev `i~ani podupira~ je mo`da dobro re{ewe. Manli je tunel kroz koji matica treba da iza|e


Sve metode dodavawa matica nagorevao usijanim gvo`|em, kako bi osigurao da se matica ne zaglavi me|u vlaknima drveta. 1) Kavez poklapa~ : H/! Lmfjof je koristio cev od `ice oblika poklopca ~iji je rub zabadao u sa}e da bi osigurao da dru{tvo ne o{teti dodate mati~wake. Dana{wi kavezi ove vrste se prave od mre`e sa otvorima koji su premali da bi kroz wih p~ele hranile maticu, pa se postavqaju nad leglom koje je pred izlegawem i poklopqenim medom. Ako takvog legla nema, matici se pre poklapawa obezbede p~ele negovateqice. Matica se osloba|a 2-3 dana kasnije. Mogu}nost da matica snese nekoliko jaja, drasti~no pove}ava {anse za uspe{no dodavawe . Jedan otvor koji bi omogu}io ulaz p~elama, a onemogu}io izlaz matici, bi bio dobro poboq{awe ovog kaveza. Otvor bi mogao da bude zatvoren prvi dan. 2) Mre`a za dodavawe : Ovaj kavez je preporu~ivao X/!Nbqft. Ali, K/F/!Nppsf je sugerisao da ~etiri drvene letvice koje uokviruju `icu pokrivaju previ{e legla, te bi ih trebalo zameniti limenim trakama (1879). Jednu kombinaciju ovih ideja i danas proizvodi nema~ka firma Hsb{f kao â&#x20AC;&#x17E;{vtfu{hjuufsâ&#x20AC;&#x153; ili mre`a za dodavawe. Ovi kavezi su veliki, i pru`aju veliki prostor matici za polagawe jaja. 3) Ameri~ki kavez : Ime mu je dao Snelgrov, i sastoji se od komada `ice dimenzija 15h20 cm, i opisali su ga jo{ Eppmjuumf (1882) i Hsjnfs (1898). U/P/!Qfu je 1880. sugerisao povoqnost kombinovawa kaveza na ubadawe u sa}e i kaveza za transport, kakav je bio Alejev, koji je dosta li~io na dana{we transportne kaveze. Iako je od prve upotrebe do danas kavez na ubadawe u sa}e opisivan kao najsigurniji za uspe{no dodavawe matica, nije intenzivno kori{}en. K/M/! Czfs (1915) je sumirao razloge ove nepopularnosti: 1) tri potrebne posete, 2) strah neiskusnih da ne povrede maticu rukuju}i wome, i 3) opasnost gubitka matice od wenog postavqawa na ram do poklapawa kavezom. Razne modifikacije su parirale ovim primedbama. X/I/! Qsjehfo! (1899) je predlagao bu{ewe rupe kroz sa}e i

-71ispuwewe tog otvora poga~om, gde bi p~ele same oslobodile maticu. B/W/!Tnbmm je u kavez ugradio kalem ~iji otvor je ispunio poga~om, te su p~ele br`e pu{tale maticu, nego da to ~ine otvarawem otvora kroz sa}e ispod kaveza. F/H/! Dbss je preporu~ivao i upotrebu tehnike automatskog osloba|awa matice. Tako|e je pisao i o tome kako je Haviland dodao mati~nu re{etku kavezu, pa su p~ele mogle da ulaze do matice i brinu se o woj. Modifikacija Bmmfz.D Dibousz postupka : Druge modifikacije Smitovog kaveza u~iwene od strane Adama, Piera i samog Smita, ukqu~ivale su i mati~nu re{etku, kao i kanal ispuwen poga~om za automatsko osloba|awe, tako da je bila dovoqna samo jedna poseta p~eliwaku prilikom upotrebe kaveza za ubadawe u sa}e. S/P/C/! Nbomfz, najve}i komercijalni p~elar u Britaniji, dobija 96 %-ni uspeh wegovom verzijom, koja se sastoji od kru`nog rama perforiranog metala, {to zadovoqava primedbe Wumana iz 1879. da je kvadratni kavez nezgrapniji za ubadawe u sa}e.

Nostalgija ili u~ewe od prirode: Milan Mati} kraj vr{kare Savremene ko{nice nam donose vi{e zadovoqstva, ali i rada. Dodavawe matica je samo deo problema, ali i deo radosti.


-72-

Savremeni principi p~elarewa 2

Transportni kavezi i ostale indirektne metode A u t o r i : U/ T / L / ! j ! N / Q/ ! K p i b o t t p o a razmenom matica javila se i potreba pronala`ewa odgovaraju}ih jevtinih metoda slawa matica po{tom. Prvo slawe matica po{tom je verovatno po{iqka D/K/! Spcjotpo-a 1881. iz Ri~filda, dr`ava Wujork, do Mbohtuspui-a u Oksfordu, dr`ava Ohajo, i to ko~ijom. Kvinbi 1868., a Alej 1869. su nudili matice slawem po{tom na kra}a rastojawa, ali je po{tanska uprava uskoro odbila prihvatawe takvih po{iqki, pa je kao jedina alternativa ostao skupqi ekspresni prevoz. B/J/! Sppu je vi{e voleo da {aqe jaja i larve, i oko toga se diglo mnogo pra{ine na skupovima posle 1877. Kuk je 1880. uspeo da dogovori sa direktorom po{ta u SAD-u da privremeno suspenduje zabranu primawa po{iqki sa maticama, {to bi se ponovo razmatralo ako bi neko bio zbog toga â&#x20AC;&#x17E;povre|enâ&#x20AC;&#x153; ili bi po{tanske vre}e bile opet umazane medom. U to vreme je predlo`en veliki broj transportnih kaveza, a 1878. je firma B/J/! Sppu! Dp. prodala Skovilovqev kavez kao i wihov sopstveni pod imenom novanovajlija, jlija u velikim koli~inama. Prvi kavez je imao useke za ventilaciju, koji su omogu}avali protok vazduha kroz kaveze u po{tanskim vre}ama. Eppmjuumf je 1883. opisao jedan kavez i uspehe koje je wime postigao, ukqu~uju}i i prvo slawe matica preko Atlantika do [kotske. G/! Cfoupo! je tvrdio da prioritet ima matica koju je on poslao iz Minhena do Kanade 1883. Po prvi put se Bentonov kavez pojavio i u {tampi u ~asopisu Uif!Csjujti!Cff!Kpvsobm (1880), i wegovo ime se i danas ~esto spomiwe, jer taj kavez danas koristi ve}ina odgajiva~a matica (kavez sa tri povezane komore).

S

Transportni kavezi se uobi~ajeno koriste i za dodavawe matica posle kupovine, ali imaju i neke ozbiqne nedostatke. Predebeli su da bi se stavili izme|u ramova, a ako se postavqaju na satono{e, p~elama je izlo`en samo mali deo mre`e. Mre`a koja se ina~e koristi je sa malim otvorima i ne omogu}ava dobar kontakt matice sa p~elama, pa p~ele pratilice moraju da budu sa maticom u kavezu da bi brinule o woj. To izaziva neprijateqsko pona{awe koje mo`e da uti~e na uspe{nost dodavawa. Kada se mora dodati veliki broj matica, a dobili smo ih u transportnim kavezima, uspeh se mo`e poboq{ati slede}im merama: 1) zamenite sitnu mre`u mre`om sa krupnijim otvorima, 2) oslobodite p~ele pratilice neposredno pred dodavawe matice, ili ih zamenite mladim p~elama iz ko{nice kojoj dodajete maticu, 3) ostavite maticu sa dru{tvom dan ili dva, da se adaptira i odmori od stresa na putu, pa tek onda oslobodite prolaz u kome je poga~a, ~ijim konzumirawem }e p~ele osloboditi maticu. Ako vremenske prilike ne pogoduju dodavawu, matica se mo`e ostaviti iznad ramova dok se vreme ne popravi. Sigurniji metod za dodavawe matice koja je putovala, jeste da se pusti ispod kaveza koji se ubada u sa}e, gde ima mogu}nosti i da polo`i po koje jaje, {to }e uticati na boqi prijem. Metoda izbora je i dodavawe matica na ovaj na~in, ali na leglu koje se upravo izvodi. Hjmmfu.Dspjy transportni kavez mo`e da se adaptira za dodavawe mati~waka, a Snelgrovqev kavez ima veliku {upqinu za lak{e hvatawe matica. Zaista postoji veliki izbor najrazli~itijih kaveza: De Ruterov, Filuelov,


Sve metode dodavawa matica modifikovani Bentonov. Najprostija modifikacija jeste da se stavi par~e mati~ne re{etke nad kra}im kanalom. Par~e lima oblika slova P zatvara kanal tokom jednog dana, a onda se uklawa kako bi p~ele mogle da ulaze i neguju maticu. P~ele pratilice se osloba|aju pred dodavawe kaveza sa maticom. X/!Cblfs je koristio komad drveta dimenzija 7,5h2,5h1,2 dn! koji po du`ini ima izbu{en kanal pre~nika 4 mm koji se puni poga~om. Ovaj komad drveta se pri~vr{}ivao za transportni kavez pored kra}eg kanala ispuwenog poga~om. 180 od 185 matica je uspe{no dodato na ovaj na~in tokom su{nog perioda i bez prihrawivawa dru{tava tokom postupka dodavawa (1925). Kavezi za ramove : Brat Cbjtu iz Nema~ke je 1971. objavio nov metod, po principu „ mati~inog zamka“ . Kavez je napravqen od stranica koje ~ini `i~ana mre`a, tankih krajeva i dna, u koji je mogu}e umetnuti ceo ram, tako da izme|u wega i mre`e ima dovoqno mesta za prolaz p~ela. U kavez je stavqan ram sa radili~kim sa}em, malo poklopqenog meda, polena, mladim p~elama negovateqicama i maticom, a gorwi deo se zatvarao. Zatim se taj ram stavqao u bezmati~no dru{tvo gde je matica nastavqala sa polagawem jaja kao da se ni{ta nije dogodilo. Posle 2-3 dana kavez je uklawan, a ram je ostajao u ko{nici zajedno sa maticom. Mo`da je najprostiji za izradu dizajn kaveza Oro{i Pala, sa~iwen od `i~ane mati~ne re{etke, dve metalne trake u vidu rama i isturenih dr`a~a za ram sa sa}em. Korisnost ovakvih kaveza za pravqewe malih nukleusa, ~uvawe matica i obavqawe raznih eksperimenata je o~igledna.

-73Eppmjuumf!(1885) je koncizno opisao pomenuti metod: „Pri dodavawu matica koje se dobijaju sa drugih p~eliwaka ja sam koristio kavez za ram. Ovde se jedan ram sa leglom pred izla`ewem stavqa u kavez od `i~ane mre`e, zajedno sa maticom i nekoliko wenih negovateqica. Sve se stavqa u ko{nicu 5-6 dana, za koje vreme se dobije kavez pun p~ela, a matica zalegne ispra`wene }elije. Zatim se ram mo`e staviti u neku ko{nicu gde `elimo da izgradimo dru{tvo, gde ga vadimo iz kaveza. Malo dru{tvo se vremenom dogra|uje dodavawem ramova sa leglom pred izlegawem. Ovaj plan je apsolutno siguran i dobar je za „dodavawe“ vrednih i skupih matica. Lo{a strana jeste {to je potrebno dosta vremena da se izgradi jedno dru{tvo. Ako ovo budemo radili u septembru ili kasnije, dru{tvo sigurno ne}e u}i u zimu na najboqi na~in“. Poga~a za kaveze sa maticama : Prihrawivawe p~ela razli~itim formama {e}era je ve} bila utvr|ena praksa u Nema~koj, kada je Mbohtuspui objavio prvo izdawe wegove kwige 1853. Tre}e izdawe iz 1859. je ukqu~ivalo i recept pravqewa poga~a Brata Tdipm{-a , i wegovo ime se jo{ uvek povezuje sa poga~ama. Prvi predlog za kori{}ewe poga~a u kavezima za matice je potekao od J/S/! Hppe-a koji je to napisao u pismu B/J/! Sppu-u 1881. Sppu je eksperimentisao sa slawem matica po{tom u kavezima sa medom ili {e}erom i malom posudom vode. Curewe ove hrane i vode koje se doga|alo u po{tanskim vre}ama je bilo jedan od razloga za{to je po{tanska uprava zabranila primawe takvih po{iqki. Zato je i postojao veliki interes za pronalazak pravog re{ewa. Sjccboet 1953. citira Smita da p~ele jedu poga~u u tunelima/prolazima kaveza brzinom od 2 dn za 24 ~asa. Poga~a mo`e da bude napravqena od meda bez uzro~nika o bolesti, tj. meda zagrejanog do 60 D (to je


-74-

Savremeni principi p~elarewa 2

za diskusiju. Problem je u tome {to se ovakvom obradom meda, stvara otrovna supstanca za p~ele, ING - primedba urednika), sa {e}erom u kristalu, da bi se formirala ~vrsta smesa koju mo`emo ~uvati u tegli. Ako je smesa suvi{e ~vrsta, zagrevamo je me{ewem. Ako se doda malo polena, obezbe|uju se i proteini. Komercijalni odgajiva~i matica proizvode invertan {e}er na slede}i na~in: 500 h kristalnog {e}era se rastvori u 250 h vode na koju se doda jedna ~ajna ka{i~ica vinske kiseline i rastvor o se zagreva na 120-121 D. Sirup se zatim stavqa u teglu i mo`e da se ~uva neograni~eno vreme. Da bi se napravila poga~a invertovani {e}er se zagreva na o 51-60 D. Me{a se sa {e}erom u prahu, koli~inom koja je dovoqna da testo postane dovoqno ~vrsto. Kada su matice zatvorene u kaveze vi{e od jednog ~asa, mora im se obezbediti poga~a, osim ako ih p~ele ne hrane kroz mre`u. Zamena : E/S/!Sptfcspvhi!(1884) je primewivao trodnevni metod zatvarawa dodatih matica kojima su zamewivane stare. On je staru maticu postavqao u kavez iznad ramova tokom jednog ~asa, a zatim ju je zamewivao novom maticom u istom kavezu. Pri zalasku sunca, nova matica je osloba|ana. K/B/! Ipncfsh je 1889. preporu~ivao ostavqawe matice u kavezu 2 ili 3 ~asa, a osloba|awe nove kroz jedan ~as. H/! Sbzops je koristio ovaj sistem sa wegovim kavezom, i ostavqao je maticu u kavezu 24 ~asa pre nego {to bi je oslobodio. U Oldtovoj verziji stara matica se uklawala a dru{tvu je omogu}avano da samo sebi proizvede novu maticu. Kada nova matica iza|e, i uni{ti ostale mati~wake, ali ne izleti na oplodwu, zamewuje se novom oplo|enom maticom koja se ~uva u kavezu tokom 24 ~asa pre osloba|awa. Oldt je rezonovao da p~ele posle kontakta sa neoplo|enom maticom mnogo boqe prihvataju oplo|enu. Ne{to sli~no je opisivao i \erzon. Dodavawe nukleusom : Matici poslatoj po{tom je potrebna jedna nedeqa ili i vi{e da bi obnovila prethodni kapacitet polagawa jaja, pa tokom tog

perioda jako dru{tvo, dobro razvijeno, mo`e da po`eli i da je zameni, iako je ona dobra. Zato je sigurnije da se prvo doda malom dru{tvu, gde }e biti lak{e prihva}ena, a wen, tada ograni~eni potencijal polagawa jaja }e odgovarati snazi tog nukleusa. Nukleus pravimo od najmawe jednog rama, sa leglom pred izlegawem, medom i polenom, zajedno sa p~elama na wemu, ali se i strese jo{ p~ela, dok ram ili ramovi ne budu dobro pokriveni. Obavezno se dodaje i jedan prazan ram. Nukleus se nosi na novo mesto, sutradan }e se izletnice vratiti u svoju ko{nicu, a malo dru{tvance koje smo tako napravili bi}e spremno za prijem matice ili mati~waka. Nukleus mo`emo da formiramo i iznad duple mre`e nad dru{tvom, sa posebnim letom. Obe matice mogu da pola`u jaja, sve do nekog pogodnog trenutka kada odstrawujemo dowu maticu, a dru{tva bez problema spajamo. Mo`emo nukleus da napravimo i u samoj ko{nici, razdvojen od osnovnog dru{tva pregradnom daskom, koja na sredini ima rupu od 10h10 dn prekrivenu duplom mre`om. Dodavawe na leglu pred izle gawem : Kada imamo veoma skupocenu maticu, mo`emo ulo`iti dodatan trud i obezbediti uspeh koriste}i metod D/D/ Njmmfs-a. Sve p~ele se odstrawuju sa jednog do tri rama zatvorenog legla, na kojima se mogu videti p~ele koje se izle`u. Ovi ramovi se stavqaju izme|u ramova sa medom i polenom u jednom telu ko{nice, sa maticom i wenim negovateqicama, a nastavak se dobro zatvori poklopnom daskom. Dok traje period izvo|ewa p~ela, ovaj nastavak se mo`e dr`ati iznad nekog dru{tva, zbog obezbe|ewa toplote, preko duple mre`e, ili u toploj sobi sa zamre`enim letom zbog ventilacije. Kada se izlegne dovoqan broj p~ela nukleus se mo`e preneti na novo mesto, uz su`ewe leta na 1 dn, ili da se ostavi na dru{tvu nad kojim je i bio, uz otvarawe leta pozadi. Ovaj nukleus se kasnije mo`e ceo dodati bezmati~nom dru{tvu, ili se vremenom dogra|ivati do normalnog dru{tva.


Sve metode dodavawa matica Zamena matice qutoj zajednici : Pronala`ewe stare matice u qutom dru{tvu mo`e biti skoro nemogu}e, i potrebne su boqe metode. Kada radimo bilo kakvu manipulaciju, moramo je obavqati pod povoqnim uslovima, kada je toplo, i tokom jake nektarske pa{e, kada su izletnice uglavnom van ko{nice. Ako dru{tvo premestimo na novo mesto nekoliko metara daqe, a na starom mestu ostavimo nastavak sa ramom legla i vi{e praznih ramova, izletnice }e u}i u taj nastavak, a osnovno dru{tvo }emo mnogo lak{e pregledati i dodati mu maticu. Leto zatvaramo. Dru{tvo treba proveriti 4 dana po dodavawu matice, da vidimo da li smo uspeli. Ako jesmo, ko{nicu vra}amo na staro mesto, a p~ele koje }e se vratiti na privremeno mesto, stresamo ispred ko{nice. Mati~waci zapo~eti na ramu legla na starom mestu moraju biti poru{eni. Ako sa dru{tvom jednostavno ne mo`e da se radi, poma`e oduzimawe ramova sa leglom, i wihova raspodela slabim dru{tvima, koja }emo tako poja~ati. Kada dru{tvo svedemo na veli~inu nukleusa, p~ele bi trebalo da su mawe qute. Bi}e lak{e prona}i staru maticu, a dru{tvo }e i mnogo lak{e prihvatiti novu maticu. Iste ove mere poma`u i pri zameni matice izuzetno jakim dru{tvima. Bez obzira koliko je neko dru{tvo mirno u normalnim okolnostima, te{ko je raditi na najni`em nastavku bez uznemiravawa p~ela, i izazivawa stra`arica na ubadawe. La`ne matice : Ako je dru{tvo imalo la`ne matice u kratkom periodu, mo`e da bude dovoqno dodavawe mladog legla, a 2-3 dana kasnije se dodaje matica koja mo`e normalno da zale`e ili mati~wak. Dru{tva sa la`nim maticama kroz du`i vremenski period, su mnogo mawe mirna i preporu~qivo je da se pomere na drugo mesto, a da se na starom ostavi ko{nica sa ramom legla pred izlegawem, kako bi se skoncentrisale izletnice. Matica se dodaje direktno na ram sa leglom. P~ele sa ramova starog dru{tva se stresu na zemqu, a ramovi se vra}aju u praznu ko{nicu na starom postoqu.

-75Ostavqa se jedan ram sa jajima da dr`i na okupu preostale p~ele starog dru{tva, koji se vra}a u ko{nicu na starom postoqu kada matica po~ne da zale`e. Xfenpsf ne veruje da la`ne matice koje se vra}aju na staro postoqe mogu da izazovu bilo kakve probleme, zbog nastale konfuzije. Uobi~ajeni saveti u priru~nicima ka`u da p~ele treba istresti na zemqu, umesto da se poku{a sa dodavawem matice. Potsecawe krila i obele`avawe matica : Ako p~elar `eli da zna koliko dugo }e dodata matica ostati u ko{nici, mora da je obele`i. Potsecawe jednog krila, sa mewawem strane svake godine je metod jo{ iz vremena Vergilija za spre~avawe be`awa roja. Preporu~qivo je ovo prvo isprobati, tj. izve`bati se na trutovima, pa tek onda na vrednim maticama. B/! Cpoofu je obele`avao wegove matice koriste}i vodootpornu boju. Mogu se koristiti razni lakovi kao {to su boje za makete aviona, ili lak za nokte. Matice se obele`avaju prema me|unarodnom petobojnom obrascu. Postoje razni izumi dr`awa matica dok se obele`avaju ili im se krate krila, a {vedski snabdeva~i opremom imaju specijalne kaveze za ovu namenu.

Foto: Ivan Brndu{i}


-76-

Savremeni principi p~elarewa 2 Foto: Rodoqub @ivadinovi}

Autori: U/T/L/! j! N/Q/ Kpibottpo

OSNOVNI PRINCIPI DODAVAWA MATICA od prirodnim okolnostima, jedno p~eliwe dru{tvo vr{i pripreme za odgajawe nove matice tako {to napravi nekoliko mati~waka iz kojih }e iza}i matice, da bi zamenile staru koja odlazi sa rojem ili koju je dru{tvo ozna~ilo slabom i nekvalitetnom i `eli da je zameni tihom smenom. Ako nestane matica u dru{tvu bez mladog legla, ono je osu|eno na propast. Ovo se doga|a kada maticu pojede neki insekt, ptica ili drugi predator tokom wenih svadbenih letova. Dru{tvo }e biti funkcionalno bezmati~no i ako matica ima neku anatomsku nepravilnost koja }e je u~initi neplodnom. U prirodi, dru{tva naseqavaju {umovite regione gde su udaqena jedna od drugih, dok p~elar postavqa ko{nice jednu uz drugu na otvorenom poqu, gde su p~ele izlo`enije mnogobrojnim predatorima. Bliskost ko{nica pove}ava i {anse da matice budu ubijene kada, vra}aju}i se sa oplodwe, u|u u tu|u ko{nicu. Maticu mogu da ubiju i same p~ele uklup~avawem, ako je dru{tvo napala grabe`, ili je na drugi na~in uzne-

P

mireno u kriti~nim periodima. Mo`da je najve}i rizik za maticu period u kome p~elar pregleda ko{nice, kada mo`e lako da je o{teti ili ubije. Roj je jedinica reprodukcije medonosnih p~ela, i sve do nedavno su p~elareve intervencije na p~eliwaku bile bazirane na prirodnim rojevima. U nekim krajevima to je jo{ uvek standardna praksa. Bezmati~nim dru{tvima se obezbe|ivala matica, tako {to su spajana sa malim rojem. D/K/I/! Hsbwfoipstu je opisao vekovima stari metod nema~kih p~elara prostoko{ni~ara. Spajali su male rojeve sa slabim dru{tvima, ali su sa~uvali matice tako {to su ih stavqali u kaveze sa kanalima kojima su one hrawene. Nekoliko ovakvih matica je ~uvano u malom bezmati~nom dru{tvu. Da bi obezbedili da u dru{tvu iz koga je iza{ao roj bude matice, prostoko{ni~ari su dodavali mladu maticu u kavezu, ~iji otvor su prepokrivali voskom. Ako dru{tvo ima maticu, p~ele ne grizu vosak na otvoru, a u suprotnom grizu. Urednik ~asopisa gde je ovo objavqeno je smatrao da se takav rad kod vr{kara grani~i sa


Sve metode dodavawa matica apsurdom, ali ~ak i danas postoje qudi kojima se takav na~in rada vi{e dopada. Ni u ko{nicama sa ramovima nije lako prona}i novooplo|enu ili neoplo|enu maticu, naro~ito u velikom dru{tvu. Ako mu obezbedimo ram sa mladim leglom, bezmati~no dru{tvo }e uvek zapo~eti gradwu mati~waka. Kvinbi je 1853. mewao matice dru{tvima umetawem komada sa}a sa leglom, ali je i smatrao da su dobijene matice slabijeg kvaliteta nego one iz rojevog nagona. Mo`da nema osnova ovakvom pristupu, ali nova matica koja ne pola`e jaja ceo mesec mo`e da bude hendikep ako zamena matica na takav na~in spre~ava razvoj dru{tva pred glavnu pa{u, ili je previ{e kasno za obezbe|ewe kvalitetnih p~ela za prezimqavawe. Zato je preporu~qivo ~uvati rezervne matice u malim dru{tvima u broju od 10-15% broja dru{tava na p~eliwaku, za hitne slu~ajeve zamene matica koje zale`u. Ne mo`e se dovoqno i na pravi na~in naglasiti da je uspe{no p~elarewe uglavnom presretawe i predvi|awe problema a ne wihovo re{avawe kada se ve} pojave . Takav na~in rada zahteva u su{tini i mawe rada, ali i mawe stresa za p~elara koji sve uradi na vreme.

-77zbog toga {to su radili sa dru{tvima koja su se razlikovala jedno od drugog po op{tem stawu, i u karakteru, a efekti ovih razlika su bili nepoznanica za eksperimentatore. 3) Pona{awe matice. K/F/! Qpoe (1886) mo`da nije bio prvi, ali je slu~aj oko pona{awa jasno i kratko prikazao: „Beznade`no bezmati~no dru{tvo obi~no }e prihvatiti bilo kakvu maticu, ako se ona normalno vlada, tj. mirno i hladnokrvno“. Nasledni mehanizmi pona{awa pri poku{ajima opstanka nigde nisu tako vidqivi kao pri aktu dodavawa matice u bezmati~no dru{tvo. Mati~ina genetska kwiga informi{e wen nervni sistem da je ovo onaj moment kada ona mora da se pona{a na odgovaraju}i na~in, najboqe u svom `ivotu. Ako weno pona{awe nije u skladu sa kodom koji radilice nose u jedrima svojih }elija, one }e reagovati iznena|uju}e burno i nasilno pa }e uklup~ati maticu i tako je ubiti. Sa druge strane novoispiqena neoplo|ena matica se odmah dobro prihvata, ali za samo nekoliko ~asova ona o~igledno dobija miris i po~iwe da se pona{a na odre|eni na~in, pa je dru{tvo kome se dodaje tretira kao tu|u maticu, i ophodi se prema woj neprijateqski.

IRIS I PONA[AWE

M

Teorije o dodavawu matica koje je sumirao Sjccboet 1953. svrstavaju se u tri kategorije: 1) Razlika u mirisima matice i dru{tva. Ebwjt (1870) je smatrao da maticu ubijaju p~ele stare od 10 do 20 dana, kada se ona vrati sa oplodwe nose}i miris trutova. \erzon je izvestio da je samo jedna matica od hiqadu koje je on zatvarao u rojeve bila ubijena kada su je p~ele oslobodile, i smatrao je da je ona dobila kakav strani miris poreklom od matice koja je prethodno boravila u istom kavezu. 2) Razlike izme|u stawa u bez mati~nom dru{tvu i stawa u dru{tvu iz kog sti`e nova matica. \erzon (1861) rezonuje da se zakqu~ci eksperimentisawa Hubera i Ramura razlikuju, upravo

EMORALISAWE

D

B/D/! Bnft (1915) je objavio jedan Dodavawe matica ~lanak pod nazivom „D demoralisawem“ u kome opisuje svoj metod pravqewa {okiranog roja, stresaju}i p~ele u praznu ko{nicu, prskaju}i ih vodom, pre pu{tawa matice. Uspeh ove metode pripisivao je neprirodnom stawu dru{tva. To je sli~no Ramurovom iskustvu koje je iskusio Huber: „...prinudio je 400500 p~ela da napuste svoju ko{nicu i u|u u staklenu kutiju, u kojoj je fiksirao malo par~e sa}a na poklopcu. Isprva su bile jako uznemirene, pa im je ponudio novu maticu kako bi ih smirio. Zujawe je prestalo, a nova matica je primqena sa zaslu`enim po{tovawem“. Ovakve


-78-

Savremeni principi p~elarewa 2

neprirodne manipulacije ~ine direktne metode dodavawa toliko uspe{nim, jer odvajawe matice dovodi do nenormalnog stawa u dru{tvu. Kada uslovi nisu nakloweni, kao u bespa{nom periodu, ovakve metode nikako ne uspevaju.

U

KLUP^AVAWE

Bevan sumira eksperimente Hubera sa zamenama matica: „...prijem matice je zavisio od perioda kada je dodata. Ako je pro{lo 24 ~asa od odstrawivawa stare matice, nova matica je dobro primana i lako se uklapala u rad dru{tva. Ako nije pro{lo vi{e od 18 ~asova, ona je prvo tretirana kao zatvorenik, ali joj je posle nekog vremena priznata suverenost. Ako je dodavana posle mawe od 12 ~asova, redovno je uklup~avana i obi~no je umirala od gu{ewa ili gladi. Prema tim eksperimentima ~ini se da je potrebno da pro|e 24-30 ~asova da bi dru{tvo „zaboravilo“ staru maticu, pa da ako do tada ne dodamo novu, dru{tvo kre}e sa gradwom mati~waka. (Koliko se danas zna, sa gradwom mati~waka kre}e se mnogo ranije primedba urednika). Ako im tokom tog vremena dodamo maticu, prestaje gradwa mati~waka, a larve u wima se uni{tavaju. Pri dodavawu dobrodo{le tu|e matice, mnogo joj se vi{e pa`we posve}uje, nego da su je p~ele same proizvele iz sopstvenog mati~waka, barem ima uverqivih podataka o takvom pona{awu p~ela...“. Tu|ice napadaju samo dve do tri p~ele, dok je uklup~avawe „rezervisano“ za matice. Ovo je verovatno bazirano na mirisnim stimulusima ili na razlici u pona{awu matica i p~ela. ^esir (1888) je verovao da nekoliko tu|ica koje su se pridru`ile dru{tvu mogu da predvode jednu ovakvu akciju. Jan{a (1771) je pisao o borbama kada se spajaju dva roja sa maticama u razli~itim stadijumima, npr. oplo|ena i neoplo|ena. Suo~avawe sa jednim ovakvim nepredvidqivim pona{awem dovelo je do mi{qewa da je tendencija uklup~avawa matica uro|ena. Matice retko bivaju ubodene od p~ela koje ih okru`uju, pa matica mo`e

biti spasena dimqewem klupka p~ela, a hladan dim je ne}e o{tetiti. Klupko p~ela mo`e da se baci i u vodu. Efekat je isti. Maticu ne treba ponovo dodavati dok ne razlu~imo koji je razlog uzrok wenog uklup~avawa. ESPECIFI^NI MEHANIZMI

N

Instinktivno pona{awe dru{tva je genetski kodirano, da bi koristilo p~elama u prirodnim situacijama. Otvarawe dru{tva i dodavawe nepoznate matice nije prirodna situacija, i zato pokre}e nespecifi~no, odbrambeno pona{awe p~ela prema tu|incu koji je slu~ajno upao u ko{nicu. Opis takvog pona{awa koji su na~inili Cbumfs i Gsff pomogao je da se na racionalne osnove postavi dodavawe matica. Pokorni napas nik se ne ubada, ali se zato ubada ~ak i p~ela iz svoje ko{nice ako se u~ini agresivnom ostalim p~elama. Isto se doga|a i kod drugih `ivotiwa. H/B/! Xsjhiu! (1866) je pretpostavqao da dru{tvo pod nikakvim uslovima ne}e prihvatiti tu|u maticu osim kao gre{ku u identitetu. Zato metodi za dodavawe matica treba da predstavqaju napore da se prevari dru{tvo. Neuspe{ni poku{aji mogu da budu gre{ka matice, ili odbijawa dela dru{tva da „nasedne“ na prevaru. Reputacija odre|enog soja p~ela da te{ko prima matice mo`e da bude posledica wihove op{te lo{e naravi. Foto: Ivan Brndu{i}


Sve metode dodavawa matica SHRANA DODATE MATICE OD STRANE DRU[TVA

I

Neke od osnova dodavawa matica su postavqene relativno davno, kao {to je to evidentno u opisu starog poqskog p~elarewa iz 1845. (E/!Dizmjotlj): „P~elar je maticu stavqao u komad trske u kojoj je pravio otvore kao na fruli, a zatvarao je oba kraja trske da spre~i bekstvo zatvorenika. Trsku je postavqao izme|u satova ko{nice tokom dva dana. P~ele hrane maticu i navikavaju se na weno prisustvo. Tre}eg dana matica mo`e da se oslobodi, i da joj se omogu}i me{awe sa p~elama koje }e je prihvatiti. Tada se smatralo da }e p~ele ubiti maticu ukoliko se ne bi preduzela ova predostro`nost“. Priznawe va`nosti koju ima ishrana matice od strane zajednice p~ela dok je ona zatvorena u kavezu, je povremeno isplivavalo na povr{inu. Nesbit je 1870. pitao za{to p~ele ne daju matici hranu preko mre`e wegovog kaveza, iako se na wemu nalaze u velikom broju, a Galup mu je odgovorio da wegov kavez nije dobar, i preporu~io je Velhajsenovqev, napravqen od jedne {upqe stabqike, sa usekom dugim 2-5 dn, a {irokim 3 nn, preko kog su p~ele hranile maticu. Danas se za kaveze preporu~uje `i~ana mre`a sa otvorima od 2,5 nn (Gsff i Cvumfs). D/! Ebebou! (1877) se izra`avao preciznije. Koristio je par~e krupno pletene `i~ane mre`e i uvek su matice u kavezima bile hrawene, ~ak i kada je nekoliko kaveza stavqao u jedno dru{tvo, osim ako je dru{tvo uznemirila grabe` ili je kavez postavqen predaleko od legla u slabom dru{tvu kada je nastupilo hladno vreme. Gospo|a M/! Ibsjtpo (1855) je precizirala da p~ele kroz `i~anu mre`u mogu da hrane maticu, da ukr{taju wihove antene i da se sa wom sprijateqe. ^etvorica od 19 „eksperata“ su 1890. preporu~ivali mre`u od 3h3 nn, ali su drugi, ukqu~uju}i i firmu Ebebou! boe Tpot, preferirali krupnije otvore. Ovo nesre}no usvajawe je verovatno bilo odgovorno za neke te{ko}e pri kori{}ewu kaveza. K/!Tnjui je precizirao

-79da je mre`a od 3h3 nn koju je ugra|ivao na svojim kavezima kojima je godi{we dodavao 500-700 matica, uticala na skoro 100%-no prihvatawe. Rezonovawem se dolazi do najosnovnijih postavki koje se sadr`e i u dana{wim preporukama: „Kada se dodaje na stotine netestiranih matica mi koristimo na{ obi~an kavez, kako ga nazivamo. Jedan kraj je napravqen od komada drveta, dok je drugi otvoren, i mo`e se zatvoriti ~epom. Ako nemamo nameru da budemo na p~eliwaku izvesno vreme, koristimo isti ovaj kavez, ali umesto obi~nog ~epa koristimo ~ep sa otvorom u sredini, i punimo ga poga~om, koju }e p~ele pojesti za 2-3 dana. Maticama se potsecaju krila i unose u kaveze. Ne dodaju se p~ele negovateqice, jer mogu uticati na lo{ije rezultate dodavawa. Boqe je da matica bude bez p~ela i hrane u kavezu, ali po{to nam je potrebno dosta vremena da u ko{nice dodamo kaveze sa stotinak matica, moramo da stavimo malu koli~inu poga~e u svaki kavez, ina~e }e matica uginuti od gladi, ~esto ve} za 4-5 ~asova. Stavqa se sasvim malo poga~e, veli~ine glave matice. Matice se mnogo boqe prihvataju ako poga~e uop{te nema. Ne znam za{to, ali mislim da kada ogladni, matica jednostavno tra`i hranu od p~ela, i one joj daju. Tako se mnogo boqe upoznaju i prihvataju. Ovo malo par~e poga~e treba staviti na mre`u, tako da }e ubrzo po dodavawu kaveza nestati. P~ele je pojedu veoma brzo, pa kada matica ostane bez hrane, prinu|ena je da zatra`i istu. Mo`e se videti fenomen uklup~avawa kaveza i istovremenog hrawewa matice. Bilo mi je dosta te{ko da poverujem u uspe{nost ove metode, ali na{i gubici su ekstremno mali (1933)“. Jedna napomena koju je dao Nejbor (1866) slu`i da se opet podvu~e kriti~an faktor pri dodavawu matica: „...postavi italijansku maticu u mali `i~ani kavez ~iji otvori moraju da budu dovoqno veliki kako bi p~ele kroz wih uspe{no negovale maticu, ali i da u isto vreme odbrani maticu od neprijateqstava p~ela. Tri ili ~etiri dana me|usobne komunikacije


Savremeni principi p~elarewa 2

imaju pomirqiv efekat, pa maticu mo`emo da oslobodimo. Kavez za maticu treba da bude pqosnatog oblika da bi stao izme|u dva rama u blizini }elija meda, kako bi se matica i sama hranila ako p~ele budu neprijateqski raspolo`ene prema woj. Po{to se uop{te smatra da je matica hrawena od strane radilica, neophodno je u kavez dodati 5-6 wenih sopstvenih p~ela koje }e je pravilno negovati“. ^ELE NEGOVATEQICE

P

Za nesre}u, Nejbor preporu~uje dodavawe p~ela negovateqica i pokraj ~iwenice da kavez omogu}uje p~elama iz ko{nice da hrane maticu. S. Vagner je uo~io gre{ku: „Mi ne stavqamo p~ele u kavez sa maticom, jer one ponekad sa

qutim p~elama van kaveza igraju igru „oko za oko, zub za zub“ i tako produ`uju neprijateqstvo, {to spre~ava brzo dodavawe matice“. Eppmjuumf! (1884) tako|e smatra da ne treba koristiti p~ele negovateqice, i da wihovo dodavawe uz maticu nije pametno. Vedmor (1963) prime}uje da takva praksa dodavawa p~ela otkriva nedostatak poznavawa pona{awa p~ela. TAWE DRU[TVA

S

Beznade`no bezmati~no dru{tvo obi~no prihvata bilo koju maticu, ali dru{tvo koje ima maticu, neoplo|enu ili o{te}enu oplo|enu, nema spremnost da prihvati drugu. Dru{tvo koje je bilo bezmati~no 12-14 dana ve} mo`e da ima neoplo|enu maticu. Dru{tvo koje uporno odbija prihvatawe matice mora se testirati da

Foto: Aleksandar Mihajlovski

-80-


Sve metode dodavawa matica slu~ajno ve} nema kakvu maticu, ~ak i neotkrivene la`ne matice, i to tako {to se dodaje ram sa jajima iz kojih se upravo izle`u larve. Na wemu }e p~ele kroz 3-4 dana povu}i mati~wake, ako nemaju maticu. Smatra se da se odluka o gradwi mati~waka donosi 6-12 ~asova posle nestanka matice. Ako po~ne gradwa mati~waka, {anse za uspe{no dodavawe su umawene. Uni{tavawe mati~waka pred dodavawe ne pove}ava stepen uspeha, ali kada uspe{no dodata matica zapo~ne sa polagawem jaja, mati~waci }e verovatno biti uni{teni. Kada mati~waci budu zreli, a matice u wima pred izla`ewem, dru{tvo je mnogo prijem~ivije za dodavawe matica. O~igledno su {anse za uspeh ve}e kada dru{tvo i samo o~ekuje pojavu matice. Idealno bi bilo da dru{tvu dodamo novu maticu pre nego {to ono i shvati da je izgubilo staru maticu. Ovo se grani~i sa nemogu}im ako potraga za starom maticom podrazumeva dug i nemiran pregled uz mnogo dimqewa. Boqe je odlo`iti dodavawe dok se dru{tvo ne smiri. Nije preporu~qivo ni dodavati matice dru{tvima koja su na vrhu ekspanzije, ili da se bar usvoji metoda koja ne ukqu~uje tragawe za maticom, kao {to je preme{tawe dru{tva i formirawe nukleusa na starom mestu. Mala dru{tva retko napadaju novu maticu. Kada se donese odluka o zameni matice, primewena strategija mora da bude pa`qivo isplanirana, tako da odgovara okolnostima, umesto da se sledi neka rigidna metoda. Stawa u kojima se mogu nalaziti p~ele tako mnogo variraju da se ne mo`e utvrditi niti jedno jedino pravilo na koje se uvek mo`emo osloniti. Obi~no su najve}e {anse za uspe{no dodavawe u jeku pa{e. Ako dodajemo matice u bespa{nom periodu, treba po~eti sa prihrawivawem dva dana pred dodavawe, i prihrawivati sve dok matica ne pronese. Prihrawivawe ina~e pove}ava {anse za uspeh u bilo kom periodu. Verovatno da u bespa{nom periodu dru{tva uznemiravaju tu|ice, pa je to razlog neprihvatawa stranih jedinki, a ni

-81matice. Tokom najmawe 6 dana MORA se odoleti impulsu i `eqi za pregledom dru{tva posle dodavawa matice, da bi izbegli eventualno uklup~avawe matice. Preuraweni pregled je va`niji uzrok gubitka matice nego {to su gre{ke pri samom dodavawu. AKTORI OKOLINE

F

Uspe{no dodavawe matica je najvi{e rezultat faktora u dru{tvu i okolini dru{tva. Pod idealnim uslovima skoro svaki metod mo`e da uspe kod svih p~elara, dok pod druga~ijim okolnostima ne uspevaju ni najboqe metode kod najiskusnijih p~elara. Lo{e vreme je najva`niji faktor. Su{a prekida medonosnost biqaka i pove}ava opasnost od grabe`i. Dugi, hladni ki{oviti periodi redukuju broj povoqnih dana za svadbeni izlet neoplo|ene matice. P~elari koji `ive u predvidqivim klimatskim podru~jima svoje aktivnosti mogu da planiraju prema kalendaru, dok mi ostali moramo da izbegavamo metode koje zahtevaju obavqawe odre|enih aktivnosti ba{ u odre|eno vreme. Vi{e autora preporu~uje ve~erwe ~asove za dodavawe matica, ali to nije uvek mogu}e, naro~ito ako dodajemo veliki broj matica u jednom danu. Za idealne se smatraju mirni periodi sa umerenom temperaturom tokom prole}a, ranog leta ili jeseni dok ima nektarske pa{e. Nema formule koju mo`emo primeniti onda kada je neophodno obaviti odre|enu radwu na osnovu iskustva. Najboqi na~in da se ne{to nau~i jeste da se ~ine gre{ke, i tu nam je jedina uteha, da je mnogo boqe ako ih u~inimo ranije. Tako }emo br`e nau~iti mnogo toga. (Ali i te`e. Upravo je ovaj serijal o dodavawu matica najboqi primer kako se mo`e u~iti na osnovu tu|eg iskustva, koje je nastajalo skoro dva veka. Mnogi su se p~elari opekli na svom iskustvu, i zato im mo`emo verovati. Ne treba shvatiti bukvalno, ali postoji jedna izvanredna izreka: Budala se u~i na svojim gre{kama, a pametan na tu|im - primedba urednika).


-82-

Savremeni principi p~elarewa 2

e. ele ra ko da to p~el jer Te{ i p~ela oli p~e e kao { , prof dokaz u j i } v i} an i, je na oliko o pozna n Mat jo{ jed bqenic nau~it ori t u a r v e l b koji o ih do ni Mi ca. On j mo zaq ta toga esto go sa s a p ~ k ~i i} z [a biti s `ete do arewa i ta srca i Mat o svor a l d u o . e l g o o M ge ~e p~ to kwi govori ini p lari m qivo! e~ijeg l a e n u e ` n sio ni p~ jboq ubavq j qubav a pa rikaz a g n e { q o ma! a uspe slu{ajt etski p {e od jve}om najve} l e p~ Sa po vi na joj

MILAN MATI] 15000 [ABAC ul. Sela Jevti}a br.77

P^ELARSKA PRI^A ZA P^ELARSKU DU[U

telefoni: (015) 323-599 (063) 81-30-956 AJNO LETO U P^ELIWEM KLUBETU

T

Godi{wa doba kao da su izgubila kalendar. Jesen je li~ila na prole}e, a zimski pejza` 2001. se prime}uje samo na vrhovima planina. P~ele su izletale na svaki sun~ani zrak. Sa masla~ka su, i u decembru, punile korpice sve`im, kao zlato `utim, cvetnim prahom. Tek prvi januarski mrazevi primorali su za{titnice klubeta da se ~vr{}e pove`u. Istovremeno, minimalno su tro{ile hranu, {tede}i je za nepovoqne uslove, u kojima }e postepeno nestajati u korist novog `ivota svojih naslednica. A one }e biti ro|ene iz prvog legla, koje ozna~ava po~etak smene zimskih p~ela. Ta prva smena p~eliwih generacija, nije obi~na. Od we zavisi celokupan ciklus razvoja p~eliwe zajednice. Ba{ od we, jer ako se, uz prirodnu bogatu ishranu budu masovno ra|ale prve mlade vitalne p~ele, wihova zajednica }e blagovremeno postati optimalno sna`na, da u potpunosti iskoristi obilno cvetawe glavne medono{e - bagrema.


P~elarska pri~a za p~elarsku du{u Ukoliko se to ostvari, ciq p~elarewa je postignut. Zbog toga, po~etak smene zimuju}ih p~ela je vrlo va`an momenat za svakog p~elara. 1 ) On mora da se pita {ta je u~inio da zazimqenim p~elama obezbedi {to povoqnije uslove, u kojima }e da odgaje kvalitetne generacije svojih naslednica? 2 ) Kako ispraviti u~iwene propuste i omogu}iti p~elama da bez obzira na vremenske uslove imaju stalan i intenzivan razvoj? Odgovore na ova pitawa treba da zna svaki p~elar. Uspe{na priprema p~ela za zimovawe podrazumeva, pre svega, obezbe|ewe letwe i jesewe kontinuirane nektarsko-polenske pa{e, ili odgovaraju}e prihrane. Prostrano plodi{te u kome je mlada kvalitetna matica i ispravno sa}e sa dovoqnim zalihama cvetnog meda i perge se podrazumevaju. P~ele oslobo|ene od varoe, dovoqna toplotna izolacija i umerena prirodna ventilacija, kao i ispravna suva ko{nica, za{ti}ena od vetrova, sa letom okrenutim „zimskom“ suncu, su vrlo korisne mere za uspe{no zimovawe p~eliwih zajednica. Pored toga, svaki p~elar ima neko svoje poboq{awe. Uradite li sve na vreme, od p~ela }ete dobiti priznawe. Obi~no, iz raznoraznih razloga, bar deo navedenih obaveza p~elar ne ispuni. Zbog toga trpe p~ele, a pla}a p~elar! Zima ume i da zakasni. P~ele ne smeju, jer im blagovremena smena generacija `ivot zna~i! Zato, nemojte se iznenaditi, kad u februaru p~eliwak viri iz snega, u ko{nici mraz, a sna`ne zajednice u zoni

Na p~eliwaku autora

-83-

Foto: Ivan Brndu{i}

legla odr`avaju konstantnu toplotu letweg dana! „To tajno leto u p~eliwem klubetu izvire iz onog lepog meda, koji je i sam zrak toplote, nekad preobra`en, a koji se sad vra}a svom pravom obliku“ (Materlink). Zima i p~ele imaju svoje prirodne zakonitosti, a p~elari svoj interes. Sve to treba uskladiti. Ko u tome uspe, uspe{no p~elari! U suprotnom, imamo dr`aoce p~ela, ~ije su p~eliwe zajednice i u periodu zamene zimskih p~ela primorane da, umesto prirodne hrane, tro{e saharozu i surogate u raznim oblicima. Od takve ishrane zimske p~ele se ubrzano iscrpquju, oboqevaju, nestaju, a wihove naslednice su malobrojne i nedovoqno vitalne da uspe{no nastave ubrzan razvoj. Takve p~eliwe zajednice se vi{e nikakvim sirupima, utopqavawem i grejawem ne mogu preporoditi. Samo prirodna hrana (med i perga), daje im `ivotnu snagu, samo cvetni med im zamewuje Sunce i cve}e! Dajte im to wihovo „Sunce i cve}e“ i p~ele }e vam donositi radosti u mladosti i starosti!


-84-

Savremeni principi p~elarewa 2 RAKTI^AN ODGOVOR P^ELA

P

U mojoj Pocerini, kraj februara kao da je pozajmio prole}ne dane. U jednom od wih bio sam na p~eliwaku. Sunce iza{lo iza masiva Cera, pa se razlilo po ma~vanskoj ravnici. Na proplanku retke {ume, u prirodni pejza` uklopile se ko{nice i p~ele, uzbu|ene zovom prole}a. Dren, jagor~evina i masla~ak okitili se cvetovima, da do~ekaju prve izletnice i ugoste ih svojom bogatom trpezom, nezamenqivim darom prirode. Umilno zujawe postaje ~ujnije. U~estalost izleta i povratak optere}enih p~ela radilica, bila je sve ve}a. Pa`qivo sam posmatrao wihovu aktivnost na poletaqci svake ko{nice. Samo na jednoj zapazio sam tragove lo{eg zimovawa, od posete rov~ice. Po unosu polena i pona{awu stra`arica znao sam da nema gubitaka matica. I, bio sam zadovoqan. Mogao sam u`ivati u februarskom suncu, da nisam imao poseban razlog, da tri p~eliwe zajednice detaqno pregledam. Jesenas, sve tri su po svemu bile iste. Zdrava i sna`na dru{tva na kvalitetnom sa}u, gusto su pokrivala po osam okvira, imala mlade proverene matice i vitalne p~ele oslobo|ene od varoe. Pored toga, mir na p~eliwaku i dovoqne koli~ine cvetnog meda, bili su garant uspe{nog zimovawa. Ali tu ujedna~enost oglednih dru{tava namerno sam naru{io. Krajem oktobra, od prve zajednice sam oduzeo sve okvire na kojima su bile rezerve perge! Drugoj sam istu tu pergu dodao u rejon klubeta, tako da je ona sada raspolagala pergom u dvostrukoj koli~ini. A kod tre}eg dru{tva nisam preduzimao ni{ta, ono je slu`ilo kao kontrolno. Time sam `eleo prakti~no da proverim Fararovu tvrdwu da je snaga i kvalitet prezimqenih p~ela u direktnoj srazmeri sa koli~inom uskladi{tenog polena. Blag mlaz dima, od suvih jelovih iglica, umirio je stra`arice i na odbranu spremne p~ele. Prva zajednica, koja je u period zimovawa u{la bez polena, pokri-

vala je sedam okvira. Jedan mawe nego jesenas. Za tako veliki gubitak zimskih p~ela nisam imao pravo obja{wewe. Mi{qewa sam da potpuni nedostatak perge nije bio jedini razlog. A mo`da i jeste!? P~ele ove zajednice potro{ile su malo meda, ali imale su i malo legla. Bilo ga je samo na dva centralna okvira, povr{ine {ake. Oko wega, u obliku srpa, p~ele su rasporedile tek pokoju grudvicu sve`eg polena. U drugoj p~eliwoj zajednici, koja je krajem oktobra imala duplo vi{e perge nego kontrolna, p~ele su sada pokrivale svih osam okvira. Zimskih gubitaka kao da nije ni bilo?! Ali, potro{wa hrane u ovoj zajednici bila je osetno ve}a nego kod prethodne. To sam posebno zapazio na tri centralna okvira, gde su od jeseweg meda ostali samo tanki venci. Ispod wih je bilo leglo, iz kojeg je ve} iza{la jedna generacija mladih p~ela!

Foto:Ivan Brndu{ i}

PERGA-P^ELIWE BLAGO

Verovatno zbog toga, ova zajednica je od prve bila broj~ano ja~a za jedan okvir p~ela. Wene mlade p~ele, iz dvostruko ve}e povr{ine legla, popunile su dotada{we gubitke.


P~elarska pri~a za p~elarsku du{u Tre}a (kontrolna) zajednica je tako|e imala uspe{an razvojni start. U woj nije bilo masovnog smawewa p~ela, a povr{ina legla je gotovo identi~na kao i kod druge zajednice koja je jesenas imala bogate rezerve perge. Razlika izme|u zajednica, sa i bez polena na kraju februara bila je o~igledna. Meni je samo preP^ELE SU ostalo da zakqu~im: POTVRDILE FARARA ! Pod utiskom rezultata prakti~nog ogleda, zapazio sam i karakteristi~an raspored tek unetog polena. Wega su p~ele skladi{tile uvek u leglo i oko samog legla! Na osnovu takvog rasporeda polena, do{ao sam do logi~nog zakqu~ka: Za p~ele je polen od prvo razrednog zna~aja, ne samo za odgajawe legla, ve} i za wihov `ivot uop{te! Zbog toga, ubudu}e, u pripremi zajednica za zimovawe, posebnu pa`wu }u posvetiti koli~ini i dostupnosti rezervi perge, sa kojom p~ele ulaze u period zimovawa. Ta perga, obezbe|uje vitalnost p~ela i negovawe ve}e povr{ine kvalitetnog legla do masovnih izleta i unosa zna~ajnijih koli~ina sve`eg polena. U mom kraju to je, u zavisnosti od vremena, oko po~etka marta. A nastupom martovskih dana, bez obzira na wihove vremenske }udi, razvojni ciklus p~ela mora biti kontinuirano progresivan!

-85-

Da bi p~elarili savremeno, moramo potpuno napustiti zastarele tipove ko{nica, koje uz to i ne odgovaraju na{im lokalnim pa{nim uslovima qnih zaliha meda dobijao je dopunsku hranu, med i {e}erno-medno testo sa polenom. Od ovog ogleda o~ekivao sam rezultate, koji bi bili odgovori na pitawa: 1 ) Da li se jesewim obezbe|ewem dovoqne koli~ine perge i prole}nim dodavawem cvetnog praha i meda, mo`e posti}i maksimalno kontinuirano odgajawe legla? 2 ) Da li }e kontinuiran i inten-

AKO DO CIQA

Mo`e li se to posti}i samo bogatim zalihama meda i perge u ko{nici, ili je potrebno i dopunsko stimulativno prihrawivawe, je pitawe oko ~ijeg odgovora su podeqena mi{qewa p~elara. Zbog toga sam uporedni test nastavio. U wemu, jedan deo zajednica (kontrolne) imao je dovoqne koli~ine meda, a polena onoliko koliko wihove p~ele u nestabilnom martu sakupe. Drugi deo zajednica pored dovo-

Ko{nica savremenog p~elara Fararova ko{nica sa visinom nastavaka od 17 cm (Izrada poznatih p~elara Nikoli}a iz Slatine kod Leskovca)

Foto: Rodoqub @ivadinovi}

K


-86-

Savremeni principi p~elarewa 2

Autor kraj odgajiva~kih zajednica i rojeva na lipovoj pa{i zivan razvoj legla, ostvaren odgovaraju}om prihranom, biti dovoqan da jednomati~ne p~eliwe zajednice budu optimalno razvijene za kori{}ewe najranijeg cvetawa bagrema? 3 ) Koliko je takav na~in rada ekonomski opravdan? ^ELIWA GOZBA U MARTU

P

Prvi prole}ni mesec, po vremenu je naj~e{}e nestabilan. U narodu ka`u: „]udqiv kao baba marta“. Jutro prvog martovskog dana, koje sam do~ekao na p~eliwaku, nagove{tavalo je povoqno vreme. Kapi rose su blistale po travi, a sunce milovalo cvetove krasuqka, masla~ka, qubi~ice i jagor~evine. @bunovi i drve}e, pre svih trwina i jova, kao da se takmi~e ko }e pre svoje cvetove izlo`iti suncu i p~elama. Prve izletnice pronalaze mesta gde su cvetovi najbogatiji i o tome obave{tavaju ostale, koje se tamo `urno upu}uju. Ali, samo malo kasnije, nebo se obuklo u oblake. Odmah je bilo osetno hladnije. P~ele su se u`urbano vra}ale,

pra}ene prvim kapima ki{e. Takva je „baba marta“. Ne mari ona za p~ele, koje su se u potrazi za cvetovima suvi{e udaqile i zbog dragocenog tovara zakasnile, da u svojim ko{nicama na|u sigurno uto~i{te. Veliki su to gubici za p~eliwe zajednice. Zato im tada treba pomo}i. Osun~ano pojilo postavqeno u blizini p~eliwaka zna~i im mnogo. Mawi broj ko{nica, na jednom mestu, omogu}ava im sigurnije sakupqawe nektara i polena, a blizina {umskog pojasa obezbedi}e im za{titu od vetra. Ali i pored toga, malo je godina kada p~ele u martu potpuno iskoriste cvetawe medonosnog biqa. Zbog toga se martovski razvoj p~eliwih zajednica naj~e{}e ne odvija onako kako bih `eleo. Dosada{wa praksa i p~elarska nauka saglasne su da se kontinuiran razvoj posti`e ukoliko su p~elama dostupne dovoqne rezerve meda i polena. U mom p~eliwaku, meda uglavnom ima dovoqno, ali su rezerve perge do po~etka marta utro{ene, a sve`eg polena }e biti samo onda kad se p~elama posre}i da mogu da izle}u. Tako periodi~an unos polena izaziva zastoj u negovawu legla, {to se kasnije negativno odra`ava na broj~anu i sakupqa~ku snagu p~eliwih zajednica. Zato moj ogled sa obezbe|ivawem perge, zapo~et u pro{lu jesen, a proveren krajem februara, nastavqam po~etkom marta. Do tada, p~ele tro{e samo rezerve hrane iz ko{nice. Smatram da je takva ishrana zajednica, u periodu zimovawa i ranog razvoja, najboqa za odr`avawe i ~uvawe wene vitalnosti, neophodne za po~etak intenzivnog odgajawa legla. Po~etkom marta, bez obzira na vremenske uslove i dovoqne zalihe hrane u ko{nici, po~eo sam sa dopunskom stimulativnom prihranom p~ela. Sve surogate ({e}erne poga~e i sirupe, sojino bra{no i druge „zamene“ za polen) unapred sam iskqu~io! Samo prirodnom p~eliwom hranom poku{avam posti}i kontinuiran i intenzivan martovski razvoj p~eliwih zajednica. Langstrotove osmice (uzete za ogled) u kojima p~ele zimuju imale su dva plodi{na nastavka. Klube p~ela je ve}im


P~elarska pri~a za p~elarsku du{u delom bilo u gorwem, ispod mednih venaca i oko legla, a zahvatalo je i mawu povr{inu centralnih okvira doweg nastavka, u ~iju sredinu sam stavio ram hranilicu, punu ukristalisanog bagre movog meda! Iznad klubeta, a oko otvora na gorwoj povr{ini poklopne daske p~ele su dobile meko, {e}erno-medno testo, oboga}eno sa 10% polena. (Polen je iz sopstvenog p~eliwaka - direktno iz sakupqa~a me{an sa istim delom {e}era ili meda i ~uvan u teglama na sobnoj temperaturi). Takav polen p~ele radije uzimaju nego su{en, a moje iskustvo pokazuje i da je razvoj legla intenzivniji ako p~ele koriste â&#x20AC;&#x17E;sve`â&#x20AC;&#x153; polen konzervisan u {e}eru, ili jo{ boqe u medu. Da bi oboga}eno polensko {e}erno-medno testo zadr`alo svoju vla`nost, preko wega i ivica poklopne daske, nale`e providna folija, koja dodatno {titi gnezdo p~ela i omogu}ava kondenzaciju pare, pa nastale kapi vode p~ele koriste za uzgoj legla. Iznad folije su kartonska lepenka i krov. Napomena: Hrawewe p~ela polenom iz sakupqa~a i prirodnim medom, koliko god bilo korisno, predstavqa i odre|en rizik u {irewu eventualne zaraze na p~eliwaku, pa bi u tom slu~aju preventivno trebalo dati odre|eni

-87-

antibiotik. Ali, ja sam apsolutno protiv upotrebe antibiotika u p~elarstvu, posebno kao preventive, pa zasad bez wih svesno prihvatam rizik. Ubudu}e }u poku{ati da prilago|enom apitehnikom p~elarewa svako dru{tvo u aktivnoj sezoni sakupi bogate rezerve polena, koje }e biti u okvirima na dohvat zimskog klubeta p~ela. Time }u, nadam se, izbe}i dodavawe polena, a imati zadovoqavaju}i razvoj zajednica. Ali, to su `eqe. Trenutno, pratio sam daqi razvoj zajednica. O] HRANE

M

Sedam dana posle dodavawa meda i oboga}enog belan~evinastog testa, izvr{io sam kontrolu. Ispod folije hrane gotovo da nije bilo, a ram hranilice su olak{ale za ~etvrtinu dodatog meda! U narednih dvadeset dana, jo{ dva puta sam dodavao po kilogram belan~evinaste hrane ispod folije. Krajem marta, mesec dana od prvog hrawewa, ram hranilice su bile prazne, a sa poklopne daske svaka zajednica p~ela je za to vreme odnela 3 kilograma {e}erno-mednog testa sa

AUTOR NA P^ELIWAKU


-88-

Savremeni principi p~elarewa 2

polenom. Sigurno im je prijalo. Ali i ja sam se prijatno ose}ao kada sam po~etkom aprila, u vreme cvetawa vo}a izvr{io kontrolni pregled. Brojnost p~ela, u svim hrawenim zajednicama, bila je ve}a nego u vreme uzimqavawa! To zna~i da su sva dru{tva, ve} do kraja marta, obnovqena sa vi{e mladih p~ela, nego {to su u toku zimovawa izgubila starih. Bilo je lepo videti puno ne`nih, tek izle`enih srebrnasto-sivih p~ela, kako kao iwe prekrivaju medne vence i zdravo leglo na 5-6 okvira. Ukratko, sve je bilo onako kako to godi p~elama i p~elaru! Na drugom, kontrolnom p~eliwaku, ~ije su zajednice po~etkom marta imale dovoqne rezerve meda, ali nisu stimulativno prihrawivane, legla i p~ela bilo je prose~no za okvir mawe. Rezultati ogleda su vidqivi. Ali, zakqu~ak se ne mo`e izvesti samo na osnovu jednog ogleda i u jednoj p~elarskoj godini. Treba uzeti u obzir, da na krajwu ekonomi~nost martovske prihrane p~ela uti~u mnogi faktori. Pre svega razli~iti klimatski uslovi, vitalnost i snaga zajednice pre prihrane , po~etak cvetawa glavne medono{e, prognoza wenog medewa, mogu}nost selidbe na kasnije cvetawe bagrema, razli~ite apitehnike p~elarewa, veli~ina p~eliwaka, znawe i interesi p~elara, tr`i{te p~eliwih proizvoda i jo{ puno toga! Sve to martovsku dopunsku prihranu mo`e ~initi ekonomi~nom ili bespotrebnom! U mom p~eliwaku, ja }u je po potrebi praktikovati. Mislim da rezultati koje daje, u zavisnosti od zahteva p~elara, uglavnom opravdavaju ulo`en rad i sredstva. Odgovaraju}om uravnote`enom martovskom prihranom, sigurno se odr`ava kontinuiran i intenzivan razvoj p~eliwih zajednica. Takvim razvojem obezbe|uju se sve generacije p~ela, koje su garancija vitalnosti dru{tva i visokih prinosa, ukoliko bude medio rani bagrem. U protivnom, postoje druge alternative kori{}ewa tako naprednih p~eliwih zajednica. Ali od kraja marta do cvetawa bagrema ima jo{ vremena, u kojem treba posti}i vrhunac razvoja legla i maksimal-

nu brojnost p~ela. Pored toga, bagremovu pa{u p~ele treba da koriste u punom radnom raspolo`ewu! Ali, ta pri~a je aktuelna u aprilu. PR I L U C V E T U I HRANILICI

A

Ravna Ma~va i brdovita Pocerina po~etkom aprila su cvetni }ilim, prostrt izme|u }udqive Drine, {umovitog Cera i pitome Save. Pun kolorit ~ine zeleno`ute vrbe, sne`no bele obale xanarika, zlatna poqa masla~ka i ru`i~asti buketi kajsija. Ispod wih ko{nice, a na cvetovima p~ele. Supruga i ja (profesionalni p~elari) posmatramo poletaqke ko{nica i sa wih â&#x20AC;&#x17E;~itamoâ&#x20AC;&#x153; doga|awa u `ivotu i radu svake p~eliwe zajednice. Vla`no leto, u jutarwim satima, znak je da se leglo u ko{nici intenzivno razvija. U to nas uveravaju i izletnice istih zajednica, koje se sa punim korpicama polena masovno vra}aju u ko{nicu. Po boji polena saznajemo ~ije cvetove p~ele najvi{e pose}uju i od kojih dobijaju dragocene darove. Pored polenarica, na letu ko{nice, zapa`amo i `ustre, bri{u}e izlete vodono{a. Wihovo, u povratku, blago prizemqewe, sa nogicama isturenim prema poletaqci, podse}a na sletawe pretovarenih xambo-xetova. I stra`arice su bile revnosne. Pored wih ne prolazi ni jedna tu|ica, sem ako je zalutala, pa sa darovima dobronamerno tra`i prijem. Blaga zima i martovska stimulativna prihrana pogodovale su dru{tvima da blagovremeno podmlade zajednice. Nastavak razvoja u aprilu umnogome zavisi ba{ od tih mladih p~ela koje su, uz bogatu ishranu, sposobne da odneguju maksimum kvalitetnog legla. To leglo bi}e izvor mnogobrojnih radilica, optimalno spsoobnih za kori{}ewe medewa bagrema. Zato smo, u ciqu stvarawa {to povoqnijih uslova za nesmetan razvoj, kod svih zajednica preuredili plodi{te. Iznad gorweg nastavka, ispuwenog


P~elarska pri~a za p~elarsku du{u p~elama, leglom i najve}im delom hrane, postavili smo dotada{wi dowi nastavak sa kvalitetnim uglavnom praznim sa}em. U vreme cvetawa vo}a i povoqnih uslova za izlet p~ela to je neophodan zahvat. Pro{irewem plodi{nog prostora iznad rejona legla, spre~avamo wegovu blokadu, a p~elama omogu}avamo nesmetano prirodno {irewe legla prema gore, u najpovoqnijim mikroklimatskim uslovima ko{nice. Ali, ovaj zahvat mo`e biti i rizi~an zbog iznenadnog ja~eg zahla|ewa. Tada slabije zajednice p~ela ne}e mo}i da, u pro{irenom rejonu legla, odr`avaju neophodnu mikroklimu {to izaziva negativne posledice. Jednu od najsna`nijih zajednica postavili smo na vagu, sa koje svakodnevno kontroli{emo unos i potro{wu hrane, {to je uslovqavalo na{ daqi na~in rada. Povoqno vreme i vagu u plusu samo evidentiramo i bavimo se drugim p~elarskim aktivnostima. Vaga u minusu razlog je da zajednice hranimo sa pola litra {e}ernomednog sirupa. Do sedmog aprila hranili smo samo jednom. Onda smo izvr{ili kontrolu. U ko{nici zapa`amo sve vi{e mladih p~ela, a matica je rejon legla pro{irila i na gorwi plodi{ni nastavak. U wemu su p~ele, iznad larvi i tek polo`enih jaja, unele sve` polen i formirale tanke vence meda. Narednih sedam dana vreme je bilo ki{ovito, a vaga

-89-

u stalnom minusu uslovqavala je svakodnevno dodavawe po pola litra sirupa. Naporan rad. Petnaestog aprila opet vr{imo kontrolu. Prijatno smo iznena|eni naglim rastom p~eliwe zajednice. P~ele su u dva plodi{na nastavka gusto pokrivale sve okvire (Langstrotove osmice), od kojij je 7-9 bilo pod leglom. Zajednice su prakti~no bile na vrhuncu razvoja, a za dvadesetak dana ima}e i svoj maksimum p~ela. To nas je uverilo da se dopunskom stimulativnom prihranom jednomati~ne zajednice mogu blagovremeno razviti, da budu optimalno sna`ne u vreme ranog cvetawa bagrema. Posle ovog posmatrawa bili smo posebno zainteresovani za pregled kontrolnog p~eliwaka. U wemu razvoj p~eliwih zajednica nije stimulisan dopunskom prihranom, ali su one sve vreme imale komforno plodi{te sa dovoqnim zalihama hrane. Uzimqena sna`na dru{tva u dva nastavka Langstrotovih osmica ili na tri nastavka Fararove ko{nice, u prole}e su se prirodno razvijala koriste}i obilne rezerve hrane. Na{ rad sa tim p~eliwim zajednicama sveden je na minimum. Samo smo, po~etkom vo}ne pa{e, dowi nastavak sa malo meda i kvalitetnim sa}em podigli iznad legla i glavnih rezervi meda, a kasnije u wega dodali po jednu satnu osnovu i ram gra|evwak. Op{ti utisak o razvoju ovih dru{tava bio je zadovo-

DRU@EWE SA P^ELARIMA SRBIJE I CRNE GORE


-90-

Savremeni principi p~elarewa 2

qavaju}i. Ali u pore|ewu sa razvojem zajednica koje su stimulativno prihrawivane kasnio je oko 7 dana. Posle ovakvih uporednih posmatrawa i rezultata do kojih smo do{li opet smo bili u dilemi: 1 ) Da li bi u ponovqenom uporednom posmatrawu, ali u drugim vremenskim uslovima, rezultat bio isti? Moje mi{qewe je da ne bi. ^ak smatram, da bismo ponovqenim eksperimentalnim posmatrawem svake godine dobili razli~ite rezultate (ovu perfektnu misao bi svi p~elari trebali da usvoje primedba urednika), a sve u zavisnosti od vremenskih, nektarsko-polenskih i mnogih drugih ~inilaca koji direktno ili posredno uti~u na zimsko prole}ni razvoj p~eliwih zajednica. Upravo zbog toga pogre{no je preporu~ivati stereotipan na~in rada za kori{}ewe rane bagremove pa{e. (Stereotipne preporuke moraju biti su{tinske, biolo{ke prirode, i tako ih treba prihvatati. Velika je gre{ka dobrog broja p~elara, koji slepo slu{aju savete ve}ih poznavalaca p~elarstva od sebe, ne vode}i ra~una o moru najraznovrsnijih prilika koje mogu uticati na p~ele - primedba urednika). 2 ) Ako bismo vi{e puta dokazali da se odgovaraju}om stimulativnom prihranom mo`e skratiti vreme potpunog razvoja zajednica, postavwa se pitawe koliko je takvo uplitawe u biologiju p~ela ekonomski opravdano, jer za martovsku i aprilsku stimulativnu prihranu potrebno je dosta vremena, rada i sredstava. Pored toga, postoji verovatno}a da rani bagrem ne zamedi, ili da ga zbog nepovoqnog vremena, p~ele ne koriste. Zbog toga, opet, svaka iskqu~iva preporuka bila bi pogre{na. Pravi na~in re{avawa ovih p~elarskih dilema je u samom p~elaru, u wegovoj proceni i sposobnostima da svoju apitehniku prilago|ava stalno promenqivim uslovima u kojima p~elari, a svaki na~in rada prilagodi biologiji p~eliwih zajednica. Ako posle svega treba da izvedem svoj zakqu~ak rekao bih da svaka stimulativna prihrana p~ela treba da bude prora~unata, odgovaraju}a, pravovremena,

odnosno uskla|ena sa biologijom p~eliwih zajednica, lokalnim vremenskim i pa{nim uslovima. Takva stimulativna prihrana mo`e biti korisna, pre svega na mawim p~eliwacima i kod dru{tava koja su u zimu u{la sa malom brojno{}u i nedovoqnim zalihama hrane. Pored toga, odgovaraju}a stimulativna prihrana u zimsko-prole}nom razvoju opravdana je na p~eliwacima gde se obavqa rani uzgoj matica i paketnih rojeva. Na velikim p~eliwacima, gde su pripreme p~ela za zimovawe i uspe{an razvoj za bagremovu pa{u obavqene tokom letwih i jesewih pa{a, ekonomi~nije je stimulativnu prihranu izostaviti, ili primeniti samo kada je ba{ neophodna. P~elarewe sa sna`nim dru{tvima u pros tranim plodi{tima, i dovoqnim zalihama hrane, koja je prirodni zamajac razvoja p~eliwih zajednica, je garancija uspeha u savremenom p~elarstvu (O, ISTINO, DOBRO NAM DO[LA - primedba urednika). Ali, i pored te, u praksi vi{e puta dokazane istine, ima p~elara koji umesto obiqa prirodne hrane, razvoj dru{tava stimuli{u grejawem i dodavawem zamena za med i polen. Da li time poma`u ili ka`wavaju p~ele? Drugi p~elari umesto optimalnog razvoja jednomati~nih zajednica, radije koriste dvomati~na, vi{emati~na, dvojna ili na razne na~ine kombinovana ve{ta~ki stvorena sna`na dru{tva. Time oni mawe ili v i{ e na ru { a v a j u prirod ne z a koni tosti u razvoju i radu p~eliwih zajednica. A nepo{tovawe prirode ~esto bude ka`weno! Pou~en dugogodi{wim p~elarskim iskustvom, ube|en sam, da svaka apitehnika p~elarewa , kojom se bitno remeti prirodni proces razvoja i rada p~eliweg dru{tva , dovodi do smawene rentabilnosti. Uspe{an p~elar }e koristan rad p~ela usmeravati kako wemu odgovara, ali uvek u saradwi sa prirodom! Istina je, da svi p~elari znaju samo deo p~eliwih tajni. Zato je p~elarewe izazov za sve, zato ono od p~elara tra`i mnogo, a daje jo{ vi{e!

kraj


Kritike

-91-

Rekli su o kwizi ovod mom javqawu jeste da Vam izradim pohvalu za dobro izdatu kwigu. Tako|e `elim da Vas podr`im u pripremawu novih izdawa i pisawu novih kwiga.

P

Koncept i na~in pisawa, da ne ka`em pripovedawa komentara, je vrlo logi~an i

divan.

Velimir Markovi} iz Beograda ako niste imali nikakvu reklamu, odmah sam primetio Va{u kwigu na Poqoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, i privukla me je obiqem tema iz stranih ~asopisa, i moram re}i, pristupa~nom cenom. Odmah sam je kupio, i ne pro~itav{i je, skrenuo svojim prijateqima pa`wu na wu, te su je i oni tako|e kupili. Sada mi javqaju da su odu{evqeni i svi se sla`u u jednome sa mnom: to je upravo ono {to nam nedostaje - strana iskustva! Sa odu{evqewem podr`avam Va{u ideju o privatnom ~asopisu. Uveravam Vas, ima}ete mnogo ~italaca, a ja }u biti prvi. Od srca Vam savetujem: Na{li ste dobar put, nastavite pravo! Vi ste vrlo mlad ~ovek, ve} ste uvideli na{e glavne probleme u p~elarstvu, pa sam uveren da }ete posti}i velike rezultate u radu.

I

Dragan Rajkovi} iz Ka}a vih dana do|oh do Va{e kwige. O woj sve u superlativu, uz izuzetak fotosa koje treba poboq{ati (uzor V. Umeqi}). Jeftina je, ali mi smo siroma{ni. Ipak, cenu treba korigovati, pa ko `eli nek izvoli. Kvalitet nije skup, jer „nisam bogat da bih nosio jeftine stvari“, ka`e engleska mudrost. Najavqujete drugi deo kwige i svoj sopstveni ~asopis. Za oboje me zabele`ite kao prenumeranta, kao i za sve drugo {to budete objavqivali. Kad bih mogao, danas bih Vam avans poslao, ali jo{ uvek nije uspostavqen platni promet. Kad mlad ~ovek napi{e da je urednik, tehni~ki urednik, da je uradio kompjutersku obradu teksta i pripremu za {tampu, a uz to i preveo tekstove, treba re}i da mu se mo`e verovati. Par ~lanaka, blago re~eno, zbuwuju posebno nas starije p~elare, jer do sada nismo imali mogu}nosti da do|emo do takvih saznawa.

O

Burina Hilmija iz Tuzle zlo`eni su vrlo zanimqivi i za p~elare zna~ajni ~lanci velikana p~elarstva, iz kojih, zaista, p~elari imaju {ta da nau~e. Tu su i mawe ili vi{e uspe{ni komentari urednika koji su zna~ajni jer podsti~u ~itaoca na razmi{qawe, pore|ewe i proveru svojih iskustava sa iskustvima autora. Na taj na~in pobu|uje se kreativnost i elimini{e puko nekriti~ko preuzimawe tu|ih iskustava, {to ~esto rezultira pojavom mno{tva problema, nedoumica, pa i {tete na p~eliwacima.

I

epd/!!es!!wfu/!!nfe/

Zoran Stanimirovi} iz Beograda

va kwiga mo`e da ima sli~no zna~ewe kao {to je imala kwiga „Nove metode p~elarewa“ od Ive Antoniolia, objavqena pre nekoliko decenija.

O

Aleksandar Mihajlovski iz Skopja


UREDNIK SE NAJTOPLIJE Z A H V A Q U J E N A P O M O ] I SLEDE]IM DONATORIMA KOJI SU DOPRINELI DA OVA KWIGA IZA\E IZ [TAMPE

1-VOJVO\ANSKA BANKA, a.d. Novi Sad 2- ZLATNA P^ELA, Ra~a 3- SZPR DRAGAN, [abac 4- DOO DOMA]I MED, Torda 5- MIG - IGWATOVI] MILIVOJE, Grn~ara 6- MARK-KOM, Belanovica 7- MELITAGORA, Skopje 8- SZR MINELI, Kragujevac 9- SZR INO, Nova Pazova 10- MATEH, [abac 11- TAHOGRAF, Trwane


Autor fotografije na predwoj korici: Jugoslav Stojkovi}, Ni{

Po{tovani ~itaoci ! Urednik zaista nema ni{ta protiv fotokopirawa ove kwige. Me|utim, ako svojim prijateqima dozvolite da je kopiraju, sebi i wima ~inite medve|u uslugu. Za{to!? Zato {to urednik vi{e ne}e imati dovoqno sredstava za nove izdava~ke poduhvate, a Vi ne}ete imati mogu}nosti da dolazite do novih saznawa iz jednog ovakvog izvora. Urednik se ina~e ve} potrudio da i sama kwiga ima zaista minimalnu cenu, kako bi svima bila dostupna. U to se mo`ete uveriti upore|uju}i wenu cenu sa cenama drugih sli~nih kwiga, koje su dvostruko i vi{e skupqe. HVALA VAM NA RAZUMEVAWU !

DJQ!.!Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 638.1(045) SAVREMENI principi p~elarewa : izbor prikaza prevoda najboqih ~lanaka iz p~elarske nauke i prakse posledwih godina : sa komentarima. Deo 2 / urednik Rodoqub @ivadinovi} ; [prevodi Rodoqub @ivadinovi}, Teodora Bo`o ; ilustrator Aleksandar Stani{i}]. - @itkovac : R. @ivadinovi}, 2001 (Ni{ : Sven). - 91 str. : ilustr. ; 24 cm Tira` 100. - Str. 5: Re~ urednika / Rodoqub @ivadinovi}. -Str. [92]: O uredniku / Aleksandar Stani{i}. JTCO 86-902151-2-3 1. @ivadinovi}, Rodoqub a) P~elarstvo ID=91878924 Urednik se izviwava ~itaocima zbog terminolo{ko-{tamparske gre{ke u podnaslovu prvog dela ove kwige. Tamo je pisalo da je ovo skup prevoda najboqih ~lanaka iz stranih ~asopisa, a to zapravo ne odgovara istini. Ova kwiga je izbor prikaza prevoda najboqih ~lanaka iz p~elarske nauke i prakse. Jer, prevodi nisu bukvalni. Gde je bilo potrebno mewane su re~enice tako da odgovaraju duhu na{eg jezika. Delovi tekstova neva`nog karaktera su izba~eni, kao i isti takvi delovi re~enica. Urednik se nada da ova mala gre{ka ne}e smetati ~itaocima.

Savremeni principi pčelarenja 2  

IZBOR PRIKAZA PREVODA NAJBOLJIH ČLANAKA IZ PČELARSKE NAUKE I PRAKSE POSLEDNJIH GODINA SA KOMENTARIMA

Advertisement