Issuu on Google+

PRAVI POGLED NA BRANIČEVSKI OKRUG

Proizvodnja uglja veća za 34%

SREDA, 21. NOVEMBAR 2012. * BROJ 200, GODINA V

3RS0D

Str. 5

Poništen konkurs za stipendije str. 4

Vo j s k a S r b i j e o d a l a p r i z n a n j e E l e k t r o m o r a v i

OKRUGЛО

Nagrada za 200. broj!

Novi vrtić na Čačalici str. 3

Subota 24.11.2012. koncert MARCHELO & ISKAZ

Ljubinje budući bratski grad Požarevca str. 3

odbojka: Mladi radnik - Železničar 3:0

Železničar prikovan za dno str. 15


STRANA 2

Pisma prijatelju

1, 2, 3, 4, 5 ...... i tako dalje sve do 200. Treba izbrojati samo. E, toliko ti puta pišem o dešavanjima u Požarevcu, o lepim i ružnim stvarima, odnosno o belim i crnim, iznosim ti svoja zapažanja i pretpostavke, pričam ti o čojstvu, herojstvu, o istoriji i mitovima, i sve to okruglo pa na ćoše, kao da je dim u prahu. U ovakvim vremenima nije lako pisati, pomenute stvari, treba čovek naći razloga i svrhu. Mada ima to i čari svoje. Videćemo koliko ćemo još da guramo u tom pravcu. No, što bi se reklo idemo dalje. Sezona slava je u toku... i zbog toga organizam radi na minimumu. Najgore je kada za pojedine slave obilaziš po nekoliko mesta. Čovek prosto ne može da se prepusti čarima istih. Ono što je bilo neuobičajeno je to da su slave u novembru sve posne, što i nije tako loše, bar za promenu malo. E, ali dosta o slavama. Nedelja iza ostaće zapamćena i po obeležavanju dana kopnene vojske u našoj kasarni. Bilo je dosta ljudi iz društvenog života grada Požarevca, što i dolikuje... Ono što je najbitnije, što se tiče lokalne samouprave i dešavanja u samom gradu je to da je u ponedeljak startovao sa izgradnjom još jedan vrtić, u MZ Čačalica. Gorući je to problem... ali problemi se tako i rešavaju. Kažu imaće preko 1.500 kvadrata. Smanjiće se lista čekanja. Kolega Bata Mirković iz Radio Požarevca dobio prestižnu nagradu, koja je izražena ni manje ni više nego u 600 litara Koka kole. Svaka čast i čestitke samo šta će da radi sa tolikom tekućinom.... pitanje je? Od sporta fudbaleri u ritmu... nema šta. Odbojkaši imali utakmicu u Evropi i neslavno prošli. Postoji revanš, videće se. To je to... ajd do sledećeg pisanja sve najbolje.

Obeležen Dan kopnene vojske

www.novineokrug.rs

21.11.2012.

Svečanim postrojavanjem i izlaganjem naoružanja u Centru za obuku u Požarevcu je obeležen Dan kopnene vojske u Srbiji. Ovoj svećanosti, pored domaćina predvođeni komandantom Dušanom Šljivančaninom, prisustvovali su starešine iz general štaba na čelu sa Brigadnim generalom Mlađanom Nišavićem, predstavnici lokalne samouprave, direktori Javnih preduzeća i ustanova, predstavnici udruženja ratnih veterana, Crvenog krsta... kao i građana Požarevca. Komandant Centra Dušan Šljivančanim ovom prilikom uručio je priznanja - zahvalnice za izuzetan društveni doprinos i to požarevačkoj „Elektromoravi“, potom Privrednom društvu TE –KO Kostolac, Autotransportu Kostolac, kao i šefu protokola lokalne samouprave, Predragu Perenčeviću. Dan Kopnene vojske obeleža se 16. novembra u znak sećanja na isti datum iz 1914. godine, kada je počela Kolubarska bitka. Ovom prilikom uručena su nagradna odsustva najistaknutijim pripadnicima centra u Požarevcu i zahvalnice pojedincima i preduzećima. Brigadni general Mlađan Nišević čestitao je praznik kopnene vojske i izrazio očekivanje da će dobri rezultati u prethodnom

period biti podstrek da za dalje unapređenje u delovanju ovog vida Vojske Srbije. U sastavu Kopnene vojske, uz četiri brigade su i Rečna flotila, Specijalna brigada, Mešovita artiljerijska brigada, treći i peti bataljon vojne policije, 21. bataljon veze i 246. bataljon Atomsko biološko hemijske odbrane.

Osnovni zadaci Kopnene vojske su odvraćanje od oružanog ugrožavanja i odbrana teritorije kao i obezbeđenje uslova za mobilizaciju i razvoj oružanih snaga i drugih organa i organizacija sistema odbrane. Nakon završene svečanosti gosti su u Vojnom restoranu za ručak posluženi tradicionalnim vojničkim pasuljem. M. V.

Požar u selu Smoljinac kod Požarevca

Kako prenosi Radio televizija Srbije, u požaru koji je izbio u selu Smoljincu kod Požarevca izgorelo je nekoliko objekata koji pripadaju seoskoj mesnoj zajednici. Povređenih nije bilo, ali je materijalna šteta velika.

Izgorelo nekoliko objekata koji pripadaju mesnoj zajednici u selu Smoljincu kod Požarevca. Povređenih nije bilo, ali je materijalna šteta velika. Požar je izbio oko pet časova ujutru u tavanu diskoteke u kojoj u tom trenutku nikoga nije bilo. Vatra je zatim zahvatila i ostale prostorije u istom objektu i Dom kulture. Vatrogasno spasilačka jedinica iz Požarevca brzo je reagovala i lokalizovala požar. Potpuno su izgoreli diskoteka, zemljoradnička zadruga i poljoprivredna apoteka koje su u istom objektu, a teško je oštećen i Dom kulture. RTS nezvanično saznaje da je verovatni uzrok požara stara električna instalacija.

BROJ 200

Preminuo dugogodišnji direktor ZC Požarevac

U Požarevcu je 11. novembra preminuo dr Mladen Bojović (75), nekadašnji generalni direktor Zdravstvenog centra u penziji. Komemotrativni skup održan je u Velikoj sali zgrade Službe Medicine rada u Požarevcu. Bojović je 13. novembra sahranjen na starom požarevačkom groblju. Kolektiv i pacijenti pamte ga kao lekara koji je trasirao jedan delikatan deo puta požarevačkog zdravstva, navedeno je između ostalog u saopštenju Doma zdravlja ovim povodom.

Tr u d n i c a m a c e l a p l a t a od sledeće godine

Umesto dosadašnjih 65% od plate, trudnice bi trebalo da primaju celu platu, predlog je PUPS-a. Do sada su bile povlašćene trudnice u Beogradu i Novom Sadu trudnice su bile povlašćene jer već imaju ovu mogućnost, a ubuduće bi ovaj predlog Milana Krkobabića trebalo da se primenjuje u celoj Srbiji. Građani Požarevca podržavaju ovakav predlog i smatraju ga bitnim za podizanje nataliteta i podrške trudnicama. Ovakva ideja će završne konture dobiti sledeće nedelje, pišu Novosti. Ako buduće majke dobiju punu zaradu , to će državu koštati 3,5 milijardi dinara , navodi list. Taj novac bi bio dovoljan da sve žene koje odu na održavanje trudnoće dobijaju punu platu i samim tim ne budu kažnjene umanjenjem plate za 35 %. Iz budžeta bi najviše novca u budućnosti bilo preneto Vojvođanima jer se u prošloj godini najviše beba rodilo u Južnobačkom okrugu. Potreban novac bi se odvojio na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku po kojem se u Srbiji godišnje očekuje oko 70.000 porođaja.

ISSN - 1820 - 9688

Izdavač: OKRUG D. O. O. Požarevac Sedište: Čede Vasovića 4/15. Redakcija: Bogdan Živanović, Aleksandar Captenić, Dragana Nikolić, Jelena Radovanović. Direktor, glavni i odgovorni urednik: Nenad Petrović. Tehnički urednik: Bokan Nastasijević. Telefon: 012/541-725, fax:012/541-726, 061/6837-321, 060/0222-634. e-mail: novineokrug@yahoo.com i okrugnovine@yahoo.com Rukopisi i fotografije se ne vraćaju. Štampa: GPK ŠTAMPARIJA BORBA, Kosovska 26, 11000 Beograd


BROJ 200

21.11.2012.

Novi vrtić na Čačalici

U ponedeljak su čelnici gradskog rukovodstva položili kamen temeljac na radove na novom vrtiću u MZ Čačalica. Vrtić se nalazi tačno između ulica Požarevački partizanski odred i Cane Babović i kapaciteta je 150 mesta.

Radove izvodi Jugogradnja D.O.O., firma koja je bila izvođač i na prethodnom poduhvatu iz oblasti dečije zaštite, tačnije na nedavnio završenom objektu vrtića u naselju Burjan. - Izražavam zadovoljstvo što su na tenderu na kome su pored njih učestvovala još trinaest izvođača, oni dobili posao kao najpovoljniji ponuđač. Razlog za to je kvalitet prethodnih radova koji su izvodili i smatram da će rok za izgradnju koji je 150 dana biti apsolutno ispoštovan. - kazala je Vukica Vasić, zamenica gradonačelnika. Inače ovaj budući objekat je sličnih gabarita kao i onaj u Burjanu i iznosi 1547 metara kvadratnih bruto površine i ima prizemlje i sprat. To ga čini spremnim da primi oko 150 mališana što ga čini i u tom domenu sličnim sa prethodno izgrađenim vrtićem. Zamenica gradonačelnika je

još dodala da će gradska vlast budžetom za narednu godinu svakako predvideti i sredstva koja su neophodna da bi ovaj objekat mogao da se stavi u upotrebu. Vrednost celokupnih grubih radova iznosi oko 62 miliona dinara. Ono što ne spada u grube radove su oni koji uključuju uređenje dvorišta kao i troškove uvođenja toplifikacione mreže koja će biti na usluzi i jednom delu okolnih domaćinstava. Požarevački gradonačelnik Miomir Ilić je napomenuo da je javna rasprava o lokaciji novog vrtića trajala više meseci ali da je u dogovoru sa svim relevantnim činiocima odlučeno da je ipak ova lokacija i najpovoljnija. Tu se, ipak, planovi za ovaj deo grada ne završavaju. - Budžet za 2013. godinu predviđa i izradu generalnog projekta za izgradnju prostora MZ Čačalice sa sadržajima za potrebe same mesne zajednice ali i poslovnog

Vrtić u Burjanu još uvek nije dobio upotrebnu dozvolu a razlog je niskoteretni lift koji još uvek nije isporučen. Njegovo dopremanje kao i dopremanje pojedinih kuhinjskih elemenata se očekuje do početka decembra. Zamenica gradonačelnika Vukica Vasić je kao razlog kašnjenja navela žalbu jednog od ponuđača i dodala da je taj predmet kod nadležne komisije, te se nada povoljnom ali i brzom razrešenju.

kompleksa. Taj kompleks predviđa izgradnju mini tržnog centra koji će imati za cilj bolje snabdevanje građana iz ove mesne zajednice. - kazao je gradonačelnik Ilić. Saša Stojadinović

Advokati ne brane klijente po službenoj dužnosti

* osim u slučaju ako je klijent u pritvoru, kako se ne bi urušavala osnovna ljudska prava

Prema rečima Dragana Živkovića, predsednika Advokatske komore Požarevac, adovakti su se na ovaj korak odlučili nedostatkom sluha Poreske uprave i ministarstva finansija kao i drugih državnih organa. Sama odluka da prestanu da postupaju kao branioci po službenoj dužnosti doneta je na vanrednoj skupštini Advokatske komore Požarevac 29. septembra. - Osnovni motiv za takvu odluku je nezakonito podizanje osnovice za naplatu poreza i doprinosa advokata u Požarevcu i Petrovcu na Mlavi, gde su te osnovice podignute za 100 posto, kako za poreze za penziono i invalidsko tako i za zdravstveno osiguranje. Po mišljenju advokata i same komore ova odluka zasnovana je na nezakonitim osnovama. Ono što je nasiptomatičnije je to da se to dogodilo na područiju Poreske uprave Požarevac i Petrovac. U ostalim Poreskim uprava na teritoriji Srbije te osnovice su podignute za advokate u iznosu od 10 do 20 odsto. – kaže Živković i dodaje da su ovoj odluci pridodali i drugu stranu medalje, koja se odnosi na to da država advokatima duguje po osnovu odbrana po službenoj dužnosti u proseku oko 200.000 dinara. Ovaj iznos po advokatu je na teritoriji koju pokriva Advokatska komora Požarevac. - Faktički, naša odluka je bazirana po sistemu: Plati mi, da bi ti platio. – kratak je Živković. Kao znak dobre volje požarevačka Advokatska komora je u cilju zaštite klijenata suspendovala je deo svoje odluke o obimu svog štrajka. - Advokati se pojavljuju na odbrane po službenoj dužnosti gde su pritvorski predmeti u pitanju. Jedini razlog leži u tome što advokati ne žele da se ugrožavaju ljudska prava, odnosno prava tih građana kojima je potrebna stručna pomoć i koji bi u eventualnom nepostupanju advokata duže ostajali u pritvoru. – obrazložio je odluku Upravnog odbora Advokatske komore od 25. 10. 2012. godine, Dragan Živković. Samom štrajku Živković očekuje pridruživanje i ostalih Advokatskih komora iako njima u toj meri nije povećan pomenuti namet. S. S.

www.novineokrug.rs

STRANA 3

Teška vremena Uz dvestoti broj:

U početku beše samo Reč.

Trebalo je navići ljude na „Okrug“, pa da to nije „O – krug“, pa da to nije „Krug“, pa je sve to bilo i zabavno, smišljati glavu novih Novina... Uglavnom, početak je bio više zabavan nego težak. Zabavno je bilo i to, što su dvojica mladih ljudi odlučili, bez stvarnih saznanja o tome kako se zapravo prave novine da ih naprave. Mogle su i da se zovu „Dosta mi je svega!“

I napravili su. Pravu, pravcijatu Novinu, „Okrug“ koja pokriva čitav Braničevski okrug. Od prvog broja, do danas. I uprkos svemu, ostali su dosledni: njih dvojica i dalje, uz malu pomoć prijatelja. I ono što je još važnije a to je – objektivnost, od svega po malo! A, za to treba umeće. Ne podleći i istrajati. Naročito danas. Trebalo bi sada da se kaže ono uobičajeno: „preležane su dečije bolesti“, sada je lakše, posao uhodan, Novina se dokazala...Trebalo bi, da su normalne okolnosti u normalnoj zemlji, tako to obično biva. Ali, kako ovde ništa nije obično, posle 200. broja vreme za štampanje Novina je teže nego ikada. Naročito kada si bez novca. U normalnim zemljama, normalne okonosti bi bile, za to vreme obezbeđivanje finansijskih sredstava da se „stane na noge“. Možda je vreme za – neobjektivnost? Kako istina može da poseče kao najoštrija oštrica mača, treba sad biti pametan i mudar. To je, ponovo, strašno teško, kada si, bez finansijskih sredstava. Ipak, uvek postoji, dok ne dođu bolja vremena, ili ih sami stvorimo, alternativa. I britva zna da saseče. Vremena jesu teška, p. m. (prijatelju moj, a šta ste mislili?) ali, čekamo 300. broj. Kako se pokazalo i kako je dokazano, 300 je dovoljno, da se dobije bitka. Biljana Bundalo

Ljubinje budući bratski grad Požarevca

Protekle nedelje, u periodu od 15 - 17. novembra u poseti opštini Ljubinje u Republici Srpskoj, boravili su predstavnici grada Požarevca, predsednik skupštine grada Žarko Pivac i direktor Centra za kulturu Požarevac Aleksandar Lukić. Cilj ove posete je bio uspostavljanje saradnje grada Požarevca i opštine Ljubinje na osnovu Sporazuma o uspostavljanju specijalnih parlelnih odnosa između Republike Srpske i Republike Srbije, koji je potpisan 26. septembra 2006. godine u Banja Luci, a ratifikovan u parlamentima učesnica sporazuma sledeće godine. Delegaciju Požarevca je primio načelnik opštine Vesko Budinčić, a sa njim su bili i sekretar skupštine Vukašin Popović i šef kabineta Slavoljub Mihić. Predstavnici grada Požarevca su iskoristili priliku da čestitaju Vesku Budinčiću ponovni izbor za načelnika, i to po četvrti put, a od 2000. godine od kada se sprovode izbori za načelnike koji se biraju neposrednim putem. U otvorenom i prijateljskom razgovoru razgovaralo se o uspostavljanju saradnje pre svega u kulturi, sportu, obrazovanju, turizmu, ali i u privredi, kao i o zajedničkim nastupima na privrednim i turističkim sajmovima u regionu. Dogovoreno je da se sačine sporazumi o uspostavljanju saradnje i po prihvatanju na lokalnim većima da se odluke usvoje u parlamentima grada Požarevca i opštine Ljubinje. Ovom prilikom je istaknuto da su za saradnju sa Požarevcom zainteresovane sve opštine istočne Hrecegovine u republici Srpskoj, a ne samo Ljubinje, i to Trebinje, istočni Mostar, Berkovići, Bileća, Gacko i Nevesinje. To je potvrđeno i u razgovoru sa predstavnicima grada Trebinja. Domaćini iz opštine Ljubinje su se zahvalili na inicijativi grada Požarevca za uspostavljanje saradnje sa njihovom opštinom i izrazili čvrsto uverenje da će ova saradnja trajati i u pravom smislu te reči i živeti. Opština Ljubinje se prostire na površini od 326 km2 i ima nešto manje od 5000 stanovnika. Graniči se sa opštinama Trebinje, Bileća i Berkovići u Republici Srpskoj i opštinama Ravno, Neum i Stolac u federaciji. Stanovnici se uglavnom bave stočarstvom, voćarstvom, ima nekoliko firmi koje se bave proizvodnjom jaja, zatim mesnih prerađevina i brojlerskog mesa, jednodnevnih pilića, zatim preradom bukove građe, kao i nekoliko metaloprerađivača. Nekada je tu bio deo pogona fabrike „Soko“ iz Mostara koji je zapošljavao 2000 ljudi. Najpoznatiji ljudi koji vode poreklo iz ove opštine su Miroslav Toholj, književnik, Gojko Đogo, književnik, Dušan Kozić, političar, Novica Domazet, narodni heroj, Zdravko Čolić, estradni umetnik. U Ljubinju uspešno deluje pozorište mladih „Gimnazijalac“, odbor Srpskog prosvjetnog kulturnog društva „Prosvjeta“, a najpoznatiji sportski kolektiv je odbojkaški klub „Ljubinje“ koji je nekada u bivšoj SFRJ igrao i u 1. ligi. Pred II svetski rat u opštini Ljubinje je živelo 15000 ljudi. Ovaj kraj je izuzetno postradao od strane ustaša i na svakom koraku su stratišta koja govore o stravičnom stradanju srpskog naroda. Predstavnici grada Požarevca su ovu posetu iskoristili da obiđu jedno od njih, jamu Kapavica, gde je 8.juna 1941. godine ubijeno 115 Srba. D. O.

Selo dobija vodovod

U naselju Prugovo kod Požarevca, završena je druga faza izgradnje vodovodne mreže, na koju će se priključiti oko 80 domaćinstava. - U ovaj projekat do sada je uloženo 4,5 miliona dinara iz gradskog Fonda za zaštitu životne sredine, što je u Prugovu omogućilo gradnju 1.800 metara sekundarne mreže. - kaže Žarko Pivac, predsednik Skupštine grada. U nastavku radova izgradiće se kompletna vodovodna mreža, na koju će se priključiti i preostalih 120 domaćinstava. - Da bi se rešio problem vodosnabdevanja, za potrebe našeg sela sada je iskopan bunar dubok 113 metara, čija je voda, po izvršenim analizama, potpuno zdrava za piće. - kaže Miroslav Đorđević, predsednik Saveta Mesne zajednice Prugovo. U ovom naselju skoro svi privatni bunari već godinama su zagađeni zbog uticaja brojnih septičkih jama, pa su meštani bili primorani da se na razne načine snalaze za nabavku pijaće vode. M.V.


STRANA 4

Akcija dobrovoljnog davanja krvi u Žagubici

Crveni krst opštine Žagubica u saradnji sa Institutom za transfuziju krvi Srbije organizovao je akciju dobrovoljnog davanja krvi. Akciji se odazvalo blizu 40 građana sa teritorije cele opštine što predstavlja solidan odziv u odnosu na broj stanovnika. Među davaocima bilo je i onih koji su premašili 50o učešće na akcijama.

Asfaltirano 3 km puta u opštini Žagubica

Prethodnih dana veliku broj ulica u Žagubici asfaltirane su po prvi put i koje lokalnom stanovništvu donose velika olakšanja u svakodnevnim aktivnostima. Zahvaljujući pogodnim vremenskim uslovima, a shodno predizbornim obećanjima i „ugovora“ koji je sa građanima potpisan, žagubička opštinska uprava u saradnji sa svojim službama realizovala je sve planove asfaltiranja za ovu godinu. U Žagubici su po prvi put dve ulice dobile asfalt: Miloša Obilića i 9. maj, kao i deo Pjotrkovske ulice. U naselju Laznica asfaltom je presvučeno preko 1.000 metara puta u saradnji sa građanima Laznice koji su izrazili želju da delom učestvuju novčano kako bi naselje dobilo više asfalta. Zatim, asfaltirane su ulice u naseljima: Suvi Do, Krepoljin, Sige, Krupaja i Bliznak. Sve ukupno asfaltirano je oko 3.000 metara što je koštalo oko 14 miliona dinara. Sredstva su izdvojena iz budžeta opštine Žagubice a naredne godine, kako navodi predsednik opštine Žagubica mr Saša Ognjanović, biće opredeljeno više sredstava iz budžeta kao i od resornih Ministarstava. Kako obećavaju nadležni neće se zaustaviti na ovome, i čim se sledeće godine u proleće steknu uslovi – radovi će biti nastavljeni. Konačan cilj lokalne samouprave je da do kraja njihovog mandata ne bude ni jedna značajna ulica, u kojoj građani žive, bez asfalta.

Homoljska bajka

Turistička organizacija opštine Žagubica predstavila se boranima manifestacijom “Homoljska bajka”. - Organizatori manifestacije bili su Turistička organizacija Bor i restoran “Srpska kruna” u Brestovačkoj banji. Manifestacijom “Homoljska bajka“ u Brestovačkoj banji predstavili su se građanima Bora Turistička organizacija iz Žagubice, Udruženje likovnih umetnika “Homolje”, Kulturno umetničko društvo i Kulturno prosvetni centar iz Žagubice. Turistički poslenici iz Bora i Žagubice razgovarali su o unapređenju ruralnog turizma i o daljoj saradnji ove dve opštine. Organizatori manifestacije su Turistička organizacija Bor i restoran “Srpska kruna” u Brestovačkoj banji. M. V.

www.novineokrug.rs

21.11.2012.

Poništen konkurs za stipendije Studenti «na čekanju»

Grad Požarevac poništio je konkurs za ne iznađe odgovarajući pravni model za isplatu dodelu 18 studentskih stipendija za školsku stipendija - kažu u Gradskoj upravi. 2012/2013. godinu, koji je raspisan krajem Zbog ovakve odluke, pod znakom pitanja su septembra, za studente koji se školuju za deficiZanimljivo je da je Gradska uprava isto obrazloženje dala i tarna zanimanja. za obustavu isplata novca lokalnim medijima, takođe zbog naGlavni razlog ovog poni- vodne preporuke budžetskog inspektora. Iako je navedeno da štenja bilo je to što je u kon- se mora naći odgovarajući pravni obrazac za ova plaćanja, to kursu navedeno da će se do danas nije urađeno, pa su mnogi lokalni mediji na ivici opjedna stipendija dodeliti stu- stanka. dentu Fakulteta bezbednosti, jer ovi studenti mogu da se stipendiraju samo iz i dosadašnje stipendije, za oko 90 studenata, čije republičkog, a ne iz gradskog budžeta. Iako je je korišćenje trebalo da se produži i za tekuću ovaj propust mogao da se ispravi ponavljanjem školsku godinu. To je izazvalo ogorčenje kod njikonkursa iz koga bi se izuzeo navedeni fakultet, hovih roditelja, jer se stipendije, po istom pravto nije učinjeno, jer su u Gradskoj upravi naveli nom obrascu, dodeljuju već godinama, ne samo da se javio još jedan pravni problem. u Požarevcu, već i u ostalim opštinama Braničevskog okruga. - Zaista je nedopustivo da grad ostavi studente bez novčane pomoći, koja iznosi samo 7.000 dinara i najmanja je u okrugu, jer Petrovac na Mlavi dodeljuje po 10.000, a Veliko Gradište po 12.000 – kaže jedan od ogorčenih roditelja. Ove godine iz Fonda za dodelu stipendija i nagrada grada Požarevca, osim jednog studenta Fakulteta bezbednosti, trebalo je da se stipendira još 17 «brucoša» koji se školuju za deficitarna zanimanja, među kojima su: profesor matematike, biologije, fizike i violine, doktor medicine i stomatologije, diplomirani pravnik i ekonomista, filolog nemačkog jezika, dizajner kože, inženjer - Dodelu novih stipendija obustavili smo na elektrotehnike, mašinstva, rudarstva, hemije i arpreporuku budžetskog revizora, koji smatra da hitekture. nije zakonski za ove namene izdvajati budžetska sredstva. Zbog toga je konkurs poništen, dok se D. O.

Dva nova ultrazvuka za bolnicu

Opšta bolnica u Požarevcu nabavila je dva nova ultrazvučna aparata koji će se koristiti na odeljenju ginekologije i rendgen kabinetu. Nabavka je značajna jer su od pet aparata kojima je do sada raspolagala bolnica, tri bila starija od 12 godina, što je imalo ulticaja na kvalitet i brzinu pregleda, rekao je direktor dr Srećko Bosić. - Očekujem da će liste čekanja biti smanjene i da će sama dijagnostika biti kvalitetnija. - istakao je on. Bolnica će uskoro dobiti i kardiološku sondu koja će omogućiti otkrivanje promena na srcu kod novorođenih beba. - Takva vrsta pregleda u našoj bolnici nikada do sada nije vršena. - kazao je Bosić. Veći deo sredstava za nabavku ultrazvučnih aparata obezbedilo je Ministarstvo zdravlja, uz učešće požarevačke bolnice.

Izabrano sedam zgrada za obnovu

BROJ 200 Rešenje ekološkog problema

Počelo «zauzdavanje» prašine iz Rumunije

U Novoj Moldavi počela je montaža sistema za zalivanja jalovišta rudnika bakra i cinka «Moldomin», koji će sprečiti razvejavanje prašine do Velikog Gradišta i Golupca. Ovaj sistem biće u redovnoj funkciji nekoliko meseci godišnje, tokom proleća i jeseni, za vreme vetrovitih perioda. Reč je o jalovištu površine 150 hektara, čija je prašina godinama prelazila preko Dunava i zasipala priobalna naselja u Srbiji, među kojima su najugroženiji bili: Ram, Požeženo, Usije, Vinci, Kusiće, Ostrvo, Kisiljevo i Zatonje. Konačno rešenje ovog problema početkom najavio je predsednik opštine Veliko Gradište, Dragan Milić. Nakon intenzivnih pregovora sa rumunskim nadležnim institucijama, sada je počela i realizacija rešenja problema. - Rudnik bakra i cinka u Novoj Moldavi ima tri jalovišta, koji su nekada imali cevni sistem za zalivanje. U saradnji sa rukovodstvom rudnika, opština Nova Moldava odlučila je da se ovaj sistem za zalivanje rekonstruiše i ponovo stavi u funkciju. kažu u opštini Veliko Gradište.

Akcija «Uredimo zajedno»

U Požarevcu je izabrano sedam stambenih zgrada koje će se obnoviti uz pomoć gradskog budžeta, u okviru akcije «Uredimo zajedno». Reč je o zgradama koje se nalaze na adresama: Tabačka čaršija brojevi 1, 3 i 5, Moše Pijade 14, Vardarska 19, Dositejeva 2 i Pionirski trg broj 17. Ova akcija trebalo je da krene tokom leta, ali je odložena jer gradske službe nisu obezbedile potpunu prateću dokumentaciju. Akcija «Uredimo zajedno» pokrenuta je na inicijativu načelnika gradske službe za urbanizam, Vojislava Pajića, kako bi se pomoglo stanarima koji žive u oronulim zgradama, podignutim još pre 50 godina. Odluka o njenom sprovođenju doneta je pre dve godine, ali je njen početak odložen za 2012. godinu, pošto su prioritet u rekonstrukcijama imali objekti u centru grada, koji su proglašeni spomenicima kulture. Krajem januara ove godine objavljen je javni poziv skupštinama stanara, uz napomenu da su oni dužni da obezbede učešće od najmanje 30 odsto neophodne sume, odnosno 50 odsto za poslovni prostor, dok bi se ostatak obezbedio iz gradskog budžeta. Obaveza stanara je i uplata kapare u iznosu od najmanje 100.000 dinara, ako je reč o zajedničkim delovima zgrade, odnosno 200.000, ako se radi o rekonstrukciji dela koji predstavlja poslovni prostor. - Stanari izabranih zgrada obezbedili su 1,5 miliona dinara, što je 30 odsto od ukupne sume, dok će iz gradskog budžeta biti uloženo oko pet miliona dinara, plus 800.000 dinara za eventualne dodatne radove - kažu u Direkciji za izgradnju, koja će biti nadležna za rekonstrukciju stambenih zgrada. Prednost u obnovi dobile su zgrade čiji krovovi, fasade, oluci i liftovi predstavljaju opasnost po bezbednost stanara i prolaznika. M. V.

U ranijim dogovorima sa rumunskim institucijama, dogovoreno je da se problem razvejavanja prašine reši uz primenu najpre kratkoročnih, a potom i dugoročnih mera. Kratkoročne mere su zalivanje jalovišta, dok dugoročne podrazumevaju kompletnu sanaciju jalovišta, za koju tek treba uraditi poseban projekat. Dosadašnja ispitivanja obavljena u Institutu u Vinči pokazala su da ova prašina nije radioaktivna, ali da u njoj ima teških metala, poput bakra, cinka i kadmijuma, koji izazivaju zdravstvene tegobe kod ljudi i zagađuju povrtarske useve. M. V.


BROJ 200

www.novineokrug.rs

21.11.2012.

STRANA 5

Agencija „FACTIS“ održala prezentaciju projekta o dosadašnjim i budućim odnosima PD „TE – KO Kostolac“ sa šest izdvojenih preduzeća

Promenom Zakona o javnim nabavkama do lakšeg poslovanja

Agencija za analizu i konsalting „FACTIS“ uradila je analizu poslovanja između PD „TE – KO Kostolac“ i šest izdvojenih privrednih društava – „PRIM“, „Georad“, „Autotransport“, „RIO“, „Kostolac – usluge“ i „Standard“. Rukovodioci ovih preduzeća, koji su učestvovali i u izradi analize davanjem izveštaja iz poslovanja, kao i predstavnici sindikalnih organizacija prisustvovali su prezentaciji pod nazivom „TE – KO Kostolac i osamostaljena društva – dosadašnji i budući odnosi“, u kojoj su date i preporuke o daljem delovanju.

lizira i prezentuje trenutno stanje u šest osamostaljenih društava i njihove perspektive. Drugi širi cilj je da se nadležnim ministarstvima i naročito Agenciji za privatizaciju predloži određena politika prema tim preduzećima, a treći je da se predlože rešenja u novom Zakonu o javnim nabavkama, rekao je na početku Nikola Zelić, iz Agencije „FACTIS“. Privredno društvo „TE - KO Kostolac“ je državno preduzeće, kao i svih šest osamostaljenih i zato bi morao da se isključi postupak javne nabavke iz uzajamnih poslovnih relacija. Prome-

- Svih šest preduzeća je u državnoj svojini, osim „Standarda“ koji ima nešto drugačiji status, ali je takođe u državnoj svojini. Postoje dve grupe ciljeva naše analize prilikom izrade ovog velikog projekta. Širi ciljevi projekta su da se na jednom mestu analitički do detalja ana-

nom Zakona o javnim nabavkama do toga bi se došlo, a poslovna komunikacija bi tada išla mimo javnih nabavki. Ako se to postigne, predlog Agencije „FACTIS“ je da se odnos kostolačke kompanije i svakog pojedinačnog društva uredi ugovorom o regulisanju po-

Na Površinskom kopu „Drmno“ u oktobru

slovnih odnosa zaključenim na neodređeno vreme. Krajem svake godine bi se planirali poslovi i proizvodi koji će se isporučivati tokom cele sledeće poslovne godine, pri čemu bi se utvrdila količina, dinamika i obim za svaku godinu. Ovim ugovorom je takođe predviđeno da se reguliše model ili metod kako da se utvrđuju cene proizvoda i usluga, dok bi realizaciju ugovora pratile zajedničke komisije. - Konkretni ciljevi, koji se tiču relacija „TE – KO Kostolac“ i osamostaljenih društava, su da se najpre definitivno uobliči imovina tih preduzeća, zatim da se do kraja realizuju osnovački akti preduzeća i prenesu sva predviđena sredstva, kao i da se primeni Zakon o javnoj svojini, što važi i za EPS i za „TE – KO Kostolac“. Drugi konkretni cilj je da na dugi rok i sistematično regulišu poslovni odnosi između tih preduzeća i kostolačke kompanije. Takođe imamo i dodatak da se predloži racionalno rešenje za preostalu sporednu, „non – core“, delatnost, koju „TE – KO Kostolac“ ima u svom sastavu, a to je Služba za isporuku toplotne energije. Grejanje i isporuka toplotne energije je sporedna delatnost i pitanje je kako da se to statusno reši, naveo je Zelić. - U ovih šest preduzeća postoje značajni ljudski i materijalni resursi. Zaposleno je oko 1300 radnika na neodređeno i još 680 na određeno vreme. Zbirna vrednost osnovnih sredstava i kapitala u njima je oko 1,3 milijarde dinara, ali tu treba dodati i obrtna sredstva i obaveze. To su potcenjene

Proizvodnja uglja veća za 34 procenata

Uprkos brojnim problemima rudari Površinskog kopa „Drmno“ uspevaju da održe proizvodnju na nivou plana ili za koji procenat iznad njega. Uostalom, o tome svedoče i konkretni pokazatelji izraženi u brojkama. U oktobru, plan proizvodnje uglja bio je na nivou od od 466.000 tona, a ostvarenje na kraju meseca iznosilo je 623.546 tona ili čak 34 procenata više od plana. Tokom proteklog meseca na iskopavanju uglja radila su dva rotorna bagera i to: „800“ i „SRs 470“. Inače, u proteklom mesecu sa drobilane i separatora za industrijsku i široku potrošnju izdvojeno je 34.764 tone komadnog uglja ili tri puta više od planiranih količina za oktobar. Za deset meseci za široku i industrijsku proizvodnju proizvodnju izdvojeno je ukupno 189.012 tona komadnog uglja. Inače, od početka godine na Površinskom kopu „Drmno“ iskopano je ukupno 6.521.977 tona uglja, što je za šest procenata više od bilansiranih količina za proteklih deset meseci rada. Tokom proteklog meseca rudarskom mehanizacijom angažovanom na otkrivanju uglja otkopano je, prema prvim prelininarnim rezultatima, 3.101.418 kubika čvrste mase, što je za osam procenata manje od plana. Razlozi za oktobarski podbačaj leže u činjenici da je drugi jalovinski sistem sve do 17. oktobra bio u remontu, a potom je u remont ušao i prvi rudarski jalovinski sistem. Zatim, tu su i problemi vezani za zaustavljanje radova zbog arheoloških istraživanja i izmeštanja pronađenih paleontoloških ostataka mamuta itd. Međutim, kumulativno posmatrano za proteklih deset meseci rudari Površinskog kopa „Drmno“ ostvarili su proizvodnju otkrivke od 32.204.914 kubika, koja je za tri procenta veća u odnosu na bilansirane količine za protekli vremenski period. S. Srećković

vrednosti, stare 6-7 godina, a nije rađena revalorizacija i ponovna procena, sem u pojedinim delovima sudeći po bilansima stanja. Sva preduzeća imaju relativno skromne, ali pozitivne stope dobitka kroz imovinu i neto dobitak kroz kapital u proteklih šest godina, osim „Standarda“ koji stalno posluje sa gubitkom i ima negativnu vrednost kapitala, jer su mu veće obaveze od vrednosti imovine. Učešće prihoda osamostaljenih društava iz poslovnih odosa sa „TE – KO Kostolac“ je oko 90 ili više odsto. Kada se govori o značaju ovih preduzeća, samo finansijski imaju identičnu poziciju. Međutim, nakon dodavanja još dva kriterijuma – vezanosti ovih društava za osnovnu delatnost – proizvodnju uglja i električne energije, kao i koliko konkurencije ima u domenu u kome rade i mogu li se u toj oblasti brzo pojaviti novi ponuđači, izdvajaju se dve grupe preduzeća. U prvoj grupi „A“ su „PRIM“, „Georad“ i „Autotransport“, koji su jače vezani za osnovnu delatnost i teže se ulazi u tu branšu. Drugu grupu „B“ čine „Kostolac - usluge“, „RIO“ i „Standard“. Zaključak je da bi politika države u pogledu privatizacije ovih šest preduzeća je da se privatni kapital uključi u bilo koje od ovih preduzeća u formi dokapitalisanja, investiranja kad god se to oseti racionalnim i prihvatljivim, ali samo kada se pojavi kompetentan investitor i nema potrebe za žurbom. Što se tiče preduzeća koje su čvršće vezana za osnovnu delatnost ta preduzeća bi trebalo da se privatizuju onako metodološki i u onoj dinamici kako se bude privatizovao EPS, a naša teza je da će se privatizacija EPS-a raditi sa vrha, istakao je Nikola Zelić. P. Životić

Obaveštenje korisnicima usluga PD “RIO Kostolac”

Privredno društvo “Rekultivacija i ozelenjavanje” obaveštava korisnike usluga preduzeća da poslove ugovaraju i realizuju isključimo sa ovlašćenim licima preduzeća i zaposlenima koje organizuju ista lica u skladu sa procedurom preduzeća.

Ugovaranje i reklamaciju za izvršeni posao ne prihvatamo bez procedure Standarda kvaliteta na bazi koga radimo i obaveštavamo korisnike da se veliki broj radnih odela sa znakom preduzeća nalaze kod lica koja više nisu u radnom odnosu, što može dovesti u zabludu klijente da ugovaraju posao sa nekopetentnim licima. Procedura se zasniva na zahtevu za ponudu realizacije posla, uvida stručnih lica u tehnologiju rada, dostavljanje ponude, zaključivanje ugovora i realizaciju posla. Svaka druga metoda ugovaranja je neprihvatljiva za naše Privredno društvo tako da se klijenti mogu obratiti nama na telefone: 012/241-568; 062 800693; 062 800 699.


STRANA 6

www.novineokrug.rs

21.11.2012.

Muke Bore Jankovića iz naselja Leskovac kod Petrovca na Mlavi

Radio 28 godina a živi u kontejneru bez vode i st ruje

Bora Janković (60) iz sela Leskovac kod Petrovca na Mlavi posle 28 godina rada ostao je bez ikakvih prihoda za život. Sada sa suprugom živi u kontejneru, dobijenim od Ministarstva za socijalna pitanja, bez vode i struje. Priča da ima brašna još za samo dva dana života iako je više od 28 godina radio u raznim mestima Srbije kao konobar.

- Radio sam kod privatnika u Vrnjačkoj Banji, u Velikom Gradištu, Petrovcu na Mlavi, Majdanpeku, u Zemljoradničkoj zadruzi u Rudnoj Glavi. Kad se zaposlim oni me prijave a posle nekoliko meseci odjave me i nisu uplaćivali penzijsko i zdravstveno osiguranje. Ja to nisam znao jer godinama nisam bio bolestan i nisam išao kod lekara. Sada sam došao u veoma tešku situaciju jer nemam nikakvih prihoda za život. Leti se malo nadniči i obezbedi se nešto novcva a sada je veoma teško naći bilo kakav posao i eto brašna imam

još za samo dva dana života. Počinje hladno vreme a nemam ni ogreva, živim u kontejneru koji sam postavio na parcedli koju mi je poklonila jedna žena, dva kilometra udaljen sam od Leskovca, nemam ni vode ni struje. Leti vodu za piće donosim iz Leskovca a zimi čak iz Petrovca jer se česma zamrzne. Obraćao sam se Centru za socijalni rad i opštini da mi pomognu ali predsednik opštine kada me vidi beži a socijalni radnici nikad nisu došli da vide u kojim uslovima živim. Dali su mi spisak dokumenata koje treba da pribavim, da bih ostvario neku jednokratnu pomoć a ja nemam novca za to jer mi je i lična karta istekla, žali se Bora. Komšinica Žikica Janković priča da je Bora dobar čovek i vredan radnik i da mu je dva meseca dala da koristi električnu energiju od nje ali da se sada vraća u Beč i da će mu uskratiti dalji priključak. U Centru za socijalni rad u Petrovcu ističu da je Bora radno sposoban a ako podnese dokumenta može da ostvari pravo na jednokratnu pomoć od oko 5.ooo dinara ali da Centar ne može da mu obezbedi struju. Dragan Miletić pravnik na materijalnim davanjima u Centru za socijalni rad kaže da bi trebalo da se obrati opštinskim institucijama i komisijama i one će utvrditi da li mogu da mu pomognu oko priključka struje. M.Veljković

Ovan uleteo u mesaru kroz izlog Dogodilo se u Petrovcu na Mlavi

U mesaru „Homoljac”, koja se nalazi u glavnoj ulici, Srpskih vladara broj 263, u petak je kroz izlog uskočio ovan zvani „Roki Balboa”. Ovan je u mesari potražio spas bežeči ispred pasa lutalica. Očevidac ovog događaja bila je Vera Janković koja radi u prodavnici novina pored mesare. - Sedela sam u kiosku i bilo je malo prolaznika na ulici. Odjednom vidim ovna kako velikom brzinom trči sredinom ulice Srpskih vladara a juri ga nekoliko pasa. Uporedo sa njim trotoarom juri jedna ovca. U toj panici, bežeći pred razjarenim psima, ovan je iznenada skrenuo sa ulice i gepardskim skokom, razbivši staklo na izlogu, uleteo u lokal. Od siline udarca svi su se razbežali a kada sam izašla napolje ugledala sam ovna u lokalu. Verujte mi da su svi bili šokirani tom scenom. kaže Vera. Vlasnik ovna Milan Đorđević priča da je ovan zajedno sa stadom ovaca i koza pasao travu na obali reke Mlave. - Odjednom se pojavio čopor pasa lutalica kojhi je nasrnuo na stado i počeo da ih juri. U strahu ovce su počele da beže sa pašnjaka a ovan zvani „Roki Balboa” i jedna ovca krenuli su sporednim ulicama. Psi ih nisu napuštali, pa su tako bežeči izašli na glavnu ulicu u Petrovcu i pred razjarenim lutalicama ovan je spas potražio u izlogu mesare. Pretposrtavljam da je u izlogu od stakla video svoj lik i misleći da se tu sklonila ovca on je uskočio. Izgleda smešno ali je ovan bežao u smrtnom strahu. - ističe vlasnik Milan kojeg u Petrovcu poznaju pod nadimkom „Viršler”. U Petrovcu su se namnožili psi lutalice i svakodnevno pored napada na stoku ugrožavaju i ljude. Milan priča da su mu ove godine za Prvi maj zaklali na keju Mlave jare a da je on u više navrata u Gradskom parku spasavao žene i decu od razjarenih pasa lutalica. - Napišite da su ti psi velika napast za stanovnike Petrovca i da smo se više puta obraćali lokalnoj vlasti ali da ništa nije preduzeto i tih lutalica je sveviše. - žali se Milan. M.Veljković

BROJ 200

PETROVAČKA HRONIKA

Sastanak školskih sindikalaca

U četvrtak je u maloj sali SO Petrovac održan sastanak sindikalnih organizacija osnovnih i srednje škole sa teritorije naše opštine. Na sastanku je bilo reči o aktiviranju sindikalnih organizacija, ulozi i upoznavanju lokalnih sindikata sa aktuelnom situacijom u obrazovanju. O tome su govorili: Milorad Lukić predsednik sindikalne organizacije OŠ „Miroslav Bukumirović Bukum“ iz Šetonja koja deluje pri Sindikatu obrazovanja Srbije, zatim Branislav Pavlović predsednik Sindikata obrazovanja Srbije, Radomir Šojanović predsednik odbora Sindikata obrazovanja Srbije za osnovne i srednje škole i predsednik Odbora sindikata obrazovanja za Braničevski okrug. Sastanku su prisustvovali i zamenik predsednika opštine Dragoljub Milosavljević, pravni savetnik Jovan Jerković, kao i predstavnici sindikata osnovnih škola sa teritorije naše opštine. Izražavajući zadovoljstvo rezultatima sastanka u Petrovcu, predsednik Sindikata obrazovanja Srbije Branislav Pavlović je, između ostalog, istakao da je u toku proces formiranja Regionalnog centra sindikata obrazovanja u Požarevcu koji će se baviti problemima zaposlenih u toj sferi.

Petrovčani u Beču

Kako je za radio Petrovac izjavio direktor nedavno osnovane Kancelarije za ekonomski razvoj i saradnju sa dijasporom Draško Miljković, delegacija opštine Petrovac na Mlavi na najvišem nivou boravila je u petak i subotu, 16. i 17. novembra, u Beču. Delegaciju privrednika iz petrovačке opštine predvodili predsednik opštine Radiša Dragojević i predsednik SO-e Duško Nedinić. Cilj ove posete bio je, kako je istakao Miljković, privlačenje novih investicija u ovaj kraj o čemu će delegacija razgovarati prevashodno sa našim sugrađanima koji žive i rade u Austriji.

Stipendija za studente

Komisija za sprovođenje konkursa za dodelu stipendija studentima visokih škola sa teritorije opštine Petrovac na Mlavi raspisala je konkurs za dodelu stipendija za školsku 2012/13. godinu. Konkurs je raspisan za stipendiranje 12 redovnih studenata, odnosno 10 studenata visokih škola sa najnižom prosečnom ocenom osam i dva talentovana studenta čiji je najmanji prosek devet. Bliža obaveštenja o uslovima konkursa zainteresovani studenti mogu naći na oglasnoj tabli u zgradi SO-e, u sredstvima javnog informisanja i na opštinskom internet sajtu. Konkurs je otvoren do 20. novembra.

Kako smo voleli druga Tita na Banovom Brdu

Kako saznajemo od direktora KPC Miodraga Lukića, glumci petrovačkog pozorišta „Bata Bulić“ su tokom nedavnih gostovanja u Bajinoj Bašti i u beogradskom „Slavija teatru“ oduševili publiku izvođenjem predstave „Kako smo voleli druga Tita“. Sa istom predstavom njih 28. novembra očekuje i nastup na Banovom Brdu u Beogradu.


BROJ 200

21.11.2012.

Nagrađena Turistička organizacija Požarevac

Na petoj po redu izložbi suvenira i turističkih publikacija koja je održana u Leskovcu, Turistička organizacija Požarevca je osvojila 2.mesto za seriju suvenira, a u kategoriji turističkih plakata odnela je drugu nagradu.

Seriju suvenira koja je prezentovana iz turističke organizacije Požarevac, čine privezak sa grbom Požarevca, kašičica sa grbom grada, statueta kneza Miloša, privezak buzdovan kao i nož za papir. Manifestacija u Leskovcu je trajala 2 dana 8. i 9. novembra, a učestvovalo je 46 gradova i opština Srbije, Makedonije, Crne Gore, Slovenije, Turske, Grčke I Bugrarske. Direktor turisticke organizacije Požarevac Dejan Savić izrazio je zadovoljstvo ovogodisnjim učešćem na manifestaciji sa nadom da će sledeće učešće biti jos uspešnije. Učesnici su se takmičili u video publikacijama, najoriginalnijem plakatu, suvenirima, eksponatima. Organizator manifestacije je Turistička organizacija Leskovca, a pokrovitelj grad Leskovac. D. O.

www.novineokrug.rs

Koncert za penzionere

Čuvajući tradiciju, folklorni ansambli Kulturno umetničkog društva “Kostolac” iz Kostolca već dvadesetu godinu za redom organizuje koncert pod nazivom “Uvek sa vama” koji je namenjen isključivo najstarijoj populaciji grada Kostolca, druženju sa penzionerima.

Na dan državnog praznika u ponedeljak 12. novembra, sa početkom u 19 sati u pozorišnoj sali u Kostolcu isti je i održan. U programu su nastupali amateri iz folklornih ansambala:”Kolibri”, “Vrabac”, “Proleće”, Prvi izvođački, Veterani, pevačka etno grupa “Girlanda”, vokalni solisti i veliki narodni orkestar. Ono što je bitno za ovaj susret amaterima, aplauza je bilo u izobilju a izvođači su mogli biti prezadovoljni jer je sala bila prepuna. Iste večeri obeležen je i prigodan jubilej. Dugogodišnjoj aktivnoj igračici, solistkinji Prvog folklornog ansambla Milici Miletić, dipl. ecc. uručen je ručni sat sa posvetom povodom odigranih 500. koncerata. D. O.

STRANA 7

„GANIP“ ušao u finale

U Republici Srbiji postoji veliki broj kulturno umetničkih društava u čijem sastavu rade ansambli narodnih igara, pesama i muzike. U cilju podcticanja tog vida stvaralaštva, Savez amatera Srbije od 1982. godine bijenalno organizuje Smotru, odnosno Festival, folklornih ansambala Republike Srbije. Na ovaj način, Savez amatera ima mogućnosti da putem stručnog praćenja, ostvari uvid u rad ansambala sa jedne strane, a s druge, da ih podstiče da unapređuju kvalitet programa u smislu očuvanja autentičnosti narodne igre, nošnje i muzike i da se ostvarenom scenskom obradom, tehnikom i stilom igranja, postignu najviši umetnički kvaliiteti. Ove godine na prethodnim kvalifikacionim takmičenjima uzelo je učešće preko 130 folklornih ansambala. Za ovogodišnji Republički festival, koji će krajem novembra biti održan u Obrenovcu, plasirao se i Gradski ansambl narodnih igara i pesama Centra ѕa kulturu Požarevac, i na taj način zauzeo mestu među osamnaest najboljih ansambala Srbije. - Ovo je veliki uspeh za nas jer na zavrnom takmičenju u Obrenovcu nastupaju elitni ansambli koji po svom umetničkom kvalitetu predstavljaju sam vrh folklornog stvaralaštva Republike Srbije. - rekla je je umetnički rukovodilac GANIP-a, Marija Vlajović. M.Veljković

Novinar Svetomir Mirković i emisija “Putna torba” proglašeni za najbolje

Na nedavno održanom medijskom konkursu “Zato što volim Dunav” koji su organizovali Ministarstvo pooljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade Srbije, Direkcija za vode Republike Srbije, Koka-Kola Helenik Srbija, Kompanija Koka-Kola sa Udruženjem novinara Srbije i Nezavisnim udruženjem novinara Srbije nagradili su emisiju “Putna torba” i njenog urednika i voditelja Svetomira Mirkovića. Naime, na ovom priznatom i poznatom konkursu, delo Svete Mirkovića osvojilo je treće mesto u konkurenciji mnogobrojnih televizijskih, štampanih i radijskih radova iz stanica širom Srbije. Imajući u vidu da su prva dva mesta pripala televizijama iz Vojvodine emisija “Putna torba” i novinar Svetomir Mirković praktično su najbolji u Srbiji kad su u pitanju radio stanice. Na svečanosti prilikom dodele nagrada u Jahting klubu “Goga” na Zemunskom keju, novinarima su čestitali državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović i generalni direktor Koka - Kola Helenik za Srbiju gospodin Ramon Vajniger. Nagrade je uručio generalni sekretar Udruženja novinara Srbije Nino Brajević. - Ovo je veliko priznanje meni lično, mojoj emisiji, ljudima iz marketinga i Radio Požarevcu u celini jer se radi o zaista prestižnoj nagradi osvojenoj u jakoj konkurenciji sa televizijskim ekipama i štampanim medijima. Moja emisija “Putna torba” godinama se bavi afirmacijom turizma na Dunavu i njegovom priobalju i prvi smo podržali takvu strategiju kada je urađena a ideja sa kojom smo izašli ja i moj sagovornik doktor Miomir Korać bila je da se čitav plovni tok Dunava kroz Srbiju oko 588 kilometara poveže sa važnim kulturnim, istorijskim i arheološkim mestima i da se ona posebno naznače.

Veliki uspeh novinara Radio Požarevca

Misli se na tvrđave na Dunavu, Trajanov most i Trajanovu tablu i arheološke potencijale Lepenskog vira i Viminacijuma. Ideja je fantastična i realistična a žiri ju je prepoznao i ovako visoko vrednovao i ovim priznanjem dodelio joj je zasluženu nagradu.

Dob io i 600 litara Ko ka-Kole

Nagrađeni novinar Mirković, pored plakete za osvojeno treće mesto, dobio je od jednog od organizatora konkursa, Koka-Kole, 600 litara svog proizvoda. - Kao nagrada sledovalo mi je 300 litara ovog najpoznatijeg bezalkoholnog pića, i 300 litara za mog pomoćnika. Pošto sam emisiju radio sam, meni je pripala sva, ta, Koka-Kola. Pošto ne pijem to piće, ja ću celu količinu Koka - Kole, kada je dobijem, pokloniti meni dragim ljudima i kolegama. - rekao je slavodobitnik Svetomir Bata Mirković.

Ali to nije jedino što emisija “Putna torba” radi. Sponzor ove emisije su Železnice Srbije, uskoro će ući UNICA osiguranje iz Beča i Katar ervejiz iz Dohe. To samo potvrđuje visoko mesto ove emisije u medijskom prostoru Srbije i to nama koji radimo ovu emisiju veoma laska. Ovom nagradom smo pokazali da nema malih i velikih medij-

skih kuća, ali da ima dobrih i loših novinara, rekao nam je dobitnik ove nagrade novinar urednik Svetomir Mirković. Dobitnik prve nagrade je Marko Jakovljev novinar RTV Vojvodine a druge novinarka televizije Stara Pazova Gordana Momčilović. M.Veljković


STRANA 8

21.11.2012.

www.novineokrug.rs

BROJ 200

Obele탑en Dan kopnene vojske 16. novembar


BROJ 200

21.11.2012.

www.novineokrug.rs

STRANA 9

Prvih 200 brojeva OKRUG novina


STRANA 10

www.novineokrug.rs

21.11.2012.

BROJ 200

C R N A H R O N I K A Novinarima zabranili fotografisanje Reakcija Granične policije

Pogranična policija zabranila je u četvrtak novinarima da fotografišu brod - bunker na Dunavu, prilikom posete partnera NIS-a iz Rusije. Na Dunavskom keju u utorak je puštena u rad ova stanica za snabdevanje domaćih i stranih brodova gorivom, a toga dana je usledilo zvanično otvaranje. Kada su novinari ispred ovog bunkera hteli da fotografišu Alhasa Hametova, izvršnog direktora bloka «Promet» pri ruskom «Gaspromnjeftu», Mihajla Đurovića, direktora Direkcije za bunkerisanje brodova u NIS-u i Dragana Milića, predsednika opštine Veliko Gradište, umešala su se četvorica pripadnika Granične policije. - Oni su nam rekli da je zabranjeno fotografisanje broda-bunkera, jer se tako fotografiše i rečna granica sa Rumunijom, što je protivzakonito. Rekli su nam da je fotografisanje moguće samo ako se u pozadini nalazi grad, a ne Dunav, što smo bili primorani da poslušamo. To nam je bilo čudno, jer nam u utorak fotografisanje nije bilo zabranjeno, niti je igde na obali istaknuto obaveštenje o ovakvoj zabrani. - kažu novinari.

Oni navode da je, prema njihovim saznanjima, reč o nekom zastarelom zakonu ali, još više, o sukobu jednog od starešina granične policije i vlasnika turističkog broda «Ana», Ljubisava Stokića. Naime,

Brod - bunker u Velikom Gradištu, drugi je takav objekat na Dunavu u Srbiji, nakon Novog Sada. - Cilj nam je da ovakve bunkere za snabdevanje brodova gorivom imamo na pet-šest mesta na Dunavu, što bi značilo otvaranje novih radnih mesta i povećanje prihoda od turizma. - rekao je Mihajlo Đurović, direktor Direkcije za bunkerisanje brodova u NIS-u.

ovaj brod je bio usidren na obali i čekao da visoke goste poveze na promotivnu vožnju Dunavom. Pošto nije želeo da dozvoli ovakvo reklamiranje broda, jer je u sukobu sa njegovim vlasnikom, navedeni starešina zabranio je fotografisanje. Ipak, ova zabrana juče nije bila jedina neprijatnost za novinare. Kada je trebalo da sa spomenutim čelnicima kompanija i opštine uđu na turistički brod «Ana», vlasnik im je rekao da to neće moći, jer ova vožnja nije za njih predviđena u da to traže Rusi. - Ovakva reakcija vlasnika broda bila nam je iznenađujuća, jer nas je on lično, pre dva dana, pozvao na tu promotivnu vožnju. Ipak, za dva dana naglo je promenio mišljenje, pa smo mu postali nepoželjni gosti. kažu novinari. M.Veljković

Uhapšena trojka koja je krala u više gradova

Policija isključila 13 vozača zbog pijanstva

Ove nedelje iz saobraćaja je isključeno 13 vozača zbog upravljanja pod dejstvom alkohola. Najviše promila alkohola u krvi imao je Svetislav F. iz Majilovca ( 1,95 mg/mol). Požarevačka policija je ovim vozačima putničkih motornih vozila odredila zadržavanje zbog teške alkoholisanosti. Na području Policijske uprave u Požarevcu, tokom predhodne nedelje, dogodilo se 14 saobraćajnih nezgoda. U ovim saobraćajnim nezgodama 1 osoba zadobila je teške, dok su 4 osobe zadobile lake telesne povrede. Novčane kazne izrečene su za 186 vozača uglavnom zbog prekoračenja brzine. Tokom predhodne nedelje saobraćajna policija podnela je 137 prekršajnih prijava i to uglavnom zbog neprilagođene brzine, 18 automobila je odneo je “pauk” i doneto je 26 rešenja o uklanjanju vozila.

Direktor utajio 292 miliona

Osnovnom javnom tužilaštvu u Požarevcu, Poreska uprava podnela je krivičnu prijavu protiv A.A, direktora privrednog društva «Vertikala» iz sela Miljevića, zbog utaje poreza od 292 miliona dinara. Osumnjičeni je, u periodu od 1. januara 2008. do 30. septembra 2010. godine, fizičkim licima prodao uvezene polovne automobile i od njih dobio gotov novac u iznosu od 1,9 milijardi dinara. Ovaj novac on nije uplatio na poslovni račun svog privrednog društva, već ga je koristio za sopstvene potrebe, čime je izbegao plaćanje poreza na dohodak građana u iznosu od 292 miliona, za koliko je oštetio budžet Srbije.

Pohvatani maloletni lopovi

Požarevačka policija podnela je krivičnu prijavu protiv četvoroce maloletnika iz Velikog Gradišta, zbog sumnje da su izvršili oko dvadeset krivičnih dela teških krađa. Oni su osumnjičeni da su od jula ove godine do danas u Velikom Gradištu, ciglom razbijali izloge i frižidere trgovinskih radnji, kioska i pekara i oduzimali piće, sladolede, čokolade i bombone. Trgovinski radnju “Marjanović” iz Velikog Gradišta pokrali su tri puta , dok su pet puta frižideri sa pićem i sladoledom preduzeća “Futura Plus” U Velikom Gradištu, razbijeni i pokradeni. Ovim krađama oštetili su vlasnike gradištanskih trgovinskih radnji i kioska za oko 250 000 dinara.

Policija u Smederevu uhapsila je tročlanu grupu, osumnjičenu za više desetina teških krađa na području Smedereva, Velike Plane, Požarevca, Paraćina i Mladenovca koja je oštetila prodavnice za više od milion dinara. Policija je saopštila da su uhapšeni Nikola G. (20) iz Smedereva, Aleksandar Ž. (20) iz Lozovika i Nikola R. (20) iz Osipaonice, zbog sumnje da su noću provaljivali u prodavnice mešovite robe. Načelnik odeljenja kriminalističke policije Dejan Anđelković naglasio je na konferenciji za novinare da su uhapšeni “počinili više desetina provala na području Smedereva, Velike Plane, Požarevca, Paraćina i Mladenovca i robu skrivali u selu Skobalj u posebnim bunkerima”. On je dodao da su osumnjičeni danju osmatrali, noću obijali prodavnice, a ukradenu robu, najvećim delom, prodavali su vlasnicima prodavnica s mešovitom robom, dok su cigarete prodavali u Beloj Crkvi, odakle su krijumčarene u Austriju. - U ovoj fazi još ne možemo da sagledamo koliko su i gde sve krali. Realan obim njihovih krađa tek utvrđujemo. Ta tročlana grupa je u poslednja tri i po meseca svakodnevno osmatrala objekte u koje planiraju da provale a noću su krali”, rekao je Anđelković. Na putevima koji prolaze kroz područje Braničevskog okruga, najrizičniju deonicu zbog odrona Prodavnice su, pre obijanja, neko vreme nadstena predstavlja magistralni put M - 25, poznatiji kao đerdapska magistrala. gledali i onda odlučivali da li će ih obiti. Kako navode u saobraćajnoj policiji Požarevac, posebno opasan Kada su obijali brave i katance na radnjama, je deo puta koji vodi od naselja Dobra, kod Golupca, do pešačkog jedan od njih je uvek sedeo u automobilu i turirao mosta u blizini Donjeg Milanovca. motor da bi taj zvuk prikrio zvuke obijanja. - Na ovoj deonici, zbog odrona stena, u poslednjih pet godina Ukradenu robu prodavali su poznatim zabeleženo je 18 saobraćajnih nesreća, na sreću, samo s materijalkupcima ili preko posrednika, a krili su je u vodovodnoj šahti, koja je uvek bila blokirana nom štetom na vozilima, bez ljudskih žrtava. Posebno rizični periodi su proleće i jesen, kada ima najviše padavina, jer su stene takvog parkiranim automobilom. Pretresom kuća osumnjičenih, policija je našla sastava da ih voda lako spira, pa dolazi do odrona i pada na kolovoz. deo ukradene robe, oko 140.000 dinara i alat koji - kaže Darko Jeremić, načelnik Saobraćajne policijske ispostave Požarevac. su koristili za obijanje. On navodi da na ovom magistralnom putu treba postaviti zaštitne Uhapšena trojka je, pored više desetina mreže s tegovima, jer ih je sada nedovoljno, zbog čega i dolazi do provala, imala i nekoliko desetina pokušaja provala u prodavnice obezbeđene video nad- odrona. - Postavljanje zaštitnih mreža i održavanje kolovoza na putu M-25 u nadležnosti su “Puteva Srbije”, jer zorom i alarmima, pa kada bi uočili kamere ili se je reč o magistralnom putu. - kaže Jeremić. uključio alarm, odustajali bi od provale, naveo je U samom Požarevcu, sedištu Braničevskog okruga, crnu tačku predstavlja deo obilaznice za Kostolac, Anđelković. kod isključenja za selo Brežane, zbog loše preglednosti onih koji se na nju uključuju sa sporednih puteva. Osumnjičeni će, nakon isteka policijskog Na tom mestu pre dva meseca desio se težak udes, kada je M. D. (59), iz Kostolca, svojim putničkim zadržavanja, biti privedeni istražnom sudiji Osvozilom podleteo pod kamion i poginuo na licu mesta. novnog suda u Smederevu. Izvor: totalcar.rs Izvor: Beta

Odroni na području Braničevskog okruga


BROJ 200

21.11.2012.

www.novineokrug.rs

STRANA 11

CENTAR ZA SOCIJALNI RAD MALO CRNIĆE

GERONTO DOMAĆICE OPRAVDALE OČEKIVANJA * Reči hvale za Olgicu Lazić, Ekaterinu Mitić, Jasnu Mišić, Milenu Milošević, Sunčicu Stojiljković, Katicu Tasić i Goricu Jakimivski * Privodi se kraju projekat „Pomoć u kući starim i invalidnim licima“ * Za sledeću godinu predviđeno proširenje rada na još dva naselja

Peta godina je kako Centar za socijalni rad Malo Crniće realizuje projekat pod nazivom Pomoć u kući starim i invalidnim licima. Ako je u prvoj godini i bilo izvesnih nedoumica i nesnalaženja, danas ova ustanova i njenih sedan geronto domaćica znalački obavljaju zadatke koji su im određeni. - Privodimo kraju projekat Pomoću kući starim i invalidnim licima, čiji je nosilac Opština Malo Crniće a Centar za socijalni rad je pružalac usluga odnosno realizator projekta. - kaže Dijana Mirković direktorka te ustanove i dodaje: – Reč je o projektu koji smo dobili na osnovu konkursa Ministarstva rada i socijalne politike za tekuću godinu, tačnije od prvog marta ove godine. Naša opština učestvovala je na tom konkursu i dobila finansijska sredstva kako bi program bio ostvaren. To je peta godina rada na ovim poslovima, s tim što je uvek reč o kratkim projektima koji treba da se uspešno sprovedu, kako bi se steklo pravo za učešće na sledećem konkursu. Projektom su obuhvaćena 35 korisnika iz jednočlanih ili dvočlanih seoskih domaćinstava, koji žive sami odnosno kojima srodnici nisu u mestu boravka. Sedam geronto domaćica pruža geronto usluge korisnicima u naseljima Malo Crniće, Toponica, Crljenac, Veliko Selo, Batuša. To su: Olgica Lazić, Ekaterina Mitić, Jasna Mišić, Milena Milošević, Sunčica Stojiljković, Katica Tasić i Gorica Jakimivski. Svakog drugog dana geronto domaćice obilaze domaćinstva pružajući im usluge kao što su: nabavka osnovnih životnih namirnica,

priprema lakših obroka, održavanje higijene kuće i lične higijene korisnika, pranje, čišćenje, loženje peći, prinošenje ogreva, izvođenje u šetnju, zakazivanje pregleda kod izabranog lekara ili za specijalističke preglede, odvođenje u ambulantu ili dolazak lekara i patronažne sestre, podizanje lekova, pomoć u primeni terapije, plaćanje računa za komunalije i drugih obaveza. Predviđeno je da se domaćica u jednom domaćinstvu zadrži po dva ipo sata u proseku, s tim da, zavisno od korisnika, negde to bude duže a negde kraće. Sem geronto domaćica, na usluzi ovim starim i invalidnim licima je i radnik-domar koji obavlja manje kućne popravke i radove, napr. kre-

je ovih dana Centar za socijalni rad ovih dana ponovo obilazio korisnike, a onima koji su u stanju izuzetno teške socijalne potrebe, podeljeni su paketi sa životnim namirnicama. Podlejeno je ukupno dvadeset takvih paketa pomoći. Ovo je period godine u kome su takvi paketi najpotrebniji, s obzirom na vreme slava. Opštinska uprava kao nosilac projekta radi monitoring i evaluaciju. Radi se anketa sa korisnicima i podnosi izveštaj kako opštini tako i ministarstvu kao donatoru. Već je urađen i nov predlog projekta za period

čenje zidova. U timu je i priholog, s obzirom da je upravo takvim licima potrebno da se psihološki ojačaju, osnaže. - Tokom meseca oktobra, koji je proglašen mesecom starih lica, kontaktirali smo srodnike sa ciljem da povratimo prekinute veze kako bi se uspostavila redovna komunikacija među njima, dodaje direktorka Mirković. – Na terenu smo vršili procenu njihovog statusa, upućujući ih na korišćenje prava iz oblasti socijalne zaštite i drugih sistema poput zdravstva, fonda PIO i sl. Saznajemo da

januar-mart 2013. godine, a na osnovu konkursa Ministarstva rada i socijalne politike. Za ta tri meseca predviđeno je već ustaljeno opsluživanju korisnika, ali i proširenje delatnosti. O tome, Dijana Mirković kaže: - Predvideli smo da obuhvatimo još dva sela, Boževac i Kalište. Za taj rad smo predvideli angažovanje još jedne geronto domaćice. Takođe, predvideli smo da u stručni tim uključimo i jednog lekara. Videćemo da li će nam biti odobreno proširenje projekta, a bilo bi zaista potrebno. Inače, perspektiva geronto službe je da se njome obuhvate svi zainteresovani, s tim da svi koji imaju finansijske mogućnosti u tome participiraju. Za najsiromašnije, sredstva bi trebalo da obezbedi država, odnosno nadležno ministarstvo i lokalna samouprava. B. Živanović


STRANA 12

www.novineokrug.rs

21.11.2012.

BROJ 200

Rumuni pomažu razvoju ruralne Srbije U Ministarstvu poljoprivrede Republike Srbije potpisani ugovori o dodeli bespovratnih sredstava Udruženjima građana opština Kučevo, Golubac, Žagubica i Bor

- Četiri udruženja građana iz opštine Kučevo za realizaciju projekata dobilo 4 miliona dinara. - Sredstva su finansijska pomoć Vlade Rumunije, a ugovori su potpisani u prisustvu ambasadora te zemlje u Srbiji Daniela Banua. Državni sekretar Ministartva poljoprivrede Danilo Golubović potpisao je sa predstavnicima udruženja građana opština Kučevo, Žagubica, Golubac i Bor ugovore za dodelu bespovratnih sredstava u ukupnom iznosu od 350.000 evra, namenjenih revitalizaciji ruralnih područja u Srbiji.

Sredstva su finansijska pomoć Vlade Rumunije, a ugovori su potpisani u prisustvu ambasadora te zemlje u Srbiji Daniela Banua. Cilj projekta “Partnerstvo za revitalizaciju ruralnih područija”, čija je realizacija počela još 2010., je pružanje podrške Vladi Srbije u smanjivanju razlika između urbanih i ruralnih sredina uvećanjem i jačanjem ruralnog socijalnog kapitala i izgradnjom i jačanjem lokalnih partnerstava, naglasio je državni sekretar Ministaratsva poljoprivrede Srbije, Danilo Golubović i objasnio da se Srbija, kao i značajan deo regiona suočava sa migracijama iz sela u grad i smanjenjem broja stanovnika u ruralnim područjima, pa je jedan od ciljeva projekta, kao i nacionalne agrarne politike - zadržati stanovništvo na selu. - Sredstva pojedinačnim korisnicima biće dodeljena u vidu malih grantova, i to za izradu programa prekogranične saradnje u skladu sa standardima Evropske unije. Ugovori su potpisani za osam projekata, reč je o ruralnom turizmu, zaštiti životne sredine, ko-

Pomoć izbeglicama

rišćenju obnovljivih izvora energije i socijalnoj inkluziji. - precizirao je Golubović. Ambasador Republike Rumunije, Daniel Banu je naglasio da Rumunija pruža punu podršku Srbiji na putu evropskih integracija, prenoseći joj i u okviru ovog projekta svoja iskustva kako bi se što bolje pripremila za korišćenje sredstava iz predpristupnih fondova. On je dodao da je ukupna podrška razvijanju ruralnih područja Srbije od strane Vlade Republike Rumunije koja se sprovodi kroz realizovanje pilot projekata,do kraja ove godine iznosiće 550.000 evra. Projekat „Partnerstvo za revitalizaciju ruralnih područija“ predstavlja nastavak projektnih aktivnosti „Jačanje rurarlnog socijalnog kapitala“ koji je realizovan tokom 2008. - 2009. godine u opštinama Mali Iđoš, Irig, Alibunar, Čoka i Žitište a koje je Vlada Rumunije podržala sa 200.000 evra. Četiri Udruženja građana sa područja opštine Kučevo dobiće oko 4 miliona dinara, za realizaciju svojih projekata. Ovo su za ovu Zvišku opštinu važni razvojni projekti i čija će realizacija doprineti ruralnom razvoju ovoga kraja. - Ovi projekti će biti realizovani narednih dana i mogu da budem zadovoljan što je naša opština dobila

AKCIJA DAVALAŠTVA KRVI U SMOLJINCU

POTPISANE DVE DONORSKE KARTICE * Akciju organizovali Dom zdravlja Malo Crniće i Crveni krst Požarevac

Opštinska uprava Veliko Gradište objavila je javni poziv za dodelu pomoći izbeglim i interno raseljenim licima. Porodicama koje se nalaze u neadaekvatnom privatnom smeštaju, dodeliće se paketi građevinskog materijala, dok će one sa ukinutim izbegličkim statusom dobiti pomoć u ekonomskom osamostaljivanju. Zahtevi se podnose Opštinskoj upravi Veliko Gradište, najkasnije do 29. novembra. D. O.

U prostorijama osnovne škole u Smoljincu u petak 16. novembra organizovana je akcija dobrovoljnog davanja krvi. Prikupljeno je 14 jedinica krvne plazme. Dragocena tečnost namenjena je potrebama Opšte bolnice u Požarevcu. Dom zdravlja Malo Crniće i Crveni krst Požarevac našli su dobrog saradnika u Osnovnoj školi Smoljinac. Ne samo što je za ovu akciju obezbeđena logistika, već je dvoje predstavnika škole doniralo organe, potpisavši o tome odgovarajući dokument.

sredstva u iznosu od oko 4 miliona dinara za četiri projekta koje su naša udruženja dobila. Drago mi je što je dobra saradnja između Opštinske uprave, Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i nevladihih organizacija i udruženja dalo rezultata. Predstavnicima naših udruženja koji su potpisali ugovore sa Ministarstvom poljoprivrede Republike Srbije, uz finanisjsku podršku Vlade Republike Rumunije, čestitam i želim im uspešnu realizaciju njihovih projekata. - naglasio je zamenik predsednika opštine Kučevo, Novica Janošević. Za realizaciju projekta „Uređenje kučajskog jezera“ Opštinska organizacija sportskih ribolovaca „Pek“ iz Kučeva dobila je 1.360.000,oo dinara. - Ovaj projekat predviđa kompletno uređenje jezera u Kučajni za potrebe naših članova, a posebno za edukovanje mladih sportskih ribolovaca koji vole pecanje. U planu je izgradnja takmičarskog prostora oko jezera za organizovanje raznih takmičenja u sportskom ribolovu. - kaže predsednik Opštinske organizacije sportskih ribolovaca „Pek“ Kučevo, Nenad Đokić. Sredstva za realizaciju svojih projekata dobila su i kučevačka Udruženja, Lovačko udruženje „Jelen“ za izgradnju botaničke bašte, „Entuzijasti“ za kreiranje i izradu turističkih proizvoda i obuku stanovnika kao i Udruženje pčelara „Pek“ za izgradnju Infocentra za turističku ponudu njihovih proizvoda i usluga. J. Radovanović

OBELEŽEN SVETSKI DAN BORBE PROTIV DIJABETESA * Zapažena aktivnost Zavoda za javno zdravlje na sprečavanju i lečenju šećerne bolesti

Svetski dan brobe protiv dijabetesa, 14. novembar, obeležile su zdravstvene ustanove kao i organizacije koje se bave humanim aktivnostima. Akcija za zdravlje Zavoda za javno zdravlje Požarevac, u kojoj kao partneri učestvuju i druge organizacije, već godinama afirmiše preventivni medicinski rad kod svih građana. Lekarski pregledi bez čekanja i zakazivanja svake posledne subote u mesecu u Ekološkom domu na Čačalici, osim što svaki put ima konkrentu temu, pomaže da se podiže svest građana o zdravim vidovima života, pravilnoj ishrani, fizičkoj aktivnosti, izbegavanju stresa itd. Na taj način se građanima skreće pažnja na značaj zdravlja za svakog pojedinca. Na žalost, mnogi ljudi u najboljim godinama oboljevaju a da i nisu znali da se bolest godinama razvijala. Bilo je lakše sprečiti nego posle lečiti, ali oni su verovali da se bolesti događaju drugima, pa se nisu kontrolisali. - Apelujemo na sve građane, posebno na rado aktivnu populaciju, da povremeno provere svoje zdravstveno stanje, što najjednostavnije mogu učiniti dolaskom na Čačalicu poslednje subote u mesecu. Tada, pored razgovora sa lekarom, proveravaju nivo šećera u krvi, holesterol, krvni pritisak i slično, poručuje prim. Dr. Zorica Mitić direktorka Zavoda za javno zdravlje, i dodaje: - Dijabetes uzima sve više maha i zato su potrebne blagovrmene kontrole, kako bi se pravovremeno medicinski reagovalo! B. Ž.


BROJ 200

21.11.2012.

www.novineokrug.rs

STRANA 13


STRANA 14 Triptih o stvaranju muzike, harmoniji, Crnim i Belim “dirkama” (deo 3.)

O “da” i o “ne”

Biljana Jovanović

Ne može se poreći lepota i moćni uticaj mnogih pop i rok pesama. Mi upravo verujemo da je ta lepota proizvod nadljudskog nadahnuća, ali čiji izvor se usuđujemo da dovedemo u pitanje. Lepota, čija god da je, nije odlučujući argumenat da se bilo šta prihvati, uzme ili odobri. Lepa žena nije samim tim i moja žena; nije svaka lepa kuća moja kuća; lepa ambalaža ne garantuje kvalitet proizvoda; lep političar ili direktor ne obećava uvek dobro svojoj državi ili preduzeću; lepe reči često su samo laskanje. Lepota nije najbolja preporuka. Koliko rok i metal pesama otvoreno hvale samoubistvo? Nisu li zlo, ružnoća, nakaznost, nasilje, sadizam i uništenje postali suštinski deo nove estetike ovih “proroka” Apokalipse? Mnogi će muzičari i teoretičari umetnosti odmah ustati da brane ovakvu muziku govoreći da je ona glas svog vremena, da je iskrena i da slika društvo u njegovoj suštini. Kao druga krajnost, u nekim drugim društvenim krugovima, i u umetnosti koju oni proizvode i konzumiraju, zavladala je tzv. wellness-filozofija, koja podrazumeva ovozemaljsko blaženstvo tela i duha kao vrhunski cilj života, ili kao deo duhovnosti. Ukratko – raj na zemlji. Stremljenje ka tom idealu toliko je proželo sredovečnu i stariju populaciju putem medija i umetnosti, da je pitanje koliko su ljudi kadri da ga izoluju i prepoznaju u sebi. Pošto su takvi zaokupljeni postizanjem ličnog zadovoljstva, trenutnog užitka, i pošto je za najveće zlo proglašeno odricanje od svojih želja, čak i muzika pokušava da odgovori tom izazovu. Wellness muzika usmerena je na stvaranje raspoloženja, na čulni doživljaj, ne na svesnu i duboku promenu karaktera. Shvatanje života kao prvenstveno sračunatog na uživanje i samoostvarenje diskretno pravi od nas latentne hedoniste. Mnogi ipak u muzici vide samo bezazleno sredstvo zabave. Čuveni francuski naučnik i filozof Blez Paskal opisao je društvo svog vremena, francuski 17. vek, i žudnju krema tog društva za onim što se i danas zove divertissement, tj. “zabava”. Ovaj pojam dolazi od latinskog glagola divertere, koji znači “odvratiti, skrenuti sa nekog puta”. Tako Paskal tužno zaključuje da je svrha zabave njegovih savremenika da odvrati njihovu pažnju i misli od briga i strahova koji bi ih naveli da razmišljaju o suštinskim životnim pitanjima i nađu odgovore. Današnja zabava ima isti cilj – pomoći čoveku da ne misli duboko, već da oseća plitko. Još su stari Latini govorili da o ukusima ne treba raspravljati. Ipak, u svim vremenima i pored svih vrsta muzike, život svakog čoveka, posebno verujućeg, hteli mi to ili ne, jeste borba, potraga za svetlošću i lepotom. S jedne strane, to je rat sa strahovima i nagonima koji nas bacaju u prah: protiv svog samoljublja, častoljublja, pohlepe, egoizma, neznanja, svojih ograničenja, svog straha. S druge strane, to je, još očiglednije, rat sa poretkom stvari u kom jači pobeđuje slabijeg, vlada osveta, čovek sudi čoveku. K.S. Luis nas je upozorio da čovekom vlada zakon oscilacije: normalno je da, na čisto fiziološkoj ravni, budemo nekad veseli, nekad tužni, što još uvek nije bipolarni poremećaj. Svakako da ne možemo uvek biti raspoloženi i puni elana, i zato moramo razumeti i sebe i druge kada dospemo u negativne faze. Ako želimo da očistimo svoj um i telo od loših ritmova, mogli bismo da isprobamo jedan proveren lek – druženje sa dobrim ritmovima, ritmovima prirode. Svako stvorenje u prirodi ima neki svoj ritam i svoju pesmu: breze i jasike trepere na vetru; talasi lagano zapljuskuju obalu u rano jutro ili uveče; stare drvene kolibe škripe kad nastupi oluja; slavuj skromnog ruha najlepšim glasom proslavlja proleće; grom grmi i razleže se poljima i planinama; potok žubori, a slap buči “glasom velikih voda”. Naše telo i duh podešeni su na te frekvencije i one nas leče. Potom se okrenimo današnjoj muzici i osluškujmo sebe. Kakva je osećanja proizvela u nama? Da li nas je uznemirila? Da li nam je razbistrila um ili ga uspavala? Da li nas je pokrenula na promene? Da li uz nju možemo razmišljati? Doneti odluke o okretanju nekog novog lista? Većina od nas ne učestvuje u donošenju državnih zakona. Većina od nas nismo kompozitori i ne stvaramo muziku koju slušaju milioni. Ipak, svako od nas slobodan je da izabere kakva će muzika ispuniti njegove uši, njegovo biće, njegov svet. Taj izbor, malo po malo, odlučiće ne samo o našem raspoloženju ili osećanjima, već i o celokupnom našem životu. Birajmo muziku ili će ona izabrati nas.

www.novineokrug.rs

21.11.2012.

ZAPAŽANJA DOKONOG GRAĐANINA

PANJ KAO BREND

U ulici Čede Vasovića posečen je veći broj stabala u drvoredima sa jedne i druge strane. Verovatno je neko stručno lice utvrdilo da su drveta stara, trula, sklona padu i opasna po bezbednost ljudi i imovine. Seča je izvršena po našoj lokalnoj specijalnosti, tako da iznad površine zemlje ostane deo panja, u visini od deset-petnaest santimetra. Ništa novo za grad koji postaje prepoznatljiv po panjevima gde im nije mesto. Ako smo do sada i bili u nedoumici šta bi to mogao biti brend Požarevca, eto odgovora naših komunalnih vlasti: PANJ! Da neko slučajno ne pomisli ozbiljno ozvaničenje takvog brenda, izjavljujem da mislim suprotno. Ni na jednoj javnoj površini nema opravdanja za opstanak panjeva niti jedan dan a kamo li mesecima! Onima koji šire priču da panjeve treba ukloniti kad dođe vreme za sadnju novog drvoreda poručujem da inženjeri šumarstva smatraju da to ne bi bilo opravdano, bar iz dva razloga. Prvi razlog, posečena stabla su dugi niz godina crpla hranu iz tla na kome su bila ukorenjena, usled čega je upravo taj mikro lokalitet osiromašen u hranljivim sastojcima za novu sadnicu. Drugi razlog, staro stablo po pravilu postalo je domaćin brojnih vrsta parazita koji su i posle uklanjanja starih stabala ostali u zemlji i postaju pretnja zasađenim mladim stablima. Građani koji su se u vreme letnjih žega sklanjali pod krošnje nekadašnjih drvoreda žale za posečenim drvećem. Pitaju zašto, na primer, nije ostavljeno bar po neko drvo, pa kad se nova stabla razviju i formiraju krošnju, da se poseče ostatak. Pejzažne arhitekte složiće se da goli betoni i ne baš fascinantne fasade, bez drvoreda, ne pružaju lepu sliku naselja. Psiholozi se slažu da gradsko sivilo na ljude deluje depresivno. Vozači negoduju jer malom nepažnjom mogu da oštete svoje vozilo, ako ono „zajaši“ panj. Čudno je da se ne oglašava parking služba, jer bi na mestima gde su sada panjevi, mogla da se nađu parking mesta, što bi bio nekakav prihod te službe, bar dok se ne zasadi novo drveće.

PRIVATNI TROTOARI

U poslednje vreme, obično tamo gde lokalna vlast trotoar nije dovela u red, građani od inicijative sredili su ispred svojih kuća trotoare, ali na svoju ruku, po svom ukusu. Najgore je kad te javne površine pretvore u travnjake ili privatni parking prostor i slično. A zatim sve to lepo ograde, tako da isti obeleže kao privatno vlasništvo. Nema pristupa ni pešacima ni vozilima. Umesto trotoarom, na tim mestima i komunalni policajci ne mogu da prođu već silaze na kolovoz...

RASKOPAVANJE

Moj komšija radio godinama u Beču. Stekao austrijsku penziju noćnim radom, kopajući kanale za potrebe javne infrastrukture. Pričao mi je da je na tim poslovima konkurencija radne snage bila velika, a poslovođe su birale samo vešte i dobre radnike, kako bi se što pre prokopao predvišeni deo kolovoza. Zašto? Zato što su izvođači radova dobijali kratke rokove da obave poslove na javnim površinama, posebno na kolovozima, kako bi se što pre normalizovao saobraćaj. Ako se posao ne bi završio do prvih jutarnjih časova, izvođač radova je plaćao ogromne iznose novca na ime globe zbog ometanja saobraćaja. Trenutno su u Požarevcu sasvim ili delimično za saobraćaj zatvoreni delovi nekih ulica, jer se polažu podzemne instalacije. To „trenutno“ u našim srpskim uslovima traje neodređeno dugo. Prolazim onomad i na dva takva gradilišta ne vidim radnike. Samo iskopana zemlja, razvaljen beton, po neka mašina, znaci koji obeležavaju da se izvode radovi... Slažem se da smo mnogo južnije od Beča, ali zar baš uvek mora da se potvrdi ona dosetka „što južnije to tužnije“? Bogdan Živanović

SEZAM

AUTO PERIONICA I KAFE Vojske Jugoslavije 238, Požarevac Kontakt: 063/83-17-121

Jelka gratis, svako peto pranje besplatno!

BROJ 200

Paralelni svetovi

Čojstvo i herojstvo (83)

Marija Vajner

Nedavno sam u potrazi za vestima, naišla na podatak, da Srbi slave oko osamdeset verskih praznika, otprilike četvrtina godine se posveti nekom svecu. Nijedna druga vera nema toliko praznika. S druge strane, pak, za razliku od nekadašnjeg režima, imamo šačicu državnih praznika. Ukinuli nam 25. maj , 4. jul, 29. novembar, 22. decembar. U zamenu smo dobili neke druge, te se lagano navikli. Baj d vej, za neke i ne znamo dok se ne objavi u informativnim programima, jer se vrhuška pozabavi obeleževanjem istih, što nameću i nama. Ali, zauzvrat dobijamo neradan dan. Šta nam znači taj neradan dan, kada moramo da nadoknadimo posao, koliko već sutradan? “Japanci imaju jedan jedini praznik, pa i tada rade”, reče glumac Irfan Mensur, tumačeći profesora engleskog jezika u kultnoj komediji “Tesna koža”. Predan radu, uči decu vrednostima koje poseduju istočne zemlje, slepo verujući tadašnjem poretku, idolopoklonik, bezrezervno nameće svoje stavove, koje oni kategorički odbijaju. Time stvara još veći generacijski jaz, netrpeljivost i biva izvrgavan podsmehu. Ali, to njega ne dotiče mnogo, jer na kraju, ipak pobeđuje njegov sistem edukacije i socijalizacije. Društveno odgovoran, zadojen komunističkim režimom, nažalost, nije bio jedini. Da li je išao nekad na neku slavu? Khm, čisto sumnjam. On i njemu slični, retko su i svoj rođendan proslavljali, a kamoli neki od značajno obeleženih datuma u običnom i verskom kalendaru. Ovi prvi, bili su istaknuti da se vide naširoko i nadugačko, a ovi drugi su mogli da se nabave samo u crkvama, dok se danas kupuju i na pijačnim tezgama. Podvlačeći paralelu između načina života od pre trideset godina i ovog sada, gde se mogu uočiti razlike? Kad kažu da se bolje onda živelo, šta mi time dobijamo? Samo jednu najobičniju retrospektivu i ič više. I sa tak’im praznicima, kao i navlačenjem zelenih zavesa kad se slavi svetac, trzaj kad neko zakuca na vrata u zlo doba, dok se gosti opijaju uz polemiku o političkim konotacijama, bolje se živelo. Imalo se novaca, regresa, beše trinaesta plata, krediti (al’ ne ko ovi danas), letovanje, zimovanje, šoping u Trstu, Solunu (po kafu i kožne mantile), Segedinu (po salame), etc. Vegetu, narandže i Vek cigare, nošene su u Rumuniju, odmah po upokojenju Čaušeskua. Kao da smo na gotovs čekali dehermetizaciju susedne nam zemlje, da i mi njima nešto poturimo, a zauzvrat kupimo king sajz obične olovke, (koje nisu mogle da se naoštre nikako drugačije osim skalpelom ili nožem), posteljinu (sintetičku, naravno), posuđe od kobalta i jeftine trenerke i patike. Time je i zvanično otpočeo drugačiji način života u Srba. Skinute su zavese sa prozora, mnogi se pokrstiše, počeše da prate crvena slova, ne bi li bili deo novog talasa. Sve manje para, a sve više gozbi. U firmi su počeli da bivaju aktuelni neplaćeni odmori, jer nije moglo fizički da se izdrži – šverc i radno vreme od sedam do tri, kao spremanje pirova, najpre po jedan dan, a onda šaltanje na dva, pa i tri. Spiskovi zvanica su postajali sve veći, a kad bi smo mi bili gosti, nosili smo nešto iz bogatog asortimana Romanian proizvoda i nije bilo bitno šta je upakovano, daj samo da bude poklona. U današnje vreme, da vam neko nešto pokloni?! Mora da postoji debeo razlog zašto bi to učinio, osim ako nije rođendan, osmi mart i eventualno slava, a za ovo poslednje zna se šta se nosi. I koliko sve to košta? Kad metem na papir, stra’ me ‘vata. U vreme pomenutog lika iz domaće komedije, kao i onih nekoliko praznika, da l’ se delilo toliko poklona i šta se nosilo? Samo boca viskija (koji je prethodno stigao od kakvog poslovnog partnera, pa preteklo, nije se ispilo u ofisu) i Alvorada kafa, naravno u zrnu. Sutradan su slali decu u samoposlugu da kod kasirke poture kilo stranjske kafe da samelje. Sve se dalo podneti, nikom ništa nije smetalo, ćutalo se i živelo. Danas ćutiš, nemaš ništa, progovoriš, duplo ništa. Praznuje se sve i svašta, uživa u jelu i piću, razgovoru sa dragim ljudima, pa se dotakne i neka tema oko koje se malo i povisi ton. Sutradan se zaboravi i ide dalje. Šta bi smo bez toga, kad nam je sve drugo oteto? Gde plovi ovaj brod?


BROJ 200

21.11.2012.

Odbojka: Wiener stadtische liga

M L A D I R A D N I K P R I K O VA O F EN JEREAŠE Z A DNO Mladi radnik - Železničar 3:0 (25:15, 25:19, 25:23)

Dvorana SC Požarevac. Gledalaca: 100. Sudije: Vladimir Cvetković i Aleksandra Balandžić oboje iz Beograda. Trajanje meča: 75 minuta. Mladi radnik: Stojisavljević 19, Munćan 6, Pešut 10, Bulić 2, Brčić 7, Micić 16, Peković libero, Šljivančanin, Jeftić 2, N. Petrović 2, Matijašević. Nije igrao: M. Matijašević. Trener Dragan Bonić. Železničar: Brajović, Matić 7, Samardžić 1, Babić, Bubulj 5, Lojančić, Jezdimirović 11, Bogić, Stojanović 1, Bošković, Kolarević, Jovanović 6. Trener: Stefanović Srđan. Igrač utakmice: Pešut Uglješa (Mladi radnik) Igrači beogradskog Železničara su se potajno nadali da će iskoristiti razočarenje Požarevljana posle slabe igre i maksimalnog poraza u Čelendž Kupu od prvoligaša Austrijskog Raiuffeisen Arbesbacha ali su se grdno prevarili. Požarevljani su prvi set počeli veoma silovito i posle tri vezane serve Munćana poveli sa tri nula a potom sa 4:1 da bi na prvi tehnički tajm - aut otišli sa prednošću od 8:6 a na drugi sa 16:11. Set je dobijen rezultatom od 25:14. Drugi set je bio kopija prvog. Požarevljani vode sa 8:6 i 16:10 da bi na kraju set realizovali sa 25:19. Posle veoma lako dobijena prva dva seta igrači Mladog radnika su se opustili što je moglo skupo da ih košta. Zahvaljujući izvanrednoj igri Matića, Bogića i Jezdimirovića, ekipa Želje ima prednost od 8:7 i 16:14, na pomolu je iznenađenje. Rezultat je tesan 20:20 da bi posle izvanrednog bloka Vulić doveo u vođstvo domaću ekipu. Tada nastaje prava mala drama. Igra se poen za poen do 23:23 da bi jedna serva Brčića pala na samu liniju a potom i poenom kapitena Jeftića okončali meč maksimalnim rezultatom od 3:0 što im je četvrta ovosezonska pobeda kojom su ekipu Železničara bukvalno prikovali na dno tabele. A.Captenić

Rukomet – Super liga

RUKOMETAŠI RUDARA KRENULI KA SREDINI TABELE Rudar - Radnički 24:20 (12:9)

Sportska dvorana u Kostolcu. Gledalaca: 400. Sudije: Rajić i Dragomirović iz Beograda. Sedmerci: Rudar 2 (2), Radnički 6 (5). Isključenja: Rudar 8 a Radnički 2 minuta. Rudar: Vuković, Zlatanović 17 odbrana i sedemerac, Ivošević, Radojičić 5, Avramović, Ristić 1, Merdović, M. Stojković 5, M. Vuković, Ivanović 2, Nedeljkov, Radosavljević 5, N. Stojković, Milošević 4 (2), Dimitrijević 4. Radnički: Lekić, Petrović 13 odbrana, Kostić 7 (5), Radenković, Filić, Janićijević, Mandić 3, Milničić 3, Simić, Nikolić, Milošević, Nikolić 2, Tomić, Bosić 4, Raičević 2. Igrač utakmice: Zlatanović (Rudar) Kostolčani su tek u devetom kolu zabeležili treću pobedu i sad polako kreću u pohod ka sredini tabele gde im je po kvalitetu igračkog kadra i mesto. Oni su tokom cele utakmice diktirali oštar tempo i apsolutno zaslužili pobedu. U prilog tome ide i činjenica da u toku utakmice gosti čak ni jednom nisu uspeli da izjednače retzultat jer je na golu Rudara briljirao nesavladivi Zlatanović. Zahvaljujući baš njemu odbrana je delovala veoma sigurno i bodovi su zasluženo ostali u Kostolcu. A.Captenić

RUDAR SPASAO BOD Fudbal - Srpska liga - Zapad Rudar - Pobeda 2:2 (0:2)

Fudbaleri Rudara su dva minuta pre kraja dali svoj drugi gol i uspeli da spasu bod jer su gosti do tog vremena vodili sa 2:1. Po prikazanoj igri oba tima su zaslužila podelu bodova. Gosti su već u 7. minutu poveli sa 1:0. Na asistenciju Petrovića u gužvi pred golom Rudara najbolje se snašao mladi Konstantinović i loptu smestio iza leđa nemoćnog Stanojevića. On je na nesreću svog tima u 20. minutu povređen a pošto gosti nisu imali drugog bonus igrača do kraja prvog poluvremena su igrali sa igračem manje ali to igrači Rudara nisu znali da iskoriste. Iako brojčano slabiji igrači Pobede se ne brane več imaju prividnu inicijativu koju su na najlepši način iskoristili u 31. minutu drugim golom, i na odmor se otišlo sa tim rezultatom. Očekivala se opsada gola golmana Trifunovića. Gosti su vešto branili svoju prednost ponekad i nesportski što im se u 77. minutu i osvetilo. Vladimir Bubonja je igrao rukom u svom kaznenom prostoru pa je sudija Trifunović pokazao na belu tačku. Kaznu je efektno izveo najbolji strelac lige Marko Stevanović i smanjio rezultat na 2:1. Posle ovog gola igrači Rudara bukvalno opsedaju gol Pobede, šutiraju iz svih pozicija ali bez uspeha. Kada su se domaći navijači pomirii sa sudbinom da gosti nose kući ceo plen i počeli da napuštaju stadion u 88. minutu Stevanović je iz jedne gužve pred golom Trifunovića postigao drugi gol za Rudar, te je plen podeljen. A.Captenić

DEDA KRUŠIK NA ACINO KOLENIMA ĆOŠE www.novineokrug.rs

STRANA 15

Fudbal – Srpska liga zapad

Krušik - Mladi radnik 1:2 (1:1)

Stadion: Krušika u Valjevu. Gledalaca: 400. Sudija: Lazar Trajković iz Kraljeva 7,5. Strelci: Rajevac u 12. za Krušik a Opačić u 15. i 56. minutu sa penala za Mladi radnik. Žuti kartoni: Petrović i Čočović (Krušik), Petković, Opačić, Bojatović i Lepojević (Mladi radnik). Krušik: Vojisavljević 7,5, Đorđević 7, Pavlović 7, Stevanović 7, Simić 7, Čočović 6,5, Tešić 7, Ašković 6,5, Rajevac 7,5, Petrović 7, Nešić 7. Mladi radnik: Mišić 7,5, Stokić 7,5, Đuričić 7, Kojić 7,5, Petković 7,5, Ristić 7,5 (Milošević 7), Z. Matić 7,5, Lepojević 7, Bojatović 7,5, Opačić 8, G. Matić 7,5. Igrač utakmice: Damir Opačić (Mladi radnik) Lider na tabeli Srpske lige Zapad ekipa Mladog radnika se iz Valjeva vratila sa tri nova boda posle pobede od 2:1 nad domaćim Krušikom. Sa prvim zviždukom sudije Trajkovića domaći igrači su atakovali na gol Mišića koji je imao pune ruke posla. Ta ofanziva igrača Krušika trajala je tri četiri minuta da bi Mladi radnik u 10. minutu preko veoma opasnog Opačića zapretio golmanu Vojisavljeviću koji je njegov šut pod samu prečku prebacio preko u korner. U jeku jedne akcije igrača Mladog radnika, a igrao se 11. minut domaći tim organizuje brzu kontru, lopta dolazi do najopasnijeg strelca Krušika Rajevca koji je iskoristio nepažnju odbrane Mladog radnika i sa oko 12 metara uspeo da savlada Mišića za 1:0. Ovaj gol nije uneo pometnju u redove Mladog radnika koji igraju sve ofanzivnije i polako pletu mrežu oko gola Vojisavljevića. Na izjednačenje se nije dugo čekalo. Igrao se 16. minut kada su igrači Mladog radnika izveli brzi napad stvorila se gužva pred golom Vojisavljevića koju je iskoristio Opačić i loptu poslao iza njegovih leđa. Taj gol je delovao kao šok na fudbalere Krušika koji se od njega nisu povratili do kraja prvog poluvremena. U tom delu igre beležimo dva izvanredna šuta sa oko 25 metara Bojatovića i Gorana Matića koji su bili u veoma dobrim pozicijama da postignu gol ali je golman Vojisavljević bio nesavladiv. U nastavku utakmice gledamo divovsku borbu igrača oba tima ne bi li preokrenuli rezultat u svoju korist. Odbrana Krušika ima pune ruke posla jer napadi igrača Mladog radnika ne jenjavaju. Igrači Krušika se panično brane ponekad i nedozvoljenim sredstvima. Taj vid odbrane im je i došao glave. Igrao se 56. minut. Usledila je jedna lepa akcija kompletnog navalnog reda Mladog radnika. Poslednji je u posedu loptu imao Opačić, ušao u kazneni prostor Krušika krenuo ka golu Vojisavljevića i u trenutku kada se očekivao udarac na gol Simić ga je nepropisno zaustavio. Sudija Trajković pokazuje na belu tačku i daje žuti karton Simiću. Iako se retko dešava da igrač nad kojim je napravljen jedanaesterac bude i izvođač, Opačić je smireno, manirom iskusnog golgetera, bio siguran ekzegutor za 2:1. Iako je do kraja utakmice ostalo preko pola sata igre igrači Mladog radnika i dalje su atakovali na gol Vojisavljevića ne dozvolivši igračima Krušika da izvedu ni jednu iole ozbiljnu akciju koja bi mirisala na gol jer su bili zaokupljeni žestokim napadima igrača Mladog radnika. Obzirom da je i Petrovačka Sloga pobedila u gostima ekipu Baneta u Raškoj o tituli jesenjeg prvaka odlučiće dve utakmice poslednjeg kola, obzirom da ova dva tima deli samo jedan bod. Mladi radnik dočekuje Jasenicu 1913 na Vašarištu a Sloga ekipu Krušika. A.Captenić

KRUŠIK MLADI RADNIK 1:2 Domaćini rano poveli I rano počeli da slave al im je Opačić došao spram glave

BANE SLOGA 1:2 Usred Raške puče Bane pogodi ga Mlavsko tane

OK MLADI RADNIK OK ŽELEZNIČAR 3:0 Sa tri seta Radnik Želju sprži. dade mu priliku da fenjer zadrži.

RK RUDAR RK RADNIČKI 24:20 Počeo Rudar da pobede ređa odsad će mu mnogi gledati u leđa.

BORAC MORAVA 3:1

Komšijski derbi Pripao Borcu Sad Morava visi Na svilenom koncu.

ŠAPINE ŠUMADINAC 1:0 Pokušali gosti da lidera kazne, ali im ostaše ponovo šake prazne.

ŽELEZNIČAR NAPREDAK 1.0 Hteli gosti Želji da pokvare slavlje al on protivnike melje i dalje.


STRANA 16

www.novineokrug.rs

21.11.2012.

PRUŽAMO SVE VRSTE USLUGA OBRADE PLOČASTIH MATERIJALA NA NAJSAVREMENIJIM INDUSTRIJSKIM MAŠINAMA

BROJ 200

Sirova iverica, Univer, Sjaj dekori, Radne ploče, Građevinske ploče, HDF ploče, MDF ploče, ABS kant trake, Okov

ZTR Univer Savić, vlasnik: Zvonko Savić Đurđa Brankovića br.2, Požarevac Telefon: 012/555-593,

Fax: 012/555-593

RESTORAN KOME SE VERUJE

Prodaja: 060/0170802, Proizvodnja: 060/0566-766, 060/7556-766 Prodaja Veliko Gradište: 060/3556-766, Komercijala: 060/0314-968

RESTORAN INN

Trg Radomira Vujovića 16 012/22-11-55


OKRUG broj 200