Almir Zalihić
Al Quds Mahmudu Darwishu, posthumno Ja sam nenaoružano topovsko meso. Ja sam atom naroda nijemog od neuslišenih poziva za pomoć, a ipak sam otpor. Dječak sam koji je sahranivši oca, u trećoj godini, postao muškarac, i odmah do očevog obilježio svoj grob. Ja sam monsunska tuga. Ja sam osmijeh kojeg nema. Ja sam kobra koja se boji sebe jer se može otrovati svaki tren. Još jedan sam datum zaboravljen u povijesnim knjigama, so slana od suza, majka straha sam ja. No, ja nisam samo broj, iako sam izbrojao ono što su naredili da zaboravim. Ja sam brat, otac, sestra, majka. Ja sam 27.000 stradalih palestinskih domova. Ja sam 5.701 mezar u potočarskoj Dolini šehida. Soba sam koja ne sadrži uspomene iz djetinjstva. Pa ipak... pa ipak, otac me ljubi svaku noćprije spavanja. Jeste li pogodili ko sam ja? Čini mi se da niste. Moje ime nije Orshleam, niti Jeruzalem. Moje ime je Al Quds. U ovom trenutku samo me pristojnost nagoni da se predstavim. A to je opasno jer tada mogu prestati biti ono što jesam. 23