knjige, kao da prstima opipava reljefnu mapu i, čak i ako ne poznaje teritoriju, njegova koža kao da iščitava geografiju knjige za njega. Dok prelazi prstima po knjigama koje ranije nije otvarao, nešto poput intuicije velemajstora govori mu kakvu on to knjigu dodiruje i sposoban je da dešifruje naslove i imena koja sasvim sigurno ne može da pročita. (Jednom sam imao priliku da vidim jednog starog baskijskog sveštenika da tako razaznaje svoj put među rojevima pčela, sasvim sposoban da te pčele razlikuje i smesti u različite košnice, a sečam se i šumara u Stenovitim planinama koji je tačno znao u kom delu šume se nalazi, opipavajući lišaje na stablima drveća.) Mogu da se zakunem da između ovog starog bibliotekara i njegovih knjiga postoji veza koju zakoni fizike ne mogu da objasne. * Za Borhesa se suština stvarnosti nalazila u knjigama: čitanju knjiga, pisanju knjiga, razgovoru o knjigama. Instinktivno, bio je svestan nastavljanja dijaloga započetog hiljadama godina ranije, za koji je verovao da se nikad neće završiti. Knjige su obnavljale prošlost. 18 »S vremenom«, rekao mi je, »svaka pesma postaje elegija.« Nije imao strpljenja za pomodne književne teorije i krivio je naročito francusku književnost što se ne koncentriše dovoljno na knjige već na škole i klike. Adolfo Bioj Kasares mi je jednom rekao da je Borhes bio jedini čovek koga poznaje koji, kad je književnost u pitanju, »nikada nije popustio pred konvencionalnošću, običajima ili lenjosti«. Čitao je knjige nasumice i nekada se zadovoljavao samo sažecima i člancima iz enciklopedija, a priznavao je da je, iako nikad nije završio čitanje Fineganovog bdenja, sasvim zadovoljno držao predavanja o Džojsovom lingvističkom spomeniku. Nikad nije osećao obavezu da knjigu pročita do poslednje stranice. Njegova biblioteka (koja je kao i kod svakog drugog čitaoca bila i njegova autobiografija) odražavala je njegovu veru u slučaj i pravila anarhije. »Ja sam čitalac u potrazi za zadovoljstvima: nikad nisam dozvolio da moje osećanje dužnosti ima ikakvog udela u tako ličnoj 19 stvari kao što je kupovina knjiga.« Ovaj velikodušan stav prema književnosti (koji je delio sa Montenjom, ser Tomasom Braunom i Lorensom Sternom) objašnjava s druge strane njegovo pojavljivanje u 18
„Con el tiempo, todo poema se convierte en una elegia." „Soy un lector hedonico: jamas consenti que mi sentimiento del deber interviniera en afkion tan personal como la adquisicion de libros." („Paul Groussac", Discusion — Pol Grusak iz zbirke Diskusija) 19
14