Issuu on Google+

Biblioteke u nastavi

1.predavanje

14.11.2011.

Aktivnosti školske biblioteke Saradnja školskih bibliotekara sa zaposlenima

U Srbiji ima 1756 škola. Minimalni početni fond za osnivanje svake biblioteke je 3000 jedinica. Zadatak biblioteka je da sarađuju sa školama. Školske biblioteke imaju tri osnovne funkcije: vaspitno-obrazovna, bibliotečko-informaciona i kulturno-zabavna. Zadaci školske biblioteke su: uključivanje biblioteke u nastavu književnosti, razvijanje trajnih čitalačkih navika kod učenika, nastavljanje razgovora o pročitanom književnom delu u biblioteci. Bibliotekar treba da učeniku pomogne da razreši dilemu, da pronađe informaciju. Školska biblioteka razvija kod učenika vrline, ona je stecište informacija o autorima školske lektire. Prednost bibliotekara u odnosu na nastavnika u komunikaciji sa učenikom je u tome što on ne ocenjuje učenika i tu prednost treba da iskoristi. Bibliotekar treba da uputi učenike u korišćenje kataloga i da skrene pažnju na korišćenje biblioteke od strane nastavnika, na korišćenje priručne referensne litereture. Neophodna je stručna periodika i za nastavnike i za učenike, nabavka stručno-metodičkih časopisa, treba nabavljati multimedijalna dokumenta, omogućiti pristup internetu. U biblioteci se mogu odvijati različite vrste školskih časova: čas izlaganja, dijaloški čas, istraživački čas, književni čas, kviz čas, muzički čas. Pre održavanja časa, učenike treba upoznati sa samom bibliotekom. Primeri saradnje bibliotekara i nastavnika za delo „Stranac“ Alberta Kamija su: sukob mišljenja sa nastavnikom književnosti i nastavnikom filozofije, organizovanje izložbe sa nastavnikom likovnog. Neformalna atmosfera koja vlada u biblioteci idelna je za organizovanje različitih diskusionih tribina, kreativnih radionica, sekcija, klubova. Potrebna je dobra saradnja bibliotekara i nastavnika i dobro utvrdjen plan i program rada, koji će odgovarati uzrastu učenika. Mogu se organizovati predstavljanje knjiga i susreti sa piscima, s tim da pre toga treba učenike treba upoznati sa biografijom pisca i njegovim delima. Bibliotekar treba da pomogne u savladavanju početnih čitalačkih poteškoća kod dece koja uče da čitaju, koja nisu dovoljno motivisana. Za takvu decu treba birati kratke, zanimljive tekstove koji će ga ohrabriti. Uspeh je zasnovan na individualnom radu sa učenikom. Bibliotekar može da organizuje i časove javnog čitanja, dodatne nastave i slično. Cilj je stvoriti pouzdanog čitaoca i razviti umetnički ukus i kritički odnos prema delu, stvoriti čitaoca koji će se uvek vraćati biblioteci i da je koristi i za neformalno obrazovanje. Glavni cilj školske biblioteke je obrazovno-vaspitni.

1


Biblioteke u nastavi

2.predavanje

21.11.2011.

Biblioteke i obrazovanje Prve školske biblioteke u Srbiji nastaju u prvoj polovini XIX veka i nastaju pri školama. Godine 1807. počinju da se otvaraju školske biblioteke umesto manastirskih. Po dobijanju hatišerifa iz 30-ih godina XIX veka osnivaju se prve ustanove kulture: Licej, Muzej, Bogoslovija, biblioteka Bogoslovije, biblioteka Liceja, biblioteka Vojne škole. Osobe koje su zaslužne za razvoj bibliotekarstva u Srbiji su Dositej Obradović (prvi ministar prosvete), Stojan Novaković, Stefan Popović Stojan Novaković je 1811. godine doneo prvi Zakon o osnovim školama. Godine 1837. donet je Zakon kneza Miloša, po kome je svaka škola morala da ima biblioteku. Zakon o osnovnim školama iz 1883. godine propisuje da svaka škola mora da ima biblioteku i da biblioteka mora da ima svoj budžet. Tokom XX veka svaka reforma školstva uticala je i na reformu biblioteka. Standardi za rad školskih biblioteka doneti su 1973. godine. U okviru IFLA/UNESCO manifesta o javnim bibliotekama iz 2000. godine, regulisano je i pitanje školskih biblioteka. Ovaj manifest je veoma uticajan i prevođen. Školska biblioteka treba da pomogne razvijanju obrazovanja u školi. Propisi iz oblasti obrazovanja imaju prioritet u odnosu na bibliotečko zakonodavstvo. Zakoni iz oblasti bibliotekarstva propisuju se u sledećim oblastima: prostor i oprema biblitoeka, polaganje stručnog ispita, sticanje stručnih zvanja, matične funkcije, vođenje registara, pružanje stručne pomoći, usavršavanje kadrova, praćenje uslova rada, unapređenje bibliotečke delatnosti. Primenjuje se i Zakon o kulturnim dobrima, prema kome je stara i retka knjiga ona koja je izdata do 1867. godine. Školska biblioteka predstavlja „most“ između učenika i nastavnika. Bibliotekar ima prednost u komunikaciji sa učenicima, zbog promene ambijenta. Bibliotekar razvija naviku i želju kod učenika i nastavnika da stalno dolaze u biblioteku, omogućava stalno stručno usavršavanje, podržava timsko učenje (rad u grupi), ali i samostalnost u radu, kreativno i kritičko mišljenje. Saradnja nastavnika i školskog bibliotekara je neophodna da bi se poboljšao kvalitet nastave, usavršavanje učenika, podizanje nivoa pismenosti. Prema IFLA-i, saradnja između bibliotekara i nastavnika trebalo bi da se odvija tri sata nedeljno. Fond biblioteke u osnovnoj školi podeljen je na deo za učenike i deo za nastavnike. Pri tome bi 60% fonda trebalo da bude literatura za nastavu srpkog jezika, a 40% fonda namenjeno za ostale predmete. U srednjoj školi fond biblioteke objedinjen je za nastavnike i učenike, a trebalo bi da 50% služi za nastavu srpskog jezika i književnosti, a 50% za ostale predmete. Školski bibliotekar treba da sarađuje i sa nastavnicima, upravom škole, sa drugim školskim bibliotekama, sa javnim bibliotekama, stručnim institucijama izdavačkim kućama... Saradnja između bibliotekara i nastavnika odvija se i kroz učešće bibliotekara na aktivima učitelja i aktivima nastavnika. Tu bi trebalo da se razgovara o tome kada koja odeljenja obrađuju neko delo. U biblioteci je neophodno planski nabavljati publikacije. Biblioteka treba da nudi izvore, informacije, pomoć u učenju, da bude podrška ostvarenju vaspitno-obrazovnog procesa u školi. Bibliotekar treba da analizira potrebe za informacijama, obradjuje bibliotečku građu, podučava informacionim znanjima i veštinama. 2


Biblioteke u nastavi

3. predavanje

28.11.2011.

Aktivnosti u školskoj biblioteci Robert Danijer u svojoj knjizi predviđa da bibliotekari imaju ulogu da vode korisnika kroz more informacija, organizovanjem korisnih radionica. To je jedan od načina na koji mogu da se organizuju aktivnosti u biblioteci. Radionica je vezana za rad u malim grupama, gde su aktivni svi učesnici. Zastupljen je neformalan odnos između predavača i učesnika radionice. Mora da postoji jako dobro utvrđen plan rada. Srž plana čine aktivnosti grupisane oko jedne teme. Vođa radionice treba da usmerava lični angažman učesnika. Radioničarski rad podrazumeva izbor unapred osmišljenih postupaka, metoda i aktivnosti. Trebalo bi da traje od 1 do 2 školska časa. Cilj svake radionice je da nečemu nauči učesnike. Postoji više metoda koje se koriste: − aktivna metoda – zamišljanje, prisećanje, diksutovanje, uočavanje i rešavanje problema − iskustveno učenje – zasnovano je na ranijim znanjima − kooperativna metoda – formira se lično iskustvo, problemi se rešavaju u zajednici − učenje po modelu – posmatranje ostalih učesnika u različitim situacijama − učenje rešavanja problema Tehnike grupnog rada su:

• • • • •

akvarijum – u krugu vajanje – postavljanje svog para u neki položaj... vođena fantazija – voditelj usmerava maštu učesnika igranje uloga – sagledavanje situacija iz drugačije perspektive igre – pojačavaju osećaj pripadnosti i saradnje

Uvodni deo radionice su igre predstavljanja, igre podele na grupe (na osnovu sličica ili boja) i slično. Najčešći oblici rada su: o razgovor u krug – učesnici odgovaraju na postavljena pitanja ili diskutuju na neku temu po redosledu sedenja o grupna diskusija o oluja mozgova (brain storm) – slobodne asocijacije na zadatu temu o simultana individualna aktivnost Faze rada su sledeće:  izazivanje ličnog doživljaja  uobličavanje ličnog doživljaja  razmena, obogaćivanje ličnog iskustva 3


 obrada – uobličen doživljaj koji se deli sa drugima i stvara znanje Voditelj radionice ima ključnu ulogu. On treba da postigne da učesnici rade ono što je cilj radionice. Treba da poveže sve, mora da ima dobro znanje o temi koju obrađuje. Veoma je bitan autoritet. Voditelj radionice trebalo bi da upamti imena učenika, u čemu mu može pomoći dodeljivanje kartica sa imenima, pamćenje naziva grupa u koje su učesnici podeljeni. Na taj način postiže se dodatna povezanost sa učesnicima. Tokom trajanja radionice voditelj treba da se kreće, da obilazi učecnike, da im pomogne ukoliko je to potrebno. Treba da pohvali i ohrabri učesnike. Ako se dogodi da voditelj ne zna odgovor na neko postavljeno pitanje, reći će da se odgovor može pronaći u enciklopedijama koje biblioteka poseduje ili slično. Ukoliko se obrađuje neki novi tekst, voditelj radionice treba da se pripremi i da zna da objasni sve nepoznate reči koje se mogu u njemu naći. Radionice se prema cilju dele na: 1. kreativne – koje podstiču razvijanje stvaralačkog izražavanja 2. edukativne – cilj im je saznanje. Mogu biti a) kognitivne (konkretna znanja), b) preventivne (znanje o sebi i drugima) Istorijat radionica Radionice su se pojavile 50-ih godina u SAD-u, kao izum psihoterapeuta. Služile su za rad na postizanju osećaja i optimizma kod pacijenata. Odlike tih tzv. psiholoških radionica su: rad u grupama, igra, sedenje u krugu, itd. Ono što je zamerano ovim radionicama jeste pokušaj da se na brz način reše problemi. Radionice kasnije prelaze u oblast divergentnog izražavanja, pa tako nastaju kreativne radionice. Različita je terminologija u klasičnoj nastavi i u radioničarskoj nastavi, npr. u kontrolna grupa u klasičnoj nastavi isto je što i akvarijum tehnika u radioničarskoj nastavi. Radioničarska iskustva bibliotekara pokazuju da je to odličan način privlačenja i zadržavanja korisnika, zadovoljavanje njihovih informacionih potreba. Radionice omogućavaju kreativnost. Treba samo naći načina za motivaciju učesnika. Ako na pravi način motivišemo decu, dobićemo maksimum od njih. Organizovanje radionica podrazumeva da učesnici tu dolaze i u svoje slobodno vreme. Ako se u tome uspe, to je pokazatelj koliko su deca zainteresovana, ako dodju i onda kada prisustvo nije obavezno. Kreativne radionice se mogu koristiti i za dodatne i za dopunske časove. Prvo dečje odeljenje javne biblioteke u Beogradu osnovano je 11.01.1931. godine, zahvaljujući velikom zalaganju Marije Ilić Agapove koja je izdvojila knjige za decu iz opšteg fonda i formirala dečju čitaonicu. Zakon o bibliotekama Srbije donet je 1960. godine, u kome su izrađena tipska pravila za matične biblitoeke gde se predlaže da se formira odsek rada sa decom. Dečje odeljenje biblioteke „Vuk Karadžić“ na Novom Beogradu otovreno je 1971. godine. Decu treba od malih nogu podsticati da koriste biblioteku, da ostvare pravo na dobijanje informacija, doživotno učenje, da pohađa radionice, da postanu sposobni i samostalni ljudi. Đaci iz škola u kojima postoji dobro razvijena biblioteka dokazano postižu bolje rezultate na takmičenjima i prijemnim ispitima.

4


Radionice za decu mogu se održavati u školskoj biblioteci ili u učionici. Npr. mogu se obrađivati delovi knjiga koji podstiču na čitanje cele knjige. Prvi zadatak radionica za decu je propagiranje čitanja, stimulisanje na čitanje kroz igru. Tako se vrši prevencija asocijalnog ponašanja kod dece, omogućava da deca pristupe knjigama ako za to nemaju uslova kod kuće. Školski bibliotekar mora da bude dobar poznavalac fonda, da dobro poznaje decu, da zna šta čitaju, koje filmove vole, koju muziku slušaju... Ovo su neke od radionica za decu koje su sprovedene u biblioteci:  Promovisanje knjige  Druženje sa piscem  Vrtić u biblioteci – poseta dece iz vrtića Biblioteci grada Beograda  Priča o mitovima – za predškolsce i osnovce  Priče o prošlosti – za starije osnovce  Mi i oni drugi – integracija dece sa posebnim potrebama  Priče o životinjama  Ekološke radionice  Mala škola primenjenih veština  Psihološko savetovalište  Sve je kultura – osnovcima su predstavljene ustanove kulture  Kad porastem biću – predstavljanje neobičnih zanimanja  Sad malo muzike

5


Biblioteke u nastavi