Не могу се увек применити све структуре. Етнографски музеј код нас је замишљен као комбинација све 3 структуре. Музеји науке и технике и примењених уметности користиће трећу структуру. Основна подела у уметничким музејима је таксономична. 11. Техничка, материјална, тематска, уметничка, локализована и конфронтирајућа структура изложбе Техничка се посебно користи у музејима науке и технике, али је често сусрећемо и у музејима примењене уметности (керамика, посуђе од стакла, месинга...) и у археолошким музејима. Материјална – камен, стакло, метали, теракота, присутни су у музејима свих врста. Потребни су им специјални услови чувања. Тематска – основни принцип организације у музејима природних наука (како се хранимо, бранимо..), археологије (исхрана, занати, уметност, смрт), етнографије (доба живота, кухиња, радови на пољу...). Уметничка – већина музеја посвећених уметности 19. и 20. века: романтизам, модерна, импресионизам... Конфронтација – стављање предмета један поред другог или уметничких дела која су по пореклу врло разнородна. Такав принцип препознаје се на изложби на имању свете Луције у Амбоазу где су идеје Леонарда да Винчија спојене са актуелним технолошким решењима. Локализована изложба може да се организује око докумената/предмета који су од великог локалног значаја. 12. Експонати као основни елемент изложбе Андре Девале: “Експонат је све што јесте или све што може да буде изложено, без обзира на његову природу, било да је реч о оригиналу или репродукцији, предмету у две или три димензије, уметничком објекту или практичном предмету, скулптури, слици, гравири, оружу, машини, моделу, фотографији... ” Смисао изложбе почива на аутентичним предметима који су физички присутни. Библиотеке говоре књигом, архиви документом, а музејски говор остварује се распоредом експоната. Експонати не треба да буду обична илустрација. Музеји су суочени са два избора: избор при набавци избор при излагању – почива на више критеријума: 1) избор с обзиром на дискурс изложбе (највећи посао имају историчари уметности и сценографи) 2) документарна вредност/јединственост (критеријуми за 3) историјски значај сталне поставке) 4) естетска вредност 5) услови чувања (ризик од оштећивања ако је дуго изложено) 6) расположивост артефаката (критеријум за привремене изложбе). Музеје морамо да претворимо у библиотеке уметности. Са аспекта излагања, депо мора да добије већу улогу. Експонат је документ. Већи музеји отварају алтернативне сале (повремене изложбе - стални експонати). Ривијер је инсистирао на научним галеријама, које ће бити са сталном поставком, али неће бити отворене стално, него повремено. У Француској је почела посета депоима – Дани отвореног депоа (посвећено је стручњацима, не туристима). 13. Текстови уз изложбу: наслов, кратак натпис, информативни текст Неки тврде да су текстови неизбежни (помоћ посетиоцима), а неки да су чист вишак (ако су преобимни, досадни). У сваком случају ослања се на кустосе. Текстови треба да буду дискурс изложбе. Текст је информативно средство које помаже да се експонату или поставци додели значење. Посетиоци немају времена ни воље да паралелно гледају експонат и текст. Текстови би требало да: информишу посетиоце о експонатима у сали, да пруже информације о темама сталне поставке, да документују поједине експонате и да пруже додатна обавештења (то треба да знају кустоси). Ниједан посетилац не може да прочита све, не више од ⅓ текста. Највише читају текстове општег информативног карактера. Наслов – ако је стална поставка наслови су називи сале који указују на тему изложбе. Код привремених је назив изложбе. Мора имати неколико речи, да прецизира тему изложбе и да буде велики. Кратак натпис – треба да буде најважнији. Објашњава садржај изложбеног простора и наслов. Основна претпоставка музеја је да посетилац треба да буде добро информисан уз помоћ наслова и натписа. Информативни текст – читање треба да буде брзо и лако и да не траје дуже од пола минута; основно образложење смисла изложбе. Прави се за сваку салу. Треба да има мали наслов (да привуче пажњу). Пасуси не треба да буду зависни један од другог.
3